Minerali
Minerali
-su prirodna jedinjenja ciji se sastav moze izraziti hemijskom
formulom. Velika vecina do sada poznatih mineralnih vrsta su
neorganskog porekla (nafta, ugalj, bitumen). Minerali su najcesca
jedinjenja dva ili vise hemijskih elemenata. Mali broj minerala je
izgradjen od jednog elementa kao sto su npr. (somorodno zlato,
platina i dr). U prirodi se najcesce nalaze u cvrstom agregatnom
stanju u vidu tvrdih prirodnih tela, a ima pojedinih i u tecnom ili
gasovitom stanju. Najcesce su dobili nazive po svom hemijskom
sastavu, po jako izrazenim fizickim svojstvima ili po istrazivacu
koji ih je po pri put otkrio (kalcit je po hemijskom sastavu,
olivin po zelenoj boji, varnadskit po pronalazacu). Do sada je
nadjeno oko 2000 minerala razlicitih naziva, a sa svim njihovim
varijantama oko 4000. Svi su podjednako vazni u gradji stena.
Minerali su homogena, po pravilu anizotropna tela. To znaci da su u
svakom svom delu istog strukturnog sklopa i hemijskih osobina.
Cesto su minerali izgradjeni od dve ili vise mineralnih komponenti,
tako sto te mineralne komponente u gradji ucestvuju sa mromenljivim
procentualnim udelom. Ta pojava se naziva izimorfija. Minerali se
mogu udruzivati, povezivati medjusobno po tacno utvrdjenim
zakonima. To se naziva blizenjem minerala.Postanak mineralaMinerali
u stenam su primarnog ili sekundarnog porekla. Primarni su oni koji
su nastali kad i sama smesa, a sekundarni preobrazajem, tj
raspadanjem primarnih mineralnih vrsta koji su u steni ili su u
stenu uneti nekim naknadnim prirodnim procesima. Najvazniji vid
nastanka primarnih minerala je magmatogeni, tako nastali minerali
se cesto nazivaju endogeni minerali. Njihov nastanak je vezan za
ocvrscavanje-hladjenje magme. Magmu cine tesko isprljive komponente
(MgO Cao SIOdva..) i lako isparljive (HdvaO HCI CO COdva SOdva).
Pri procesu hladjenja magme dolazi do kristalizacije minerala i
obrazovanja odg stena.Unutrasnja gradja minerala i njihov
spoljasnji oblikOsnovni elementi su atomi i joni koji su medjusobno
udaljeni po principu minimalne potencijalne energije. Atomi nisu
neutralni vec je pokzano da su + ili - naelektrisani. Prema tome
kakva je unutrasnja gradja minerala, tj raspored atoma i jona svi
minerali su podeljeni na kristalne, kristalaste i amorfne. Kod
kristala pravilan je unutrasnji raspored formnih elemenata i kao
posledica toga pravilan je ispoljasnji oblik. Kristalasti minerali
imaju pravilnu unutrasnju gradju, ali im je nepravilan spoljasnji
oblik. Amorfni nemaju pravilnu unutrasnju gradju niti spoljasnji
oblik. Kristali su pravilini poliedarski oblici minerala, imaju
osnovne i izvedene elemente. Po osnovnim se podrazimevaju ivice,
rogljevi i pljosni. Pljosni su spoljasnje ravni kristali, linije po
kojima se seku dve pljosni nazivaju se ivice, a rogljevi su tacke
preseka tri ili vise pljosni. Izvedeni el kristala su elementi
simetrije koje cine ose simetrije, ravni i centri simetrije. Prema
el simetrije postoje ukupno 230 mogucih kombinacija. Kristalni
oblici se mogu svrstati u sedam kristalografskih sistema:
teselaran, tetragonalan, romboican, monoklinican, romboedarska,
heksagonalan, triklican. Ova podela je izvedena prema elementima
simetrije, polozaju pljosni u odnosu na zamisljene ose i uglovima
izmedju osa. Petrogeni kristali se najcesce pojavljuju u obliku
kristalastih zrna. Za njih je karakteristicno da imaju pravilnu
unutrasnju gradju kao kristali, a da imaju nepravilan spoljasnj
oblik. Takva pojava minerala-kristalastih agregata objasnjava se
nedostatkom slobodnog prostora za razvice kristala, odnosno
istovremenim razvitkom velikog broja mineralnih individua.. U ovim
slucajevima minerali se najcesce pojavljuju u stenama u vidu
kristalastih zrna, prutickastih, vlaknastih, iglicastih, lisnatih i
dr oblika. Amorfni minerali, kod njih je nepravilna unutrasnja
gradja , a takodje i spoljasni oblik. Najcesce se u prirodi susrecu
u vidu kuglicastih, grozdastih, bubrezastih i dr masa. Oni su
izrazito izotropna tela. Kohezija, brzina prostiranja svetlosti,
provodjenje toplote i neka dr svojstav su kod njih jednaka u svim
smerovima. Mogu nastati na vise nacina, jedan je vezan za magmu, a
drugi nacin je iz koloidnih smesa.Fizicka svojstva
mineralaNajvaznija svojstva su: tvrdoca, cepljivost, specificna
tezina, sjajnost, ogreb, providnost, magneticnost, elprovodljivost,
provodljivost toplote i Tvrdoca, minerali su u cvrstom agregatnom
stanju, pruzaju pri paanju njihovih povrsina nekim tvrdim
predmetom. Zavisi od rasporeda atoma i jona u kristalnoj resetki.
Kada je struktura gusca, atomi i joni su na manjem rastojanju i
tada je tvrdoca veca i obrnuto. Npr dijamant jak, grafit mek. Oba
sup o sastavu cvrst ugljenik, ali drugi raspored atoma i jona. Talk
0.04, dijamant 140000 relativna tvrdoca. Mohsova skala tvrdoce je
od 1-10. Cepljivost je svojstvo da se pod dejstvom sile
unistavaju-cepaju paralelno kristalnim pljosnima. Neki minerali su
cepljivi (kalcit, halit..) a neki su bez ceplivosti (kvarc, opal.).
Svi amorfni minerali su bez cepljivosti i pojedini
kristalno-kristalasti i kod ovih minerala prekoracenjem granicne
tvrdoce dolazi do razaranja cvrste mineralne materije po odredjenim
povrsinama i to se naziva prelom. Povrsine preloma mogu biti:
ravne, zatalasane, glatke, hrapave, iveraste, skoljkasete,
fibrozne... ravne cepljivosti paralelne su nekoj kristalnoj
pljosni. Prema strukturi one su ujedno i ravni u kojima su najgusce
slozeni atomi, joni i molekuli koji izgradjuju mineral. Cepljivost
moze biti savrsena, jasna ili potpuna, nesavrsena ili nepotpuna i
rdjava ili slabo izrazena. Specificna tezina minerala je tezina
mineralne materije jedinicne zapremnie pri normalnom pritisku i
temperaturi 277K. Najveci broj minerala je tezine od 24 do 34
kN/m3. Boja minerala moze poticati od hemijskog sastava-
idiohromatski obojeni i od primesa- alohromatski obojeni. Kakvu ce
boju imati zavisi od talasnih duzina koje supstancija apsorbuje pri
prolasku ili reflektovanju svetlosti. Oni koji apsorbuju svetlost
celokupnog spektra talasnih duzina su bezbojni. A oni koji jedan
deo imaju boju propustene ili reflektovane svetlosti. Sjajnost
zavisi od kolicine reflektovanih zraka i od velicine indeksa
prelamanja. Ako je jako reflektovanje i veliki indek tada imaju
dijamantsku sjajnost (dijamnt, sfaleri). Kod nekih je izrazena
staklasta sjajnost (kvars, feldspat). Vlaknasti (azbest) imaju
svilastu sjajnost, listasti (muskovit) imaju tipicnu sedefastu
sjajnost sto je prouzrokovano interferencijom i totalnom
refleksijom svetla od tankih listica. Elprovodljivost je svojstvo
minerala da provode struju, odnosno da pri prolasku struje kroz
njih pruzau odredjeni el otpor.Klasifikacija i prikaz petrogenih
minerala
Minerali se mogu klasifikovati prema fizckim, strukturnim,
morfoloskim svojstvima, a takodje prema hemijskom sastavu. Najcesce
upotrebljavano razvrstavane minerala je upravo po njihovom hemizmu
i u tom pogledu najvazniji petrogeni minerali su: silikati,
hidroksidi, karbonati, sulfati, sulfidi, fosfati, nitrati.
Oksidi (voda, kvarc, magnetit, hematit, korund)
Voda ucestvuje u gradji Zemlje tako sto ulazi u sastav pojedinih
mineralnih vrsta. Ona zapunjava pukotine i pore koje su na
razlicite nacine nastale. Najveci deo vode je u tecnom stanju, u
manjoj kolicini gasovitom i cvrstom. Led kristalise heksagonalno.
Utankim plocama je providan, a u debljim naslagama
plavicasto-zelen. Neki veoma znacajni aspekti uticaja vode (meh
delovanje povrsinskih i podzemnih voda, led i lednika, hem
delovanje vode, aktivnost endogenih i egzogenih geoloskih procesa,
naposka stanja izazvana dejstvom vode, uslovi rada u terenu kao
radnoj sredini) i ona je znacajna kao mineralna sirovina. Kvarc je
silicijum dioksid koji u gradji stena ucestvuje u vise slicnih
mineralnih vrsta (tridimit, kristobalit, kalcedon, jaspis). Koja od
navedenih vrsta ce nastati najvise zavisi od temperature i
pritiska. Kvarc najcesce u sebi ima ukljucene gasne, tecne ili
cvrste inkluzije. One mu daju razlicite boje i za zvaku ima svoj
naziv. U prirodi se cesto nalazi u obliku kristala, i oni su u
obliku romoboedara. Kvrc je tvrd mineral. Magnetit i hematit su
rude gvozdja, Magnetit se cesto nalazi u vidu teseralnih oktaedara
i rombdodekaedara, a i u vidu zrna. Neprovidan je crne boje i
ogreba. Prirodno je magnestican. Neki privlace samo jedan magnetni
pol, a drugi oba. Nastaje kao primarno magnetni mineral.
Korund je aluminijumov oksid, cesto sa primesama Cr Ti Fe. Zbog
ovih primesa je razlicitih boja zbog cega ga svrstavaju u drago
kamenje. Crvene nazivaju rubinima, plavi safiri, bezbojni
leukosafiri, zeleni smaragd. Korund nema cepljivost, prelom mu je
neravan, i zbog tvrdoce nasao je primenu kao abrazivni materijal.
Nastaje magmatogeno.
Hidroksidi-su prirodna jedinjenja u cijoj gradji ucestvuju
vezana zeolitna voda u molekularnom obliku H2O, ali sa neodredjenim
brojem molekula. Najvazniji kao petrogeni minerali su hidroksidi
gvozdja, aluminijuma i silicijuma. Limonit je ruda gvozdja koja
nastaje raspadamke, velikog broja minerala (hematita, magnetita..)
gvozdja iz vodenih rastvora. Tipican je amorfni mineral, sto je u
direktnoj vezi sa njegovim nastanokm. Nalaze se u bubrezastim,
grozdastim, zemljastim, sigastim i dr nepravilnim oblicima. Nalazi
se u bojama oker i sluzi za dobijanje zute boje.. On je
polumetalican mineral. Nepovoljan je u kamenu ili agregatu za
beton. Boksit je ruda aluminijuma, koju cini vise mineralnih vrsta
(dijaspor, bemit, hidrargilit i sporogelit). Svi oni su hidroksidi
aluminijuma. U karbonatnim stenam su cesto zastupljeni kao sporedni
minerali koji nastaju u povrsinskoj zoni terena. Hidragariti 2,3
kN/m3 dijaspor i bemit 3,5 kN/m3. Opal je amorfna mineralna
supstanca SiO2 sa 3-20% vode. Spec tezine od 19-25 kN/m3 a tvrdoce
po mosovoj skali 5.5-6.5. Nalaze se u svim oblicima koji su
karakteristicni za amorfne minerale, moze biti bezbojan ali je
najcesce u razlicitim nijansama crvene, plave, zelene i drugih
boja.Karbonati-su soli ugljene kiseline (H2CO3). Cini ih dosta
minerala sa Ca Mg Fe Mn Zn. Mogu se lako zamenjvati i ciniti odg
izomorfne smese. Cesto nazivaju clanovima izomorfne grupe minerala
kalcita. Imaju slicne kristalografske oblike, genezu, slicna
fizicka i hemijska svojstva. Svi izuzev aragonita, imaju
romboedarsku cepljivost, veliki negativni dvolom svetlosti. Oni su
tipicni hidratogeni minerali koji nastaju iz hladnih voda. Kalcit
se nalazi u formi kristala koji se svrstaju u romboedarsku
kristalografsku sistemu. Ovakvi oblici se nalaze duz pukotina, i
drugih podzemnih supljina. Najveca kolicina se nalazi u karbnatnim
stenama u vidu kristalnih zrna. Tesko se rastvaraju u obicnoj vodi,
u 1l se rastvori 13mg. A kada u vodi ima ugljen dioksida lako se
prevodi u kalcijum bikarbonat. Kristali kalcita su bezbojni i
providni kada je kalcit cist.Lako se rastvaraju u razvlazenoj
hlorovodonicnoj kiselini. Magnezit je najcesce sitnozrn, izrazito
bele boje.Kristalni varijeteti su romboedr, providni su i vrlo
retko se nalaze. Prelomi su mu veoma karakteristicno skoljkasti.
Nastaje pri hidrotermalnim izmenama, procesi ovih izmena su po
pravilu praceni formiranjem magnezita u obliku liskim zica, redje i
debljih sociva. Dolomit je dvoguba so kalcijuma i magnezijuma.
Kristalni oblici ovog minerala su u obliku romboedra. U stenama, u
masivnim slojevima su u vidu kristalnih zrna. Kristalni oblici
dolmita imaju cepljivost paralelnu pljosnama romboedra, a druga
fizicko-mehanicka svojstva su prakticno istovetna kalcitu. U
makroskopskom pogledu su njegovi prelomi ostrih ivica i intezivno
se rastvara u hlorovodnicnoj kisleini kada je zagrejana ili hladna.
Argonit je alotropska modifikacija CaCO3, to znaci da je istovetan
hemijskom sastavu kao kod kalcita, a razlikuje se po oblicima u
kojim se kristalise. On je romboicna modifikacija CaCO3. Lako se
razlikuje od kalcita po karakteristicnim iglicastim i prizmaticno
izduzenim oblicima u kojima se pojavljuje. Nastaje iz toplih voda,
lepih boja nijansi zute, plave, crvene, crne Amfiboli-i pirokseni
ucestvuju u izgradnji magmatskih stena sa oko 16%. U grupu amfibola
spadaju minerali tremolit, aktiolit i hornblenda. Crne do
zelenkaste su boje, staklaste sjajnosti kada su svezi. Kristalni
oblici sup o pravilu izduzene prizme, zrna koja su nekoliko puta
duza od poprecnog preseka. Tvrdoce su 5-6. spec tezine 29-35
kN/m3.Sulfatisu soli kiseline H2SO4 i ovu grupu cini veliki broj
mineralnih vrsta od kojih su petrogeno najvazniji gips i anhidrit.
Anhidrit kristalise romboicno, najcesce se nalazi u obliku
sitnozrnih agregata. Ima ga u belo, sivoj, plavicastoj a moze biti
i bezbojan. Nastaje sedimentaciono iz hemijskih rastvora. On je
nestabilna mineralna vrsta., tezi da primi u sebe vodu. Gips se u
prirodi nalazi u obliku kristala i zrnastig agregata. Kristalni
oblici pripadaju monoklinicnom sistemu i razvijeni su u obliku
monoklinicnih, plocastih, prizmi, oko poduzne ose. Posle pecenja na
120-130C prelazi u peceni gips gde gubi 75%kristalne vode.
Razlicito je obojen, moze biti siv, beo, zut, ruzicast i bezbojan.
Nastanak je vezan za sedimentacione procese iz hemijskih rastvora.
Lako se rastvara-raspada u vodi.
Sulfidi-su jedinjenja sa sumporom. Cene ih brojni minerali Ag Cu
Pb Zn Ni Hg Fe os vih njih petrogenpo je najvazniji pirit, zato sto
je voma cest sporedni sastojak stena. U stenama se cesto nalazi u
haoticno rasporedjenih pojedinacnih zrna, redje u vidu
nagomilavanja duz pojedinih pukotina i prisustvo u bilo kom obliku
se ocenjuje kao nepovoljno. Zato sto se brzo raspada.
Karakteristican je zlatno-zute boje.
Haloidi-znacajni su minerali halit, silvin, fluorit i kriolit.
Petrogeno je najvazniji mineral halit. Halit NaCl kristalise se
teseralno u obliku heksaedra. Najvece kolicine su u obliku
kristalnih zrna. Kada je cist tada je providan i prozracan. Najcese
se u njemu nalaze uklopci i primese razlicitih mineralnih materija
pa je zbog toga razlicito obojen (beo, zut, ruzicast, crn, plav)
kristali su u obliku kcke i imaju cepljivost paralelnu pljosnima
kristala.Tvrdoca po mosu 2, specificna tezina 21-22
kN/m3.Silikati-su soli orosilicijske H4SiO4, metasilicijske H2SiO3
ili polisilicijske kiseline. Najzastupljeniji su minerali u svim
osnovnim vrstama stena: magmatskim, metamorfnim sedimentnim.
Ucestvuju u gradji zemlje sa preko 80%, a do dubine ok 16km vise od
95%. Prema vidovima povezivanja SiO4 tetraedara razlikuje se vise
grupa silikata: nezosilikati, sorosilikati, cikolosilikati,
filosilikati, ektosilikati i inosilikati.Feldspati
-pripada veliki broj minerala, ucestvuju kao bitni minerali u
gradji skoro svih vrsta stena. Procenjuju se da ucestvuju u gradji
litosfere sa oko 60%, magmatskim stenama sa oko 59% u metamorfnim
sa oko 30% i sedimentnim sa oko 11%. Ovde spadaju (anortit,
bitovnit, labrador.. ) Podeljeni su na kisele (ortoklas, sanidi..)
prelazne (oligoklas i andezin) i bazicne (labrador, bitovnit i
anorir). Tvrdoce po Mosu su 6-6.5, a spec tezina 25.5
kN/m3.Liskuni-ovu grupu cine muskovit, biotit, sercit. Oni su
listasti minerali iz grupe filosilikata. Ucestvuju u gradji zemlje
sa oko 3,8%. Svi se kristalisu monoklinicno. Muskovit je liskun u
cijoj gradji ucestvuje K i Na, srebrnasto bele boje, pripada grupi
salskih minerala. Male je tvrdoce 2-3, a spe tezine 28-29 kN/m3.
Ima sedefastu blistavu sjajnost. Pri prolasku struje pruza veliki
spe el otpor 10na2-10na6 Om, sto ga svrstava u odlicne izolatore.
Biotitje liskun u cijoj gradji ucestvuje Mg i Fe, nijanse crne
boje, pripada grupi femskih minerala. Tvrdoce su 2-3, spe tezine
28-32 kN/m3. Zbog ucesa Fe znatno je bolji provodnik struje, nije
izloator pa se zbog toga koristi u el industriji.
Pirokseni
-vrlo si slicni amfibolima. Slicni su u pogledu nastanka,
hemijskog sastava, fizicko-meh svojstva, raaspadanja. Petrogeno su
znacajni rombicni i monoklinicni pirokseni. Triklicni su manje
znacajni. Romboicni su (enstati, bronzit i hipersten) a
monoklinicni (augit, diopsid i dijalag). Tvrdoce su 5-6, spec
tezine 30-39 kN/m3Olivini-najvazniji minerali su forsterit i
fajalit. Forsterit je magnezijumo silikat Mg2SiO4, a fajalit
gvozdjev silikat Fe2SiO4. Najcesce su maslinasto zelenkaste boje,
redje nijansi crne boje. Kristalni oblici se svrstavaju u
romboicne. Ovakvi oblici su izuzetno retki. Najcesce se nalaze u
stenama zemljine kore u obliku kristalnih zrna. Oni su bez
cepljivosti tvrdoce 6-7, a spec tezine 30-32 kN/m3 (forsteriti)
43kN/m3 (fajalit). Cesto se nazivaju geoloskim termometrima, jer
iskristalisavaju na oko 1400C.
Speri i talk-su hidratisani alumosilikati magnezijuma. Serpetini
(3MgO 2SiO2 2H2O) su oblika valknastih hrizotila i azbestta. Boja
im je zelena do crne. Tvrdoce 2.5-4 a tezine 25-27 kN/m3. Talk
(3MgO 4SiO2 H2O) je monoklinican. Masnog je opipa, savitljiv ali
neelastican. Bele boje, svetlozelene do sive. Tvrdoce 1 a spec
tezine 27-28 kN/m3. koristi se u industriji kozmetike, papira i
izolacije.Hloriti
-su hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvozdja. Zelene su
boje, tvrdoce 1-2.5 i tezine 26-30 kN/m3. Krti su minerali,
ljuspasti, savrsene cepljivosti i sedefaste sjajnosti. Zbog ovih
svojstva gradjevinski kamen nije dobrog kvaliteta.
Minerali glina
Svi oni nastaju raspadanjem primarnih alumosilikata, najvise
raspadanjem feldspata. Raspored atoma i jona u mineralima gline je
pravilan i nalaze se u kristalnim oblicima. Mesanjem sa razlicitim
supstancama, minerali gline dobijaju razlicite boje. Svi minerali
glina se mogu grupisati u tri grupe i jednu amorfnu. Grupa
kaolinita (kaolinit, nakrit, halojzit), grupa monmorionita
(monmorionit, nontrinit i glaukonit), trecu grupu cini ilit.
Amorfni predsednik je alofan. Cesto su negativno naelektrisane.
Tvrdoca im je 1-3, spec tezina do 20-26 kN/m3. Boje su razlicite
usled primesa(bele, sive, zute, crne..) Sadrze vodu, mnoge
alkilijske i amonijske soli, koje su znacajne za razvoj biljnog
sveta.Stene
-suprirodnipolimineralni,redje monominelarni, agregati.Sve
stene, koje su zastupljene u gradji zemljine kore, podeljene su u
tri grupe: cvrstovezane, poluvezane i nevezane.
Mineralnazrnasu,uvrstovezanimstenama,medjusobnokohezionopovezanatankommineralnomkristalizacionomopnom.Kodpoluvezanih
stena mineralna zrna su koheziono povezana, kao i kod vrstovezanih
stena, stom razlikom to su sile povezivanja izrazito slabijeg
intenziteta. Na osnovu uslova i naina nastanka stene su
klasifikovane u tri velike
grupe:magmatske,metamorfneisedimentne.Magmatskesunastaleovravanjem
usijanog rastopa-magme. Za obrazovanje sedimentnih stena
neophodni preduslovi su da se vri raspadanje ve postojeih stena,
njihov transtoprt, sedimentacija i dijagenetsko ovravanje. Od
postojeih magmatskih ili sedimentnih stena, kada one iz bilo kojih
razloga, dospeju u uslove poveanih pritisaka i povienih
temperatura, vri se preobraaj-metamorfisanje itako nastaju
metamorfne stene. Sve stene se odlikuju po
sestrukturiiteksturi.Struktura obuhvata:genezu, oblik,veliinu,nain
medjusobnog srastanja mineralnih zrna. Tekstura predstavlja izgled
stene u prostoru,tj. stepen uredjenosti i pravilnostirasporeda
pojedinih minerala koji grade stenu.Magmatske stene
-nastajuizviskoznog, tenog,rastopauprocesunjegovog ovravanja.To
se deava u dubljim delovima zemljine kore, u plitkoj povrinskoj
zoni terena, ili kada magma-lava izbije na povrinu terena onda tu i
ovrsne.Magma sesastoji od teko i lako isparljivih komponenti.Pri
procesu hladjenja magme dolazi do kristalizacije minerala i
obrazovanja odg stena.Magma potice iz litosfere, gde vladaju velike
temeprature i pritisci. Temperatura magme u unutrasnjosti nije
moguca, ali na povrsini lava iznosi 900-1400C.
Oblici magmatskih tela
Od ovrsle magme-lave, formirana su magmatska tela vrlo razliitih
oblika (batolit, sil, fakolit, lakolit, lopolit, skot, zica, ploca,
vulkanska kupa, nek, kaldera..). Batoliti su magmatska tela
ogromnih dimenzija i u praktinom smislu moe se podrazumevati da je
njihova dubina neograniena. Ostala magmatska tela su mnogostruko
manja.
Sklop magmatskih stena
Pojamsklopaobuhvatastrukturuiteksturu magmatskih stena. Na vrstu
strukture utice velicina zrna, medjusobna povezanost, geneza stena.
Za zrnastitipstrukture karakteristino je da su sva zrna
iskristalisala,da su medjusobno vezana kohezionim silama. To sve
ukazuje na lagan proces ocvrscavanja magme u jednom dugotrajnom
ciklusu. Slicna zrnastoj strukturi je porfiroidna zrna. Za njih je
karakteristicno da su sva zrna takodje iskristalisana. Medjutim u
procesu ocvrscavanja nekim zrnima pogoduju termodinamicki uslovi i
time se dobija stena koja ima neke vece a neke manje minerale.
Profirska struktura je karakteristicna po tome sto se krupnija
zrna, kosa se nazivaju fenokristali, nalaze u osnovnoj masi, tu
masu cine kristalna sitna zrna koja su po vrsti identicna
fenokristalima. Ofitska struktura je karakteristicna kod malog
broja stena. Za strukturu je karakteristicno da su izduzena zrna
plagioklasa. Osnovni vidovi tekstura magamtskih stena su masivna
(homogena), planparalelna, fluidalna, slirasta, mehurasta,
mandolasta.
Klasifikacija i prikaz magmatskih stenaPrema % zastupljenosti
silicije magmatske stene se klasifikuju na kisele (>66%),
prelazne ili intermedijarne (52-56%), bazicne (45-52%),
ultrabazicne (600C dolazi do delimicnog ili potpunog stapanja svih
vrsta stena koje pokretima dospeju u tu oblast. Retrogradni se
odvija u stenama koje su u tektonskim pokretima, iz podrucja sa
visokim pritiscima i temperaturama.. Prema dubini litosfere u kojoj
se vrsi metamorfizam, izvrsena je podela na epizonu, mezozonu i
katazonu. Epizona je najplica, temeratura malo povisena, pritisak
usmeren. Mezozona se nalazi izmenju epizone i katazone, u njoj je
slabiji stres, a pritisci jaki. Katazona je najdublja, temperature
visoke, pritisak je veliki.Sklop metamorfnih stena
-zavisi od stepena metamorfizma i premena koje su izvrsene na
postojecim stenama. Imamo delimicno i iztenzivan sklop. Kod
intezivnih izmena potpuno se gubi primarna struktura stene, nastaju
nove homeoblasticne, heteroblasticne. Osnovne teksture metamorfnih
stena su: masivna, skriljava, trakasta, okcasta, ubrana, bobicava.
Prema teksturi je izvrsena i poleda na masivne i
skriljce.Klasifikacija i prikaz metamorfnih stena
-klasifikuju se prena teksturi, na masivne i skriljce. U masivne
spadaju mermer, kvarcit, amfibolit i serpentinit. Skriljci se dele
na skriljce visegi i nizeg stupnja kristaliniteta. Najznacajniji
skriljci su gnajs, mikasist, filit.. Mermer je masivna stena
nastala kontaktnim i regionalnim metamorfizmom kalcitastis i
dolomatskih stena. Najcesce kalcit. Najcesce nastaje u epizoni i
mezozoni, redje u katozoni. Strukture granoblasticne. Zapreminske
tezine 26.5-28.2 kN/m3, cvrstoce pod pritiskom 54-266 MN/m2
najcesce 120, porozonosti 0.3-4.3% najcesce
