1. Naslednopravne posledice usvojenja u istoriji i uporednom pravu USVOJENJE je veoma stara ustanova,CILJ usvojenja: menjao se kroz vekove I zavisno od javnog poretka; u starom Rimu (odreivanje naslednika prestola); latini I peregrini (da bi postal CIVES); plebejci (da bi postal PATRICIJI); Napoleon (1805.posle bitke kod Austerlica usvojio decu poginulih vojnika I oficira); Francuska (1914.zakon o usvojenju dece svojih graana rtava I sv. Rata).2. Naslednopravne posledice usvojenja u naem pravu Kod nas postoji : POTPUNO USVOJENJE izmeu usvojioca I njegovih srodnika, s jedne strane i usvojenika i njegovih potomaka, s dr.strane, uspostavljaju se odnosi koji postoje izmeu roditelja I dece I dr.krvnih srodnika. Prestaju uzajamna prava I obaveze izmeu usvojenika I njegovih biolokih srodnika. Usvojenik I njegovi potomci ulaze u 1.Nasledni Red. Usvojilac I njegovi potomci su u 2.Naslednom Redu usvojenika, kao ostavioca.NEPOTPUNO USVOJENJE (suen krug nasleivanja)- ukoliko usvojilac ima roenu decu, nasledna prava usvojenika prema usvojiocu mogu se ograniiti ili iskljuiti. Nasledna prava usvojenika mogu se razliito urediti prema jednom, odnosno drugom supruniku usvojiocu. Ako prilikom usvojenja nije bilo nikakvih ogranienja, onda usvojenik I njegovi potomci imaju ista nasledna prava kao I usvojioeva deca. Ovo usvojenje ne smeta nasleivanju izmeu usvojenika I njegovih krvnih srodnika.3. Naslednopravni poloaj suprunika u istoriji i uporednom pravu

4. Naslednopravni poloaj ostavioevog suprunika u prvom naslednom redu Suprunik u 1.Naslednom redu u osnovi isti naslednopravni poloaj kao I ostavioevi prvostepeni potomci (jednaki delovi) * Nasledni deo preivelog branog druga moe biti SMANJEN ili POVEAN u 1.Naslednom Redu.1. SMANJENJE NASLEDNOG DELA SUPRUNIKA u 1.NASLEDNOM REDUUslovi: smanjenje u korist deteta; dete nema nunih sredstava za ivot (posebna imovina deteta+vrednost naslednog dela); duina trajanja zajednice ivota izmeu ostavioca I suprunika; imovinsko stanje ostavioeve dece.1A. PROCESNOPRAVNI ASPEKTI SAMNJENJA NASLEDNOG DELA SUPRUNIKA- Lice koje je uestvovalo u ostavinskom postupku: moe postaviti zahtev za smanjenje naslednog dela do pravosnanosti reenja o nasleivanju.- Lice koje nije uestvovalo u ostavinskom postupku: moe u svako doba u parnici traiti NASLEDNI deo I POVEANJE naslednog dela na teret ostavioevog suprunika.1B. NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE SMANJENJA SUPRUNIKOVOG NASLEDNOG DELA - Poveava se nasledni deo ostavioeve dece a proporcionalno se smanjuje suprunikov nasledni deo- Poveava se odgovornost ostavioeve dece za dugove ostavioca a smanjuje se odgovornost suprunika za isto- Ostavioev suprug je duan da isplati sa naslednicima sve isplate koje je primio od ostavioevih dunika pre smanjenja naslednog dela2. POVEANJE NASLEDNOG DELA SUPRUNIKA u 1.NASLEDNOM REDU* Na zahtev ostavioevog supruga; - Suprunik nema nunih sredstava za ivot (procena ?) Sud odluuje: o uveanju naslednog dela; da mu pripadne celokupna zaostavtina (zaost. male vrednosti)* Sud ceni (pomoni kriterijumi): -sve okolnisti sluaja; -imovinske prilike ostavioevog suprunika; -sposobnost za privreivanje ostavioevog suprunika; -imovinske prilike I sposobnost za privreivanje ostalih naslednika; -vrednost zaostavtine; -duina trajanja zajednice ivota izmeu ostavioca I suprunika (vano).2A. PROCESNOPRAVNI ASPEKTI POVEANJA NASLEDNOG DELA SUPRUNIKA- Suprunik koji je uestvovao u ostavinskom postupku: moe postaviti poveanje naslednog dela do pravosnanosti reenja o nasleivanju.- Suprunik koji nije uestvovao u ostavinskom postupku: moe u svako doba u parnici traiti NASLEDNI deo I poveanje naslednog dela na TERET ostavioevih POTOMAKA.- Zahtev za poveanje naslednog dela suprunika moe se postaviti prema: 1)vie postojeih naslednika; 2)prema jednom od vie postojeih naslednika I 3)prema svim naslednicima.- Sud moe doneti razliite odluke: po pitanju br.naslednika; po pitanju visine prema svakom nasledniku2B. NASLEDNOPRAVNE POSLEDICE POVEANJA SUPRUNIKOVOG NASLEDNOG DELA - Poveava se I odgovornost za dugove ostavioca- Ovo suprunikovo pravo (na poveanje) je NENASLEDIVO, poto je lino-pravne prirode.5.Naslednopravni poloaj ostavioevog suprunika u drugom naslednom reduSUPRUNIK u 2.NASLEDNOM REDU Suprunik nasleuje zaostavtine. Suprunik moe da nasledi celokupnu zaostavtinu (ako nee il nemoe da naslede il nema potomstva). Nasledni deo suprunika moe biti smanjen u korist roditelja ostavioca, moe biti I povean u 1.nasl.redu.6 Naslednopravni poloaj ostavioevog branog druga po pozitivnom pravu RS

7.Drava kao naslednik * Zaostavtina bez naslednika je zaostavtina koju NE nasledi nijedno FIZIKO lice (iz reda zakonskih naslednika I nijedan testamentarni naslednik). Sud predaje dravi zaostavtinu (pravna priroda). Usled: 1) Naslednik nesposoban I nedostojan za nasleivanje; 2) Nije doiveo trenutak delacije; 3) Testator, testamentom, iskljuio sve zakonske I nune naslednike iz prava na nasleivanje; 4) Kada se svi naslednici odreknu naslea; 5) Kada je testament nitav, a nema zakonskih naslednika.8.Pojam i istorijski razvoj slobode testiranja Prve tragove slobode testiranja nalazimo u Egiptu, Mesopotamiji, Indiji, Grkoj, Jevrejskoj dravi (poklon za sluaj smrti, prenoenje prava efa porodice na najstarijeg sina kao blagoslov). Testament je veini naroda dugo vremena bio NEPOZNAT i NEDOSTUPAN. Testamentarno nasleivanje je uglavnom bilo namenjeno pripadnicima VLADAJUEG sloja i raspolaganju POKRETNIM stvarima. NEPOKRETNOSTI (batina, oevina, dedovina) ostale su u PORODICI (po narodnim obiajima)RIMSKO PRAVO je razvilo:* Usmeni testament pred 7 SVEDOKA,* Sudski testament;* Pismeni testament pred 7 SVEDOKA;* VOJNIKI testament;* SVOJERUNI testament (olografski test)ANGLOSAXONSKO vreme:* Poslednje rei (pretea testamenta) ostavilac je na samrti davao instrukcije kako da se raspodeli njegova imovina;* Crkva je podsticala slobodu testiranja zbog sopstvenog interesa (ZAVETANJA IMOVINE CRKVI)* UMRETI A NE OSTAVITI TESTAMENT JE VELIKA SRAMOTANa NAEM PODRUJU (ranije):* Sloboda testiranja NIJE dostigla NIVO koje je imalo rimsko-vizantijsko pravo. U Duanovom Zakoniku bila je utvrena sloboda testiranja.DANAS SLOBODA TESTIRANJA:Predstavlja CIVILIZACIJSKU TEKOVINU,Prisutna je u svim pravima,Testamentarnu SPOSOBNOST prua javni poredak odgovarajue drave,Lice moe JEDNOSTRANO IZMENITI ili UKINUTI testament: do trenutka SMRTI ili GUBITKA testamentarne sposobnosti,Svaki pravni nasledni sistem ima OGRANIENJE testamentarnog nasleivanja : NUNI DEO Savremena teorija opravdava ogranienje slobode testiranja zavetanja.Neslaganje postoji oko osnova tog ogranienja. Na ovo pitanje pokuava da odgovori vie TEORIJA9.Sloboda testiranja u evropskokontinentalnom pravnom sistemu

10.Sloboda testiranja u Common law sistemu11.Osnov nunog dela teorijska odredjenja Neslaganje postoji oko osnova tog ogranienja. Na ovo pitanje pokuava da odgovori vie TEORIJA. 1. TEORIJA PREUTNOG FIDEIKOMISA- polazi od injenice da ovek preduzima aktivnosti kojima e sebi I porodici obezbediti EGZISTENCIJU.zavetalac je duan da deo svoje imovine ostavi svojim zakonskim naslednicima, pre svega, svojim potomcima, kao to je I on sam nasledio. Ovde se radi o PORODINOM NASLEIVANJU. Fideikomis je zabranjen u najveem broju savremenih prava, kod nas je zabranjen Vidovdanskim ustavom iz 1921.god.2. TEORIJA PORODINE SVOJINEI ova teorija polazi od injenice da NIJE imovina proizvod rada JEDNOG lica, ve itavog niza generacija. Pojedinac uvek duguje egzistenciju porodici. Zato je duzan da egzistenciju obezbedi potomstvu.Za OTUENJE porodine batine, potreban je PRISTANAK ostalih lanova porodice (ZAJEDNIARA)Ovome ide u prilog savremeni pravni posao meu ivima tj UGOVOR o USTUPANJU (raspolaganju) imovine za ivota. Ako predak eli da raspodeli svoju imovinu za ivota; tako da se predmet raspodele izuzme iz obraunske vrednosti zaostavtine; moe uiniti uz punu saglasnost svojih potomaca koji bi u konkretnom sluaju mogli biti naslednici.3. TEORIJA PORODINE SOLIDARNOSTIovek je nesavreno bie I podloan raznim negativnim uticajima. Po ovoj teoriji porodica je duna da se zatiti od SAMOVOLJE pojedinih njenih lanova. Osnov nunog dela je PORODINA SOLIDARNOST.Primedbe ovoj teorij su: pokuaj da se objedini pojam solidarnosti I arivni karakter; nuni deo imaju vanbrana deca koja ne ive u porodici.4. TEORIJA IZDRAVANJA ALIMENTACIJERoditelji su duni da daju izdravanje svojo deci I potomcima I obrnuto (deca>precima)Roditelji nemaju pravo da deci oduzmu sredstva za izdravanje.5. TEORIJA O TROSTRUKOM OSNOVU NUNOG DELAOvo je meovita teorija I sadri: teoriju alimentacije, teoriju preutnog fideikomisa I teoriju porodine svojine.Doputa se mogunost SLOENOG objanjenja osnova nunog dela I ova teorija se ne udaljava od sfere pravnih pojmova.Zamerka je ta to ova teorija MEHANIKI SPAJA tri shvatanja.12.Nuni deo pojam

13.Krug nunih naslednika Nuni naslednici su posebna vrsta zakonskih naslednika ije se PRAVO izvlai direktno iz ZAKONA.Nuni naslednici su:1.NUNI NASLEDNI RED ostavioeva deca i dalji potomci; usvojenici i njihovi potomci; ostavioev suprunik.2.NUNI NASLEDNI RED roditelji ostavioca; brae i sestre (bez potomaka) i preiveli brani drug.Da bi neko lice bilo nuni naslednik u konkretnom sluaju potrebno je da postoje: objektivni I subjektivno objektivni uslovi (odnosno kriterijumi).Objektivni uslovi su da postoji zakonom predviena veza nekog lica sa ostaviocem (krvno ili graansko srodstvo; brana veza; odreen stepen srodstva). I da se odreeno lice poziva na nasleivanje po zakonu (dostojnost, pravo predstavljanja, pravo prirataja, poveanje I smanjenje naslednog dela itd). Zakon o nasleivanju po ovom kriterijumu predvia sledei krug naslednika: 1) deca ostavioca, 2) usvojenici ostavioca, 3) suprunik ostavioca (nije potreban neki dodatni kriterijum).Objekt.Subjektivni kriterijum je da neka lica mogu postati nuni naslednici samo uz ispunjenje dodatnih uslova (nepostojanje nunih sredstava za ivot; trajna nesposobnost za privreivanje). To su sl.lica: a) ostali ostavioevi potomci; b) potomci ostavioevih usvojenika; c) ostavioevi roditelji; d) ostavioevi braa I sestre.14.Nuni deo uslovi

15.Veliina nunog dela * Da bi se odredio nuni deo potrebno je predhodno izraunati zakonski deo nunog naslednika. To predstavlja osnovicu za izraunavanje nunog dela. Po dobijaju, kao nuni nasledni deo, od onoga to bi dobili po osnovu zakonskog dela I to: -ostavioeva deca; -ostavioevi usvojenici; -ostavioev suprunik. Po 1/3 dobijaju ostali naslednici. Suprunik dobija I u drugom naslednom redu (privilegija). Da bi se izbeglo izigravanje nunog naslednog dela u tzv Obraunsku vrednost zaostavtine ulazi: a) sva testamentarna raspolaganja; b) svi pokloni uinjeni drugim fizikim licima u poslednjoj godini ivota ostavioca; c) pokloni fizikim licima koji ne ulaze u krug zakonskih naslednika nee se uzimati u obzir ukoliko su uinjeni izvan zakonskog roka (pravna sigurnost).16.Pravna priroda prava na nuni deo - Zakon o nasleivanju prihvata sistem: tzv naslednopravne, odnosno stvarnopravne prirode prava na nuni deo.- prihvaeno rimsko pravno reenje.- Zavetalac moe svojom voljom izmeniti pravnu prirodu prava na nuni deo, tako to e je transformisati iz nasledno pravne u obligaciono pravnu. - Primer (odredi legat u novcu u visini nunog dela) ; Sudska praksa: a) ukoliko je nunom nasledniku odreen legat u visini nunog dela nuni naslednik se moe odrei tog legata I zahtevati nuni deo; b) ukoliko je nunom nasledniku putem testamenta odreen deo u novcu on moe traiti nadopunu nunog dela samo u novcu.- Dakle odreivanje pravne prirode prava na nuni deo spade u ZAVETAOEOVU SLOBODU TESTIRANJA. Iz ovog proizlazi shvatanje: Da je zavetalac odreujui legat (ili poklon) u novcu eleo da na taj nain namiri svog nunog naslednika, tako da bi ovaj imao samo pravo na nadopunu svog nunog dela. 17.ISKLJUENJE PRAVA NA NUNI DEO* Zavetalac svojom voljom ISKLJUUJE, na nesumljiv nain, nunog naslednika i ne mora da navede zakonski osnov iskljuenja. Razlozi za iskljuenje: 1) Ako se nuni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze tee ogreio prema ostaviocu; 2) Ako je nuni naslednik sa umiljajem uinio neko tee krivino delo prema ostaviocu ili njegovom branom drugu, detetu ili roditelju; 3) Ako je nuni naslednik uinio krivino delo upravljeno na podrivanje vlasti, nezavisnosti zemlje I njene odbranbene snage (dokazuje se presudom krivinog suda, kojom se naslednik oglaava krivim, moe I u parninom postupku); 4) Ako se odao naradu I nepotenom ivotu (kumulativna ispunjenja, rad u inostranstvu, dobitak na lutriji). Za tee krivino delo naslednik moe da bude u ulozi : izvrioca; pomagaa; podstrekaa.OBIM ISKLJUENJA PRAVA NA NUNI DEO1) POTPUNO ISKLJUENJE nuni naslednik ne dobija nikakvu korist iz zaostavtine.2) DELIMINO ISKLJUENJE kada nuni naslednik dobija manju korist od onog to bi dobio po osnovu nunog dela.OBLIK ISKLJUENJA1) IZRIITO (iskljuujem ga; ne ostavljam mu nita)2) PREUTNO (proizlazi iz celine testamenta; okolnosti sluaja)Navoenje razloga za iskljuenje: a) je korisno (smanjuje mogunost spora); b) nije obavezno TRENUTAK OCENE Osnov za iskljuenje mora postojati u vreme sastavljanja testamenta, nikako posle (podlee kritici).DOKAZIVANJE Ako doe do spora o osnovanosti iskljuenja, teret dokazivanja lei na onome ko se na iskljuenje poziva. Ne dokazuju se negativne injenice!POSLEDICE ISKLJUENJA IZ PRAVA NA NUNI NASLEDNI DEO Naslednik GUBI sva prava u meri u kojoj je iskljuen (potpuno il delimino iskljuenje) Prava ostalih naslednika odreuju se kao da iskljueni nije doiveo moment delacije:- prirataj zasnovan na volji zavetaoca (pr. Odredi brau, pa jednog isljui)- pozivanje potomaka iskljuenog lica (pravo predstavljanja) - ako nema potomaka ide pravo prirataja- dalje, poziva se sledei nasledni red- na kraju drava dobija zaostavtinu.18.LIENJE PRAVA NA NUNI DEO* Kod iskljuenja na nuni deo, nuni deo lienog lica, ostavilac ostavlja kome hoe. Kod lienja na nuni deo, nuni deo ostavilac ne moe ostaviti kome hoe I kada hoe.RAZLOZI I USLOVI ZA LIENJE PRAVA NA NUNI DEO- zavetalac moe liiti svog potomka ili usvojenika (ne i branog druga) koji je nuni naslednik prava na nuni deo, ako je naslednik: 1) PREZADUEN (nesrazmera izmeu active I passive) ili 2) RASIPNIK (kocka, besposlienje)- Lienje moe ii samo u korist potomka lienog lica (maloletno dete; maloletni unuk od ranije umrlog deteta ili punoletno dete il unuk koje je nesposobno za privreivanje). NAIN liavanja je u formi TESTAMENTA.POSLEDICE LIENJA1) ako je zavetalac sam odreko koliko prelazi na potomke lienog lica postupie se tako2) ako zavetalac to nije uradio tada e te koristi pripasti onom potomku koji ispunjava uslove.*SVRHA LIENJA materijalna zatita potomaka.19.NAINI OSTAVLJANJA NUNOG DELA Nuni deo moe biti ostavljen u TRI oblika:1) u obliku ZAKONSKOG naslednog dela (zavetalac u testament nije opomenuo nunog naslednika; nije ostavio nita; ostavio manje od nunog naslednog dela),2) u obliku ZAVETAJNOG naslednog dela (zavetalac u testament odredio nuni deo zaostavtine- tada nuni naslednik ima poloaj univerzalnog sukcesora)3) u obliku LEGATA (isporuke)20. Zatita nunog dela Kada je povreen nuni deo, nuni naslednik je ovlaen da podigne posebnu tubu sa kojom trai smanjenje: a) testamentalnih raspolaganja b) povraaj poklona radi namirenja nunog dela (vraaju se obrnutim redom) AKTIVNA LEGITIMACIJA U PARNICI ZA ZATITU NUNOG DELA Resukciju testamentarnih raspolaganja,Povraaj poklona zbog povrede nunog dela,Mogu traiti samo NUNI NASLEDNICI Pravo na tubu je neprenosivo I ne nasleuje se.20. Pojam zavetanja TESTAMENTOM zavetalac ureuje RASPODELU IMOVINE za sluaj svoje SMRTI.

* U testament se mogu uneti I neke neimovinske odredbe:1) Priznanje vanbranog oinstva (stie se pravo na nasleivanje)2) Odreivanje mesta I naina sahrane i dr. (utie na trokove koje snosi univerzalni sukcesor) Testament u naslednopravnom smislu treba tazlikovati od: umetnikih testamenata (umetniko shvatanje il miljenje), politikih testamenata, knjievnih testamenata* Testament u FORMALNOM SMISLU: Svaka IZJAVA VOLJE uperena na postizanje nego naslednopravnog efekta, koja je data, u zakonsko odreenoj formi je testament. U formalnom smislu zavetalac moe imati jedan ili vie testamenta (koji se mogu dopunjavati ali I iskljuivati). Testament u MATERIJALNOM SMISLU: Ostavilac moe imati samo JEDNO zavetanje (to je poslednja volja ostavioca). U formalnom smislu moe biti vie testamenta ali poslednja volja ostavioca mora biti JEDINSTVENA I kao takva sprovedena u ivot. 21.Pravna priroda zavetanja - pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove OSOBINE kao PRAVNOG POSLA.1. PRAVNI POSAO MORTIS CAUSA- Podela: inter vivos & mortis causa- Mortis Causa: pravna dejstva otpoinju posle smrti odreenog lika. - Testament proizvodi pravno dejstvo tek posle smrti testatora.2. DOBROINI PRAVNI POSAO- Podela: teretni & dobroini - Dobroini pravni poslovi: jedna strana dobija koristi, a da za to NE DAJE nikakvu protivnaknadu.- Testamentarno raspolaganje je uvek dobroino, ak I u sluaju kada sadri neke terete ili naloge (da naslednik da nekom sumu novca ili stvar iz zaostavtine itd) 3. JEDNOSTRANI PRAVNI POSAO- Podela: dvostrani (dve volje) & jednostrani (nastaju I proizvode pravna dejstva izjavom samo JEDNE volje).- Ukoliko volja nije jednostrana I osloboena od: prinude; pretnje; prevare; zablude; dolazimo na teren MANE VOLJE I do mogunosti PONITENJA testamenta.- Kod nas nije doputen tzv. ZAJEDNIKI TESTAMENT (2 ili vie lica u jednom testament postavljaju jedan drugog ili neko tree lice, za naslednika).4. STROGO LINI PRAVNI POSAO- Testament je pravni posao kod kog je ISKLJUENO svako ZASTUPANJE.- Zavetalac mora lino, svojom sopstvenom voljom iskazati sadrinu testamenta. Zavetanje se ne moe uiniti preko zastupnika odnosno punomonika. - Zavetalac mora odrediti univerzalne I singularne sukcesore:1) odreeni (po imenu I prezimenu) 2) odredivi (najboljem I najsiromanijem ueniku iz sela..)5. FORMALNI PRAVNI POSAO- Volja izraena u odreenom obliku (formi)- Forma AD SOLEMNITATEM (forma je bitan sastojak pravnog posla), kod testamenta je obavezna ova vrsta forme.- Forma AD PROBATIONEM (dokazna forma)6. JEDNOSTRANO OPOZIV PRAVNI POSAO- Zavetalac ima pravo da izmeni ili opozove testament do poslednjeg daha.- Zavetalac se ni na koji nain ne moe odrei ovog prava (naruila bi se sloboda testiranja)- 23.Istorijski razvoj zavetanja U Anglosaxonskom pravnom sistemu : najpre se izuava TESTAMENTALNO nasleivanje a kasnije ZAKONSKO.U Evropskokontinentalnom sistemu: OBRNUTO.24.Aktivna zavetajna (testamentarna) sposobnost * Svaka drava postavlja objektivne I subjektivne uslove u pogledu pravne relevantnosti izjave volje koja je potrebna za sainjenje testamenta. SUBJEKTIVNI USLOV: sposobnost za RASUIVAJNE- ogleda se u mogunosti pravnog subjekta da shvati stvarni I pravni znaaj svoje izjave volje.OBJEKTIVNI USLOV: odreena starosna granica 16 godina. Nia ivotna granica kod aktivne testamentarne sposobnsti.1) Dovoljna emocionalna zrelost zavetaoca2) Stie se polnom zrelou3) Svojom poslednjom voljom zavetalac iskazuje: ljubav, zahvalnost, panju, nezadovoljstvo ka dr.licima4) potrebno je za to: manji stepen opreznosti; manji stepen znanja; manji stepen ivotnog iskustva5) testament je uvek opozivi akt za razliku od dvostranih pravnih poslova.25.Namera za sainjavanje testamenta (animus testandi) Postojanje PRAVNO relevantne VOLJE SVEST zavetaoca o uslovima I posledicama preduzetih radnji I VOLJA (ozbiljna, stvarna, slobodna, upuena na neto to je mogue ostvariti, da se sa sigurnou moe utvrditi ta se htelo (ZOO))26.Sadrina zavetanja Testament moe da sadri odredbe:1) Koje se odnose na MATERIJALNU sadrinu:a) postavljanje naslednika (univerzalnog sukcesora),b) odreivanje naslednih delova (kvota) c) odreivanje singularnih sukcesora (legata; korisnika naloga),d) raspolaganje u doputene svrhe (osnivanje zadubine; osnivanje fonda; osnivanje fondacije),e) odreivanje sulegitucije,f) iskljuenja iz naslea,g) lienja prava na nuni deo,h) oprotaj nedostojnosti idr. 2) Odredbe koje se odnose na FORMALNU sadrinu: POSTAVLJANJE IZVRIOCA TESTAMENTA. 3) OSTALE odredbe: a) priznanje vanbranog oinstva; b) preporuke organu starateljstva (kad zavetalac ima maloletnu decu)27.Postavljenje (odredjivanje) naslednika Naslednik moe biti odreen:1) NEPOSEDNO (imenom I prezimenom),2) POSREDNO: a) navodi podatke na osnovu kojih se moe utvrditi identitet naslednika (primer: imanje e dobiti dete koje ostane na selu da obrauje zemlju).b) iz tumaenja celine testamenta utvruje se naslednik (univerzalni sukcesor) MODALITETI PRI ODREIVANJU NASLEDNIKA - Pravilo je da trenutkom smrti ostavioca naslednik stie zaostavtinu najee NEPOSREDNO I DEFINITIVNO.- Od ovog pravila postoje izuzeci:1) u testamentu postaviti ZAMENU NASLEDNIKA (SUPSTITUCIJA),2) u testamentu postaviti odreene: -uslove; -rokove; -naloge.- Zamena naslednika moe se sastojati u tome to se u zavetanju (testamentu), postavljenom nasledniku, za sluaj da on NE MOE ili NEE da primi naslee odreuje zamenik (jedan ili vie).OBINA (PROSTA) SUPSTITUCIJA- Obina supstitucija dozvoljena je u svim savremenim pravima I naem pravu- Postavljeni naslednik zove se INSTITUT, a zamenik postavljenog naslednika zove se SUPSTITUT.- Supstitut moe biti postavljen: a) ZAVETAJNOM nasledniku; b) ZAKONSKOM nasledniku.-Obina sukcesivna supstitucija Fideikomisarna zamena naslednika - nije prihvaena u naem pravu I veini savremenih prava. Zavetalac NE MOE odrediti NASLEDNIKA svome NASLEDNIKU Razlog zabrane: da bi se izbegla zabrana-ogranienje raspolaganja nasleenom imovinom29.30.31.Ogranienja pri postavljanju naslednika rokom I nalogom Ogranienja pri postavljanju naslednika rokom je odreen protok VREMENA ili odreen TRENUTAK u vremenu za koji je vezan nastanak ili prestanak nekog prava.1) ODLONI ROK: (primer: postae naslednik po proteku 5 godina od delacije)2) RASKIDNI ROK: (primer: istekom roka od 5 godina od delacije jedno lice prestaje biti naslednik, postae naslednik kad napuni 21 godinu).Ogranienja pri postavljanju naslednika nalogom * U testamentarnom pravu zavetalac je ovlaen da naslednika ili legatara obavee da neto DA, UINI ili se UZDRI od neeg to bi inae bio ovlaen da uini. Obaveza nametnuta NALOGOM ne omoguava korisniku naloga da trai prinudno izvrenje naloga. Ali ako naslednik ili legatar ne ispuni nalog, GUBI pravo na NASLEE.32.Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadubine * Zavetalac moe testamentom narediti da se neka stvar ili pravo ili deo stvari ili cela zaostavtina upotrebi za postizanje neke dozvoljene svrhe. Raspolaganje u korist: drave, crkve, hramova.Raspolaganje u korist: ustanova (za nezbrinutu decu, zdravstvenih, kulturnih, naunih). Raspolaganje u korist: humanitarnih organizacija (crveni krst)Ovakva raspolaganja dozvoljena su u svim savremenim pravima.OSNIVANJE ZADUBINE PUTEM ZAVETANJAPrema zakonu o nasleivanju ovo je doputeno Zadubina POSTAJE kad se dobije ODOBRENJE nadlenog dravnog organa.33.Isporuka (legat) pojam, lica, forma i sadrina Je ODREDBA u testamentu, kojom TESTATOR, odreenom licu LEGATORU :1.OSTAVLJA jednu ili vie odreenih stvari, ili neko pravo 2. NALAE nasledniku ili drugom licu kome ostavlja neke koristi iz zaostavtine da iz onoga to mu je testamentom ostavljeno:- preda neku stvar legatoru ili- da mu isplati odreeni iznos novca ili- da ga oslobodi nekog duga ili- da ga izdrava ili- uini, uzdri se od injenja, trpi LEGAT je oblik SINGULARNE SUKCESIJE. Ne odgovara na obaveze ostavioca.Legat je posebna vrsta DARIVANJA za sluaj smrti zavetaoca. Zavetalac (LEGATOR),OPTEREENO LICE dunik isporuke; svako lice koje dobija nekakvu korist na osnovu zavetanja (ONERAT),KORISNIK isporukoprimac (LEGATAR), mora da je: iv u trenu delacije; dostojan I sposoban za nasleivanje.PRELEGAT:Je kada se zakonskom ili nunom nasledniku ostavi legat Prelegat se zakonskom nasledniku uraunava u njegov nasledni deo (zavetalac moe da odredi I drugaije). Forma legata sadrzana je SAMO U FORMI ZAVETANJA, U strogo ZAKONSKOM obliku Razlog je za NITAVOST. Sadrzinu I predmet legata Odreuje zavetalac. Davanje, injenje, uzdravanje (sve to moe da bude predmet obligacije)Ako se predmet legata NE moe PREDATI ili se prestacija ne moe izvriti, ONERAT e biti duan da isplati odgovarajui novani iznos.34.Predmet isporuke i obim dunosti ispunjenja isporuke Naslednik nije duan da izvri u celini legat ija vrednost prelazi vrednost onog dela nasleene imovine kojom je zavetalac mogao slobodno da raspolae (zatita prava nunih naslednika).Legatar nije univerzalni ve SINGULARNI SUKCESOR. On ne stie ostavljeno mu pravo trenutkom delacije.35.Pravna priroda i pravo na osnovu isporuke Pravo legatara NE zavisi od toga da li e univerzalni sukcesor primiti naslea ili nee.Legatar ima pravo da trai legato d bilo kog naslednika (sve do drave kao naslednika).Onerat mora da ispuni svoju obavezu onako kako je to predvieno u testamentu. Legat je OBLIGACIONO pravo.Legatar moe da odgovara za obaveze ostavioca ako to bude odreeno u testamentu (do visine legata).36.Neke specifinosti kod pojedinih vrsta isporuke Ako je legirana stvar odreena po rodu, tada pravo opcije (izbora) pripada oneratu pod uslovom da nije neto drugo odreeno u testamentu.Ako je legirano potraivanje, onda je onerat duan da cedira legataru dato potraivanje.Sa ustupanjem legata prelaze na legatara I sporedna prava iz legata (hipoteka, zaloga, kamata)Onerat ne odgovara za veritet I bonitet cediranog potraivanja.Ako je Legat ostavljen zavetaoevom DUNIKU onda to dovodi do OSLOBAANJA od duga (oprotaj duga).Ako je Legat ostavljen zavetaoevom POVERIOCU, poverilac ima pravo da pored legata, trai ispunjenje svoje trabine. Ako zavetalac ostavi predmet koji je bio predmet potraivanja njegovog poverioca, onerat je duan: da taj predmet preda legataru ak ako je potraivanje zastarelo. Ovo potraivanje ima predmet namirenja I u odnosu na nuni deo.LEGAT RENTE Kada zavetalac ostavi na ime legata neki odreeni novani iznos koji se ima isplatiti u odreenim rokovima koji se ponavljaju.LEGAT IZDRAVANJA Sastoji se u pravu na: -hranu; -stan; -odeu I druge ivotne potrebe. I to DOIVOTNO.ZASTARELOST LEGATA-Zastareva 1 godinu od dana kada je legatar saznao za svoje pravo I bio ovlaen da trai svoje ovlaenje.LEGAT I POKLON ZA SLUAJ SMRTI Modifikacija ugovora o poklonu.Ovde je predaja predmeta ugovora odloena do smrti poklonodavca Trai se forma javne isprave37.Zastarelost isporuke i isporuka i poklon za sluaj smrti38.Tumaenje zavetanja Da bi se utvrdilo ta je zavetalac hteo Kada se tumae sporne odredbe ugovora o poklonu koristi se tzv SUBJEKTIVNI metod ne treba se drati doslovnog znaenja upotrebljenih izraza ve treba isprazniti zajedniku nameru ugovora.. Odredbe testamenta valja tumaiti prema pravoj nameri zavetaoca. esto se u testament koristi argon.Testament se tumai u celini uzimajui u obzir: drutvene prilike, ivotno iskustvo I socijalni poloaj zavetaoca.Ako nije mogue pronai pravu volju zavetaoca: ..tada se treba drati onoga to je najpovoljnije za zakonskog naslednika ili za lice kome je testamentom naloena neka obaveza38.Oblici zavetanja Zakon: TESTAMENT je strogo FORMALNI pravni posao.PODELE TESTAMENTA:1) PISMENI (pravilo -USMENI (izuzetak). 2) Sainjen u JAVNOJ formi (uestvuje javni organ: sudija, konzularni predstavnik, vojni stareina, zapovednik broda); PRIVATNI testament (ne uestvuju lica nosioci vanih funkcija).3) a) REDOVNI (uvek; u svako doba; u svim prilikama),b) VANREDNI (u odreenim okolnostima po formi kao I pod a)),c) IZUZETNI (traju ogranieno; pojednostavljeni zahtevi forme)39.Svojeruno zavetanje . SVOJERUNI TESTAMENT (OLOGRAFSKI)- Zavetalac pie svojom rukom I potpisuje (ne moe na kucaoj maini ili kompjuteru)- Nije obavezan datum I mesto sastavljanja. Koristan je datum za utvrivanje aktivne testamentalne sposobnosti I za utvrivanje vanosti testamenta ako ih ima vie.- Omoguava tajnost I privatnost- Nije vaan jezik na kome je napisan testament. Materijal na kome se pie testament nije od bitnog znaaja- POTPIS: REDOVAN; opte poznati PSEUDONIM; va tata (vaan je ANIMUS TESTONOLI)40. PISMENO ZAVETANJE PRED SVEDOCIMA (ALOGRAFSKI)- Testator e unapred sainjen testament svojeruno potpisati u prisustvu DVA svedoka izjavljujui pred njima da je sainjeno pismeno njegova poslednja volja- Testament se pie na pr. pisaom mainom (drugo lice je najee advokat), ne moe rukom (onda je olografski)- Zavetalac mora biti: pismen; imati ulo vida (da li je njegova volja verno uneta u testament)- Oba zavetajna svedoka moraju biti istovremeno prisutni kada zavetalac izjavljuje da je to njegov testament.42.Sudsko zavetanje - Najee koriena forma JAVNOG testamenta- Sudija osnovnog suda sastavlja testament po kazivanju zavetaoca (ne moe struni saradnik ili sudski slubenik)- Ne moe unapred sainiti zavetalac I doneti kod sudije da ga overi.- Pre pristupanja sastavljanja sudija utvruje identitet testatora: -lino poznavanje zavetaoca; -uvidom u javnu ispravu sa fotografijom; -preko jednog svedoka identiteta testatora (punoletni ili emancipovana lica).- Sudija UTVRUJE: Aktivnu zavetajnu sposobnost I * Slobodnu I ozbiljnu volju za sainjavanje testamenta.1) Kada je zavetalac u stanju da proita I potpie zavetanje:- potpisuje zavetanje,- sudija konstatuje na testament da ga je zavetalac proitao u njegovom prisustvu potpisao.2) Kada zavetalac nije u stanju da proita I potpie zavetanje (nije pismen; slep; nezna jezik suda):- tada se sastavljanje testamenta vri u prisustvu testamentarnih SVEDOKA Ako je zavetalac (gluvonem; slep; nezna jezik suda)- sastavljanu testamenta mora prisustvovati zakleti sudski TUMA. Sudija ITA testament pred: ZAVETAOCEM I DVA svedoka. Nakon toga zavetalac POTPISUJE svoj testament I stavlja RUKOZNAK (otisak desnog kaiprsta). Ako zavetalac ne moe da stavi rukoznak, onda e sudija taj razlog konstatovati na samom testamentu. Ako je zavetalac (nem; gluv I nezna jezik suda), sudija e preko zakletog tumaa proitati testament pred svedocima a zavetalac e priznati preko tumaa svoj testament I isti potpisati ili staviti svoj rukoznak. Posle toga potpisuju: - svedoci; - tuma; - sudija (i peat)- Ako ima vie listova: provlai se JEMSTVENIK I zapeati se sudskim PEATOM.- Zavetalac moe dati izjavu u sudu o uvanju testamenta (UVANJE u SUDU)43.Konzularno zavetanje - Sainjava se u INOSTRANSTVU pred ovlaenim licem naeg KONZULATA- Forma je po odredbama koje vae za SUDSKI testament- Nije potrebno boravite ili prebivalite u inostranstvu (exkurzija, leenje.)

44.Javnobeleniko zavetanje

45.Medjunarodno zavetanje 1977.g. biva SFRJ je ratifikovala Konvenciju o jednobraznom zakonu o obliku meunarodnog testamenta (Konvencija je doneta 1973.g. u Vaingtonu)- Ovom ratifikacijom drave potpisnice obavezale su se da u svoje zakonodavstvo unesu formu testamenta koji e biti punovaan u pogledu oblika bez obzira na:a) mesto gde je sainjen,b) gde se nalazi imovina,c) dravljanstvod) prebivalite ili boravite zavetaoca- Organi koji mogu da saine testament su: - Sud; - Konzularni predstavnik u inostranstvu; - Vojni stareina I zapovednik broda (vanredni testament).- Oblik: - Pismeni; - na bilo kom jeziku; - rukom ili drugi nain; - potreban je potpis zavetaoca, svedoka I ovlaenog lica; - mora imati datum (jedini testament)- Ovlaeno lice za sainjenje testamenta mora testamentu priloiti POSEBNU IZJAVU kojom potvruje das u ispunjeni svi zakonski uslovi za punovanost ovog testamenta.- Ne moe se sainiti zajedniki testament.46.Brodsko zavetanje i vojno zavetanje - Pismeni ; Javni Vanredni oblik zavetanja na BRODU (renom, jezerskom ili morskom) po pravilima koja vae za Sudski.- Sainjava se u vanrednim okolnostima:1) kada zavetalac izgubi vezu sa kopnom 2) due putovine (nevreme)- Zavetalac moe sainiti na brodu: OLOGRAFSKI ili ALOGRAFSKI testament.- Po povratku na kopno zavetaoca, u roku od 30 dana ovaj testament GUBI svoju vanost.VOJNI TESTAMENT - Pismeni Javno Vanredni oblik zavetanja koji se sainjava za vreme MOBILIZACIJE ili RATA a zavetalac je na vojnoj dunosi. - Ovaj testament sainjavaju: -komandir ete; -drugi stareina istog ili vieg ranga; -neko drugi u prisustvu tih stareina.- Sainjava se po pravilima koja vae za sudska zavetanja. - Ulogu Sudije ima Vojni Stareina.- Prestanak vanosti testamenta:1) 60 dana od prestanka rata ili opte mobilizacije;2) 30 dana od pre ili posle prestanka opte mobilizacije.47.Usmeno zavetanje - Izuzetni I PRIVATNI oblik zavetanja. - Zavetalac moe svoju poslednju volju da USMENO izrazi pred DVA istovremeno prisutna testamentarna svedoka. - Ovo je samo ako zbog izuzetnih okolnosti nemoe da saini PISMENO zavetanje.- Izuzetne okolnosti:1) Rat 2) Zemljotres 3)Velike poplave I poari 4) Rudarske nesree 5) eleznike nesree 6) Havarije brodova ili vazduhoplova 7) druge teke prirodne ili druge katastrofe - Svedoci su duni, bez odlaganja, da usmeni testament, to pre, PONOVE pred sudom.- Rok vaenja usmenog testamenta je rok od 30 dana od dana prestanka izuzetnih prilika.48.Svedoci identiteta * Postoje kod JAVNIH oblika poslednje izjave volje: sudski, meunarodni, konzularni, brodski I vojni testament. Nain idnetiteta zavetaoca:a) slubeno lice lino poznaje zavetaoca;b) javna isprava sa fotografijom;c) DVA svedoka (mogu biti srodnici zavetaoca, punoletni, delimino poslovno sposobni, svedok identiteta u istom testament moe biti I testamentarni svedok ali moraju imati posebne uslove).49.Zavetajni svedoci * Ne javljaju se samo kod OLOGRAFSKOG testamenta. Testamentarni svedoci NE moraju POZNAVATI zavetaoca. Uslov su PUNOVANOSTI testamenta: 1) ALOGRAFSKOG (prisustvuju potpisivanju testamenta od strane zavetaoca, sluaju izjavu zavetaoca, potpisuju testament), 2)MEUNARODNOG (dva svedoka, pismena),3) USMENOG (2 svedoka istovremeno prisutni, ne moraju biti pismeni, ne mogu primate korist iz testamenta, niti to mogu srodnici, usmeno ponove pred sudom) 4) SUDSKOG (ako je zavetalac u stanju da sam proita I potpie testament, tada nisu potrebni testamentarni svedoci) Apsolutna nepodobnost testamentarnih svedoka:a) nepunoletna lica,b) nemaju poslovnu sposobnost,c) ne itaju I ne piu (kod sudskog testamenta),d) ne poznavanje jezika (kod usmenog testamenta). Relativna nepodobnost testamentarnih svedoka:- SVRHA: - ouvanje jednostranosti testamenta - otklanjanje mogunosti uticaja na zavetaoevu volju- ROACI: 1) POTOMCI zavetaoca, njegovi USVOJENICI I njihovi potomci 2) PRECI zavetaoca I njihovi usvojenici 3) poboni SRODNICI do 4.STEPENA-zaklj. 4) suprunici lica od 1-3 5) SUPRUNIK zavetaoc. DUNOST testamentarnog svedoka: ne mora se prihvatiti, nije graanska dunost. Osim u izuzetnim situacijama kada mora (naknada tete...i kada svedoci moraju prijaviti sudu usmeni testament).50.Svedoci proglaenja zavetanja * Slubeni AKT Suda (injenica postojanja testamenta; sadrina testamenta),Proglaenju svakog testamenta MORAJU prisustvovati DVA svedoka. To mogu biti BILO KOJA lica (ne vai apsolutna ili relativna nepodobnost),Moraju biti PUNOLETNA lica I lica sosobna za RASUIVANJE.

51.uvanje zavetanja* Testament se moe uvati:1) Kod SEBE (testator),2) Kod bilo kog FIZIKOG ili PRAVNOG lica (advokat; prijatelj; kod depozitne ustanove),3) U SUDU (Dunost Suda da primi; O prijemu Sud sastavlja zapisnik; Zavetalac mora da preda Sudu lino; Dobija potvrdu o prijemu; Testament se poloi u kovertu-omot; uva se u posebno obezbeenoj prostoriji; Zavetalac moe da trai povlaenje testamenta sa uvanja u Sudu-specijalno punomoje).52.Opozivanje zavetanja * Testament se moe uvek opozvati:1) FORMALNO: - u istoj formi u kojoj je sainjen testament - u drugoj formi (olografski u formi sudskog testamenta)- izrino- preutno 2)NEFORMALNO: - preutno- kada zavetalac za ivota raspolae I potroi je ili uniti, otui stvar itd.53.Apsolutna nitavost zavetanja - Smatra se kao da testament nikada nije ni sainjen. Apsolutno je nitav ako je testament sainjen PROTIVNO:a)prinudnim propisima,b)javnom poretku,c)dobrim obiajima,d)falsifikat,e)nepostojanje aktivne testamentalne sposobnosti- PRIMER: (ostavljen legat teroristikoj organizaciji; sadrina testamenta je protivna moralu; ostvarenje nasleivanja vezuje za neki uslov koji protivan krivinom pravu).54.Relativna nitavost zavetanja - Pogaa pojedinane interese- Na ruljivost se moe pozvati samo ZAINTERESOVANO lice- Sud ne vodi rauna po slubenoj dunosti da li je neki testament ruljiv1.Ugovor o nasledjuvanju i ugovor o sadrini zavetanja2.Ugovor o buduem nasledjivanju ili isporuci i odricanje od nasledja koje nije otvoreno. 55.Ugovor o nasledjuvanju i ugovor o sadrini zavetanja

56.Ugovor o buduem nasledjivanju ili isporuci i odricanje od nasledja koje nije otvoreno

57.Ustupanje i raspodela imovine za ivota - PREDAK moe pravnim poslom meu ivima ustupiti I razdeliti svoju imovinu svojoj deci I drugim potomcima- ugovor VAI: Ako se sa ti saglasila SVA DECA I drugi POTOMCI ustupioevi, koji e po Zakonu biti pozvani da naslede njegovu zaostavtinu; Saglasnost se moe dati naknadno; Smatra se da je ugovor PUNOVAAN ako potomak koji nije dao saglasnost: umre pre ustupioca ili odrekne se naslea ili je nedostojan za nasleivanje, a nije ostavio POTOMSTVO.- ad solemnitalem (konstitutivan karakter); nitavost- FORMA UGOVORA:1) Pismeni oblik,2) Overen od strane sudije,3) Sudija ita strankama ugovor I upozorava ih da ustupljena imovina ne ulazi u ustupioevu zaostavtinu I da se njome ne mogu namiriti nuni naslednici,4) Sudija na samom ugovoru konstatuje radnje pod rednim brojem 3- PREDMET ugovora je SADANJA imovina ustupioca (celokupna ili deo imovine)- PRAVO USTUPIOEVOG SUPRUNIKA na NUNI deo ostaje NEOKRNJENO. Prilikom odreivanja vrednosti zaostavtine, radi odreivanja nunog dela nadivelog branog druga, delovi ostavioeve imovine koji su ustupljeni njegovim potomcima smatraju se kao POKLON.- Prilikom odstupanja I raspodele, ustupilac moe za sebe ili za svog suprunika ili za neko drugo lice ZADRATI PRAVO plodouivanja na ustupljenim dobrima. 58.Pojam ugovora o doivotnom izdravanju - Ovim ugovorom se jedna ugovorna strana (PRIMALAC IZDRAVANJA) obavezuje da se posle njegove smrti na drugu ugovornu stranu (DAVALAC IZDRAVANJA) prenese svojina na odreenim STVARIMA ili drugim PRAVIMA, a davalac izdravanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, IZDRAVA I da se BRINE o njemu do kraja njegovog ivota I da ga posle smrti SAHRANI. - Pravna PRAKSA NASTANKA doivotnog izdravanja je:1) putem testamenta (LEGAT);2) ustupanjem I raspodelom imovine za ivota sa posebnim modalitetom;3) po pravilima propisa o obligacionim odnosima (ugovor: jedna strana se obavezuje da daje doivotno izdravanje, a za uzvrat dobija odmah neku svojinu na odreenim stvarima ili pravima);4) na osnovu Zakona o nasleivanju.59.Uslovi za punovanost ugovora o doivotnom izdravanju a)MATERIJALNI (saglasnost o bitnim elementima ugovora),b)FORMALNI(ugovor sainjen u odreenoj formi). A) MATERIJALNI uslovi su bitni elementi ugovora o doivotnom izdravanju:* DAVALAC izdravanja se obavezuje da saugovaraa ili neko tree lice izdrava do kraja ivota (primaoca),* PRIMALAC se obavezuje da prenese svojinu na odreenim stvarima, s tim da je prenos svojine na ovim stvarima odloen do smrti primaoca izdravanja (odloni rok).B) FORMALNI elementi ugovora o doivotnom izdravanju:* ugovor sainjen u PISANOM obliku, POTPISAN od strane ugovorenih strana (rukoznak)* ugovor moe sastaviti I ADVOKAT* Sud e sastaviti ZAPISNIK o postignutom dogovoru. Sud e OVERITI ugovor (potpis i peat)* Sudija je duan da: PROITA ugovor, UPOZORI da predmet ugovora ne ulazi u zaostavtinu I da se iz njega ne moe namiriti nuini deo, KONSTATUJE das u sprovedene sve zakonske radnje predviene Zakonom o nasleivanju.60.Subjekti ugovora o doivotnom izdravanju 1) DAVALAC izdravanja (poslovno sposobno lice; ne moe punomonik; moe vie lica zajedno)2) PRIMALAC izdravanja (svako fiziko lice; moe specijalni punomonik; nesposobno lice-organ starateljstva) 3) KORISNIK izdravanja 61.Subjekti ugovora o doivotnom izdravanju62.Predmet ugovora o doivotnom izdravanju - Uzajamno DAVANJE I INJENJE ugovornih strana- Predmet ugovora mora biti: mogu; doputen; odreen ili odrediv; da postoji u trenutku zakljuenja ugovora.- Pre svega to su: a) NEPOKRETNOSTI, b) POKRETNOSTI po nameni (zemlja + poljopr.maine), c) IMOVINSKA PRAVA (nisu vezana za linost: obligaciona-prenos potra., autorska imovinska, pronalazako pravo)- Obaveze davaoca izdravanja u: NOVCU, NATURI (hrana, odea, obua..), USPOSTAVLJANJU ZAJEDNICE IVOTA (uva, pazi, vodi domainstvo, obrauje zemlju, po smrti sahrani..)62.Pravna priroda ugovora o doivotnom izdravanju - DVOSTRANO obavezan ugovor;- Teretan; - INTUITI PERSONE; - ALEATORAN ugovor63.Raskid ugovora o doivotnom izdravanju 1) SPORAZUMNO istupiti iz ugovornog odnosa (pismena forma; overa kod Suda) radi se o prometu nepokretnosti. 2) Raskid kada jedna strana NE ISPUNJAVA svoje obaveze (obavetava drugu ugov.stranu o tome ili nemoe neispunjenjem obaveza) 3) Raskid zbog POREMEENIH odnosa (nepodnoljivost zajedn.ivota mogu prouzrokovati same stranke I dr.lanovi domainstva) 4) Raskid ugovora zbog PROMENJENIH okolnosti (regulisano ZOO I Zak.o nasle.uticaj promenjenih prilika; dogaaj se nije mogao predvideti u vreme zakljuenja ugovora; ispunjenje obaveze preterano oteano za stranku; da bi ispunjenje obaveze izazvalo preterani gubitak za stranku; dr.injenice koje nisu unapred definisane)64.Upis prava davaoca izdravanja i odgovornost davaoca izdravanja za dugove - Zakon o nasleivanju predvia mogunost upisa prava davaoca izdravanja na nepokretnim stvarima u javnoj knjizi.- Razlog za to je da se zna ko je vlasnik posle smrti primaoca izdravanja, a takoe I zbog pravne sigurnosti (nemogunost otuenja od strane primaoca izdravanja).ODGOVORNOST DAVAOCA IZDRAVANJA ZA DUGOVE:- Davalac izdravanja NE odgovara za DUGOVE primaoca izdravanja posle njegove smrti. Moe se ugovoriti DA odgovara za dugove koji postoje u trenutku zakljuenja ugovora.- Odgovarae za potraivanja koja su obezbeena HIPOTEKOM.- Odgovara za dugove koji se odnose na imovinsku celinu koja prelazi u svojinu davaoca izdravanja u trenutku SMRTI primaoca izdravanja (dugovi uinjeni za stonu hranu, za seme, za sadnice).65.Prestanak ugovora o doivotnom izdravanju u sluaju smrti davaoca izdravanja - Ako pristanu naslednici PRVOG naslednog reda: tada oni mogu da preuzmu obaveze davanja izdravanja.- Ako ne pristanu ugovor se RASKIDA I nemaju pravo da trae naknadu za ranije dato izdravanje- Ako nisu u STANJU da pruzmu zbog loe MATERIJALNE situacije I sl., imaju pravo na naknadu za ranije dato izdravanje.66.Simulovani ugovor o doivotnom izdravanju - Radi izigravanja propisa o: - POREZU; - IZIGRAVANJU NASLEDNIKA67.Naslednika izjava Nastaje trenutkom smrti ostavioca I traje do trenutka deobe naslednike zajednice.1. FAZA: od trenutka delacije do pravosnanosti ostavinskog reenja (zajednika svojina)2. FAZA: od trenutka pravosnanog reenja do trenutka deobe imovine - naslea (suvlasnitvo) Pravo sanaslednika da raspolau svojim delom putem ZAVETANJA I putem ugovora. Odnos izmeu sanaslednika: sporazumno upravljaju nasledstvom; sud moe postaviti UPRAVNIKA zaostavtine. Deoba naslea se vri u svako doba, osim u nevreme. Predmeti domainstva pripadaju nasledniku koji je iveo u domainstvu sa ostaviocem. Obaveza zatite meu sanaslednicima posle deobe: 3 godine po ZAVRENOJ deobi.68.Ostavinski postupak pojam, predmet i pravila postupka To je sudski postupak za RASPRAVLJANJE zaostavtine koji za cilj ima utvrivanje naslednopravnih POSLEDICA ostavioeve smrti. 1) VANPARNINI postupak (parnini, vanparnini, ostavinski),2) SKUP procesnih radnji pred Sudom 3) Utvrivanje sve o nasleu- Postoji: a) PRETHODNI postupak; b) Postupak za raspravljanje zaostavtine.PREDMET OSTAVINSKOG POSTUPKA:- Sud utvruje:1) KO su naslednici ostavioca 2) SASTAV zaostavtine ostavioca,3) KOJA prava pripadaju sukcesorima (TA se nasleuje?) PRAVILA OSTAVINSKOG POSTUPKA:- Postoje odreene specifinosti (lex specialis): 1) Postupak se pokree EX OFFICIO (po slubenoj dunosti, im Sud sazna na bilo koji nain da je neko umro), 2) Postupak se vodi do kraja od strane Suda, do donoenja ostavinskog REENJA, 3) Sud pribavlja DOKAZE po slubenoj dunosti, 4) Vai naelo POSREDNOSTI (moe sudijski saradnik da vodi prikupljanje dokaza), 5) Postupak moe da se vodi bez usmenog obraanja stranaka (dovoljno da se Sudu obrate stranke pismeno), 6) Sud odluku donosi u obliku REENJA, 7) Mogue je da ima VIE stranaka: a) zakonski naslednici, b) testamentarni naslednici i c) legatari (zato se stranke nazivaju UESNICI u POSTUPKU)

69.Nadlenost i sastav suda u ostavinskom postupku - Nadlenost suda deli se na STVARNU, MESNU I FUNKCIONALNU . (Stvarno nadlean sud za raspravljanje zaostavtine je optinski sud) Mesna: Sud:a) na ijem je podruju ostavilac imao PREBIVALITE,b) na ijem je podruju ostavilac imao BORAVITE,c) na ijem je podruju ostavilac imao preteni DEO ZAOSTAVTINE,d) ako ne moe pod a) b) c) onda VRHOVNI SUD odreuje ostavinski sud. Funcionalna: -vai princip INOKOSNOSTI (nikad se ne sudi u VEU, ve sve radnje sprovodi i donosi reenje sudija POJEDINAC) -izjave I predloge mogu uzimati i STRUNI SARADNICI, osim negativne naslednike izjave (nju uzima sudija)

70.Prethodne radnje u ostavinskom postupku - Radnje koje omoguuju I pripremaju ostavinski postupak:a) Sastavljanje SMRTOVNICE (matiar; dostavlja sudu 30dana po upisu MK umrlih; sadraj smrtovnice: generalije, srodnike, imovinu idr), b) POPIS I PROCENA imovine (na zahtev naslednika ili suda; procenjuje optinski organ uprave+dva svedoka graanina; popis u stanju delacije; procena stvari po trinoj vrednosti u vreme procene; moe prigovor), c) Odreivanje privremenih MERA za obezbeenje zaostavtine kada:- Kad nijedan naslednik nije sposoban za upravljanje zaostavtinom,- naslednici nepoznati- naslednici odsutni- druge okolnosti koje nalau mere opreznosti,- Sastav mera:1) Zaostavtina se predaje POUZDANOM licu, 2) Predaju se na UVANJE Sudu (novac, dragocenosti, hartije od vrednosti I dr.)

71.Postupak sa zavetanjem 1) PROGLAENJE testamenta;2) pred NAJMANJE 2 svedoka; 3) sastavlja ZAPISNIK (br.zavetanja, datum, lice koje je predalo testament, sadrina testamenta I dr.) AKO JE TESTAMENT IZGUBLJEN ili SLUAJNO UNITEN:Proglaava se: ako je meu zainteresovanima nesporno da postoji testament I ako je nesporne sadrine,Ako postoji spor: upuuju se na parnicu, a prekida se ostavinski postupak,Sud upuuje na parnicu onog ije je pravo manje verovatno (tuilac; teret dokazivanja, trokovi taksi idr) IZVRILAC TESTAMENTA: Korisno je da je odreen (1 izvrilac ili vie) Funkcija pomonog sudskog organa, UVA zaostavtinu; UPRAVLJA zaostavtinom; ISPLAUJE dugove I legate idr, Polae sudu RAUN o svom radu I ima pravo na NAKNADU trokova I nagradu RASPRAVLJANJE ZAOSTAVTINE:NE raspravlja se kad NEMA imovine, kada NEMA nepokretnosti (a naslednici ne trae da se sprovede ostavinski postupak)72.Ostavinska rasprava 1) Zakazuje se ROITE, 2)Pozivaju se sva ZAINTERESOVANA lica 3) Dunost dostavljanja PISMENOG testamenta sudu 4) Ukoliko nije poznato da li ostavilac ima naslednike ili im je boravite nepoznato, OGLASom se pozivaju lica koja polau pravo na naslee: a) oslasna TABLA b) slubeni GLASNIK; c) oglas u INOSTRANSTVU (ako se ne jave u roku od jedne godine sud e raspravljati na osnovu podataka sa kojima raspolae) 5) Sud raspravlja o: SASTAVU zaostavtine i KRUGU lica koja imaju pravo na zaostavtinu.

73.Nasledna izjava Prijem ili odricanje od naslea (pozitivna negativna nasledna IZJAVA). Nije opoziva.Odricanje od naslea (do okonanja 1.stepenog postupka) moe biti u SOPSTVENO ime I u ime svojih POTOMAKA. Postoji I odricanje u KORIST odreenog naslednika (pozitivna nasledna izjava I USTUPANJE naslea). Nasledna izjava moe se dati: a) preko punomonika;b) pred ostavinskim sudom ili c) konzularnom predstavniku

74.Upuivanje na parbicu ili drugi postupak Ako su meu strankama SPORNE neke injenice: Punovanosi ili sadrini testamenta, Odnosu naslednika I ostavioca,Odricanju od naslea. Ostavinski sud PREKIDA parnicu I eka REENJE (prejudiscijalno pitanje

75.Reenje o nasledjivanju Generalije ostavioca I generalije naslednika Oznaene imovine (nepokretne I pokretne), Sporazum o deobi imovine (ukoliko su se stranke dogovorile)- Reenje se dostavlja: SVIM naslednicima;SVIM legatarima; UPRAVI prihoda; Zkn. SUDU ,- Ukoliko NEMA naslednika imovina se predaje OPTNI.76.alba u ostavinskom postupku ZBOG: -bitne povrede odreenih postupka; -pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje; -pogrena primena materijalnog prava ROK: -15 dana od donetog ostavinskog reenja; -moe 2.stepeni sud odluiti I o neblagovremenoj albi; -I posle pravosnanog 1.stepenog ostavinskog reenja moe se pokrenuti parnica (onemoguava izvrnost)

77.Uraunavanje poklona i legata u nasledni deo Sastoji se u tome to se svakom ZAKONSKOM NASLEDNIKU uraunava u njegov nasledni deo sve ono to je dobio od ostavioca putem njegovih dodatnih raspolaganja.Osim ako ostavilac nije odredio da se NE URAUNAVA.

78.Povreda nunog dela koji je obligaciono pravne prirode

79.Povreda nunog dela koji je naslednopravne prirode

80.Odgovornost univerzalnih i singularnih sukcesora za dugove ostavioca

IV PRAVA I DUNOSTI BRANIH DRUGOVA

1. POJAM I PODJELA PRAVA I DUNOSTI

Odnosi koji nastaju zakljuenjem braka mogu biti iskljuivo line prirode i imovinske, odnosno linoimovinske prirode. Mnogobrojni odnosi koji predstavljaju dio ovjekove intime ne mogu se regulisati pravnim normama. To su odnosi bioloke, psiholoke, etike i moralne prirode.

2. LINA PRAVA I DUNOSTI BRANIH DRUGOVA

Dijele se na ona koja brani drugovi ne mogu mijenjati sporazumom i ona o kojima se brani drugovi mogu sporazumijevati.

2. Lina prava i dunosti o kojima se brani drugovi ne mogu sporazumijevati

Voenje zajednikog ivota. Ako brak nije zakljuen sa ciljem voenja zajednice ivota, sankcija je nitavnost braka. Ukoliko je brana zajednica prekinuta bez namjere da se nastavi, u pravilu su ispunjeni uvjeti za prestanak braka razvodom.

Ravnopravnost. lan 6 st.2 PZ BiH istie da se brak zasniva na ravnopravnosti branih drugova. Ovaj princip realiziran je u sferi linih i imovinskih odnosa. Povreda naela moe dovesti do razvoda braka, to zavisi od branog druga da li e postaviti zahtjev za razvod braka ili ne.

Obaveza uzajamnog potivanja i pomaganja. Potivanje se ogleda u uvaavanju linosti branog druga, njegovih stavova i potreba. Kada jedan brani drug potcjenjuje, omalovaava ili vrijea drugog, naroito pred treim licima, zajedniki ivot gubi smisao. Zakon ne predvia direktnu sankciju, a posredna sankcija je razvod braka.

Izbor rada i zanimanja je direktna posljedica principa ravnopravnosti branih drugova. Brani drug ima pravo da izabere svoje zanimanje, bez obzira na pristanak ili neslaganje drugog branog druga. Ukoliko doe do neslaganja i nesporazuma, jedina mogua sankcija je razvod braka.

2. Prava i dunosti o kojima se brani drugovi mogu sporazumijevati

Izbor prezimena. Brani drugovi mogu se sporazumjeti da im zajedniko prezime bude prezime jednog od njih, mogu zadrati svaki svoje prezime, ili svaki brani drug moe svom prezimenu dodati prezime svog branog druga.

Odreivanje mjesta stanovanja. Zakon priznaje branim drugovima mogunost sporazumnog izbora mjesta stanovanja. U sluaju nesporazuma, mogui su poremeaji branih odnosa i razvod braka.

Odluivanje o podizanju djece i obavljanju poslova u branoj zajednici. Roditelji su duni dijete uvati, vaspitati, obrazovati, izdravati, brinuti se o zatiti njegovih imovinskih interesa. Roditelji su zakonski zastupnici svoje djece. Obavljanje poslova zajednikog domainstva rjeava se sporazumom branih drugova. Nesporazum o ovim pitanjima moe dovesti do nepodnoljivosti zajednikog ivota i razvoda.

V PRESTANAK BRAKA

brak moe prestati: smru branog druga, proglaenjem nestalog branog druga umrlim, ponitenjem i razvodom braka.

1. PRESTANAK BRAKA SMRU

Brak prestaje u trenutku smrti jednog ili oba brana druga. Prestanak braka smru uvodi se u matinu knjigu umrlih i dokazuje izvodom iz matine knjige umrlih. Odmah nakon smrti branog druga preivjeli brani drug moe zakljuiti novi brak.

2. PRESTANAK BRAKA PROGLAENJEM NESTALOG BRANOG DRUGA UMRLIM

Umrlim se u smislu Zakona o vanparninom postupku moe proglasiti:

osoba o ijem ivotu za proteklih 5 godina nije bilo nikakvih vijesti, a od ijeg roenja je proteklo 60 godina;

osoba o ijem ivotu za posljednjih 5 godina nije bilo nikakvih vijesti, a za koju je vjerovatno da vie nije iva;

osoba koja je nestala u brodolomu, saobraajnoj nesrei, poaru, poplavi, zemljotresu ili nekoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vijesti za 6 mjeseci od dana prestanka takve opasnosti;

osoba koja je nestala u toku rata ili u vezi sa ratnim dogaajima, a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vijesti za godinu dana od prestanka neprijateljstava.

Rjeenje o proglaenju nestale osobe umrlom donosi opinski sud na ijem podruju je ta osoba imala zadnje prebivalite, a po prijedlogu svake fizike i pravne osobe koja ima pravni interes, kao i zainteresiranog organa. Pravosnanou rjeenja prestaje brak. Prestanak je definitivan, te eventualno stavljanje van snage sudskog rjeenja zbog toga to je nestali brani drug iv, nee uticati na brak koji je drugi brani drug u meuvremenu zakljuio. Nae zakonodavstvo ne poznaje poslijebrani rok ekanja, pa brani drug moe odmah zakljuiti novi brak.

3. PONITENJE BRAKA

Brak prestaje kada presuda o ponitenju postane pravosnana (l.47. st.3 PZ BiH). Razlozi za ponitenje braka su brane smenje. Postupak za ponitenje pokree se tubom, kao i ostali brani sporovi. Pravo na tubu imaju brani drugovi, lica koja imaju neposredni pravni interes, organ starateljstva i javni tuilac:

u sluaju zakljuenja fiktivnog braka i postojanja branosti, pravo podizanja tube imaju sva navedena lica. Pravo na tubu ne zastarijeva.

u sluaju duevne bolesti, duevne nerazvijenosti i drugih razloga koji su doveli do nesposobnosti za rasuivanje, pravo podizanja tube imaju brani drug i organ starateljstva. Pravo na tubu ogranieno je trajanjem nesposobnosti za rasuivanje. Nakon prestanka ove smetnje, pravo na podizanje tube ima samo brani drug koji je bio nesposoban za rasuivanje i to u roku od 1 godine od prestanka nesposobnosti za rasuivanje. Isto se odnosi i na sluaj oduzimanja ili ograniavanja poslovne sposobnosti.

u sluaju brane smetnje srodstva, pravo na tubu imaju brani drugovi, organ starateljstva i javni tuilac. Pravo na tubu ne zastarijeva.

u sluaju srodstva po tazbini, nedostatka volje i maloljetstva, pravo na tubu je priznato samo branim drugovima, odnosno roditeljima maloljetnika koji je zakljuio brak bez dozvole suda. Rok za podnoenje tube u sluaju nedostatka volje je godina dana od izvrenja prijetnje, odnosno saznanja za zabludu, ukoliko su brani drugovi ivjeli zajedno. Ako su ivjeli odvojeno, tuba nije vremenski ograniena. U sluaju maloljetstva, pravo organa starateljstva i roditelja maloljetnika na podizanje tube prestaje kada maloljetnik navri 18 godina. Nakon toga samo brani drug koji je u momentu zakljuenja braka bio maloljetan moe podii tubu, ali samo u roku od 1 godine od punoljetstva.

Sud moe odbiti zahtjev za ponitenje braka u sluaju branih smetnji maloljetstva i srodstva po tazbini, ukoliko se utvrdi da postoje opravdani razlozi zbog kojih se moe dozvoliti zakljuenje braka. Takoer, ako je za vrijeme trajanja ranijeg braka zakljuen novi brak, novi brak se nee ponititi ukoliko je raniji brak prestao do zakljuenja glavne rasprave o ponitenju novog braka.

4. RAZVOD BRAKA

4. Pojam razvoda braka

Razvod braka je nain prestanka punovanog braka za ivota branih drugova, iz uzroka i na nain predvien zakonom. Uzroci za razvod braka nastaju nakon zakljuenja braka, u toku zajednikog ivota, za razliku od uzroka ponitenja koji postoje u trenutku zakljuenja braka. Brak se moe razvesti samo na zahtjev branih drugova.

Ponitenje je jain osnov za prestanak braka nego razvod. Dakle, ako istovremeno postoje uzroci za razvod i ponitenje braka, brak e se ponititi. ak se moe ponititi i brak koji je ve razveden.

Brak se moe razvesti samo za ivota branih drugova. Nasljednici mogu samo nastaviti zapoeti postupak, a u sluaju utvrivanja da je tuba umrlog bila osnovana, de facto nastupaju pravne posljedice razvoda mada sud ne donosi odluku o razvodu. Brani drug gubi pravo nasljeivanja prema ostavtini umrlog branog druga.

Brak se moe razvesti samo iz uzroka predvienih zakonom, pred nadlenim organom u zakonom propisanom postupku.

4. OSNOVNI SISTEMI RAZVODA BRAKA U SAVREMENOM ZAKONODAVSTVU

U savremenom zakonodavstvu razvod braka zasniva se na sistemu zabrane razvoda braka, sistemu potpune slobode razvoda braka, mjeovitom sistemu, te sistemu razvoda kao lijeka ili razvoda braka zbog trajne poremeenosti branih odnosa.

Sistem zabrane razvoda braka. Koncepcija o zabrani razvoda braka dugo se zadrala u zakonodavstvima koja su se temeljila na kanonskom pravu, a koje brak smatra ustanovom boanskog prava. U kanonskom pravu uvedena je rastava od stola i postelje kojima se suprunicima daje pravo da ive odvojeno bez mogunosti sklapanja novog braka.

Sistem potpune slobode razvoda braka zastupljen je u zemljama erijatskog prava. Volja suprunika je odluujua kada je u pitanju razvod braka, a bilo kakve ingerencije drave u ovoj sferi odnosa su iskljuene.

Mjeoviti (kombinirani) sistem razvoda braka podrazumijeva razvod braka samo u sluajevima predvienim zakonom. Ovaj sistem je normirao brakorazvodne uzroke koji se zasnivaju na krivici branih drugova, ali i one kod kojih se poremeenost branih odnosa ne moe staviti u njihovu krivicu. Mjeoviti sistem uglavnom je usvojen u zakonodavstvu zemalja Evropske unije. Prihvata se brakorazvodni uzrok trajne i teke poremeenosti braka ili nepovratne propasti braka, uz sporazumni razvod braka, ali i taksativno nabrojani brakorazvodni uzroci koji su po svojoj prirodi neskrivljeni i skrivljeni.

Sistem razvoda lijeka, odnosno razvoda braka zbog poremeenosti branih odnosa zastupljen je u pravu bivih socijalistikih zemalja i nekih zemalja EU. Za ovaj sistem relevantno je stanje teke i trajne poremeenosti branih odnosa ili propasti braka, bez obzira da li je do takvog stanja dolo usljed skrivljenog ili neskrivljenog ponaanja branih drugova. Osnovni i jedini brakorazvodni uzrok je raspad, odnosno propast brane zajednice. Zakonodavac je princip krivice zamijenio principom poremeenosti. Ovaj sistem u novije vrijeme prihvaen je u pravu Holandije i Njemake.

4. Klasifikacija brakorazvodnih uzroka

Brakorazvodni uzroci su zakonom predviene injenice i okolnosti koje nastaju nakon zakljuenja braka, a na osnovu kojih nadleni organ moe razvesti brak. U literaturi se najee susreu slijedee podjele brakorazvodnih uzroka:

Opi i posebni brakorazvodni uzroci. Opi brakorazvodni uzroci mogu obuhvatiti vrlo razliite injenice i okolnosti koje je nemogue taksativno nabrojati, te se koriste formulacije ma koji uzrok, ozbiljan uzrok i sl. Posebni uzroci su injenice i okolnosti koje zakon taksativno nabraja (npr.preljuba, nestalost, neopravdano i zlonamjerno naputanje itd).

Apsolutni i relativni brakorazvodni uzroci. Apsolutni uzroci su takve injenice koje zbog svog znaaja i teine same za sebe imaju snagu brakorazvodnog uzroka (npr.preljuba, raenje o glavi, zlonamjeno naputanje, osuda za teko krivino djelo i sl). Za donoenje odluke o razvodu dovoljno je utvrditi injenicu koja ima snagu apsolutnog uzroka.

Relativni uzroci za razvod braka mogu dovesti do razvoda samo ako izazivaju poremeenost i nepodnoljivost zajednikog ivota (npr.razliite naravi, razlika u godinama, ljubomora i sl). Zadatak suda je da utvrdi kako uzrok tako i posljedicu, nakon ega moe razvesti brak.

Skrivljeni i neskrivljeni brakorazvodni uzroci. injenice koje su rezultat zlonamjernih, odnosno skrivljenih ponaanja klasificiraju se kao skrivljeni brakorazvodni uzroci (npr.preljuba, zlonamjerno naputanje i dr). Neskrivljeni brakorazvodni uzroci su injenice koje imaju negativno dejstvo na stabilnost brane zajednice, ali nisu rezultat zlonamjernog ponaanja branih drugova (npr.duevna bolest, nesaglasnost naravi, nestalost i dr).

Brakorazvodni uzroci kod kojih se pravo na tubu stie protekom roka i uzroci kod kojih pravo na tubu nije vezano rokom. Na osnovu prve grupe uzroka brak se uglavnom razvodi u sluaju faktikog prekida brane zajednice iz razliitih razloga. Druga grupa uzroka su oni kod kojih se pravo na tubu stie ve samim njihovim nastankom. Kod druge grupe pravo na tubu zastarijeva u odreenom roku.

Brakorazvodni uzroci kod kojih se pravo na tubu gubi protekom roka i uzroci kod kojih se pravo na tubu ne gubi protekom roka. Ova podjela se u savremenoj teoriji sve vie naputa, jer je po pravilu vezana za postojanje brakorazvodnih uzroka koji se temelje na krivici branog druga.

4. Evolucija brakorazvodnog sistema u naem pravu

Osnovni zakon o braku donesen je 1946.godine. Normirao je razvod braka kao jedan od naina njegovog prestanka i prihvatio kombinirani sistem brakorazvodnih uzroka. Predviao je:

apsolutne, uglavnom skrivljene brakorazvodne uzroke, zasnovane na shvatanju da razvod predstavlja sankciju za prekraj branih dunosti;

uzroke koji su izraz koncepcije o razvodu kao nunom zlu u sluaju nesree jednog branog druga (nestalost, duevna bolest i sl)

mogunost razvoda braka u sluaju kad je brak izgubio smisao i svrhu, kad je postao nepodnoljiva zajednica za jednog ili oba brana druga.

Karakteristino za ovaj Zakon je dejstvo krivice, koje se ispoljava u povlaenju nemogunosti razvoda braka: iskljuivo krivi brani drug ne bi mogao dobiti razvod braka, bez obzira na to o kom brakorazvodnom uzroku je rije. Krivica se nije utvrivala po slubenoj dunosti, ve iskljuivo na zahtjev branih drugova.

Republiko i pokrajinsko zakonodavstvo. Ustavnim amandmanima 1971.godine zakonodavna nadlenost prenesena je na republike i pokrajine. U prvoj etapi donoenja republikih i pokrajinskih zakona postojale su znaajne razlike. U Makedoniji, RH i BiH prihvaen je modificirani sistem razvoda kao lijeka. Ova grupa zakonodavstava kao brakorazvodne uzroke predvia poremeenost branih odnosa, dui odvojeni ivot, a normiran je i sporazumni razvod braka. Zakonodavstvo BiH potpuno je iskljuilo skrivljene brakorazvodne uzroke, pa samim tim i uticaj krivice na razvod braka. No, predvianjem nestalosti branog druga kao brakorazvodnog uzroka, pored poremeenosti branih odnosa, ono se svrstava u grupu koja prihvata modificirani sistem razvoda kao lijeka.

Nasuprot tradicionalnoj koncepciji, grupa zakonodavstava (Slovenija, Vojvodina) prihvatila je objektivni kriterij, odnosno mogunost razvoda braka samo u sluaju teke i trajne poremeenosti branih odnosa, uz normiranje i sporazumnog razvoda braka. Razvod braka je po rjeenjima iz ove grupe zakona mogao dobiti ne samo brani drug koji nije kriv za nastali poremeaj branih odnosa, ve i onaj ko je iskljuivo kriv.

4. Uzroci za razvod braka u porodinom zakonu.

PZ BiH predvia 2 brakorazvodna uzroka: poremeenost i nepodnoljivost zajednikog ivota kao relativni, te nestalost kao apsolutni brakorazvodni uzrok.

Brani drug moe traiti razvod braka ako su brani odnosi teko i trajno poremeeni, usljed ega je zajedniki ivot postao nepodnoljiv (l.55). Dakle, osnovni brakorazvodni uzrok je teka i trajna poremeenost branih odnosa koja je dovela do nepodnoljivosti zajednikog ivota. Ovdje teite nije na uzrocima ve na posljedici. U praksi se kao sluajevi teke poremeenosti navode postupci suprotni meusobnim pravima i dunostima branih drugova npr.stalne svae, fiziko maltretiranje, prestanak meusobnog povjerenja, potovanja, naklonosti itd.

Pored objektivne posljedice poremeenosti branih odnosa, Zakon trai i postojanje nepodnoljivosti zajednikog ivota, kao subjektivne posljedice, odnosno subjektivno doivljavanje braka kao nepodnoljivog. Odnos poremeenosti i nepodnoljivosti je ravnopravan, te sud mora utvrditi obje injenice.

Nestalost branog druga je drugi brakorazvodni uzrok. Brani drug moe traiti razvod braka ako je njegov brani drug nestao i o njemu nema nikakvih vijesti za vrijeme od 2 godine (l.56). Po svojoj prirodi, ovaj brakorazvodni uzrok je apsolutni, te je da bi se brak razveo dovoljno utvrditi injenicu nestalosti u trajanju od 2 godine.

PZ normira mogunost sporazumnog razvoda braka i razvoda braka po zajednikom prijedlogu. Razvod braka po zajednikom prijedlogu (l.57) mogu je kada su u pitanju brakovi sa maloljetnom djecom (zajednikom ili usvojenom). Brani drugovi u zajednikom prijedlogu navode injenice zbog kojih trae razvod braka, a sud je duan da utvrdi teku i trajnu poremeenost branih odnosa i nepodnoljivost zajednikog ivota. Sporazumni razvod braka, bez ikakvih ogranienja, Zakon predvia ako je u pitanju razvod branih drugova koji nemaju maloljetne djece (vlastite, usvojene ili djece nad kojom je produeno roditeljsko pravo l.58). Ovdje su relevantne samo 2 injenice: da je brak zakljuen i da brani drugovi nemaju maloljetne djece. Suprunici nisu duni navesti razloge za razvod, niti sud ima obavezu da ih utvruje.

4. Mirenje branih drugova

Prema osnovnom zakonu o braku, za mirenje je bio nadlean sud, a predvodio ga je predsjednik vijea. PZ BiH je nadlenost za mirenje prenio na mjesno nadleni organ starateljstva, odnosno centar za socijalni rad. Teite u postupku mirenja je na pronalaenju uzroka i pokuaju njihovog otklanjanja kroz angairanje strunjaka zaposlenih u organu starateljstva psihologa, pedagoga, ljekara, socijalnih radnika. Ukoliko mirenje ne uspije, organ starateljstva e nastojati da brani drugovi postignu sporazum o zatiti, vaspitanju i izdravanju zajednike maloljetne djece (l.64 PZ BiH). U postupku mirenja brane drugove ne mogu zastupati punomonici. Ukoliko brani drugovi ili jedan od njih izostanu sa roita za mirenje mada su uredno pozvani, smatrae se da mirenje nije uspjelo (l.63 st.2). Ovom odredbom devalviran je institut mirenja, jer je odazivanje mirenju predvieno samo kao mogunost, a ne kao obaveza.

Postupak mirenja organ starateljstva je duan provesti u roku od 2 mjeseca i o rezultatima obavijestiti sud. Roite za mirenje u smislu l.66 nee se zakazati:

ako je boravite jednog branog druga nepoznato due od 6 mjeseci;

ako je jedan brani drug nesposoban za rasuivanje;

ako jedan ili oba brana druga ive u inostranstvu.

Ako na roitu ne doe do izmirenja, a postoje izgledi da bi se brani drugovi mogli izmiriti, organ starateljstva e zakazati novo roite.

4. Postupak za razvod braka

U postupku za razvod primjenjuju se posebna pravila parninog postupka, ali i ona predviena porodinim zakonodavstvom. Postupak u branim sporovima regulisan je posebnim pravilima koja derogiraju opa pravila parninog postupka. Meutim, opa pravila e se primjenjivati u postupku u branim sporovima, ako Porodinim zakonom nije drugaije odreeno.

Naelo dispozicije, kao jedno od osnovnih naela parninog postupka je u branom postupku ogranieno. Tuilac se ne moe odrei tubenog zahtjeva, tueni ne moe priznati tubeni zahtjev, a sud ne moe izrei presudu na osnovu priznanja, niti presudu zbog izostanka (l.73 PZ BiH). Naelo dispozicije ima iroku primjenu kada je u funkciji ouvanja braka. Tako u smislu l.74 tuilac moe tubu povui bez pristanka tuenog do zakljuenja glavne rasprave, a sa pristankom tuenog dok postupak nije pravosnano okonan. Do pravosnanog okonanja spora, stranke mogu povui i zajedniki prijedlog i zahtjev za sporazumni razvod braka. Ako je povlaenje uslijedilo nakon donoenja prvostepene presude, sud e rjeenjem utvrditi da je presuda bez pravnog uinka i da se postupak obustavlja.

Naelo postupanja po slubenoj dunosti zastupljeno je kada se odluuje o zatiti zajednike djece, njihovom povjeravanju na uvanje i vaspitanje, te izdravanju. U tom sluaju u sporu uestvuje organ starateljstva.

Stranke su u postupku dune iznijeti injenice i dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtjev, ali sud nije za njih vezan, ve je ovlaten da i sam prikuplja potrebne injenice i dokaze. Sud je ovlaten i da po slubenoj dunosti odreuje privremene mjere o smjetaju i izdravanju djece (l.77)

U branim sporovima iskljuena je javnost. Za sve brane sporove nadlean je opinski sud. Sudsko vijee ine jedan sudija i dvojica sudija porotnika, a u drugom stepenu odluuje vijee sastavljeno od trojice sudija. Postupak u branim sporovima pokree se tubom. Tubeni zahtjev u brakorazvodnom sporu pripada samo branim drugovima. U sluaju razvoda postupak se moe pokrenuti zajednikim prijedlogom ili zahtjevom za sporazumni razvod braka. Pravo na podizanje tube vezano je za linost branih drugova. Nasljednici mogu samo nastaviti ve zapoeti postupak.

Sud u brakorazvodnom sporu odluuje presudom. Stranke imaju pravo albe viem sudu u roku od 15 dana od donoenja presude prvostepenog suda.

4. Posljedice razvoda braka

Posljedice razvoda braka odnose se na brane drugove i djecu.

Posljedice prestanka braka na brane drugove tiu se porodinog imena, zajednike imovine i vraanja poklona, izdravanja i stanarskog prava. Porodino ime spada u lina dejstva braka. Nakon razvoda od branog druga zavisi da li e pokrenuti postupak za promjenu porodinog imena. Imovinskopravni odnosi i izdravanje su obraeni u posebnom poglavlju. Pravo nasljeivanja bivih branih drugova regulisano je Zakonom o nasljeivanju. Stanarsko pravo branih drugova nakon razvoda, ukoliko o njemu ne postoji sporazum, rjeava se od strane suda u vanparninom postupku. Brani drug koji je odlukom suda prestao biti nosilac stanarskog prava duan je iseliti iz stana kada mu se osigura nuni smjetaj.

Posljedice razvoda braka u odnosu na djecu. Presudom o razvodu braka rjeava se pitanje zajednike djece branih drugova, odnosno njihovog povjeravanja na uvanje, vaspitanje i izdravanje. Ovo pitanje rjeava se uz puno uvaavanje djejih interesa. Organ starateljstva ve u sluaju neuspjelog mirenja nastoji da roditelji postignu sporazum o zatiti, vaspitanju i izdravanju zajednike djece. Ukoliko sporazum ne bude postignut, odnosno ako on ne odgovara interesima djeteta, sud e u brakorazvodnoj parnici odluiti o ovom pitanju. Zakon predvia vrlo iroka ovlatenja organa starateljstva koji uestvuje u postupku radi zatite djeijih interesa. Sud nije vezan miljenjem organa starateljstva, a u svakom konkretnom sluaju mora ocijeniti ta je u interesu djeteta. Osim miljenja organa starateljstva, sud uzima u obzir i elju djeteta, ukoliko je ono sposobno da je izrazi. Sud moe odluiti da sva djeca ostanu kod jednog roditelja, da neka ostanu kod majke a druga kod oca, ili da djeca budu povjerena nekoj treoj osobi ili ustanovi. Roditelj kome dijete nije povjereno na zatitu i vaspitanje ne vri roditeljsko pravo, ali ima pravo da odrava kontakte sa djetetom, prati njegov razvoj i utie na taj razvoj.

VI VANBRANA ZAJEDNICA

Vanbrana zajednica je faktika zajednica ivota ene i mukarca.

1. VANBRANA ZAJEDNICA U PERIODU 1946.- 1971.GODINE (PERIOD SAVEZNOG ZAKONODAVSTVA)

Ustav FNRJ i Osnovni zakon o braku iz 1946.godine nisu odredili pravni pojam vanbrane zajednice niti njene posljedice. Meutim, pod pritiskom velikog broja zahtjeva za priznanje odreenih dejstava vanbranoj zajednici, sudovi su morali reagovati. Zbog toga je uslijedilo Uputstvo Saveznog vrhovnog suda o nainu rjeavanja sporova u vanbranoj zajednici iz 1954.godine, kojim je Vrhovni sud dozvolio primjenu opih pravila imovinskog prava kada su u pitanju imovinskopravni zahtjevi u vanbranoj zajednici. Tako se koliko-toliko osigurala zatita vanbranih drugova koritenjem instituta naknade tete i obogaenja bez osnova.

2. VANBRANA ZAJEDNICA U PORODINOM ZAKONU

U smislu l.14 PZ BiH, ivotna zajednica mukarca i ene koji nisu zakljuili brak izjednaena je sa branom zajednicom u pogledu prava na meusobno izdravanje i drugih imovinsko-pravnih odnosa, pod uslovima i na nain propisanim (ovim) zakonom. Jednu ivotnu zajednicu vanbranom zajednicom ini volja mukarca i ene da se tako ponaaju, odnosno da izvravaju prava i dunosti koja postoje izmeu branih drugova. Ona se po svojim manifestacijama ne razlikuje od braka, ali nastaje saglasnou volje branih drugova i (za razliku od braka) za njeno zasnivanje nije potrebna nikakva forma.

Da bi vanbrana zajednica bila izjednaena sa brakom u pogledu prava na meusobno izdravanje i drugih imovinskopravnih odnosa, Zakon uz ispunjenje opih uvjeta trai da je vanbrana zajednica trajala due vrijeme. Due trajanje je pravni standard, kome sudska praksa treba da odredi znaenje. Tuba za izdravanje moe se podnijeti u roku od 3 godine od prestanka vanbrane zajednice. Kada su u pitanju imovinski odnosi vanbranih drugova, Zakon predvia samo mogunost sticanja i podjele zajednike imovine vanbranih drugova. U tom sluaju primjenjuju se odredbe koje se odnose na brane drugove.

Zatita linih prava i dunosti u vanbranoj zajednici nije previena Porodinim zakonom.

DIO II

ODNOSI RODITELJA I DJECE

I O ODNOSIMA RODITELJA I DJECE UOPE

Odnos roditelja i djece je istovremeno bioloki, drutveni i pravni odnos. Pravno ureenje roditeljskog odnosa kroz historiju je bilo razliito, posebno kada su u pitanju poloaj djeteta u porodici i drutvu, poloaj i uloga majke, te ingerencije dravnih i drutvenih organa u smislu intervencija u ove odnose.

U starim pravnim sistemima sa patrijarhalnom strukturom porodice (npr.rimsko i germansko pravo), dijete nije smatrano pravnim subjektom, ve je pater familias imao neogranienu vlast nad njim (patria potestas). U poetku je ta vlast sadravala pravo ivota i smrti (ius vitae ac necis), pravo prodaje (ius vendendi), te pravo da se dijete trai natrag od treih lica koja su ga drala (ius vindicandi). U Justinijanovom pravu poloaj djeteta je popravljen. Daljim razvojem odnosa roditelja i djece drava dobiva ovlatenja u smislu kontrole (posebno religijskog) vaspitanja djeteta unutar patrijarhalne porodice.

Danas je dijete postalo subjekt kome su priznata posebna prava iju zatitu su obavezni realizovati kako roditelji, tako i drava putem nadlenih organa. Roditelj je postao odgovoran za kompletnu zatitu, podizanje i osposobljavanje djeteta za samostalan ivot, podmirenje svih njegovih potreba za vrijeme maloljetstva, kao i nakon punoljetstva ako je dijete nesposobno da se samo stara o sebi. Tako se u savremenom pravu teite u odnosu roditelja i djece sa prava roditelja prebacuje na odgovornost roditelja, odnosno prava djeteta.

Osim poloaja djeteta, izmjene su kroz historiju nastale i u poloaju roditelja. Poetna rjeenja su majku potpuno iskljuivala iz staranja o djetetu, a ocu priznavala apsolutnu vlast, da bi ovakav odnos evoluirao do potpune ravnopravnosti roditelja koja postoji u savremenom pravu.

Savremeni pravni sistemi izjednaavaju vanbranu djecu sa branom. Meutim, mada formalno izjednaeno, vanbrano dijete u stvarnosti nije u istom poloaju, prvenstveno zbog toga to za razliku od brane djece, vrlo mali broj vanbrane djece ivi u porodici sa oba roditelja.

Pravo djeteta na posebnu zatitu i pomo drave, u sluajevima kada je ono lieno porodine sredine ili kada nije u njegovom najboljem interesu da ostane u takvom krugu, normira Konvencija o pravima djeteta koja je stupila na snagu 1990.godine. U naem pravu pod posebnom drutvenom zatitom su maloljetnici bez roditeljskog staranja. Ta zatita se osigurava putem usvojenja, starateljstva, hranjenitva i porodinog smjetaja.

Odnos roditelja i djece po krvi se uspostavlja na slijedee naine:

1. automatski po zakonu, primjenom pretpostavke o oinstvu mua i materinstvu ene koja je u braku;

2. dobrovoljno priznanjem djeteta od roditelja;

3. sudskim putem.

II PORODINI STATUS DJETETA

Roditeljski odnos moe nastati prirodnim i pravnim putem, tj.roenjem i usvojenjem. Dijete koje je roenjem zasnovalo roditeljski odnos moe imati status branog ili vanbranog djeteta, to zavisi od toga da li su roditelji u vrijeme roenja ili zaea bili u braku ili ne. U sluaju nastanka roditeljskog odnosa usvojenjem, dijete ima status usvojenog djeteta.

Brano dijete zasniva odnos sa roditeljima samim roenjem, tj.upisom u matinu knjigu roenih. Vanbrani roditeljski odnos moe nastati takoer upisivanjem u matinu knjigu roenih na osnovu priznanja oba roditelja koji se upisuju kao majka i otac, ili moe nastati kasnije naknadnim utvrivanjem oinstva.

Dijete roeno kao brano moe postati vanbrano ukoliko mu bude uspjeno osporeno materinstvo ili oinstvo. Obrnuta mogunost nije normirana u PZ.

U zakonodavstvu BiH, u skladu sa naelom izjednaavanja brane i vanbrane djece, sadrina odnosa roditelja i djece je istovjetna, tako da podjela na branu i vanbranu djecu vie nema raniji znaaj.

1. BRANI STATUS DJETETA

Sticanje branog statusa uslovljeno je kumulativnim postojanjem 3 elementa:

4. da su roditelji u vrijeme zaea djeteta bili u braku;

4. da je dijete rodila ena koja je u vrijeme njegovog roenja ili zaea bila u braku (brano materinstvo);

4. da mu je otac mukarac koji je u vrijeme njegovog roenja ili zaea bio u braku sa njegovom majkom (brano oinstvo).

Porijeklo djeteta iz braka. Prema l.106/1 PZ BiH, dijete potie iz braka ako je roeno za vrijeme trajanja braka ili u roku od 300 dana od dana prestanka braka. Dakle, dijete roeno za vrijeme trajanja braka smatra se branim, bez obzira na to kad je zaeto. Isto tako, dijete roeno u roku od 300 dana po prestanku braka smatra se branim jer toliko traje najdua trudnoa, odnosno dijete je zaeto u braku. Ako je brak prestao smru mua, poetak roka vee se za dan smrti. Ako je brak prestao proglaenjem branog druga umrlim, poetak roka vee se za dan koji je u pravosnanom sudskom rjeenju utvren kao dan smrti. Ako je brak prestao ponitenjem ili razvodom, poetak roka vee se za dan pravosnanosti presude o ponitenju ili razvodu braka.

Pored navedenog, da bi se dijete smatralo branim potrebno je da brak bude postojei. Ukoliko prilikom sklapanja braka nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo postojanje, dijete roeno u takvom braku nee se smatrati branim, jer se smatra da takav brak nije ni sklopljen i shodno tome ne proizvodi nikakve pravne uinke. Ponitenje braka ne utie na brani status djeteta.

Brano materinstvo. Porijeklo djeteta od majke utvruje se primjenom rimskog pravila mater semper certa est (majka je uvijek poznata). Materinstvo se zasniva roenjem, to se u zakonodavstvu uvijek izriito ne propisuje. Meutim, medicinska dostignua u vezi transfera embrija u matericu druge ene koja nosi i raa dijete, kao i u vezi surogat materinstva gdje se jedna ena oplouje sjemenom mua druge ene, nosi i raa dijete da bi ga predala tom branom paru, onemoguava da se majka uvijek odredi samo primjenom pravila mater semper certa est, te se namee potreba normiranja utvrivanja i osporavanja materinstva, koja u naem pravu nije zadovoljena u potrebnoj mjeri.

U najveem broju sluajeva majka se utvruje upisom injenice raanja u matinu knjigu. Kao i ostali podaci sadrani u matinim knjigama, i ovaj se smatra tanim dok se ne dokae suprotno. Materinstvo se dokazuje izvodom iz matine knjige roenih, a u sluaju spora i drugim dokaznim sredstvima.

Brano oinstvo. U zakonodavstvu se jo od rimskog prava brano oinstvo zasniva na pretpostavci pater vero is est quem nuptiae demonstrant (otac je onaj na koga brak ukazuje) jer se ovo pitanje ne moe normirati na drugaiji nain. Obzirom da je pretpostavka oinstva zasnovana na vjerovatnoi, ona je ustanovljena kao oboriva (praesumptio iuris tantum), odnosno mu majke smatra se ocem djeteta dok se ne dokae suprotno. Ova pretpostavka prihvaena je i u uporednom pravu, mada ima odstupanja od njene primjene.

Pretpostavka Porodinog zakona da se ocem djeteta roenog u braku i u roku od 300 dana po prestanku braka smatra mu majke, ne moe ukazati na oca djeteta samo u slijedeim situacijama:

1. Kada ena neposredno po prestanku braka zakljui novi brak i u njemu rodi dijete prije isteka 300 dana od prestanka prethodnog braka. Za ovakvu situaciju PZ propisuje da se ocem djeteta roenog prije isteka roka od 270 dana smatra mu majke iz prethodnog braka. Primjena ove pretpostavke se iskljuuje ukoliko mu majke iz kasnijeg braka, uz njenu saglasnost, prizna dijete kao svoje. Ovdje se bez razloga odstupa od roka od 300 dana kao najdueg trajanja trudnoe, koji je prihvaen u svim drugim situacijama.

U belgijskom, bugarskom, maarskom i vicarskom pravu ocem djeteta roenog u novom braku, a prije isteka 300 dana od prestanka ranijeg braka, smatra se novi mu majke. Ukoliko njegovo oinstvo bude osporeno, uspostavlja se pretpostavka o oinstvu ranijeg mua.

2. Kada je majka u vrijeme roenja djeteta u 2 braka: jedan ranije zakljuen je punovaan, a drugi u kome se ostvaruje zajednica ivota je nitavan zbog brane smetnje branosti. PZ ne rjeava ko e se smatrati ocem djeteta u ovakvom sluaju.

Pravna pretpostavka o muu majke kao ocu djeteta primjenjuje se i u sluaju kada je dijete zaeto vjetakim putem. Ovo vai za homologenu oplodnju (oplodnja izvrena spermatozoidima mua), kao i za heterogenu oplodnju (koritena sperma drugog mukarca), s tim to je u prvom sluaju ova pretpostavka neoboriva, a u drugom mu moe pobijati pretpostavku o oinstvu ukoliko se nije saglasio sa heterogenom inseminacijom. Kod heterogene inseminacije izvjesno je da pretpostavljeni otac nije i prirodni otac djeteta, ali se preko te razlike svjesno prelazi kada je mu dao pristanak za ovakvu oplodnju.

3. VANBRANI STATUS DJETETA

Vanbrani status djeteta odreuje se na osnovu nekoliko odredbi PZ, te se vanbranim djetetom smatra:

1. Dijete koje rodi neudata ena;

2. Dijete koje rodi ena koja je bila u braku, ali nakon isteka 300 dana od dana prestanka braka;

3. Dijete koje rodi ena u nepostojeem braku;

4. Dijete koje je roenjem steklo brani status, ali mu je branost uspjeno osporena.

U naem pravu sva vanbrana djeca imaju isti poloaj, dok se u dijelu uporednog prava pravi razlika izmeu pojedinih kategorija vanbrane djece. Tako je npr. u francuskom pravu zabranjeno utvrivanje roditeljskog odnosa djeteta sa drugim roditeljem nakon to je utvren ovaj odnos sa jednim roditeljem, ukoliko izmeu roditelja postoji brana smetnja srodstva. Incestiozna djeca ne mogu se priznati ni u italijanskom pravu, a u belgijskom djeca izmeu ijih roditelja postoji smetnja koja se ne moe otkloniti dozvolom kralja.

U PZ BiH se termin vanbrano dijete zamjenjuje terminom dijete roeno van braka, mada je teorijski najtaniji i najkrai termin vanbrano dijete. U francuskom pravu npr, dijete se oznaava kao zakonito i prirodno, u njemakom i austrijskom kao brano i nebrano. U panskom pravu koriste se termini zakonito i nezakonito dijete, a meu nezakonitom se pravi razlika izmeu prirodne i neprirodne djece u koju spadaju preljubnika i incestiozna djeca.

Djeca roena van braka imaju ista prava i dunosti kao i djeca roena u braku. Meutim, ova ravnopravnost nije osigurana u momentu roenja djeteta jer se roditeljskopravni odnos zasniva na razliit nain i u razliitom trenutku za branu i vanbranu djecu. Dok se za brano dijete pretpostavka o muu majke djeteta kao njegovom ocu primjenjuje ve u trenutku roenja, otac vanbranog djeteta utvruje se u svakom pojedinom sluaju na zakonom propisan nain priznanjem ili sudskom odlukom.

Statusno izjednaavanje vanbrane i brane djece ostvarilo bi se primjenom zakonske pretpostavke pater vero is est quem mater demonstrant (otac je onaj na koga majka ukazuje) na vanbranu djecu. Sama izjava majke bila bi dovoljna da se oznaeni mukarac upie u matinu knjigu kao otac djeteta, a ukoliko on smatra da nije otac, imao bi pravo osporiti svoje oinstvo. Nae pravo pribliilo se ovakvom rjeenju priznajui pravo majci vanbranog djeteta da oznai mukarca kojeg smatra ocem djeteta, o emu se on tada izjanjava priznajui ili ne priznajui dijete kao svoje. Pri utvrivanju vanbranog statusa djeteta dovoljno je utvrivanje materinstva i oinstva jer vanbrano dijete ima isti status bez obzira na to da li potie iz vanbrane zajednice ili prolazne veze ene sa vanbranim ocem djeteta.

III VANSUDSKO UTVRIVANJE PORIJEKLA DJETETA

Dijete od roenja ima pravo, ako je to mogue, da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovu brigu (l.7 Konvencije o pravima djeteta). Ovo pravo na utvrenje porijekla je djetetovo prvo i najvanije pravo.

Utvrivanje materinstva i oinstva moe biti vansudsko i sudsko. Vansudski se utvruje primjenom pravne pretpostavke o materinstvu i oinstvu ili dobrovoljno priznanjem materinstva i oinstva. U sudskom postupku porijeklo djeteta utvruje se u 2 sluaja:

1. Utvrivanje materinstva i oinstva protiv volje majke;

2. Osporavanje materinstva i oinstva utvrenog vansudskim putem.

4. PRIZNANJE VANBRANOG OINSTVA I MATERINSTVA

Priznanje materinstva i oinstva je jednostrana izjava volje ene koja sebe smatra majkom, odnosno mukarca koji se smatra ocem djeteta, data u zakonom propisanom obliku i uz ispunjenje ostalih uvjeta normiranih u zakonu, a kojom se zasniva roditeljskopravni odnos.

1.1. Priznanje vanbranog oinstva

Oinstvo se moe priznati samo vanbranom djetetu, to znai da se branom djetetu poto se njegovim ocem smatra majin mu, ne moe priznavati oinstvo prije nego to se uspjeno ospori brano oinstvo.

Uslovi za priznanje oinstva. Za punovanost priznanja zahtijeva se ispunjenje odreenih materijalnih i formalnih uslova.

1. Lice koje daje izjavu o priznanju mora imati poslovnu sposobnost, odnosno sposobnost za rasuivanje zbog primjene opeg pravila da pravno relevantnu izjavu moe dati samo punoljetno poslovno sposobno lice. Porodini zakon normira da oinstvo moe priznati i maloljetnik ako je stariji od 16 godina, kao i lice kome je ograniena poslovna sposobnost ako je sposobno shvatiti prirodu i znaenje izjave o priznanju oinstva. Ova sposobnost shvatanja mora biti utvrena u svakom konkretnom sluaju od strane organa pred kojim se vri priznanje, a izjavu navedena lica daju lino. Obzirom da je data dobrovoljno, izjava se ne provjerava, ve se smatra istinitom.

PZ u l.110 normira i mogunost priznanja oinstva putem punomonika, ime se odstupa od pravila o nemogunosti zastupanja pri davanju strogo line izjave volje. Punomo mora biti ovjerena i sadravati izriitu uputu punomoniku da da izjavu o priznanju oinstva odreenog djeteta koje je rodila odreena ena. Vremensko vaenje ove punomoi nije ogranieno.

2. Dijete se po pravilu priznaje nakon roenja i za vrijeme njegovog ivota. Meutim, od ovog pravila se danas odstupa dozvoljavanjem mogunosti priznanja kako prije roenja, tako i poslije smrti djeteta. Priznanje djeteta prije roenja proizvodi pravne posljedice samo ako se dijete rodi ivo. U suprotnom se smatra da izjava nije ni data. PZ regulie i mogunost priznanja oinstva i poslije smrti djeteta, ali samo pod uslovom da je ono ostavilo potomstvo.

3. Izmeu lica koje priznaje i djeteta ije se oinstvo priznaje mora postojati razlika u godinama koja je uobiajena i potrebna za zasnivanje prirodnog roditeljskog odnosa. Poto se radi o prirodnom uslovu, zakon ga izriito ne normira, a postojanje razlike u godinama se cijeni u svakom konkretnom sluaju.

4. Za punovanost priznanja potrebno je da se izjava o priznanju da u posebnoj formi, na nain predvien u zakonu. PZ (l.109) normira da se oinstvo moe priznati pred matiarem, organom starateljstva, sudom ili drugim organom. Izjava data pred matiarem se unosi u zapisnik, na osnovu kojeg se nakon to bude ovjeren, vri upis u matinu knjigu. O izjavama datim pred sudom ili organom starateljstva takoer se sainjava zapisnik, koji se nakon ovjere dostavlja nadlenom matiaru radi upisa u matinu knjigu.

Priznanje oinstva u privatnoj izjavi ne proizvodi dejstvo, osim u sluaju punovanog testamenta.

U postupku priznanja, matiar odmah po saznanju za roenje djeteta van braka poziva majku da se izjasni o tome ko je otac djeteta i o tome obavijesti organ starateljstva. Ukoliko se majka izjasni, organ starateljstva poziva oznaeno lice da izjavi da li je otac djeteta. Navodni otac moe priznati dijete na propisani nain, a ako izjavi da nije otac ili ne da nikakvu izjavu majka ima mogunost podnoenja tube za utvrivanje oinstva.

Datu izjavu o priznanju oinstva mukarac ne moe opozvati. Lice koje je priznalo oinstvo, a kasnije sazna za okolnosti koje bi iskljuivale njegovo oinstvo, moe oinstvo osporavati tubom u roku od godinu dana po saznanju za ove okolnosti, a najkasnije u roku od 5 godina po davanju izjave o priznanju.

5. Saglasnost majke, odnosno djeteta sa priznanjem je takoer uslov za punovanost priznanja. Saglasnost majke je dovoljna za dijete mlae od 16 godina, u suprotnom je potrebna i saglasnost djeteta, osim ako je dijete trajno nesposobno za rasuivanje. Saglasnost majka daje usmeno, pred matiarem (o emu se sastavlja zapisnik), u javnoj ispravi (sastavljena od ovlatenog organa - organ starateljstva, sud i sl) ili ovjerenoj ispravi (sastavlja sama majka, iji potpis mora ovjeriti nadleni organ). U sluaju da je majka umrla, proglaena umrlom ili joj je potpuno oduzeta poslovna sposobnost, saglasnost sa priznanjem moe dati staralac djeteta, uz odobrenje organa starateljstva.

Izjava o saglasnosti moe se dati u roku od 30 dana od prijema obavjetenja matiara o tome da je jedno lice priznalo oinstvo. Nesaglaavanje ili neizjanjenje u datom roku sprijeie upisivanje oinstva u matinu knjigu roenih. U takvom sluaju lice koje je priznalo oinstvo moe u roku od 3 godine od prijema obavjetenja o nesaglasnosti, tubom traiti da njegovo oinstvo utvrdi s