11www.serbianmirror.comJul 2013.

V A N J I N I B I S E R I

USrbiji koja je pod Turcima grcala pet

stotina godina, ve} dve godine traje

prava pomama za turskim serijama.

Dodu{e, u serijama nas ne nabijaju na kolac

i ne gule nam ko`u, pa sam siguran da ~ak

i Andri} ne bi u junacima i posebno junakin-

jama ovih serija prepoznao Turke ili Turkinje

iz svojih romana. Trenutno traje rat medju

televizijama koja }e od njih otkupiti tre}u

turu epizoda serije „Sulejman Veli~anstveni”.

A Turci se oblizuju i su~u zado-

voljno brkove, kao u na{im pesmama u

desetercu. Oni su u pro{loj godini od proda-

je svojih serija zaradili 600.000.000 eura!

Zato sam ljut {to pre Turaka nismo po~eli da

snimamo turske serije i tako ovu napa}enu

zemlju izvu~emo iz bule! Jer, ako }emo

iskreno da govorimo, mnogi na{i glumci vi{e

li~e na Turke, nego turski glumci. Pro~itajte

u ud`benicima kako je izgledao tipi~an

Sloven, zna~i i Srbin, koji je do{ao na

Balkansko poluostrvo: visok, {irokih ple}a,

plavokos, plavih ili zelenih o~iju. Pro~itajte

{ta u ud`benicima za osnovnu {kolu pi{e

kako je izgledao turski vojnik: crn, zarastao

u bradu i brkove, ima per~in, obrijanu }elu,

mrk pogled, krivonog.

Ja takve Turke nisam video u nji-

hovim serijama, ali sam u na{im serijama

video savremene srpske junake sa takvim

opisom. Mo`ete ih sresti i na ulici: obrijane

glave, kratak repi} na donjem delu

frizure, nabildovani mi{i}i, mrki

pogledi... Mo`da podatak da turske

serije uglavnom gledaju `ene

najbolje svedo~i o tome {ta one

misle o savremenom stanovniku

zemlje Srbije. A mo`da govori i

ne{to drugo: Srbi su postali svileni

mu{karci, pa one pri`eljkuju da

budu tretirane onako kako tretira

Sulejman svoje podanice, koje

ubacuje u krevet kao lutke na

naduvavanje. Dakle, ovo je pravi

trenutak da krenemo sa turskim

serijama, koje }emo snimati u Srbiji.

Kako bi izgledala turska serija

snimljena u {umadijskom selu? Bi}u slobo-

dan da budu}im scenaristima predlo`im prvu

epizodu. Ona bi se zvala „Ged`o, {etaj

opanke”.

Radnja prve epizode: po tada{njim

zakonima, mlada prvu bra~nu no} provodi sa

agom ili nekim drugim Tur~inom, koji je bio

glavni u selu. I dok aga obavlja svoju svetu

du`nost, mlado`enji poru~uje: „Ged`o, {etaj

opanke”. A to zna~i – pro{etaj po okolini, pa

potom dodji po suprugu.

Druga epizoda: „Prvi se ma~i}i u

vodu bacaju”. Nije potrebno biti preterano

mudar da bi se shvatilo o kojim ma~i}ima je

re~, jer odluku donosi ged`a koji je {etao

opanke dok su ma~i}i stvarani. Ovo bi bila

surova epizoda zbog zaista delikatne teme, ali

se ne mo`e pobe}i od istorijskih ~injenica.

Tre}a epizoda “Kad se {~a{e po

zemlji Srbiji”. Tu bi se ubacili motivi u koji-

ma umesto Marka drumove oru Milutin

Mrkonji} i Velja Ili} i pripremaju se da

naplate Turcima putarinu, kada iz

Evrope grunu u zavi~aj, {to bi

moglo donekle da ubla`i istorijski

bol. Uz ovu epizodu ide jedan mali

problem: kako prevesti {~a{e na

engleski jezik, ako Englezi po`ele

da kupe seriju? Amerikancima

}emo je lak{e uvaliti, jer bismo

objasnili da je re~ o izvornom

engleskom jeziku, o kome oni

pojma nemaju, kao {to Piro}anci i

Leskov~ani ne znaju ni ko je bio

Vuk Karad`i}, a kamoli da pozna-

ju njegovu gramatiku.

Ipak, u pri~i o turskim serijama

postoji detalj koji ohrabruje: pet stotina god-

ina smo bili pod Turcima, a kako televizijs-

ki rejtinzi pokazuju, narednih pet stotina god-

ina bi}emo pod lepim Turkinjama, koje su

ipak glavne li~nosti u video la`ama “made in

Turska”.

TURBANE LEGENDE

Rodjen je 16. jula 1947. uKumanovu u porodici vojnoglica (otac mu je s Durmitora, a

majka s Lov}ena), koja se pro{etalaod Triglava do Djevdjelije. UBeograd su do{li 1952, kad mu jeotac Du{an odveden na Goli otok.Imao je rok bend „Sidra”, uRadni~kom i IMT-u igrao je odbojkukojom se jo{ bavi, a sad je istrastveni igra~ preferansa. Veoma jeuspe{an i u privatnom `ivotu, ima trisina: Du{ana (36), novinara i scenar-istu, i blizance (27) odbojka{ketrenere – Ognjena u @elezni~aru iIvana koji jo{ igra za Mladi radnik.

Te{ko je prona}i pravi okvirdelovanja. Ceo radni vek proveo jeu novinarstvu – pisanom i elektron-skom. Pisao je u gotovo svimpresti`nim novinama drugeJugoslavije, a zlatni period jedo`iveo kao urednik magazinaDuga. Kultna TV emisija „Crnibiseri” u~inila ga je poznatimTV licem i stru~njakom zapodzemlje. Kao TV stvar-alac je uradio vi{e od dvehiljade jedno~asovnihemisija, a bio je scenaristai tri TV serije: “Jugovi}i”,“Drugo stanje” i “Javljami se iz dubine du{e” ikoscenarista izuzetnouspe{nog filma „Lepasela lepo gore”. Radioje i dokumentarne fil-move.

Od desetak

romana i tri zbirke pri~a, koliko jenapisao, posebno je ponosan naroman „Oko otoka” koji prati porod-icu golooto~ana u periodu od{ezdeset godina. Napisao je zbirkupri~a Kako sam gajio blizance, „Stobisera”, romane “Tunel – lepa selalepo gore”, “Ratna sre}a”, “Zadahbelog”, “Vrele usne”, “Paradastrasti”, “Drugo stanje” i “Okootoka”. Priredio je ha{ki zatvorskidnevnik Veselina [ljivan~anina,

objavio knjigu pri~a„Istorija u krevetu” ir o m a n s i r a n ubiografiju glumcaPetra Bo`ovi}a.Vanja Buli} jepreto~io u romani kazivanja

M i l u t i n a

[oski}a-[oleta, nekada najboljeggolmana sveta. Knjiga “[ole” govorio po{tenom i upornom ~oveku kojinije pristajao na kompromise, ni usportu, ni u svakodnevnom `ivotu iuvek u svemu davao svoj maksi-mum.

Od nedavno mo`e mu sepripisati jo{ jedan epitet – bestselerpisac. Naime, njegov roman„Simeonov pe~at” uporedjuju sa„Da Vin~ijevim kodom”, a ne bi tre-balo da iznenadi ako se uskoropojavi i filmska verzija. – Kada sedogodio po`ar na Hilandaru,neprestano sam razmi{ljao o tomeda li je vatra podmetnuta ili bi treba-lo verovati zvani~noj verziji gr~kepolicije. Oti{ao sam na Hilandar i biopotpuno zbunjen. Monasi ka`u da jepo`ar izraz Bo`je volje, a logikanala`e druga~iji zaklju~ak. Tada jenastala pri~a koju sam preto~io uroman, postaviv{i pitanje {ta se krijeiza tog nemilog dogadjaja. Odgovorje poku{aj kradje relikvija koje senalaze u oltaru centralnog hrama.Ina~e, tamo se u kristalnom krstunalazi krv Isususova, deo venca odru`inog drveta koji je bio na raspe}uoko Isusove glave i jo{ nekolikopredmeta koji imaju Hristosov DNK.Kada neko poseduje DNK odredjeneosobe, mo`da }e jednog dana, kadanauka bude na tom nivou, mo}i dauz pomo} genetskog in`enjeringaklonira bogo~oveka, ka`e Buli}, anastavak pri~e nalazi se u romanu“Simeonov pe~at”.

U svom poslednjem romanu“Jovanova tajna” otkriva da liMiroslavljevo jevandjelje krije mapunestalog blaga templara. U ovom

odli~nom trileru, koji ovih danaobara rekorde ~itanosti, Buli} kom-binuje kontekst tajnih dru{tava isrpske istorije.

Od ovog izdanja Ogledala,Vanja Buli} }e dopuniti svoju bogatubiografiju, pi{u}i i za jedini srpski listkoji se {tampa u SAD, a nama }e bitiposebno zadovoljstvo i ~ast daobjavljujemo tekstove ovogproslavljenog novinara, pisca i sce-nariste.

Novinarska gromada – Vanja Buli}

12 Jul 2013.

P R A V O S U D J E

Moj slu~aj mora da se re{i na nivou tri dr`ave Australije, Hrvatske i Srbije. Zato poru~ujem i politi~arima i narodu da me se sete ponekad

Pi{e: Marko Lopu{ina

Od kada je u novembru pro{le godine

australijski ministar unutra{njih

poslova D`ejson Kler doneo odluku

da Dragan Vasiljkovi} bude izru~en

Hrvatskoj, pritvorenik u sidnejskom zatvoru

Kapetan Dragan podneo je nekoliko `albi na

ovu odluku. Njegov zastupnik profesor

Vojislav Ili}, ~lan Odbora za istinu i pravdu,

odnosno za odbranu Dragana Vasiljkovi}a,

tvrdi za “Novosti” da `albeni proces mo`e da

se otegne jo{ dve godine, koje }e Vasiljkovi}

da provede u australijskom pritvoru.

- Kapetan Dragan je uhap{en u

Australiji kao njen dr`avljanin 2006. godine

po zahtevu Hrvatske, koja ga tereti da je

u~estvovao u zlo~inima nad vojnim

zarobljenicima i civilima u Kninu 1992.

godine i u razaranju nekoliko sela u Baniji

1993. godine. Tada je po~ela njegova odise-

ja pred australijiskim pravosudjem. Njegov

prvi advokat je nasilno u}utkan, jer je otkrio

velike gre{ke australijskog pravosudja u

ovom slu~aju – ka`e profesor Vojislav Ili}.

Novi Vasiljkovi}evi advokati su

shvatili da se radi o politi~kom procesu i ne

zalaze u pravnu sr` procesa. Sud u Hagu je

pismeno potvrdio da nemaju ni{ta {to bi

teretilo Kapetana Dragana, ali dr`ava

Australija tako ne misli. Tako se slu~aj

Kapetana Dragana dovodi do politi~kog nivoa

i zato predugo traje, smatraju njegovi novi

branioci. Zahvaljuju}i profesoru Vojislavu

Ili}u dobili smo izjavu Dragana Vasiljkovi}a

iz sidnejskog zatvora, u kojoj specijalno za

“Novosti” govori kako `ivi kao pritvorenik:

- Sedam godina sam u politi~kim

pritvoru. A to zna~i da, na`alost, za mene rat

jo{ uvek traje. Nema velike razlike izmedju

vremena dok sam sedeo u rovu i ovde dok

~amim u tamnici. Godine lete, dani idu

mnogo sporije. Uglavnom u zatvoru ~itam,

pi{em i sviram gitaru – ka`e Kapetan Dragan

i obja{njava:

– Iz mog iskustva se vidi da je aus-

tralijska demokratija nepodno{ljiva. Ovo je

jedina zapadna zemlja u kojoj ne postoji

deklaracija o ljudskim pravima. Zato je ovde

mogu}e da neko kao ja nevin le`i u zatvoru

sedam godina bez optu`nice, bez presude ili

verodostojnih dokaza za optu`nicu.

Medjutim, nisam ja jedini. U Australiji ~ak i

izbeglice, `ene i decu dr`e godinama po

zatvorima. Zatvor u Sidneju, u kome se ja

nalazim, spada u red najgorih na planeti –

tvrdi Dragan Vasiljkovi}.

Priznaje da zbog toga nije

razo~aran, jer ima veliku podr{ku porodice,

prijatelja i ~itave srpske zajednice od 200.000

ljudi u Australiji.

- Smejem se bar deset puta dnevno.

Stvaram prijatelje ~ak i ovde u tamnici, kako

medju zatvorenicima, tako i medju

zatvorskim osobljem. Nisu mi potrebni

nikakvi lekovi, ni pomagala. Apsolutno

vladam svojim umom i `ivim svaki dan kao

da je moj jedini tren `ivota. Ne nosim sat, da

bih merio vreme svog `ivota, a sa zida sam

odavno skinuo kalendar – pri~a Kapetan

Dragan koji je u zatvoru zaveden kao

pritvorenik broj zatvorski broj 396.047.

Sme{ten je u samicu i mo`e da

prima posetu dva puta mese~no. Na pitanje

~emu se nada, Dragan Vasiljkovi} iz austral-

ijskog zatvora poru~uje:

- Pravda je spora, ali ka`u da je

dosti`na. Nadam se slobodi. Svima je jasno

da moj slu~aj nije li~ne prirode. Dokle god

se ja li~no bavim ovim slu~ajem ne mogu da

o~ekujem neke velike promene.

Naj~e{}e ga pose}uju supruga Nada

Luki} i brat po majci Ki}a Makuljevi}, kao

i prijatelji iz Odbora za istinu i pravdu.

- Moj slu~aj mora da se re{i na

nivou tri dr`ave Australije, Hrvatske i Srbije.

Nadam se samo da to ne}e trajati predugo,

kao pri~a o bliskoisto~nom sukobu Jevreja i

Arapa. Pitali Jevreja: “Kada }e se re{iti sukob

na Bliskom Istoku?” A on odgovara: “Pa

ne}e jo{ dugo, jer traje ve} dve hiljade god-

ina!”

– Zato politi~arima u Srbiji

poru~ujem: “Bilo bi lepo da me se sete

ponekad!” – ka`e Kapetan Dragan – A srp-

skom narodu ka`em: “Bilo bi lepo da pod-

seti politi~are, da se ponekad sete Kapetana

Dragana!” – zavr{io je svoju pri~u Dragan

Vasiljkovi}, pritvorenik u sidnejskom

zatvoru.

NADAM SE SLOBODI

Kapetan Dragan govori iz sidnejskog zatvora

D R U [ T V O

Prema podacima Ujedinjenih nacija,broj izbeglica u svetu je najve}i uproteklih 18 godina, ~ak 45 miliona

ljudi je proterano, a glavni razlog je rat uSiriji. Svake ~etiri sekunde neko je pri-moran da napusti dom i ode u izbegli{tvo.Broj osoba u svetu proteranih sa svojihognji{ta usled ratova i progona, samo ovegodine porastao je za vi{e od 2 miliona.

Vi{e od dve decenije, nakonpo~etka ratova u Jugoslaviji, Srbija pobroju izbeglih i raseljenih i dalje dr`ineslavno prvo mesto medju evropskimdr`avama, a peta je u svetu. PovodomSvetkog dana izbeglica, koji je nedavnoobele`en, izneti su alarmantni podaci obroju i statusu ljudi koji su proterani sasvojih ognji{ta, kao i napori dr`ave da sekona~no re{e njihovi osnovni `ivotni prob-lemi. A lista nevolja je preduga: otetaimovina, neispla}ene zarade, penzije,zarobljena {tednja u bankama...

U Srbiji trenutno `ivi 57 hiljadalica koja imaju izbegli~ki status, od ~ega je41 800 iz Hrvatske i 15 300 osoba iz BiH.Najve}i izbegli~ki talas bio je u perioduratnih de{avanja od 1991. do 1995. godine,

kada je u Srbiju stiglo 618 hiljada ljudi, od~ega se 140 hiljada vratilo u zemljeporekla, a deo se integrisao u srpskodru{tvo prihvatanjem dr`avljanstva.Istovremeno, Srbija se suo~ila i sa proble-mom interno raseljenih lica sa KiM, kojih

ima oko 210 hiljada. Poslednjih pet godina Srbija se

suo~ava sa jo{ jednim problemom, a to suizbeglice iz zemalja u kojima dolazi dobrojnih previranja kao {to su Sudan,Avganistan, Pakistan, a potpisani medjunar-

odni dokumenti je obavezuju da pomognetim licima bilo da se vrate u mati~nuzemlju, ili prihvate dr`avljanstvo Srbije.

Zamenica komesara Komesarijataza izbeglice i migracije SvetlanaVelimirovi} rekla je da se prema istra`ivan-

jima, 95 odsto od ukupnog broja izbeglicai migranata odlu~io da ostane u Srbiji.Problemi sa kojima se izbegli suo~avaju subrojni, a najve}i su nezaposlenost inere{eno stambeno pitanje ili stanovanje uuslovima koji ne ispunjavaju najosnovnije

standarde. ^ak i ako se odlu~e za uziman-je dr`avljanstva, ti problemi ostaju nere{eni.U 29 kolektivnih centara, od kojih je samona KiM 11, `ivi oko 2.400 osoba. Premare~ima Velimirovi}eve, da bi se izbeglimapomoglo, pored malih projekatasamozapo{ljavanja, pomo}i u pru`anjugradjevinskog materijala, Srbija }e izbegli-ma pomo}i i stambeno, odnosno uz pomo}medjunarodnih organizacija realizova}e seRegionalni stambeni program, za pomo}izbeglima u BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori iSrbiji. Njime }e samo u Srbiji biti re{enstambeni problem za vi{e od 16 hiljadaporodica, a trebalo bi da po~ne da se real-izuje u septembru, ka`e Velimirovi}.

„Predvidjeno je da se Regionalnistambeni projekat bavi najugro`enijimizbeglicama, odnosno licima koja ne mogusamostalno da re{e svoje osnovne egzisten-cijalne problem, a da se za ceo regionutro{i 584 miliona evra, od ~ega je zaSrbiju namenjeno 335 miliona. Donatori suobezbedili polovinu i to su sredstva EU,SAD, Italije, Norve{ke, Nema~ke, [vaj-carske”, rekla je Velimirovi}.

M. Maljkovi}

DR@AVA SA NAJVI[EIZBEGLICA U EVROPI

Povodom svetskog dana izbeglica

13www.serbianmirror.comJul 2013.

14 Jul 2013.

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

Oprivatnom` i v o t uN i k o l e

Tasle, postoji vrlomalo podataka. Ion sam je u svojoja u t o b i o g r a f i j ipisao uglavnom os v o mi s t r a ` i v a ~ k o mradu. Ne postoji nijedan audio ili

video zapis Nikole Tesle. Ipak, na osnovupisama koja su ostala i na osnovu njegovekorespodencije, saznajemo ko su bili nje-govi prijatelji.

Zanimljivo je da je Tesla vrlomalo kontakata odr`avao sa li~nostima iznau~ne sfere. Dru`io se sa novinarima,urednicima, izdava~ima, piscima i umet-nicima. Ipak, bio je tu D`ejms Djuar,

{kotski fizi~ar i hemi~ar, koga je Teslaupoznao u Londonu 1892. kada je dr`aosvoja ~uvena predavanja na KraljevskomInstitutu.

U bliskim prijateljskim odnosimasa Teslom bio je D`ord`

Silvester Firek pesnik i novinar,rodom iz Minhena. Firek je biopo{tovan u svojoj profesiji. Ali odoca Nemca i majke Amerikanke,kod Fireka su prevagnuli prone-ma~ki stavovi koji su ga ko{talizatvora tokom Drugog svetskograta, uprkos ~injenici da mu jejedan sin poginuo u Italiji nose}iameri~ku uniformu.

Medju Teslinim pri-jateljima bio je Artur Linc pisacknjiga iz psihologije, etike i pop-ularne psihologije.

Semjuel Klemens

(Mark Tven) i Nikola Teslaimali su fantasti~no prijateljstvodugi niz godina. Tesla se upoz-nao sa knjigama Marka Tvena,jo{ kao ~etrnaestogodi{njak, dokje bolestan le`ao u krevetu, aroditelji o~ajni ispunjavali su musvaku `elju. ^itajuci Tvena,Tesla je zaboravio na svojezdravstvene probleme, a uskoroje po~eo i da se oporavlja.Kasnije u Americi, kada su sesreli i upoznali, Tesla je toiskustvo podelio sa piscem i tajsusret je zabele`en kao veomadirljiv. Mark Tven je to primiosa suzama u o~ima. Tako jenastalo divno prijateljstvo, kojeje negovano do Tvenove smrti1910. godine, a Tesla je tvrdioda je i posle smrti svog prijatel-ja odr`avao kontakt sa njim.

Tomas Kamerford

Martin, urednik presti`nog~asopisa “Electrical World” i pot-predsednik Ameri~kog institutaelektroin`enjera, odigrao je uTeslinom `ivotu vi{estruko

zna~ajnu ulogu. Osim toga {to je ubedioTeslu da odr`i svoje prvo predavanje predpomenutim institutom i {to je 1894.godine objavio prvu knjigu o dotada{njimTeslinim istra`ivanjima, upoznao ga je saporodicom D`onson.

Za veliki broj pisaca oko Teslezaslu`no je njegovo poznanstvo saRobertom Andervudom D`onsonom,diplomatom, pesnikom, novinarom. Mo`dase mo`e re}i da je prisnije veze odr`avaosa njegovom suprugom, Kejt D`onson,lepom i senzibilnom `enom. Ona je svojdom pretvorila u salon obrazovanog ibogatog sveta. Na adresi LeksingtonAvenija 327, Tesla je u zauzimao veomava`no mesto u dru{tvu sastavljenom odmnogih poznatih li~nosti. Ipak, KejtD`onson je ljubomorno negovala pri-jateljstvo sa Teslom, koje je trajalo du`eod dve decenije. To ni jednoj drugoj `eninije po{lo za rukom. Na osnovu prepiske,nije te{ko zaklju~iti kako je ona istovre-meno gajila i delikatne simpatije i ~akne`nu ljubav prema Tesli. Zanimljivo je,opet, da je za toliku njenu naklonost znao

i njen mu` i da ju je odobravao. UzTeslino ime pominjane su i druge lepe,umne i bogate `ene. Medjutim, nijednanije uspela, ono {to je uspela KatarinaD`onson, da zadr`i njegovu pa`nju du`eod dve decenije. Najzad, ni jednoj `eninije po{lo za rukom da postane ono {to sumnoge htele – gospodja Tesla.

Slavna francuska glumica, Sara

Bernar je u toku Teslinog boravka uParizu, uspela da za trenutak skrenepa`nju na sebe. Prolaze}i pored njegovogstola u ba{ti jednog restorana, kaoslu~ajno je ispustila malu ~ipkanu maram-icu.

Margerit Merington, pisac, nov-inar i pijanistkinja takodje je bila dugogo-di{nja prijateljica Nikole Tesle. Sa njom jeimao izuzetno aktivnu prepisku tokomcelog `ivota. Nju je Tesla najverovatnijeupoznao preko D`onsonovih. Ako jeverovati pojedinim svedo~enjima premanjoj je veliki nau~nik gajio posebnaose}anja.

U Teslinom `ivotu bilo jerazli~itih medjuljudskih relacija. Nakon

incidenta sa Tomasom Edisonom, Tesla jeostao ogor~en na njega i nikada nisupopravili svoje odnose. Kada je Edisonve} bio star, Tesla je izjavio da mu jejedna od gre{aka to {to nikada nijepo{tovao Edisonov rad, ali to je malozna~ilo za popravljanje njihovog skoronepostoje}eg odnosa.

[to se ti~e srpskih prijatelja,Jovana Jovanovi}a Zmaja Tesla jeposebno voleo i cenio i njegove je pesmesa u`ivanjem ~itao. Neke je uz pomo}D`onsona i objavio. Zmaju se Teslaposebno odu`io i tako {to je u ameri~kom~asopisu „Vek” objavio slovo o njemu(„Zmaj Jovan Jovanovich the ChiefSerbian Poet of Today”), prakti~no nje-govu iscrpnu biografiju, koja obuhvata ~aki Zmajevo detinjstvo i malo opisivanepo~etke njegove pesni~ke karijere, a nesamo njegove najva`nije pesni~ke domete.

Laza Kosti} je jedno pismoupu}eno Tesli, po~eo re~ima “Dragi pri-jatelju, ho}u da vas o`enim!” Namenio muje Lenku Dundjerski u koju je sam biobeznade`no zaljubljen. Medjutim, Tesla za

svoju sudbinu nije mnogo mario injegov odgovor nije precizno poz-nat, ali se zna da je bioodbijaju}i. Za iskrenog Teslinogprijatelj va`io je i Paja

Radosavljevi}. ^ovek o kome sene zna puno u javnosti. Bavio sepedagogijom i psihologijom nasvetskom nivou. Radosavljevi} jebio neka vrsta brane izmedjuTesle i nepo`eljnih posetilaca unjegovim poznijim godinama.

Tesla je izuzetno cenio~uvenog vajara Ivana Me{trovi}a

i pored jednog izgubljenog portre-ta, bio je voljan da pozira jo{jedino njemu.

Kralj Petar II

Karadjordjevi} 8. jula 1942. god.posetio je Nikolu Teslu, a utiskeo tom susretu zabele`io je u svomdnevniku.

Poslednje dane `ivotaTesla je pro`iveo u oskudici,usamljen i zaboravljen, u apart-manu hotela ,,Njujorker” uNjujorku. Jedan od retkih poseti-laca kome je dozvoljavao pristupbio je knji`evnik slovena~kogporekla Luj Adami~.

Godine 1943. 10. janu-ara, na njujor{kom radiju odr`anaje komemoracija povodom smrtiNikole Tesle. Luj Adami~ jenapisao prigodan govor, koji jepro~itao gradona~elnik Njujorka,Fiorel La Gvardija.

Tesla bio je izvorinspiracije brojnim knji`evnicima,filmskim i drugim umetnicima. Onjemu su napisane brojne knjige,a na velikom platnu igrali su gamnogi – od Dejvida Bouvija doD`ona Si Rajlija.

TESLA I PRIJATELJI

Pi{e: Aleksandra Miti}

15www.serbianmirror.comJul 2013.

N A J A V A D O G A D J A J A

16 Jul 2013.

P R O T E K L I D O G A D J A J I

U Srpsko ameri~kom muzeju ”Sveti Sava” premijerno izvedena predstava ”@anka”

Uzvicima “Bravo” i dugim,sna`nim apaluzom koji jetrajao nekoliko minuta

~ika{ka publika pozdravila je 25.maja u Srpsko-ameri~kom muzeju“Sveti Sava” glumce, koji su pre-mijerno izveli predstavu “@anka”Srpskog pozori{ta “MiraSrem~evi}”. U ovoj emotivnojpredstavi, radjenoj prema tekstuMiodraga Ili}a, u zahtevnoj i te{kojulozi srpske glumice @anke Stoki}briljirala je Slavica Petrovi}, kojaje reditelj predstave i ujedno iupravnik pozori{ta “MiraSrem~evi}”. Osim nje u komadu suigrali i iskusni Mi{a Petkovi} uulozi dugogodi{njeg @anikinog pri-jatelja i obo`avatelja i u uloziBranislava Nu{i}a, kao i fantasti~nidebitant Vladimir Mulina, koji jeigrao ~ak tri uloge. Muziku zapredstavu je uradila grupa “Osvaja~i”,upe~atljive kostime Rosa Toman, posler-atnu scenografiju Mioljub LjupkoStefanovi}, a ispicijent komada bila je

Zorana Vuk~evi}.@eljna ovako lepih i kvalitetnih

kulturnih dogadjaja ~ika{ka publika je doposlednjeg mesta ispunila pozori{nu salu

Muzeja, kako u subotu na premijeri, takoi u nedelju, na prvoj reprizi. Ima se uti-sak da je predstava nadma{ila sva o~eki-vanja, jer iako su svi radili amaterski i

volonterski, komad ni po ~emu nijezaostajao ni za jednim uglednimprofesionalnim pozori{tem.

U ovoj predstavi, kojaprikazuje poslednji dan `ivotavelike @anke Stoki}, glumica svodira~une sama sa sobom i postavljasebi najte`a pitanja – da li jemorala da igra za vreme okupacijei da li je sve moglo da budedruga~ije. Ona gleda unazad u svoj`ivot, u svoje patnje i radosti,preispituje novo vreme i noveljude, opra{ta se od svojih ljubavi,ali slavi najve}u od njih –pozori{te!

U ovako te{koj i emo-tivnoj drami, Slavica Petrovi}, red-iteljka i glavna glumica, bila jemaestralna! Nju je publika naviklada vidi u komi~nim ulogama, pa ihje ovaj performans iznenadio i

odu{evio. Nije bilo lako igrati ulogu `enekoja se poslednjeg dana svog `ivota poz-dravlja sa svim {to je do`ivela – sa ljudi-ma, ljubavima, boemskim `ivotom i

MAESTRALNA ”@ANKA” U ^IKAGU

Uprkos emotivnoj ite{koj temi, gledaoci su za pred-stavu i glumce imali samo re~ihvale. “Vreme prolazi, a legendepoput @anke se de{avaju. Una{oj sredini, hvala Bogu, otkri-vamo neke legende koje su jo{`ive i zdrave, a jedna od njih jeSlavica Petrovi}! Tu je i VladaMulina, nova snaga, a svi znamokako i Mi{a Petkovi} glumi.Ljudi koji su do{li rekli su mi dasu o~ekivali neko amaterskopozori{te. Medjutim, sve je ovdebilo na vrhunskom profesional-nom nivou po~ev od dekoracije iscenografije, pa nadalje.

“Zadovoljan sam {to

pod krovom Muzeja ‘Sveti Sava’imamo ovako divne glumce idogadjaje i nadam se da }emonastaviti sa ovom tradicijom,”rekao je dr @ivojin Pavlovi},predsednik Upravnog odboraMuzeja ‘Sveti Sava’.

“Mnogo mi se dopalo.Mislim da jeSlavica bilafenomenalna.Te oscilacijeiz jednograspolo`enjau drugo – toje kvalitetvrhunske glu-mice. Dok sam je gledao mislio

sam ‘Gospode, ona bi ovo moglada igra u svakom pozori{tu!’rekao je prof. dr MiodragRadulova~ki.

“Predstava je bilabo`anstvena u svakom pogledu,a mislim dasu me najvi{ei z n e n a d i l iglumci! Znamda nisu profe-sionalci, danisu zavr{ilig l u m a ~ k e{kole, da nisu obu~eni za ovajposao, a opet su bili tako vernodobri, da sam zaista mislila ujednom momentu da sam u

Beogradu. A svi znamo da jeSlavica veliki profesionalac kojasve {to radi verno do~ara, a tosmo videli i ve~eras!” rekla jemaser Dragana Krsti}.

“Ovo je bila veomadobra predstava!” rekao je ZoranGolubovi}, ~lan Ameri~ko-srpskep r i v r e d n ek o m o r e .‘Slavica nas jejo{ jednomiznenadila iizgleda dasmo je otkrilikao glumicusa 20 godinazaka{njenja, kao {to je @anka dobi-

la bra~nu ponudu sa 20 godinazaka{njenja. Sala je ponovo bilapuna {to je takodje razlog da ljudijos vi{e dolaze i da se ovakvepredstave odr`avaju ~e{}e!”

“Bilo je veoma lepo.Predstava je bila izvanredna, aSlavica je sjajno odigrala ulogu@anke. Jako mi je drago da jeMuzej ‘SvetiSava’ postaopravi srpskikulturni cen-tar,” izjavilaje nakonpredstave drLjuba Sto-jiljkovi}, anesteziolog.

R E A K C I J E N A P O Z O R I [ N U P R E D S TAV U

Predstava je nadma{ila sva o~ekivanja, a Slavica Petrovi} je briljirala igraju}i zahtevnu ulogu predratne glumice @anke Stoki}.

17Jul 2013.

pozori{tem. Nije bilo lako menjati raspo-lo`enja `ene koja zna da joj je pru`enadruga {ansa u `ivotu, ali ose}a da joj sebli`i kraj, ulogu `ene koja je do`ivela inajve}u slavu i najve}a poni`enja… Aipak, sve to ponela je Slavica Petrovi},

nadma{ila je samu sebe i odigrala ulogusvog `ivota!

“Uloga @anke je bila te{ka i slo-jevita, ali zato izazovna… Pla{ila sam se

da li }e publika uspeti da sve razume, alimislim da je sve pro{lo u najboljemmogu}em redu i zato sam izuzetno ispun-jena i sre}na”, rekla je Slavica Petrovi},posle premijere, jo{ uvek pod utiskom isna`nim emocijama. “Bilo je napornoigrati ovu predstavu, jer smo imali samomesec i po dana za sve, a osim togakomad je izuzetno tehni~ki zahtevan.Posebno me odu{evio debitant VladimirMulina, a Mi{a Petkovi} je takodjemnogo napredovao u ovoj predstavi.Mnogo nam je pomogao i pisac MiodragIli}, koji se odrekao honorara i od kogasam stalno tra`ila savete. On je u ovojpredstavi napravio veoma slojevitu ikompleksnu ulogu @anke, {to je za menebio veliki izazov. Takodje, stalno mi jeslao smernice i rekao da }e do krajagodine do}i da odgleda “@anku”. Mislimda }emo sa ovom predstavom igrati uceloj Americi, jer je ovo komad kojitreba da `ivi. @anka je ne samo umetni-ca, ve} istorijska li~nost. Ona je bila bilajedna od najve}ih glumica pre Drugogsvetskog rata. Osim toga dirnula me je inepravda prema jednoj `eni koja jemorala da nastavi svoj posao i pod oku-pacijom, kako bi pre`ivela, jer je bilabolesna i morala je da nabavi insulinonda kada ga nigde nije bio. Bila je tonepravda vlasti prema pojedincu i premaumetnosti. Nikada nisam mogla da se

pomirim sa tim da re`im treba da sputa-va umetnike bilo koje vrste, a tada{njire`im je nepravedno uni{tio, ne samojedan rasko{an talenat koji je posedovala@anka Stoki}, nego i njen `ivot,” ka`eSlavica Petrovi}, direktor pozori{ta “MiraSrem~evi}”, rediteljka predstave i glavna

glumica. “Bila je ovo velika predstava jer

sam u njoj debitant i jer igram nekolikouloga, ali sam se uz Slavicu Petrovi} iMi{u Petkovi}a opustio i poverovao imda ja to zaista mogu”, kazao je VladimirMulina koji je u komadu igrao tri uloge

– Crnogorca vojnog islednika, zatimAleksandra Gavrilovi}a, koji je bio @ank-ina najve}a ljubav i na kraju MorisaPijade (brata Mo{e Pijade) koji je bioljubav u njenim zrelim godinama. Nadamse da je publika primetila koliko smovodili ra~una o svakom detalju – po~ev

od novog, specijalnog svetla pa sve dokostima koji su radjeni za predstavu i odkojih je jedan od onih u kome igramcrnogorskog islednika poslat iz ni{kekasarne”, rekao je Vladimir Mulina,glumac debitant.

Milica Puri}

www.serbianmirror.com

P R O T E K L I D O G A D J A J I

Kada je po~etkom septembra pro{le godine svetobi{la vest da je Fidel Kastro umro, jedanMakedonac, mr Ivan \or|iev je sa njim na Kubi

ispijao ~aj. Obojica su se slatko nasmejala novinarskojpatki. Vo|a kubanske revolucije sa zadovoljstvomprepri~ava da ga je u te{kim danima najgoregspasavao, niko drugi do Ivan \or|iev iz Novog Selakod Strumice, koji je pre tridesetak godina prona{aosavr{enu formulu i na biljnoj bazi napravio lek protivraka, koji je nazvao “varumin”.

Sa svojim preparatom \or|iev je od raka dojkeizle~io Miru Markovi}, produ`io je `ivot FranjiTu|manu koji je bolovao od raka na `elucu i na jetri.Dok su mediji pisalida je Tu|man te{kobolestan, \or|iev jesa njim na Brionimaigrao tenis. Tu|manje do`iveo jo{ dvamandata.

Ivan \or|iev jezavr{io fakultet atom-istike u Vin~i. Po{tose od detinjstva interesovao za biljke i njihovalekovita svojstva, u Skoplju je diplomirao naPoljoprivrednom fakultetu, a potom magistrirao uLjubljani na ekstrakciji lekovitog bilja.

-Oduvek me je interesovala samo priroda, a pon-ajvi{e biljni svet. Po{to sam se rodio i `iveo na selubilo je normalno da poma`em roditeljima okopoljoprivrednih radova, ali sam to nevoljno ~inio –ka`e \or|iev.

Ljubav prema biljkama dovela je brzo i do prvogbiljnog preparata.

- Napravili smo i herbalni lek “varupotent” koji

deluje kao vijagra, s tom razlikom {to podjednakopoma`e i mu{karcima i `enama koji imaju problemasa libidom. Ovaj preparat nema nikakvih kon-traindikacija, naprotiv, pove}ava cirkulaciju,produ`ava ja~inu i trajanje erekcije, a deluje i protivfrigidnosti kod `ena. U nekim slu~ajevima le~i isterilitet kod mu{karaca, a poma`e i kodklimakteri~nih tegoba kod `ena. Dejstvo leka se osetiposle dva-tri dana. Proizvodimo i lek “varuflu”, kaododatak standardima terapijama u le~enju hepatitisaC, raznih oblika gripa i herpes simpleksa virus tipa 1– ka`e \or|jev.

U po~etku je on od lekovitog bilja i trava praviosamo ~ajeve imeleme, a potom jenabavio ma{ine zaekstrakciju. Lek“varumin” je predesetak godina odMinistarstva zdravljaMakedonije dobioregistraciju kaopomo}no lekovito

sredstvo, a potom i kao lek. Po njega uglavnomdolaze ljudi u poslednjem stadijumu, oni koji su ve}otpisani. Sre}om, bez obzira na to gde imaju rak, bilona mozgu, plu}ima, jetri, pankreasu, kod svih jedelotvoran.

- Po mene su u Makedoniju dolazili politi~ari,diplomate, ugledni zvani~nici. Hosnija Mubaraka,biv{eg predsednika Egipta, svojevremeno samizle~io od raka kostiju. U Bugarskoj smo le~ili jednoggenerala avijacije, u Gr~koj gradona~elnika Soluna imnoge druge poznate i nepoznate ljude – ka`e Ivan\or|iev.

KLINI^KE STUDIJE“Varumin” je ekstrakt u te~nom stanju kombinacije

velikog broja lekovitih biljaka. Ispitane su sve aktivne kom-ponente leka i zaklju~eno je da on ne izaziva nikakve nus-pojave, niti ne`eljene efekte. Napravljene su i tri klini~kestudije, od kojih je jednu radio dr Sibin Ili}, ekspert Svetskezdravstvene organicacije za onkologiju i ginekologiju istru~njak UN.

^uveni Makedonac svojim lekom na biljnoj

bazi izle~io je i Miru Markovi} od raka doje, a

Franju Tu|mana od kancera na `elucu i jetri.

Me|u pacijentima mu je bio i Fidel Kastro.

18 Jul 2013.

R E K L A M E

19www.serbianmirror.comJul 2013.

I Z M A T I C E

”BEKUTIN DRUM”

Mediji ve} du`e vreme objavljuju kakoaktuelini ministar saobra}aja Milutin

Mrkonji} {akom i kapom ~a{}ava svojuljubavnicu, peve~icu Anu Bekutu. Ovaj put jeoti{ao toliko daleko da je asvaltiraju}i put do

njene ku}e uzurpirao zemlji{te manastira SvetiNikola u Pribojskoj Banji. Tim povodomvladika mile{evski Filaret posetio je ministraMrkonji}a u njegovom kabinetu, tra`e}i da se{teta koja je naneta crkvenom posedu plati.Kako saznaje „Blic”, vladika je u kabinet uMinistarstvu saobra}aja u{ao na unapreddogovoreni sastanak, a ministar Mrkonji} gaje sa vrata upitao kroz smeh: – Vladika, imali {ta `ensko kod tebe – aludiraju}i naljubavni `ivot vladike. Prema navodima„Blica”, vladika Filaret je nakon ove“dosko~ice” izneo svoje primedbe. –Molimvas da prestanete sa uni{tavanjem vodovodakoji snabdeva manastirsku vodenicu. Ko }e daplati i kako }emo da re{imo bespravno oduz-imanje zemlji{ta manastiru Sveti Nikola, kojeje potpuno uzurpirano kako bi se asfaltiraoput do porodi~ne ku}e peva~ice Ane Bekute,ina~e va{e dobro poznate prijateljice – pitaoje Filaret i istakao da su „crkve i manastiristariji i od ministra i od Vlade Srbije” i da bisvetinje trebalo ~uvati.

TRI DIREKTORA, JEDNA FOTELJA

UKBC „Be`anijska kosa” postavljeno jenovo rukovodstvo, iako prethodni direk-

tor jo{ nije smenjen. Novi direktor dr PredragStevanovi} postavljen je dok je njegovprethodnik dr Vladimir Kov~in bio naslu`benom putu u SAD. –Poslednjeg danamaja na skup{tini je izabran novi direktor,koji je trebalo da po~ne da radi kad meniistekne mandat. Kada sam se vratio saslu`benog puta, zatekao sam novog direktorau mojoj kancelariji, koji je na silu saradnikenaterao da naprave primopredaju. Apsurd je{to jo{ nisam dobio re{enje o razre{enju, doknovi direktor ne `eli da razgovara, niti da meprimi u kancelariju – pri~a dr VladimirKov~in.

Da stvar bude jo{ komi~nija, ovabolnica po dokumentima ima tri va`e}adirektora. Naime, dr Nikola Milini}, koji jebio direktor do 2009, nedavno je dobio

re{enje suda, da je odluka o njegovomrazre{enju poni{tena.

ISTINIT VIC O POLICAJCIMA

Ono {to se dogodilo novosadskom taksistimo`e da se prepri~ava kao vic, ali

njemu nije bilo do smeha, borio se za sop-stveni `ivot. Taksisti Milanu Ostoji}u u{ao jeu vozilo mladi} starosti oko 17 godina, kojije u njega uperio “tetejac” i naredio mu daga iz Novog Sada odveze do @ablja.Upla{eni, ali pribrani taksista na putu jeprimetio patrolu saobra}ajne policije i namer-no pro{ao kroz crveno svetlo kako biprivukao pa`nju na sebe. Kada je videorotaciju iza sebe, pomislio je kako je manevaruspeo, medjutim, revnosni policajci nisu“pro~itali” nijedan Ostoji}ev signal, ve} sumu ispisali kaznu, dok je sve vreme u njegabio uperen pi{tolj. -Najpre sam poku{ao daizadjem iz vozila, da se “dogovorimo”, kakobih im rekao {ta se de{ava, medjutim, nisumi dozvolili. Kad to nije uspelo, poku{aosam da napi{em primedbu u zapisnik u kojojbih objasnio da sam talac, medjutim, polica-jci mi nisu dali da uzmem notes u ruke. Aklinac je sve vreme dr`ao pi{tolj uperen umene – ka`e Ostoji}.

Kada su stigli na odredjenu adresuu @ablju, mladi} je iza{ao iz vozila, a taksistaje oti{ao u policijsku stanicu i prijavio slu~aj.Prema nezvani~nim saznanjima, mladi} jepotezao pi{tolj i na uku}ane na toj adresi,koji su pozvali policiju. Ina~e, u pitanju jeosoba koja je od ranije poznata policiji zbogbrojnih krivi~nih dela.

BEBA UMRLA ZBOGADMINISTRACIJE

Berina Hamidovi}, beba koja je bilapovod za masovne proteste u BiH zbog

problema sa izdavanjem mati~nih brojeva,preminula je u Beogradu, gde se nalazila nale~enju. Rodjena je 17. marta ove godine sate{kim oboljenjem, zbog kog nije mogla dajede. Nakon {to operacija u Sarajevu nijeuspela, upu}ena je u Beograd. Medjutim,beba, iako hitan slu~aj, nije imala mati~nibroj, a samim tim ni paso{, dok su obojeroditelja nezaposleni. Na granici BiH i Srbijesu satima ~ekali u vozilu Hitne pomo}i, ukojem je beba bila priklju~ena na aparate, jerih policija bez dokumentacije nije pu{tala uSrbiju. Niko iz Sarajeva nije obavestioslu`benike ni jedne ni druge strane o dolaskusanitetskog vozila. Kad su kona~no uspelido}i do Beograda, u bolnici su se pojavili senovi problemi. “Iz Kantona nisu uplatili100.000 dinara, {to je bila njihova obaveza.U zakonu lepo pi{e da ukoliko operaciju nijemogu}e obaviti u BiH, a dete imazdravstveno osiguranje, operacija se obavlja unekoj drugoj dr`avi. Mi smo dobili odbi-jenicu. Puno nam je pomogla jedna pravnica

iz Srbije, koja je rekla da }e to re{iti pravn-im putem”, rekao je otac bebe Hamidovi}.Ali za Berinu je ve} sve bilo kasno, dobilaje sepsu i preminula je u ~etvrtom mesecu`ivota kao `rtva administracije.

ZAPOSLILI LEKARA OD 80 GODINA

Uzemlji u kojoj je nezaposlenost najve}iproblem i gde stru~njaci ~ak decenijama

~ekaju svoje prvo radno mesto, i gde imavi{e od 2.000 nezaposlenih lekara, dr Strajin[uljagi}, ~uveni u`i~ki lekar, iz penzije jeprivremeno vra}en u internisti~ku ordinacijuDoma zdravlja, iako ima punih 80 godina. –Bili smo prinudjeni da anga`ujemo dr [ulja-gi}a, osniva~a endokrinolo{ke slu`be u U`icu.Na{ jedini internista preme{ten je u bolnicu,a na tr`i{tu rada nema doktora koji bi pop-

unili upra`njeno mesto – ka`e dr SlavkaMitri~evi}, direktorka Doma zdravlja.

Dr [uljagi} je kratko prokomen-tarisao da „ne}e pogre{iti onaj ko se dr`i star-ih prijatelja, novih puteva i iskusnih doktora”.

VOZ KASNIO ZBOG KRADJE [INA

Voz koji saobra}a na relaciji Merdare -Kur{umlija - Ni{ kasnio je sat i po vre-

mena, jer su lopovi ukrali `elezni~ke {ine. Utom vozu bilo je oko 20 putnika, a kradja{ina je u potpunosti poremetila saobra}aj jerje bilo blokirano nekoliko teretnih i putni~kihvozova. Ina~e, kradje delova pruge su sve~e{}a pojava u Srbiji poslednjih godina, jerlopovi ukradeno lako prodaju kao starogvo`dje, a niko od otkupljiva~a ne proveravaporeklo metala. Koliko su kradje ~este gov-ori podatak da su samo u u decembru 2012.uhap{eni Be~ejci koji su ukrali ukupno 84tone pruge.

ZEMLJA SRBIJA U OPASNOSTI

Na listi od 178 dr`ava sveta, Srbija senalazi na 92. mestu po uredjenosti

dru{tva i spada u grupu zemalja koje senalaze u opasnosti, pokazala je analiza Fondaza mir, koju je objavio ~asopis Forin polisi.Prilikom pravljenja liste, Fond za mir je uzeo

u obzir 12 kriterijuma, po~ev od demograf-skog pritiska i problema sa izbeglicama,preko siroma{tva, ljudskih prava, zadovoljst-va gradjana, privrednog razvoja, legitimnostii sigurnosti dr`ave, do socijalnih, politi~kih ivojnih pokazatelja.

Prema ovoj analizi, na prostorubiv{e Jugoslavije najuredjenija dr`ava jeSlovenija, koja se nalazi na 163. mestu.Najlo{ije je rangirana Bosna i Hercegovina,koja je 83. mestu. Srbija je 92, Makedonija112, Crna Gora 134, a Hrvatska 135. Naprvom mestu najneuredjenijih i najnestabilni-jih dr`ava sveta nalazi se Somalija, a medjunajgorih 10 su jo{ Kongo, Sudan, Ju`niSudan, ^ad, Jemen, Avganistan, Haiti,Centralnoafri~ka Republika i Zimbabve. Nadrugom kraju liste, najuspe{nija i najuredjeni-ja dr`ava sveta je Finska, a slede [vedska,Norve{ka, [vajarska, Danska, Novi Zeland,Luksemburg, Island, Irska i Australija.

Po ovoj analizi, Hrvatska jenajuredjenija dr`ava Balkana, neposrednoispred Crne Gore, dok su najslabije ocenjeneredom: Bosna i Hercegovina pa Srbija, kojespadaju u kategoriju "u opasnosti". Slovenijaje 16. po redu "najuredjenija" dr`ava u regi-ji.

AUTORSKI HONORAR

Bra~ni par Ivana i Blagoje Caki}, autoripoznatog kozmeti~kog preparata

"bimask", danas jedva pre`ivljavaju. Samozbog birokratije dr`avnih slu`bi, oni godi-nama ne mogu da dodju do po{teno zarad-jenog novca koji je usled pogre{ne uplate"Galenike" zamrznut na ra~unu PIO. I dokoni jedva pre`ivljavaju, na ra~unu PIOfonda le`i suma od 38.000 evra koju im je"Galenika" uplatila, kao deo od{tete zbogkr{enja ugovora oko kori{}enja licenceCaki}evog ~uvenog izuma "bimask".Medjutim, kako im je "Galenika" zamenomsvrha uplate, umesto naknade {tete isplatilaautorski honorar po nepostoje}em ugovoruo delu, Caki}i taj novac danas ne mogu dakoriste. Pre oko 29 godina, o njihov patent"bimask", biljno-mineralnu masku za lice itelo koju su ru~no izradjivali, otimale su sebrojne doma}e i strane kompanije.Problemi su nastali nakon {to su licencu zasvoj proizvod prodali "Galenici", kojasredinom devedestih godina prestaje dapo{tuje ugovor, a zatim i odbija da imisplati od{tetu u iznosu od pola milionamaraka. Caki}i tu`e "Galeniku", ali onaodugovla~i spor, primoravaju}i ih dapolako rasprodaju sve {to imaju. - Pravenevolje nastale su kada se oglasio Evropskisud u Strazburu i od "Galenike" zatra`iodokumentaciju o sporu koji je trajao ~itavudeceniju. Iz "Galenike" su nam ponudilivansudsko poravnanje, uz uslov dapovu~emo prigovor iz Strazbura i odus-tanemo od tu`be. Sve smo u~inili podogovoru, ali nas je "Galenika" opet gruboizigrala - ka`u Caki}i.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

20 Jul 2013.

V E R A

Sre}a nije hri-{}anski pojam. Re~sre}a se nigde ne

spomiwe u Novom zavetu.Sre}a je relativna

stvar. Neko je sre}an kadadobije dobitak na lutriji.Me|utim u tom slu~aju, dabi jedan dobio, mnogimoraju da izgube, tako daono {to je sre}a za jednog~oveka, to je sa druge stranenesre}a za mnoge.

Isto tako, ako deteili ~ovek ~ekaju natransplataciju nekogorgana, sre}a je ako sepojavi donator, ali tajneko ko donira organe do`iveo jenesre}u. I tako opet, sre}a jednog~oveka, nesre}a je za drugog i obrnuto.Sre}a je trenutno ose}awe ili raspo-lo`ewe koje mo`e biti uzrokovanorazli~itim razlozima i uzrocima.

Nasuprot qudskog poimawasre}e, stoji hri{}anski pojambla`enstva.

O onima koji su bla`eni gov-orio je sam Gospod Isus Hristos usvojoj ~uvenoj Besedi na gori.

,,Bla`eni su siroma{niduhom jer je wihovo Carstvo nebesko”.

,,Bla`eni koji pla~u jer }e seute{iti”.

,,Bla`eni krotki jer }enaslediti zemqu”.

,,Bla`eni gladni i `ednipravde, jer }e se nasititi”.

,,Bla`eni milostivi, jer }ebiti pomilovani”.

,,Bla`eni ~isti srcem, jer }eBoga videti.”

,,Bla`eni mirotvorci, jer }ese sinovi Bo`iji nazvati”.

,,Bla`eni prognani pravderadi jer je wihovo Carstvo nebesko”.

,,Bla`eni ste kada vas sramotei progone i la`u}i govore protiv vassvakojake r|ave re~i, zbog mene”.

,,Radujte se i veselite se jer jevelika plata va{a na nebesima, jer sutako progonili proroke pre vas”.

,,Vi ste so zemqi; ako soobqutavi, ~ime }e se osoliti? Ona ve}ne}e biti ni za {ta, osim da se prospenapoqe i da je qudi pogaze”.(Mt.5,3-13 )

Iz ovih re~i vidimo da sepojam bla`enstva odnosi na one qudekoji se po ovozemaqskom pogledu na`ivot ne mogu smatrati ba{sre}nima.

Kako mo`e biti sre}an onajkoji tuguje, nad kojim se ~ini neprav-

da ili koji je gowen? Sre}a je qudskigledano iskqu~ivo ovozemaqskipojam koji se ti~e okolnosti idoga|aja vezanih za ovaj `ivot isvakog pojedinca ponaosob.

Nasuprot tome pojambla`enstva vezan je za neko dugotrajnostawe koje se ti~e ve~nog `ivota.

Bla`eni su oni qudi kojiizme|u ostalog trepeqivo i krotkostradaju u nevoqama i nepravdama kojenas snalaze u ovom `ivotu.

Ovde je va`no napomenutirazliku izme|u stradaqa radi sop-stvenih grehova i stradawe Hristaradi, jer svi mi koji `ivimo na zemqiu mawoj ili ve}oj meri stradamo, alije mali broj onih koji stradaju napravdi Boga i radi imena wegovog.

Takvi zaslu`uju nagradu uCarstvu nebeskom. Me|u takvima su ioni koji tvore dela milosr|a, koji sukrotki, trpeqivi, milostivi, kojijednom re~u upra`wavaju svejevan|elske vrline.

Me|utim, bla`enstvo nijesamo pojam ili stawe koje se mo`eosetiti ili do`iveti u budu}em`ivotu.

Svi oni koji se trude da `ivepo Bogu, koji tvore dela wegova i ̀ ivepo zapovestima wegovim udostojavajuse bla`enog stawa.

Sam je Gospod na pitawe apos-tola Petra, {ta }e biti sa nama kojismo sve ostavili i po{li za tobom,odgovorio: ,,Nema nikoga ko jeostavio ku}u ili bra}u ili sestre ilioca ili mater ili `enu ili decu iliwive mene radi i jevan|eqa radi, a dane}e primiti sad u ovo vreme sto putaonoliko ku}a i bra}e i sestara i ocai mater i decu i wive, uz progowewe,a u veku koji dolazi `ivot ve~ni”(Mk.10, 28-30).

Takvi qudi treba da se raduju

i vesele jer je velikaplata i nagrada wihovana nebesima…(Mt.5, 12) Ta radost jeradost ve~noga `ivota iblagostawa koje nam jeBog obe}ao.

Na`alost tobla`enstvo nije mogu}ezadobiti bez borbe zaoslobo|ewe od zla koje jeu nama i bez trpqewaprogona od strane nepri-jateqa Bo`ijih.

Jer, |avo se nesmiruje idu}i okolo iri~u}i kao lav, tra`e}ikoga }e da pro`dere…

re~i su apostola. No, ne treba se pla{iti onoga

koga je Bog pobedio i ~iju silu i mo}kontroli{e, ve} se treba pla{itisopstvenih sklonosti i strasti kojenas odvajaju i udaqavaju od Boga, asamim tim i od Carstva nebeskoga.

Jer, samo oni koji svoje srceuspeju da o~iste od strasti i naslagagrehovne prqav{tine, udostojavaju seBogovi|ewa i Bogopoznawa, jer seGospod otkriva onima koji su ~istogsrca, krotkima i nezlobivima.

Samo takvi qudi mogudo`iveti i imati istinsku sre}u, jersre}a jeste susret sa Bogom na{imve~nim tvorcem i `ivotodavcem u~ijem naru~ju i domu nema ni tuge niuzdisawa ve} ve~na radost ibla`enstvo.

Zato draga bra}o i sestrepotrudimo se i mi da se udostojimotoga bla`enstva, da u radosti i vese-qu, ~istoga srca do~ekamo susret saTvorcem za koji se spremamo i kojii{~ekujemo ~itavog `ivota. Neka vasmir Hristov i blagodat SvetogaDuha, molitvama wegovih svetihprate kroz svo vreme i ~itavu ve~nosti uvedu u obe}ano Carstvo nebesko.Amin.

prvi deo

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

BESEDA NA GORI - BLA@ENSTVA