U 1964.GODINI. 1-11 I D e o IZ-336-O557-1964 Reaktor RA Šifra Instituta: U 1964.GODINI. 1-11 I D e o IZ-336-O557-1964 D!SCLA!MER Portions of this document may be i!!egib!e in e!ectron!c image products. !mages are produced from the best avai!ab!e ongina! document Zadatak: 4.03 U 1964. &ODINI M.Nikoli D.Miloševid S.Mltrovi NOSILAC UGOVORA, Ing. M. Pavievi DECEMBAR 1964.GODINE Strana 1.4. Rad reaktora na snagama veim od 6,5 MW.. 11 II. IZVESTAJ 0 KORIŠENJU EKSPERIMENTALNIH PROSTORA REAKTORA RA 12/1-12/7 III. RAD RBAKTORSKIH SISTEMA ......<*.. 13 111.1. Sigurnosno zaustavljanje reaktora 13 111.2. Zastoji u eksploataciji reaktora ....... 15 111*3. Brej radnih asova rea.k!;orskib. uradjaja u 1964. godini 15 111.4. Mašinska oprema , *..* 17 111.6. Kontrolno-memi uredjaji 25 111.8. Analiza kvarova i neispravnoati u re- aktcrskim sistemima ,...,....*.....*.... 31 IV. ANALIKA PHOMENB AKTIVNOSTI U TEŠKOVODNOM KOLU REAKTORA RA , 32 V. RAD REAKTORA NA 6,5 MW SA SMANJENIM PROTOKOM TBŠKB VODE 35 VI. ANALIZA SIGURNOSTI RABA REAKTORA I RBZBEDNOSTI NJE90V3 EKSPLOATACIJE *. 36 Strana VI.5. Vanrana mera ..........*.* 44 VII. USLUGE DRUGIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA 49 VIII. VANPLANSKI ZABACI ,..,...,. 52 VIII.1. Mašinaka grupa 52 VIII.2. Elaktro grupa , 56 S P I S A K priloga uz završni izveStaj za zadatak "POGON I ODRAVANJE REAKTORA RA"U 1964.GODINI (Zadatak 4.08 - Ugovor br,04-801/43) 1. P.Strugar, N.Dobrosavljevi i V.Nikoli "POBOLJŠANJE EKONOMIJE GORIVA 3EAKT0RA RA" (IX konfer. ETAN-a, Rled 1964 ^od.), IBK-128 2. Petar V. Strugar HORIZONTALNIM EKSPERIMENTALNIM KANALIMA REAKTORA RA" (magistarski rad), IBK-154 3. P.Strugar, N.Raiši, D.O^radovi i S.Jovanovi "ISPOLJZOVANIJE KRITIESKDJ SBORKI DLJA OPRRDELJENIJA POTOKA TEPLOVYH NEITRONOV VtSLEDOVATELJSKOM REAKTORE VVEDENIJEM CENTRALJNOGO GORIZONTALJNOGO OTRAATELJA" (IAEA, Study group meeting on research reactor utilization, Bucharest, Oct.1964), PL-137/26. 4. Aleksandar Brati 5. Srdjan Mitrovi TtAD ISTRAIVAKOG NUKLEARNOG REAKTORA RA U FORSIRANOM REIMU" (IX Konferencija ETAN-a/ Bled-XI-1964) 6. M.Nikolii J.Mili: "ANALIZA KVAROVA NA TBŠKOVODNIM PUMPAMA CEK-132 REAKTORA RA U PERIODU OD DEKON- TAMINACIJE SISTEMA DO DANAS" (Reaktor RA-Odelenje odravanja, 25.XI.1964) 7* D.Miloševi: 8. D.Miloševi: 9. D.Miloševi! "POGONSKI ASPEKTI RADA REAKTORA NA NOMI- NALNOJ SNAZI SA SMANJENOM CIRKULACIJOM D^O" I 21.XI.1964. godine) lo. Aleksandar Brati: "HLADJENJE REAKTORA RA PRI SMANJENIM PROTOCIMA U KOLU TEŠKE VODE" (17.XI.1964.godine) 11 Miomir Nikoli; "MERENJA NIVOA TEŠKE VODE U GORIVNIM KANALIMA REAKTORA RA" (6.11.1964. godine) 12.ZAKLJUCI SA SASTANAKA PROŠIRENOG STRUJNOG KOLEGIJUMA REAKTORA RA a) K*RA-20 od 2 i 3.XI.1964.godine b) KRA-22 cd 22.XI.1964. godine 13. Miroslav Jerkovi: "ZAOSTALA SNAGA I PROBLEMI HLADJENJA POSLE ZAUSTAVLJANJA NA REAKTORU RA" (I Simpozijum termoteaniara, Herceg- Novi, juna 1964. godine) 14. M.Jerkovi, M.Miloševi i P.Raki: "MERENJE BUKE I VIBRACIJA NA TEŠKOVODNOM SISTEMU REAKTORA RA" (IX Konferencija BTAN-a, Bled-noveia'bar 1964.) 15. M.Nikoli, P.Strugar i S.Mitrovi: "PRORAUN I MERENJB TEMPERATURE UHANA PRI OZRAIVANJU U EKSPERIMENTALNOM KANALU RE- FLEKTORA NA REAKTORU RA" (IX Konferencija ETAN-a, Bled, Novembar 1964.) 16. M. Nikolid, M.Djalovi: 17. D.Miloševi: "ELABORAT 0 IZMENAMA U ŠBMAMA SINHRONIH GENERATORA, TEŠKOVODNIH PUMPI I KONDENZA- TORSKI.H BATERIJA REAKTORA RA" (20 mart 1964. godine) IZVEŠTAJ ZA ZADATAK 4.08 "POGON I ODRAVANJE REAKTORA RA* Ugovorni zadatak "Pogon i odravanje reaktora RA" radjen prema Ugovoru br. 04-801/43 sa Saveznom komisijom za nuklearnu energiju u potpunosti je završen i obaveze Instituta "Boris Kidri* prema Saveznoj komisiji u celini su izvršene. Planirani rad reaktora za 1964. godinu u visini od 25000 MWh dostignut je na dan 14.XI 1964. godine i do kraja iste godine prebaen je za 11,7%. Ukupni rad reaktora u 1964. godini iznosio je 27930 MWh. Reakcor je po pravilu radio 20 dana u toku meseca na nominalnoj snazi od 6,5 MW, 5 dana na snienim snagama a 5 dana su bili predvidjeni za tekue remontne i revizione ra- dove. Ovakvim nainom rada, koji se uglavnom uspevao sprovo- diti tokom ele godine, postignuta je gornja vrednost ukupnog rada reaktora od 27930 MWh. Meseni izveštaji o radu reaktora redovno su dostavljani Saveznoj komisiji, i oni sainjavaju sastavni deo izvestaja o ovom zadatku. Radi boljeg pregleda dajemo brojne podatke o mesenota radu reaktora: - avgust 699 MWh da zadovolji zahteve njegovih korisnika, kako u pogledu ozra- ivanja materijala u cilju proizvodnje radioizotopa tako i u pogledu korišenja eksperimentalnih horizontalnih kanala re- aktora. Praktino su svi zahtevi koji su od strane korisnika upueni reaktoru u toku 1964. godine bili ispunjeni. Ovakav rad reaktora bilo je mogue sprovesti zahva- ljujui briljivo donetom i planiranom remontu pojedinih ele- menata opreme reaktora RA, kao i planiranjaizmene goriva u reaktoru. Najvei deo planiranih remontnih radova izvršen je uspešno i zahvaljujui tome oprema je funkcionisala bespreko- rno, što je i omoguilo bezbedan i siguran rad reaktora bez zastoja. Tekue izmene gorivnih elemenata omoguile su pose- dovanje u svakom trenutku dovoljne rezerve u višku reaktivno- sti kako bi reaktor mogao nesmetano raditi. U tri zamene tokom 1964. godine izmenjeno je ukupno 9%* istrošena kanala sa gorivnim elementima. U cilju poboljšanja ekonomije goriva izvršena je ana- liza poveanja ugradjene reaktivnosti reaktora reduciranjem neefektivnog eksperimentalnog prostora. Rezultati prorauna i merenja, koji su dati u priloenom izveštaju IEK-128, ukazuju da se na ovaj nain dobija znatno poveanje dubine izgaranja goriva (oko 19%)< Ovim e se ostvariti ušteda u gorivu i go- rivnim kanalima za 20.000 dolara godišnje 3. djaja, agregata i instrumentacije adatak "Pogon i odravanje reaktora RA" sadrao je tokom 1964. godine i itav niz analiza teške vode, helijuma, konstrukcionih materijala na koroziju, sve u cilju svedtrane kontrole i praenja reima rada reaktora u njegovim uslovima eksploatacije. Naroita panja ovim poslednjim radovima posveena je iz toga razloga što je u toku prošle 1963. godine izvršen gene- ralni remont teskovodnog sistema reaktora RA i dekontaminacija, posle kontaminiranja istog sa Co-6O. Redovne analize pokazale su da je sistem dobro dekontaminiran i da, stalnim radom desti- lacionog uredjaja, aktivnost vode u reaktoru neprestalno opada. Zahtev za kontinualnim radom destilacionog sistema po- vlaio je za. sobom na osnovu projekta destilacionog sistema, veliki utrošak tenog azota. Ova injenica je u 1963. godini izazvala velike teškoe vezane aa proizvodnjom dovoljnih ko- liina tenog azota za potrebe reaktora i ostalog dela Instituta. Izmenom u vakuumskoj grani destilacionog sistema potrošnja te- nog azota smanjena, je u 1964- godini na 10%, što pored ostalih pogodnosti ini i znatnu finanaisku uštedu, s obzirom na visoku cenu tenog azota. guili su da reaktor praktino bez ikakvih zastoja radi tokom ele 1964. godine. Jedinu teškou u ovom pogledu predstavljao je nedostatak izvasnih rezervnih delova za opremu teškovodnog sistema reaktora, u prvomsm&ae za centrifugalne pumpe, zbog kojih se nije mogAo redovno,kako je to bilo predvidjeno vršiti remont ovih pumpi. Zamenjena leišta i metalne aure i diskovi od sovjetskog nerdjajueg elika LH-^ pokazuju izvesne nedosta- tke u pggledu trajanja, u odnosu na ranije primenjene metalne aure idiakove presvuene stelitnim slojem. Ovaj problem je tokom godine ozbiljno razmatran i došlo se do konkretnih zaklju- aka hoji e biti posebnim pismom predoeni sovjetskom iaporu- 4. iocu opreme. No 1 pored ovoga reaktor je nesmetano radio i obezbedio ne samo ispunjenje ve i premašaj ovogodišnjeg plana rada. dolovima, za teškovodne pumpe, za koje delovi tj, rotor aure i leišta i o dan danas nisu stigle i pored uplate od 11.000 dolara tokom septembra-oktobra ova godine, Kolegijum reaktora RA posle svestranog razmatranja svih ualova sigurnog i bezbe- nog raa reaktora odluio je da u mesecu novembru i decembru reaktor se hladi radom dveju pumpi teške voe na 1500 o/min, umeato dosadašnjih 3000 o/min* Ovakav reim hladjenja koji obešbedjuje protoke teške vode kroz reaktor za 50% manje od rada pumpi na 3000 o/min, mogue je bilo izvesti zahvalju- jui hladnoj tehnikoj vodi iz Dunava koja se koristi u sekundar- nom kolu toploizmenjivaa. Ovakav reim rada pumpi predstavlja za same pumpe znatno manje optereenje jer rade sa smanjenim protocima a pored toga i broj obrtaJE, koji ima svoga udela u habanju leišta je upola manji. Iskustva iz dvomesenog rada reaktora pri hladjenju sa pumpama na 1500 o/min pokazuju da je ovakav reim mogue u zimskim mesecima bez bojazni sprovoditi, što moe doprineti produenju veka postojeih leišta pumpi reaktora RA, dok ne stignu rezervna iz Sovjetskog Saveza. Sem toga ovakav rad pumpi dovodi do odredjene uštede%lektriSnoj energiji. (Analiza rada teškovodnog sistema i samog reaktora sa dvema pumpa^ha 1500 o/min ata je u prilogu ovog izveštaja). Obzirom da reaktor radi ve pet godine sa istim tehno- loškim tj. gorivnim. kanalima i da se pri izmeni goriva menja samo unutrašnja cev koja nosi gorivo & samog tehnološkog kanala, najozbiljnije se postavlja ubudue pitanje izrade tehnoloških kanala našim sopstvenim snagama, posto su cene pa kanale po- nudjene od strane sovjetskog isporuSioca. neobino visoke (1.100 do 1700 dolara po komadu). U tu svrhu reaktor RA je u zajedni- 5. ci sa Odeljenjem. za reaktoraku eksperimentalnu tehniku preduzee %ar itav niz koraka u cilju osvajanja kako domae legure alu- minijuma pogodne za primenu u reaktorskoj tehnici - koji se zadatak zajedno radi sa Tvornicom lakih metala "Boris Kidri" u Šibeniku i Institutom lakih metala u Zagrebu-tako i u cilju osvajanja postupka izrade tehnoloških kanala kod nas u Insti- tutu. Kako osvajanje domae legure aluminijuma nije još u po- tpunosti obavljeno u tvornici u Šibeniku i kako na tom planu predstoje još izvesni zadaci, naroito u vezi sa osvajanjem što istije legure sa 3to boljim nuklearnim svojstvima, predu- zeti su izvesni koraci za nabavku sovjetske legure SAV za iz- radu tehnoloških kanala. Ponuda za ovaj materijal stigla je poetkom decembra ove godine. Obzirom da se radi o prilino visokoj sumi (preko 30.000 dolara) problem oko nabavke ovog materijala, kao i problemi u vezi nabavke dosadaB#e ponudjene rezervne opreme iz SSSR-a i šeste šare gorivnih elemenata predoeni su Savezhoj komisiji u pismu koje je naš Institut uputio pod brojem 10/8880 7.XII ove godine Sekretaru Savezne komisije za nuklearnu energiju. Korišenje eksperimentalnih prostora reaktora RA tokom 1964. godine u veini sluajeva bilo je bolje i intenzi- vnije nego u protekloj godini. Izvršeno je 546 naloga za ozra- ivanje, od ega za korisnike Instituta 443 naloga, a za ko- risnike van Instituta 103 naloga, (ovi podaci vae za period od 1.1 1964. do 30^X1 1964. godine). Van Instituta glavni korisnici ozraivanja po broju naloga bili su Zavod za nuklearne sirovine - Beograd, (33, na- loga),Institut "Rudjer Boškovi" - Zagreb (15 naloga), Pato- loški institut - Ljubljana (9 naloga), i Metalurški institut Ljubljana (5 naloga). Ovi svi podaci odnose se na ozraivanja ti, izvedena Vertikalnim eksperimentalnim kanalima reaktora RA. Specifina ozraivanja u fluksu brzih neutrona vršena 6. su u specijalnim "VISA-2 kanalima", kojih je tokom 1964. godine bilo 6 u reaktoru RA. Korišenje ovih kanala najveim delom se odvijalno prema programu uspostavljenom poetkom godine u dogovoru sa Nuklearnim Centrom u Saclay-u, koji se na ovim kanalima pored naših instituta pojavljuje kao korisnik. Medjutim izvesno za- kašnjenje u izradi kapsula, tj. delova uredjaja u kojima se ozrauju uzorci u fluksu brzih neuhrona, & kojse radt u Servi- su za tehnologiju u Saclay-u.dovelo je do nekorišenja jednog od ovih 6 kanala. No i pored toga procenat vremenskog koriše- nja visinih kanala prelazi 60% dok procenat brojnog korišenja prelazi 83%, ime moemo biti u dobroj meri zadovoljni. Što se tie korišenja horizontalnih eksperimentalnih kanala reaktora i njegove termalne kolone moe se konstatovati da je u 1964. godini korišonje kanala "A" i "F" nešto manje nego u protekloj godini, dok je procenat iskorišenja kanala JB\"D" vei a kanala "C" priblino isti kao u 1963. godini. I ove godine ae konstatuje da kanal "E" koji u sebi sadri vakuum poštu uopšte nije korišen, kao i termalna kolona koja je ne- znatno korišena (20 asova). Detaljni podaci o korišenju svih eksperimentalnih prostora reaktora RA i horizontalnih ka- nala reaktora dat je u posebnom izveštaju, koji sainjava prii&g ovog izveataja po zadatku 4.08. U toku 1964. godine radjeno je intenzivno na anali- zima pojedinih sistema reaktora, funkcionisanju njihove opreme, kao ina analizi sigurnosti rada reaktora. U prilozima sadrani^ u završnom izveštaju o zadatku "Pogon i odravanje reaktora RA" data su sva bitnija zapaanja o radu pojedinih sistema i uredja- ja reaktora, kao i izvod iz studije sigurnosti rada reaktora. Nastavljajui eksperimente zapoete u 1963. godini na forsiranju snage reaktora, odmah na poetku 1964. godine re- aktor je radio u forsiranom reimu. Ovaj 7. Od (petog) do 7.11 1964. godine na snagama 8,6 i 10,6 MW, u ukupnom trajanju od 44 asa, Na dan 9.IV 1964. godine na snagama od 8 MW u trajanju od 9 asova i na anazi od 10 MW u trajanju od 1 as. Ukupan rad reaktora na snagama iznad 65MW,i to u izno- su od 522 MWh u toku 1964. godine dao je itav niz dragocenih tehnoloških parametara koji su se ve koristili i koji e se u budue koristiti za analize mogunosti rada reaktora na poviše- nim snagama. Prilikom ovog rada nisu konstatovane nikakve ne- pravilnosti niti vei nedostaci na opremi reaktora RA, pa se na- merava i tokom 1965. godine znatno intenzivnije raditi na ovom planu. Ono što naa je pred kraj 1964. godine zaustavilo u obi- mnijim radovima na ovom planu bili su: problemi oko nedostatka rezervnih delova za centrifugalne pumpe teške vode (koje zbog toga nisu mogle raditi na 3000 o/min), kao i problem prskanja biološke betonske zaštite reaktora RA. Za pukotine u betonu konstatovano je merenjima pomou napornih traka da iste rade, i to da se šire pri veim snagama reaktora a skupljaju pri zaustavljenom reaktoru, što je posledica zagrevanja betona bilo usled generacije toplote proizvedene gama i neutronskim zraenjem ili prenošenjem toplote sa reaktorekog suda. i da dodje do konkretnih sanacionih mera Institut je oformio komisiju koja je u okviru svojih mogunosti ispitivala ovu pojavu i koja je smatrala da znatno kompentetniji skup strunjaka treba ovo pitanje da razmotri i predloi mere za spreavanje daljeg prskanja betona. U tu svrhu ve su uinjeni prvi koraci i upoznati su sa problemom predstavnici Instituta za prenapregnuti beton (prof. eelja), predstavnici Energoprojekta iz Beograda i stru- njaci Instituta "Joef Stefan" u Ljubljani. Rezultati do sada vojenih razgovora, stvorenih predpostavki oko uzroka prskanja betona kao i organizacija budueg rada na ovom problemu bie predoeni Saveznoj komisiji kroz poseban zahtev za otvaranje pod- zadatka koji e ovo pitanje rešavati u toku 1965* godine. Z A K L J U A K: Ugovorni zadatak "Pogon i odravanje reaktora RA"u potpunosti je izvršen. Sve preuzete obaveze iz Ugovora 04-801/43 ispunjene su. Svojim radom o 27930 MWh u 1964. godini reaktor je prebacio predvidjeni plan od 25000 HWh za 11,7%, i na taj na- in radio više o^ ijedne godine od puštanja do sada. Takodje au izvršene sve obaveze prema korisnicima reaktora, kako onima ko- ji zahtevaju ozraivanje materijala u reaktoru, tako i korisni- cima neutronskog snopa iz horizontalnih eksperimentalnih kanala. NOSILAC UGOVORA, Ing. Milan Pavievi 9. U toku 1964. godine ukupan rad reaktora iznosi 27930 MTPh, odnosno 4512 asova rada sa proaenoia snagom od 6,2 MW. Pri tome je izvršeno 546 naloga za ozraivanje i izvedeno 15 eksperimenata. U-235 dat je u Tabeli 1. TABELA 1 Rad reaktora (MWh) Na slici 1 dat je prikaz dosadašnjeg rada reaktora. Vidi se da je u toku ove godine reaktor radio više nego bilo koje ranije. Srednja dnevna snaga reaktora u izveštajnom periodu prikazana je na slici 2, a tok rada reaktora na slici 3* 1.2. Zamena goriva aktivne zone (Tabela 2). 5000 MWD/T. Medjutim, ubudue se predvidja da e srednje izga- ranje goriva biti oko 4000 MWD/T. Ve^e izgaranje goriva u dosa- dašnjem radu reaktora je posledica uticaja bolje sagoreloeti prve šare. Do sada su nabavljene etiri šare goriva iz SSSR-a, a peta šara je plaena i treba uskoro da stigne. U Tabeli 3 dat je pregled termalnog rasporeda gorivnih elemenata pojedinih šari TABELA 3 Mesto i stanje na dan 7.XII 1964. U magacina reaktora RA U reaktorskom sudu U ORET-u U reaktoru RB U laboratoriji za reaktorake materijale Na odleavanju u prostoriji 0-62 (posle merenja u RE) U k u p n o : 1 924 Ukupno 1081 924 902 38 729 5 5 3684 11. Iz date tabele se vidi da e pri zameni istrošenog goriva u 31 gorivnom kanalu krajem decembra 1964. godine biti ubaeni u reaktor preostali 169 elemenata iz III šare, kac i 172 ele- menta iz IV Prema programu zamene. goriva i formiranja novih jezga- ra reaktora, izrajenom na bazi plana rada u 1965. godini od oko 27000 MWh, predvidjaju se tri ovakve zamene (maja, septembra i novembra) za sluaj rada reaktora na snazi od 6,5 MW. To znai da *e se IV šara goriva istrošiti pred kraj 1965 godine, kada e biti potrebno još oko 160 gorivnih eleme- nata iz V šare. U 1964. godini reaktor je radio dva puta u forsiranom reimu, i to: o 5 do 7.11 1964. godine (jezgro E) na snagama 8,6 i 10,6 MW po oko 22 asa, i 9.IV 1964. godine (jezgro F) 9 asova na 8 MW i jedan as na 10 MW. Rad reaktora u forsiranom reimu prestavljao je na- stavak eksperimenata iz 1963. godine radi utvrdjivanja moguno- . sti rada reaktora na snagama veim od nominalne. Dok je u 1963+ godini reaktor radio na veim snagama 28 MWh, u 1964. godini rad u forsiranom reimu iznosi oko 522 Prilikom ovih eksperimenata beleeni su i analizirani svi pogonski parametri, a sem toga su bili preduzeti i obimni radovi na. izraunavanju mogunosti goriva i razmenjivaa toplote. Rezultati ovih analiza saopšteni su na I Savetovanju termotehni- ara u Hercegnovom i na IX Konferenciji ETAP-a na Iz dosadašnji radova mogu se izvuci sledei opšti za- kljuoit 12. ti pri forsiranju snage reaktora. U ovom pogledu ugroeniji su periferni gorivni kanali od centralnih, zbog nearazmere protoka teške vode kroz njih i nji- hove pojedine anage. i pokazuju dobre karakteristike, naroito u zimskim uslovima hladjenja. i pored izvesnih neslaganja izmedju proraunatih Vrednosti u projektu i izmorenih vrednosti pri radu kola hladjenja grafita. primeen povean fon zraenja u radnim prostorijama, koji bi dolazi usled nedostataka u zaštiti. ak i prskanje betonske biološke zaštite oko tela reaktora ne kvari ovu sliku, i pored primeenog "curenja" zraenja kroz jednu jedinu prskotinu, i u nominalnom reimu rada. npr. uredjaja automatske kontrole, sigurnosne zaštite i r. ne daje nikakve sumnje u njihovu pouzdanost pri radu u forsiranom reimu. Pokazalo se potrebnim da se, pre donošenja konane odluke o duem radu u forsiranom reimu, nastavi sa eksperimentima i analizama. U tom cilju napravljen je odredjeni program, a vero- vatno de se usvojiti i odgovarajui zadaci. Predvidjeno je ue- še veeg broja strunjaka iz Instituta u studijama mogunosti rada reaktora na veim snagama, a u cilju poveanja vrednosti neutronskog fluksa. I Z V E S T A J o korišenju eksperimentalnih prostora reaktora RA u vremenu od 1.1 do 30.XI 1964. 1. Eksperimentalni prostor reaktora RA sainjavaju: 1) 9 vertikalnih kanala za ozraivanje u aktivnoj zoni re- aktora (VEK) 2) 6 kanala za ozraivanje u fluksu brzih neutrona (VISA-2) 3) 22 dua. vertikalna kanala za ozraivanje u grafitnom re- flektoru (VKG-d) 4) 12 kraih vertikalnih kanala za ozraivanje u grafitnom reflektoru (VKG-k) 6) 6 horizontalnih eksperimentalnih kanala (HEK) 7) 1 termalna kolona (TK) 2. Korišenje VISA-2 kanala: Broj ovih kanala diktiran je konkretnim potrebama za ozrai- vanjem reaktorskih materijala u fluksu brzih neutrona, tj. brojem kapsula koje u sebi sadre odgovarajui materijal. II Program ozraivanja VISA-2/2 predvidjao je postavljanje u reaktor tokom 1964. godine 9 kapsula i to: 2 jugoslovenske sa uzorcima domaeg grafita postavljene u reaktor 28.V 1964. godine 1 jugoslovenaka sa uzorcima ice Wo^ Mo (bila u reaktoru od 29.11 do 25.111 1964. godine) 2 jugoslovenske sa uzorcima domaeg elika (bile u reaktoru od 29.11 - 25.111 1964. godine) 1 francuska sa uzorcima Mg i Al-oksida (postavljena u re- aktor 29.11 1964. godine) 1 francuska sa uzorcima cirkaloja (postavljena u reaktoru 29.11 1964. godine) 1 francuska 3a uzorcima grafita (postavljena u reaktor 28.X 1964. godine) 1 francuska sa uzorcima spojeva. Zr-inox (još nije stigla u Vincu, nalazi se na, putu). Shodno ovom programu napravljen je takav raspored ozraivanja koji je iziskivao postavljanje u reaktor 6 VISA-2 kanala, što je i uinjeno krajem februara 1964. godine. Ovaj termin…
