Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta Strateški Dokumenat

Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta

Strateški Dokumenat

INTEGRISANO KONZERVISANJE CELOSTI KULTURNOG I PRIVREDNOG

NASLEDSTVA NA KOSOVU


Septembar 2010 godine



Tabela Sadržaja Skraćenice ……………………………………………………………………………….4

Šta je integrisano konserviranje………………………………………………………...5

Rečnik………………………………………………………………………………….....6

Opšti Rezime……………………………………………………………………………..8

1. Uvod…………………………………………………………………………12

1.1 Kontekst i Istorijat ………………………………………………………..12

1.2 Beleške o konceptu integrisanog čuvanja………………………………..14

1.3 Zašto jedna politika integrisanog konzerviranja za Kosovo?.................17

1.4 Ka jednom integrisanom i sistematskom pristupu……………………...21

2. Razmatranje sadašnje situacije…………………………………………..23

2.1. Reflektiranje o vrednostima nasledstva…………………………………23

2.2. Pristupi za konzerviranje………………………………………………...25

2.3. Pravni i Institucionalni Okvir …………………………………………...28

Kulturno Nasledstvo i pejsaž …………………………………………………29

Prostorno Planiranje…………………………………………………………..32

Zaštita Okoline…………………………………………………………………33

Poljoprivreda i Šumarstvo…………………………………………………….34

Turizam…………………………………………………………………………34

2.4. Aktivnosti i Stranke……………………………………………………….35

3. Određivanje okvira politika…………………………………………………..37

3.1. Kulturno nasledstvo i izvori pejsaža……………………………………..37

3.2. Integrisano konzerviranje: definicije i načela…………………………...39

Definicije………………………………………………………………………...39

Načela……………………………………………………………………………41

3.3. Uputstva za stvaranje mera……………………………………………….41

1. Pravne mere……………………………………………………………….42

2. Administrativne mere…………………………………………………….42

3. Finansijske mere………………………………………………………….44

4. Tehničke mere…………………………………………………………….44

5. Socijalne mere…………………………………………………………….45

6. Edukativne mere………………………………………………………….46

3.4. Koje su stranke koje treba uključiti? ……………………………………46

4. Ka strateškom planiranju……………………………………………….........49

4.1. Preduslovi i pripremni rad………………………………………………..49

4.2. Prioritetne kratkoročne mere…………………………………………….50

4.3. Određivanje namera, vizija i ciljeva……………………………………...52

5. Glavna predložena pitanja i linije delovanja………………………………...56

Tačka 1 Identifikacija, dokumentiranje i monitorisanje nasledstva i pejsaža…...56

1.1. Brzo istraživanje i identifikacija ugroženih mesta i objekata……………...56

1.2. Sastavljanje specifičnih uputstava za inventarizacija i naučnu

dokumentaciju….57

1.3. Osnivanje ;Opservatorij Kosova o Nasledstvu i Pejsaž;……………………58

Tačka 2 Usvajanje pravnog i institucionalnog okvira ……………………………58



2.1. Osnivanje jedne ;Radne grupe o Nasledstvu i Pejsaž; ………………………59

2.2. Određivanje jednog zakona, mera i posebnih fondova za očuvanje nezaštićenih mesta

…………………………………………………………………………….60

2.3. Sastavljanje jednog ; Koda Prakse za integrisano Konzerviranje;………………60

Tačka 3 Povećanje svesnosti u civilnom društvu i privatnom sektoru…………………61

3.1. Stvaranje jedne ; Obrazovne Jedinice za Nasledstvo i Pejsaž; stalno…………...62

3.2. Razvoj jednog studiranja i plana delovanja za kampanju osvešćivanja.………..62

3.3. Određivanje specifičnog okvira za obrazovanje školske dece…………………..63

Tačka 4 Izgradnja institucionalnih i profesionalnih kapaciteta.………………………..64

4.1. Razvoj jednog studiranja plana delovanja za kampanju treniranja……………..65

4.2. Sastanak stručnjaka nasledstva i stvaranje lokalnog društva……………………65

4.3. Stvaranje akademskih veza i pristup međunarodnim mrežama…………………65

Tačka 5 Staranje o nasledstvu i razvojni planovi orjentisani ka pejsažu……………….66

5.1. Promovisanje akademskih multi-disciplinskih studiranja i ispitivanjima

pejsaža……………………………………………………………………….67

5.2. Adresiranje sprovođenja Evropske Konvencije Pejsaža…………………….67

5.3. Davanje godišnje nagrade za ; Nasledstvo i Pejsaž na Kosovu;…………….68

Tačka 6 Razvoj sredstava komuniciranja i prezentiranja……………………………….68

6.1. Pripremanje specifičnih uputstava za obeležavanje i sredstva

interpretacije……………………………………………………………..69

6.2. Treniranje specijalista za komuniciranje o nasledstvu i pejsažu………...70

6.3. Razvoj jednog plana delovanja za kampanju komuniciranja…………….70

Tačka 7 Ocenjivanje uloge zanata i ručnog rada…………………………………………71

7.1. Razvoj jednog studiranja i dokumentiranje za zanate i nasledne zanate……..72

7.2. Osnivanje jednog udruženja za nasledne zanate i zbir međunarodne mreže…72

7.3. Pripremanje jednog plana delovanja za promovisanje zanata i naslednih

zanata…………………………………………………………………………73

Tačka 8 Promovisanje usklađene ponovne upotrebe i ekonomsko ocenjivanje………….73

8.1. Obavljanje jedne studije u mnogim disciplinama u kulturnim i prirodnim

izvorima………………………………………………………...…………….75

8.2. Pripremanje plana delovanja i predloženih pilot projekata…………………..76

8.3. Organiziranje seminara da bi predstavili uspešno međunarodne pripovetke…76

6. Zaključci……………………………………………………………………..77

Bibliografija………………………………………………………………………..78

Međunarodni standardi…………………………………………………………….81

Dodatak A: Upitnik o učesnicima…………………………………………………85

Dodatak B: Model uputstava plana delovanja……………………………………91



SKRAČENICE

DKN Departman Kulturnog Nasleđa (MKRS)

SE Savet Evrope

KVEK Kancelarija za Vezu Evropske Komisije

PDEP Plan Delovanja Evropskog Partnerstva

EULEX Misija Evropske Unije za Vladavinu Zakona na Kosovu

SPEU Specijalni Predstavnik Evropske Unije

CMK Civilna međunarodna Kancelarija

MSSL Međunarodni Savet za Spomenike i Lokalitete

SMS Savet Monitorisanja za Sprovođenje

IKRKNK Institut Konzerviranja i Restauracije Kulturnog Nasledstva Kosova

RCKN Regionalni Centar Kulturnog Nasledstva

MSKP Međunarodni Savez za Konzerviranje Prirode

KKB Kosovski Konsolidovani Budžet

SKKN Savet Kosova za Kulturno Nasledstvo (zna se isto i kao ;Savet; )

KAZO Kosovska Agencija za Zaštitu Okoline

KAŠ Kosovska Agencija za Šume

MKRS Ministarstvo Kulture Omladine i Sporta

MSPP Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja

MONT Ministarstvo Obrazovanja Nauke i Tehnologije

MALS Ministarstvo Administracije Lokalne Samouprave

MTI Ministarstvo Trgovine i Industrije

SPC Srpska Pravoslavna Crkva

SPGS Specijalni Predstavnik Glavnog Sekretara

UNDP Program za Razvoj Ujedinjenih Nacija

UNEP Program za Sredinu Ujedinjenih Nacija

UNESCO Organizacija za Obrazovanje, Nauku i Kulturu Ujedinjenih Nacija

UNMIK Misija Privremene Administracije Ujedinjenih Nacija na Kosovu

UP Univerzitet Prištine



Šta je Integrisano konzervisanje Integrisano konzervisanje nasledstva je glavna karakteristika urbanog i prostornog planiranja.

Integrisano konzervisanje nasledstva se tiče građana i uključuje na direktan način Građane.

Državne politike integrisanog konzervisanja se sastoje od administrativnih, finansijskih i

obrazovnih mera.

Da bi politike integrisanog konzervisanja se sprovele na adekvatan način treba da postoji

među-sektorska saradnja sa raznim javnim administrativnim telima i treba da se koordiniraju

zakonodavne mere da bi one dopunila i unapredili jedna drugu.

Integrisano konzervisanje uključuje sistematsko istraživanje oblika potencijalnog među-

delovanja između partnera kroz javne i privatne aktivnosti, bez podela u vezi sa profesijama,

mere koje čine kompanije odgovornije kao i dobrovoljni rad koji je uzet dobro kao cilj. I

Državni, regionalni i lokalni Autoriteti treba da preuzimaju odgovornost za sprovođenje

integrisanog konzervisanja.

Ponovna integrisana upotreba adaptiranih zgrada i mesta koja su otvorena za javnost su

glavni vektori za osiguranje održavanja i da bi promovisala lokalni razvoj na osnovu

sistematskog unapređenja kulturnih izvora.



Rečnik Ovaj rečnik pruža nekoliko verzija na engleskoj verziji većine zakona1 Kosova na

engleskom jeziku u vezi sa nasledstvom, i prostornim planiranjem2.

- Administriranje: Nadgledanje i upravljanje upotrebe Kulturnog Nasledstva (ZKN)

- Bio različitost: genetska različitost vrsta u ekosistemu

- Veza izgradnje: linija ograničenja koja određuje za koju parcelu je dozvoljavanje

izgradnje zgrade (ZPP)

- Konzerviranje: stvaranje prikladnih uslova i preduzimanje prethodnih mera za

očuvanje, uključujući i održavanje kulturnog nasledstva (ZKN)

- Parcela izgradnje: predviđeno zemljište za izgradnju zgrada je uključena u plan (ZPP)

- Dokumentiranje: prikazivanje tipoloških i faktičnih vrednosti i faktori interesa kroz

grafička i fotografska sredstva i pisanih podataka (ZKN)

- Okolina: prirodna okolina: vazduh, zemlja, voda, klima, flora i fauna, za integritet

povezivanja i kulturnog nasledstva kao deo okoline stvorene od čoveka (ZSS)

- Ocenjivanje Uticaja Sredine (OUS): Ocenjivanje da bi se odredile moguće posledice

po okolinu od izgradnje ili neke druge aktivnosti izgradnje (ZZS)

- Inventarizacija: istraživačka delatnost za registriranje i prethodni dokument vrednosti

kulturnog nasledstva (ZKN)

- Pejsaž: određeni prostor koji se gleda od čoveka čije karakteristike su rezultat

aktivnosti i saradnje prirodnih činioca i/ili ljudi (ZUP)

- Konzerviranje prirode: serija mera koje se zahtevaju za održavanje ili ponovnu

uspostavu jednog prirodnog staništa i populacija divljih vrsta faune i flore u

povoljnijem statusu konzerviranja (ZUP)

- Proširenje: obrazovne aktivnosti i povećanje svesti u vezi sa edukativnim vrednostima

i povećanje svesti u vezi sa vrednostima kulturnog nasleđa (ZNO)

- Zaštićena zona: zaštićena zona prirodnim resursa i resursi sredine, bilo one ruralne ili

urbane zone, nepokretno arheološko ili kulturno nasledstvo (ZUP)

- Zaštita: nomenklatura mera zaštite pravne prirode sa namerom očuvanja vrednosti

kulturnog nasledstva (ZNO)

- Zaštitne zone: do određenog teritorija sa namerom očuvanja prirodnih i istorijskih

izvora, kulturnih i arheoloških, zaštitu od zagađivanja okoline ili stvaranje prostornih

uslova za nesmetano sprovođenje aktivnosti, kao i sigurnost stanovnika i okolnih

zona (ZPP)

- Regulativna linija: linija ograničenja između parcele izgradnje i način javnog prava

(ZPP)

- Restauracija: ciljana aktivnost na očuvanju i prikazivanju vrednosti i prikazivanju

vrednosti kulturnog nasledstva (ZNO)

- Prostorni plan: Plan za uređenje, korišćenje i razvoj sredine, kao što je teritorij

opštine, posebne zone, nacionalni park i teritorija Kosova.

1 (ZKN): Zakon o Kulturnom Nasledstvu; (ZPZZ): Zakon o Posebnim Zaštićenim Zonama ; (Zakon o Zaštiti

Prirode; (ZPP) Zakon o Prostornom Planiranju; (AZPP) Dopune Zakona o Prostornom Planiranju;(ZZS ):

Zakon o Zaštiti Sredine; (ZSOS): Zakon o Strateškom Ocenjivanju Okoline 2NAPOMENA: Ima nekoliko neusaglašavanja definicija na engleskom jeziku u raznim zakonima, na primer

između ZPP i AZPP i između definicija u vezi sa pejzažom u ZUP i ZKN. Šta više, nekoliko definicija

pogrešno navode i nisu u skladu sa međunarodnim standardima na primer prostiranje. Ipak, Kod Praksi koji je

pripremljen od ovog Dokumenta Politika (pogledaj 2.3) treba da objasni terminologiju.



Prostorni plan je Prostorni plan za Kosovo, Prostorni plan za posebne Zone, i Razvojni plan

Opština: (AZPP).

Prostorni plan za Kosovo: Mnogo-sektorski strateški plan određuje dugoročne

ciljeve prostornog planiranja za celu teritoriju za jedan period od najmanje deset

godina (ZPP)

Prostorni plan za Posebne Zone: Plan pokriva period od najmanje deset godina i

koji uspostavlja dugoročna načela i ciljeve prostornog planiranja za posebne zone

(identifikacione Zone u Prostornom Planiranju Kosova koji ima posebnih

karakteristika i koji zahteva posebni režim, organizacioni razvoj, razvoj, korisnike i

zaštite, na primer Nacionalni parkovi i druge posebne prirodne zone, ekonomske,

poljoprivredne, kulturne ili istorijske vrednosti) (ZPP)

Razvojni Opštinski Plan: Mnogo sektorski plan koji pokriva period od najmanje pet

godina, koji određuje dugoročne ciljeve ekonomskog, društvenog i prostornog

razvoja teritorije jedne opštine, uključujući jedan plan za razvoj urbanih zona i sela

(ZPP)

- Posebne zaštićene zone: Zone (jedne posebne važnosti za srpsku zajednicu Kosova9

određene nekom mapom, ili sa jedne određene zone koja okružuje jedan spomenik,

zgradu, grupu zgrada, celine, sela ili istorijskog centra grada koji se zaštićuje od

nekog razvoja ili aktivnosti koja može da ošteti istorijski, kulturni, arhitetktonski ili

arheološki kontekst, prirodnog okruženja, ili estetiku izgleda (ZSM)

- Strateško ocenjivanje Okoline (SOO): Proces ocenjivanja mogućeg uticaja jedne

politike, plana i programa za okolinu (ZZS)

- Urbani Plan: Razvojni Urbani Plan i Urbani Planovi Uređenja (AZPP)

Regulativni Urbani Plan: Plan (razmatra se i ako je potrebno pregledava se od

strane opštine svakih pet godina9, koji određuje uslove za uređenje prostora kao

i pravila za mesto gde se nalaze objekti na parceli urbanog zemljišta, definisanje

zone izgradnje uključujući i Linije Uređenja, Tehničke Urbane Norme i druge

zahteve u vezi sa dozvoljenim lokacijama zgrada i drugih gradnji u parcelama

urbanog zemljišta (ZPP)

- Tehničke Urbane Norme: Prostorni ili tehnički koji određuje poziciju, međusobne

odnose zgrada i sigurnost nasledstva (ZPP).



Opšti Sažetak

Ovaj strateški dokumenat prikazuje sadašnje stanje i trendove očuvanja nasledstva i pejsaža

na Kosovu, predlaže mogućnosti za razmatranje problema na taj način da se razvije jedna

integrisana strategija zaštite, ciljajući poboljšavanje okvira upravljanja do nivoa evropskih

standarda.

Ovaj dokumenat je pripremljen od strane Ministarstva Kulture, Omladine i Sporta, u

savetovanju sa profesionalcima koji predstavljaju jednu gamu stranaka: međunarodne

organizacije, domaće vladine i akademske institucije kao i nevladine organizacije.

Dokument je zamišljen kao sredstvo uputstava, da bude us stanju da stimuliše i adresira

sektorske i mnogo sektorske studije i planovi delovanja da budu usaglašeni unutar jednog

sveobuhvatnog strateškog okvira. Ove studije i planovi će se pretežno pripremiti od strane

domaćih stručnjaka, da bi obezbedili mogućnost za jedan proces učenja i izgradnje

kapaciteta.

Dokumenat je podeljen u dva dela: Uvodni deo (Poglavlja 1-2), koji upisuju sadržaj i

kratko analiziraju situaciju, i drugi deo (Poglavlja 3-4-5-6), koja uspostavljaju uputstva i

praktične preporuke za razvoj jedne integrisane strategije konzerviranja na Kosovu.

Poglavlje 1 opisuje istorijat, gde kroz međunarodna dokumenta razmatra ocenjivanje etike

integrisanog konzerviranja, razmatra potrebe, mogućnosti i prepreke na Kosovu, kao i

ističe važnost za odobravanje novih metoda rada na osnovu jedne sistematske mreže

pristupa.

Integrisano konzerviranje nasledstva je jedan fundamentalan koncept prelaska sa pažnje

prema pojedinačnim zgradama i lokalitetima na jednu brigu za arhitektonske grupe i

sadržine. Većina zadnjih koraka da uključuju i kulturni pejsaž i na kraju krajeva, i ceo

pejsaž, posebno prirodno i kulturno nasledstvo. Ovaj prelazak se prati sa jednim paralelnim

prelaskom sa očuvanja zgrada na upravljanju teritorijalnih izvora.

Nakon deset godina jedne široke aktivnosti, realizovanim od strane raznih aktera nakon

sukoba na Kosovu, vreme je za strukturiranje nasledstva i za očuvanje pejsaža i okvira

upravljanja na jedan više sistemski i efektivni način. Glavni problemi za sprovođenje

integrisanog konzerviranja su:

Zakašnjenja u izvršenju inventarizacije nasledstva i na identifikaciji tampon zona

prostornih planova

Nekontrolisani razvoj izgradnje na urbanim zonama, oko urbanih zona i ruralnih

zona, koji utiču na lokalitet nasledstva u njihovim namenama;

Ograničeni institucionalni kapaciteti ovlašćenja dotičnih autoriteta;

Zakašnjenja u primeni zakona i nedostaci među ministarske saradnje i nedovoljna

ponuda obrazovanja, profesionalne i tehničke.



Poglavlje 2 razmatra sadašnju situaciju u vezi sa pravnim i institucionalnim okvirom u

raznim sektorima koji utiču na nasledstvo i pejsaž, analizira ukratko pristupe i ilustrira

aktivnosti i stranke koje se bave sa poljem kulturnog nasledstva. Usklađivanje metoda

ocenjivanja vrednosti radi poboljšavanju sveobuhvatnosti i njihovo učešće se smatra važnim

posebno za Kosovo.

Generalno, bilo je naglaska na restauraciji i obnovi pojedinačnih zgrada. Broj i

različitost aktera i donatora koji se bave ovim poljem na Kosovu zahteva jednu ojačanu

koordinaciju i jednu orijentaciju koja je određena pravilno. Jedna zajednička

metodologija koja se zasniva na jasno i zajedničko razumevanje etike i kategorija

konzerviranja (od pravne zaštite i obnove) treba da se osnuje. Jedan kod prakse bi bio

neophodan za ovu namenu da bi se ispunila zakonska infrastruktura.

Na osnovu istorijata, Poglavlje 3 pruža jedan okvir uputstva za planiranje jednog

integrisanog konzerviranja za Kosovo, opisujući opširno sistem kulturnog nasledstva i

izvora pejsaža, određujući koncepte i osnovna načela, detaljizirajući grupe i vrste

mera/delovanja koje treba da se preduzmu, i da se identifikuju stranke koje treba

uključiti.

Poglavlje 4 predstavlja jednu predloženu viziju i jednu grupu namera zasnovanu na

ocenjivanju činjenica, potreba i trendova. Nekoliko preduslova su identifikovana kao

suštinske u sprovođenju jedne takve strategije:

- kompletiranje neprestane pravne i institucionalne reforme u MKRS;

- početak operativnih aktivnosti Saveta Kosova za Kulturno Nasledstvo;

- definisanje vlasništva, vođenja, uloga i odgovornosti;

- osiguranje jake političke volje i jedne zajedničke vizije; i

- organiziranje jedne kampanje lobiranja i senzibiliteta.

Pripremne mere za stvaranje povoljnog terena i da bi se vodio proces planiranja

upravljanja se takođe preporučuje kroz:

- treniranju osoblja uključenih institucija;

- razvoj jedne specifične metodologije strateškog planiranja,

- razvoj jedne strategije sprovođenja,

- stvaranje jedne baze podataka i dokumentiranje prethodnih aktivnosti; i

- stvaranje jedne baze podataka ljudskih resursi na Kosovu.

Šta više, ovo poglavlje sugeriše nekoliko minimalnih prioritetnih mera koje će se

preduzeti u kratkoročnom roku, da bi se garantirala zaštita nasledstva:

priprema jednog ocenjivanja napretka za pripremanje inventarizacija,

dijagnozu problema, priprema jednog budžetskog plana delovanja za faze za

završetak;

priprema jednog detaljnog programa budžeta sa fazama za hitne intervencije;

određivanje perimetra zaštićenih zona na svim lokacijama koja su uključena

na listi za stalnu zaštitu i identifikujući kriterije zaštite; i

određivanje vanrednih pravnih mera, administrativnih i finansijskih za zaštitu

kulturnog nasledstva koja je u opasnosti zbog neprestanog pritiska.



U vezi srednjoročnog i dugoročnog planiranja, Dokumenat Politika predlaže jedan niz

od osam ciljeva:

1. Nasledstvo i pejsaž na Kosovu su potpuno identifikovana i dokumentirana,

jedan naučni inventarizacija prema Evropskim Standardima, opasne situacije su

identifikovane i planirane, i kao takve se neprestano ažuriraju da bi se adresirale

menadžmentu.

2. podignut je jedan prikladan pravni okvir i jedna posebna institucionalna

struktura, koja je konceptirana na takav način da bi olakšala sistemski rad, koja

uređuje očuvanje u skladu sa međunarodnom etikom i koja podstiče održiv

razvoj.

3. šira publika, civilno društvo i privatni sektor su svesni o važnosti očuvanja

nasledstva na Kosovu i za poboljšavanje kvaliteta pejsaža, oni rade sa njihovim

autoritetom i da bi preduzeli radnje i spremni su da doprinose sa njihovim

kapacitetima.

4. profesionalni kapaciteti na načelima i praksama konzerviranja se ažuriraju u

skladu sa međunarodnim zahtevima i koja pokrivaju razna polja sa jednim

mnogo disciplinskim orijentisanim stavom.

5. arhitektonsko i arheološko nasledstvo se čuva sa prikladnom pažnjom nad

određivanja i izgleda grada kao i za zaštitu okoline, ciljajući postizanje većeg

nivoa kvaliteta pejsaža.

6. znanje o kulturnom nasledstvu Kosova je prošireno koristeći razna sredstva

komuniciranja i prikladnim interpretiranjima prema specifičnim karakteristikama

i potrebama mnogo kulturne zajednice stranih i domaćih posetilaca.

7. Ručni rad i nasledni zanati se čuvaju i obogaćuju kod novih generacija, promoviše

se trgovina ručnim radom i uloga i status majstora se ceni.

8. Sistem kulturnih i prirodnih izvora se ocenjuje kroz ponovnu prikladnu upotrebu

zgrada i lokaliteta, u okviru jedne sveobuhvatne strategije ekonomskog razvoja i

jednog održivog razvoja turizma.

Poglavlje 5 predstavlja osam glavnih pitanja koje su odabrane kao najprikladnije u

sadašnjoj situaciji i sa potrebama Kosova za dostizanje identifikovanih ciljeva u

Poglavlju 4. Za svako ključno pitanje su preporučena niz mera. Preporučena su serija

akcija: prilagođavanje pravnih i administrativnih mera, sektorske studije, planiranje

delovanja i tehničke mere. Ključna pitanja su:

1. Identifikacija, dokumentiranje i monitorisanje nasledstva i pejsaža

2. Usklađenost pravnog i institucionalnog okvira

3. Rast svesnosti kod civilnog društva i privatnog sektora

4. Rast institucionalnih i profesionalnih kapaciteta

5. Podsticanje nasledstva i razvojni planovi orijentisana ka pejsažu

6. Razvoj sredstava komuniciranja i prezentiranja

7. ocenjivanje uloge zanatstva i ručnog rada

8. Prikladno promovisanje ponovne upotrebe i ekonomsko ocenjivanje



Na kraju, ovaj dokumenat Priručnik za Planiranje Politika za razvoj jednog pristupa

integrisanog konzerviranja sadrži u sebe jedan okvir i prvi korak jednog procesa, kroz

koji autoriteti Kosova i stranke mogu da analiziraju i raspravljaju o tome gde oni stoje,

šta su postigli u zadnjim godinama, za koje pravce imaju potrebu i kuda treba da idu da bi

poboljšali menadžiranje nasledstvom i pejzažom i koji su u potpunom skladu sa

evropskim i međunarodnim standardima.



1. Uvod

1.1. Kontekst i istorijat

Na kraju 2008 godine, Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta (MKRS) je počela sa

pripremnim radom za pripremanje jedne strategije integrisanog konzerviranja u

okviru Plana Delovanja za Evropsko Partnerstvo (PDEP). Proces je počeo početkom

2009 godine uz podršku međunarodnih partnera3.

Ovaj dokument je rezultat tehničke pomoći koje je obezbeđeno od strane Ministarstva

Spoljnih Poslova Italije4. Njen cilj je orijentisan na očuvanju i proširenju nasledstva

na Kosovu prema jednom integrisanom i sistematskom pristupu. Dokumenat predlaže

nekoliko uputstva i niz praktičnih mera koje imaju za cilj usaglašavanje

institucionalnog, pravnog i političkog okvira, sa Evropskim zahtevima, koje će voditi

ka poboljšanog menadžiranja.

Kao svako drugo sredstvo menadžiranja koje utiče na teritoriju i na široki spektar

strana, samo jedan potpuni pristup učesnika planiranja bi mogla da pomogne i

orijentiše sprovođenje. To je posebno važno u prelaznoj fazi administracije nasledstva

na Kosovu, gde institucije, zakoni i politike se grade i usklađuju prema evropskim

standardima, sa namerom ispunjavanja potreba raznih stranaka i raznih

etničkih/kulturnih zajednica.

Zato, ovaj Dokumenat Priručnik za Planiranje Politika (u daljnjem tekstu Dokument

Politika) treba da se smatra kao početak jednog procesa a ne kao završni korak. Takav

proces treba dalje da se razvija da bi proizvela jedan završni strateški dokumenat kroz

jednu strategiju koji uključuje širok broj stranaka u procesu.

One će razmeniti i deliti vizije, delovanje i odgovornosti pruženih od kulturnih

autoriteta, da bi došli sa jednim budžetskim planom delovanja u fazama, koji se

dopunjuje kroz jedan sporazum angažovanja. Jedan nacrt projekat za sprovođenje

procesa je obavljen i od strane međunarodnih stručnjaka, koji su pomogli u

pripremanju ovog Dokumenta Politika5.

3 Ministarstvo Spoljnih Poslova Italije i NVO Švedske Kulturno Nasledstvo bez Granica (CHWB). Stručnjaci

koji pripadaju obema organizacijama su koordinirala njihov rad i očekivane rezultate. 4 Uslovi Referencije:

- Poznavajući važnost kulturne uloge drugih usluga ;okoline; (na primer bio različitost, prirodni spomenici i

kulturni spomenici);

- Upoznavanje na eksplicitan način sa prirodnim vrednostima nasledstva da bi obezbedila da su svi aspekti

pokriveni planom (na primer bio različitost);

- Imajući jedan širi pristup imovine kulturnog nasledstva ( na primer,

- Upoznavanje opširnije sa kulturnim pejzažima, razvijajući modele predviđanja da bi pomogli upoznavanje

sa slučajevima ne registrirane imovine kulturnog nasledstva koje se nalaze unutar posebnih zona, i znajući

nepokretnu imovinu (kao što su carine i prakse) ili turističke potencijale;

- Razumevanje da ;vrednosti sukoba; može da postoji, na primer ;biljke grožđa; za nekoliko posebnih regiona

može biti bogatstvo kulturnog nasledstva, i da su potrebna rešenja da bi se prepoznale sve vrednosti;

- Usklađenje standardne terminologije koristeći Prirodnu i Kulturno Nasleđe da bi obezbedili jasnoću

razumevanja (na primer, zamenjujući ;zaštićenu i održavajuće;sa ;očuvano;). 5 Silvia Cravero. Deo 2: Projekat procesa prethodnog planiranja. Na: Ka jednom dokumentu integrisanog

Konzerviranja za Kosovo. Maj 2009. Ekstrakt (grafikon) je prikazan na Dodatku A.



U deset zadnjih godina nakon Rezolucije Saveta Sigurnosti OUN 1244 (1999)6, veliki

deo aktivnosti na polju kulturnog nasledstva na Kosovu je izvršenu uz međunarodnu

asistenciju. Restauracija i obnavljanje radova nakon sukoba je bilo sa puno tenzija,

posebno nakon nemira i oštećenja iz 2004 godine. Ovi radovi su se obavljali paralelno

uz strukturiranje institucionalnog i pravnog okvira kao i mere za izgradnju kapaciteta,

koja se podržavaju od međunarodnih organizacija, agencija saradnje i NVO.

U 2005 godini, jedna strategija konzerviranja za Kulturno Nasleđe na Kosovo je

pripremljeno od strane MKRS u saradnji sa Nezavisnim Međunarodno Veče.

Ovaj dokument je više jedno pismo orjentacije negoli jedna strategija, koja sadrži

opšte preporuke. Ukratko, ove preporuke su: ponovno određivanje institucionalne

uloge i odgovornosti dotičnog autoriteta, osnivanje jednog departmana kulturnog

nasleđa, kompletiranje pravne strukture i distribucija zakona, razvoj jednog otvorenog

procesa planiranja budžeta, stvaranje registra za projekte donatora da bi uredili i

monitorisalo njene aktivnosti, evidentiranje inventarizacija zgrada i zaštićenih

objekata, započinjanje kampanji obrazovanja i rasta kapaciteta.

Važnost odabiranja vođstva procesa i osiguranja političke volje su isticane na ovom

dokumentu. U zadnjim godinama, preduzete su radnje za praćenje ovih preporuka i

postignuti su nekoliko rezultata, ovaj Dokument Politike je jedna mogućnost da se

trenutno pogleda pozicija umetnosti, da se razmatraju preporuke i da se integrišu sa

nekoliko praktičnih predloga za njihovo sprovođenje i za uređenje radnji u procesu.

Jedan nacrt Priručnika o Upravljanju Kulturnog Nasleđa na Kosovu je napisan od

strane radne grupe koordinirane od MKRS7. Ovaj dokumenat opisuje korake zaštite

kulturnog nasleđa u skladu sa međunarodnim standardima za formulisanje politika

upravljanja. One se nadovezuju sa nizom aktivnosti, od čuvanja zgrada i

individualnih objekata do proširenja kompleksa kulturnih izvora (dodirnih i ne

dodirnih, kulturnih i prirodnih), kao takva smatra se jedan vektor za zajednicu i

ekonomski rast.

Administriranje kulturnog nasleđa na Kosovu je pod velikim transformisanjem.

Institucionalna reforma u okviru MKRS je u toku i podržava se od strane Evropske

Komisije8, za Transformisanje Divizije Kulturnog Nasleđa u Departman, pojačavajući

njene kapacitete i ispunjuju pravne praznine, odnosno novi zakon o Kulturnom

Nasleđu (2006) i sedam nacrt Uredbe (2008). Šta više, Savet Kosova za Kulturno

Nasleđe (SKKN) čije osnivanje je predviđeno zakonom, se osniva pod nadgledanjem

i savete delovanja MKRS za upravljanje nasleđa i određivanje budžeta.

6 Rezolucija 1244 Saveta Sigurnosti OUN, ovlašćena za civilnu međunarodnu prisutnost na Kosovu, zatim deo

Federativne Republike Jugoslavije postavljenoj pod privremenom Administracijom OUN (UNMIK) 7 Upravljano od strane Flemming Aalund, danski specijalista kulturnog nasleđa, sa doprinosom Juliana Latifi,

advokata sa albanskim državljanstvom. 8 Alessandro Blanchi (Italijansko Ministarstvo za Kulturno Nasleđe i Aktivnosti) je stručnjak naimenovan za

ovaj zadatak.



Niz drugih aktivnosti adresiranja upravljanja kulturnog nasleđa se sprovode od strane

međunarodnih organizacija i NVO u partnerstvu sa MKRS. Među njih, Forum

Kulturnog Nasleđa, promovisan od strane Evropske Unije ( ZNKE i PSBE)9 vredi da

se pomene. Niz redovnih mesečnih foruma (prvi je održan na kraju januara 2009) i

imao je za cilj da sakupi zainteresovane strane kada je reč o kulturnom nasleđu. Ovi

događaji imaju za cilj da stvaraju jednu platformu za razmenu informacija i

koordiniranje aktivnosti, pružajući mogućnost za raspravu u vezi sa specifičnim

mestima i projekata i rezultira sa praktičnim preporukama.

Sa tog gledišta, ovaj Dokumenat Politika i proces za njegovo razmatranje kao i

njegovo odobravanje su jedna mogućnost da se stvara jedan osnovni dokumenat za

integrisanje i orijentaciju narednih aktivnosti koje su u toku. Za ovu svrhu, načela i

linije delovanja treba da se usaglase u jednu zajedničku viziju kojeg imaju svi glavni

akteri za dato vreme. Zato, predloženi dokumenat pruža praktičnu orijentaciju koje

mogu da se razviju dalje kroz opšte strategije u fazama i planiranju budžeta od strane

MKRS, u bliskoj saradnji sa drugim akterima.

Takva strategija treba da se zasniva na suštinsku analizu kvaliteta i količine zadnjih

dešavanja, sadašnja situacija i trendovi očuvanja nasleđa, u odnosu na rast urbane i

teritorijalne izgradnje10.

Ipak, u ovim okolnostima, Integrisana Strategija treba da bude prikladna mera i

fleksibilna koja obezbeđuje ; zaštitnu ogradu; bez smetnji za promene tokom

sprovođenja.

1.2. Napomene o konceptu integrisanog očuvanja

Koncept integrisanog očuvanja uvedena od strane Saveta Evrope (SE) 70-tih godina

uprkos posledicama urbanističkog i prostornog pritiska razvoja istorijskih gradova

industrijalizovanog sveta. Potreba za kontrolu tih efekata je nastao ranije 60-tih godina u

aktivnosti sa mnogo tenzija izgradnje nakon rekonstrukcije, osvedočene nakon dve

preporuke od strane UNESCO-a - da se održi e pejsaž (62) i kulturnog nasledstva (68 ), u

opasnosti od privatnih i javnih radova11.

Evropska Povelja Arhitektonskog Nasledstva i deklaracija Amsterdama, odobrena u

Amsterdamu od strane Komiteta Ministara Saveta Evrope u 1975, su prvi međunarodni

dokumenti kojima je uspostavljen set principa za integraciju očuvanje nasledstva u

razvojnim planovima, što se može sumirati na sledeći način:

9 Evropska Komisija za Vezu i Specijalni Predstavnik Evropske Unije. 10 Unutar okvira MKRS, projekat nazvan ;Analiza situacija o integraciji kulturnog nasleđa u prostornom

planiranju na Kosovu; se obavlja od strane CHWB, praveći upitnike po opštinama. 11Nekoliko zemlje Evrope su pilotirali aktivnosti da bi stavilo očuvanje urbanizma na praksama urbanog planiranja, i

na taj način da se rehabilitira i regenerišu centri svih istorijskih gradova. Italija je jedna od država koja je doprinosila puno na

teoretskom razvoju i praktičnom eksperimentiranju , kroz aktivnu raspravu promovisan od 60-tih godina od ANCSA

(Nacionalno Udruženje Istorijskih-Umetničkih Centara grada ), kroz nekoliko veoma dobrih planova za istorijske gradove,

znači među mnogim ostalima: Bergamo Alta (od Luigi Angelini, 1934), Assisi i Gubbio (od Astengo Giovanni, 1957

i 1960), Urbinos (od Giancarlo De Carlo, 1955-1960) Bolonje (od Pierluigi Cervellati, 1969), i sa Italijanskom Karom: Karta

Gubbio (1969) i tri Karte Restauracije (1931, 1972 i 1987).



Održavanje integrisanog nasledstva je ključna karakteristika prostornih i

urbanog planiranja;

Održavanje integrisanog nasledstva zabrinjava i uključuje građane na

direktan način;

Nacionalne mere zaštite integrisane se sastoje od administrativnih,

finansijskih, socijalnih i obrazovnih mera;

Da bi se integrisanekonzervacije pravilno primenile, treba da imaju

Inter – sektorsku saradnju između različitih javnih administrativnih i zakonodavnih

organa, kao i zakonodavne mere treba da se koordiniše zajednički na načine koji

dopunjuju i poboljšavaju jedan - drugog;

Integrisano očuvanje znači da ne na sistematski način zatraže oblici moguće saradnje

između partnera kroz aktivnosti, ne podela profesije na radu, mere da kompanija budu

odgovorniji na radu, veći rad kao i bolje označeni volonterski rad;

nacionalni, regionalni i lokalni organa vlasti treba da preuzmu aktivnu odgovornost

za implementaciju integrisanog očuvanja12.

Rezolucija (76) 28 u vezi sa adaptacijom zakona i propisa u pogledu očuvanja nasledstva

integrisane arhitekture, potpisan od strane istog odbora u 1976 godine prevodi koncept

integrisanog očuvanja u praktičnom smislu:

"Sa integrisanim konzervacijom" kulturnog nasledstva spomenika i lokaliteta se mislio na

čitav niz mera usmerenih na obezbeđenju nastavka nasledstva, njeno održavanje kao i deo

odgovorne okoline, bilo napravljeno od čoveka ili prirode, eksploatacije i njegove

prilagođenosti potrebama društva.

Ove mere bi trebalo da imaju dva glavna cilja:

1. Konzervacija spomenika, grupe zgrada i zemalja kroz:

- Mere za njihovo očuvanje;

- Koraci za obezbeđenje fizičke bezbednosti njihovih sastavnih delova;

- Operacije čiji je cilj obnavljanje i njihovo unapređenje.

2. Integracija spomenika, zgrada i grupe zemalja u fizičkom okolinama današnjeg

društva kroz programe dizajnirane za:

- Oživljavanje starih zgrada i spomenika koji pripadaju- grupama koje se povezuju

sa društvenim svrhama, verovatno se razlikuje od njihove originalne funkcije, ali u

skladu sa svojim dostojanstvom, i koliko god je to moguće na održavanju njihovih

karakteristika;

-Rehabilitacija zgrada naročito onih namenjenih za stanovanje, kroz renoviranje

njihove unutrašnje strukture i prilagođavanja potrebama modernog života, dok se

brižljivo čuvaju kulturne karakteristika od interesa. "

12 Savet Evrope (tekst od Sophie Jeleff). Konvencije Saveta Evrope za kulturno nasleđe. Nasleđe Evrope-

zajedničko bogatstvo.



U rezoluciji se naglašava odgovornost za održavanje ravnoteže između čoveka i okoline i

očuvanja kulturnih dobara nasledstva, njihovu pozadinu i arhitektonski kompleksi se nalaze u

okviru zajednice.

Javne vlasti na svim administrativnim nivoima mogu da odigraju direktnu ulogu

dodeljivanjem značajnog dela sredstava za urbanizaciju i aktivnosti konstrukcija za

održavanje kulturnog nasledstva, podsticanje privatne inicijative konzistentno sa njihovim

programima. Oni takođe treba da preduzmu mere da se obezbedi da su kvalifikovani

profesionalci kojima je poveren rad na konzervaciji, da je obuka pružena i da primenjuje

kriterijume, metode i testirane tehnike.

U rezoluciji se obraća posebna pažnju na potrebu za obukom studenata arhitekture da nove

zgrade usklađuju sa starim, naročito u blizini spomenika ili u okviru grupe zgrada. Osim

toga, vlasti treba da imaju kontrolni uticaj nad autentičnosti spomenika u oblasti gde su

predviđene promene, ili su u velikoj planirane javni i privatni radovi (putevi, itd.)

Zakoni koji se odnose na kulturno nasleđe, ali i neke aspekte zakona o urbanizmu i

stanovanju treba da se revidiraju da bi ih koordinirali da budu kompatibilne i međusobno

komplementarne. U rezoluciji se daje detaljna uputstva za primenu integrisanog pristupa kroz

finansijske, administrativne, obrazovne i socijalne mere, kao i učešće javnosti.

U svim tim međunarodnim dokumentima, među kojima posebno Konvencija za Zaštitu

Arhitektonskog Nasleđa Evrope (Granada 1985), Evropska Konvencija za Zaštitu

Arheološkog Nasleđa (Valeta, 1992) i ICOMOS Povelja o Narodnoj Baštini u

Građevinarstvu (Meksiko, 1999), teorija integrisanih konzervacija razvijena i konsolidovana

kontinuirano. Ova evolucija je paralelna sa širenjem koncepta kulturnog nasledstva uključiti

sve više i više kategorija resursa. Osnovni princip je prioritet dat grupi objekata na

izolovanim spomenicima.

Ključni dokument koji se odnosi na integraciju prirodnih i kulturnih resursa politika

prostornog razvoja evropske teritorije čime se obezbeđuje poštovanje njenih različitosti je

Perspektiva Prostornog Razvoja Evrope PPPE ka Uravnoteženom i Održivom Razvoju

Teritorija Evropske unije, koji je usvojen u Potsdamu u 1999 godini, posle petogodišnjeg

procesa diskusije. PPPE je dokument - nije pravno obavezujući izdat od Neformalnog Saveta

Ministara odgovornih za prostorno planiranje Evropske Komisije.

Dokument ima za cilj da obezbedi okvir za političke uputstva i poboljšavanje sektorskih

politika koje utiču na teritorij, ciljajući održivo prostorno planiranje. Pravilno upravljanje

prirodnim i kulturnim nasledstva je jedan od tri ciljeva i opcija u gledištima PPPE , dve

ostale su poli centralne u prostornom razvoju i jednaki u pristupu infrastrukturi i znanju.

Važna tačka ovog teorijskog procesa je Evropska Konvencija o predelima, koja je usvojena

2000 u Firenci od strane Saveta Evrope. Konvencija predlaže više inovativnu viziju svih

dimenzija pejsaža: fizičke, socijalne, kulturne, prirodne, itd. Ako Konvencija UNESCO o

Svetskom Nasledstvu iz 1972 je prvi međunarodni dokument za očuvanje prirodne i kulturne



baštine (i uputstva iz1992 godine odlučila da uvede kulturnog pejsaža) Konvencije iz 200

godine je revolucionarna jer smatra prirodna i kulturna nasledstva pod okriljem iste: pejsaž,

zaobilazeći i podele u dve kategorije.

Različite zemlje su potpisale ovu Konvenciju, a drugi su je ratifikovale i pokrenuli proces

implementacije kroz nacionalne zakonodavne strukture. Među Zemljama Jugoistočne Evrope

koje su ratifikovale ovaj dokument su Rumunija (u 2002), Hrvatska, Makedonija, Slovenija i

Turska (u 2003), Bugarska (u 2004) i, poslednje vreme, Crna Gora, u kojoj je Konvencija

stupila na snagu 1. maja ove godine.

Iz tog razloga, održavanje kulturnog nasledstva je premeštena iz interesa ; Sastanaka; i

nekako ;Ideološki; nad specifičnim spomenicima razumevanju funkcije spomenika;,

svakodnevni i mali i objekti na kraju čitav krajolik doprinosi ;kulturnoj važnosti; i kulturnoj

geografiji date oblasti.

Dakle, sada je prihvaćeno da se svi ovi izvori budu zaštićeni, sačuvani i poboljšani, kao

sredstvo za podsticanje razvoja zajednice i osećaj da pripadaju teritoriji. Učešće zajednice je

od suštinskog značaja u ovom procesu.

Evolucija koncepta integrisanog upravljanja nasledstva predložena su u zadnjim godinama

od strane mreže partnerskih zemalja u dva projekt programa nasledstva: EuroMed, P.I.S.A. i

DELTA. U tom kontekstu, nasledstvo i pejsaž doživljavaju se prema sistematskim

gledištima. Evro-Mediteranska Karta za povećanje integrisanja Kulturnog nasledstva

predloženo od PISA. Projekat u 2002 godini, obogaćuje sadržaj integralnog planiranja u

okviru inovativnih perspektive u kojoj svi sistemi nasledstva resursa su proširila svoju ulogu

u održavanju identiteta i održivog lokalnog razvoja.

Bečki Memorandum o Svetskom Nasledstvu i Savremena Arhitektura - Upravljanje

istorijskih urbanih pejzaža;, koje rezultiraju sa sastanka Komiteta UNESCO-a - Svetske

baštine u 2005 godini je izraz najnovijih događanja integrisanog očuvanja kulture.

Preporuka UNESCO o Konzervaciji i Ulozi Savremenih Istorijskih Zona

(Najrobi 1976), Bečki Memorandum o pejsažu gleda isto opšti prikaz definisane Evropske

Konvencije o Predelima. Fokusira se na uticaj razvoja savremenog urbanog pejsaža sa

značajem za nasledstvo, unutar šireg teritorijalnog konteksta. Dakle ovaj dokument je važna

referenca za integrisani pristup očuvanja, ne samo za mesta Svetskog Nasledstva.

Posle više od 30 godina iskustva i evoluciju, integrisano konzerviranje može se smatrati kao

deo zrele politike očuvanja. U isto vreme, koncept treba da bude fleksibilan, sposobna da

pruži nove pristupe, metode i sredstava prilagođenih specifičnim situacijama, kao što je

obnova multikulturnog Kosova.

Ipak, neke osnovne uputstva u vezi sa propisnim čuvanjem i upravljanjem pejsaža kulturnog

nasledstva treba poštovati:

- potrebna zaštita i održavanje svih vrsta nasledstva, karakteristike i kontekst;

- Procena zajedničke vrednosti i uspostavljena dobra, etiku konzervacije i

metodologije, kao i

- Uključivanje kvalifikovanih profesionalaca.



1.3. Zašto integrisane politike konzervacije za Kosovo?

Politika integrisanog očuvanja za Kosovo je predviđena od zainteresovanih strana za

Kulturno Nasleđe na Kosovu u poslednjih nekoliko godina, s jedne strane da usklade svoje

aktivnosti sa navedenim međunarodnim doktrinama i, s druge strane, da stvore okvir za

efikasnije očuvanje i upravljanje u uslovima izgradnje brzog urbanog i teritorijalnog razvoj

Zaista, u poslednjih deset godina Kosovo je predmet donekle haotično obnove i izgradnje

aktivnosti na svim nivoima teritorijalne uprave. Ovaj fenomen proističe od brzog i

nekontrolisane izgradnje stambenih i komercijalnih objekata razbacani širom teritorije do

najvećih delova infrastrukture - putevi, posebno u izgradnji ili planirana.

Ova aktivnost utiće ne samo na kulturna dobra nasledstva i njihova podešavanja, ali

generalno, arhitektonski kvalitet i izgled puteva gradovi u istorijskim centrima i karakter

pejsaža, u ruralnim oblastima i selima. Kao rezultat, pored drugih razloga (ne-efikasno

upravljanje otpadom, neregularne aktivnosti bagerima, itd), ona izaziva i okolina vizuelno

zagađenje okoline, na kraju dovodi do smanjenja socijalnih dobrobiti.

Institucionalna i pravna struktura očuvanje kulturnog nasledstva na Kosovu mora biti

prilagođena i ojačana tako da može da se nosi sa ovom situacijom da ide izvan okvira MKOS

- i poziva na još Pro – aktivno učešće u prostorno planiranje aktivnosti, koje sprovodi

Ministarstvo za Okolinu i Prostorno planiranje (MSPP), i lokalnih vlasti. U koordinaciji sa

tekućim institucionalnim reformama upravljanja kulturnog nasledstva, ovaj rad nudi neke

predloge za povećanu saradnju sa zainteresovanim stranama i drugim partnerima.

Tačke od posebnog značaja će imati koristi od znanja o delotvornim merama zaštite i

konzervatorskih radova. Arheološka područje Rimskog grada, Ulpijana (sa sarkofagom i

drugim važnim objektima) se koristi kao poljoprivredno zemljište i nije dovoljno proučena.

Ocenjivanje obezbeđuje razvojni društveno - ekonomski potencijal, kada očuvanja i

upravljanja se obezbedi. Tvrđave Novo Brdo i Prizrena su i drugi primeri neiskorišćenog

resursa koje je potrebno za bolje očuvanje planiranje i integraciju u pejsaž. Što je još

ozbiljnije, očigledno 2.847 zemalja koje su identifikovani u istraživanju u 2002 godini su

izgubljeni, uglavnom zbog razvoj novih gradnji.

Pored toga, usklađivanje sa očuvanjem urbanističkog planiranja kulturnog nasledstva

i prostornog planiranja i izgradnje za obnovu, integrisane politike konzervacije

može stimulisati, kroz akciono planiranje i sprovođenje pilot projekata jedno aktivno i

dinamično upravljanje teritorije zasnovano na održavanju i unapređenju svih prirodnih

sistema i kulturnih resursa: materijalne i nematerijalne, monumentalne i govorni pejsaž, bio

različitost, poljoprivredno i kulturno nasleđe, rukotvorine, tradicija zajednice, kulturne

industrije i događaji, karakteristični proizvodi i kuhinja, itd.

Treba istaći da je takav pristup povezivanja očuvanja kulturnih resursa sa lokalnim razvojem

zahteva jačanje zakonodavstva i institucionalnog okvira, stvarnu političku želju na svim

nivoima i snažan stav nad partnerstvom i inter - sektorske saradnje partnera iz institucija,

civilnog društva i privatnog sektora.

Lokalni nivou je više pogodan za pilot projekte razvoja integrisana u manjoj meri, onliko

koliko bude imao okvir za upravljanje i podršku sa centralnih institucija.



Neka iskustva sprovedena na Kosovu, posebno NVO - (međunarodni i nacionalni) u

saradnji sa MKOS, pokazuju pokušaj da se utiče na ceo ;lanac; nasledstva u skladu sa

sistemski pristupom, što je primoralo niz aktivnosti kao što su izgradnja, očuvanje i

rehabilitacija, obuka, podizanje svesti i razvoja turizma za generisanje prihoda. Predstavnici

civilnog društva i intelektualci rado pokazuju razumevanje i entuzijazam koji aktivno

doprinose svojim idejama i iskustvom u cilju razvijanja sveobuhvatne integrisane strategije.

Kosovski potencijal za podstrek lokalnog razvoja i održivi turizam baziran na kulturnim

resursima i teritoriji su izuzetni. Raznolikosti kulturnih izraza i nasledstva je najvažnija

komponenta. Transformacija ovog elementa kao izazov u prilici je znak takvog integrisanog

plana. Pored toga, prirodne i kulturne geografije pružaju jedinstveno iskustvo za posetioce,

gde je okolina prirodnih, kulturnih i ;industrijaliziran; (npr. mineralna istorijska zone), iako

heterogena, je čitav pejsaž.

Razumljivo, to će biti dug proces - tokom kojeg treba uzeti u obzir pitanje suvereniteta nad

delovima teritorije i potrebe za izgradnju ili jačanja kosovskog identiteta. U teoriji, jedna

politika multikulturne dimenzije integrisanog lokalnog razvoja može biti dobar alat da se ide

dalje od etničkih pitanja, menjajući proces rasta od kulturnog identiteta (i slične nasleđe) u

teritorijalni identitet. Ovo zahteva intenzivnu dugoročnu edukaciju kao i politike da se

podigne svest, u cilju izgradnje jednog smisla državnosti Kosova.

Efikasne integrisane konzerviranja mora biti razvijena kroz mešovite pristupe, u smislu

donošenja odluka: pitanja u vezi sa granicom i održavanjem kulturnog nasledstva i pejsaža

treba da budu razmotrena, upravlja i kontroliše od centralnih institucija, dok drugi zahtevaju

obavezno puno učešće lokalnih zajednica. U principu, što je širi broj stranaka koji učestvuju

aktivno u fazi planiranja, uspešnije će biti sprovođen. Ovo je posebno tačno za pilot projekte

za integrisani lokalan razvoj, koji treba da bude primarno finansira pristupom od dole – gore.

Međutim, nasledstvo i održavanje pejsaža na Kosovu u prvom redu treba da se pozabavi

strukturalnim pitanjima važnim da stvori okvir za eksperimentisanje takvog dinamičnog

teritorijalnog planiranja na sistematičan način. Među ključnim pitanjima naravno da su

obrazovanje i podizanje svesti, da pomogne zajednicama da izgrade osećaj da pripadaju

teritoriji. Ovo poslednje treba posmatrati kao pejsaž i nasleđa različitih naroda, sa različitim

kulturnim izrazima su ključni faktori teritorijalnog sticanja a ne razlog za osećanja

razdvajanja.

Ostala osnovna pitanja imaju potrebu za intervenciju ili neodložni završetak, pre svega

završetak inventarizacija kulturnog nasledstva. Digitalni sistem je kreiran (koristeći standarde

Saveta Evrope), uz podršku British Council i NVO CHWB. Osoblje Odeljenja kulturnog

nasledstva MKOS - Lokalni instituti Kulturnog nasledstva su trenirani. Stoga, završetak

naučnog inventarizacija mora da prati sistem brzog istraživanja i planiranje rizika čim se

ažurira prethodni popis.

Dok institucionalni i zakonodavni okvir je još uvek u izgradnji (glavni zadatak

novoosnovanog COP je u stvari završetak i ažuriranje inventarizacija), aktivnosti različitih

donatora treba da budu koordinirani i orijentisani u načela i praksi. Namera je da se izbegnu



;uvoženi; pristupi ili neodgovarajuće konzerviranje da se sprovodi bez kritike, da lokalne

zajednice bi imale koristi od rada i, konačno, da aktivnost nije integrisana u oblasti

prostornog planiranja.

Štaviše, vlasti na Kosovu treba da se dogovore kulturnog nasledstva o svojoj viziji i etike

koja se odnosi na primenu međunarodnih standarda za posebne slučajeve, određujući na

primer, jedan sistem odlučivanja zasnovan na vrednosti u vezi sa projektima predloženim od

strane donatora i privatnih vlasnika zaštićenih zgrada.

Još jedno važno pitanje u jednom post-konfliktnom regionu je da odluči kada i u kolikoj meri

obnova spomenika ili njihovih delova je izuzetno prihvatljiv za regeneraciju značaja jedne

zemlje. Dakle, detaljan kodeks ponašanja za zaštitu kulturnog nasledstva na Kosovu treba da

se utvrdi što je pre moguće nakon brzog istraživanja, u detaljima i da ispunjava Zadnji Zakon

Kulturnog nasledstva i njegovih propisa.

Pitanje posebnih zaštićenih zona ne može se ignorisati, jer je ključna komponenta

Ahtisarijevog plana13. Njihova zaštita treba da se olakša i nadgledana radi sprovođenja od

Saveta Monitorisanja14, kako bi se osiguralo mirno postojanje nasledstva mesta verske i

kulturne važnosti za zajednicu kosovskih Srba. Prema ovom osnovnom dokumentu,

vlasništvo i odgovornosti za upravljanje ovih mesta su u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi na

Kosovu.

Zato, stalno u skladu sa Ahtisarijevim planom, posebnih zaštićenih područja treba posmatrati

kao oblasti za koje su autoriteti kulturnog nasledstva na Kosova imaju ograničenu nadležnost

da sprovode svoje odluke. Međutim, ovaj Dokument Svojine, a posebno predloženi Kodeks

prakse su ogromna mogućnost za definisanje nekih zajedničkih metodoloških principa za

očuvanja kulturnog nasledstva i upravljanja i da se stvori platforma za diskusiju i pregovore o

potrebama i odgovornostima u budućnosti.

Kao zaključak, glavni cilj ove Dokumenta Politika je da obezbedi nadležnim organima

sredstvo za:

Orijentacija strateškog planiranja očuvanja nasledstva i očuvanja pejsaža u skladu sa

međunarodnom i evropskom doktrinom i sadašnjim politikama; i

Osnivanje jednog vodećeg okvira za koordiniranje raznih inicijativa i delovanje

partnera.

13 Sveobuhvatni Predlog za Rešenje Statusa Kosova (od Marti Ahtisarija, Posebni Predstavnik Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija) 26

Mart 2007. Ustav Republike Kosova (na snazi od 15 Juna 2008) je u skladu sa ovim dokumentom i koji je u toku sprovođenja. Nezavisnost

Kosova podržana od 63 države (9 Novembar 2009), ne priznaje se od međunarodnih aktera koji se oslanjaju na Rezoluciji Saveta

Bezbednosti 1244 (RSBUN 1244) 14 Pošto Savet (predviđen zakonom) ne funkcioniše još uvek, njegova uloga se vrši od strane ICO.



Specifični ciljevi su:

Preporuka za hitne mere radi adresiranja identifikacije i zaštiti ugroženog kulturnog

nasledstva u što kraćem roku;

priprema terena za efektivnu i integrisanu zaštitu, očuvanje i rast strategije u kratkom

srednjem i dužem roku;

Ohrabrivanje za Očuvanja orijentacije ka razvojnim šemama izgleda gradova i

pejsaža u skladu sa Evropskom Konvencijom Pejsaža;

Pristup na integraciji očuvanja kulturnog nasledstva i upravljanje sa urbanim i

prostornim planiranjem

Predlog za jedan niz integrisanih inicijativa za obrazovanje o nasledstvu, povećanju

svesti i razvoja zajednica; i

Promovisanje Eksperimentiranja integrisanih pilot projekata na lokalnom nivou sa

Namerom razvoja kroz povećanje kulturnih izvora.

1.4.Ka integrisanom i sistematskom pristupu

Danas, kulturni operateri su upoznati sa konceptima kao što su umrežavanje, integracija,

koordinacija i saradnja, kao i stavom kako da se radi sa projektima, pod uslovom da se

samostalni projekti usaglašavaju u zajednički plan gde svi učestvuju. Javna Uprava mora

da se prilagodi ovom novom pristupu, usvajanjem kreativnih sredstava i metoda da se

obezbedi kvalitet rada, fleksibilnost i ušteda na javne intervencije, zajedno sa

poboljšanim kapacitetima komunikacije.



Kao mreže, i koncept sistema15 uvozi se iz nove tehnologije i prilagođen je za

metodologiju planiranja kulturne intervencije. Umrežavanje i sistem razmišljanja može

biti izazovan na prvi pogled pošto izgleda da smanjuje autonomiju i vidljivost u odnosu

na sektorski pristup - ne sistematičan. Ipak, kratkoročni i dugoročni sistemi će dodati

dugoročne prednosti su deo sveobuhvatnog i integrisanog programa. Očuvajući

nezavisnost uloge i interesa, umrežavanje donosi dodatnu vrednost. Prikupljanje organa i

pojedinaca koji rade u sektoru kulture - kao kompletan pogled na kulturu - i njihovu

punu integraciju u Multi - sektorske planove lokalnog razvoja treba ohrabriti i

promovisati perspektive ;pravljenja sistema;.

Štaviše, mreža u EU porasla su zahvaljujući doprinosu institucija Evrope, ciljajući

promovisanje primene svoje politike u oblasti kroz lokalnu upravu. To se desilo u

različitim oblastima, od kulture razvoja infrastrukture, od ekonomije do zaštite okoline.

Gradovi su podstakla učešće raznih aktera poprečnih mreža: preduzeća, univerziteta i

istraživačkih centara, lokalnih uprava, civilnog društva, itd, usvojila strategiju partnerstva

i konsultacije za trajno zajedničko planiranje.

Prva faza obuhvata identifikaciju procesa procene lokalnih resursa u skladu sa

antropološkim i sveobuhvatnim prikazom, prikaz koji je selektivno i bolji. Kulturni

resursi i prirodni resursi koji čine materijalne i teritorijalne važnosti staviti u međusobnim

odnosima, najviši izraz monumentalnog nasledstva i umetnost i tradicija zanata. Od 90-

tih godina, lokalna administracija povećava svoju ulogu u jednostavnom teritorijalnom

upravljanju i socijalni-ekonomski razvoj. Nove odgovornosti, ali i nove mogućnosti

donesu širi spektar i, shodno tome, potrebu za podizanje kapaciteta institucionalnog

upravljanja projekta.

U ovoj situaciji, pojavila se potreba da se razvije sveobuhvatna vizija za budućnost

gradova i teritorija. I sva ta vizija treba da ide dalje sektorskim politikama, usklađuju

ih pod zajedničku strategiju. Naj dinamičniji evropski gradovi počeli su eksperiment

sistematskog pristupa u kome prema opštem upravnom postupku je integrisan u okviru

novih sredstva za planiranje (npr. Strateški plan, uvedena u kasne 90 - tih). Drugi imaju

za cilj rešavanje uspeh opštih ciljeva razvoja o celom sistemu, prema viziji uključujući

sektorske aspekte: kulturne, socijalne, ekonomske, fizičke, itd.

Menadžiranje Kulturnog Nasledstva je bio jedan od glavnih pitanja pogođeni ovim

sistematskim pristupom. U planiranju upravljanja je važno da se ponovo - podele među

različitim sektorima prilagođen da se nosi sa složenim protivrečnosti: od očuvanja i

razvoja, između tradicije i modernosti, između očuvanja ručnih radova i inovacije (znači

za uštedu energije). Menadžment treba da ispita međuzavisnosti između očuvanja i

proširenja, upravljanje svim dimenzijama pokušavajući da ih učiniti kompatibilnim za

jedne - druge.

15 Sistematski pristup gleda na celu strukturu sistema i ne samo iz jednog sastavnog dela, u izolaciju. Uzima u

obzir veze u celom sistemu, videći ;probleme; u nekom sektoru kao deo opšteg sistema, ne želeći da ih prebaci

na drugi sektor. Razmatra mogućnost promene glavnog izvora otpora a ne da vrši pritisak za prevazilaženje

ovog otpora, misleći da jedini način za razumevanje i rešenje nekog problema je da se uzme u obzir deo u

odnosu na dugoročni pristup da traženje za sve glavne instrumente da utiče na promenu sistema kao celine.



Menadžiranje Kulturnog Nasledstva zaista ima značajan uticaj na području oko njene

osnovne dimenzije, kao što su ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta, okolina pejsaža

i održavanje infrastrukture. To može biti element teritorijalnog razvoja, pod uslovom da su

ispunjeni neki osnovni uslovi: spremnost i sposobnost vlasti planiranja da planiraju i

upravljaju procesom, adresirajući i rešavajući konflikte uz učešće svih zainteresovanih strana.

Preliminarne studije su potrebne, s jedne strane da okupi i organizuje baze kulturnih i

prirodnih resursa i njihovog sistema upravljanja, a za uzvrat da se proceni postojanje uslova

za početak procesa i uspešno planiranje. Prvi važan preduslov za takav sistematičan pristup je

da se razvije odnos razmene informacija, bez kojih ne sprovođenje integrisane politike mogu

biti potpuno ostvareni.

2. Pregled trenutne situacije

2.1. Reflektiranje na vrednosti nasledstva

Uputstvo za svaki plan konzerviranja - bilo za pojedinca ili zgrade ili celog istorijskog centra

- treba da bude obavešten od ocenjivanje vrednosti, njihovog prikupljanja čije artikulacije

definiše puni značaj objekta ili zemlje. Tradicionalne Kulturne vrednosti smatraju stručnjaci

(istorijske, umetničke, itd) u naše vreme treba da dodamo kulturnu i društvenu vrednost koja

donosi zajednici. Često je razlika između dva skupa vrednosti. Rejting Kulturnog Nasledstva

je disciplina koja još uvek nedostaje u metodologiji, uprkos važnosti za rešavanje odluka

konzervisanja16.

Okvir za upravljanje kulturnog nasledstva na Kosovu je nedavno ponovo osnovan pod

uticajem međunarodnih organizacija i stranih posmatrača, nakon stabilizacije Post -

sukoba obnove. U tom kontekstu, odraz vrednosti kulturnog nasledstva koji je neizbežan

korak treba preduzeti. Poslednje dve decenije su kritički osvrt na međunarodni sistem za

procenu kulturnog nasledstva paralelno sa procesom demokratizacije koncepta kulture.

Stručnjaci na Kosovu nisu u potpunosti uključeni u ovu debatu, zbog političke situacije.

U prethodne politike konzerviranja, odluke o tome šta se nalazi na listi kulturnog nasledstva

inventarizacije i šta da se stavi pod zaštitu je odgovornost ograničene grupe stručnjaka

nasledstva. Nacionalna lista odražava kulturne i profesionalne interese dominantnih grupa. U

slučaju Kosova, zgrade u opasnosti u vezi sa etničkim grupama, a posebno pravoslavnih Srba

i muslimanskih Albanaca su bili ključni cilj aktivnosti kulturnog nasledstva procesa obnove.

Zgrade i druga mesta nasledstva, manje pod uticajem političkih pritisaka, su više osetljive na

nemar i uništenje.

Maternja Arhitektura i Civilni objekti lociranih u ključnim gradskim razvoju su bili više

izložena ovom riziku. Civilno društvo ima važnu ulogu na Kosovu u zalaganju za očuvanje

ovog nasledstva17.

Zbog toga je važno ispitati zaštitne i postupke identifikacije i povećaju svoje učešće u široj

javnosti i različitih interesnih grupa. Sa malo reči, jedna ; demokratizacija ; procesa

16 De La Torre, Marta i Mason, Randall ;Uvod; u De La Torre, Marta (ob.9. Procena vrednosti kulturnog nasledstva. Izveštaj Istraživanja.

Institut Konzerviranja Gettz, Los Angeles, 2002. 17 Na primer, organizovane peticije od građana za jedan bioskop iz 1950 godine u Prizrenu i bivši hotel Union u Prištini



ocenjivanja je neophodno, jer nasledstvo je multi - valentna i sastav zajednica na Kosovu se

promenilo.

Profesionalci Kulturnog Nasledstva su upoznati sa tradicionalnim vrednostima (istorijske,

umetničke, itd), ali oni moraju da nauče da se izmere različite kategorije vrednosti podneti od

strane civilnog društva. Ako se razvije odnos prema ovim novim vrednostima i spremnost da

se uključe novi akteri u procesu procene, profesionalci nasledstva i vlasti mogu da pronađu

ogromne podrške integraciji Kulturnog nasledstva urbanističkog i prostornog planiranja.

Zbog toga, stručnjaci kulturnog nasledstva treba da dočekuju dobro ove nove učesnike, koji

mogu da rade na lobiranju kod vlasti za zaštitu ugroženih i određenih zemalja, zapostavljena,

ili ugrožene od ; apetita ; za građevinsko zemljište.

Savremena kultura očuvanja prevazilazi tradicionalne kulturne vrednosti u vezi sa

etničkog identiteta sa drugim društveno - ekonomskim, naročito u pogledu upotrebe

nasledstva robe. Važno je da sve ove vrednosti su dobro balansirani. Opasnost u situaciji u

kojoj je Kosovo da vrednosti su previše povećane za verske ili etničke strukture (I shodno

tome da održe svoj pristup), dok su zgrade i mesta koje nemaju takve identitete su napuštene

od strane zakona tržišta urbanog razvoja.

Danas ekonomsko vrednovanje objekata i lokacija igra ključnu ulogu u upravljanju

kulturnog nasledstva, u potrazi za alternativnim i održivim načinom održavanja finansiranje i

održavanje radnih mesta. Ako jedna dobro - uspostavljena odbrana nedostaje, ostavljajući

nasledstva robe u rukama tržišta moglo doneti gubitak od njihove vrednosti posle pristupa za

lažnog očuvanja vidljivosti18. Dakle, proces evaluacije i određivanje očuvanja uputstva treba

da bude razvijen od strane multi – disciplinskih timova predvodio je kvalifikovane

profesionalce kulturnog nasledstva koji imaju viziju i široko otvoren stav.

Diskusija o vrednosti i o tome kako zajednica daje oblik i očuvanje nasledstva imperativ je

njegovo učešće u zajednici može biti izazov za stručnjake tradicionalne pozadine. Potrebni su

novi pristupi i korišćenje novih metoda, koje zahtevaju saradnju različitih stručnjaka kao što

su antropolozi, geografija kulture i ekonomije kulture, itd. Profesionalna konzervacija (na

primer arhitekta / projektant nasledstva, arheolog, istoričar umetnosti, itd) postaje specijalista

između ostalih, ali i vođa grupe. Ovo zahteva nove veštine i načine razmišljanja o očuvanju

stručnjaka, počevši od jakog stava za podelu vlasti i Multi –disciplinskog rada.

U zaključku, odraz važnosti kulturnog nasledstva Kosova u jednoj novoj bazi treba da se

preduzme paralelno sa identifikacijom i procesom inventarizacije, kako bi se integrisali i

opisali vrednosti koje proizilaze iz uključivanja različitih partijama u novim situacijama i

rešavanje potencijalnih sukoba između različitih pristupa. Vrednosti nisu fiksne, već se

tokom vremena menjaju, se formiraju ih interakciju između umetničkog rada i njegov

promenljivi kontekst.

Uključujući širok spektar zainteresovanih strana će biti veoma korisno za podizanje svesti o

18 Praksa uništenja jedne zgrade očuvajući njenu fasadu,jedan korišćeni kompromis za komercijalnu upotrebu

istorijskih struktura, ceneći jedinstvene estetska spoljne tačke.



značaju očuvanja kulturnog nasledstva drugih. Na primer, vrednosti oličenih i tradicionalnih

zanata, može da bude vektor koji stimuliše među etnički dijalog, jer ulogu majstora zajednica

na izgradnju i održavanje objekata, bez obzira na njihov verski i kulturni identitet.

Nepotrebno je reći, procenu kulturnog nasledstva na Kosovu zahteva učešće ključnih

predstavnika svih etničkih zajednica.

Uvažavajući najširi opseg vrednosti koje zajednica može da donese o inovacijama

nasledstva kulturnog očuvanja i širenje politike, je pripremljen upitnik za posmatranje i

razumevanje utiska da različite ciljne grupe imaju kulturnih resursa u svom području. Upitnik

(Prilog B) je dizajniran za promet lokalne samouprave, univerziteta i visoke škole, NVO,

investitori i drugi predstavnici privatnog sektora i građanskog društva, uključujući i različite

etničke zajednice, uključujući strane državljane.

Analiza rezultata Upitnika će biti vrlo korisno da se utvrdi profil različitih zona teritorije u

odnosu na stanovnike, u skladu sa sveobuhvatnim pogledom Evropske Konvencije o

Predelima, koji kaže da "Pejsaž podrazumeva oblast, doživljavanu od ljudi, čiji karakter je

rezultat akcije i interakcije prirodnih i / ili ljudskih faktora, definicija koja je uključena u

zakon za kulturno nasleđe na Kosovu.

2.2. Pristupi za konzerviranje

Kulturni resursi su dobro zastupljeni na Kosovu iz raznih bogatih mesta opipljivog nasledstva

(prirodne i kulturne) i objekata, kao i izraz tradicionalnog nematerijalnog ulaganja u vezi sa

različitim istorijskim periodima i etničkih zajednica. Nažalost, novije istorije na Kosovu su

stavili akcenat na etničke podele.

Ova osetljiva pitanja, koja se ogledaju u zakonima i administrativnim aranžmanima, ne može

se menjati tako lako u kratkom roku. Intenzivna kampanja na terenu zajedno sa društveno -

ekonomskim razvojem može biti veoma korisna u srednje i duge staze da bi smirio put ka

integraciji. Neki mediji su doprineli da daju negativan stav. Van zemlje, imidž Kosova je

često povezana sa ratom i etničkim sukobima, a malo je poznato ceo složeni sistem kulturnog

i geografskog nasledstva.

Uopšteno govoreći, postojala je tendencija da se da prioritet odbrani posebnih spomenika

specifične za njihov plasman i pejsaž. Stručnjaci Nasledstva i civilnog društva su svesni

potrebe za širi pogled, ali pritisak razvoja je posebno agresivna na Kosovu i hrani se sa

nepravilnostima. Strahota rata doprineli su za ovaj pristup, Jer veliki broj posebno su bili

uništeni na zapadnom delu. Veliki broj tradicionalnih objekata kao što su Kule, koje čine

urbane strukture, sada su izgubljene. Duga Čaršija, stari put Pećke tržnice, bio je potpuno

pod vatrom i izgubio je svoj karakter, otvarajući put za nove anonimne zgrade i van

konteksta.

Drugačiji pristup, više osetljivi nad urbanim konzerviranjem, odobren je u Đakovici.

Stara drvena zgrada na području tržišta, Čaršije, pod vatrom, bila je obnovljena.

Poštovanje autentičnost originalnog dizajna i strukture rekonstruisanih objekata



može biti samo delimično. Međutim, mora se reći da izgled ulica sadrže tradicionalnu

atmosferu. Razlog za različite pristupe u ove dve oblasti tržišta- da li zbog tehničkih razloga

ili različitih donatora, kreatore politike, finansiranje ili drugi - nije jasno autoru ovih redova.

Međutim, da bi se u potpunosti integrirala rehabilitacija mora biti završena i neke mere treba

preduzeti da se razviju aktivnosti (npr. zanatske radionice) u obnovljenim zgradama.

Prisustvo heterogenih aktera koji su uključeni u projekte obnove u prelaznoj fazi

institucionalnog i pravnog okvira Kosova poziva za detaljna koordinacije. Da bi pružili jedan

važan primer, u istorijskom srcu Prištine Fatiha džamije i turski hamam su u potpunosti

izgrađena u 15. veku od strane sultana Mehmeda II. Trg kod džamije je simbolično mesto

susreta za starije. Dve zgrade su obnovljene od strane raznih donatora, u saradnji sa

Institutom za konzervaciju i restauraciju iz Kulturnog nasledstva (IKRKN): Džamija od

TIKA (turska agencija za međunarodni razvoj), hamam od Opštine sa jednim projektom

pripremljen od CHWB.

Jedan od retkih preostalih istorijskih konteksta na lokalnom nivou (kao što je predloženo u

prethodnim izveštajima)19. Metodologija konzervacije izgleda takođe da je drugačija: turska

agencija oslanja se na turske profesionalce i zanatlije, dok švedska Organizacija nastoji da

obučavaju lokalne zanatlije u svojim projektima. Italijanska NVO Lo Intersos (aktivne u

Peći), imaju sličan pristup, prema kome međunarodni principima obnove afirmisane su u

praksu kroz obuku.

Ponovno adaptiranje istorijskih zgrada je primenjen u nekim slučajevima na Kosovu, gde

tradicionalne strukture su obnovljene ili rekonstruisane i pretvorena u etnološki muzej,

čekaonice ili slično. Među uspešnih iskustvima su kompleksi Emina Đika u Prištini i

kompleks Prizrenske lige u Prizrenu. CHWB je počela sa sanacijom nekih tradicionalnih

Kula da bi ih pretvorili u sobama za doček i druge funkcije. Ali, uopšteno govoreći, ponovno

korišćenje istorijskih i tradicionalnih kuća ili stanovi za posetioce staje neiskorišćeni

potencijal, naročito u oblasti Prizrena, čija privlačnost kao kulturne turističke destinacije

raste tokom letnjih festivala (tj. Dokufesta).

Stare civilne i privatne zgrade, koje su više pogodne za ponovnu upotrebu, takođe su osetljivi

na pritisak tržišta zemljišta, naročito kada se nalaze u centralnom gradskom području.

Priština je posebno patila od pustošenja stare otomanske strukture, kao posledica brzog rasta

grada posle rata, zbog dolaska migranata iz sela, povratak izbeglica i dolazak hiljade

imigranata. Ovaj rast je podstakla testo izgradnje. Zato je hitno definisati stroge kriterijume

za preostale objekte i ohrabriti privatne vlasnike sa podsticajima za obnovu domova i

usvajanje za ponovnu upotrebu.

Drugi pristup je prikazano na nastavak rehabilitacije bivše zgrade Hotela Union u Prištini

(sagrađena u 1927), koja je uključena u listu zaštite (lista prioriteta 2004-2006 ). To je jedna

referentna tačka simbol istorijskog centra grada i jedini svedok za period Austro - Ugarske. U

2008, sve stare strukture su demolirane da napuste prostor za ; Trg nezavisnosti; dramatično

19 Zaštita i Restauracija Kulturnog Nasleđa na Kosovu. Konsolidovani sažetak. Međunarodna Konferencija

Donatora organizovana od strane UNESCO. Paris 13 Maj 2005.



menjajući karakteristike i ostavljajući izolovanu istorijsku zgradu. Civilno društvo se

mobiliše protiv uništavanja ove zgrade20.

Nakon što je prodat od strane Kosovske Povereničke Agencije jednoj privatnoj kompaniji,

radovi su u toku za transformisanje zgrade u tržišni centar.

Projekat predlaže kreativno rešenje i pokazuje kvalitativni pristup, ali nažalost to nije

jedan projekat konzervacije. Strožije uputstva morale su da se detaljnije odrede od strane

Agencije u saradnji sa MKOS. Možda postoji verovatnoća da će investitor pozitivno

doprineti u pravcu očuvanja projekta, uzimajući u obzir da se mogu primeniti fiskalne

podsticaji predviđene u članu 5 Zakona o Kulturnom Nasleđu.

Zaista, očuvanje i sanacija ovog objekta moglo je da pruži mogućnosti za odličan

eksperiment i integrisani pristup, primoravajući strožije konzervaciju i ponovno dizajniranje

same zgrade i okolnih urbanih područja, u cilju stvaranja novog mesta i atraktivne javne

prostore za centralni put pešaka. Arhitektonska Takmičenja koje kao cilj imaju profesionalce

i studenti će biti odlično sredstvo za ove vrste projekata na Kosovu, očuvanje i integrisanje

razvoja nasledstva savremene arhitekture. Trebalo bi da bude promovisana kao sredstvo

aktiviranja rasprave, izložbe, publikacije, itd.

Nakon deset godina intenzivne obnove, očuvanja i obavljanju restauratorskih radova u

saradnji sa nizom različitih partnera, sada je vreme da procena različitih pristupa u cilju

adresiranja budućih aktivnosti. Ovi treba da se zasnivaju na dobro definisanim principima i

zajednički, kao rezultat evaluacije vrednosti i jasno i zajedničko razumevanje tehničke

implikacije kategorija raznih radova, od zaštite do restauracije i obnove.

Zaista, terminologija u oblasti konzervacije je ponekad nejasna. Na primer, izraz

;restauracija; znači povratak na prethodnu situaciju u poznatim anglo – saksonskim

zemljama, dok u Italiji i drugim evropskim južnim zona tumači se kao opšte popravke. Zakon

o Kulturnom Nasledstvu Kosova je usvojila ovaj potpuni izraz ,restauracija;, ali u praksi i

dalje postoji zabuna u terminologiji koju koristi nekoliko lokalnih stručnih publikacija. To

može biti zbog činjenice da, kao posledica rata, u mnogim slučajevima restauracija je

podrazumevalo obnovu delova zgrade kao celine. U zaključku, neophodno je da se razjasni

značenje termina, u skladu sa odlukama konzerviranja.

20 http:/balkaninsight.com/en/main/blogs/9894/.



2.3. Pravni i institucionalni okvir

Donja tabela ilustruje hronološki spisak najvažnijih zakona usvojeni ili sastavljeni na

Kosovu u ključnim oblastima u vezi sa ovom dokumentom, koji sledi sa detaljnijim

opisom sektora.



Kulturno Nasledstvo i Pejsaž

Dva su zakona koja uređuju kulturno nasleđe na Kosovu:

Zakon o Kulturnom Nasleđu (Br. 02/L-88, 9 Oktobar 2006), koja pokriva kulturno

nasleđe pokretno/nepokretno i kulturni pejsaž; i

Zakon o Posebnim Zaštićenim Zonama (Br. 03/L-039, 20 Februar 2008), u vezi sa

Istorijskim i kulturnim mestima sa posebnom važnošću za srpsku zajednicu Kosova

Kulturno nasleđe je Zakon dizajniran uz pomoć Radne Grupe za Podršku Zakona Saveta

Evrope. Njime se zamenjuje postojeći zakon iz 1977 godine, koji je usvojio UNMIK nakon

anuliranja svih zakona usvojenih između 1989 i 1999 godine, uključujući i Zakon o

Kulturnoj Imovini iz 1994 godine21. Odgovorne Uprave za kulturno nasledstvo Odeljenje

upravljanje Kulturnog Nasledstva (OKN) od MKOS, uz podršku izvršne vlasti, posebno

Instituta za Arheologiju, Zavoda Kosova za Zaštitu Spomenika u Prištini, Kosovski Muzej i

Regionalni Centri Jedinica Kulturnog Nasledstva .

Jedan pasus Zakona predviđa stvaranje Saveta Kosova za Kulturno Nasleđe (SKKN), čiji se

mandat fokusira na strateško planiranje i identifikovanje mera finansijske podrške. Poseban

zadatak je odobrenje i upravljanje Spiska Kulturnog Nasledstva za trajnu zaštitu i pod - listu

stavki pod privremenom zaštitom. Direktno povezivan sa Skupštinom, Savet je predviđen

zakonom da savetuje i nadgleda sprovođenje aktivnosti Ministarstva.

Sedam članova Saveta imenovani su u početku 2009 godine i formirali su njihovu

kancelariju22. Početak njihove operativne aktivnosti je hitan preduslov za završetak popisa,

što je još uvek na čekanju. Shodno tome, identifikacija zaštićenih zona i zaštićenih područja

(Propisani Zakonom o Prostornom Planiranju 2003) u prostornim planovima, su zakašnjeli,

ostavljajući opasan jaz za kontrolu izgradnje u predgrađima mesta kulturnog nasledstva.

Zakon je prilično širok u obimu, koji pokriva različite vrste kulturnog nasledstva: materijalna

i nematerijalna (druga je tretirana veoma malo), kulturne pejzaže i pokretnu imovinu.

Ovaj pristup može olakšati uključivanje integracija, s druge strane donosi potrebu za

detaljnim temama pod - zakona. Tokom 2008 godine pripremljena su Sedam Uredbi i to u

skladu sa zakonom da bi popunila praznine u zakonu:

21 Robert Pikard (ed.) i drugi. Analiza i reforma kulturnog nasleđa Jugoistoka Evrope. Izdavanja Saveta Evrope, Strasbourg 2008. 22 Oni su: jedan arheolog (predsednik), jedan istoričar umetnosti, jedan etnolog (specijalist za duhovno nasleđe), jedan turkolog ( Pod Predsednik), jedan slikar, jedan lingvista i jedan urbani menadžer (koji takođe prestavlja srpsku zajednicu)



Uredba Br. 01/2008 o Procedurama za Iskopavanja / Istraživanje

Uredba Br. 02/2008 o Javnom Pristupu Kulturnom Nasleđu na Privatnoj Imovini

Uredba Br. 03/2008 o Očuvanju i Aktivnostima Restauracije

Kulturnog nasledstva

Uredba Br. 04/2008 Autorizacija i Ovlašćenja Inspekcije

Kulturnog nasledstva

Uredba Br. 05/2008 o Registraciji, Dokumentiranju, Ocenjivanju i Odabiranju Kulturnog nasledstva za Zaštitu

Uredba Br. 06/2008 o Merama Sigurnosti za pokretno Nasledstvo

Uredba Br. 07/2008 o Procedurama Licenciranja za trgovce pokretnog Nasledstva

Zakon povezuje i prostorni planiranje zaštićenih zona, odnoseći se zaštićenih područja i

specijalna područja, koncepti definisani Zakonom o Prostornom Planiranju 2003 (vidi dole).

MSPP stručnjaci su učestvovali u izradi Kulturnog Nasleđa23, ali nijedna mera očigledno nije

predviđena za pro-aktivni pristup očuvanju nasledstva u procesu prostornog planiranja.

Zakon o Specijalnim Zaštićenim područjima ispunjava zakonodavstvo opisano gore sa

određenim skupom pravila koja imaju za cilj 44 mesta od velikog značaja za zajednicu

kosovskih Srba. Poseban status, koji će biti regulisan u dva odvojena zakona, je praćen u

istorijskom centru Prizrena i sela Velika Hoča. Ciljevi ovih specifičnih Zaštićenih Zona24 su

zaštita mirnog postojanja i funkcionisanje života u manastiru, čuvajući karaktera mesta i

23 Takođe tamo, strana 66. 24 Posebno Zaštićena Područja ne treba da se meša sa Zaštićenim Područjima opisanih gore. Ahtisarijev plan

opisuje mesta sa velikom važnošću za srpsku zajednicu na Kosovu kao ;Zaštićene Zone;. Ali, pošto Zakon o

Prostornom Planiranju iz 2003 godine je već upotrebio ovaj izraz za identifikovanje jedne tampon zone oko

svakog pomenutog mesta, novi zakon u skladu sa Ahtisarijevim planom za zaštitu mesta sa velikom važnošću

za srpsku zajednicu je bilo potrebno da se dodaje reč ;Specijalno; da bi se razlikovali izrazi.



njihovo postavljanje, kao i sprečavanje negativnih kretanja u njihovom okruženju. Za ove

svrhe, dve grupe zabranjen ili ograničenih aktivnosti u ovoj oblasti su opisani.

Zakon predviđa stvaranje jednog Specijalnog Odbora za Nadgledanje (SON) da nadgleda i

olakšava implementaciju. SON ima zadataka nadzora granica mera prinude, savetovanje po

pitanjima bezbednosti i olakšavanje razrešavanje sporova između Srpske pravoslavne crkve i

kosovskih vlasti. Do danas, SON nije stvoreno. Njegova uloga se igra od Međunarodne

civilne kancelarije (MCK).

Zakon o kulturnom nasleđu je zamišljen kao fleksibilno sredstvo, progurajući određivanje

detaljnih uloga. Razne stavke delegiraju odgovornost za ;kompetentnu instituciju; koji je već

koja je već identifikovana od strane MKOS. Na osnovu tekućih reformi institucionalnih

aranžmana u okviru Ministarstva, jedan novi departman koji stupa na snagu kulturnog

nasledstva je zamenio, diviziju a samim tim i sve grane institucije mogu biti predmet velike

promene.

Zakon predviđa jedan sistem dozvola za fizička i pravna lica koja učestvuju u analizi,

očuvanju i aktivnosti restauracije. Prema Uredbi, ova licenca će biti akreditovana od strane

Ministarstva za kandidate koji ispunjavaju profesionalne standarde u pogledu kvalifikacija

i iskustva. Prijave za rad podnosioca licence mora da sadrži fazu detaljnih radnih planova,

osoblje i budžete. Štaviše, propisi daju uputstvo o arheološkim iskopavanjima i uputstva za

skladištenje i rad za obnovu materijalnog nasledstva, pokretne i nepokretne imovine (koji

nisu dizajnirani još uvek).

Ova dva pitanja su naročito važna u situaciju u kojoj se nalazi Kosovo, gde različite

interesne grupe, lokalnih i posebno međunarodnih rade u kulturnom nasledstvu, imajući

različite istorije i pripadajući različitim "školama" na očuvanja i pristupa. Određivanje

kriterijuma za kontrolu kvaliteta i operatora radova je zaista neophodno da se obezbedi da bi

se obezbedili međunarodni standardi poštovanja za bilo koju vrstu nasleđa: verske,

građanske, Jezične, itd.

Javni pristup kulturnom nasleđu na privatnom vlasništvu, tretira sa Uredbom br. 02/2008,

ima ključni značaj za postizanje ciljeva integrisanog konzerviranja, prema kojem upotreba

zgrade i dostupnosti posetioca su ključ za procenu kulturnog i ekonomskog rasta. Prema pod

- zakonu, javni finansijski doprinos za očuvanje i renoviranje privatnih objekata zaštićenih se

može odobriti pod uslovom da pravo na javni pristup će biti zagarantovana.

Uredba 05/2008 o dokumentaciji, evaluaciji i selekciji kulturnog nasledstva nudi mogućnost

bilo za fizičko ili pravno lice da predlozi za nove objekte ili mesta da se uključe listu

zaštićenih mesta, pružaju dokaze za svoje vrednosti. Ako se ovaj pristup nad učešćem

civilnog društva u procesu će se inkorporisati u pro – aktivnu praksu, ovo pravilo bi

pružilo veliku mogućnost za proširenje sistema evaluacije na što sveobuhvatniji način.



Prostorno Planiranje

Pravni tekstovi koje uređuju prostorno planiranje, razvijen sa međunarodnom pomoću od

UN-HABITAT, koje su:

Zakon o prostornom planiranju(Br 2003/14, 3 Juli 2003), i

Zakon o promenama Zakona za Prostorno Planiranje Br. 2003/14 (Br 03/L-106,

10 Novembar 2008).

Centralna uprava je Departman za Prostorno Planiranje u Ministarstvu Sredine i Prostornog

Planiranja (MSPP), uz tehničku podršku takvih grana, kao što su Zavod za prostorno

planiranje. Ovi organi su odgovorni za pripremu, a doprinos opštine, druge vladine agencije i

stručnjaka:

- Prostorni plan za Kosovo, mnogo-sektorsko planiranje koja uspostavlja dugoročne

ciljeve prostornog planiranja za celu teritoriju Kosova za period od najmanje deset godina; i

- Prostorni Plan za Posebne Zone, planovi za posebna oblast identifikovane od

prostornog plana za Kosovo, koji ima posebne karakteristike koje zahteva posebnu

organizaciju, razvoj, korišćenje i režim zaštite (znači, nacionalni parkovi i

druga posebna prirodna područja, privredne, poljoprivredne, kulturne ili istorijske

vrednosti) da pokriva period od deset godina.

Sve 33 opštine su odgovorne za pripremu:

- Opštinskog Razvojnog Plan, mnogo - sektorski plan pokriva period od najmanje pet

godina da se utvrdi dugoročne ciljeve ekonomskog, socijalnog i prostornog razvoja

teritorije opštine, uključujući i plan za razvoj urbanih zona i selima;

- Urbanistički plan razvoja, strateški multi – sektorski plan za sva urbanog područja

na teritoriji opštine kojim se utvrđuju dugoročne prognoze za razvoj i upravljanje urbanih

zona za jedan period od najmanje pet godina, i

- Urbani Plan Uređenja, planovi (pregledaju se i izmenjuju ako je potrebno od strane opštine

svakih pet godina) koji definiše uslove za uređenje prostora i pravila za lokaciju objekata u

urbanim parcela, određivanjem zona izgradnje i linija, uključujući prilagođavanja, linije

izgradnja, Stope Urbane Tehnologije i druge zahteve u vezi sa lokacijom objekata i

drugim objektima u gradskim parcelama.

Prostorni plan za Kosovo kojeg je izradio Institut za prostorno planiranje u 2006 i nedavno je

izmenjen tako da uzme u obzir promene statusa Kosova, nakon proglašenja nezavisnosti. On

je predat Skupštini na usvajanje u oktobru prošle godine. Samo deset opština završili su svoje

planove razvoja.

- Zakon nije koncipiran u cilju integrisanja zaštite nasledstva, materije koja se nalazi među

osnovnim principima samo sa Promenom Zakona. Pozivanje na zaštiti nasledstva se vrši u

opisu raznih planova i posebno Prostornim Planom za specijalne zone, ali je moguće



angažovanje MKOS u planiranje saveta za Kosovo (čije stvaranje je propisano zakonom), ili

kulturni opštinskih vlasti u lokalnim planovima se ne pominje.

Zaštita sredine Tri nova zakona su odobrena ove godine za uređenje zaštite i ocenjivanje okoline na

konsistentan način sa evropskim standardima.

Zakon o Strateškom Ocenjivanju Sredine (Br. 03/L-015, 12 Februar 2009)

Zakon o Ocenjivanju Uticaja Sredine (Br. 03/L-024, 26 Februar 2009); i

Zakon o Zaštiti Okoline (Br. 03/L-025, 26 Februar 2009) zamenjujući

prethodni Zakon iz 2003 godine i Administrativno Uputstvo o

Ocenjivanju Uticaja Sredine (Br. 9 / 2004).

Prirodno nasledstvo se tretira kroz:

Zakon o Zaštiti Prirode (Br. 02/L-18, 23 Mart 2005).

Departman Sredine u MSPP, Agencija Zaštite Sredine Kosova i Institut za zaštitu prirode su

centralna administracija odgovorna za zaštitu sredine i prirode. Drugi Zakoni u vezi sa

sektorima sredine pod ovlašćenjem MSPP koje su usvojene ili sastavljene od:

Zakon o Vodama (Br. 2004/24, 8 Juli 2004);

Zakon o Otpacima (Br. 02/L-30, 22 Juli 2005);

Zakon o Zaštiti od Buke (Br. 02/L-102, 30 Mart 2007);

Zakon o Hemijskim Proizvodima (Br. 02/L-116, 27 April 2007);

Zakon o Kontroli i Integrisanoj Prevenciji Zagađenja (Br. 03/L-

043, 26 Mart 2009);

Zakon o Biocidnim Proizvodima(Br. 03/L-119, 27 Maj 2008);

Nacrtzakon o zaštiti od ne joniziranog i joniziranog Zračenja i Atomska

Sigurnost (usvojen 21 Oktobra 2008), i



Nacrtzakon o Zaštiti Vazduha od Zagađenja (usvojen 12 Juni 2009),

Da bi zamenio Zakon o Zaštiti Vazduha (Br. 2004/30, 28 Juli 2004).

Usvajane su niz podzakonskih akata, ili su u pripremi za utvrđivanje pravila za zaštitu

kvaliteta vazduha i upravljanje kontrole vode.

Na osnovu Izveštaja Statusa Okoline pripremljen u 2003, Strategija Sredine na Kosovu

(SSK), koja pokriva period od 2005 - 2015, usvojena je u 2004 dopunjena Planom

Delovanja Sredine na Kosovu (PDSK) 2006 - 2010, objavljen u 2006. Objavljen je

novi Izveštaj o stanju okoline 2006 - 2007. Obim prirodnih vrednosti nasledstva

Kosova je objavljena u 2005 od strane Instituta za Zaštitu Prirode. Među drugim sektorskim

strategijama su Energetska Strategija Kosova, Zelena knjiga Kosova.

Kao kod kulturnog nasleđa, tako i kod sektora prostornog planirana, generalno postoji jaz

između zakona i njihove primene u zaštiti okoline. Ako se izdavanje i odobravanje novih

zakona ide dobrim tempom, kroz procedure jačanja akcija kasni. Međutim, izgleda da Zaštita

okoline se ne smatra stvarni prioritet od strane Vlade, što potvrđuje mala raspodela budžeta

za dotično Ministarstvo.

Poljoprivreda i Šumarstvo Aktivnosti Ministarstva Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja (MPŠRR) i Agencije

Šuma Kosova je takođe suštinski za upravljanje i zaštitu sredine. Nekoliko od zakona na

ovom polju su:

Zakon o Poljoprivrednoj Zemlji (Br. 02/L-26, 26 Juni 2005);

Zakon o Poljoprivredi i Ruralnom Razvoju (Br. 03/L-098, 11 Juni 2009) ;

Zakon o Šumama Kosova (Br. 2003 / 3, 13 Februar 2003);

Zakon o promenama Zakona Br. 2003 / 3 o Šumama Kosova (Br. 2004/29, 28

Juli 2004);

Nacrtzakon o promeni Zakona 2003 / 3 o Šumama Kosova (usvojen 12

maja 2009); i

Nacrtzakon o modificiranim genetskim organizmima (usvojen 11 Februara

2008).

Poljoprivredne delatnosti i gazdovanje šumama su veoma važna pitanja na Kosovu. Veliki

potencijali obeju da promoviše održivi razvoj ostaju neiskorišćeni i poljoprivredno zemljište

je opasno koncentrisano u rukama nekoliko vlasnika. Nedovoljna kontrola za ilegalnu seču

drveća (npr. dolini Rogova) je faktor ozbiljnog oštećenja okoline. Da njihov veliki uticaj u

održavanju kvaliteta i pejsaža ljudskog blagostanja, te pitanja treba uzeti u obzir kroz

integrisanu teritorijalnu konzervaciju.



Turizam

izrađena su dva nova zakona u oblasti turizma, od kojih je nedavno poslat Skupštini na

usvajane:

Nacrtzakon o Turizmu i Turističkim Uslugama (usvojen 20 Avgusta 2009), u trenutku

usvajanja će staviti van snage prethodni Zakon o Hotelima i Turističkim Aktivnostima (Br.

2004/16, 27 maj 2004), i

Zakon o taksi akomodacije u Hotelima i Turističkim Prostorijama (Br. g03/L-027,

18 Decembar 2008).

Trenutno, aktivnost turizma se administrira od Departmana Turizma, Ministarstvo Trgovine i

Industrije (MTI), dok član 43 pomenutog nacrt zakona izgleda da predviđa stvaranje

zasebnog Ministarstva za Turizam.

Štaviše, projekt zakon predviđa osnivanje jednog Saveta za Turizam Kosova (7 predstavnika

iz: MTI, MONT, MSPP, MKOS, MALS, Kosovske Turističke Agencije, Hoteli na Kosovu).

Za potrebe integrisanog planiranja, ostale sektorske politike i zakonska sredstva koji se

moraju razmotriti, posebno one vezane za delatnosti rudarstva, energetike i transportne

mreže.

2.4. Aktivnosti i stranke

U sadašnjoj fiskalnoj godini, Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta (zapošljavajući ukupno

322 lica) je koštalo 56,07% svog budžeta (koji je u ukupnom iznosu od 12.168.993 Evra) u

Departmanu Kulture, dok preostali deo je podeljen između Departmana Sporta ( 33,09% ),

Omladine (3,68%) i Administracije (7,16 %).

Tokom poslednjih deset godina, razne međunarodne organizacije, državne i privatne, su

sarađivale sa lokalnim institucijama u aktivnosti kulturnog nasledstva na Kosovu, da bi

pomogle u raznim fazama procesa obnove, uključujući i institucionalna i pravna podrška

sporazuma. Među međunarodnim organizacijama, najaktivnije su Evropska Komisija, Savet

Evrope, UNESCO (su četiri stranice interneta o Svetskom Nasledstva u jednoj grupi), UNDP

i UN – HABITAT, ovaj zadnji da pomogne MSPP i opštine u oblasti prostornog planiranja.

Među međunarodnim nevladinim organizacijama, Švedska Organizacija za Kulturno

Nasledstvo bez granica i italijanski Intersos su dobro organizovani na Kosovu, koji rade u

različitim oblastima za podršku, između ostalih, švedska, britanska i italijanska vlada. Turska

agencija za saradnju je posebno aktivna u obnovi džamija. Takođe Američki Fond Svetskih

Spomenika i Francuski ;Patrimoine bez granica; je doprineo raznim projektima. Nemačko

društvo za tehničku saradnju GTZ pomaže u zaštiti sredine i razvoj strateškog planiranja i

turizma.

Nedavno, iznos pomoći od međunarodnih donatora je smanjena i zbog toga MKOS treba

početi sa pronalaženjem alternativnih izvora finansiranja, posebno za podržavaju rastuće



finansijske potrebe za osnivanje Departmana za kulturnog nasledstva. Međutim, niz novih

projekata će biti objavljena od strane Saveta Evrope i Evropske Komisije, u okviru

zajedničkog programa i instrumenata Pomoći Pre-Pristupanja (IPA).

Kosovski inicijativa za stabilnost (KIS), lokalna neprofitna organizacija analitičara povezani

sa Evropskom inicijativom za stabilnost, razvila istraživanja u oblasti nasledstva i pejsaža,

podsticanje rasprave i proizvodnja publikacija i promotivnog materijala. Još jedna lokalna

organizacija koja posluje u istraživanjima vezana za nasledstvo, obuku i promotivne

aktivnosti kroz kulturne manifestacije je Građanska Emancipacija Drugačija.

Udruženje arhitekata ima za cilj da ojača svoje aktivnosti na promociju nezavisnih praksi i

arhitektonskih kvaliteta i saradnju (znači. članstvo u UNA / Međunarodne Unije Arhitekata).



3. Određivanje okvira politika

3.1 Kulturno Nasledstvo i izvori pejsaža

Na dosledan način za Zakonom o Kulturnom Nasledstvu Kosova (Br. 02/L-88, 2006), glavne

kategorije pomenutog kulturnog nasledstva na ovaj Dokumenat politike su: arhitektonsko

nasleđe i Kulturni Pejsaž. Na osnovu Zakona:

;Nasledstvo Arhitekture; se sastoji od:

a). Spomenici: Izgradnje i strukture se razlikuju prema istorijskim vrednostima, arheološkim,

umetničkim, naučnim, sa društvenim interesom, socijalne ili tehničke, uključujući i pokretne

elemente kao njihov deo.

b). Grupa zgrada: Grupe zgrada, urbanih ili ruralnih se razlikuju kroz istorijske vrednosti,

arheološkim, umetničkim, naučnim, sa društvenim interesom, socijalne ili tehničke, povezane

sa određenim topografskim jedinicama.

c). Zaštićena arhitektonska polja: Zone koje se sastoje od kombinacija kroz dela ljudskih

ruku i prirode se razlikuju kroz istorijske vrednosti, arheološkim, umetničkim, naučnim i

socijalnim ili tehničkim interesom.

;Kulturno Nasledstvo;

podrazumeva izgradnje, strukture i grupe zgrada, razvijenih naseobina, pokretnih objektima,

spomenici raznih vrsta i njihov sadržaj, koje se nalaze na zemlji ili pod vodom. Arheološko

nasleđe može da se zaštiti kroz jednu Arheološku Rezervu gde ostaje, bilo na vidljiv način ili

sakrivene pod zemljom treba da ostaju netaknute.

;Pokretno nasleđe;

su objekti koji su izraz ili dokaz ljudske kreativnosti ili jednog prirodnog razvoja, se razlikuju

kroz istorijske vrednosti, arheološki, umetnički sa naučnom ili duhovnom važnošću i sa

interesom.

;Kulturno nasleđe;

uključuje oblike kulturnog izražavanja narodnih tradicija i zakona, jezika, slavlja, rituala,

muzike, pesme i drugih umetničkih izražaja.



;Kulturni pejsaži;

Podrazumeva jedno područje, kako se razumeju od ljudi, čiji karakter je rezultat delovanja i

međusobnog delovanja prirodnih činilaca i/ili ljudski, jedna neophodna komponenta

okruženja ljudi, jedan izraz različitosti zajedničkog kulturnog i prirodnog nasleđa, kao temelj

njihovog identiteta.

U tom okviru, u skladu sa navedenim odredbama Sveobuhvatnog Predloga za rešenje statusa

Kosova, 44 službenih stranica od posebnog značaja za zajednicu kosovskih Srba plus ceo

istorijski centar Prizrena i sela Velike Hoče su identifikovane kao Specijalne Oblasti

Zaštite, koji su predmet posebnih pravila zaštite u skladu sa zakonom Specijalnih Zaštićenih

Oblasti (Br. 03/L-039, 2008).

Za šire polje za sveobuhvatniji pristup razvoj za zaštitu, prirodnog nasledstva takođe igra

ključnu ulogu kao svedok transformacije prirode kroz ljudsku istoriju, s obzirom da je podela

između kulturnog nasledstva prirodna i ono što je donekle veštačka, jer interakcija između

čoveka i pejsaža.

Usvajanje kategorija menadžiranja zaštićenih Zona (KMZZ), Zakon o Očuvanju Prirode (No.

02/L-18, 2006), identifikuje šest Prirodnih zaštićenih područja25.

Striktna Prirodno Sklonište, zaštićena zona koja se menadžira pretežno za naučne

svrhe.

Nacionalni Park, zaštićena zona koja se menadžira pretežno za zaštitu ekosistema i

rekreacije.

Prirodni spomenik, zaštićena zona koja se menadžira pretežno za očuvanje posebnih

prirodnih karakteristika.

Zona menadžiranja naseobina zaštićenih vrsta, zaštićena zona za očuvanje

naseobina ili zaštićenih vrsta .

Zaštićeni pejsaž, zaštićena zona u svrhu očuvanja pejsaža.

Zaštićena zona prirodnih resursi, zaštićena zona u svrhu održivog očuvanja

prirodnih ekosistema.

Prema podacima iz 2006 godine, 46,437 hektara odnosno 4,27% teritorije Kosova su

zaštićene zone, postoji jedan Nacionalni park (Stvaranje drugog parka je u proceduri), 11

prirodnih divljih utočišta, 61 prirodnih spomenika, i dva pejzaža.

25 Originalna kategorija KMZZ su: i) Striktne rezerve privrede/Pusta polja:zaštićena zona upravljana pretežno

za nauke zaštite divljeg sveta., ii) Nacionalni Park: zaštićena zona upravljana pretežno za zaštitu ekosistema i

rekreacije; iii) Prirodni spomenik upravljana pretežno za zaštitu posebnih prirodnih kategorija; iv) Upravljanje

Zona HABITATA/Vrsta: zaštićena zona upravljana pretežno za zaštitu pejsaža/mora i rekreacionu; vi)

Upravljanje Izvora zaštićenih Površine: zaštićena zona upravljana pretežno za održiv prirodni ekosistem.



U skladu sa nedavnim događajima međunarodne doktrine, posebno Evropske Konvencije za

pejsaž (2000), holistički koncept celog pejsaža kao nasleđe i obratno (izvan tradicionalnih

prirodnih dihotomije nasleđa / kulture) mogu se uzeti u obzir, u potrazi za okvir kao

odgovarajuće zakonskog i institucionalnog poretka upravljanja potencijalne buduće

implementacije, konvencije, koja prelazi misiju MKOS čak iako Ministarstvo igra glavnu

ulogu.

To su definicije usvojene od pravnog sistema na Kosovu u vezi kulturnog i prirodnog

nasleđa. Međutim, u ovom sporu smatramo kulturno nasleđe kao deo "kulturnog sistema", u

kojem drugih 'manjih' sistema kulturnih resursa mogu da igraju važnu ulogu u razvoju

teritorije i da se promoviše razvoj socijalno - ekonomskog razvoja u istoj liniji sa najnovijim

pristupima. Među ovim resursima su:

Mesta arhitektonskog i kulturnog kvaliteta: mesta čija važnost je povezana usko sa njihovim

kulturnim kvalitetom (na primer izgled ulica sa gledišta urbanog kvaliteta, trgova ili drugih

javnih površina, za sećanje ljudi ili događaja u vezi sa kulturom/istorijom ili u vezi sa

njihovim imidžom u književnosti, umetnosti, govoru i narodnoj pesmi, kinematografiji,

fotografiji itd.

Kulturni događaji, usluge i industrije kulture: institucije koje imaju veze sa kulturom (muzeji,

knjižare, galerije umetnosti itd), NVO i privatna preduzeća o kulturnoj proizvodnji,

izdavačkim kućama, štampa i multi mediji, događaji koji promovišu književnost, poeziju,

muziku, kino, umetnost, itd.

Proizvodnja ručnog rada i sposobnost obavljanja nečega: ručni rad velikog kvaliteta koje se

proizvode u zemlji (i u vezi sa sposobnošću obavljanja nečega), obe zasnovane na

tradicionalne i inovativne dizajne, tradicionalnim i istorijskim radilištima.

Omladina, etničke zajednice i ;druge grupe; kultura prisutne u mestu.

Tradicije domaćeg društvenog života u vezi sa kulturnim karakteristikama, običaja i posebnih

zakona stanovnika.

Tradicionalni prehrambeno-poljoprivredni proizvodi: prakse i tipični poljoprivredni

proizvodi, tradicionalna i inovativna kuhinja.

Na primer, koncept integrisanog konzerviranja povezujući očuvanja kulturnog nasleđa i

proizvodnju nove kvalitetne arhitekture26 je posebno relevantno sa situacijom na Kosovu.

Ovde, mnoge zaštićene zgrade su izgubili svoje mesto zbog ratnih razaranja i / ili planova

urbanog razvoja.

26



Dakle, pored pružanja alata i opreme za pravilnu konzerviranje preostalih istorijskih

objekata, neophodno je da se ponovno dizajniraju javni prostori arhitektonskog kvaliteta,

uključujući škole i profesionalna udruženja arhitekata. Obuka, konkurencija i izložba

arhitektonskih projekata za širu Javnost su ključne komponente za takav pristup.

3.2. Integrisani konzerviranje: definicije i principi

Definicije

Na osnovu razvoja međunarodnih standarda (naročito Deklaracija Amsterdama 1975,

Konvencija o Grenadu 1985, Konvencija u Valeti 1992 i Evropska Konvencija o Pejsažu

2000). U kontekstu ovog dokumenta i u svetlu situacije na očuvanju kulturne baštine na

Kosovu, možemo definisati integrisano konzerviranje kao višedimenzionalni koncept

artikulisana kao što sledi:

Integrisanje bilo kakvog oblika kulturnog nasleđa (materijalne i nematerijalne, prirodnih i

kulturnih) unutar celog sistema izvora pejsaža, da valorizuje mesta i objekte uključena na listi

inventarizacijaa.

Uključivanje konzerviranja i povećanja mesta arheološkog, arhitektonskog, ruralnog i

urbanog konzerviranja kao suštinska komponenta uredbe i prakse planiranja grada i sela u

svim fazama, od skiciranja planova do njihovog sprovođenja kroz uredbe i detaljnih

procedura za ovlašćenje radova, sadržaj sukoba između očuvanja i razvoja, ciljajući jedan

pristup planiranja sa orijentacijom ka kulturnom razvoju.

Inkorporisanje zaštite i konzerviranja kulturnog nasleđa u nacionalnim strategijama i

programi prioriteta, definišući godišnje i višegodišnje planove za očuvanje i restauraciju sa

raspodelom potrebnog budžeta da bi se usaglasio sa prioritetima.

Usaglašavanje ekonomske i kulturne valorizacije, kroz ponovnu adaptiranu upotrebu,

povećanje arheoloških mesta, razvoj aktivnosti i događaja koji su povezani sa nasleđem i koji

mogu da stvaraju mogućnosti za nova radna mesta i da poboljšaju kvalitet rada lokalnih

zajednica u svim prostorima, ruralnim i urbanim.

Uključivanje kulturnog nasleđa kao jedan među-sektorski predmet u svim programima od

osnovnih škola do univerziteta, koristeći metode/inovativna sredstva učenja i aktivnosti

obrazovanja, takođe i sposobne trenere za nove učenike, dok nove discipline istraživanja

zahtevanih od potreba vremena u visokom obrazovanju.

Uključivanje kulturnog nasleđa kao trans-sektorski predmet u svim programima

arhitektonskog obrazovanja, ciljajući treniranje novih generacija arhitekata koji su sposobni

da prave dizajn sa kreativnošću i nove zgrade inspirisanih od tradicionalne arhitekture sa

potrebnom pažnjom na integraciju usaglašavanja u istorijskim centrima gradova.



Inkorporisanje kulturnog i prirodnog nasleđa u programima ambijentalnog ocenjivanja i

politikama planiranja, takođe razmatranje pitanja proizvodnje i štednje ekološke energije.

Integrisanje konzerviranja materijalnog i nematerijalnog nasleđa, na primer razmatranje

pružanja tradicionalnog ručnog rada kao način za osiguranje održavanje i čuvanje zgrada,

takođe i kao jedan čuvar i promovisanje lokalnih identiteta.

Učestvovanje lokalne zajednice nad kulturnim i ekonomskom valorizacijom, garantirajući

otvaranje mesta za javnost, pružanje ove zaštite ne oštećuje se od strane mnogih posetilaca.

Definicija jedne metodologije i zajednički pristup za usaglašavanje Specijalnih Zaštićenih

Zona i za njihovo integrisanje sa instrumentima prostornog planiranja.

Načela

1. Jedno istraživanje, ocenjivanje, dokumentiranju i potpuno monitorisanje, i izvora

nasleđa i pejsaža su preduslov za svaku vrstu politike i efektivne prakse

konzerviranja.

2. Jedan sistematski pristup pravnog i institucionalnog okvira i jedan jak stav su

neophodnost za postizanje javne koristi sa gledišta kvaliteta pejsaža i socijalno-

ekonomskog razvoja.

3. Potrebno obrazovanje šireg javnog i privatnog sektora ka vrednosti nasleđa i pejsaža

su ključ za poboljšano konzerviranje ciljajući ciljeve kvaliteta i pejsaža.

4. Kapaciteti treba da se adaptiraju da bi se uskladili sa potrebama promene integrisanog

konzerviranja, trenirajući profesionalce, radeći na kulturnom nasleđu i autoriteti

prostornog planiranja i prikladnih akademskih institucija.

5. Vrednosti lokacija nasleđa su povezana sa kontekstom i njihovim postavljanjem, koje

treba da se čuvaju i regenerišu kroz jedno planiranje i integrisano prostorno re

Dizajniranje takođe i zaštitne politike zdravog okruženja.

6. Jedno povećanje komuniciranja i prikazivanje nasleđa i pejsaža Kosova ima veći

potencijal za poboljšavanje kulturnog razumevanja i ekonomske valorizacije u

dobrobit lokalnih zajednica.

7. Tradicionalne sposobnosti izgradnje, ručnog rada i sposobnost pravljenja prikladnih

predmeta su osnovne ne dodirne komponente, čije preživljavanje je jedno sredstvo za

konzerviranje nasleđa i mešu-kulturno razumevanje.



8. Adaptivno integrisanje ponovne upotrebe zgrada i otvaranje lokacija za javnost su

glavni vektori za osiguranje održavanja i da promovišu lokalni razvoj zasnovan na

sistematskom povećanju kulturnih izvora.

3.3. Uputstva za stvaranje mera

Jedna Integrisana Uredba konzerviranja treba da obezbedi šest kompleta mera: pravne,

administrativne, finansijske, tehničke, socijalne i obrazovne. Na osnovu međunarodnih

dokumenata (naročito Amsterdamske Deklaracije i Rezolucija (76) 28), niz praktičnih vodiča

za najrelevantnije mere za identifikovanje situacije na Kosovu su opisani na sledeći način:

1. Pravne mere Pravne mere su neophodne da se olakšaju vertikalna i horizontalna saradnje između lokalnih

i centralnih institucija, javnog i privatnog sektora, nacionalnih i međunarodnih stranaka.

Konkretno, zakon za očuvanje nasleđa, zaštite okoline i prostornog planiranja treba da budu

koordinirane, uključujući i ciljeve integrisanog konzerviranja i kvaliteta pejsaža.

Proširenje pristupa nasledstva konzerviranja pojedinih objekata i lokacija nad nezaštićenim

prilagođavanjima ruralne i urbane arhitektonskog zahteva pejsaža zahteva jednu reformu i

administrativne mere da bi usvojile kodove i propisa izgradnje.

Posebni postupci moraju da se obrazuju za: imenovanje arhitektonskih kompleksa, mape

zaštićenih zona identifikovanjem kriterijuma detalja zaštite (npr. ograničenja koja se odnose

na jačinu, visinu, korišćenje, materijala, dizajna, itd) usaglašenu na sigurnost objekata ili

lokacijama sa okolnim okolinama, odobravanje projekata i poslova.

Zakoni treba da predvide i primenjuju kazne za nelegalnu gradnju aktivnosti utiču na

očuvanju i pejsaž nasledstva, ali i atraktivnim prednostima za vlasnike koji žele rehabilitaciju

starih zgrada.

2. Administrativne mere

Administrativne mere su potrebne za lokalne vlasti, regionalnih i nacionalnih da rade

zajednički, posebno obezbeđivanjem stalnog dijaloga između branioca nasleđa i vlasti za

prostorno planiranje; lokalni zvaničnici treba da budu obučeni i da se određuju da bi

posredovali između autoriteta vlasti i zajednica i zainteresovanih građana.

Razvoj jedne politiku integrisanog konzerviranja zahteva punu saradnju svih: aktivnosti i

politike i konzerviranja i integracije treba da bude koordinirana na centralnom nivou, ali su

lokalne vlasti ključ za obezbeđivanje sprovođenja i praćenja.

Lokalne vlasti mogu dobiti velike koristi od iskustva jednih drugih i sastanaka sa njihovim

kolegama. Mere bi trebalo preduzeti da se stvore prilike za kontinuiranu razmenu informacija

i ideja putem svih dostupnih kanala.



a. Organiziranje Departmana Organiziranje Departmana je planirana imajući u vidu zahteve integrisanog konzerviranja sa

dovoljno kvalifikovanih kadrova i sposobnih za potrebe upravljanja, naučne, tehničke i

finansijske sposobnosti da koordinira sve aktivnosti i uzimajući u obzir zajednički stav prema

informacijama i saradnju sa lokalnim kancelarijama, kao i sa javnim i privatnim partnerima.



b. Inventarizacija, dokumentacija, mape i planovi Inventarizacija pojedinih lokacija, ali i područja zaštićenih pejsaža i pejsaž su osnovno

pravno sredstvo za planiranje konzerviranje; one treba da budu završene i da kruže u

zajedničkoj publikaciji i prijateljski između stranaka, a posebno lokalne vlasti i javnosti u

širem smislu.

Mapa zgrada sa nezaštićenim vrednostima u svakoj opštini treba preduzeti u cilju praćenja

njihovog stanja, s jedne strane i da se konsultuju o očuvanju i integraciju urbanizma s druge

strane, identifikovanje mogućnosti za njihovo ponovno upotrebu.

Zgrade, lokacije i predeli kojima preti prirodna oštećenja ili od faktora prouzrokovana od

čoveka (posebno nekontrolisane izgradnje, razvojne šeme ili infrastruktura širokog opsega)

treba da budu uključeni u listu pod posebnim merama zaštite.

Opsežna dokumentacija o aktivnostima nasleđa i konzerviranje pejsaža treba sažeti na jedno

mesto i ona postaje jasno svima: profesionalcima, istraživačima, stručnjacima, studentima i

građanima. Informacije treba distribuirati što je više moguće.

c. Konzerviranje i planiranje Priznavanje kulturnih vrednosti, funkcionalnih, estetskih, socijalnih i ekonomskih

arhitekturnih kompleksa i pejsaža dovodi do usvajanja specifičnih ciljeva, programa i

planiranju propisa, imajući u vidu da nije svako polje isto, svaka mora imati specifične

kriterijume konzerviranja i treba ih tretirati sa odgovarajućim individualnim

karakteristikama.

Oblasti koje predstavljaju koncentraciju starih zgrada treba da budu uzeti u obzir za

planiranje i raspoređivanje podrške ekonomskih aktivnosti koje mogu da promovišu

njihovu rehabilitaciju i da služe kao primer za ostale slične intervencije u drugim zemljama.

Razvoj starijih naselja treba da bude zamišljena kako bi se izbeglo povećati gustine i

transformacija izgleda puteva i smanjiti pritisak i izmeštanje saobraćaja i drugih urbanih

aktivnosti utiču negativno na konzerviranje.

d. Naučni panel Aktivnost kulturnog nasledja planiranja i implementacije treba da budu konsultovani i ako je

potrebno, da se nadgleda od nekog spoljnog multidisciplinarnih panela priznatih stručnjaka,

kako bi se osiguralo da su načela integrisanog konzerviranja u potpunosti primenjena.

3. Finansijske mere Finansijske politike, metode i instrumenati treba da bude podešena prema konkretnoj

situaciji, pažljivo proceni recipročne efekte različitih mera koji su uključeni u proces

planiranja i uticaja spoljnih faktora.



a. Pre- raspodela sredstava Budžetska politika bi trebalo da se revidiraju da se bave širim ciljevima integrisanog

konzerviranja. Ovde bi trebalo da bude uravnotežena raspodela budžetskih sredstava

između zgrada i novih rehabilitacija. Uključena Ministarstva treba da kombinuju svoje

napore da izvrše preliminarne studije i pripreme zajednički program, po kome će zajedno da

rade na lobiranju da se prikupe sredstva.

b. Finansijska pomoć Oblici finansijske pomoći treba proučavati za javne i privatne vlasnike koji odlučuju za

obnovu stare zgrade, donacija, kredit - kratko i Dugoročne, oslobađanje od poreza, itd,

ciljajući dalji podsticaj, uključivanje i zalaganje privatnih pojedinaca i udruženja.

Vlada može postaviti podiže obrtne fondove obezbeđujući lokalnim vlastima i

neprofitabilnim udruženjima potreban kapital (uključujući i javno finansiranje i privatne

donacije) i pojednostavljenje finansijskih procedura, posebno u oblastima gde programa

integrisanog konzerviranja može postati samo - finansiranje u kratkom roku ili na duži rok od

povećanja vrednosti zbog velike potražnje imovine.

Privatni izvori finansiranja, a posebno onih koje dolaze iz kompanija, banaka i lokalne

industrije treba podsticati za inicijative u saradnji sa vlastima i udruženjima, osiguravajući da

su međunarodni principi konzerviranja primenjuju koji su već uspostavljeni.

4. Tehničke mere Mere za unapređenje istraživanja kvaliteta urbanih i ruralnih regiona, njihova struktura,

njihove složene funkcije, svojim arhitektonskim karakteristikama i zapreminske izgradnju i

otvorenom prostoru, fizičke i kulturne karakteristike pejsaža i njihova transformacija kroz

istoriju .

Mere za unapređenje studija i istraživanja o materijalima i tehnikama konzerviranja uverivši

se da su dobro testirani i odobreni od strane naučnih instituta, unapred usklađene sa

postojećom strukturom i okolinom. Tehnike koje su razvijene za obnovu važne istorijske

komplekse treba primeniti na širok spektar objekata i kompleksa sa manjim umetničkim

zaslugama.

Mere za unapređenje istraživanja i eksperimenti potencijalnih novih funkcija za odgovarajuće

zgrade koje, dok su usklađene sa potrebama savremenog života, poštuju karakter izgradnje

svih fabrika i obezbeđuju njihov opstanak.

Mere za unapređenje istraživanja i implementaciju programa integrisanog konzerviranja i

povećavanje arheoloških nalazišta, potencijal valorizacije njihove kulturne, istorijske,

socijalne, obrazovne i ekonomske vrednosti i prezentujući ih u itinerar za posetioce kroz

adekvatne komunikacije i sredstva prezentacije.

Mere za unapređenje dugoročnog pristupa umesto kratkoročnih razmatranja i intervencijama,

obraćajući pažnju na održavanje stalnih i preventivnih konzerviranja u dugoročnom smislu,

bi smanjilo potrebu za skupe restauracije i operacije rehabilitacije.



Treba preduzeti korake da se osigura da materijal izgradnje tradicionalnog dobrog kvaliteta

i dalje su na raspolaganju planirajući i upravljajući njihovo snabdevanje (na primer:

identifikacija i izrada kamenoloma, stvaranje rezervi drva, itd) i tradicionalne veštine i

tehnike su sačuvane i koriste se dosledno.

Svaka šema rehabilitacije treba se ispitivati u detalje pre nego što se stavi u praksu.

Estetska i tehnička prikladnost izgradnje novih modernih dizajna (Kontekst, proporcija,

veličina, format, skala, materijal, tehnika, energičan stav, itd) kod stare zgrada treba

proceniti. Naš moderni objekat će biti nasleđe budućnosti i ne sme da bude izgrađen na račun

prošlosti.

5. Socijalne mera Mere za povećanje svesti i obezbediti da nasleđe i vrednosti pejsaža se razumeju i razmenjuju

od široke mase (posebno mladih), dok one olakšaju društvene integracije i pristup zgradama i

lokacijama za sve zajednice, bez obzira na etnički, kulturni, verski, polni i socijalni status.

Aktivno učešće predstavnika svih zajednica - na osnovama potpunih i objektivnih

informacija - u bilo kojoj fazi rada, od crteža do pripreme odluke, treba aktivno podsticati

posebne mere i praktične procedure, koristeći sva sredstva komunikacije i metode učešća

javnosti: javni sastanci, izložbe, ispitivanja javnog mnjenja, mediji, itd.

Mere za podsticanje aktivnosti i interesovanje za dobrovoljni rad (posebno mladih) u

očuvanje i unapređenje nasleđa i pejsaža, koje treba preduzeti, učešće i predloge u procesu

planiranja treba smatrati kao važan doprinos.

Politika konzerviranja takođe donosi mere za integraciju kulturnog nasledja (posebno

arhitektonskih) u društvenom životu. Napor koji će se izvršiti konzerviranjem, treba da bude

merljiv ne samo nad kulturnim vrednostima objekata, nego i za vrednost njihove upotrebe.

Kulturne vrednosti, ekonomske i društvene potrebe da budu dobro izbalansirana u proceni

alternativa između odluka konzerviranja i razvoja kao i troškove i socijalnu dobit ne treba

zanemariti. Merama za kontrolu tržišnih zakona treba da se obezbedi da se izbegne da se

vlasnici i stanovnici u tradicionalnim sredinama prinuđeni da napusti domove zbog

povlačenje zbog nižih troškova u drugim oblastima.

Socijalni troškovi uključuju gubitak odnosa, zanatstva i trgovine koje se vežu sa zgradama i

tradicionalnim naseljima. Treba preduzeti mere da se sačuva ova nematerijalna baštine koja

drži u životu kulturni i ekonomski lanac tradicionalnih zanatstva i trgovine.

6. Vaspitne mere Akademska i institucionalne razmene sa međunarodnim partnerima (posebno one evropske) i

učešće u međunarodnim programima obuke treba da bude promovisana u korist

profesionalaca nasleđa i pejsaža, praktikanta i studenata, da stvori grupu kvalifikovanih

stručnjaka u tradicionalnim i modernim disciplinama: arhitektura, arheologija, planeri

nasledstva, tehničari, kulturni antropolozi, ekonomisti i kulturna geografija, itd.



Mere za održavanje i dalji nastavak zanatske tradicije i zanatske veštine, i ovde trgovina igra

suštinsku ulogu za konzerviranje nasleđa. Majstori specijalizovanih zanatlija moraju da se

identifikuju i da dokumentuju svoje veštine, kao i mere za valorizaciju njihovog rada i da im

se vrati ponos.

Kvalifikacije i uslove rada (plate i beneficije, sigurnost posla, socijalni status, karijere,

Mogućnosti putovanja) obeju grupa, stručnjaci i tehničari moraju da budu dovoljno atraktivni

tako da se promovišu interes mladih u pravljenju i održavanju stadija nasledstva u vezi sa

poslovima.

3.4. Ko su strane koje treba uključiti? Uspeh integrisane strategije konzerviranja u velikoj meri zavisi od kapaciteta za sprovođenje

tela lidera da podstiču aktivno učešće širokog spektra zainteresovanih strana, da olakša sastav

interesa i rešavanja konflikata.

Mere za prvi cilj - konzerviranje – tiče se prvenstveno centralnih institucija kulturnog nasleđa

i kancelarije njihovih izvršnih grana kao i lokacije i vlasnike objekata. U slučaju Kosova, to

su:

MKRS, Departman Kulturnog nasledstva;

Savet Kosova o Kulturnom nasledstvu;

Savet za Sprovođenje i Monitorisanje (za Specijalne Zaštićene Zone );

Islamska Zajednica;

Pravoslavna Srpska Crkva

Politika upravljanja za očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu treba da bude centralizovana,

da obezbedi sprovođenje zajedničkih standarda i koordinacije metodološke inicijative i

donatora. Štaviše, geografske karakteristike i veličinu teritorije i lokacija centralne uprave su

pogodni za centralizovani pristup.

Konačno, pravni okvir ne pruža druge nivoe zaštite nasledstva, osim nacionalnom nivou.

Regionalni centri kulturnog nasledstva (RCKN) i direkcijama za kulturu u opštinama će

podržati aktivnosti centralnih institucija treba da igra ključnu ulogu u ažuriranju spiskova

inventarizacija, praćenje stanja konzerviranja i primenu konzerviranja u posao restauracije.

Međutim, ako pogledamo u celosti ;lanac; konzerviranja i razmatramo drugi cilj - integraciju

– shvatamo da razvoj jedne stabilne politike integrisanog konzerviranja da uzmu u obzir

potrebe i mere u zavisnosti od učešća drugih stranaka.

Dve su ključne centralne institucije:

- Ministarstvo Sredine i prostornog planiranja (MSPP), grane njihovih institucija, i

Savet za prostorno planiranje za Kosovo: za zaštitu prirodnih mesta i sredine,kao i za

integrisanje konzerviranja nasleđa u prostornom planiranju;



- Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) za stručno obrazovanje

osoblja uključenog u aktivnosti konzerviranja (arheolozi, arhitekte nasledstva,

istoričari umetnosti, restauratori objekata, muzeji i menadžeri centara, zanatlije,

stražari, itd.)

Između druge stranke da budu uključeni su:

Departman Turizma (Ministarstvo Trgovine i Industrije);

Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja;

Ministarstvo Energetike i Rudarstva;

Ministarstvo Privrede i Finansija;

Ministarstvo Transporta i Telekomunikacija;

Ministarstvo za Administriranje Lokalne Samouprave;

Udruženje Opština;

Udruženje Arhitekata Kosova;

Udruženje Zanatlija Kosova

Udruženje Turizma Kosova

Druga profesionalna Udruženja;

Nacionalne i Međunarodne NVO (CHWB, Intersos, drugi);

Međunarodne organizacije;

Zgrade i vlasnici lokacija;

Preduzeća, investitori i banke

Na lokalnom nivou puno učešće opštinskih skupština, komiteta eksperata u planiranju,

direkcije za kulturu, predstavnika civilnog društva i privatnog sektora je potrebna.

Učešće mnogih stranaka donose dinamičnu poprečnu saradnju koja zahteva zrelu

koordinaciju i pregovore kapaciteta. Zaista, integracija je cilj koji se jedino može postići

razmenjujući metode, procese, uloge i odgovornosti.



4. Ka strateškom planiranju

4.1. Preduslovi i pripremni rad

Razvoj kompletne integrisane politike zahteva nekoliko preduslova:

Završetak neprestane pravne i institucionalne reforme u MKOS: zaključenje uredbi i pod

zakona, i napredovanje osoblja u menadžerskim sposobnostima, profesionalnim i tehničkim.

Početak funkcionisanja Saveta Kosova o kulturnom Nasleđu: osnivanje kancelarija

popunjene sa adekvatnim osobljem; prikupljanje dokumenata analiza situacije; i iniciranje

funkcionisanja i planirane strateške aktivnosti.

Definisanje imovine, Liderstva, uloge i odgovornosti svih institucionalnih interesnih strana

na centralnom i lokalnom nivou, stvarajući takođe jednu zajedničku metodologiju

komuniciranja i informacija.

Organiziranje jedne kampanje za lobiranje i osvešćenje, vođenu od strane centralnih

autoriteta nasleđa i pejsaža kao i fokusiranje u predstavnike administracije i lokalnih

zajednica.

Osiguranje jake političke volje i jedne zajedničke vizije na centralnom nivou, vođen od

strane autoriteta nasleđa i pejsaža kao i uključivanje svih drugih zainteresovanih centralnih

vladinih institucija.

Pored toga, pripremni rad zahteva obuku, planiranje i sastanak dokumentaciju:

Treniranje osoblja uključenih institucija na pod-sektorskim poljima upravljanja programa,

strateškog planiranja i sistemskog rada.

Razvoj jedne metodologije sprovođenja usklađena institucionalnog uređenja na centralnom i

lokalnom nivou.

Razvoj jedne specifične metodologije strateškog planiranja je usklađena centralnom

institucionalnom uređenju i programskim okvirima.

Osnivanje jedne baze podataka i dokumentacije sa prethodnih projekata i aktivnostima

(1999-2009) uključujući registar donatora i međunarodnih stručnjaka.

Osnivanje jedne baze podataka ljudskih resursi na Kosovu na raznim poljima i dotičnim

disciplinama ka pristupu za integrisano konzerviranje.



4.2. Kratkoročne prioritetne mere Preduslovi i pripremni rad opisan u prethodnom poglavlju zahteva konsolidaciju postojećeg

institucionalnog okvira, jedan uslov gde okolnosti na Kosovu mogu zahtevati neko vreme da

se ostvari. U međuvremenu treba da se preduzmu neke hitne mere da bi se pridržali primeni

zakona i da se obezbedi minimalna zaštita nasledstva. Ove mere su:

1. Vršenje jednog ocenjivanja stanja avanziranja u pripremi inventarizacija, dijagnozu

problema, pripremi detaljnog plana faza i budžeta delovanja za kompletiranje obeju spiskova

za stalnu i privremenu zaštitu jednog brzog istraživanja i planirajući svaki budžetski trošak

(pogledaj takođe pitanje 1) o neprestanom ispunjavanju baze podataka.

Svrha ovog brzog istraživanja i planiranja troškova je da se izađe sa jednim profilom

nasledstva imovine i pretnje za njihovo konzerviranje. Osnovne informacije osigurane od

brzog ispitivanja (koje može biti završena u roku od dva meseca) je namenjena za adresiranje

ukupnog upravljanja nasledstva i dalje će se razvijati sa inventarizacijom i naknadnom

naučnom dokumentacijom i detaljnim planiranjem konzervacije.

Ova aktivnost treba da se obavi što pre iz tehničkih odbora koji se sastoje od stručnjaka

MKOS - (uključujući CRKN), SOKN (odgovorni institut za upravljanje inventarizacijom),

CHWB (organizacija koja je pomogla MKOS za stvaranje sistema i obuku osoblja) i jedan

međunarodni stručnjak za inventarizacija i dokumentaciju (Britanski Savet koji je podržao

realizaciju ove aktivnosti može se uključiti.)

Da bi ažurirali listu zemalja identifikovane u prethodnim istraživanjima, odbor treba jasno i

na transparentan način da odredi kriterijume za izbor i da se formalizuje u jednom

dokumentu koji će biti priložen novoj listi kulturnog nasledstva pod stalnom i povremenom

zaštitom. Dokument bi trebalo da bude distribuirana za komentare i predloge jednoj izabranoj

grupi od predstavnika lokalne kulturne administracije i civilnog društva.

2. Na osnovu rezultata brzog istraživanja i planiranju troškova, pripremi detaljnog

programa faza i budžeta hitnih intervencija (uključujući pravne mere zaštite i fizičkog

očuvanja) u kratkom roku i pronalaženje potrebnih finansijskih sredstava.

Za realizaciju ove aktivnosti će se stvoriti Naučni odbor sastavljen od predstavnika

Ministarstva Kulturnog nasledstva i CRKN i SOKN. Za svaku zgradu ili mesto moraju biti

jasno identifikovani uputstva intervencije i da se odobre od strane Upravnog odbora, na

osnovu izjave značaja.

3. Određivanje granica zaštićenih zona svih mesta uključenih u Listi za trajnu zaštitu i

identifikacija kriterijuma za zaštitu i razvoj za svaku zonu; Priprema spiska i mape zaštićenih

zona i kriterijumi za svaku opštinu, priprema jednog izveštaja za deljenje sa svim

relevantnim lokalnim i centralnim administracijama i drugim zainteresovanim stranama.



Tehnički među - ministarski odbor, sastavljen od stručnjaka MKOS (uključujući dotične

CRKN ) i MSPP, će identifikovati granice zaštićenih zona u konsultacijama sa drugim

interesnim stranama na centralnom i lokalnom nivou. Oblast interesa kao što su definisane od

strane Odbora i odobren od strane Ministarstva Kulturnog nasledstva će da vrše:

4. Određivanje izuzetnih zakonskih mera, administrativnu i finansijsku podršku za zaštitu

kulturnog nasledstva u opasnosti zbog pritiska razvoja.

U okviru MSPP treba da se stvori poseban tim koji radi protiv nelegalne gradnje, uz podršku

posebnog fonda. Trebalo bi da bude uspostavljena i dobro osposobljena sa osobljem lokalne

inspekcije da izvrše inspekciju u svojim oblastima. Grupe opština mogu biti sakupljene u

jedan inspektorat, odnosno Stvaranje jednog inspektorata u svakoj CRKN.

Radna grupa ima sledeće zadatke:

• sprečavanje bespravne gradnje kroz olakšavanje dobijanje ovlašćenih dozvola i

interakcija između investitora, građevinskih firmi i vlasti;

• detekcije i stavljanja u mape nelegalne gradnje, informisanje vlasti odgovorne za

izdavanje naloga obaveštavanja i primena kazni;

• Da se proveri da li nalozi (znači za zaustavljanje izgradnje) prijavljenih od strane

nadležnih organi su ispunjeni, a kazne se primenjuju;

• da se nastavi sa rušenjem divlje gradnje u zaštićenim područjima, u zaštićeno područja i

zaštićen prostora i posebnih zaštićenih oblasti;

• pružanje tehničke podrške za policiju u borbi protiv nezakonitih građevinskih delatnosti.

Radna grupa treba da bude podržana od svim neophodnim sredstvima za hitne slučajeve i da

koriste sve raspoložive informacije i tehnologije (znači detaljne fotografije satelita) da otkriju

i zaustave nelegalnu gradnju čim one počinju. Takođe je važno da se definiše i sprovodi

odgovarajući sistem kazni, da bi obeshrabrili nezakonitosti. Istovremeno, radna grupa

treba da olakša alternative kako bi se ponudili podsticaji za investitore i kompanije

izgradnje.

Na dugi rok, radna grupa se može transformisati u kancelariju lokalnog razvoja, koja treba da

posluži kao moderator između planova i zajednice.



4.3. Određivanje ciljeva, vizija i ciljevi

Ciljevi i vizije Četiri osnovna cilja sa širim obimom su identifikovani kroz ovu studiju:

Učenje puno znanja i razumevanja kulturnog nasledstva i pejsaža, preko

sveobuhvatnog istraživanja, evaluacija vrednosti, zaliha, prioriteta, planiranje i

praćenje troškova.

Jačanje sistema upravljanja kulturnog nasledstva i pejsaža (pravni,institucionalni i

finansijski) da bi usvojili hitne potrebe za zaštitu i konzervaciju i savremenim

zahtevima integrisanog konzerviranja.

Razvoj potpuno novog imidža kulturnog nasledstva Kosova, resursi i pejsaža kao

celine, nezavisno od etničkog identiteta i vere uzimajući fokus i lokalnu zajednicu

i međunarodne posmatrače.

Poboljšanje kvaliteta izgleda grada i pejsaža, transformišući sukob između razvoja

nasledstva i harmoničan odnos i segment socijalne zaštite - ekonomski rast i

turistička atrakcija.

Ukratko, ovi ciljevi usmereni su na jačanje uloge Kosova kao kulturnu raskrsnicu u Istočnoj

Evropi uz istovremeno održavanje i unapređivanje svog multikulturnog nasleđa i pejsaža i

promovisanju pristupa nasledstva i pristup usmerena ka kulturi u svim procesima planiranja.

Ciljevi, pitanja i linije delovanja

Nakon utvrđenih principa u prethodnim poglavljima, osam ciljeva i ključnih pitanja su ovde

predložena za dugoročno strateško planiranje. Za svaki problem identifikovani su i

ilustrovane tri linije delovanja u narednom poglavlju. Ove linije delovanja treba da budu

sugestije i preporuke za rešavanje planiranja delovanja u vezi sa dotičnim ključnim

pitanjima.

ostali deo treba posmatrati kao okvir za akciono planiranje, otvoren za modifikacije i

prilagođavanja kroz konsultacije zainteresovanih strana, koje mogu predstaviti i druge

važnije ideje o situaciji.

Princip: sveobuhvatno istraživanje i kontinuirana evaluacija, dokumentacija i praćenje

resursa i pejsaža nasledstva su osnovni preduslovi za bilo kakvu efikasnu politiku i prakse

konzerviranja.

Cilj: Nasledstvo i pejsaž na Kosovu su identifikovana i u potpunosti dokumentovana u

naučni inventarizacija prema Evropskim standardima i stalno ažuriran za adresiranje

upravljanja.



Tačka 1 Identifikovanje, dokumentovanje kao i praćenje nasledstva i pejsaža 1.1. Brzo istraživanje i identifikovanje ugroženih lokacija i objekata

1.2. Razvijanje specifične uputstva za popis i naučnu dokumentaciju

1.3. Stvaranje jedne ;Observatorije Kosova o nasleđu i pejsažu "

Princip: sistematski pristup pravnog i institucionalnog okvira i snažan odnos saradnje su

neophodne da se postigne dobrobit javnosti u pogledu kvaliteta pejsaža i društveno -

ekonomski razvoj.

Cilj: stvoren je pravni okvir i posebna institucionalna struktura, zamišljena kako bi e olakšala

sistematski rad, uređenje konzervacije u skladu sa međunarodnim etikom i osnaživanje

održivog razvoja.

Tačka 2 Usklađenje pravnog i institucionalnog okvira 2.1. Formiranje ;radne Grupe nasleđa i pejsaža "

2.2. Određivanje jednog zakona, mera i fondova za očuvanje nezaštićenih mesta

2.3. Razvijanje jednog ;Koda prakse za integrisanu konzervaciju "

Princip: Adekvatno obrazovanje javnog i privatnog sektora u vezi sa vrednostima

nasledstva i konzervaciju pejsaža je ključ za poboljšanje postizanje ciljeva kvaliteta pejsaža.

Cilj: Šira javnost, civilno društvo i privatni sektor su svesni značaja održavanja nasledstva na

Kosovu i poboljšanje kvaliteta pejsaža, oni rade na lobiranju svojih organa da preduzmu

akciju i oni su spremni da doprinesu u okviru svojih mogućnosti .

Tačka 3 Podizanje svesti u civilnom društvu i privatnom sektoru 3.1. Stvaranje jedne ;Edukativne Jedinice za Nasleđe i pejsaž "stalni.

3.2. Razvoj studije i Akcionog plana za kampanju osvešćivanja

3.3. Definisanje specifičnog okvira za edukaciju dece

Princip: Jačanje treba prilagoditi da se nose sa potrebnim promenama integrisanog

konzerviranja, obučavajući profesionalce koji rade pod autoritetom Kulturnog nasleđa i

prostornog planiranje i relevantnih akademskih institucija.

Cilj: stručne osposobljenosti na principima i praksama konzervacije su poboljšana i proširena

u skladu sa međunarodnim zahtevima i pokrivaju različite oblasti orijentisane ka

multidisciplinarne pristupe.

Tačka 4 Izgradnja institucionalnih i profesionalnih kapaciteta 4.1. Razvoj studije i akcioni plan za kampanju treniranja

4.2. Sastanak eksperata nasledstva i osnivanje lokalnog udruženja

4.3. Stvaranje akademskih veza i učešće u međunarodnim mrežama.

Princip: Vrednosti nasledstva zemlje su povezani za svoje okruženje i kontekst, koji bi



trebalo da bude sačuvana i da se revitalizuje preko integrisanog prostornog planiranja kao i

da se re - dizajnira sa zdravim politikama čiji je cilj zaštita okoline.

Cilj: arhitektonsko i arheološko nasledstvo se održava uz odgovarajuću pažnju u životnoj

sredinu i pogledom na grad i zaštite okoline, u cilju postizanja najvišeg kvaliteta pejsaža.

Tačka 5 Briga o nasledstvu i razvojni planovi orijentisani ka pejsažu 5.1. Promocija multidisciplinarnih istraživanja i akademske studije o pejsažu.

5.2. Obraćanje sprovođenja Evropske Konvencije o Pejsažu

5.3. Pokretanje godišnje nagrade "Kosovsko Nasleđe i Pejsaž "

Princip: prezentacija i veća komunikacija i nasledstva i konzervacije Kosova ima veliki

potencijal da poboljša kulturno razumevanje i ekonomske procene za dobrobit lokalnih

zajednica.

Cilj: Poznavanje kulturnog nasledstva Kosova je distribuirana koristeći različita sredstva

komunikacije i interpretacije pripremljenih u skladu sa potrebama i specifičnostima lokalne

multikulturne zajednice i stranih posetilaca.

Tačka 6 Razvoj komunikacije i sredstva prezentacije 6.1. Razvoj specifične smernica za označavanje i tumačenje sredstava

6.2. Obuka specijalista za komunikacije nasledstva i pejsaža

6.3. Razvoj akcionog plana za komunikacionu kampanju

Princip: Tradicionalni zanati izgradnje, rukotvorine i praktična relevantna znanja su osnova u

vezi nematerijalnih komponenti čiji opstanak je način očuvanja nasledstva i inter-kulturno

razumevanje.

Cilj: Rukotvorine i nasledni zanat su očuvane i pružene su novim generacijama, zanati

trgovine su promovisane kao i uloga i status izrade je valorizovana.

Tačka 7 Jačanje uloge zanatstva i rukotvorina 7.1. Razvoj studije i dokumentacija o trgovini i naslednom zanatstvu

7.2. Stvaranje jednog udruženja nasledne Rukotvorine i učešće u međunarodnim mrežama

7.3. Razvijanje akcionog plana za unapređenje i zanata naslednih trgovina

Princip: ponovna integrisana adaptivna upotreba zgrada i otvaranje zemlje prema javnosti su

ključni vektori da se osigura održavanje i unapređenje lokalnog razvoja zasnivan na

sistematskom širenju kulturnih resursa.

Cilj: sistem kulturnih resursa i prirodnih resursa se valorizuje kroz ponovno korišćenje

objekata i lokacija u okviru ukupne strategije privrednog razvoja i promovisanje održivog

turizma.

Tačka 8 Podsticanje usklađenog ponovne upotrebe i ekonomsko jačanje 8.1. Razvoj multi disciplinske studije o kulturnim i prirodnim resursima



8.2. Razvijanje plana delovanja i pilot projekata

8.3. Organizacija seminara za prikazivanje uspešnih međunarodnih priča.

Sistem linija delovanja predviđa stvaranje tri nove Jedinice za implementaciju i upravljanje

aktivnostima:

Supervizor za Nasleđe i Pejsaž – koordinirano od MKOS

Radna grupa za nasleđe i Pejsaž - koordinirano od MSPP

Jedinica Obrazovanja za Nasleđe i Pejsaž - koordinirano od MONT

Ova tri jedinice treba da budu veoma fleksibilne i da se oslone onoliko koliko je to

moguće - nakon odgovarajuće obuke – kod osoblja tri glavna aktera koji su uključeni u

integrisanu politiku konzerviranja: Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta, Ministarstvo za

Sredinu i Prostorno Planiranje i Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju.

Svaki od ova tri ministarstva će biti odgovorna za koordinaciju i vođenje jedne od jedinica, u

bliskoj saradnji sa ministarstvima i drugim subjektima. Da bi obezbedila opštu koordinaciju,

oni mogu biti stavljeni pod pokroviteljstvom i nadzorom SOKN

(čiji mandat bi trebalo da bude proširen i na pejsaž), jer prema zakonu Savet je viši autoritet.

Integracija ove tri jedinice će doneti do osnivanja neke vrste agencije za konzerviranje i

proširenje nasledstva i pejsaža, koje mogu u budućnosti postati jedan multi-akterski organ za

lokalni razvoj, uključujući partnera iz lokalnih udruženja i privatnog sektora.

Podneti predlozi u narednom poglavlju su prikazana ukratko i ilustrovani sa idejama i

praktičnim primerima. One su zamišljene da se dalje razviju u kontekstu sektorske studije,

koje se odnose na međunarodne standarde (spisak je pružen u nastavku) i književnost kao i

kroz analizu sektorskih politika drugih evropskih zemalja i kroz analizu uspešnih priča.



5. Glavna predložena pitanja i linije delovanja

Tačka 1 Identifikovanje, dokumentovanje i monitorisanje nasledstva i pejsaža

Obrazloženje:

jedan stari inventarizacija koji datira iz 1947 godine na čijem spisku su 426 artikala, pokretne

i nepokretne imovine. U 2002 godini razvio se novi proces za identifikovanje kulturnog

nasledstva Kosova i za ažuriranje posleratne situacije kao i uključuje više gradova. Rad je

rezultirao spiskom od 2847 objekata, ali četiri opštine i nekoliko srpskih enklava ne mogu se

kompletirati. Ova lista sadrži veliki deo artikala koji su izgubljeni, zbog nedostatka

održavanja ili su demolirani da se prilagode razvojnim planovima27.

Zbirka Kosovskih Muzeja sadrži oko 60.000 predmeta. Deo arheološke i etnološke kolekcije

je poslat u Beograd na izložbu neposredno pre rata u 1999 i ona još nije vraćena. Isto se

dogodilo i sa dokumentarnom arhivom i spiskovima lokacija pod privremenom zaštitom

pripadnika ICRKN.

Kako se navodi, digitalni sistem za baze podataka inventarizacija (korišćenjem standarda

Saveta Evrope) je osnovana i obučeno je osoblje. Čini se da je unos podataka je završeno za

oko 70% od 2.847 artikala. Međutim, potrebna je detaljna anketa na terenu za kompletiranje

podataka u tabelama artikala i, što je najvažnija, da proveri i ažurira uslove objekata i

lokacija.

Nedostatak inventarizacija usporava sprovođenje zakona i propisa. To rezultira da postoji

stalna pretnja lokacija nasledstva počevši od planova razvoja. Dakle, dok je izvršena procena

napretka u pripremanju inventarizacija i adresiran je njegovo zaključenje kao što je opisano u

prethodnom poglavlju, neophodno je da se uradi brzo istraživanje i planiranje troškova za

identifikaciju lokacija u opasnosti. Kako se navodi, inventarizacija ne bi trebalo pripadati

samo zgradama i pojedinačnim mestima, nego i tampon zonama i pejzažima.

Uzimajući u obzir ulogu SOKN u odobravanju popisne liste i odluke koje se tiču budžetskih

sredstava za konzervaciju, njeno stavljanje na delovanju je osnovni preduslov za ubrzavanje

procesa. Kada se odobre spiskovi inventarizacija moraju biti objavljeni u prikladnom formatu

za korisnika i da kruže među svim zainteresovanim stranama.

Štaviše, trebalo bi da uspostave stalnu jedinicu za snimanje i praćenje pošto inventarizacija je

kontinuiran proces.

Predloženo delovanje:

1.1. Brzi pregled i identifikacija ugroženih lokacija i objekata

Šema ugroženih lokacija i objekata namenjenih da obezbede kvantitativnu i kvalitativnu

27 zanimljivo istraživanje sprovedeno je i objavljeno od strane CHVB: nasledstvo Prištine, Priština 2008. Ovaj dokumenat je jedan dokaz o

visini starih zgrada koje su uništene ili su u lošem stanju konzervacije



osnovu profila mesta kojima prete prirodni faktori i veštački faktori. Na osnovu toga, treba da

se predviđaju efektivne i konkretne mere za primenu zaštitnih i preventivnih konzerviranja.

Dalje nadgledanje je od ključnog značaja da se osigura da s identifikovane stavke budu

efikasno tretirane.

Ovaj spisak mesta i zgrada u opasnosti će nastojati da razvije kampanju intenzivnog

istraživanja CRKN pod koordinacijom Departmana Kulturnog Nasledstva MKOS i

nadgledanja SOKN. Bliska saradnja sa lokalnim vlastima i MSPP je od suštinskog značaja za

informacije o razvojnim planovima i građevinskim dozvolama.

Jedan Univerzitet ili institucija nasledstva u inostranstvu u saradnji sa Univerzitetom u

Prištini može da pomogne u ovom radu, u skladu sa savremenim naučnim procene stanja i

metodologije planiranja troškova, čime se stvaraju mogućnosti za obuku. Ovaj spisak mesta i

objekata u riziku ima za cilj da adresira opšte upravljanje nasledstva i rešavanje urgentnih

problema a ne detaljno planiranje konzerviranja i restauracije, što zahteva detaljniji naučni

inventarizacija.

Karta Rizik italijanskog Kulturnog nasledstva (Carta del Rischio) je novi alat razvijen od

ranih 90-tih godina od Centralnog instituta za Restauraciju28 Italije u cilju predviđanja

neophodnih hitnih preventivnih mera. Sastoji se od teritorijalnog informacionog sistema za

podršku naučnim i administrativnim poslovima za centralne i lokalne uprave nasledstva.

1.2. Razvijanje specifičnih uputstava za popis i naučnu dokumentaciju

Treba da se određuju specifične i detaljne instrukcije za inventarizacija i dokumentaciju na

Kosovu kako bi se ažurirati i poboljšati postojeće baze podataka. Uputstva će biti u skladu sa

Uputstvom Br. 05/2008 o Registriranju, dokumentiranju, Evaluaciju i Odabiranju Kulturnog

Nasledstva za Zaštitu. Oni imaju za cilj da pruže praktične uputstva stručnjaka uključenih u

rad inventarizacije i dokumentacije. Među pitanjima čime se bave ove uputstva su:

• izjava o značaju popisa na Kosovu;

• vrste zaliha u skladu sa ciljevima;

• kriterijumi za ocenjivanje i izbor nasledstva vrednosti,

• kriterijumi za definisanje dokaza o značaju mesta;

• geografski informacioni sistem i inventarizacija;

• inventarizacija arheoloških nasledstva;

• međunarodni standardi za inventarizacija i dokumentaciju;

• inventarizacija arhitektonskog nasledstva: spomenici, blokovi i grupaobjekata;

• inventarizacija zaštićenih zona i pejsaža;

• inventarizacija pokretnog i duhovnog nasledstva;

• jezici, imena, definicije i terminologije;

• uputstva za fotodokumentacije;

• uputstva za istraživanje i evaluacija skice situacije;

• Obuka praktikanta u identifikaciji i inventarizacija;

• Vlasništvo inventarizacija, pristup informacijama i publikacija, i

• ažuriranje i održavanje zaliha.

28Ponovo naimenovan skorije u Viši Institut za Konzerviranje i Restauraciju, ovo je jedan mnogo poznati Tehnički Institut i treniranje u

okviru Ministarstva Italije za Kulturno Nasleđe i Aktivnosti. Pogledan na adresi: www.cartadeirischio.it



Uputstva treba da bude razvijena od strane Departmana Kulturnog Nasledstva MKOS i

odobren od strane SOKN. Stalna jedinica bi trebalo da bude uspostavljena za upravljanje

datotekama inventarizacija, uključujući ažuriranje dokumentacije, istraživanje i praćenje

uslove konzerviranja i prikupljanje dokumentacije o svim kulturnim pitanjima i pejsaž (vidi

dole).

1.3. Osnivanje "Opservatorija Kosova o Nasleđu i pejsaž"

Supervizor će služiti kao integrisani istraživanje i centar dokumentacije. On će podržati

institucije - posebno MKOS , CRKN , SOKN, MSPP da bi pratio stanje konzerviranja a ne

samo zaštićenih lokacija i artikle, nego i nasleđe i ukupni nezaštićeni pejsaž na Kosovu.

Posebno u situaciji u tranziciji, ovo telo bi trebalo da bude kao nezavisna i podržavana

sredstvima iz Kosova i međunarodnih fondova, da b obezbedi njenu slobodu od bilo koje

političke, verske ili etničke ideologije. Jednom konsolidovana, trebalo bi da bude

koordinirana od strane MKOS u bliskoj saradnji sa CRKN kao i drugih centralnih i lokalnih

institucija.

- Prikuplja i sistematizuje na sistematski način na jednom mestu sve studije,

projekte i izveštaje na raspolaganju čiji je cilj da pomogne u preliminarnoj proceni

aktivnosti i koordinaciju planova u budućnosti, izbegavajući dupliranju aktivnosti;

- Da pomogne MKOS i lokalnim CRKN za detekcije situacije rizika i predlaže

hitne mere za intervenciju;

- Da prati stanja konzerviranja navedenih artikala i ažuriranje liste inventarizacije;

- Da predlaže teme za istraživanja i studijske slučajeve, akademski programi

konferencije, itd

- Da predlaže metode za procenu vrednosti pejsaža i nasledstva i kriterijumi

za intervenciju;

- Da predloži kriterijume za održavanje, popravku, restauraciju i upravljanje

nasledstva i pejsaža, naročito u degradiranih mestima i površinama;

- Da objavi uredno dvomesečni bilten da bi proširio informacije o aktivnostima,

u saradnji sa CRKN i drugim organizacijama, i

- Razviti i objaviti dvogodišnji izveštaj o statusu politika nasledstva i pejsaža.

Tačka 2 Usvajanje zakonskog i institucionalnog okvira

Obrazloženje:

Prema planova reformi koje su u toku MKOS, aktivnost Ministarstva će se podeliti u

budućnosti u četiri odeljenja: kultura, kulturno nasledstvo, omladina i sport. Dakle, Divizija

za Kulturno nasledstvo već preraste Departman.



Treba da se predvide mehanizmi za osiguranje široke i efikasne saradnje i interakcija između

Departmana Kulture i novog Departmana Kulturnog Nasledstva, jer se granica između dve

grupe aktivnosti ne mogu jasno definisani. Na primer, nematerijalne tradicije / duhovne su

deo nasledstva kulture, ali su žive kulturne aktivnosti.

U skladu sa savremenim pojmom pejsaža i integrisanog nasledstva kao Departman Kulturnog

Nasledstva MKOS i SOKN moraće da prošire svoje ime i aktivnosti u pejsažu, i imajući u

vidu potencijalne primene Evropske Konvencije o Pejsažu. To može olakšati vezi sa MSPP i

nadgleda koordinaciju tri predviđenih jedinica prema ovom Dokumentu politika.

Što se tiče pravnog okvira, uglavnom se sastoji od odlaganja sprovođenja Zakona Kulturnog

Nasledstva i Uredbi. Prioritetne kratkoročne mere su opisane u Poglavlju 4 su zamišljene za

adresiranje rešavanje hitnih problema.

Takođe Zakon o Prostornom Planiranju se sprovodi suviše sporo: manje od 1 / 3 od planova

su završeni i odobreni nakon šest godina. Ovaj zakon će morati da se ponovo razmatra da bi

se inkorporirale izmene u zakonu sa jedne strane, a sa druge da se uzmu u obzir novi zakoni

koji se odnose na zaštiti okoline i evaluaciju.

Trenutno, MKOS i MSPP su među najslabijim ministarstava u pogledu budžeta i vlasti na

Kosovu. Implementacija programa integrisanog konzerviranja zahteva prvenstveno njihovo

osnaživanja i njihovu sposobnost da rade zajednički na lobiranju za povećanje finansijskih

sredstava. Tekuće reforme u MKOS - moraju biti sprovedene u praksi, treba da budu

dizajnirani na institucionalne reforme MSPP.

Predložene mere:

2.1. Osnivanje "Radne Grupe za Nasleđe i Pejsaž"

Među resorna radna grupa kulturnog i verskog nasleđa je osnovana formalno na Kosovu, ali

ne funkcioniše redovno. Treba napraviti zalaganja da om postaje u potpunosti operativan. U

skladu sa pristupom Dokumenta Politika, ovo telo bi trebalo da bude preimenovan u ;Radnu

Grupu Nasleđa i Pejsaža; (RGNP) da dobije pregled i širi misiju i da izbegne naglasak na

versko nasleđe (koje nije kategorija Zakona o Kulturnom Nasleđu).

; Radna Grupa; treba da bude među ministarska i multi disciplinarna, sa stručnjacima da

identifikuju (na osnovu određenih uslova referencija) uglavnom MKOS , MSPP, MONT, i

SOKN. Druga ministarstva i interesne grupe (lokalne uprave, etničke i verskih, zajednice

Međunarodne organizacije, NVO, itd) će biti uključeni u tematskim grupama fokusirana na

konkretnim pitanjima. Koordiniran od strane MSPP , Radna Grupa treba da se redovno

sastaje.

Između ostalog, njegov posao je:



- da savetuje očuvanje integrisanog nasledstva, politike upravljanja pejsaža i

strateško planiranje;

- da izvrši, integriše i koordinira sektorske studije i predviđene akcione planove

prikazanih ovim Dokumentom Politika;

- da proceni planove i projekte koji utiču na nasleđe i pejzaž, uključujući i

sve prostorne planove i građevinske dozvole u okviru zaštićene zone;

- da olakša i pospeši razmenu informacija i komunikaciju sa svim zainteresovanim

stranama.

Na prvom sastanku treba da se odredi jednostavna metoda izveštavanja zajedno sa

organizacionom strukturom (imenovanje predsednika i sekretara) i dužnosti i detaljne

odgovornosti misije.

2.2. Određivanje jednog zakona, sredstava i posebnih fondova za zaštitu nezaštićenih

mesta

Nedostatak prostornih planova za većinu opština i rezultata odobrenih inventarizacija u

kasnoj identifikaciji zaštitnih zona, uključujući i kriterijume za njihovu zaštitu. Samo

specijalne zaštićene zone su planirane u koordinaciji sa ICO i određeni kriterijumi Zakonom

o Posebnim Zaštićenom Zonama.

Uzimajući primer sličnih iskustava u drugim zemljama, jedna posebna kartica - i zakon -

za konzerviranje nezaštićenih mesta nasledstva mogu da se pripreme da bi se suočili sa

hitnim potrebama za utvrđivanje kriterijuma konzerviranja. Ovaj zakon može da se

projektuje na takav način da pokrije lokacije koje najverovatnije neće biti uključene u spisak

kulturnog nasledstva, ali imaju neku vrednost u održavanju pejsaža.

Povelja za Konzerviranje Nezaštićenog Arhitektonskog Nasledstva i Mesta u Indiji

napisao je profesor En Krišna Menon, istaknuti arhitekta konzerviranja, odobren i

objavljen od strane Indijskog Nacionalnog Fonda za Umetničke i Kulturne Baštine

(INFUKB) u 2004 godini, može da posluži kao primer.

2.3. Priprema "Kodeksa ponašanja za integrisano konzervacije"

Zakon pre svega se fokusira na pitanja u vezi sa zalihama i praćenjem lokacija i objekata

kulturnog nasledstva i procedura u vezi sa njihovom zaštitom. Zakon se pretežno bavi

principima i praksama vezanim za konzerviranjem i njihove obnove.

S obzirom na pravni i institucionalni okvir koji je osnovan nedavno, imajući u vidu da su

kosovski eksperti imali malo šanse u prošlosti da razviju i konsoliduju iskustvo i jednu

;školu;, preporučljivo je da naprave jedan Kodeks za Integrisano Konzervaciju Nasledstva.

pošto sadašnje stanje na Kosovu koči ratifikaciju međunarodnih konvencija, ovaj dokument

će uključiti savremene međunarodne standarde od značaja za Kosovo u nacionalnim

uredbama.



Kodeks Prakse će adresirati pitanja o etici konzerviranja ali i o upravljanju projekata, u cilju

garantovanja dugoročne koristi. Što se tiče pristupa konzervaciji, Kodeks Prakse treba da

definiše terminologiju, što znači detalji različite delatnosti rada, određivanje na primer, kada i

u kojoj meri su prihvatljivi radovi rekonstrukcije nasledstva.

Štaviše, saradnja sa privatnim i javnim donatorima, nacionalne i međunarodne uputstva treba

da budu regulisana, zahtevajući da deo budžeta donatora se koristi za izgradnju lokalnih

kapaciteta i da su uključene ekspertize i zanati su obučeni tokom rada. Donatori bi takođe

trebalo da se obavežu za pridržavanje propisanih standarda i dokumentacije izveštavanja i

pružaju detaljne izveštaje i dokumentacija u prilogu na kraju rada.

Ovaj dokument će se uključiti u sporazumima sa međunarodnim i lokalnim donatorima, koji

imaju za cilj da obezbedi da je usvojena zajednička i obična metodologija. Ovo ćtreba da se

pripremi iz radne grupe uz pomoć odabranih međunarodnih eksperata, odnosno međunarodne

organizacije za nasledstvo kao što su UNESCO, ICOMOS, ICCROM i Savet Evrope.

Kodeks Prakse može da uključi u jedan dokumenat priručnik o arheološkim iskopavanjima

i uputstvima za konzervaciju i restauraciju, kako je predviđeno Uredbom Br. 01/2008 i

03/2008. Njegova kompilacija će predstavljati priliku da se uspostavi platforma za stalne

debate o specifičnim temama i uređenja, kao i konzerviranje nasledstva i upravljanje.

Tačka 3 Podizanje svesti u civilnom društvu i privatnom sektoru

Obrazloženje: broj inicijativa podizanja svesti se preduzimaju na Kosovu od različitih

lokalnih i međunarodnih organizacija u partnerstvu sa lokalnim institucijama, ali moraju se

prilagoditi u okviru strategije i postaju deo redovnog plana koji se odnosi na ciljeve i različite

grupe koje se uzimaju u fokus.

U 2009 godini su organizirani Dani Evropskog Nasledstva na Kosovu od strane MKOS po

četvrtu godinu zaredom29, u saradnji sa različitim partnerima i podržan zajednički od strane

Evropske Komisije i Saveta Evrope. Kulturna smena, slobodna vožnja sa biciklima uključuje

stanke za posećivanje mesta nasledstva je u tom kontekstu jedna od najuspešnijih inicijativa

organizovana od NVO CHWB i UN - HABITAT.

Posle prvih godina, ova inicijativa je pustila korene na Kosovu i njegova organizacija je

zahtevna u pogledu planiranja i implementacije. U tu svrhu, dokument Strateške organizacije

u pogledu evropske Nasledstva dana na Kosovu izrađen u NVO i Civilna emancipacija

CHWB i pod pokroviteljstvom MKOS.

NVO - Italijanski Intersos je još jedna organizacija koja ima iskustva u konsolidovanu

promociju kulturnih aktivnosti u cilju promovisanja poštovanja kulturne različitosti i rad na

promociji konzerviranja nasledstva, uzimajući sa posebnim akcentom na žene, školsku decu i

omladinu.

29 Na institucionalan način, prva edicija Dana Kulturnog Nasledstva na Kosovu je urađeno u 2008. Slične pripremne inicijative su organizirane svake godine od 2003 od strane NVO u saradnji sa MKOS i lokalnim autoritetima.



Obrazovanje o nasledstvu je jedan dodatni predmet - nastavnog plana i programa na svim

pre - Univerzitetskim nivoima, zajedno sa ljudskim pravima, pol, i druge. Neka predavanja iz

ekologije su uključeni u biologiji, dok se kulturno nasledstvo predaje kao deo istorije. Od

reforme 2001 godine, čini se da kulturnom nasledstva se pruža veći značaj. Dokumenat

Reforme se ažurira i kulturno nasledstvo može da postane deo redovnog nastavnog plana i

programa.

Za školsku decu se takođe organizuju posete za mesta nasledstva i institucije, da se podigne

svest o vrednosti nasledstva . Uprkos svim ovim aktivnostima, stručnjaci u obrazovnom

sektoru osećaju potrebu da se poboljša ova institucionalna ponuda i performansu ažurirajući

metode i sredstva i jačajući saradnju sa drugim zainteresovanim stranama, pre svega sa svim

NVO, koje imaju veoma veliki potencijal.

Predložene akcije:

3.1. Stvaranje jedne stalne " Jedinice Obrazovanja za Nasleđe i Pejsaž"

S obzirom na značaj obrazovanja o nasledstvu i podizanju svesti naslednih i činjenicom

Kosovsko stanovništvo su pretežno mladi, bi trebalo da uspostavi stalnu jedinicu za

planiranje i sprovođenje aktivnosti za postizanje radova u terenu. Pokrivanje

prirodnog i kulturnog nasledstva, kao i okoline i stavljanje na fokus raznih grupa, to će biti

koordinirano od strane MONT u bliskoj saradnji sa MKOS, MSPP i drugim partnerima.

;Obrazovna Jedinica za Nasledstvo i Pejsaž; treba da se ispuni dobro odabranim i obučenim

osobljem sa ličnim pristupom inter kulturnog odnosa i znanja inovativnih metoda nastave,

osim u pogledu kvalifikacije u vezi sa nasleđem i pejzažom.

Jedinica bi trebalo da sadrži male specijalizovana biblioteke i centar za dokumentaciju

komunikacije da se prikupe materijal za različite zajednica i grupe primljene u fokusu,

naročito dece, u školama kako bi se pomoglo da se organizuju aktivnosti. On takođe može

promovisati specijalizovane publikacije (npr. pomoću stripova i crtanih filmova, videa, itd) i

prevod materijala od strane međunarodnih organizacija, pre svega UNESCO, i iz drugih

zemalja.

3.2. Razvoj jedne studije i akcionog plana za kampanju osvešćivanja

Nakon što se osnuje, ; Jedinica Obrazovanja Nasledstva i Pejsaža; treba da uradi jednu

studiju, sa ciljem razvoja jednog akcionog plana za obrazovne aktivnosti i podizanje svesti,

uzimajući razne fokus grupe.

Jedna politika na terenu podrazumeva podizanje svesti zajednice o ;nasledstvu drugih;,

naglašavajući osećaj pripadnosti i nasleđa, kao pejsaž široke izraz čitave oblasti, njene

istorije i transformacije. Ova politika treba da bude zamišljena na takav način da poštuje

kulturne i jezičke raznolikosti treba da obuhvati celokupno stanovništvo, kroz inovativne i

kreativne programe.



Takva kampanja ne može biti improvizacija, ali bi trebalo da bude zasnovana na društvene

nauke - antropološke različitih zajednica koje postoje na Kosovu, da bi razumeli specifične

potrebe i odnos između identiteta i države u cilju identifikovanja metoda, sredstva, i jezik

najbolje komunikacije. Uspešno gajenje svesti se ne može nekritički primenjivati iz drugih

zemalja, ali se mora prilagoditi lokalnoj situaciji

Barovi i restorani u Prištini i drugim većim gradovima mogu pružiti veliku priliku da se

stigne do mladi ljudi i drugih grupa fokusa.

Praktična zabavne-nastavne aktivnosti i predstave se mogu tamo održati, znači igre

odigravanja uloge, obrazovnih pozorišta, itd. Konkurs za zabavne-nastavne dizajne

nasledstva kulturnog pejsaža za decu i mlade, kao priče iz, stripa, knjiga, dokumentarni

filmovi, televizijski programi, igre sa ilustracijama, igračka može biti promovisana među

lokalnim umetnicima.

Druge obrazovne aktivnosti i podizanje svesti veoma korisne i atraktivne s sastoji od

praktičnih radionica, da pokažu i praksu tradicionalnih zanata nasledstva, odnosno stolarstvo,

izrada cigli i maltera, zidnog slikarstva, slikarstvo na drvo, prerada metala, izrada tepiha,

dekoracija i tako dalje. Oni mogu se organizirati tokom sajmova i tržišta zanata, uključujući i

izabrane zanatlije.

U oblasti zaštite okoline ima dosta međunarodnih inicijativa kojima možemo da se

pridružimo. Jedna od njih je kampanju Očisti Svet, pod pokroviteljstvom Programa

za Sredinu Ujedinjenih Nacija (UNEP), koju organizuje Svetske aktivnosti Vikenda.

Jedna lokalna NVO koja posluje u oblasti zaštite može da se pridruži inicijativi, kako bi se

ušlo u međunarodnim mrežama i razmeni informacija i ideja.

Privatni sektor je ključni cilj za aktivnosti podizanja svesti, kao i potencijalni izvor

finansiranja. Konkretno, predstavnici vlasnika i menadžeri malih preduzeća i velikih

preduzeća i banke treba da budu obavešteni i svesni vrednosti nasledstva u vezi pejsaža, kao i

ekonomske prednosti u odnosu na očuvanje i njihovog adekvatnog upravljanja.

3.3. Određivanje specifičnog okvira za obrazovanje školske dece

Obrazovanje za razumevanje i poštovanje vrednosti pejsaža i nasledstva na svim školskim

nivoima je prvi prioritet u planiranju kampanje za podizanje svesti. Važno je da su programi

dobro planirani i da su dobro odabrani vaspitači da bi se postigao cilj jednog neutralnog

pristupa sposobnog da pruža učenje u vezi sa poštovanjem ;nasledstva drugih;. Stabilne i

iskusne NVO mogu igrati ključnu ulogu u partnerstvu sa MONT u cilju razvoja i primene

novog programa i kreativne nastave - uključujući rad na terenu.

Zaista, pošto obrazovanje je po prirodi mnogo nastavna plana i programa, treba da bude

promovisana putem medija različitih disciplina i predmeta.

Preporuka br. R (98) 5 u pogledu obrazovanja o nasledstvu odobren je od Saveta Evrope u

1998 godine pruža niz smernica i pruža korisne reference na ranije međunarodne dokumente.

Bratimljenje sa Evropskim školama iz drugih zemalja i imajući iskustva u ovoj oblasti može



biti odličan način za razmenu materijala, metoda i sredstava.

Školske kampanje kao što su;adaptiraj jedan spomenik; su vrlo efikasni modeli za podizanje

svesti među decom i njihovim porodicama, a ovi su uspešno isprobani u raznim zemljama

širom sveta.

Veb stranica ICCROM nudi praktična uputstva za sprovođenje ove aktivnosti30.

Ovo se može proširiti na mestima i prirodnim pejzažima, koja nije nužno da su uključene u

listu za zaštitu, koje su najugroženije. Da bi pružili jedan primer, park oko biblioteke u

Prištini može se prilagoditi za održavanje, čišćenje i postavljanja običnih klupa u drugim

delovima ovog područja. Ovaj posao može da se uradi bilo koje gradske škole i lokalne

zanatlije.

Pod nadzorom 'Radne Grupe' i u bliskoj saradnji sa MONT ;Obrazovna Jedinica za Nasleđe i

Pejsaž; bi trebalo da preduzmu studiju najbolje prakse u drugim evropskim zemljama u

pogledu nasleđa obrazovanja na svim nivoima pred-univerzitetskog obrazovanja kako bi

došao do jednog kompleta praktičnih uputstava za pokretanje obrazovnih i zabavnih

programa.

Tačka 4 Izgradnja institucionalnih i profesionalnih kapaciteta

Obrazloženje: Menadžerske obuke, tehnike i profesionalnog nasledstva i istraživanja uređenja, zadržavanja

i napredovanje su veoma potrebna na Kosovu. Treba biti ugrađene tradicionalni predmeti, ali

i predmeti, u skladu sa multi disciplinarnim pristupom: istraživanje i nasledstva

konzerviranja za pokretnu i nepokretnu imovinu, upravljanje objektima i mesta, razvoj

muzeja, itd restauratorskih radova nadzor. Iz tog razloga mora da se studira ceo 'lanac'

nasledstva i neke preduzete mere, uključujući važno pitanje rukotvorina (vidi takođe slučaj

7).

Neke obuke u okviru arhitektonskog konzerviranja su obezbeđena unutar predmeta

Arhitektonskog istorijata u fakultetu Arhitekture na Univerzitetu u Prištini i drugih privatnih

univerziteta. Međutim, studenti koji žele da nastave studije da se specijalizuju u ovoj oblasti

treba da idu u inostranstvo, posebno u susednim zemljama. Štaviše, kulturno nasledstvo i

pejsaž treba da se razvija kao predmet kroz- nastavni plan i program da bi se trenirali

arhitekti za moderni dizajn i kreativnu izgradnju i prostorno planiranje, ali je ukorenjeno u

tradiciju i izgradnju i usklađen sa pejzažom.

Univerzitet AAB u Prištini, koji ima Odsek za arhitekturu na Fakultetu Primenjene

Umetnosti pokušava da razvije jedan predmet iz arhitektonskog konzerviranja u

saradnji sa stranim institucijama, ali je broj potencijalnih studenata zainteresovanih za

ovo područja veoma nizak. Zapravo, ograničene mogućnosti zaposlenja na polju

konzerviranja smanjuje atraktivnosti pravljenja karijere u ovoj oblasti.

30 http://www.iccrom.org/05advocacy_en/05_02models_en/04adopt01_en.shtml.

http://www.iccrom.org/05advocacy_en/05_02models_en/04adopt01_en.shtml



Arheološko konzerviranje takođe ima potrebu za jednu ponudu povećane i napredne obuke,

koja je sada ograničena na određene teme u arheologiji koje nudi fakultet Filozofije. Biće

neophodno da se stvori Departman za Antropologiju, uključujući studije i istraživanja u

arheologiji i antropološke biologije zaštite i socijalno - kulturne. Ovo zadnje, posebno je

ključno za razvoj studija i istraživanja u cilju razumevanja savremenog koncepta pejsaža kroz

njene fizičke i kulturne karakteristike Nasleđa na Kosovu.

U sektoru turizma, obuka se nudi u Fakultetu Primenjenih Nauka Biznisa u Peći (u turizmu i

hotelijerstvu) i Filozofskog fakulteta, Geografija i Turizam), na Univerzitetu u Prištini.

Privatni Univerzitet Pjeter Budi i Univerzitet za Biznis i Tehnologiju u Prištini imaju jedan

Fakultet za Turizam i hotelijerstvo. Međutim, izgleda da ima novih zahteva za obuku u ovoj

oblasti.

Predložene akcije:

4.1. Razvoj jedne studije o planu delovanja za kampanju obuke ; Obrazovna Jedinica za Nasledstvo i Pejsaž ; treba da napravi detaljnu studiju trenutnog

stanja i potreba u različitim disciplinama, kako tradicionalne tako i modernih zanat. Na

osnovu rezultata, treba da razviju plan delovanja za oblasti treninga, uzimajući u obzir,

između ostalog:

- redovne letnje akademske kurseve (u različitim fakultetima) istorijske, društvene,

antropološke, etnološke, tehničke, geografije i ekonomije u odnosu na

konzerviranje nasledstva i upravljanje pejsaža;

- zanatske kurseve (zidar, stolar, pravljenja maltera, itd)

- kurseve za gradske vodiče i čuvare parka;

- kurseve za policiju (za zaštitu od ilegalne trgovine i vandalizam);

- treniranje za učitelje za održanje aktivnosti podizanja svesti, i

- obuka za zvaničnike projekta ministarstva, lokalne uprave i NVO o

upravljanju ciklusom projekta, sistemima finansiranja i prikupljanje sredstava,

kao i programi kulturne saradnje (bilateralnih i multilateralnih donatora).

4.2. Sastanak eksperata nasleđa i stvaranje lokalnog udruženja

Važno je da se poveća mogućnost za teorijske rasprave u vezi sa kulturnim nasleđem

i pejsaža na Kosovu, okupljanje nacionalnih eksperata koji rade u oblasti različitih očuvanja i

upravljanje. Udruženje arhitekata može držati jednu granu nasledstva konzerviranja, otvoren

za sve multidisciplinarne profesionalce.

Mogu razmatrati mogućnosti stvaranja Nacionalnog komiteta Međunarodnog Saveta

za Spomenike i Lokalitete (ICOMOS, međunarodna asocijacija eksperata).

Učešće u aktivnostima i radionicama ICOMOS-a mogu u stvari da ponude velike mogućnosti

za obuku. Kosovski profesionalci će imati koristi od razmene stručnjaka sa članovima mreže,

naročito u nekoliko naučnih odbora koji rade na specifične teme.



4.3. Stvaranje akademske veze i pristup međunarodnim mrežama

Stvaranje ili ojačanje akademske veze sa evropskim univerzitetima i pristup međunarodnim

mrežama (npr., putevi kulture, kulturni projekte Evropske Unije -, itd) može u velikoj meri

doprineti izgradnji kapaciteta na Kosovu nasledstva, vlasti, istraživači, profesori i studenti.

Tačka 5 Pažnja nad nasledstvom i razvojnih planova pejsaža

Obrazloženje: U deset / petnaest godina, autoriteti nasledstva vlasti u evropskim zemljama su morali da

prilagode svoje pravne okvire i institucionalni kapacitet da zadovolji zahteve savremenog

pogleda i pristupa. Osnivanje pejsaža pod novom generalnom vizijom sproveden u 2000

godini od strane Evropske Konvencije Pejsaža (EKP) je jedan od bitnih karakteristika.

U Italiji, Kulturno Nasledstvo i Kod Pejsaža iz 2004 godine i njena promena, takođe imaju za

cilj usklađivanje nacionalnih politika sa Evropskom Konvencije Pejsaža (EKP) i da

konsoliduje upravljanje pejsaža u određeni akt. Ovaj problem je koordiniran od strane

Generalnog direktorata za kvalitet i zaštiti pejsaža, savremene umetnosti i arhitekture

(PARC), Ministarstva za Kulturno Nasleđe i Aktivnosti, u saradnji sa regionalnim upravama.

Praktično, integracija pejsaža u italijanskoj politici prostornog planiranja je obezbeđen od

plana pejsaža, koji je obavezan za svaki region i treba da pokrije celu teritoriju.

Pejsaž Evropske Konvencije Pejsaža (EKP) razlikuje se od nasledstva pejsaža i kulturnih

pejsaža. Ovaj novi koncept otelovljuje vrednosti identiteta i teritorije i zajednica i društvenih

vrednosti - životne sredine, drugi koji se bavi kvalitetom života koji pruža teritoriju. Dakle,

Konvencija se bavi upravljanjem svim pejsaža i ne samo onih koji su vanredne. Osim toga,

pejsaž u EKP je sveobuhvatan koncept koji pokriva prirodno područje, seoska, gradska i

sledeće - uključujući i urbano površine zemljišta, zemljište u unutrašnjosti, vode i mora.

Shodno tome, administracija pejsaža teritorije uključuje zaštitu okoline ali ide i dalje od toga.

Kosovsko zakonodavstvo je napredovalo u proizvodnji i usvajanju različitih zakona koji se

odnose na aspekte teritorijalnog planiranja i zaštitu okoline. Međutim, koncept pejsaža kao

celina, integrisanje širokog spektra fizičkih, tehničkih, prirodnih, društvenih i kulturnih

problema i potrebe, je nešto novo.

Ova savremena interpretacija pejsaža može se videti kao proširenje koncepta integrisanog

konzerviranja u celoj teritoriji. To zahteva pravna i institucionalna sredstva koji su u stanju

da deluju kao katalizatori široke mreže uključenih strana od interesa.

Sistem zakona na Kosovu stvorila su potrebna predznanja za realizaciju EKP. Na primer,

Strateškoj Proceni Sredine31 je korisno multi disciplinarno sredstvo za inkorporisanje sredine

31 Zakon o Strateškom Ocenjivanju Sredine, usvojen u Februaru 2009 godine, je u skladu sa BE VSM Direktiva BE 2002/42/EC. Procedura VSM je naprednija

od VNM ( Ocenjivanje Uticaja Sredine, VNM Direktiva 85/337/EEC) o tome kako jedan proces koji prate planiranje za osiguranje da su integrisane pitanja

sredine (o svim karakteristikama, uključujući i kulturno i prirodno nasleđe). Prema definiciji , Proces VSM prethodi, ali ne neophodno, jednoj proceduri VNM.

Načelo je da jedan VSM prethodno informiše planiranje i pravljenje politike, integrišući interese sredine dok VNM služi kao prevencija oštećenja sredine. Tako

da, one deluju u dve različitim fazama.



(koji takođe održavaju očuvanju kulturnog nasledstva) u sve planove i programe koji utiču na

teritoriji, u skladu sa procesom učešća.

Takva održiva politika za kvalitet pejsaža zahteva informacije i obrazovanje. Lokalne

zajednice su u poziciji da preduzmu akciju samo kada su potpuno svesni značaja i uslova za

njihove pejzaže, kao i dužnosti i odgovornosti da se poboljša kvalitet pejsaža.

Učešće privatnih aktera u glavnu ulogu za upotrebu i transformaciju pejsaža je takođe od

ključnog značaja da ih senzibiliše: poljoprivrednici, vlasnici zemljišta, trgovci kamenom i

drvetom, graditelji, investitori, itd.

Predložene akcije:

5.1. Promocija multidisciplinarnih studija i istraživanja u pejsažu Povećanje znanja i razumevanja identiteta i značaja pejsaža na Kosovu je neophodno da se

izgradi inventarizacija pejsaža i na taj način predstaviti politiku upravljanja i planiranja.

Studije će rezultirati u nekoj vrsti Atlasa, koji opisuje i govori o različitim karakteristikama i

transformišu ih sa prolaskom vremena: istorijskog, arheološkog, hidroloških, geoloških,

društveno - kulturnih, itd

Studije pejsaža treba da obuhvataju celu teritoriju, uključujući i urbano i pred-urbano

područje . Na primer, važne gradove kao što su Prištini i Prizren imaju mrežu puteva vode,

od kojih su mnoge pokrivene. Osim toga, njihov istorijski način treba da budu identifikovani

i rešeni.

Povećano znanje može obratiti planiranje pejsaža da budu uključene u oblasti prostornog

planiranja. Plan pejsaža može da se razvija sa prikupljenim podacima, da bi ispunili sredstva

planiranja postojećih prostornih sredstava na sveobuhvatan dokument pejsaža.

;Radna grupa o Nasleđu i Pejsažu; u saradnji sa Univerzitetom u Prištini i drugim privatnim

akademskim institucijama, treba da promovišu multi-disciplinarne subjekte, magistarske i

doktorske teze različitih aspekata pejsaža: od istorijskih i morfoloških do društveno –

kulturnih karakteristika, upravljanje poljoprivrednim zemljištem kroz celu istoriju do

savremenog očuvanja i kriterijumima upravljanja.

Sve ove studije u budućnosti mogu da doprinesu stvaranju muzeja pejsaža uvođenjem

različitih aspekata glavnog zemljišta u srcu Balkana. To će služiti kao dinamično mesto za

promovisanje istraživanja i razumevanja s jedne strane, i da se podigne svest ljudi o

vrednostima pejsaža, s druge strane.

5.2. Adresiranje Implementacije Evropske Konvencije Pejsaža Evropska konvencija Pejsaža širi svoj uticaj. U 30 zemalja u kojima je na snazi, Konvencija

predlaže integrisani pristup za očuvanje pejsaža i upravljanje, preko uskih politika.

;Radna grupa o Nasleđu i Pejsažu; treba da promoviše aktivnosti upućene primeni ove

Konvencije, udruživanje u njoj je potencijalno otvoreno i za države koje nisu članice



Evropskog Saveta32. Aktivno učešće u praktične radionice u organizaciji Radne grupe na

osnovu Savet Evrope će olakšati pripremu plana akcije kroz razmenu iskustava sa

međunarodnim stručnjacima.

Kurs / Regionalni seminar o implementaciji KPE može da se održi na Kosovu, okupljajući

profesionalce iz susednih zemalja koje su ratifikovale Konvenciju i međunarodni eksperti

Saveta Evrope, da nauče korake koje treba preduzeti u procesu implementacije i prikupljanja

praktične preporuke iz međunarodnih učesnika koji posećuju Kosovu.

5.3. Godišnja nagrada za "Nasleđe i Pejsaž na Kosovu" Među inicijativama koje se nude od ELC je Nagrada za Pejsaž, jedna čast koja može da se da

lokalnim i regionalnim autoritetima koji su počeli sa jednom politikom ili merama za zaštitu,

upravljanje i / ili planiranju njihovog pejsaža ili NVO koje su pružale doprinos bez premca.

Učeći sa ove politike, Skupština Kosova može dati kao nagradu, kao primer dobre prakse u

integraciji konzerviranja nasledstva pejsaža, razvijen od strane lokalnih institucija ili

organizacija.

Zanimljiv primer je takmičenje pod nazivom I Luoghi di valore (vredna) mesta koja su

predložena svake godine od fondacije33 Beneton u Italiji. Svaka zajednica ili pojedinac može

predložiti privatno ili javno mesto za upoznavanje kompleta kriterijuma definisanih od strane

Žirija, mesta mogu biti parkovi, dvorišta, groblja, rehabilitovani kamenolomi, bašte škola,

rečne obale, parking itd. Svi predlozi i nagrade predstavljene u izložbu odabranih dela sa

javnim obrazloženjem i raspravama.

Tačka 6 Razvoj sredstva komunikacije i prezentacije

Obrazloženje:

Međunarodna literatura u vezi prezentacije i komunikacije nasledstva je manje razvijena od

one koja se odnosi na očuvanje, čak i ako značaj raspodele vrednosti nasledstva su

prihvaćene. U stvari, komunikacija i mediji su od fundamentalnog značaja da izraze značenje

mesta za širu javnost, kroz instalacije metoda zemalja (obeležavanje, tabele, itd), i sredstva

za komunikaciju (publikacije, veb sajtovi, itd.)

Samo u 2008 godini, posebna karta za interpretaciju i prezentaciju kulturne baštine (tzv.

;Karte Ename;, nazvana po belgijskom arheološkom lokalitetu koji prikazuje istaknute javne

prezentacije programa) je na kraju usvojen od strane ICOMOS-naučnog Komiteta za

Tumačenje i Prezentaciju Mesta sa Kulturnim Nasleđem. Internet stranica komiteta

(http://icip.icomos.org) je veoma informativna i bogata korisnim stranicama o

organizacijama interpretiranja, programe obuke, tehnologije i dokumenata, uključujući i

Upitnik Karte Ename, za procenu tumačenja programa lokacije.

32 sa vecinske odluke kao što Je predviđeno u članu 20.d Statuta Saveta Evrope i Jednoglasnim glasanjem zemalja

članica sa pravom da zadrži zemalja Saveta ministara. "Član 14 Evropske Konvencije Pejsaža, Firenca 2000. 33 Fondacione Benetton Studi Ricerche je privatna organizacija, čije je glavna oblast naučne aktivnosti što se tiče

studija i upravljanja pejsaža u regionu Veneto i u svetu, posebno u Evropi i oblasti Mediterana. U drugoj godišnjoj

inicijativi je Fondacije je Međunarodna nagrada Karla Skarpe za bašte.



Na Kosovu postoji velika potreba da pristupe izradi dizajna komunikacije materijala i

voditelj svih vrsta za tumačenje na licu mesta i inostranstvu. Trenutno, čak i jednostavni

stubovi sa znacima za usmeravanje posetilaca nekih lokacija i klasifikuju lokacije na

Svetskog Nasledstva UNESCO nedostaje. Ima nedostatak publikacija o kulturnom nasleđu.

Zakon o kulturnom nasleđu ne daje veliki naglasak komunikacijama, obrazovanja i svesti,

koji su uključeni u jednu kategoriju, koja se prevodi kao "širenje" u engleskom Jeziku.

Gore pomenute povelje prezentacije se razlikuju od tumačenja pružajući objašnjenje da je

prva pažljivo planirana komunikacija objavljivanja informacija, a drugi obuhvata više

aktivnosti dostupne u distribuciji i promociji svesti i razumevanja o značaju kulturnog

nasledstva.

U stvari, kao što naglašava karta, svaki čin u nasleđu ima svoje prirodno objašnjenje. Šta je

izabrano za pronalazak i zaštitu, način kako se očuva, sve te akcije daju jedan pristup ka

prošlosti i izgled zemlje. U kontekstu sa mnogim kulturama koje se menja na Kosovu, važno

je da jasne i transparentne uputstva budu definisana i da se poštuju, da se izaberu

najprikladnije sredstva komunikacije u skladu sa određenim principima i ciljevima.

Treba da se razvije jedno objašnjavajući pristup koji je u stanju da uzme u obzir različite

vizije i ciljeve. U slučaju Kosova, gde se različite zajednice imaju pogled ka ;njihovim;

teritorijama i kulturnim resursima, je zapravo potrebno da se uklopi jezik komunikacije u

cilju širenja poruke uzajamnog razumevanja ; nasledstva drugog;.

Predložene akcije:

6.1. Razviju specifične uputstva za obeležavanje i sredstva tumačenja S obzirom da je komunikacija o kulturnom nasleđu je delikatno i osetljivo pitanje, onda

dobro definisane strukture uputstva će pomoći da prenese pravu poruku pomoću

odgovarajućih sredstava. Dakle, uputstva treba da se dobiju pomognu za dobijanje tumačenja

i prezentacije alata za nasleđe i pejsaža, sa ciljem da:



- Komunikacija i razumevanje pejsaža nasledstva koje se odnose na istorijski ispravne

naučne resurse i živa tradicija;

- Deljenje važnih lokacija i objekata sa brojem publike pripadaju kultura, nacionalnosti,

religija i različitih obrazovnih grupa;

-Omogućavanje razumevanje i uvažavanje nasledstva i pejzažne vrednosti i promovišu svoje

zaštite;

- Predlaganje skup različitih sredstava komunikacije, kao i inovativni tradicionalnih, uverivši

se da koristite održivih materijala i metode;

- Izrada nasledstva materijalne i nematerijalna predlaganja komunikacijskih sredstva koja

uključuju zanat i promocija stručnog zanata;

-Definisanje tehničkih standarda za tekstove napisane u svakom sredstvu komunikacije što se

tiče jezika, izraza, dužine itd.

- Definisanje minimalne tehničke standarde za različite vrste komunikacije, to jest, veličina,

materijal i boja za tabele tumačenja, kao i

- Obuka profesionalaca i volontera na mestu prezentacije i interpretacije.

Uputstvo treba da pripremi od ;Jedinice Obrazovanja za Nasleđe i Pejsaž; pod nadzorom

Departmana Kulturnog Nasleđa MKOS i u bliskoj saradnji sa Radnom Grupom Nasleđa i

Pejsaža. Nacrti moraju biti dostavljeni raznim zainteresovanim stranama, koje uključuju

potrebu da se predloženi komentari izmene. Konačni nacrt će biti dostavljen KCCH na

odobrenje i usvajanje.

6.2. Obuka stručnjaka za komunikaciju nasleđa i pejsaža

Kosovu nedostaju vodiči za posetioce, na primer Prizren ima samo jednog vodiča za grad.

Stručni vodiči i volonteri treba da budu obučeni i sistem licenciranja treba da bude definisan.

Obuku treba uraditi sledeći određena uputstva sa pomenutim uputstva.

Volonteri imaju važnu ulogu u održavanju nasledstva pejsaža, jer oni daju poruke i

posvećenosti i ponosa o regionu i svojoj zemlji. Mladi i studenti su najpogodniji za ovaj

zadatak, da u drugoj fazi mogu da postane profesionalci. Takođe starešine bi trebalo da budu

uključene kao pokazatelji priče i čuvari tradicije.

6.3. Razvoj akcionog plana za komunikacionu kampanju

Prateći uputstva iz liste zaštićenih lokacija i objekata i kada imaju temeljno znanje i kada

imaju se pripremaju prirodni i kulturni resursi, zatim Akcioni plan komunikacije može da se

razvija kroz identifikovanje potrebnih finansijskih sredstva.

Kampanja treba da koristi razna sredstva mreža koje se integrišu međusobno, umesto da se

koncentrišu samo na jednoj. Razvoj sredstava za komunikaciju van lokacije kao što su veb

stranice, dokumentarci, brošure, mape i druge publikacije treba da budu ispunjene

informativnim materijalom o lokaciji, kao što je obeležavanje, paneli tumačenja, posetioci

centra, itd. Štaviše, tradicionalni i moderni alati, kao i opipljivo (fizička sredstva i centar) i

nematerijalni (pripovedači priče, volonteri i stručni vodiči, itd) treba da budu dostupni



Važno je da knjige i sajtove se ažuriraju kompletnim kalendarom redovnih događaja, koji

moraju biti koordinirane i publikovani unapred sa izdavačima. Kosovo nudi bogate događaje:

filmski festival, koncerti, pozorišne predstave, tržišta zanata, svečani dani nasledstva, itd.

Ako se one dobro predstavljaju i stave na tržište putem međunarodnih mreža, oni mogu da

funkcionišu kao dodatna atrakcija za turiste.

Tačka 7 Procena uloge zanatstva i rukotvorina

Obrazloženje:

Najvažnija uloga koja se odigrava od zanatlija je da sačuvaju arhitektonsko i arheološko

nasledstvo danas poznaje se kao ključna komponenta bilo koje politike očuvanja. U Evropi,

ta svest seže do kraja 1970 godine, kada su stvoreni prvi centri za obuku zanata: Evropski

Centar u San Servolo, Venecija (sada u Vili Fabris, u Thiene, Vičenca), u Italiji 1977, Fulda

u Nemačkoj u 1977, Avinjon u Francuskoj u 1983, i tako dalje.

Od istog perioda, mnogi drugi međunarodni dokumenti i inicijative su posvećeni ovoj temi iz

različitih organizacija, prva kao Savet Evrope (koji je u 1987 osnovala Evropska Fondacija

za Veštine Nasledstva), uzimajući u obzir potrebu da se uspostavi politika zaštite i promocije

zanata u iskorenjivanju koji su ugroženi od strane poslovnih trendova.

Postoji jasna veza između razumevanja važnosti očuvanja tradicionalnih zanata tehnikama i

briga za zaštitu životne sredine, koja je postala dominantna tema u istom periodu.

Japan se ranije pokrenula uključujući očuvanje nasledstva u vezi sa tradicijama zanata u

zakonodavstvu iz 1975. Promena u zakonu iz 1950 godine za zaštitu kulturnih Dobara

predstavila je 'odabrane tehnike za očuvanje tradicije "kao novu kategoriju pod zaštitom, na

taj način ojačao je prisustvo nematerijalnog nasledstva u Japanskom pravnom sistemu

(umetnosti i primenjene umetnosti su već zaštićene). Ovaj i drugi primeri politike, posebno u

Aziji, su vodili međunarodne politici koji su doveli do usvajanja Konvencije o zaštiti

nematerijalnog Kulturnog Nasledstva u 2003 od strane UNESCO.

Na Kosovu, postoji problem rukotvorina. Boom visokogradnja je izazvao koncentraciju

modernih zgrada, i kada je reč generalno, postoji veoma ograničena tržišta u održavanju

zaposlenosti. Iz ovoga je neophodno da se predlože inicijative izvođača i majstora koji žele

da se specijalizuju u konzervaciji. Zakon o Kulturnom Nasledstvu je uveo sistem licenciranja

gde ugovarači se angažuju na konzervatorsko-restauratorski radove. Ali, zakon ne predviđa

nikakve mere za promovisanje rukotvorine i radi izrade kvalitetnih rukotvorina atraktivne za

nove generacije.

Rukotvorine i tradicionalni zanati izgradnje, treba da podrže i da dostojanstvo i socijalni status

zanatlija treba da bude unapređen, tako da podstaknu trgovinski zanati, da je ovo jedini održiv

način da se obezbedi njihov opstanak. Preporuka br. R (81)13 o delovanju da se pomogne

nekim profesionalcima zanimanja zanata koje su u padu u kontekstu aktivnosti zanata,

predstavljen od strane Saveta Evrope 1081 godine, koji pruža korisne uputstva za akciju. Ključni

cilj je razvoj malih i srednjih preduzeća koje se bave konzervacijom i restauracijom.



Kosovski Zakon o Zanatima (br. 2004/44, 27 septembar 2004) reguliše aktivnosti zanata,

kategorije, uslove i odredbe, registraciju, licenciranje, obrazovanje i obuka, organizacija i ulozi

udruženja (Udruženje Kosova i drugih zanata). Zakon ne predstavlja neku specifikaciju u

održavanju starih zanata i tradicije zanata ili da razvija duh preduzetništva među mladima. S

obzirom na visok procenat nezaposlenosti među mladima (oko 50%, u zavisnosti od oblasti i

specifične grupe) onda jedna zdrava politika razvoja zanatstva bi bila korisna.

Predložene akcije:

7.1. Razvoj studije i dokumentacija za zanate i nasledne zanate

Prvi korak u identifikaciji evaluacije politike zanata od strane proučavanja stanja za

razumevanje ne tako dalekoj prošlosti, sadašnjosti, i trendova u profesijama zanata i

zanatlija. Ciljevi tih studija su različite:

- Utvrđivanje nasledstva zanata i njihove kategorije na Kosovu, navodi se u saopštenju

procesa i proizvoda rukotvorina;

- Značenje nematerijalne vrednosti ovih zanata i njihove društvene, kulturne, ekonomske,

verske, ekološke dimenzije,

- Dokumentovanje trenutne situacije zanata i rukotvorine, uključujući registar zanata i

zanatlija;

- Procena promena u kvalitetu zanata kao nematerijalnog nasleđa u poslednjih nekoliko

godina i njihov uticaj na očuvanje opipljivog nasledstva; i

-Identifikovati specifične zanate koji su u opasnosti rizik za opstanak stručnih zanatlija, bilo

ekonomske, socijalne, političke, obrazovne, itd.

Završni izveštaj sa ove studije i dokumentacije će biti od suštinskog značaja za razvoj na

osnovu Akcionog plana za rezervaciju i revitalizacija nasledstva zanata i rukotvorina, kao što

je opisano u 7.3.

7.2. Stvaranje udruženja za nasledstva zanata i pristupanje međunarodnim mrežama Promovisanje stvaranja jednog Udruženja za zanat nasledstva (koje mogu biti podružnice

Udruženja Zanatlija Kosova) može da poboljša status i dostojanstvo zanatlija. Primeri iz

drugih zemalja mogu se koristiti kao uzor, tako da je važno da se uspostave kontakti sa

međunarodnim Organizacijama Udruženjima i sa zanatskim centrima za obuku.

Ovi kontakti će pomoći zanatlijama Kosova da uče iz iskustva i dele sa svojim kolegama.

Promovisanje mobilnosti zanatlija (to jest, kroz učešće u projektima, događajima i

međunarodnim sajmovima zanata) će doprineti njima da razumeju važnu ulogu koju oni

odigravaju u održavanju procesa.

Udruženje bi trebalo da učestvuje u izradi akcionog plana, koji će doprineti da svest o tim

nematerijalnim vrednostima koje su poznate o nasledstvu nasledstva.



7.3. Priprema akcionog plana za unapređenje zanata i zanata nasledstva

Prema rezultatima studije, pripremiće se jedan nacrt plan delovanja za promociju i zanata

nasledstva kroz finansijske, administrativne, pravne i obrazovne mere.

Međunarodni model treba proučavati i može da se traži pomoć od međunarodnih stručnjaka

za izradu nacrta akcionog plana prema konsolidovanih dobrih iskustava.

Naravno, trening je ključna komponenta takvog akcionog plana da se osigura da izgradnja

tradicije i znanje prelaze ili su se oporavili. U slučaju izgubljenih zanata može biti potrebna

strana pomoć za zanatlije i njihova revitalizacija (bivši rudarski grad Ruros u Norveškoj je

dobra slučaj za studiranje).

Razvoj zanata i domaće radinosti aktivnosti mogu biti neverovatno sredstvo za integrisani

pristup konzervaciji nasledstva iz različitih uglova. Razvoj urbane šeme treba da razmotre

mogućnost podsticanja stvaranja praktičnih radionica otvoren za javnost u tradicionalnim

zgradama, gde mogu prikazati i eksperimentisati procesi zanata, i gde proizvodi zanat mogu

se lansirati na tržište.

Može se dati jedan mikro kredit ili druga finansijska sredstva za uspostavljanje zanata i

administrativne olakšice mogu biti dostupni zanatlijama.

Ostale aktivnosti treba da se predviđaju na ocenjivanju imidža zanatlija sa specijalnih ciljem

da na svim nivoima škola, u kojima zanatlije mogu da se angažuju u praktičnim radionicama

mogu da prikažu svoje veštine u sličnim zanatima nasledstva. Druge inicijative za podizanje

svesti i vidljivost zanatlija mogu se godišnje nagrade za najbolje proizvode, znaci kvaliteta i

etikete, itd.

Tačka 8 Promocija usklađene ponovne upotrebe i ekonomske evaluacije

Obrazloženje: promocija ekonomskog razvoja i stvaranje novih radnih mesta su ključni

prioriteti na Kosovu zbog visokog nivoa siromaštva i nezaposlenosti. Međutim, neophodno je

da razvoj ekonomske politike u skladu sa politikama zaštitu nasledstva i okolinu. Održivo

korišćenje resursa i promocija nasledstva i uređenja trebalo bi da se smatra kao najbolji način

da promoviše domaći razvoj turizma.

Kosovo kao turistička destinacija ima jaku konkurenciju u regionu, posebno onih zemalja

koje imaju izlaz na more: Hrvatska, Crna Gora, Albanija itd. Zato samo jedna potrebna

turistička politika koja na kreativan način može da privuče i upravlja velikim brojem

posetilaca. Kosovski imidž u inostranstvu pati od negativnih percepcija o konfliktnim

područjima, kao nesiguran i neatraktivan. Ako se ovaj problem može rešiti međunarodnom

kampanjom i marketingom u turizmu, poboljšanje stanja životne sredine može da izvrši

razvoj održivog turizma.

Danas, turisti su dobro informisani i osetljivi na zaštitu životne sredine.



Pored "nevidljivog" zagađenja vazduha, tla, vode, vizuelnih zagađenja usled neadekvatnog

upravljanja smeća i pritiska nekontrolisane izgradnje pada u oku posetioca. Zbog toga, zaštita

životne sredine treba da postane prioritet, pre svega za dobrobit stanovništva, takođe imajući

u vidu promocije turizma.

Politika turizma na Kosovu mora biti zasnovana na ponudi mnogih proizvoda: kulturno

nasledstvo i dobro upravljanje pejzažom, informišući o svim etničkim i kulturnim

različitostima, jedna mreža muzeja i centrima posetilaca da uvedu šireg kulturnog i prirodnog

sistema Kosova, prelepe pejzaže koje čuva i štiti svakodnevnu arhitekturu i tradicionalne

sredine, okruženje sa niskom nivoom i dobro integrisanom prostorom, kulturne i sportske,

bezbedne zanate i dobru hranu i poljoprivredne proizvode itd.

Podrazumeva se da samo dobro integrisana arhitektura tradicionalnog i modernog pejzaža

može pružiti mogućnost da se kombinuju različiti proizvodi opisani gore. Usklađeno

korišćenje istorijskih građevina i unapred uvođenih lokacija (npr. arheološka nalazišta) su

najbolji načini da se postignu niz ciljeva konzerviranja i integracije: obezbedi konzerviranje

kroz korišćenje konstantnog održavanja, promocija kulturnih i ekonomskih evaluacija kroz

uvođenje i širenje lokalne istorije, revitalizacija centralnih gradskih zona, razvoj turizma.

usklađeno korišćenje treba da bude deo sveobuhvatne strategije, tako da ocenjuje sve

potencijale izbegavajući replike. Na primer, rehabilitacija tradicionalnih kuća u muzej treba

da se zasniva na istraživanju prirodnih resursa i zanata i kulture, u cilju stvaranja mreže

muzeja koja se ne takmiče jedni sa drugima.

Umesto toga, oni treba da stvori mogućnost za raznovrsne i zavodljive turističke ponude.

Departman turizma MTI pokazuje dužnu pažnju većim zalaganjima aktivnosti vezano za

turizam: pravni i institucionalni aranžmani, klasifikaciju i licenciranje turističkih preduzeća,

strateško planiranje, regulisanje i unapređenje životne sredine i prostornog planiranja, razvoja

politike i godišnje mere, podsticanje proizvodnje turističkih proizvoda, stvaranje simulacija

infrastrukture i opreme, marketing i saradnja sa međunarodnim asocijacijama.

Strategija koja obuhvata period 2019 - 2015 je dizajnirana da ažurira raniji nacrt 2007- 2013

nakon sticanja nezavisnosti, uz podršku nemačke agencije za saradnju (NTZ).

Učešće na međunarodnim sajmovima (Istanbulu, Londonu, BIT Berlinu) i članstvo u

Turističkom Društvu Amerike (2010 sastanak je planiran i održan na Kosovu) doprinosi

međunarodnoj saradnji i marketing Kosova kao turističkih destinacija. Nedavno, sa sedištem

u Londonu agencija Saatchi Saatchi je ugovorena za razvoj široke međunarodne kampanje da

se povrati imidž Kosova.

Što se tiče informacije i turističke uputstva, treba da razvije stručne instrukcije. Na primer,

postoji samo jedna instrukcija u Prizrenu, koja je značajna turistička destinacija na Kosovu.

Instalacija "uputstva za grad ' (kiosci informisanja) se planiraju od strane Ministarstva

turizma širom Kosova, od kojih su tri u Prištini.



Turistički proizvodi i materijal komunikacija razvijeni su da se poveća potražnja za turizam,

pre svega veb stranica odeljenja za turizam MTI. Turistička karta Kosova, stavljajući na karti

lokacije sa kulturnim i prirodnim interesom je dostupan na Internetu, svoje prezentacije

mogu se poboljšati stvaranjem tematskih itinerar

Nedavni projekat turističkog proizvoda u letovalištu Albanski Alpi, u vezi sa jednim od pet

turističkih regija Kosova odabranih na turističkoj strategiji se sprovodi u 2008 godini. Prvi

deo projekta, koji se sastoji od identifikacije proizvoda u opštinama je završena. Slični

projekti turističkih proizvoda na četiri druge turističkih oblasti su planirane: centralnom

regionu Prištine, Šar, Pomoravlju, Mitrovici, i Šalja Bajgore.

Kosovsko Turističko Udruženje je neprofitna i nevladina organizacija koja predstavlja

turističke poslovne zajednice, čija je misija turistički razvoj. Formirana je u 2007 godini uz

podršku NTZ, jedan od najaktivnijih međunarodnih donatora u ovoj oblasti na Kosovu.

Iskustva u Eko turizam se realizuju u različitim zemljama, među njima su: Projekat spavanje

i doručak u Mazrekaj Kuli (opština Dečani), koja je osnovala Asocijaciju B&B,

poljoprivredni turizam - ruralni Novo Brdo, istorijski rudnik odražava prelepe pejzaže, uz

podršku ambasade Holandije i NVO Care: Iskustvo u Rogovu, koja predlaže prirodni turizam

i sport u dolini Rogove, uz podršku italijanskog NVO per il Trentino na Kosovu. Još jedan

projekat koji promoviše Eko turizam je nedavno pružen od UNDP opštini Dragaš.

Departman za turizam pokazuje spremnost za uspostavljanje i unapređenje saradnje sa

MKOS - koji je zvanično započet u okviru Memoranduma o razumevanju - takođe

uključujući MONT. Ali izgleda da se sporazum ne sprovodi na zadovoljavajući način.

Predložene akcije:

8.1. Razvoj studija u mnogim disciplinama u prirodnim i kulturnim resursima.

jedan pun profil i mapa koja obezbeđuje kulturne i prirodne resurse na Kosovu su prvi koraci

u pravcu identifikovanja potencijala da se iskoriste kulturne i ekonomske procene. Profil bi

trebalo da bude pripremljen uz doprinos raznovrsnih grupa aktera i eksperata koji

predstavljaju različite zajednice i grupe, da ima pregled celog sistema. To bi rezultiralo

nekom vrstom karte pejzažima resursa adresirajući se procesu evaluacije.

CRKN - Lokalne mogu da izvrše ovaj posao, počevši sa upitnikom (primer je priložen u

Aneksu B) i istraživanja. Saradnja sa stranim akademskim institucijama bi bila izuzetno

korisna, jer bi poslužili ciljevima za izgradnju kapaciteta. Kulturna geografija, kulturne

antropologije, ekonomija kulture i turizma, geografija turizma: ove su među disciplinama

koje će uključivati osim "tradicionalnih" u odnosu na nasleđe i pejzaž, kako bi se

inkorporirali kulturne i ekonomske procene. Jedan član mreže Jedinstva koje se veže sa

menadžmentom Kulture, Turizma, Razvoj UNESCO se koordinira od Sorbon u Parizu,

mogla bi da bude odlično rešenje34.

34 Jedan od njih je Univerzitet Bolonje (Italija ), Ekonomski Fakultet,ogranak Rimini, koja pokazuje interesovanje za razvoj partnerstva sa institucijama Kosova.



Poznavanje teritorijalnih resursa na Kosovu će služiti razumevanju potencijal zemlje za

kulturne i ekonomske procene. Mreža tematskih muzeja može da se identifikuje i planira da

iskoristi potencijal ovih resursa na sistematičan način (znači, flore i faune u Peći i Prizrenu i

satovi Filigran).

8.2. Pravljenje akcionih planova i pilot projekata

Prema studiji kulturnih i prirodnih resursa, Akcioni plan će prilagoditi uputstva za prikladnu

upotrebu istorijskih objekata i lokaliteta i da će podržati Departman za turizam u MTI na

razvoju politika u sistemu turizma za pet regiona.

Aneks C daje praktična uputstva za izradu akcionih planova za unapređenje projekata

vezanih za nasleđe, pejzaž i lokalni razvoj. Ova uputstva su predstavljeni u okviru projekta

Delta (Razvoj teritorijalnih kulturnih sistema) iz Mediteranskog instituta u Rimu, u

partnerstvu sa ekspertima iz devet zemalja Mediterana, Evrope, Severne Afrike i Bliskog

istoka. Pošto je koncept teritorijalnog kulturnog sistema se finansiraju iz filozofije

integrisanog konzerviranja pejsaža i upravljanja, ovaj model može biti koristan alat za

korisnika.

8.3. Organizacija seminara da se predstave međunarodne uspešne priče

Jedan praktičan seminar za prikazivanje i raspravu o primerima dobre prakse u promovisanju

lokalnog razvoja kroz sistematsko unapređenje kulturnih resursa se može organizovati.

Radionica će okupiti lokalne organizatore (gradonačelnik ili slično) da predstave svoje

aktivnosti i razgovaraju sa svojim kolegama na Kosovu. Studijski slučaji bi trebalo da

predstave priče gde je region razvijen uz unapređenje sistema kulturnih resursa u vezi sa

ključnim izvorom.



6. Zaključci Programske aktivnosti opisane u prethodnom Poglavlju mogu izgledati ambiciozne i

nemoguće u pomenutoj situaciju, s obzirom da Kosovo ima druge prioritete, pre svega

ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta. Po svojoj prirodi, integrisane politike

zahtevaju snažnu političku volju na najvišem nivou, da se obezbedi raspodelu resursi koji su

potrebni i početak procesa koji zahteva saradnju sa svima.

U stvari, Vlada Kosova treba da obrati više pažnje upravljanju nasledstva i pejzaža.

Kapacitet, budžetski novac MKOS i MONT bi trebalo značajno da rastu, da se obezbedi

minimalna zaštita i konzervacija i borba protiv porasta neregulisane izgradnje. Ako

neregulisane izgradnje se nastavljaju sa sadašnjim tempom, Kosovo će uskoro platiti

ogromnu cenu: ekološke degradacije i totalan gubitak karaktera i identiteta arhitekture

izgradnje pejzaža.

Nasuprot tome, sprovođenje postojećih zakona napreduje veoma malim koracima. Kada

početni sistem zakona bude uspostavljen, malo pažnje se posvećuje propisima i procedurama

koje su neophodne za sprovođenje zakona. Konfuzija u deljenju moći između MKOS, i

izvršnih institucija i njihovih ogranaka i opština, čine da koordinacija bude jedan izazov.

Horizontalna i vertikalna saradnja počinju da deluju, ali nedostatak podzakonskih akata i

institucionalni sukobi ostavljaju praznine koje građevinske kompanije iskorišćavaju i nemaju

strah od posledica njihovih nezakonitih postupaka.

Adekvatna zaštita životne sredine ruralnih i planinskih zona pozivaju na institucionalno i

finansijske jačanje MPŠRR, da zaustavi nelegalne eksploatacije planine i da postavlja

konkretne planove na stol za održiv razvoj poljoprivrednih preduzeća. Drugi su ključni

elementi u teritorijalnom upravljanju, naročito ako su manjeg obima i prijateljske prema

okolini, takođe obzirom na to da Kosovo se oslanja na uvoz za većinu poljoprivrednih

proizvode. Oni takođe mogu da igraju važnu ulogu u ruralnom turizmu razvoja poslovanja.

U zaključku, ova tri ministarstva i drugih zainteresovanih strana trebalo bi da počnu da vide

svoju misiju na drugi način, opšti i u mnogim sektorima, s obzirom da oni imaju veliku

odgovornost u očuvanju i upravljanju pejsaža kroz konzerviranje i orijentisani razvoj ka

kvalitetu. Pejzaž može se smatrati kao celina nasledstvo koje smo nasledili iz prošlosti i da

treba predati budućnosti, u najboljem stanju.



Bibliografija

Aalund, Fleming, Latifi Juliana i drugi. Priručnik o upravljanju kulturnog nasleđa na Kosovu.

Neobjavljen, prvi nacrt konsultacija, pregled 17.11.2008.

Anupam, Sah i Montira, Unakul. Kulturni opstanak i oporavak u budističkoj zajednici.

Uputstvo za dokument proizvodnje tradicionalnih rukotvorina. UNESCO Bangkok

s.d. (2007)

AT05 200. integrisana strategija za očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu. Neobjavljeno,

10 avgust 2005.

Bold, John (koordinacija) i drugi. Uputstva o inventarizaciji i dokumentaciji kulturnog

nasledstva. Objavljivanje Saveta Evrope, Strazbur 2009.

Čebron Lipovec, Neža i Van Balet, Koen. Praćenje i održavanje prakse kulturnog nasledstva

u Evropi: ;Primeri očuvanja spomenika (Monumenteatch); vrste inicijativa i njihov

organizacioni kontekst. Neobjavljeno. K. U. Leuvenu, RLCC, s.d. Kulturno nasledstvo bez

granica. Nasledstvo Prištine, Priština 2008.

De la Torre, Marta (ur.). Procena vrednosti Kulturnog nasledstva. Izveštaj istraživanja.

Institut za konzervaciju Getty, Los Anđeles, 2002.

Demjaha Bujar (koordinator) Evropska Komisija Zajednički program Saveta Evrope: Plan za

integrisanu rehabilitaciju projekta. Istraživanje arhitektonskih i arheoloških nasledstva (IRPP

/ SAAH), lista prioriteta za intervenciju. Maj 2004, revidirana u maju 2006.

Donki, Lucz. Zanatstvo i konzervacija: izveštaj sinteze za ICCROM. Rim, ICCROM, 2001

ESI (Evropska inicijativa za stabilnost) i KIS (Kosovska inicijativa za stabilnost). Budućnost

za prošlost Prištine, 2006.

Gjinolli, i Ilir Nuši, Ljuan (koordinatori). Prostorni plan na Kosovu: Kosovo naš dom.

Priština Institut za prostorno planiranje, Ministarstvo Sredine za prostorno planiranje, april

2006 (nacrt).

Gylersoi, Nuran Zeret (koordinator). Istorijski plan područja Prizrena konzerviranje i razvoj.

Nacrt, Januar 2007.

KIS (kosovska inicijativa za stabilnost). Razmišljanje o zelenilu, rad na politici.

Jun 2001.



IMED – Mediteranski Institut (koordinator). Metodološka uputstva za teritorijalni razvoj

kulturnog sistema. Rim s.d. (2007).

Maniscalco, Fabio. Gubitak Kulturnog Nasledstva Kosova u časopisu o kulturnom nasleđu.

Objavljen 2/2006 (http://www.webjournal.unior.it).

Ministero per i Beni e le Attivita Culturali, Commissione nazionale UNESCO e Sistemi

Turistici Locali. Il Modello del Piano di Gestione dei Beni Culturali iscritti Alla de

Patrimonio dell'UmanitJ listi. LiniJa nuida. Paestum, 25 E 26 Maggio 2004

Musso, Stefano F. i De Marko, Luisa. Nastava u očuvanju / restauraciji arhitektonskih

Nasledstva. Ciljevi, sadržaj i metode. Proces Prva radionica pod mreže očuvanja Evropske

asocijacije za arhitektonsko obrazovanje. Univerzitet u Đenovi, Fakultet Arhitekture, oktobar

2007.

Pickard Robert (ur.) i drugi. Analiza reforme i kulturne politike nasledstva Jugo - istok.

Objavljivanje Saveta Evrope, Strazbur 2008.

Evropsko nasledstvo - strategija održivog razvoja na Jugu - istok. Objavljivanje Saveta

Evrope u Strazburu 2008.

Petkova, Svetozar. Nasledstva kulturnog zakonodavstva u zemljama u tranziciji u Jugo -

istoku. Institut za otvoreno društvo, Centar za političke studije, Međunarodni program za

prijateljske politike, 2004/2005.

Pickard, Robert i Dambis, Euris. Integrisani menadžment alata u Jugu - istoku. Objavljivanje

Saveta Evrope, Strazbur 2008.

Pickard, Roberte. Finansiranje arhitektonskog nasledstva: vodič za politiku i primere.

Objavljivanje Saveta Evrope, Strazbur 2009.

Planque, MM. V i Sonnier, E. Preservation dr Mise en valera di Patrimoine monumentalne iz

Prizrena, na Kosovu Province de. Tehnika odnosa, NT (de S Rie FMR/CC/CH/J6/162. Pariz,

UNESCO, 1976

Sassatelli, Monika (ur.). Nasledstvo kao pejzaž: pregovori evropskog kulturnog identiteta.

http://www.webjournal.unior.it/



Institut Evropskog Univerziteta, Centar za napredne studije Robert Šuman. EUI

Radni papir RSCAS br. 2006/05. Fiesolana Badia, di San Domenico Fiesole (Firenca)

2006

Stovel, Herb. Priprema za rizikom: Priručnik za upravljanje baštine svetske kulture. Rim,

ICCROM, 1998

Shukriu, EDI. antikviteti Kosova. Priština, Muzej Kosova i Ministarstva za obrazovanje,

nauku i tehnologiju, 2004.

UNESCO. Kulturno nasledstvo u Jugo - Istočnoj Evropi: Kosovo. Izveštaj misije 2003.

UNESCO. Kulturno nasledstvo u Jugo - Istočnoj Evropi: Kosovo. Zaštita i konzervacija

multietničkog nasledstva u opasnosti. Izveštaj misije, 2004.

Valentina, PJetro A. i Misiani, Ana (ur.). Gestione del Patrimonio culturale e

del territorie. Rim, Carocci, s.d. (2005)



Međunarodni Standardi

Preporuke u vezi sa očuvanje lepote i karaktera pejzaža i lokacija, Pariz, UNESCO, 1962.

Međunarodna povelja za restauraciju i konzervaciju spomenika i lokaliteta (Karta Venecija),

Venecija, 1964.

Preporuka o očuvanju kulturnih dobara ugroženih od strane javnih ili privatnih fabrika, Pariz,

UNESCP, 1968.

Konvencija o sredstvima prevencije i odvraćanja od zabranjenih uvoza i prenosa svojine

kulturnih dobara, Parizu, UNESCO, 1970.

Konvencija u vezi sa Zaštitom Kulturnog i Prirodnog Nasledstva Sveta, Pariz, UNESCO,

1972.

Preporuke u vezi sa zaštitom na nacionalnom nivou, kulturnog i prirodnog Nasledstva, Pariz,

UNESCO-1972.

Rezolucija simpozijum o uvođenju savremene arhitekture i starih grupa građevina,

Mape obično nisu obavezne da

se poštuju, iako to zavisi od tela

koje ih objavljuje. Pripremljene

tokom međunarodnih skupova,

one objavljuju opšta načela.

One često imaju referisanja za

formulisanje teorija, tehničkih

koncepata i praktičnih

uputstava. Na poju nasleđa,

Atenska Karta iz 1931. Na poju

nasleđa, Atenska Karta iz 1930.

Na poju nasleđa, Atenska Karta

iz 1931 o restauraciji istorijskih

spomenika još se smatra kao

osnivački dokumenat da bi se

tragalo za ocenjivanjem zaštite,

restauracije i načela

konzerviranja koje upućuju na

politike i prakse mnogih

zemalja.

Međunarodne Konvencije generalno se objavljuju od

međuvladinih tela kao što su

UNESCO ili Savet Evrope. One

su rezultati pregovora i

postignutih sporazuma od raznih

zemalja u vezi sa opštim i

specifičnim ciljevima. Kroz ove

pomenute Konvencije, zemlje

potpisnice su saglasne o

osnovnim načelima da

standardizuju njihov pristup i

njihove mere. Konvencije se

sprovođuju nakon što Zemlje

Potpisnice su ih ratifikovale i

nakon što su ih sproveli u

njihovim pravnim sistemima.

Preporuke su tipična sredstva

međunarodnih organizacija.

One nemaju pravnu vrednost i

nisu obavezne za Zemlje

Članice organa koji ih izdaje.

One sugerišu pristup i

uputstva za adresiranje pitanja

i za njihovo pravilno

upravljanje. Nekoliko

preporuka su dobili na

političkoj snazi i odigrali su

suštinsku ulogu, u vezi sa

podizanjem svesti, za rast

saznanja i pružanju

međunarodnih razmena.

Rezolucije pravno su

neobavezujuću dokumenti

koje se predstavljaju od

međunarodnih organizacija i

drugih organa o kojima smo

raspravljali da bi izrazili izjave

za neko specifično pitanje.



Budimpešta, ICOMOS-a, 1972.

Evropska povelja o Arhitektonskom Nasledstvu i izjava Amsterdam, Amsterdam, Savet

Evrope, 1975.

Rezolucija (76) 28 u vezi sa usvajanjem zakona i propisa o uslovima integrisanog očuvanja

arhitektonskih nasledstva, Savet Evrope 1976.

Preporuke u vezi očuvanja i savremenih uloga istorijskih zona, Najrobi, UNESCO, 1976.

Konvencija o očuvanju divljih životinja i prirodne sredine, u Bernu, Savet Evrope, 1976.

Preporuka br. R (80) specijalističke obuke za arhitekte, urbaniste, građevinskih inženjera i

dizajnera pejzaža, Savet Evrope, 1980.

Preporuka br. R (81) 13 o delovanju kao pomoć nekim zanatima u padu u kontekstu

aktivnosti, Savet Evrope, 1981.

Rezolucija 782 (1982) u izradi, Savet Evrope, 1982.

Konvencija o Zaštiti Arhitektonskog Nasledstva u Evropi, Granada, Savet Evrope, 1985.

Preporuka br. R (86) 15 o promociji zanata nasledstva koji su uključeni u arhitektonskoj

konzervaciji, Savet Evrope, 1986.

Povelja za očuvanje istorijskih gradova i urbanih zona, Vašington, ICOMOS-1987.

Povelja za konzerviranje i upravljanje arheološkog nasledstva, Lozana, 1990,

Evropska konvencija za zaštitu arheološkog nasledstva, Valeta, Savet Evrope, 1992.

Uputstva za obrazovanje i obuku u očuvanje spomenika, integritet i lokacija, Kolombo,

ICOMOS, 1993.

Dokument Nara o autentičnosti, ICOMOS, 1994.

Preporuka br. R (95) 3 o koordinaciji metoda i sistema dokumentarni film o istorijskim

objektima i arhitektonskih spomenika nasledstva, Savet Evrope, 1995.

Preporuka (95) 9 o integrisanom konzerviranju kulturnog pejzaža zona kao deo pejzaža

politike, Savet Evrope, 1995.

UNIDROIT Konvencija o predmetima ukradenim ili ilegalno izvožena, 1995.

Principi za snimanje spomenika, grupa objekata i lokacija, Sofija, ICOSMOS, 1996.



Preporuka br. R (96) 6 o zaštiti od nelegalni akata kulturnog nasledstva, Savet Evrope, 1996.

Preporuka br. R1372 (1998) UNIDROIT Konvencija o ukradenim kulturnim dobrima ili

ilegalno izvezenih, Savet Evrope, 1998.

Preporuka br. R (98) oko 5 nasledstva u vezi sa obrazovanjem, Savet Evrope, 1998.

Preporuka br. R (98) 4 o merama za promovisanje integrisane zaštite istorijskih kompleksa se

sastoji od nepokretne i pokretne imovine, Savet Evrope, 1998.

Povelja o svakodnevnom izgrađenom nasleđu, Meksiko, ICOMOS-19999, evropske

perspektive prostornog razvoj prema uravnoteženom razvoju i održive teritorije Evropske

Unije, neformalni Savet ministara odgovornih za prostorno planiranje, Evropska Komisija,

1999.

Međunarodni kulturni turizam povelje turizam u zemljama značajnim Nasledstvom, 1999,

Meksiko, ICOMOS, 1999.

Karta Burra- Australija ICOMOS za očuvanje mesta sa kulturnim značajem, Burra

(Australija(, ICOMOS, 1999.

Evropska Konvencija za scenario, Savet Evrope, 2000.

Povelja u Krakovu 2000- principi konzervacije i restauracije zgrade nasledstva,

Međunarodna konferencija o očuvanju Krakova 2000.

Vodeći principi za održivi prostorni razvoj evropskog kontinenta, naglašavajući teritorijalnu

dimenziju ljudskih prava i demokratije, Evropska konferencija ministara odgovornih za

regionalno planiranje / prostorne CEMAT, Savet Evrope, 2000.

Rezolucija o arhitektonskim kvaliteta u urbanim i ruralnim 2001/C73/04, Savet Evropske

Unije, 2001.

Kartice EURO - Mediteran za unapređenje integrisanog kulturnog nasledstva, PISA projekat

Završna Konferencija Integrisano planiranje arheoloških lokacija, program nasledstva

Euromed (su finansirana od EU9, 2002.

rezultate Konvencija o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasledstva, Pariz, UNESCO, 2003. Izjava o namerno uništavanju kulturnog nasledstva, UNESCO, 2003. Preporuka (2003) 1 o promovisanju turizma da obezbedi razvoj kulturnog nasledstva kao stabilan faktor, Savet Evrope, 2003. Povelja nasledstva očuvanja ugroženih arheoloških nalazišta u Indiji, Indijski nacionalni fond za umetničke i kulturne baštine (INTACH), 2004.



Okvirna konvencija o nasledstvu kulturne vrednosti za društvo, Faro, Savet Evrope, 2005. Beč Memorandum o Svetskom Nasledstvu i savremene arhitekture-upravljanje istorijskog pejzaža urbanog upravljanja ", Beč, UNESCO, 2005. Xi'an Izjava o očuvanju zemlje strukture nasledstva, lokacije i zone, Xi'an (Kina), ICOMOS-2005. Povelja za tumačenje i predstavljanje lokacija kulturnog nasledstva, Kvebek Kanada ICOMOS, 2008. Preporuka 1851 (2008) o zanatskim veštinama i očuvanje nasledstva kulture, Savet Evrope, 2008. Rezolucija 1638 (2008) o zanatskim veštinama i konzervacije kulturnog nasledstva, Savet Evrope, 2008. Preporuka 1880 (2009) o nastavi istorije u zonama sukoba i nakon sukoba, Savet Evrope, 2009.



DODACI

Dodatak A: Upitnik za aktere Kulturno Nasledstvo Planiranja 1. Kontekst Mi ponizno zahtevamo vaš doprinos da biste nam pomogli da razumemo vaše mišljenje o kulturnom nasleđu i resurse u svom regionu, tako što ćete popuniti priloženi upitnik. Sledeće napomene će vam ponuditi neka osnovna uputstva za identifikovanje ovih resursa.

2. Uputstva Upitnik je zasnovan na četiri grupe definisan kao deo kulturnog nasleđa sa članom 2.1 Zakona o Kulturnom Nasledstvu na Kosovu (Zakon Br. 02/L-88.) Arhitektonsko Nasledstvo (imovinu), arheološko nasledstvo (imovina), pokretno nasledstvo, duhovno nasledstvo. " Arhitektonsko Nasledstvo " sastavljen od: a). Spomenici: Konstrukcije i različite vrednosti istorijskih interesa vrednosti, arheološko, umetnički, naučno, društveno ili tehničko, uključujući i pokretne elemente kao njihov deo. b). Celine zgrada: Grupe urbanih ili ruralnih objekata koji se razlikuju po vrednosti istorijskog interesovanja, arheološkog, umetničkog, naučnog, društvenog ili tehničkog, povezana sa nekim određenim topografskim jedinicama. c). Zone Arhitektonskog Konzerviranja: područje koje čine kombinovana dela ljudskih ruku i Prirode koje se prepoznaju prema vrednostima istorijskog interesa, arheološkog, umetničkog, naučnog, društvenog ili tehničkog. "Arheološko nasledstvo" znači zgrade, struktura i grupa zgrada, razvijene naseobine, pokretne stvari, spomenike različitih vrsta i njihov sadržaj, koji se nalazi na zemlji ili pod vodom. Arheološko Nasledstvo nalazišta mogu biti zaštićena kroz arheološki rezervat, gde ostaci, bilo one vidljive ili skrivene u zemlji moraju da ostanu netaknuta. " Pokretno Nasledstvo " su objekti koji su izraz ili ljudska kreativnost, ili imaju prirodan razvoja, koje se razlikuje po vrednosti duhovnog značaja ili istorijskog, arheološke, umetničkog, naučnog, socijalnog interesa. " Duhovno Nasledstvo " obuhvata oblike kulturnog izraza tradicija i običaja, jezika, slavlja, rituala, plesa, pesme i drugih umetničkih izraza.



U skladu sa najnovijim dostignućima doktrine kulturnog nasledstva, a posebno Evropske Konvencije za Pejzaž (2000), mislimo da je važno dodati petu grupu, koja prikazuje sveobuhvatni koncepta pejzaža, kao što je određeno od strane gore pomenutog zakona. "Kulturni Pejzaži" označava oblast, kao što je razumeju ljudi, čiji karakter je rezultat akcije i interakcije prirodnih i / ili ljudskih, suštinska komponenta ljudskog okruženja, izraz različitosti zajedničkog kulturnog i prirodnog nasledstva, i uspostavljanje njihovog identiteta. Štaviše, u tom kontekstu smatramo kulturno nasleđe kao deo kulturnog sistema u kome drugi kulturni resursi mogu da igraju značajnu ulogu za napredak zemlje i da promoviše domaći razvoj. Ovi kulturni resursi su: Aktivnosti Rukotvorina: proizvodnja kvalitetnih lokalnih rukotvorina, zasnovana kako na tradicionalni kreativni dizajn, ali i u inovativne; Kulturne manifestacije, usluga i kulturne industrije: institucije o kulturi (muzeji, biblioteke, arhive, itd), NVO i privatna preduzeća, izdavačke kuće, štampanje i multimediji, događaji promotivne književnosti, poezija, muzika, film, umetnost , itd Mesta kulturnog značaja; mesta čiji značaj je u vezi sa njihovim arhitektonskim kvalitetom, u znak sećanja na ljude i događaje iz kulture ili imidžom književnosti, umetnosti, govor ili popularnih pesama, bioskop, itd Poljoprivredni proizvodi - tradicionalna jela: Tradicionalna i inovativna kuhinja na osnovu tipičnih lokalnih proizvoda. NAPOMENA: Ovaj upitnik nema nameru da zameni ili duplira rad inventarizacije, koje je u toku od strane Odeljenja Kulturnog nasledstva. Svrha ovog upitnika je da se postigne kvalitetan profil kulturnog za nasledstva ažuriran za vaše područje sa direktnim doprinosom lokalnih aktera.



Konvent UPITNIK ZA LOKALNI INTERESNE STRANKE 1. Koja je glavna grupa kulturnih resurs koji prema vašem mišljenju najbolje doprinose da se identifikuje vrsta "teritorijalne važnosti" vašeg geografskog područja (u daljem tekstu mislimo "geografska zona ', bez obzira na administrativne granice)? Ako je više od jedne grupe, pišite brojeve da biste pokazali prioritet (1 biće najviša ocena).

Grupa Resursi Molimo da odredite resurs Nepokretno Nasleđe Pokretno Nasleđe

Duhovno Nasleđe

Kulturni Pejsaž

Događaj/usluga/kulturna industrija

Mesta kulturne važnosti

Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi

2. Da li postoji neki napušteni ili izgubljeni kulturni resurs, koja po vašem mišljenju je i dalje u velikoj meri predstavnik od "velike teritorijalne važnosti ' za svoje geografsko područje i koji, po vašem mišljenju treba da se regeneriše i revitalizuje? Ako Jeste, molimo Vas da se opiše. -------------------------------------------------- -------------------------------------------------- -------------------------------------------------- -------------------------------------------------- ------------------------------------------------------------------------------------------------------ 3. Da li možete da identifikujete do pet kulturnih resursa (bilo kog tipa: nepokretno nasleđe, pokretne ili nematerijalne, pejzaž, mesta kulturnog značaja, itd) koje najviše predstavljaju vaše geografsko područje? Molimo Vas da odaberete teritorijalnu jedinicu koja najbolje odgovara vašem području referentnih ispod: Region: Opština: Ostali ... ………………………………………...

Resursi Vrsta Resursa

4. Molimo vas da identifikujete neke od kulturnih resursa u vašem geografskom području koje prema vašem mišljenju se povezuju sa kategorijama donjih vrednosti (vi možete da predstavite druge vrednosti)



Vrednosti Molimo Vas da navedete resurse

Kulturno-Simbolički

Starost / istorijski

Estetska / umetničko

Religijsko / duhovno

Tradicionalno / ekspresivne

Obrazovni / Akademska

Pejzaž / životne sredine

Ekonomski / Korisnik

5. Koji može biti uticaj urbanog razvoja u smanjenju ili povećanju ove vrednosti? Možete li

dati primere pozitivnih i / ili negativnih?

-------------------------------------------------- -------------------------------------------------- -----------

--------------------------------------- -------------------------------------------------- ----------------------

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

6. Koji može biti uticaj ekoloških promena na smanjenje ili povećanje tih vrednosti? Možete

li dati primere pozitivnih i / ili negativnih?

-------------------------------------------------- -------------------------------------------------- -----------

--------------------------------------- -------------------------------------------------- ----------------------

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

7. Koji su glavni razlozi za lokalno stanovništvo da ostanu u vašem geografskom području?

Šta može on/ona očekivati / ovde, a ne negde drugde na Kosovu ili drugde?

-------------------------------------------------- -------------------------------------------------- -----------

--------------------------------------- -------------------------------------------------- ----------------------

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

8. Koje usluge treba da se poboljšaju / stvaraju da se poboljša kvalitet / uživanje u kulturnom

životu i da se poboljša osećaj stanovnika pripadnosti svom geografskom području?

Sredstva Tumačenja i komunikacije (brošure za upotrebu, tribine, itd)

Kulturne usluge (muzeji, centri posetilaca, koncerti, kulturne manifestacije, itd)

Sredstva obrazovanja (knjige, didaktičko tumačenje / sredstva za učenje- zabava, itd)

Prevoz (putevi, železnica, autobusi, itd)

Upravljanje otpadom i zaštita sredine

Ostalo (molimo navedite )-----------------------

9. Da li bi preporučili nekom stranom investitoru da dođe u vašem geografskom području?

Ako jeste, u šta biste predložili da investira? Ako ne, zašto?

-------------------------------------------------- -------------------------------------------------- --------

------------------------------------------ -------------------------------------------------- ----------------

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------



10. Ako biste bili vodič nekom/j prijatelju iz druge države na jednodnevni izlet u vašem

geografskom području gde biste ga poslali?

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

-- 11. Ako ste posetilac / turista u vašem geografskom području, možete predložiti najbolje karakteristični proizvodi koji ćete kupiti da bi nosili u svojoj zemlji?

Rukotvorina

Muzika CD

Poljoprivredni proizvodi

Ostalo

12. Koji poljoprivredno - prehrambeni proizvod je predstavnik kuhinje u vašem geografskom području? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 13. Da li želite da imate više stranih posetilaca / turista u vašoj geografskoj oblasti? DA NE 14. Koje kulturne resurse trebalo bi da se povećaju / poboljšaju kako bi posetiocima boravili duže? 1) Tumačenje i komunikacije (uputstva, brošure, paneli, itd.) 2) Kulturne usluge (muzeji, koncerti, manifestacije, centri posetioca, itd.) 3) Životne aktivnosti (vožnja kolima, posmatranje ptica, gledanje zvezdi, itd.) 4) Edukativni alati (knjige, nastavna didaktička sredstva interpretativna - zabava, itd.) 5) Ostale (molimo vas da specifikujete)----------------------------------------- 15. Koje usluge treba da budu povećane / poboljšane kako bi posetiocima boravak bio duži? a) Hoteli?------ ---------- b) kuća za gošćenje u tradicionalnim kućama?--- ------- c) drugo? ------------------ d) Restorani?----------- e) Sportska infrastruktura?-----------------



f) Bicikl / motor / iznajmljivanje automobila?-------------------------- g) Lokalni prevoz (putevi, železnica, autobusi, itd)?------------------- h) Drugo (navesti) ---------------------------------------------------- 16. Ako vi organizujete jedan novi događaj za valorizaciju kulturnih resursi vaše geografske oblasti šta ćete predložiti i zašto? (primer: tematski centar za uvođenje posetioce i valorizacija bogatstvo faune zone

Godišnje

Mesečno

Sedmično

Ostalo

17. Da li postoji neki istorijski lokalnih kulturni izraz, tradicija, ritual, itd za koje mislite da može da s valorizuje radi ojačanja osećaja pripadnosti vašeg geografskog područja i privući više posetilaca? Ako Jeste, možete odredite specifikovati? -------------------------------------------___________- ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------18. Da li biste se složili da posetite ljude koji imaju izuzetne sposobnosti u izražavanju popularnih tradicionalnih zanata, popularni izraz ili ritual kao " živo nasleđe " u skladu sa običajima ? DA---- NE----- 19. Znate li nekog od ovih " živih nasleđa " u vašem geografskom području? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 20. Možete li predložiti aktivnosti obrazovne igre za decu da se ojača njihov osećaj pripadnosti na geografsku oblast i poštovanje za svoje kulturne resurse, a posebno zaštiti životne sredine i kulturnog nasledstva? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Ime i prezime: ____________________ Starost: _________ Pol: M----------- Ž------- Obrazovanje: osnovno, srednje, Univerzitet, Post - univerzitet Organizacija:---------------------------------------------------------- Vaša uloga u organizaciji:--------------------------------------------- Hvala za vaše vreme! q e



Dodatak B: Modelu akcionog plana

Delta PROJEKT-Pod- projekat SP3: Akcioni plan kulturnog teritorijalnog sistema -

S. Cravero /18-05-04

Akcioni plan kulturnog sistema

UPUTSTVA ZA PROCES RAZVOJA

Ovaj dokument ima za cilj da izradi Akcioni plan Delta projekta u skladu sa uputstvima izrađenih od Metodološkog Vodič. Teorijski principi na kojima se

zasniva kulturni sistem (daljem tekstu: KS) je ovde preveden na operativni instrument u stanju da se bavi svojim specifičnim razvojem. Cilj Akcionog plana je,

u stvari, razvoj KS - četiri osnovne korake u procesu za njihovo postizanje šta je odgovor na ova četiri ključna pitanja:

Četiri ključna pitanja iza akcionog plana:

1. Šta? Ono što je cilj i šta je glavni fokus (ključne teme ili ključni izvor) na kojima je zasnovan KS ? 2. Zašto i za koga? Koji su faktori koji karakterišu teritorije i resurse za identifikovanje razvoja i širenje KS ? Ko su zainteresovane strane? Koji su potencijali (prednosti i Mogućnosti) da se proširi i šta su ograničenja (slabosti i pretnje) da zaobiđu i da se prevaziđu? 3. Šta je perspektiva? Koja je ukupna vizija, strategija, posebni ciljevi, ključna pitanja i ključne teme? 4. Kako i kada? Šta su linije delovanja i korake u okviru određenog vremenskog roka? Kakva je finansijska izvodljivost i održivost? Koja su sredstva? Ko su akteri uključeni u implementaciju ?Kako da se obezbedi upravljanje i posvećenost ? Šta je najprikladniji pravni i institucionalni okvir? Koji su kriterijumi i metode ? Kako da se uključi civilno društvo? pilot projekat (otuda značenje kategorije, s obzirom da Akcioni plan integriše nekoliko pilot projekata) je osnovna alatka procesa razvoja SK. Pilot projekat, s jedne strane je model delovanja za sprovođenje Akcionog plana i za uzvrat omogućava testiranje i regulisanje samog procesa. Četiri osnovne fraze Akcionog plana: A. Pretpostavka (Šta?): Cilj Akcionog plana je razvoj KS zasnovan na postojanju ključnih fokusa (ili više ključnih fokusira), čija identifikacija je pretpostavka da bude verifikovan u fazi B (identifikacija dijagnostike) B. Pregled i analiza profila (Zašto i za koga?): Faza identifikacije i dijagnoze da se utvrdi kontekst kako bi proverili ovu tvrdnju i da se precizira ključni fokus KS i sistem veze između njenih resursi.



C. Definisanje strategije (Šta je perspektiva): U ovoj fazi ima za cilj određivanje ukupne vizije i specifičnih ciljeva koje treba postići u kontekstu KS. D. Definisanje mera (gde i kada?): Ova faza je praktično suština Akcionog plana, određivanje linije delovanja i koraka, kao i identifikovanje niz projekata za implementaciju. Akcioni plan KS TABELA SA SADRŽAJEM Napomene: 1. Metodološki opis svakog elementa tabele je dat u kurzivu 2. Tabele, mape i grafikoni, kao što su statistički podaci će biti uključeni u Dodacima A. Pretpostavka akcionog plana: Razvoj KS (2 stranice) Cilj Akcionog plana je razvoj SKT u datom kontekstu. Ovaj cilj se zasniva na pretpostavci jedne ili više ključnih fokusiranja (na primer, jedna tema ili ključni resurs) koji karakteriše kontekst: prikazan ovde, ova pretpostavka će se verifikovati u fazi B i ključni fokus specificirati. B. KONTEKST KS: UTVRĐIVANJE I DIJAGNOZA (15 do 20 stranica ukupno) Deo B Akcionog plana opisuje profil KS pod identifikacijom, kroz analitički opis funkcija koje karakterišu njene teritorije ( artikulisana u četiri kategorije opisane u B. 1) i koordinacija i sinteze u okviru sistema odnosa i integracija koja predstavlja sam SV. Polazeći od ove stranice, dijagnoza trenutne situacije je u delu B. 2, tako karakteriše i procenjuju faktore i lokalne resurse i njihovih međusobnih odnosa, i na kraju da izađe sa pogledom prioriteta i potencijal za rast KS . B. 1 Identifikacija KS (5 do 7 stranica) Kockica: Definicija zemlje i opis Jedna ulazna kockica, praćena mapom, kratko i na sintetički naćin opisuje osnovne podatke (jedna vrsta kartice profila) konteksta KS u toku. U principu, teritorije KS idu van granica jedne opštine i obuhvata broj lokalnih zajednica, kao i raznih pejsaža (urbanih, seoskih, kulturnih, ili koje imaju velikih zajedničkih vrednosti) i kulturna dobara (nematerijalna ili materijalna).. B. 1.1 Geografske i ekonomske karakteristike Ovaj paragraf opisuje morfološke karakteristike teritorije i strukture ekonomskog sistema, kako bi naglasili geografske aspekte (Ortografske, Hidrografija, itd) i ekonomsko ( prirodne resurse, aktivnosti koje dominiraju i trgovinu) podršku ili smetnju stvaranja KS.



B. 1.2. Karakteristike Sredine

Slično tome, ovaj paragraf opisuje karakteristike koje se bave sredinom i pejzažom koje su važne za teritoriju, kako bi istaknula životne vrednosti i njihove potencijalne uloge u SK. B. 1.3. Kulturne i Istorijske Karakteristike Centralne tačke istorijskog procesa koji formiraju teritorij i odgovarajuće oblike društveno - kulturnih događaja su ključni faktor u razumevanju kulturnih i ostataka sopstveni razvoj teritorije. Njihov opis je osnovni preduslov za identifikaciju KS na način koji je konzistentan sa punim poštovanjem za svoj istorijski identitet i kulturnu različitost. B. 1.4 Socijalno Političke Karakteristike Stvaranje najprikladnijeg partnerstva je važan preduslov za održivost Akcionog plana, na osnovu identifikacije svih zainteresovanih strana, javnih i privatnih aktera, da se uključe u razvoj i upravljanje SKT. Ko su akteri uključeni u takvim nivoima (ako ima takvih) lokalnih, regionalnih, nacionalnih i međunarodnih? Koji su institucionalni mehanizmi i međusobni odnosi u donošenju odluka (znači Centralne administracije / lokalne)? Koji je pravni okvir reference i kako mogu da pomognu ili ometaju upravljanje razvoja KS? Koliko daleko može da adresira sam proces (ako je potrebno) jednu pravnu reformu kako bi se obezbedilo njena održivost ? Koja je uloga građanskog društva ( nevladinih organizacija, udruženja profesionalaca, preduzetnika, itd) i kako mogu biti aktivno uključeni u procese B. 1.5 Integracije karakteristika: značaj KS Funkcije opisane gore opisao analitički profil teritorije. Jedan korak dalje ka razvoju KS rast - zahteva integraciju ovih karakteristika u "sveobuhvatnu" viziju, zasnovana na njihovom zajedničkom odnosu u društveno - ekonomskom kontekstu i izgradnje oko fokusa. Rezultat bi trebalo da bude identifikacija integrisane slike "nasledstva identiteta" KS u toku. Izgradnja ove slike zasnovana je na konceptu "promenljive geometrije", važan koncept u filozofiji KS , prema kojem svaka funkcija KS predstavlja određeni obrazac u specifičnom kontekstu. Polazeći od ove slike, elementi koji podržavaju razvoj KS - proizilazi iz preklapanja potreba i potencijala će biti identifikovano u odeljku B. 2. B. 2 Dijagnoze KS (karakterizacija i evaluacija Ex - ante) (1g0- 13 strana) Karakterizacija KS zahteva analize i procene koje se odnose na kulturne resurse sistema (resursi, teritorijalni resursi, lokalni ekonomski resursi, resursi čovečanstva), sistem nudi, u smislu usluga i infrastrukture, kao i institucionalnih kapaciteta za sprovođenje Akcionog plana da upravlja KS. Ova dijagnoza je da se uvede teritorijalno tumačenje fokusirana na trenutne Mogućnosti da se povećaju resurse kao vektor lokalnog razvoja i procena lokalnih kapaciteta i potreba za osnaživanje u procesu "izgradnje", KS . B. 2.1 resursi koje treba razmotriti SK se karakteriše od jednog kompleksa međusobno povezanih resursa u sistemu odnosa, kako bi se osigurala kohezija, solidarnost i kulturni identitet. Integrisana i složena vizija



povezivanja nasleđa i teritorij, obuhvata različite pristupe zasnovane na "kritičko čitanje" ovih specifičnih resursa u cilju procene uloga njihove zajedničke strategije akcionog plana. - Kulturni resursi U ovom odeljku treba analizirati kulturni resurs KS i njihov trenutni status u pogledu upravljanja. Šta su kulturni resursa u toj oblasti? Koji su najvažniji (materijalne i / ili nematerijalne, arhitekture i drugih zemalja i / ili muzejima, mesta kulturnog značaja, kulturna industrija, zanatstvo, narodne i verske tradicije, kuhinje i poljoprivredne proizvode, itd. da održi lokalni identitet? Šta je to lokalna svest o očuvanju i promociji potencijala tih izvora, kao sredstvo za ljudski i ekonomski razvoj?. Koja su glavna pitanja i problemi za njihovo konzerviranje i promovisanje. Šta je institucionalni i pravni okvir relevantan za ovu oblast. Koja je uloga civilnog društva i privatnog sektora. - Pejsaž i drugi teritorijalni resursi U ovom odeljku treba da se analizira teritorijalni resursi KS i njihov trenutni status u pogledu upravljanja. Šta su teritorijalni resursi u ovoj oblasti, koja se bavi pejzažom, kao i infrastrukturom. Šta je institucionalni i pravni okvir za ovo područje? Koje su inicijative za poboljšanje infrastrukture i opreme? Koja je zabrinutost administracije o pitanju zaštite okoline? Koji su glavni problemi i problemi za zaštitu? Koje su glavne promene koje su nastale u korišćenju zemljišta. - Lokalni ekonomski sistem U ovom odeljku treba da se analizira lokalni ekonomski sistem SK i njegovo trenutno stanje i trend. Kakva je struktura ekonomskog lokalnog sistema? Koje su glavne aktivnosti u poljoprivredi, industriji i usluga. Šta je institucionalni i pravni okvir na kojoj se odnosi ovo područje? Koje su aktivnosti koje imaju potencijal razvoja i potrebe za promociju? Koja je uloga turizma i šta su procenti različitih oblika turizma (u smislu kulture, u smislu zabave, u smislu sporta, u smislu pružanja više – usluga itd)? Kakav je značaj kulturnih industrija (Lanac Knjiga: od pisca do čitaoca, izvođačkih umetnosti, u smislu kulture i medijske produkcije, itd). - Ljudski resursi U ovom odeljku treba analizirati KS ljudskih resursi i njihovu trenutnu situaciju i trendove. Šta je to lokalna situacija, (posebno u pogledu stručnog usavršavanja i kontinuirano obrazovanje) i aktivnosti? Šta je prisustvo i vidljivost žena u različitim sektorima aktivnosti? Kakva je situacija mladih ljudi u pogledu obrazovanja, obuke, i pristup zapošljavanju? Šta je odgovarajući institucionalni i pravni okvir za ovo polje? Koji su problemi i obaveze lokalne samouprave u pristupu ženama i pitanja u vezi zapošljavanja mladih? Koje su ranije inicijative, a koje su u toku. B. 2.2 Drugi faktori koje treba razmotriti - Usluge i infrastrukture Kakva je trenutna situacija u pogledu dostupnosti i mogućnost pristupa uslugama i infrastrukturi? Koje su javne / privatne institucije odgovorne za njihovo upravljanje? Da li je mesto lako za pristup raznim prevoznim sredstvima? Koje su domaće ponude za turiste? Koji su problemi i potrebe za jačanje i poboljšanje kvaliteta tih usluga i institucionalnih kapaciteta u planiranju i upravljanju.



- Kapaciteti (institucionalni kapacitet) Kakva je trenutna situacija u vezi lokalnih institucionalnih kapaciteta za sprovođenje Akcionog plana i upravljanje SKT, kako bi se obezbedilo uspeh i održivost procesa? Koje su potrebe za institucionalno jačanje u smislu jedinica i / ili obuke i / ili opreme u specifičnim područjima? Koje su veštine upravljanja i naplate fondova? Kako da se poboljša koordinacija aktivnosti lokalnih institucija i promocija "horizontalnog" partnerstva? B. 2.3 Evaluacija Poređenja (SWOT analiza, poređenje sa drugim kontekstima

konkurencije) Evaluacija gornjih faktora je sažet i kompletiran sa jednom tabelom koja ilustruje analize takozvanog SWOT analiza, jedno sredstvo koje se koristi za upoređivanje faktora u pogledu prioriteta, slabosti, mogućnosti i pretnje sa istim stvarima u drugim kontekstima. C. VIZIJA: STRATEGIJA ZA PRODUŽENJE KS (8 - 10 stranica) C. 1 Tematski fokus Na osnovu postojanja analiziranih preduslova u Delu B, razvoj jednog KS i politike za njen rast bi trebalo da bude izgrađen oko tematskog fokusa, ako je moguće pridružena sa resursima nasleđa odigrajući veliku ulogu u značaj i identitet KS. Na primer, osećaj identiteta etničke grupe u datom okruženju može postati glavni fokus, jedna vrsta glavne teme, što se može odraziti na prioritet očuvanja jezika i tradicije. Ili, prisustvo važnih religijskih spomenika na primer, (destinacija za hodočašće) može da predstavlja drugačiji fokus koji se zasniva sa jedne strane o samoj imovini monumentalnog materijala, sa druge strane neopipljive i verovanja lokalnih tradicija koje imaju širok teritorijalni uticaj. Tematski fokus je ključni element u izgradnji strategije za povećanje KS, iako bi trebalo da deluje kao vektor za promociju integrisanog sistema resursa, a ne kao izolovani resurs. C. 2 Ciljevi i ključna pitanja Neophodno je definisati konkretne ciljeve i ključna pitanja Akcionog plana za svaku od četiri kategorije ( kulturnih resursa, teritorijalnih resurse, lokalni ekonomski resursi, ljudski resursi), kako bi se ovi ciljevi povezali u meri koje moraju biti planirane u Delu D. Polazeći od identifikovanih sredstava, ovi ciljevi su u prvom redu, one koje se bave konzerviranjem kulturnog nasledstva( kao "neobnovljivi resurs ") i poboljšanje kvaliteta i proizvodnje kulture (u svim njenim izrazima, prema širokom antropološkom pristupu). Ostali ciljevi, u odnosu na tri ostale kategorije i opšti karakter KS, će se odrediti paralelno sa specifikacijom konteksta, uz poštovanje dobro određenih principa regeneracije, rast i održivi razvoj. C. 3 Strategije i koraci Na osnovu ciljeva identifikovanih u odeljku V. 2, osnovna karakteristika za unapređenje programa da bi bio efikasan je da se definišu specifične osovine integrisanog delovanja u jednoj strategiji i artikulisana u koracima, akterima, vremenu i finansijska sredstva.



Planovi menadžiranja nekoliko Zemalja Britanskog Svetskog Nasledstva su primer ovog praktičnog. Pristupa. Interakcija Akcionog plana sa osovinom međunarodnih programa i finansiranja u oblasti konzerviranja nasledstva i konzervacije će obezbediti dodatne vrednosti po KS. Prevedeno na operativni pristup to znači identifikovanje skupa glavnih osovina integrisanih aktivnosti za postizanje u dugoročnom- srednjoročnim roku (5-10 godina). C. 4 Prioritetne osovine Strategija treba da bude artikulisana u skup od pet prioritetnih osovina koje su relevantne za unapređenje kulturnih resursa, i poboljšanje teritorijalnih resursa, unapređenje ljudskih potencijala, te razvoj lokalnog ekonomskog sistema. Odgovarajuća finansijska sredstva treba da budu utvrđeni za svaku osu prioriteta. D. Mere za implementaciju (15 - 20 stranica) D. 1 Linija delovanja i koraci Strateški okvir opisan u Delu C bi trebalo da bude preneta na posebne operativne linije aktivnosti i korake do određenog vremena (obično u terminu 5 do 10 godina dugoročnom- srednjoročnim roku) u skladu sa ciljevima za četiri vrste resursi identifikovanih u delu B. 2. Međutim, ove četiri kategorije linija delovanja i koraci su namenjeni da budu rezultat integrisanog pristupa, zasnovan na glavnim osama delovanja identifikovani u strategiji za postizanje specifičnih ciljeva u odnosu na četiri kategorije resursa. Treba da bude koherentna veza između četiri koraka: tematski fokus, dijagnoza, cilj i linije delovanja. Praktičan primer ovog pristupa: želimo da predložimo razvoj KS u nekim delovima alpskog regiona da promovišemo kulturni identitet etničke grupe koja je u vezi sa lokalnim grupama "Walser" ili "OCCITAN", njihov jezik i tradiciju. Pretpostavka je da kulturni identitet ove grupe je ključna tema oko koje se gradi naš KS. Identifikacija i dijagnoza proveravaju koliko lokalne funkcije i resursi (na primer trenutni korišćenje zemljišta u odnosu na tradicionalnu upotrebu, upotreba drveta kao građevinskog materijala i zanata, upotrebu jezika, mogućnost pristupa oblasti, itd. podržavaju ovu pretpostavku. Ako je tako, Akcioni plan predlaže dugoročnu viziju – na srednji i dugi rok i niz strateških osovina ili SKT kroz razvoj specifičnih osnovnih linija. D. 1.1 Linije delovanja za kulturne resurse Predloženi pravac delovanja u skladu sa identifikovanim ciljevima za kulturnim resursima C. 2 D. 1.2 Linije delovanja za teritorijalne resurse Predloženi pravac u skladu sa identifikovanim ciljevima za teritorijalnim resursima C. 2 D. 1.3 Linije delovanja za lokalne ekonomske sisteme Predloženi pravac u skladu sa identifikovanim ciljevima za lokalni ekonomski sistem C. 2



D. 1.4 Linije delovanja za ljudske resurse Predloženi pravac u skladu sa identifikovanim ciljevima za ljudske resurse C. 2 D. 2DAlati za sprovođenje akcionog plana D. 2.1 upravljanje i menadžiranja, partnerstvo i posvećenost Implementacija i upravljanje Akcionog plana su veliki problem, s obzirom na nedostatak ad hoc institucionalnog okvira za upravljanje strukturama KS. Međutim, Akcioni plan ima za cilj da stvori osnovu za stvaranje lokalnih platformi za diskusiju i partnerstvo između svih zainteresovanih strana i privatnih institucija (akteri pripadaju različitim sektorima i različitim oblastima). Akcioni plan ima za cilj da s Jedne strane se promoviše linije delovanja " tehnički izvodljivo "da bi se olakšalo njihovo sprovođenje s postojećim sredstvima za upravljanje, sa druge strane da identifikuju zajedničke aktivnosti razvoja svih aktera koji su uključeni (privatni i institucionalne odluke), kako bi se izbegli potencijalni sukobi. Iz tog razloga Akcioni plan je sredstvo za uputstva za savetovanje aktivnosti lokalnih aktera u planiranju u pogledu očuvanja kulturnog nasledstva i lokalni razvoj. U tom smislu, Akcioni plan može savetovati stvaranje efikasnijeg partnerstva, koordinacija uključenih aktera, kao i daju preporuke za uspostavljanje specifičnih struktura i pravne reforme u cilju promocije rasta KS. Imajući u vidu specifičan kontekst, institucionalnog i pravnog okvira, koje partnerstvo više odgovara za razmatranje implementacije plana delovanja? Kako da se obezbedi kontinuitet političke volje i posvećenosti u upravljanju? Kako mogu civilno društvo i privatni sektor (udruženja, neprofitne organizacije, profesionalna udruženja, preduzeća, itd doprineti upravljanju i obezbeđivanju održivosti procesa. D. 2.3 Monitoring i evaluacija Stvaranje određenog sistema praćenja je osnovni korak u proceni stvarne realizacije planiranih ciljeva u strategiji i kulturni uticaj, socijalne i ekonomske aktivnosti u prostoru. Zbog toga, monitoring aktivnosti treba pažljivo planirati u skladu sa modelom kontrolisanja sprovođenja Akcionog plana. Treba da identifikuje specifične indikatore i parametre za različite linije delovanja i precizno merenje vremena. PILOT PROJEKAT: SREDSTVO ZA POKRETANJE I TESTIRANJE

AKCIONOG PLANA Akcioni plan je proces i poboljšanje razvoja KS da se kroz niz akcija vezanih i komplementarnih projekata. U tom kontekstu, pilot projekat je eksperimentalno sredstvo za pokretanje operacija za sprovođenje Akcionog plana. Kao takav, pilot projekat je vrsta modela koji integriše sva ključna pitanja samog Akcionog plana, u skladu sa sveobuhvatnom vizijom koja karakteriše principe SKT. Dodaci - Mape - Bibliografija - Ostalo (statistički podaci, pregledi i ekstrakti teksta zakonodavstva, zakonodavtvo, itd)

Documents

Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta Strateški Dokumenat