NEŽELJENI EFEKTI

Mr.ph Jasna Savić Farmaceutsko-fizioterapeutska škola

BILJNIH EKSTRAKATA

Biljni ekstrakti predstavljaju složene smeše velikog broja hemijski različitih sastojaka koji ispoljavaju širok spektar biološke aktivnosti. Dobijaju se ekstrakcijom različitih biljnih organa (cvetova, listova, korena, plodova, semena itd.).

Kvalitativni i kvantitativni sastav biljnih sirovina, odnosno odgovarajućih ekstrakta ne zavisi samo od biljne vrste, odnosno biljnog organa (genetska determinacija), već i od klimatskih i drugih faktora. Zato se sve veći broj biljaka gaji pod kontrolisanim uslovima.

Efekti koji se mogu očekivati na koži i sluzokoži posle primene biljnih ekstrakata zavise od prisustva i koncentracije odgovarajućih sastojaka.

Biljni ekstrakti

Biljni ekstrakti

Načini ekstrakcije Maceracija Perkolacija Digestija

Ekstrakciona sredstva Voda Etanol Glikolni rastvarači: glicerol, propilenglikol, dietilenglikol, polietilenglikol 400 (PEG

400). Mešaju se sa vodom i smanjuju njenu polarnost. Tečni ugljendioksid (CO2) Masna ulja.

Biljni ekstrakti

Ekstrakcija tečnim CO2

Ekstrakcija subkritičnim tečnim CO2: 50-80 bara, 0 – 10 °C.

Ekstrakcija superkritičnim tečnim CO2: > 80 bara, temperatura iznad sobne. Danas se sve više koristi.

Posle završene ekstrakcije rastvarač se lako uklanja snižavanjem pritiska. Gas se zatim ponovo komprimuje i iskorišćava za novu ekstrakciju.

Prednosti: ekstrakciono sredstvo se potpuno uklanja iz uzorka (nema rezidua rastvarača); izbegava se ekstrakcija pesticida (npr. u slučaju korena žen-šena, Ginseng radix).

Vrsta rastvarača za ekstrakciju zavisi od toga kakvo delovanje ekstrakt treba da ispolji, tj. koje aktivne materije treba ekstrahovati.

• Polarni rastvarači koriste se za ekstrakciju polarnih (hidrosolubilnih) sastojaka: flavonoidni, antocijani, proantocijanidini, tanini, fenolkarbonske kiseline, saponini, aminokiseline, šećeri, hidrosolubilni vitamini, mineralne materije i dr.

• Nepolarni rastvarači koriste se za ekstrakciju nepolarnih (liposolubilnih) sastojaka: etarska ulja, triterpeni, liposolubilni vitamini, masna ulja i dr.

Cvast kamilice, Matricariae flos

Vodeni ekstrakt: sluz, flavonoidi (apigenin 7-glukozid, apigenin)

Uljani ekstrakt: etarsko ulje (hamazulen, α-bisabolol)

Biljni ekstrakti

Vrste ekstrakata Prema konzistenciji ekstrakti(u zavisnosti da li je

rastvarač potpuno ili delimično uklonjen) mogu biti: suvi žitki (polutečni) tečni

Biljni ekstrakti

Stabilizacija ekstrakata• Suvi ekstrakti stabilizuju se adsorpcijom na čvrste supstance kao nosače, čime se postižu bolja rastvorljivost i odgovarajuće reološke osobine. Nosači: mikrokristalna celuloza, Avicel; koloidni silicijum-dioksid, Aerosil; -ciklodekstrini; skrob; laktoza i dr.)

• Žitki i tečni ekstrakti se stabilizuju dodatkom etanola.

Biljni ekstrakti Deklarisanje biljnih ekstrakata

Na deklaraciji biljnih ekstrakata obavezno se navode: ekstrakciono sredstvo (npr. 60% etanol (V/V) vrsta ekstrakta (suvi, žitki ili tečni) način ekstrakcije (npr. maceracija ili perkolacija) odnos droga/ekstrakt za suve i žitke, tj. odnos droga/rastvarač za

tečne ekstrakte količina aktivnog principa na koji je ekstrakt standardizovan, odnosno

normiran (ovaj podatak može i da izostane).

Odnos droga/ekstrakt (D/E) Navodi se kod suvih i žitkih ekstrakata

- suvi: najčešće 5-7 : 1 - žitki: 1 : 1 ili 1 : 2.

Odnos droga/rastvaračNavodi se kod tečnih ekstrakata i najčešće iznosi 1 : 5 ili 1 : 10.

Svaka promena ovih odnosa preko dozvoljene granice dovodi do promene svojstava ekstrakata (boja, miris, taloženje, sadržaj aktivnih principa).

Biljni ekstrakti

Standardizacija i normiranje ekstrakata• Ako se za neki ekstrakt ne zna aktivni princip odgovoran za njegovo delovanje ili je aktivnost rezultat sinergizma većeg broja komponenata, onda se radi definisanja njegovog kvaliteta zahteva minimalna količina nekog karakterističnog sastojka. Ovakav ekstrakt označava se kao standardizovan.Npr. -hipericin u herbi kantariona-cinarin u listu artičoke-valerenska kiselina u korenu valerijane

• Za ekstrakt se kaže da je normiran, ako se radi definisanja njegovog kvaliteta zahteva minimalna količina sastojka ili grupe sastojaka za koje je utvrđeno da su nosioci delovanja. Npr. -antrahinoni u listu i plodu sene-escin u semenu divljeg kestena -glicirizinska kiselina u korenu sladića

Biljni ekstrakti

Biljni ekstrakti u kozmetičkim proizvodimaBiljni ekstrakti nalaze primenu u skoro svim oblicima kozmetičkih preparata, zahvaljujući svom specifičnom delovanju.

Savremeni kozmetički preparati često treba da ispolje višestruko delovanje. Ovakvi multiaktivni kozmetički proizvodi se dobijaju kombinacijom različitih biljnih ekstrakata ili se nekim pogodnim rastvaračem ekstrahuje odgovarajuća biljna smeša.

Uprkos generalno dobroj podnošljivosti, biljni ekstrakti i biljni kozmetički preparati koji ih sadrže mogu da ispolje i neželjene efekte:

Opravdanost primene biljnih ekstrakata (umesto izolovanih sastojaka)

Biljni ekstrakti su znatno jeftiniji od čistih izolovanih biljnih sastojaka.

Nekada je aktivnost ekstrakta posledica sinergizma većeg broja komponenata.

Za neke ekstrakte nisu poznati aktivni principi ili grupe aktivnih principa.

Izolovani aktivni principi iz biljaka deluju najefikasnije i sa najmanje neželjenih efekata, ali su i veoma skupi. Koriste se za izradu preparata koji zahtevaju najviše standarde neškodljivosti (preparati bebi i dečije kozmetike, preparati za osetljivu kožu).

• Azulen iz etarskog ulja kamilice, Aetheroleum Matricariae• -Bisabolol iz kore tropskog drveta Vanillosmopsis erythropappa• Apigenin iz cvasti kamilice, Matricariae flos• Rutin iz perikarpa plodova Citrus vrsta, cvetova japanskog bagrema, Sophora japonica• Bioflavonoidi iz perikarpa plodova Citrus vrsta• 18-Gliciretinska kiselina, glicirizinska kiselina iz korena sladića, Glycyrrhiza glabra• Escin iz semena divljeg kestena, Aesculus hippocastanum• Ruskogenin iz rizoma kostrike, Ruscus aculeatus• Aziatikozid, madekasozid, aziatična kiselina iz lista centele, Centella asiatica

• Ehinakozid iz korena Echinacea angustifolia• Hlorogenska kiselina iz semena kafe, Coffea arabica• Antocijani iz ploda borovnice, Vaccinium myrtillus)• Proantocijanidini (katehini) iz lista zelenog čaja, Thea sinensis (Camellia sinensis)• -Glukani iz semena ovsa, kvasca • Usninska kiselina iz talusa islandskog lišaja, Cetraria islandica

Biljni ekstrakti u kozmetičkim proizvodima

iritacijaalergijske reakcije (reakcije preosetljivosti): npr. propolis, peru-balzam, etarsko ulje karanfilića, eugenol, izoeugenol; cimetaldehidkontaktni dermatitis: seskviterpenski laktoni sa egzocikličnom metilenskom grupom (npr. helenalin iz Arnicae flos; antekotulid u Matricariae flos (Asteraceae) fotosenzibilizacija (fototosičnost): furanokumarini (Apiaceae), hipericin (Hypericum perforatum)).

O

O

OANTEKOTULID

O

O

OHOH

OH OH

HO

HO CH3

R

HIPERICIN: R=CH3

PSEUDOHIPERICIN: R=CH2OH

Neželjeni efekti biljnih ekstrakataBijni ekstrakti čine osnov prirodne i organske kozmetike.Mogu biti uzrok pojave lokalnih i sitemskih neželjenih efekata posle perkutane resorpcije, udisanja ili gutanja.

Reakcije preosetljivosti Naročito su reaktivni sastojci biljaka male

molekulske mase koji su u stanju da se kovalentno vežu za proteine i tako formiraju imunogene

Reakcije preosetljivosti mogu da budu posredovane antitelima (tipovi I,II,III) ili

T-limfocitima (tip IV)

Topikalni put primene često dovodi do senzibilizacije, a to može predstavljati opasnost od nastanka alergijske reakcije pri sistemskoj upotrebi .

Neželjeni efekti biljnih ekstrakta

Tipovi reakcija preosetljivosti Tip I – anafilaktička reakcija / alergije

(IgE): anafilaktički šok, urtikarija, rinitis, konjuktivitis, bronhospazam

Tip II – citotoksične reakcije (IgG, zavisne od komplemenata): agranulocitoza, trombopenija, hemolitička anemija

Tip III – imunokompleksne reakcije (IgG): serumska bolest

Tip IV – ćelijska preosetljivost (T limfociti): kontaktni dermatitis

Neželjeni efekti biljnih ekstrakta

Neželjeni efekti biljnih ekstraktaBiljni alergeni1.Pojedine biljke u sekretornim strukturama sadrže HISTAMIN koji

može dovesti do pojave inflamacije i alergijskih reakcijaPrimer:Urtica dioica-kopriva2.POLIFENOLI, mogu da se oksiduju do hinona koji se vezuju za

proteine i grade kompleks-antigenPrimer:benzohinon primin javlja se na površini listova jagorčevine i

dovodi do pojave plikova i oštećena kože3.GINKOIČNA KISELINA-prisutna u plodu ginka,ali se nalazi u

malim količinama i na izdancima pa je njeno prisustvo u komercijalnim ekstraktima ginka (baš zbog alergenog potencijala)ograničeno,

4.TERPENIprimer:SESKVITERPENSKI LAKTONIOva jedinjenja imaju raznovrsna farmakološka dejstva zbog

prisustva nezasićene veze u γ-laktonskom prstenu.Vezuju se za enzime i vrše ireverziilnu alkilaciju.

Neželjeni efekti biljnih ekstraktaBiljni alergen

6. ETARSKA ULJA kao koncetrisane smese vrlo aktivnih jedinjenja mogu da deluju kao iritansi, senzibilizatori i fotosenzibilizatori(ISPARLJIVI MONOTERPENI)

7.FURANOKUMARINI-dovode do fotosenzibilizacije (Apiaceae,Asteraceae,Rutaceae)Fotosenziilizaciju mogu da izazovu i NAFTODIANTRONSKI sastojci kantariona i to pri primeni per os.

Faktori koji utiču na fotoksični odgovor su : prisustvo melanina u koži mesto aplikacije ulja hidratisanost kože interval vremena između nanošenja ulja izloženost UV zracima

Maksimalna reakcija se javlja ako je interval 30-45 min, dok se interval

duži od dva sata smatra bezbednim. Fotosenzitivnost je proporcionalna koncentraciji primenjenog ulja. Pri

normalnoj topikalnoj primeni koja podrazmeva max 5% etarskog ulja u baznom ulju ili nekom proizvodu, uglavnom se ne javlja.

Neka ulja ne izazivaju neželjenu reakciju kože prilikom prve aplikacije, već se ona javlja kasnije, posle više učestalih nanošenja (Cinnamomum verum kim, Pimpinella anisum anis).

Postoji mogućnost da nakon senzibilizacije na jednu vrstu ulja dođe do senzibilizacije na neki drugi sastojak slične strukture

Neželjeni efekti biljnih ekstraktaFototoksičnost etarskih ulja

Procena bezbednosti pri upotrebi kozmetičkih proizvoda koji u osnovi imaju prirodne sastojke zahteva sjedinjavanje dva tipa podataka:

podaci o toksičnosti sastojaka i podatci o stepenu i načinu izloženosti. Takva procena je složen proces koji zahteva

visoko kvalifikovane stručnjake.

Izloženost odredjenom sastojku procenjuje se na osnovu:

tipa kozmetičkog proizvoda za koji je sastojak upotrebljen količine sastojka u svakom proizvodu količine svakog proizvoda koji dolazi u kontakt sa potrosačem

prilikom jedne aplikacije dužine i učestalosti primene različitih proizvoda koji sadrže

sastojak ukupne površine tela izložene proizvodima pri svakoj primeni predvidive pogrešne upotrebe koja može da poveća izloženost

Treba da se razmatraju ne samo delovi ljudskog tela koji su predviđeni da budu izloženi kozmetičkom proizvodu, vec i drugi delovi koji mogu da dodju u dodir sa gotovim proizvodom prilikom korišćenja. Na primer, preparati za kosu mogu da udju u oči, aerosol preparati mogu da se udahnu, a ruževi mogu da se progutaju.

Procena izloženosti

Procena toksičnostiProcena toksičnosti se zasniva na podacima o• lokalnom delovanju • sistemskom delovanju. Imajući ovo u vidu, neophodno je da se sprovedu adekvatna ispitivanja o apsorpciji kroz kožu i/ili drugim bitnim načinima izloženosti.

Podaci o lokalnom delovanju obuhvataju

• iritaciju kože, sluzokože i oka• reakcije preosetljivosti (alergijski, tj. kontaktni dermatitis)• fototoksičnost (forosenzibilnost),

Podaci o sistemskom delovanju obuhvataju podatke o: • mutagenosti• kancerogenosti• embriotoksičnosti• teratogenosti• reproduktivnoj toksičnosti• kao i o opštoj toksičnosti i delovanju na specifične organe.

• pirolizidinski alkaloidi (hepatotoksično) (npr. Borraga officinalis i Symphytum officinale)

• šafrol (kancerogen) (u preko 50 vrsta i varijeteta, npr. Cinnamomum spp., Hamamelis virginiana i Rosmarinus officinalis)Upotreba produkata koji sadrže šafrol prihvatljiva je samo za odrasle sve dok njegova zastupljenost u krajnjem proizvodu ne prelazi 50mg/kg. Kozmetički proizvodi za decu ne treba da sadrže safrol.