TamburaTambura

IstorijatIstorijat►► TamburaTambura spadaspada u u grupugrupu slosložženihenih kordofonihkordofonih instrumenatainstrumenata. . RazvilaRazvila

se se iziz lutnjelutnje, , žžicanogicanog instrumentainstrumenta, , kojikoji se se koristiokoristio u u muzicimuzici IstokaIstoka, , tataččnijenije EgiptaEgipta i i MesopotamijeMesopotamije. .

►► JavljajuJavljaju se se dvadva tipatipa lutnjelutnje : : KopnjastaKopnjasta ((kratkovratakratkovrata) i ) i dugovratadugovrata. .

►► ZaZa kopnjastukopnjastu se se smatrasmatra dada susu je je ArapiArapi donelidoneli u u EvropuEvropu, pa se , pa se iziz njenjenana teritorijiteritoriji ŠŠpanijepanije razvijarazvija gitaragitara, , dokdok se u se u ItalijiItaliji razvijarazvija mandolinamandolina..

►► OdOd dugovratedugovrate lutnjelutnje, , kojukoju susu TurciTurci donelidoneli nana Balkan, Balkan, razvijarazvija se se kodkodnasnas tamburatambura, , kodkod BugaraBugara pandorapandora, u , u UkrajniUkrajni bandurabandura, u , u RusijiRusiji

balalajkabalalajka i i domradomra..

►► SmatraSmatra se se dada je je nazivnaziv dobiladobila odod persijskepersijske recireci ““TnTn”” ššto to znaznačči i žžicaica..

GraGrađđa a instrumentainstrumenta

►► TamburaTambura se se sastojisastoji iziz tri tri osnovnaosnovna deladela: : trupatrupa, , vratavrata i i glaveglave ..►► TrupTrup ((korpuskorpus ) je ) je izdubljenizdubljen i i prekrivenprekriven tankomtankom daskomdaskom ––

glasnjaglasnjaččomom odod mekogmekog drvetadrveta ((jelovinajelovina, , ččamovinaamovina, , smrekasmreka). Na ). Na gornjigornji deodeo glasnjaglasnjaččee se se stavljastavlja komadkomad tvrdogtvrdog drvetadrveta ((orahorah, , ebanovinaebanovina), ), kakokako se se peromperom ((trzalicomtrzalicom) ne bi ) ne bi oošštetilatetila glasnjaglasnjaččaa. . Na Na glasnjaglasnjaččii se se bubuššii jedanjedan veveććii iliili viviššee manjihmanjih otvoraotvora ((rupicarupica), ), kojikoji sluslužžee zaza izlazakizlazak tonatona, a , a zovuzovu se se oduodušškeke iliili jasnicejasnice. Na . Na glasnjaglasnjaččii se se nalazinalazi kobilicakobilica kojakoja omoguomoguććavaava nesmetanonesmetanotreperenjetreperenje žžicaica. . KobilicaKobilica nana gornjojgornjoj stranistrani imaima onolikoonoliko zarezazareza, , kolikokoliko imaima i i žžicaica. Na . Na donjemdonjem deludelu trupatrupa, , nalazenalaze se 4 se 4 –– 5 5 metalnametalna klinaklina, , kojikoji sluslužžee zaza zapinjanjezapinjanje žžicaica, a , a zovuzovu se se jojošš i i dugmetadugmeta, , kopkopččee..

►► VratVrat je je dugadugaččak,zaseak,zaseččenen sasa gornjegornje stranestrane. Na . Na tojtoj, , zasezaseččenojenojstranistrani, , stavljastavlja se se tankatanka daskadaska odod tvrdogtvrdog drvetadrveta ((orahorah, , ebanovinaebanovina) ) –– grifgrif platnaplatna, a , a nana grifgrif platniplatni se se poprekopopreko ukucavajuukucavajupragovipragovi ((prepreččnicenice, , perdetaperdeta). Na ). Na sredinisredini vratavrata se se nana II, V, VIII i II, V, VIII i IX IX poljupolju ugrađujuugrađuju odod sedefasedefa oznakeoznake u u raznimraznim oblicimaoblicima ((dugmedugme, , mala lira, mala lira, rombromb...) i one ...) i one sluslužžee dada bi se bi se svirasviračč laklakššee snasnaššaoaoprilikomprilikom sviranjasviranja. . PrviPrvi pragprag se se pravipravi odod tvrdogtvrdog drvetadrveta iliili kostikosti i i nana njemunjemu se se praveprave zarezizarezi zaza žžiceice. On se . On se zovezove konjikonjićć iliili ččeeššaljalj ..

►► GlavaGlava se se nalazinalazi nana krajukraju vratavrata i i malomalo je je povupovuččenaena u u nazadnazad. . PraviPravi se se odod istogistogdrvetadrveta kaokao i i vratvrat ((iziz jednogjednog komadakomada), a ), a momožžee bitibiti i i nasađenanasađena nana vratvrat. Na . Na glaviglavi se se bubuššee 4 4 –– 5 5 ruparupa u u kojekoje se se stavljajustavljaju ččivijeivije zaza zatezanjezatezanje žžicaica. . ČČivijeivijesusu se se ranijeranije pravilepravile odod tvrdogtvrdog drvetadrveta, a , a danasdanas se se nana glavuglavu ugrađujeugrađuje fabrifabriččkikimehanizammehanizam odod metalametala kojikoji imaima 4 4 –– 5 5 metalnihmetalnih ččivijaivija..

►► Ton se Ton se nana tamburitamburi dobijadobija treperenjemtreperenjem žžicaica uzuz pomopomoćć perapera. . PeroPero se se pravipravi ododrogaroga, , plastikeplastike iliili kokožžee. . PeromPerom odod rogaroga se se svirasvira prim, basprim, bas--prim, prim, ččeloelo i i kontrakontra. . ZaZa sviranjesviranje kontrekontre momožžee se se koristitikoristiti plastiplastiččnana –– gitarskagitarska trzalicatrzalica. . ZaZa begebegešš se se koristikoristi kokožžnono iliili plastiplastiččnono peropero..

VrsteVrste tamburatambura

►► Prim (Prim (bisernicabisernica) ) imaima pet pet žžicaica ododkkoojihjih susu dvedve prveprve udvojeneudvojene. . ŠŠtimujutimujuse se nana tonovetonove: e2: e2--h1h1--fis1fis1--cis1. cis1.

►► TonskaTonska lestvicalestvica je je hromatskahromatska i i obuhvataobuhvata tonovetonove odod cis1cis1--e4. U e4. U tamburatamburašškimkim orkestrimaorkestrima se se upotrebljavajuupotrebljavaju dvedve do tri do tri bisernicebisernice((prvihprvih, , drugihdrugih i i tretreććihih). ). DrugaDruga se se zovezove jojošš i i primtercprimterc. .

►► DeoniceDeonice bisernicabisernica se pise piššu u u u violinskomviolinskom kljucukljucu, no , no radiradipreglednijegpreglednijeg i i lakseglakseg ččitanjaitanja zazaoktavuoktavu ninižže e odod onogaonoga kakokako stvarnostvarnozvuzvučči.i.

►► BracBrac ((basprimbasprim) "A", ) "A", imaima pet pet žžicaica ododkojihkojih susu prveprve dvedve udvojeneudvojene. . ŠŠtimujetimuje se se nana tonovetonove. a1 . a1 -- e1 e1 -- h h -- fisfis. . TonskaTonskalestvicalestvica je je hromatskahromatska i i obuhvataobuhvatatonovetonove odod fisfis--cis2.cis2.U U orkestrimaorkestrima se se upotrebljavajuupotrebljavaju dvadvabracabraca "A". "A". DrugiDrugi se se zovezove josjos i i basprimbasprimtercterc. U . U veveććimim orkesorkesttrimarima se, se, naravnonaravno, , upotrebljavaupotrebljava vevećći i brojbroj i i prvihprvih i i drugihdrugihbracevabraceva. . NjihoveNjihove deonicedeonice u u partituripartituri se se pipiššu u u u violinskomviolinskom kljuključču, a u, a zvuzvučče e kakokakoje je napisanonapisano..

►► BracBrac ((basprimbasprim) "E") "E", je , je slisliččan an bracubracu((basprimubasprimu) "A", ) "A", aliali je je odod njeganjega znatnoznatnovevećći . i . BrojBroj žžicaica je je istiisti kaokao i i kodkodbisernicabisernica ((primovaprimova) i ) i bracevabraceva((basprimabasprima) "A", a ) "A", a šštimujetimuje se se nanatonovetonove: e1: e1--hh--fisfis--cis. cis. TonskaTonska lestvicalestvica je je takodjetakodje hromatskahromatska, , dokdok opsegopsegobuhvataobuhvata tonovetonove odod ciscis-- fis2.fis2.

U U orkestruorkestru se se upotrebljavaupotrebljava jedanjedan bracbrac"E", "E", dokdok ihih u u veveććimim orkestrimaorkestrima imaimasrazmernosrazmerno vivišše. e. NjegovaNjegova deonicadeonica se u se u partituripartituri pipišše u e u violinskomviolinskom kljucukljucu i i zvuzvučči i kakokako je je napisanonapisano. .

►► BugarijaBugarija ((kontrakontra) "E") "E", je , je nestonesto vevećća a odod bracabraca "E", "E", aliali je je istogistog oblikaoblika, a i , a i gradigradi se se odod istogistog materijalamaterijala i i nana istiistinacinnacin. .

►► ŠŠtimujetimuje se se nana tonovetonove e1e1--hh--gisgis--e (e (akordakordEE--duradura). ). TonskaTonska lestvicalestvica je je hromatskahromatska i i obuhvataobuhvata tonovetonove odod e e -- fis2. fis2.

►► BugarijaBugarija ((kontrakontra) "A") "A", je , je slicnaslicna celucelu, , a i a i gradigradi se se odod istogistog drvetadrveta i i nana istiistinacinnacin. . ImaIma ččetirietiri žžice, ice, kojekoje se se šštimujutimujunana tonovetonove: a: a--ee--ciscis--AA. . DeoniceDeonice bugarijabugarija se u se u orkestarskimorkestarskimpartituramapartiturama obeleobeležžavajuavaju nana vivišše e nanaččinaina::-- upisivanjemupisivanjem pojedinihpojedinih tonovatonova akordaakorda(u (u violinskomviolinskom, , odnosnoodnosno basbas--kljuključču); u); -- ššifrovanimifrovanim harmonijamaharmonijama; ; -- simbolimasimbolima. .

►► CeloCelo je je istogistog oblikaoblika kaokao i i bracevibracevi, , aliali je je odod njihnjih znatnoznatno vevećće. e. ImaIma ččetirietiri žžice ice kojekoje susu nanašštimovanetimovane nana tonovetonove aa--ee--HH--FisFis. . TonskaTonska lestvicalestvica je je hromatskahromatska, a , a opsegopseg obuhvataobuhvata tonovetonove odod FisFis--h1.h1.

DeonicaDeonica celacela se u se u partituramapartiturama pisepise u u basbas--kljuključču i u i zvuzvučči i kakokako je je napisanonapisano..

►► Bas Bas iliili begesbeges je je najvenajveććii tamburatamburašškikiinstrument.Iakoinstrument.Iako je je vrstavrsta kontrabasakontrabasapredstavljapredstavlja osnovuosnovu svakogsvakogtamburaskogtamburaskog orkestraorkestra. .

►► ImaIma ččetirietiri žžiceice kojekoje susu nanašštimovanetimovanenana tonovetonove A A –– E E –– H1 H1 –– Fis1. Fis1.

BalalajkaBalalajka

►► BalalajkaBalalajka je je ruskiruski narodninarodni instrument, instrument, nastaonastao kaokao i i tamburatambura ododdugovratnedugovratne lutnjelutnje. . OsimOsim zajednizajedniččkogkog poreklaporekla, , slisliččne je ne je gradjegradje i i zvukazvukakaokao tamburatambura..

►► KarakteristiKarakterističčnognog je je trouglastogtrouglastog oblikaoblika. . IzgradjenaIzgradjena je je odod smrsmrčče,ie,inajnajččesesćće e imaima tri tri žžice. ice.

►► RazlikujemoRazlikujemo pikolopikolo, prima, , prima, sekundasekunda, alt, bas i , alt, bas i kontrabaskontrabas balaljkubalaljku ččijeije susurazlikerazlike u u veliveliččiniini..

►► PalacPalac leveleve rukeruke koristikoristi se se zaza sviranjesviranje žžicaica u u donjemdonjem deludelu instrumentainstrumenta i i takotako se se formirajuformiraju akordiakordi, , kakažžiprstiprst desnedesne rukeruke se se koristikoristi zaza sviranjesviranjeprima prima balalajkebalalajke a a zaza sviranjesviranje veveććihih balalajkibalalajki koristikoristi se se trzalicatrzalica. .

►► BalalajkaBalalajka je solo instrument je solo instrument aliali je i je i deodeo orkestraorkestra..

►► ŠŠto se to se ŠŠtimovanjatimovanja ticeticeuglavnomuglavnom se se dvedve žžice ice šštimujutimuju nana istomistomtonu.doktonu.dok je je tretrećća a šštimovanatimovana zaza kvartukvartuvivišše. e. JedinoJedino se se kodkod bas bas balalajkebalalajke svesve tri tri žžice ice šštimujutimuju u u razmakurazmakukvartekvarte..

BendzoBendzo

►► BendzoBendzo je je žžiiččaniani instrument instrument kojikojise se sastojisastoji odod dugadugaččkogkog vratavrata i i okruglogokruglog korpusa,kojikorpusa,koji ustvariustvaripredstavljapredstavlja vrstuvrstutamburina,drvenogtamburina,drvenog iliili metalnogmetalnogobruobručča a nana ččijojijoj gornjojgornjoj stranistrani je je razapetarazapeta kokožža. Pre a. Pre svegasvega se se koristikoristi kaokao ritmiritmiččkiki instrument u instrument u ansamblima,aansamblima,a najzastupljenijinajzastupljeniji je je nana podrupodruččjuju AmerikeAmerike ( ( TeksasTeksas ). ).

►► MoMožže e imatiimati razlirazliččiititi brojbroj žžicaica, , odod4 4 –– 9,koje 9,koje susu odod crevacreva iliilimetalametala. . ŠŠtimovanetimovane susu najnajččeeššćće e popo tonovimatonovima GG--durdur trozvukatrozvuka, s , s timtim stosto je je prvaprva najvinajvišša i a i nana njojnjojse se palcempalcem izvodiizvodi melodijamelodija. . NjegovaNjegova deonicadeonica se se notiranotira u u violinskomviolinskom kljuključčuu, , aliali se se najnajččeeššćće e zapisujezapisuje u u harmonskimharmonskimfunkcijamafunkcijama. . TonskiTonski opsegopseg ovogovoginstrumentainstrumenta zahvatazahvata okooko dvedve i i popo oktaveoktave..

CitraCitra

►► CitraCitra se se razivjarazivja u u drugojdrugoj polovinipolovini18.veka 18.veka iziz instrumentainstrumenta zvanogzvanogsajtholtsajtholt . . SmatraSmatra se se dada nazivnaziv citrecitrepoticepotice odod grgrččkeke kitarekitare, , aliali se se tokomtokom17. i 18. 17. i 18. vekaveka citromcitrom nazivajunazivaju i i nekinekitipovitipovi lautelaute. .

►► MoMožže e dada imaima odod 25 25 –– 45 45 žžicaica ododkojihkojih je 5 je 5 razapetorazapeto nadnad hvatnikomhvatnikom i i tete žžice ice skraskraććivanjemivanjem prstijuprstiju leveleverukeruke dajudaju raznerazne tonsketonske visinevisine, , dokdokse se ostaleostale žžiceice,,kojekoje susu razapaterazapate nadnadpljosnatimpljosnatim korpusomkorpusom upotrebljavajuupotrebljavajusamosamo kaokao prazneprazne. . ŽŽice ice nadnadhvatnikomhvatnikom šštimovanetimovane susu kaokao žžice ice nanaviolivioli, s , s timtim stosto imim je je najvinajvišša a žžicaicaudvojenaudvojena ( a1, a1, d1, g , c ). ( a1, a1, d1, g , c ). TihTih 5 5 žžicaica sluslužže e zaza izvodjenjeizvodjenje melodijemelodije, , dokdok ostaleostale, , šštimovanetimovane popo kvitnomkvitnomkrugukrugu, , sluslužže e zaza izvodjenjeizvodjenje pratnjepratnje..

NaNaččin in sviranjasviranja►► PrilikomPrilikom sviranjasviranja citracitra se se postavljapostavlja

nana stosto iliili kolenakolena . . PalcemPalcem desnedesneruke,zaruke,za kojikoji je je zakazakaččen en plektromplektrom, , izvodiizvodi se se melodijamelodija, a , a ostalimostalim prstimaprstimapratnjapratnja. .