2

Mnoštvo ideja i mogućnost njihove brze razmene i

distribucije posredstvom Interneta značajno je poboljšalo

kvalitet obrazovnog materijala, a pojavilo se i interesovanje

za korišćenje novih za individualizaciju procesa učenja.

Uočena je mogućnost da se prikaz i dizajn obrazovnog

materijala prilagodi učenicima sa posebnim potrebama (npr.

korišćenje ispisa vrlo velikim slovima na ekranu za slabovide

učenike ili emitovanje zvuka posredstvom računara i

zvučnika koji nosi pročitani tekst umesto ispisa teksta).

Talentovani učenici zainteresovani za oblasti u kojima

postoji veoma mali broj stručnih nastavnika mogu

posredstvom Interneta da uče od nastavnika koji se nalaze

na drugom kraju sveta. Mogućnosti da se učenje prilagodi

potrebama i predispozicijama pojedinca delovale su

neograničeno.

Stvarnost je pokazala da su mnoga očekivanja od e-

učenja bila preterana. Iako je uvođenje e-učenja, naročito u

fakultetsko obrazovanje, za mnoge obrazovne institucije

postala dobra ekonomska prilika za neke i zakonska

obaveza, za sada su mogućnosti koje ovaj vid učenja pruža

slabo iskorišćene.

Najveću ulogu u brzom razvoju e-učenja ima Internet

i njegov razvoj. Učeniku je potreban računar i Internet veza

da bi mogao da pristupa resursima za učenje koje takođe

preuzima sa Interneta.

Na Internetu postoji veliki broj besplatnih Web strana

za učenje na daljinu, sa izuzetno korisnim i raznovrsnim

sadržajima. Čuveni MIT (Massachusetts Institute of

Technology) je postavio otvoreni sistem za pristup svojim

nastavnim sadržajima na adresi http://ocw.mit.edu

Iako je tek od skoro ušao u širu upotrebu, sistem

učenja na daljinu svoje početke beleži još pre više od 100

godina. 1892. godine Penn State University, USA

(www.psu.edu) je sa još dva univerziteta razvio sistem za

dostavljanje materijala za učenje u ruralnim predelima

Sjedinjenih Američkih Država kao način pristupa širem

krugu studenata koji nisu mogli da pohađaju univerzitet.

Kamionetima je distribuirana pošta sa materijalima za

učenje studentima koji su živeli daleko od obrazovnih

centara, ali su želeli da se obrazuju.

Sa tehnološkim razvojem, pojavile su se nove

mogućnosti za učenje na daljinu: obrazovne emisije na

radiju (1920), nastavna televizija (1950), korišćenje satelita

(1970) i kablovske televizije (1980) za brz prenos

obrazovnih multimedijalnih materijala na daljinu.

Zajednička karakteristika svih ovih sistema jeste da su bili

jednosmerni i asinhroni. Učenici su slušali ili gledali

obrazovne kurseve, ali ni na koji način nisu mogli da

postave pitanje predavaču ili razmene mišljenja sa

učenicima na drugom kraju sveta koja su u isto vreme

pratili ista predavanja. Ova situacija se izmenila

uvođenjem sistema video konferencija (sredinom 1980), ali

je u to vreme ovaj sistem bio veoma skup i dostupan

uskom krugu ljudi.

Pojavom jeftinih ličnih računara pojavljuju se

materijali za učenje koji koriste mogućnosti računara - da

se naprave lekcije koje osim teksta nose i zvuk, sliku ili

filmske zapise, ali i mogućnost da se naprave interaktivni

obrazovni materijali i testovi znanja i veština. Ovi

obrazovni materijali se u početku distribuiraju na

disketama, kasnije na kompakt diskovima i putem

Interneta. Učenje uz pomoć računara dobija naziv

elektronsko učenje (skraćeno e-učenje, eng. e-learning).

Nove mogućnosti za jeftino snimanje i montiranje

filmova ili obradu zvuka i slike, ranije dostupne samo

profesionalnim producenatskim kućama sada su postale

pristupačne školama i nastavnicima, svima kojima je

dostupan lični računar. Otvorene su mogućnosti da

multimedijalne obrazovne sadržaje prave široki krugovi

nastavnika, a pojavom Interneta i mogućnost da se ovi

sadržaji razmenjuju širom sveta.

Učenje na daljinu i e-učenje (1)

3

Za svaku izabranu temu mogu se preuzeti materijali

za učenje, ispiti, a opisana su potrebna predznanja i

sadržaj kursa. Neki od ovih kurseva imaju i multimedijalne

sadržaje koji se nalaze na adresi

http://ocw.mit.edu/OcwWeb/Global/OCWHelp/avocw.htm.

Pre pregleda ovih materijala student može da

preuzme propratnu dokumentaciju kako bi imao detaljniji

uvid u materiju.

Drugi primer Web lokacije koja daje pristup

obrazovnim sadržajima jeste Web lokacija obrazovne

institucije tehničkih nauka „ParisTech“ http://

graduateschool.paristech.org, koja takođe nudi

preuzimanje različitih materijala za učenje na francuskom

jeziku.

Ovi primeri predstavljaju jednosmerne i

jednostavne primere е-učenja gde ne postoji interakcija

između nastavnika i učenika, niti između učenika. Stimula-

tivno okruženje za učenje, bilo u učionici ili na mreži, mora

da omogući transfer znanja od nastavnika ka učeniku, ali i

mogućnost komunikacije između nastavnika i učenika radi

razjašnjavanja i nadogradnje znanja. Učenje u grupi

vršnjaka i saradnja učenika pri učenju deo je stimulativnog

okruženja za učenje.

Da bi se na mreži napravilo

ovakvo virtuelno okruženje za učenje,

osmišljen je softver koji omogućava

pravljenje i čuvanje multimedijalnih

obrazovnih materijala u elektronskom

obliku, pojedinačno dostavljanje ovih

materijala i zadataka učenicima i

testiranje znanja učenika. Svi rezultati

učenja moraju se za svakog učenika

beležiti u bazu podataka radi praćenja i

analize procesa učenja. Komunikacija

između učenika i nastavnika obavlja se

elektronskom poštom ili putem foruma

na kojima učestvuju, razmenjuju

mišljenja i sarađuju svi učenici iz grupe.

Ovakav zatvoren i kontrolisan sistem e-

učenja, koji dobro modelira stimulativno

okruženje za učenje, naziva se Learning

Management System (LMS). Dobar LMS

sistem treba da bude standardizovan, odnosno treba da

podržava SCORM (Sharable Content Object Reference

Model) koji predstavlja skup standarda i pravila za učenje

zasnovano na Webu.

4

Prvi zadatak ADL-a je praktična definicija standarda i

preporuka za kreiranje materijala za učenje. Rezultat

ovoga je dokument koji daje specifikaciju standarda koji je

nazvan SCORM čija je aktuelna verzija SCORM 2004.

Scorm standard – definicija SCO

SCORM standard uvodi termin deljenog objekta

sadržaja SCO (eng. Sharable Content Object) koji

predstavlja osnovnu jedinicu materijala za učenje (eng.

Learning Object). SCO je ekvivalent jednoj lekciji, u

elektronskom kursu. SCO može da se sastoji od teksta,

slika, video sekvenci ili čak od interaktivnih sadržaja kao

što su flash ili java aplikacije (ovi manji delovi od kojih se

modularno sklapa SCO zovu se eng. Asset). SCO je

opisana meta podacima, koji omogućavaju pronalaženje

lekcije po različitim tehničkim i pedagoškim kriterijumima .

Svaka SCO treba da predstavlja logičnu i

zaokruženu celinu, koja nije preobimna, i može se uklapati

u celinu elektronskog kursa. Ove lekcije mogu da nose

predavanje ili testove sa različitim oblicima odgovora

(jednostruki ili višestruki izbor, dopunajvanje i dr.).

Strukturiranje sadržaja elektronskog kursa se vrši izborom

i slaganjem SCO-ova po određenom redosledu.

Scorm standard – osnovne postavke

Trajnost (eng. Durabillity)

Jednom kreiran materijal za učenje se može koristiti u

toku relevantnog vremenskog period bez obzira ne

aktuelnu verziju softvera i hardvera (što omogućava da

se, uprkos tehnološkom napredku, koriste već

napravljeni obrazovni materijali za elektronsko učenje,

ako su napravljeni po SCORM standardu).

U prošlom broju i prvom delu serijala o

elektronskom učenju prikazan je istorijat razvoja i osnovni

koncepti. U ovom nastavku tema su standardi

elektronskog učenja, sa naglaskom na dominantni SCORM

standard.

SCORM je skraćenica od "Shareable Content Object

Reference Model" što možemo da prevedemo kao objektni

referentni model deljenog sadržaja.

Standardi elektronskog učenja

Sa brzim širenjem različitih vidova elektronskog

učenja, na tržištu se pojavio i veliki broj platformi različitih

proizvođača (LMS – Learning Management System).

Njihova namena je skladištenje, upravljanje i distribucija

materijala za učenje kranjim korisnicima. Razvoj kvalitetnih

materijala materijala za učenje podrazumeva značajni

utrošak vremena i novca. Zbog toga je od velikog značaja

da ovi materijali budu kompatibilni sa različitim

platformama za elektronsko učenje, njihovim verzijama i

operativnim sistemima nad kojim su izgrađeni.

Pre pojave standarda u ovoj oblasti to nije bio

slučaj. Proizvođači materijala za učenje su morali da

materijale kreiraju u više verzija kako bi pokrili različite

sisteme. Materijali kreirani u jednoj školi se nisu mogli

koristiti u drugoj koja ima različitu platformu za

elektronsko učenje. Sve ovo je značajno povećavalo cenu

ili onemogućavalo deljenje materijala između obrazovnih

institucija. Zato je zaključeno da treba definisati standard

koji će prihvatili proizvođači platformi za učenje i kreatori

materijala za učenje. Tada bi svi materijali saglasni sa

ovim standardnom radili na takođe standardizovanim

platformama za elektronsko učenje.

Vođene ovom idejom, standarde su počeli da prave

IMS globalni konzorcijum za učenje i Svetsko društvo

inženjera elektrotehnike i elektronike IEEE. Januara 1999.

godine velike američke organizacije "White House Office

of Technology", "Department of Defense" i "Department of

Labor" su pokrenule Advanced Distributed Learning (ADL)

inicijativu čija je uloga upravo standardizacija materijala za

učenje koja će biti opšte prihvaćena.

Ovoj inicijativi su se pridružio i veliki broj

obrazovnih institucija i zainteresovanih kompanija.

Učenje na daljinu i e-učenje (2)

2

3

4

5

6

1

5

Definicija SCORM standarda

Materijali za učenje mogu da se prikazuju u

Internet pretraživaču. Termin "SCORM paket" označava

kolekciju od najmanje jednog ili više web baziranog

sadržaja pod nazivom "Shareable Content Object" – SCO.

Kompletan SCORM paket je opisan kroz manifest. Na

sledećoj slici je prikazana struktura SCORM paketa.

Manifest opisuje ceo paket preko struktuiranog

XML dokumenta. Čitanjem manifesta, LMS dobija sve

informacije o sadržaju paketa, strukturi organizacija i

kolekciji resursa koje sadrži.

Metapodaci sadrže deskriptivne i administrativne

podatke o paketu, kao i informacije koje definišu paket za

saglasnost sa SCORM standardom.

Organizacije predstavljaju jednu ili više aktivnosti

koje koje mogu biti po potrebi ugnježdene. Ova lista

aktivnosti predstavlja način i redosled na koji će se resursi

dostaviti učeniku. SCORM paket mora da ima najmanje

jednu organizaciju.

Klasifikacije su atributi koji opisuju paket i pomoću

kojih ga je moguće uvrstiti u katalog i globalno

pretraživati.

SCO predstavlja "pravi" materijal koji se isporučuje

učeniku. Jedan SCO se obično sastoji od više datoteka

(html, flash, video i audio, interaktivni mediji...) koje učenik

prati kao obične ili interaktivne lekcije, a mogu

predstavljati i različite vrste testova.

Prenosivost (eng. Interoperability)

Materijali za učenje su bez potrebe za izmenama,

prenosivi na različite platforme za elektronsko učenje

(napravljeni elektronski materijali za učenje na nekoj

SCORM kompatibilnoj platformi mogu se koristiti na

bilo kojoj drugoj, bez obzira na proizvođača platforme)

Ponovna upotrebljivost (eng. Reusability)

Svaka SCO može biti više puta upotrebljavana kao deo

različitih obrazovnih celina, u različitim kontekstima i

za različite ciljeve učenja.

Dostupnost (eng. Accessability)

SCORM materijale je moguće klasifikovati i pronaći u

zahvaljaujući meta podacima (pronaženje SCO će

omogućiti instruktoru koji sastavlja novi kurs da je, ako

mu odgovara, uključi u sled kursa koji pravi).

Microsoft

Class Server

Moodle

WebCT

Metadata

S C O R M PAK E T

Manifest

Metapodaci

Organizacije

Klasifikacije

SCOSCOSCO

6

Na matičnoj Web strani ADL organizacije

www.adlnet.org se mogu videti sve informacije o SCORM

standardu.

SCO možemo tretirati kao mini web sajt sa svojom

strukturom direktorijuma i sadržajem. Svi linkovi u SCO

okviru moraju biti relativni kako bi bili nezavisni od fizičke

lokacije distribucije.

LMS čitajući paket ima sve potrebne informacije o

tome kako, kojim redosledom i na koji način pokreće svaki

SCO. Na sledećoj slici je prikazan način pokretanja i

praćenja SCO u toku vremena:

LMS će u praksi pročitati potrebni SCORM paket iz

lokalnog skladišta (najčešće relaciona baza ili jednostavno

sistem datoteka), razumeti njegov sadržaj i potom po

zadatim organizacijama pokretati pojedinačne SCO delove

paketa. Svaki pokrenuti SCO se prosleđuje učeniku kroz

lokalnu mrežu škole ili globalni Internet i potom pokreće

lokalno, u pretraživaču na računaru učenika.

Tokom rada se održava stanje sesije, odnosno SCO

komunicira sa LMS-om. Na ovaj način se može, na primer

pratiti napredovanje u učenju i testiranju i sve te

informacije upisivati u bazu podataka škole. Po SCORM

standardu, čvrsto su definisane određene funkcije za

komunikaciju između okruženja i CSO aktivnosti.

Na sledećoj slici je prikazana šema distribucije i

komunikacije između LMS-a i CSO na strani servera i

klijenta, kao što je prikazano na sledećoj slici:

Pokreće CSO

LMS

CSO• Nadgleda status izvršavanja• Vrši transfer podataka• Kreira korisnički interfejs• Vrši navigaciju• Sakuplja i skladišti

interaktivne informacije

Parametri

Inicijalizacija

Završetak

VR

EME

LMS

SCO

SkladišteSCORM paketa

Radno okruženjena strani servera

INTERNET PRETRAŽIVAČ

Radno okruženjena strani klijenta

• Pokreće SCO• Upravlja sesijom• Korisnički interfejs• ...

SCO

I NTERNET / M R E Ž A

7

Microsoft PowerPoint

Profesori koji koriste sistem prikazivanja slajdova u

učionici mogu veoma jednostavno od njih kreirati HTML

strane i uključiti ih u resurs za učenje. PowerPoint ima

opciju snimanja prezentacije u HTML formatu i

publikovanja direktno na Web sajt škole. Otvorite svoju

prezentaciju i u meniju Datoteke (eng. File) izaberite

opciju Snimi kao Web stranu (eng. Save as Web page).

U otvorenom dijalogu u padajućoj listi Snimi kao tip (eng.

Save as Type) treba izabrati opciju "Web page (*.htm;

*.html) i kliknuti na Snimi (eng. Save). Nakon nekoliko

trenutaka, kompletna prezentacija će biti snimljena u

HTML formatu i ne samo to. Glavna strana prezentacije

nudi i opcije za navigaciju kroz sladove sa listom naslova

svakog pojedinačnog slajda.

Na narednoj slici je dat primer jedne PowerPoint

prezentacije snimljena na gore opisani način i otvorene i

Web čitaču.

Interesantan, SCORM kompatibilan alat, koji je

nadogradnja za PowerPoint je Microsoft Producer. Za

licencirane korisnika PowerPoint je besplatan i može se

preuzeti sa Internet adrese http://www.microsoft.com/

office/powerpoint/producer/prodinfo/default.mspx .

Bazira se na PowerPoint prezentaciji, ali omogućava

dodavanje multimedijalnih sadržaja, video i audio snimaka

i ima funkcionalnosti montaže audio i video materijala. Na

kraju se sve može publikovati na Web.

Alati i tehnologije za implementaciju e-učenja

Osnovni koncept elektronskog učenja je baziran na

html-u sa popratnim multimedijalnim i programskim

elementima. U prethodnom nastavku je obrađen SCORM

standard, rečeno je da je svaki resurs za e-učenje je opisan

kao Web sajt koji je po određenim pravilima postavljen,

opisan u SCORM manifestu i izvršava se u okviru nekog

sistema koji sadržaj distribuira učenicima. Učenici sa svoje

strane, za pregled i rad sa ovim materijalima na računaru

koriste Web pretraživač koji je po potrebi "obogaćen"

mogućnostima reprodukcije multimedijalnih sadržaja i

interaktivnog rada.

U ovom nastavku se posvećujemo alatima i

tehnologijama za kreiranje, distribuciju i praćenje

materijala u okruženju e-učenja.

Zavisno od vrste sadržaja koji se nalaze u jednom

resursu, zavise i alati koji se koriste. Ne postoji univerzalni

alat koji idealno završava posao. Svaki ima svoje dobre i

loše strane i često se koriste više njih za isti posao.

Tehnologija je kompleksna i potrebno je naučiti puno

stvari. Da li ovo znači da je kreiranje materijala za učenje

dostupno samo profesionalcima? Odgovor je sigurno da

ne. Na tržištu postoji veliki broj sofisticiranih alata koji su

jednostavni za korišćenje i koje je lako naučiti. Zahvaljujući

njima, uz osnovna uobičajena informatička znanja je

moguće kreirati većinu potrebnih resursa za učenje.

Kako da napravim resurs za učenje

Kada počne razmišljanje o kreiranju novog

materijala, prvo pitanje može biti "koji alat da koristim"?

Ovo je pogrešno pitanje. Prvo pitanje bi trebalo da bude

"koji tip resursa želim da napravim i kakve materijale želim

u njemu da koristim"? Pravi odgovor na ovo pitanje,

kasnije diktira i odgovarajuće alate za posao.

Ono što je osnov za svaki resurs za učenje je HTML

kod. Iskusni kreatori Web sajtova poznaju HTML sintaksu,

ali u velikom broju slučajeva se mogu koristiti Office

aplikacije koje imaju mogućnost izvoza (eng. export)

sadržaja u HTML format. Ovo ne uključuje samo tekst, već

i slike, animacije, multimediju i ostalo – zavisno od alata i

sadržaja.

Učenje na daljinu i e-učenje (3)

8

Microsoft FrontPage

Ovo je alat koji omogućava vizuelno kreiranje Web

stranica. Slično kao u bilo kom programu za obradu teksta

profesor može kreirati sadržaj, umetati multimedijalne

materijale i organizovati navigaciju između više stranica. U

svakom slučaju rezultat je HTML kod koji učenici gledaju u

Web čitaču. Ovo je odlično kao temelj za bilo koji

materijal, ali u svom osnovnom obliku ne daje potrebnu

interaktivnost.

Korišćenjem Java skripting jezika, Flash i softverskih

emulacija je moguće uspostaviti interakciju sa učenikom i

po potrebi sa bazama podataka.

Asinhrone diskusije

Ovakav vid komunikacije omogućava profesorima,

učenicima i svim drugima da međusobno razmenjuju

informacije, postavljaju pitanja i dobijaju odgovore.

Komunikacije se najčešće obavlja u običnom tekstualnom

formatu.

Realizuje se preko elektronske pošte, programa za

konferencije i foruma. Očigledno, ovakav tip komunikacije

nije za komunikaciju u realnom vremenu i strogo

posmatrajući ne može da se svrsta u e-učenje. Međutim

može biti odlična podrška sistemu za e-učenje u realnom

vremenu, omogućavajuću učesnicima naknadne diskusije,

pitanja i odgovore.

Programski jezici

Programiranje resursa za učenje je kompleksno i

zahteva profesionalce iz više oblasti. Programiranje se

može izvesti na Web serveru ili na klijentu kada se

program izvršava u Web čitaču. Na ovaj način se mogu

dodati mnoge nove funkcionalnosti Web strani čime se

postiže proizvoljno kompleksna interaktivnost u

materijalima za učenje. Na internetu postoji puno gotovih

Java skriptova za različite namene koji su slobodni za

preuzimanje. Mogu se ugraditi u HTML strane i ovo može

biti dobra početna osnova za dalji razvoj.

Na raspolaganju su različite verzije ASP (eng. Active

Server Pages), ASP.NET, CGI, PHP i drugih tehnologija za

kreiranje skriptova na strani Web servera i Java odnosno

VB skript na strani klijenta.

Osim samog programa, sa gore navedene adrese se

mogu preuzeti setovi različitih šablona koji su posebno

prilagođeni za različite scenarije e-učenja.

Uz malo truda rezultati mogu biti atraktivni i

funkcionalni materijali za učenje. Na sledećoj slici je

prikazan glavni prozor aplikacije:

Dobre strane korišćenja PowerPoint aplikacije u

kreiranju materijala za e-učenje su:

jednostavna upotreba i brzo učenje

mogućnost korišćenja ranije urađenih prezentacija

uz pomoć Producera prezentaciju možete obogatiti

multimedijalnim sadržajima i napraviti scenario

pregleda raspoloživih materijala

Loša strana je ne postojanje interaktivnosti između

profesora i đaka. Veoma je teško (mada tehnički

izvodljivo) napraviti na primer, test znanja ili navigaciju po

materijalima zavisno od interakcije učenika. Ovo

jednostavno nije alat koji je predviđen za ovake namene.

9

Osim ovoga ima još mogućnosti od kojih je jako

korisna opcija snimanja (eng. capture) dešavanja na

ekranu kompjutera.

Na ovaj način je moguće snimiti demonstraciju rada

na kompjuteru i pretvoriti je u video tok. Windows Media

Encoder je besplatna aplikacija i može se preuzeti sa

sledeće adrese:

http://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/

forpros/encoder/default.mspx

Baza podataka

Ako je potrebno sačuvati rezultate testova i bilo

koje druge rezultate interaktivnosti u procesu

elektronskog učenja, najbolje mesto je baza podataka.

Takođe, sadržaj Web stranica u sklopu resursa za učenje

se može automatski generisati na osnovu sadržaja u bazi

podataka čime se može na primer ostvariti adaptivno

učenje i testovi na osnovu profila učenika i ranije

postignutih rezultata.

Kasnije se sakupljeni podaci mogu podvrći različitim

analizama uspeha po različitim osnovama.

Komunikacija između resursa za učenje i baze

podataka je tačno definisana SCORM standardom i računa

o njoj obično vodi sistem za učenje koji upravlja

materijalima za e-učenje.

Zaključak

U ovom momentu sve navedeno verovatno izgleda

jako komplikovano uključuje niz veoma različitih

tehnologija i alata. Najbolji početak za nastavnika je izrada

PowerPoint prezentacija. Kreirajte prezentaciju koja

prikazuje nastavnu oblast i snimite je kao HTML.

Preporuka je svakako i obogaćivanje ovako kreirane

prezentacije različitim video i audio materijalima. Za ovo je

najbolji jednostavan za učenje alat Microsoft Producer.

Na ovaj način je moguće kreirati veoma kvalitetne

prezentacione materijale za elektronsko učenje.

Od alata, verovatno najkompletniji koji pokriva ASP,

ASP.NET i Java programiranje je Visual Studio 2005. Na

raspolaganju je i besplatna verzija pod nazivom Visual

Web Developer 2005 Express edition – izuzetan alat koji

se može preuzeti sa adrese:

http://msdn.microsoft.com/vstudio/express/vwd/

Pod programske jezike možemo svrstati i

interaktivne Flash animacije koje se baziraju na akcionim

skriptovima

Video materijali

Ako slika govori više nego hiljadu reči, koliku

vrednost za učenje imaju dobro kreirani i predstavljeni

video materijali?

Distribucija video materijala za elektronsko učenje

se najčešće radi preko tehnologije video toka (eng. video

streaming). Šta tačno predstavlja video tok? Prilikom

pregleda video materijala na Internetu postoje dva načina:

učenik može da kompletan video preuzme na svoj računar

i tek po završenom prenosu može da ga pogleda. Ovo

obično znači duže čekanje jer su video materijali najčešće

veoma veliki i potrebno je dosta vremena za njihov

prenos.

Efikasniji način je da se video materijal prenosi u

manjim delovima koji mogu odmah da se reprodukuju.

Učenik sada ne mora da čeka prenos celog videa, već ga

gleda "uživo", kako se njegovi delovi prenose do računara.

Idealno je da vreme prenosa kompletnog videa buda

manje ili jednako od njegovog trajanja. Na primer ako za

prenos videa koji traje 30 minuta treba 25 minuta,

korišćenjem tehnologije video toka ni malo se ne čeka i

učenici imaju osećaj da je kompletan video na njihovim

računarima.

Detaljne informacije o ovoj tehnologiji, kreiranju i

korišćenju u svrhu elektronskog učenja se mogu naći na

Web lokaciji:

http://www.e-learningcentre.co.uk/eclipse/Resources/

streaminglearning.htm

Windows XP poseduje aplikaciju Windows Movie

Maker koja može (između ostalog), da bilo koji video

materijal konvertuje u video tok. Osim ove aplikacije za

svaku preporuku je i aplikacija Windows Media Encoder

koja takođe omogućava konverziju u video tok.

10

Bihevioristička teorija i instrukcioni dizajn

Teorija biheviorizma učenje smatra uslovljenim

procesom usvajanja novog ponašanja, uz insistiranje na

merljivim rezultatima učenja. Iako ova teorija ne

objašnjava sve aspekte učenja čoveka i u nekim je

segmentima oštro i često osporavana, deo preporuka se

može uspešno primeniti pri pravljenju papirnih udžbenika

i osmišljavanju klasične nastave, ali i u pravljenju

obrazovnih i nastavnih materijala za elektronsko učenje.

Navodimo važne preporuke:

Učenicima je neohodno predočiti jasno definisane ishode

učenja (npr. „Kada naučite ovu lekciju znaćete... ,

razumećete vezu između...., moći čete da napravite....“).

Osim sistematizacije znanja ovakvo definisanje ishoda daje

učenicima mogućnost kontrole sopstvenog učenja i

samoprocene rezultata svog učenja (ishodi mogu biti do

tančina isplanirani).

Organizacija i predstavljanje nastavnih materijala u okviru

lekcije, ili samih lekcija u okviru kursa, mora da bude

logična, npr. građenje od lakšeg ka težem, ili od poznatog

ka nepoznatom, od teorije prema praksi itd.

Potrebno je testiranje učenika po završenoj lekciji da bi se

utvrdilo da li su definisani ishodi učenja zaista postignuti.

Ovi rezultati se koriste u obezbeđivanju povratne

informacije učeniku.

Neophodno je učeniku dati povratnu informaciju koja će mu

omogućiti da se razvija i planira svoje dalje učenje!

Kognitivistička teorija i instrukcioni dizajn

Kognitivna pedagogija se zasniva na kognitivnoj

psihologiji koja učenje proučava kao mentalni proces koji

uključuje pamćenje, razmišljenje, apstrakciju, motivaciju i

metakogniciju. Obrada informacije dobijene kroz čula se

obavlja u nekoliko koraka: informacija se od čula prima u

senzorno skladište u kome se zadržava manje od sekunde,

te ako se odmah ne prebaci u krakotrajnu memoriju biva

zauvek izgubljena. Iz kratkotrajne memorije informacija

se prebacuje u dugotrajnu memoriju samo ako je efikasno

obrađena. Zato kognitivne teorije učenja posvećuju puno

pažnje strategijama učenja koje podržavaju obradu

informacija na svakom od pomenutih stadijuma pamćenja.

Motivacija i podizanje pažnje učenika potrebni su da bi se

informacija iz senzornog skladišta prebacila u krakotrajnu

memoriju. Zbog ograničenog kapaciteta radne

memorije informacije treba da budu organizovane i

podeljene u manje delove.

Instrukcioni dizajn i elektronsko učenje

Pedagoške teorije su se stolećima razvijale pod

uticajem psiholoških teorija, praktičnih zapažanja i analize

procesa nastave u učionici gde su licem u lice komunicirali

nastavnik i učenici. Razvoj tehnike ponudio je novo

okruženje za učenje i nastavu, koje uvodi u praksu nove

metode nastave, uz izmenjenu ulogu nastavnika i učenika.

Mogućnost uspostavljanja asinhrone nastave na

daljinu iznedrila je tzv. virtualne učionice, gde učenici i

nastavnici komuniciraju putem interneta na specijalnim

Web portalima, pristupajući namenski napravljenim

nastavnim materijalima i diskutujući na mreži u grupama

oformljenim po uzoru na odeljenja.

Kvalitetni nastavni materijali dobijaju sve važniju

ulogu, a nastavnik igra ulogu mentora čiji zadatak nije da

prepričava lekcije koji su multimedijalno ili čak i u formi

elektronskih igara i simulacija dostupni svim učenicima,

nego da prati razvoj svakog učenika i upućuje ga na

dodatne izvore ili preispitivanje mišljenja i stavova.

Prateći razmenu mišljenja među učenicima i

moderirajući njihovu diskusiju, ili razmenjujući pitanja i

odgovore sa svakim od učenika ponaosob, nastavnik vodi

učenika u procesu učenja. Individualni proces učenja

ostaje u okruženju virtualne učionice kolektivni proces

nastave, sa mogućnošću individualizacije nastave.

Upotreba modernih informacionih i komunikacionih

sredstava omogućava i mnogo manje složene oblike

metoda elektronskog učenja, kao što je pravljenje

obrazovnih materijala namenjenih samostalnom učenju

koji se distriburaju na CD-ovima ili DVD-ovima. U

pravljenju elektronskih kurseva i obrazovnih/nastavnih

materijala koji su vrlo različiti po metodama nastave,

ciljevima učenja, medijumu kojim se distribuiraju itd. treba

koristiti preporuke instrukcionog dizajna koje odgovaraju

ciljnoj grupi kojoj su namenjeni, predviđenim ishodima

učenja, metodama nastave...

Biheviorističke, kognitivističke i konstruktivističke

teorije učenja imaju veliki uticaj na razvoj modernih

pedagoških modela elektronske nastave i instrukcioni

dizajn.

Učenje na daljinu i e-učenje (4)

11

Učenicima treba pružiti pomoć u razumevanju nove

informacije u kontekstu već postojećeg znanja koje

imaju, npr. postavljanjem pitanja koja služe za

aktiviranje postojećeg znanja pre prelaska na

prezentaciju novih informacija (i koja mogu pomoći

učenicima različitog predznanja da na ražličiti način i

različitim putem uče novo) i korišćenjem modela

prekaza informacija. Primena testova predznanja koji

se izvršavaju na računaru i učeniku određuju koje

lekcije treba da uči a koje već zna je dobar primer za

metodu aktiviranja postojećeg znanja.

Pri osmišljavanju lekcije ili kursa treba informacije

predstavljati i odmah formirati vezu među njima, u

obliku mape informacija koja može biti linearna, u

obliku zvezde, stepenasta ili

kombinacija ovih oblika.

Mapa informacija

omogućava pregled i

sistematizaciju, te učeniku

olakšava sastavljanje celovite

slike.

Slika 2: Linearna mapa informacija

Slika 3: Zvezdasta mapa informacija

Slika 4: Stepenasta mapa informacija

Količina informacija koja prelazi u dugotrajno

pamćenje zavisi od kvaliteta i dubine obrade u

kratkotrajnoj memoriji, pa je obrada dobra ako formira

više veza u pamćenju i uklapa se u postojeće kognitivne

strukture.

Kognitivnu strukturu predstavljaju mreže čvorova

koji sadrže informacije. Učenje se završava uspešnom

promenom postojeće kognitivne strukture koja se izmenila

prihvatanjem informacije.

Slika 1: Obrada informacije

Uticaj kognitivne psihologije na instrukcioni dizajn

objekata elektronskog učenja se odvija kroz preporuke za:

Korišćenje strategija koje povećavaju pažnju učenika i

pojačavaju percepciju: informacije smeštaju u sredinu

ekrana za čitanje, ključne informacije se specijalno

naglašavaju (upotrebom boja, promenom veličine

teksta, upotrebom grafičkih elemenata i dr.), broj

informacija koje se vide na ekranu je ograničen, važno

je ispoštovati sled informacija i grupisati ih u logične

celine (neki pedagozi predlažu grupisanje u celine od 5

do 9 informacija).

Složenost i težina materijala moraju da odgovaraju

kognitivnom stepenu razvoja učenika i mora se

napraviti jasna veza sa jednostavnijim i sa složenijim

materijalima koji se bave istim pitanjem, za učenike sa

različitim predznanjem

SENZORNO

SKLADIŠTE

INFORMACIJE

KRATKOTRAJNA

MEMORIJA

DUGOTRAJNA

MEMORIJA

informacija 1

informacija 2

informacija 3

informacija 4

početak lekcije

ili kursa

informacija 1

informacija 2

informacija 3 informacija 4

informacija 5

informacija 1 informacija 2

informacija 3 informacija 4 informacija 5

početak lekcije

ili kursa

12

Konstruktivistička teorija i instrukcioni dizajn

Konstruktivistička pedagogija ne vidi učenika kao

aktivnog subjekta kome se ne može „preneti“ znanje već

koji stiče znanje kroz svesnu obradu informacija i ličnu

interpretaciju naučenog.

U ovakvom modelu nastavnik je savetnik pri učenju,

a učenje je proces otkrića i konstrukcije znanja.

Preporuke konstruktivističke škole mišljenja za

instrukcioni dizajn:

Učenje mora da bude interesantan i aktivan proces, pa

treba koristiti strategije koje učenika stavljaju u središte

procesa učenja. Učenici moraju sami da imaju kontrolu

nad procesom učenja.

Učenje mora biti smisleno za učenike, pa pri pravljenju

obrazovnih materijala i kurseva treba uključiti u njih

primere koji su bliski učenicima, a učenik treba da

može da ima izbor između zadaka koji su mu smisleni i

bliski, što će mu pomoći u kontekstualizaciji i

personalizaciji znanja

Učenici sami kreiraju svoje znanje, zato je dobra

interaktivna nastava gde učenici sami kontrolišu brzinu

učenja i biraju informacije koje uče, sami ih

kontekstualizirajući i personalizujući (to za njih ne radi

nastavnik!). Pretraga interneta u potrazi za

informacijama, korišćenje interaktivnih kompjuterskih

programa i igara u učenju su samo neki od primera za

primenu ovih preporuka u elektronskom učenju.

Kolaborativno i saradničko učenje se učenicima

omogućava grupisanjem učenika u grupe kojima se

omogućava elektronska komunikacija i saradnja.

Time se učenicima daje mogućnost da praktikuju

saradnju i stiču životno iskustvo rada u grupi, ali treba

voditi računa da grupe budu sastavljene od učenika

koji imaju slične stilove učenja, očekivanja, predznanje..

Učenicima treba ostaviti vreme i planirati aktivnosti za

promišljanje (npr. upotrebom pitanja za pomoć u

razumevanju u toku lekcije.

Korišćenje strategija za dublju obradu informacija koje

od učenika zahtevaju da gradivo analiziraju, vrednuju,

vrše sintezu i primenu naučenog. Praktična primena

naučenog u stvarnom životu omogućava

kontekstualizaciju učenja.

Kroz dostupne tehnologije može se ostvariti podrška za

različite stilove učenja. Individualne razlike među

učenicima ogledaju se u tome kako učenici prihvataju i

obrađuju informaciju (čime se bavi i što klasifikuje

Kolbov Inventar stilova učenja ili se mogu klasifikovati

po Mayers-Briggs Indikatoru tipa). Učenicima treba

dati mogućnost da sami izaberu stil učenja i

komunikacije sa nastavnikom i svojim kolegama.

Prezentacija informacija treba da bude izvedena na što

je moguće više različitih načina, da bi se zadovoljile

individualne razlike mešu učenicima (treba uključiti i

tekstualne i slikovne i verbalnu prezentaciju

informacija, ako je to moguće). Osim toga, ako učenik

informacije prima u više oblika biće bolje obrađene

nego ako ih primi samo u jednom („učenik pamti 10%

od onog što pročita, 20% onoga što čuje, 30% onoga

što vidi, 50% onog što čuje i vidi, 70% onoga što

prodiskutuje sa drugima, 80% onog što lično doživi i

95% onoga što ispredaje“)

Pri pravljenju obrazovnih materijala za elektronsko

učenje treba održavati pažnju i motivaciju učenika u

toku cele lekcije (privući pozornost učenika i održavati

je sve vreme, treba informisati učenika o važnosti

učenog npr. kroz primere primene u životu, treba

podsticati učenika na učenje i dati im samopouzdanje

npr. organizacijom materijala od jesnostavnog ka

složenom, te pružati povratnu informaciju o

postignutim reziltatima na zadovoljstvo učenika – po

ARCS modelu).

Podršku učenicima za korišćenje metakognitivnih

veština učenja tj. za korišćenje samosvesno sopstvenih

kognitivnih veština u učenju (npr. kroz pravljenje

testova koji će omogućiti samoproveru znanja

učenicima)

13

Zaključak

U dizajniranju obrazovnih materijala za elektronsko

učenje treba koristiti kombinaciju pristupa učenju i

preporuka za instrukcioni dizajn koje daju raličite

pedagoške teorije u zavisnosti od ciljeva učenja, ciljne

grupe, dostupne tehnologije i drugih faktora.

Navedene su tri škole mišljenja i njihove preporuke

za instrukcioni dizajn obrazovnih materijala –

biheviorističke, kognivističke i konstruktivističke.

Biheviorističke strategije i njihove preporuke za

instrukcioni dizajn se pre svega koriste u poučavanju

činjenica, kognitivne strategije u poučavanju procesa i

načela, a konstruktivističke strategije za podsticanje

naprednog mišljenja koje promoviše lično značenje,

s i t u i r a n o i k o n t e k s t u a l i z o v a n o u č e n j e

(po Ertmer-u i Newby-ju).

14

Integracija elektronskog učenja u proces nastave

Devedesetih godina XX veka došlo je do velikog

napretka u razvoju informacionih i komunikacionih

tehnologija – lični računari su postali vrlo moćni i jeftini a

na internet mrežu su se spojile gotovo sve naučne i

obrazovne ustanova ali i većina domova u visoko i srednje

razvijenim zemljama sveta. Ovakav razvoj je omogućio

gotovo momentalnu i decentralizovanu razmenu velike

količine informacija u bilo kom obliku (slika, tekst,

muzika..) iz bilo koje tačke sveta. Ove informacije su

mogle da se šalju izabranom primaocu ili da se

postavljanju na Web sajtove gde su neselektivno dostupne

širokoj svetskoj publici.

Navedene mogućnosti za računarsku obradu

podataka u naučnim institutima, razmenu informacija i

saradnju na internetu doprinele su još bržem razvoju

nauke što je dovelo do brzih tehnoloških promena u

industriji i skraćenja ciklusa iskorišćenja mašina i čitavih

proizvodnih procesa. Ove promene zahtevaju visoko

kvalifikovanu radnu snagu i sve veći broj zanimanja i

specijalizacija kojih ranije nije bilo, te potrebu da se radna

snaga stalno stručno usavršava i doživotno obrazuje.

Izmena procesa obrazovanja

Zbog takvog napretka u svetskoj nauci i privredi na

početku XXI veka postalo je neophodno da se menja i

proces obrazovanja. U ogromnom korpusu znanja kojim

čovečanstvo raspolaže krajem XX veka, škole pristupaju

reviziji svojih obrazovnih programa uz svest da učenike ne

mogu da nauče „svemu“ već da treba da ih nauče da se

snalaze u moru lako dostupnih i neproverenih globalnih

resursa na internetu, da moraju da ih nauče da uče i

tumače naučeno u datom konstekstu, da bi znanje mogli

uspešno da primene. Fakulteti se opredeljuju za sve veći i

uži broj specijalizacija, podršku učenju na daljinu radi

smanjenja troškova školovanja i obezbeđenja

internacionalno priznatog kvaliteta nastave, te podršku

individualnim potrebama studenta koje proističu iz

predispozicija studenta, potreba i vizije izgradnje

sopstvene ličnosti i karijere.

Novi zahtevi koji se postavljaju pred obrazovanje

mogu se ispuniti primenom novih pedagoških metoda uz

puno iskorišćenje prednosti primena računara i interneta u

obrazovanju, koje su postale dostupne svakoj školi i

učeniku.

Iako su ovakva očekivanja sasvim logična, te se sa

mnogo sigurnosti predviđala revolucija u obrazovanju i

učenju na prelazu iz XX u XXI vek, nije došlo do radikalne

transformacije obrazovanja koju će obeležiti primena

elektronskog učenja, promena uloge tradicionalnih

obrazovnih institucija i oformljavanja visko profitabilne

privredne grane od obrazovanja. Nepripremljeni za

revoluciju u obrazovanju bili su i nastavnici i učenici,

obrazovne ustanove i čitave države. Umesto revolucije,

svedoci smo evolucije obrazovanja i metoda učenja, spore i

katkada neefikasne i nemaštovite integracije mogućnosti

računara i prednosti internet komunikacije u proces učenja

i nastavne metode.

Ciklusi elektronskog učenja

Elektronsko učenje se po Zemsky-om i Massey-u

(Zamsky i Massey, 2006) prihvata u ciklusima gde prvi talas

čini poboljšavanje tradicionalnih konfiguracija programa uz

pomoć novih materijala i sredstava, bez menjanja metoda

nastave (klasične primere predstavljaju korišćenje Power

Point prezentacija u nastavi, korišćenje interneta u svrhu

istraživanja, korišćenje elektronske pošte u komunikaciji

nastavnika sa učenicima... ).

U drugom ciklusu integracije elektronskog učenja u

nastavu se koriste nova sredstva za upravljenje procesom

nastave (kao što je softver za distribuciju nastavnih

materijala i testovan koji može da obezbedi elektronsku

komunikaciju između nastavnika i učenika, obradu i

praćenje rezultata učenja i dr.).

U trećem ciklusu prihvatanja elektronskog učenja za

svrhe nastave se prave, razmenjuju i koriste višestruko

iskoristivi objekti učenja napravljeni po nekom standardu

(ovi objekti učenja mogu da budu različite prirode – od

čisto tekstualnih dokumenta sa metapodacima, do

tehnološki i sadržajno složenih interaktivnih simulacija).

Učenje na daljinu i e-učenje - zaključak

15

U četvrtom ciklusu primene elektronskog učenja

javljaju se nove konfiguracije programa koje nastaju kada

nastavnici i institucije u popunosti preoblikuju sktivnostu

učenja i nastavu kako bi u potpunosti iskoristili prednosti

kojima se odlikuje nova tehnologija, bez recidiva

tradicionalne nastave (jedan od primera bi bio čitav kurs

napravljen kao sadržajno i metodološki adaptibilan znanju

i potrebama učenika, u simuliranom okruženju).

Od računarske pismenosti i obrazovne kulture

nastavnika i učenika, tamo gde je na raspolaganju

odgovarajući hardver i softver, zavisi u kom će ciklusu

prihvatanja elektronskih metoda učenja nastava biti na

obrazovnoj ustanovi. Na istoj obrazovnoj ustanovi mogu

postojati primeri primene koji su dostigli treći ciklus,

uporedo sa jednostavnim primenima integracije na

stupnju prvog ciklusa.

U istoj obrazovnoj ustanovi gde postoje jako dobri

primeri iz drugog ciklusa primene, mogu da postoje i i

delovi obrazovnog procesa koji se odvija po receptu

tradicionalne nastave samo uz pomoć krede i table, u

učionici nalik na XIX vek koja tvrdoglavo ignoriše promene

do kojih je došlo u okruženju. Nažalost, vrlo su retki i

skupi primeri primene svojstveni za četvrti ciklus.

Prihvatanje inovacija

Proces prihvatanja svake inovacije je u početku

spor, ubrzava se sa s pojavom dominantnih praktičnih

rešenja i zatim dolazi do zasićenja. U svakoj populaciji, a

ne samo među edukatorima, dokazano je da se populacija

(npr. zemljoradnika koji prihvataju novi metod obrađivanja

zemljišta) može podeliti na inovatore koji traže nove ideje

i sprovode prve eksperimente (njih je oko 4%), na

tehnološke lidere (oko 15%) koji se pokazuju motivisanim

da usvajaju nove tehnologije na osnovu koncepta koji su

napravili inovatori, ranu većinu (oko trećina populacije)

koja koristi novinu kada je već napravljen i prihvaćen

dominantni dizajn, na kasnu većinu (oko trećina

populacije) koja spada u konzervativni deo populacije i

koja usvaja nove tehnologije sa značajnim odlaganjem, te

na grupu tradicionalista (oko 15%) koji se uporno opiru

promenama i onda kada je dokazano da je pronađen

pravilan metod korišćanja inovacije i njena korisnost. Ovu

teoriju predstavlja tzv. „S kriva“ prihvatanja inovacije.

U razvijenom svetu većina edukatora u prihvatanju

elektronskog učenja prolazi kroz prvi ciklus, tehnološki

lideri prolaze kroz drugi i treći ciklus, dok se samo se retki

inovatori mogu pohvaliti pokušajima da osmisle metode

svojstvene četvrtom ciklusu. U okruženju naučno i

tehnološki zrelom za velika otkrića, svet još uvek čeka

izvanredno talentovane edukatore koji će, poput Tesle ili

Anštajna, potpuno promeniti pogled na obrazovanje i

obrazovnu praksu.

Iako ne postoje relevantna istraživanja, smelo

tvrdimo da je u Srbiji prihvatanje promena opisanih u

prvom ciklusu među srednjoškolskim nastavnicima sada u

fazi rane većine, imamo dokaze da tehnološki lideri iz ove

grupe edukatora eksperimentišu primenom

karakterističnom za drugi ciklus, i da postoji grupa

inovatori su zainteresovani za višestruko iskoristive objekte

učenja trećeg ciklusa.

Napor osavremenjavanja nastave uz primenu

elektronskog učenja se u osnovnim školama, ali i na

fakultetima u Srbiji, ograničava na akcije podrške

primenama karakterističnim za prvi ciklus, uz retke primere

svojstvene za drugi ciklus kojih ima na nekim našim

fakultetima.

Postoje realne šanse za veliki iskorak u

osavremenjavanju metoda nastave integracijom

elektronskog učenja u nastavu u Srbiji, za šta postoji

interes škola i interesovanje nastavnika. Najperspektivnije

su upravo naše srednje škole, gde se uz minimalna

ulaganja u opremljenost škola i obuku onih nastavnika koji

još uvek nisu računarski pismeni, mogu za kratko vreme

postići odlični rezultati. Ulaganja u osnovne škole i

fakultete moraće da prati jasna motivaciona kampanja za

edukatore, u kojoj će se jednostavno predočiti prednosti

koje u nastavu i rezultate podučavanja može da unese

primena elektronskog učenja. Baš kao i drugde u svetu,

suprotno visokim očekivanjima, proces ovakvog

osavremenjavanja nastave biće evolutivan a ne

revolucionaran.