O potrebi lica iz Nemacke sa srpskim emigrantskim poreklom za

Prilog Diskusiji

O potrebi lica iz Nemacke sa srpskim emigrantskim poreklom za bankarskim finansijskim uslugama u Srbiji

Economic Development and Employment

Izdavač:

Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GTZ) GmbHOdsek Privreda i zapošljavanje Projekat Migracije i razvojPoštanski fah 5180 D-65726 EschbornTelefon: +49 6196 79-0

Kontakt: [email protected]

Odgovorno lice:Regina Bauerochse Barbosa

Autor:Karolina Novinscak

Redakcija: Sara Lier and Andrea Riester

Prevod:Ana Dragutinovic

Slike na banderoli (odozgo nadole):Björn Ketels, Goethe-Institut CairoRalf Bäcker, GTZ EthiopiaCount Jaques de Lalaing, Panels for Solar Power, AfghanistanRalf Bäcker, GTZ Ethiopia

Izgled:andreas korn visuelle kommunikation, Bad Homburg

© gtz 2009

mailto:[email protected]

1


Sadržaj

1. Uvod u temu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

2. O ciljnoj grupi i intervjuisanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

3. O tipovima emigranata: objašnjenje pojma i povratna veza sa zemljom porekla sa posebnim fokusom na ponašanju u korišc enju bankarskih usluga . . . . . . . . . . . . . . 33.1. Bivši gastarbajteri/radni emigranti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33.2. Ratni/ekonomski emgranti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33.3. Druga generacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43.4. Ukupna povratna veza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

4. Finansijski transferi u Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

5. O ponašanju anketiranih kod korišcenja bankarskih usluga u Srbiji i Nemac koj . . . 4

6. Iskustva i identifikacija poteškoca kod korišcenja bankarskih usluga u Srbiji . . . . . 5

7. O potrebi anketiranih za proizvodima/finansijskim uslugama banaka u Srbiji . . . . . 8

8. Mere/strategije za prevazilaženje poteškoca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

9. Sadašnji i buduci planovi novcanih ulaganja u Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

10. Stepen informisanosti i potreba za informacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

11. Rezime. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Prilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Anketa o novc anim transferima ka Srbiji i potrebi za finansijskim uslugama . . . . . . . 24

2

1. Uvod u temu

Ovaj izveštaj predstavlja rezulat kvalitativne ankete sprovedene među 16 lica u Nemačkoj sa srp-skim emigrantskim poreklom o transferu novca i njihovim potrebama za finansijskim uslugama banaka u Srbiji. Anketa služi kao input za konferenciju koju GTZ planira za mart 2009. godine na temu „Novčane doznake za Srbiju – emigranti kao klijenti finansijskih institucija“, namenjenu pre svega bankama u Srbiji. Cilj ankete bio je da se pronikne u sadašnje i buduće potrebe emigra-nata u Nemačkoj za finansijskim uslugama u Srbiji, kao i da se sagleda njihovo ponašanje kod ko-rišćenja bankarskih usluga, njihova iskustva, korišćenje bankarskih ponuda i informacija o njima, te da se dobiju predlozi za optimizaciju. Sledeća pitanja poslužila su kao osnova za spoznaje:

1) Kakva povratna veza postoji sa zemljom porekla - Srbijom?

2) Koji finansijski transferi se vrše u vezi sa Srbijom?

3) Kakvu ulogu u tome imaju banke u Srbiji?

4) Koje konkretne finansijske usluge banaka ispitanici koriste u Srbiji?

5) Kakav je odnos između korišćenja finansijskih usluga u Srbiji i korišćenja finansijskih usluga banaka u Nemačkoj?

6) Kakva su specifična, lična iskustva i koje poteškoće postoje kod korišćenja finansijskih usluga banaka u Srbiji?

7) Koje opšte poteškoće ispitanici vide u korišćenju finansijskih usluga banaka u Srbiji?

8) Koje mere i strategije ispitanici predlažu bankama, kako bi ove na atraktivan način osmislile svoje finansijske usluge za lica koja žive u inostranstvu, kao i za prevazilaženje poteškoća?

9) Da li postoje trenutne ili buduće investicione potrebe i potrebe za finansijskim uslugama usme-rene ka Srbiji? Koje su to potrebe?

10) Kako ispitanici procenju svoju informisanost o bankama i ponudama u Srbiji i gde postoje potrebe za informacijama?

2. O ciljnoj grupi i intervjuisanju

U periodu od 4. decembra 2008. do 12. januara 2009. anketirano je 16 lica (8 muškaraca/8 žena) sa srpskim emigrantskim poreklom1 koji su državljani Republike Srbije ili imaju neko drugo dr-žavljanstvo (nemačko, češko, francusko, crnogorsko) i žive u Nemačkoj, a održavaju socijalne i/ili poslovne odnose sa Republikom Srbijom. Ispitanici žive u Minhenu, Berlinu, Frankfurtu i Nojki-rhenu (Severna Rajna i Vestfalija).

Kontakt je uspostavljen preko privatnih veza i zajednica/udruženja srpskih emigranata po princi-pu „lančanog prenosa“. Identifikovane su osobe sa srpskim emigrantskim poreklom iz širokog so-cijalnog spektra sa različitom dužinom boravka i različitim emigrantskim poreklom (gastarbajteri, ratni/ekonomski emigranti, druga generacija – vidi tačku 3).

1 „Lice sa emigrantskim poreklom“ Nemački savezni zavod za statistiku koristi kao naziv za lica doseljena od 1949, kao i za strance rođene u Nemačkoj i sva lica rođena u Saveznoj Republici Nemačkoj sa nemačkim državljanstvom, kojima najmanje jedan roditelj ima emigrantsko poreklo.

3


Anketa je većinom sprovedena telefonskim putem ili u ličnom razgovoru (15 intervjua). Delom je vođena na nemačkom, delom i na srpskom jeziku. Dužina razgovora varirala je između 45 i 90 minuta. Kako anketirani nisu imali vremena, upitnike su mogli da ispune samo u pisanoj formi (1 intervju). Kao smernica poslužio je polustandardizovan upitnik koji sadrži delom otvorena i delom zatvorena pitanja (vidi prilog).

Zatvorena pitanja sa višestrukim izborom omogućila su kvantitativnu analizu (vidi prilog). Otvo-rena pitanja bila su usmerena ka ličnim iskustvima, potrebama, idejama i željama ispitanika veza-no za finansijske usluge banaka. Citati ispitanika u izveštaju koji sledi odštampani su kurzivno.

3. O tipovima emigranata: objašnjenje pojma i povratna veza sa zemljom porekla sa posebnim fokusom na ponašanju u korišcenju bankarskih usluga

3.1. Bivši gastarbajteri/radni emigranti

Među 16 ispitanika sa srpskim emigrantskim poreklom preko 43% živi u Nemačkoj između 30 i 40 godina (tabela 1a). Njih treba klasifikovati u grupu bivših gastarbajtera, koji su tokom 1960-tih i 1970-tih godina došli u Saveznu Republiku Nemačku u okviru potražnje za gastarbajterima. Osnovna pretpostavka u periodu vrbovanja gastarbajtera bila je da će „gosti“ samo na određeno vreme raditi i živeti u Saveznoj Republici Nemačkoj. I zemlja koja ih je slala, SFRJ, delila je ovu pretpostavku i gastarbajtere je ubrajala u jugoslovensku radničku klasu i zvanično ih nazivala „rad-nicima na privremenom radu u inostranstvu“.

Osnovna pretpostavka privremene radne migracije u jednakoj je meri određivala migracionu po-litiku zemlje porekla i izaslanja Jugoslavije, kao i zemlje prijema Nemačke. Iz toga je rezultiralo i emigraciono i životno planiranje mnogih radnih emigranata, koje je uključivalo kako planove za budućnost u zemlji porekla, tako i investicije i štedne uloge koji su često deponovani u domovini. Ova anketa je potvrdila da su životne koncepcije i planovi za budućnost srpskih radnih emigrana-ta i dalje usmereni ka njihovoj zemlji porekla. Svi anketirani bivši gastarbajteri izgradili su kuću u zemlji svog porekla, a 85,7% njih i danas ima stalan boravak u Srbiji ili u Crnoj Gori (tabela 1d). U životnim planovima ove grupe i dalje preovlađuje latentna i nekonkretna ideja povratka u zemlju porekla (nakon dugotrajnog boravka bez konačnog nastanjivanja u Nemačkoj). Na pitanje da li planiraju stalno nastanjivanje u Nemačkoj ili povratak u zemlju porekla preko 57% bivših gastarbajtera odgovorilo je neodlučno sa „možda, ne znam tačno“, a preko 14% definitivno želi da se vrati u Srbiju (tabela 1e i 1f ). Vezanost prve generacije radnih emigranata za zemlju porekla odražava se i u njihovom ponašanju kod korišćenja bankarskih usluga. Većina anketiranih bivših gastarbajtera deponovalo je svoju ušteđevinu u vreme Jugoslavije u nekoj jugoslovenskoj banci (npr. Ljubljanska Banka, Jugobanka). Četvoro od sedam radnih emigranata i danas su klijenti neke banke u zemlji svog porekla (tabela 10).

3.2. Ratni/ekonomski emgranti

Pojmom „ratni/ekonomski emigranti“ označavaju se oni ispitanici koji nisu imigrirali u Nemač-ku u toku klasičnog „gastarbajterskog perioda“, već kasnije u periodu od 1986. do 2002, usled gubitka ili uništenja osnova za egzistenciju u zemlji porekla ili zbog bolje ekonomske situacije u zemlji prijema. Oni čine 37,5% ispitanika (tabela 1a). U odnosu na bivše gastarbajtere anketirani iz ove grupe češće kategorično isključuju konačan povratak u Srbiju (50% vidi tabelu 1h). Druga

4

polovina razmatra povratak u Srbiju, ako to dopuste ekonomski uslovi, ondnosno ako bi im bila obezbeđena osnovna egzistencija. Polovina ispitanika iz ove grupe klijenti su neke banke u Srbiji ili planiraju da tamo otvore bankovni račun (tabela 10).

3.3. Druga generacija

U grupu „druga generacija“ spadaju oni ispitanici koji su potomci bivših gastarbajtera. U drugu generaciju spadaju 3 osobe, odnosno 18,75% anketiranih (tabela 1a). Ispitanici iz ove grupe rođe-ni su u Nemačkoj ili su se doselili u detinjstvu. Dobrovoljni povratak u Srbiju za 2 od 3 anketira-nih potpuno je isključen, jedan anketirani bi mogao da zamisli povratak iz poslovnih razloga ili u penziji. Veza sa Srbijom kod anketiranih iz ove grupe preko porodičnih veza još je jaka, ali manje je vođena „domovinskim osećajima“. Svi anketirani iz ove grupe navode da imaju stalno prebivali-šte u Srbiji, a 2 od 3 čak su i klijenti banaka u Srbiji (tabela 10).

3.4. Ukupna povratna veza

Kod kvantitativne analize sva tri tipa emigranata posmatraju se objedinjeno. Kvalitativna ana-liza koja se na to nadovezuje u obzir uzima različite tipove emigranata. Većina anketiranih, 13 od 16 imaju prijavljeno stalno prebivalište u Srbiji (tabela 3). 10 od 16 anketiranih naklonjeno je povratku u Srbiju (vidi tabele 2 i 4). Ipak samo 2 osobe planiraju definitivan povratak; jedna osoba se odlučila da bude malo u Nemačkoj, pa malo u Srbiji. Ostali svoj povratak uslovljavaju ekonomskim i političkim razvojem kako u Srbiji, tako i u Nemačkoj, te se opredeljuju za odgovor „možda, ne znam tačno“. Negovanje rodbinskih i prijateljskih veza i održavanje i uređivanje kuće/stana/zemljišta bitni su razlozi za posete/boravak u zemlji porekla, 3 osobe tamo imaju poslovne veze (tabela 6).

4. Finansijski transferi u Srbiju

Sa preko 87,5% većina ispitanika vrši finansijske transfere u Srbiju. Pritom 12,5% navodi da to čini redovno, a 75% transfere vrši „povremeno“ (tabela 7). Iz tabele 8 proističe, da se većina nov-čanih transfera (preko 81%) vrši u cilju podrške rođacima i prijateljima u Srbiji. 25% ispitanika novac koriste za svoje nekretnine u Srbiji. Vezano za bankarske usluge 37,5% ispitanika novac koristi da bi ga prebacili na svoj tekući račun u Srbiji ili ga lično uplaćuju (6 osoba). 12,5% (2 osobe) ga koriste za štedne depozite. Jedna osoba ima depo hartija od vrednosti u jednoj banci u Srbiji.

Na pitanje kome ili kojoj instituciji se novac poverava za finansijske transfere (bilo je moguće da se navede više odgovora) 75% anketiranih navodi da lično odnose novac u Srbiju, 43,7% novac daje rođacima ili prijateljima koji putuju u Srbiju da ga ponesu sa sobom. Polovina anketiranih doznačuje novac preko banke ili banci, a 31,25% svoje novčane transfere vrši preko institucija za transfer novca poput „Western Union“, 12,5 % poštom (tabela 9).

5. O ponašanju anketiranih kod korišcenja bankarskih usluga u Srbiji i Nemackoj

Polovina anketiranih (8 osoba) klijenti su neke banke u Srbiji (tabela 10), jedna osoba još razmišlja da postane klijent. Od tih 8 bankarskih klijenata 6 osoba (75%) koristi tekući račun, 2 osobe šted-ni račun (25%), a jedna osoba u banci u Srbiji ima deponovane hartije od vrednosti (tabela 12).

5


Svi anketirani su klijenti banaka u Nemačkoj i imaju tekući račun. Pored toga, 75% ispitanika ima štedni račun u nekoj banci u Nemačkoj, 50% ima ugovor o stambenoj štednji, preko 56% koriste kredite, a preko 43% imaju hartije od vrednosti (tabela 13). Tri anketirane osobe navode da su zbog svog emigracijskog porekla imali nepovoljniji položaj odnosno poteškoće kod dobija-nja kredita u Nemačkoj (vidi intervju 8, 9, 13). Većina naglašava za sebe da su rado viđeni klijent u banci u Nemačkoj.

6. Iskustva i identifikacija poteškoca kod korišcenja bankarskih usluga u Srbiji

Većina anketiranih ističe poboljšanje bankarskih usluga u Srbiji, pošto se zbog dodatnih stranih i novih srpskih banaka nudi veći izbor i bolja bankarska usluga u Srbiji. Većina anketiranih napo-minje da su kamate za štedne depozite u Srbiji velike. Ovo saznanje ipak ne rezultira povećanjem štednih depozita (vidi tabelu 12). Ovde treba istaći da su mnogi među anketiranima usled raspada države i ratova oko odvajanja u SFRJ 90-tih godina prošlog veka izgubili svoje štedne depozite kod jugoslovenskih banaka. Usled ovog iskustva ispitanici su ili potpuno razočarani, ili veoma skeptični ili bar oprezniji kod štednih ulaganja u zemlji svog porekla (vidi intervjue 5, 6, 8, 9, 10, 11, 12, 15).

Neki od ispitanika su pokazali iritiranost usled nedovoljne saradnje između banaka u Nemačkoj i Srbiji, iako očigledno pripadaju istoj matičnoj banci ili onima koje imaju iste vlasnike udela (vidi intervjue 14, 13, 8).

Većina anketiranih misli da su uzroci poteškoća kod korišćenja bankarskih usluga u Srbiji za lica koja žive u inostranstvu u sledećim problemima: nedovoljno poverenje emigranata prema banka-ma u Srbiji (68,75%), preveliki troškovi transfera (62,5%) i nedovoljna pravna sigurnost (62,5%) u Srbiji (tabela 15). Pored previsokih troškova transfera kao dodatni nedostatak novčanih transfera navodi se predugo trajanje međunarodnih novčanih doznačivanja i netransparentnost troškova transfera – taksi. 25% anketiranih ponude banaka smatra nedovoljnim, a uslove za bankarsko poslovanje isuviše lošim. Jednak broj navodi i nedovoljne mogućnosti modernog bankarstva kao poteškoću za korišćenje bankarskih usluga za lica koja žive u inostranstvu (tabela 15). Kroz anketu stekao se utisak da većini anketiranih nedostaje orijentir i pregled novih banaka i njihovih ponuda u Srbiji, iako opcija „nedovoljna informisanost o ponudama“ gotovo i da nije birana kod navođe-nja poteškoća (18,75%). Dominantne poteškoće koje vide anketirani su „nedovoljno poverenja“, „nedovoljna pravna sigurnost“ i „visoki troškovi transfera“, dok su sve ostale opcije u drugom planu.

O iskustvima anketiranih sa bankama u Srbij:

Vlado G. (radni emigrant) načelno je naklonjen bankama u Srbiji. Banke imaju poteškoća sa „svakako nedovoljnom pravnom sigurnošću i nedostatkom poverenja“, ali to je „politički uslovljeno“. Bankarske troškove transfera Vlado G. smatra previsokim. Razočaran je time što se nove inostrane banke, kao npr. Raiffeisen banka u Nemačkoj prema Raiffeisen bankama u Srbiji postavljaju kao prema stranim bankama „čak se ponašaju i neprijateljski jedni prema drugima“. Klijent nema ose-ćaj da je u „jednoj banci“, jer one su međusobno razdvojene nacionalnim granicama i to je bitan nedostatak za klijente u Nemačkoj. Zbog dobrih kamata, Vlado G. ima „mali“ štedni depozit u Srbiji (intervju 14).

1992. godine celokupna ušteđevina koju su Blanka Z. (radna emigrantkinja) i njen suprug de-ponovali u jednoj slovenačkoj banci konfiskovana je „nismo imali više ništa, sve što smo zaradili i uštedeli propalo je u Jugoslaviji“ – izveštava Blanka Z. kroz suze. „Niko nije preuzeo odgovornost.

6

Bilo je to mnogo novca, sve što smo imali. Ovde u Nemačkoj ništa nismo imali, samo restoran. Posle 20 godina mukotrpnog rada praktično smo morali da počnemo od nule i da još primimo i mnoge izbe-glice.“ Gubitak novca usled raspada države, a time i propadanje planova o budućnosti koji su bili vezani isključivo za zemlju porekla do danas je ostalo kao duboko razočaranje, tako da Blanka Z. sa bankama „tamo dole“ ne želi više da ima bilo kakvog posla. Ogorčeno izveštava da do sada niko nije preuzeo odgovornost za izgubljeni novac (intervju 2). Slična iskustva imaju i Zvonko D. (rad-ni emigrant – intervju 15), Olga P. (ratna/ekonomska emigrantkinja - intervju 11), Miroslav G. (radni emigrant – intervju 9) i Marija L. (ratna/ekonomska emigrantkinja - intervju 6), gde su svi izgubili visoke novčane iznose.

Matija F. (druga generacija) ima „mali“ novčani depozit na tekućem računu kod jedne banke u Srbiji. Za neke veće iznose on nema dovoljno poverenja.To poverenje ni nove banke ne bi mogle tako lako da izgrade. Tako se Matija žali da Commerzbank kao vlasnik udela Pro Credit banke ne garantuje za poslove ove banke u Srbiji. Uopšteno, Matija je poslednjih godina konstatovao po-zitivan razvoj bankarskih usluga. Od kad su i strane banke zastupljene u Srbiji, usluga zaposlenih znatno se poboljšala, po njegovim rečima, dostigla je evropski standard, „ranije su bili pretežno mrzovoljni“. Prema njegovom iskustvu transfer novca kod banaka predugo traje, on bi morao da bude jednako fleksibilan i brz kao kod Western Union-a, „Western Union je neprevaziđen“. Matija kostatuje da se ličnosti u vladi brzo menjaju, a time se i vlada i pravna sigurnost kod banaka čine nedovoljnim. A i krediti sa 18% kamate su preskupi. Bankarski sistem mu se čini nepreglednim, stalno se menjaju stvari, te Matija oseća čak i prevelik broj malih banaka. „Srbi se tamo dole dobro snalaze sa tim, poznaju ovog ili onog, preko veza se snađu, ali za emigranta u Nemačkoj sistem banaka u Srbiji isuviše je komplikovan.“ (intervju 8)

Andrija L. (radni emigrant) ima utisak da za njega u Srbiji trenutno nema atraktivnih ponuda, a informacija je premalo. Primećuje da banke u Srbiji nedovoljno poznaju svoje klijente, odnosno njihovu finansijsku situaciju i potrebe: „Banke u Srbiji ne znaju šta se događa, jer ja tamo imam samo tekući račun. Zaposleni u banci u Nemačkoj već imaju bolji pregled mog imovinskog stanja.“ (intervju 1)

Vesna O. (ratna/ekonomska emigrantkinja) u Srbiji je klijent Poštanske štedionice. Tamo ima samo mali tekući račun. Novac kao podršku više voli da sama donese prilikom posete, tako uštedi visoke troškove transfera. Ako nešto mora brzo, transfer vrši preko Western Union-a. Rat je uni-štio privredni i politički sistem u Srbiji, smatra Vesna. To je dovelo do toga da ljudi više nemaju poverenja u banke. Ali Vesna O. je prilikom poslednje posete u Srbiji primetila poboljšanje, „ban-ke su kod nas već sada na svetskom nivou, još samo nedostaju standardi obezbeđenja.“ (intervju 13)

Zvonko D. (radni emigrant) kaže da je „potpuno razočaran tamošnjim bankama, jer ja sam svoj novac izgubio u jednoj slovenačkoj banci kad se raspala Jugoslavija“. Usled ovakvog iskustva Zvonko D. ne može da pokaže dalje interesovanje za banke u Srbiji. Od drugih je čuo da su troškovi – tak-se za transfer novca preveliki. Preko srpske televizije saznao je da su uslovi odnosno kamate u Sr-biji za štedne depozite veće nego u Nemačkoj. Na svoj tekući račun doznačava samo male iznose, kao meru opreza, za slučaj da banke ponovo dožive kolaps. (intervju 15)

Snjezana P. (druga generacija) klijentkinja je banke u Srbiji, jer je tamo deponovala hartije od vrednosti. Ostale finansijske usluge ne želi da koristi kod ove banke, njene potrebe su pokrivene u Nemačkoj. Naglašava da joj niko u banci u Srbiji kada je kupila akcije nije predstavio dodatne po-nude niti joj je pružio finansijske konsultacije. Geografsku udaljenost od banke smatra problema-tičnom, kod transakcija/poslova za koje je obavezan potpis „ugovor na komplikovan način mora da se šalje faksom ili moj otac, koji često boravi u Srbiji, uz punomoćje mora da obavlja bankarske poslove za mene“. Moderno bankarstvo putem interneta ili telefona ne postoji u njenoj banci u Srbiji, žali se Snjezana P. Primećuje da su banke u Srbiji postale fleksibilnije. Postoje bankomati i mogućnost

7


da se otvori tekući račun. Uprkos visokim kamatama ne želi da štedi u Srbiji, jer nema mogućnost onlajn bankarstva i „kod najmanje krize ne mogu da reagujem dovoljno brzo“. (intervju 12)

Olga P. (ratna/ekonomska emigrantkinja) ima utisak da direktori često mešaju nazive banaka i vlasnike, tako da „čovek izgubi pregled“. Nedovoljna pravna sigurnost i nedostatak poverenja za Olgu su najveće poteškoće banaka i njihovih klijenata u Srbiji. Olga P. primećuje da kod banaka ne postoje posebne ponude za „Srbe iz inostranstva“. Iako je često u banci u Srbiji pokazala svoj strani (francuski) pasoš, niko joj nije dao posebne ponude ili informacije. (intervju 11)

Boris M. (druga generacija) lično još nema iskustva sa bankama u Srbiji, ali smatra da je informi-san preko svojih roditelja. Njegovi bankarski poslovi koncetrisani su za sada samo na Nemačku, štedni depoziti i hartije od vrednosti deponovani su na duži period u bankama u Nemačkoj. Bori-sovi roditelji su u periodu ratova oko raspada Jugoslavije 90-tih godina izgubili svoje štedne depo-zite „usled visoke inflacije“. Stoga sa jedne strane još uvek nedostaje poverenje, pošto se zemlja još uvek nije oporavila od građanskog rada. Uslove koje nude banke u Srbiji Boris M. ocenjuje kao loše i nekonkurentne u odnosu na ponude banaka u Nemačkoj. (intervju 10)

Miroslav G. (radni emigrant) imao je u jugoslovenska vemena štedni račun kod jedne jugosloven-ske banke, „zbog visokih kamata“. Devedesetih godina prošlog veka čitav novac štediša iz inostran-stva, priča on uzbuđeno, pa i njegov iznos štednje od 2500 DEM „Predsednik Slobodan Milošević uzeo je za preporod Srbije. Rekao je da će ga uložiti u obnovu Srbije, a u stvari je sve uzeo za svoj rat.“ Pošto iznos nije bio tako velik, Miroslav G. je u odnosu na druge prijatelje i poznanike dobro prevazišao gubitak novca. Njegovo poverenje u banke u Srbiji ipak je trajno narušeno. Nedovoljna pravna sigurnost, „nedovoljno poverenje u još uvek premladu državu“ za njega su presudne kod nje-gove uzdržanosti prema bankama u Srbiji. (intervju 9)

Marijana M. (ratna/ekonomska emigrantkinja) kod pitanja o poteškoćama sa bankama u Srbiji naglašava nedovoljno poverenje u instituciju banaka. Pre nekoliko godina Marijana M. preba-cila je novac preko jedne banke u Srbiju. Pritom su nastali dodatni, netransparentni troškovi za doznačivanje novca o kojima unapred nije bila informisana, a način na koji su oni nastali niko u potpunosti nije umeo da joj objasni. Uprkos tome, troškovi su oduzeti od iznosa. Anketirana se osetila loše informisanom i prevarenom. (intervju 7)

Marija L. (ratna/ekonomska emigrantkinja) imala je loša iskustva sa uslugom zaposlenih u banka-ma u Srbiji, te servis za klijente smatra nekompetentnim. U odnosu na servis za klijente u Nemač-koj bankarski službenici u Srbiji imaju još puno toga da nauče, smatra Marija: „Oni bi morali da budu tu za nas, a na mi za njih. Ovde u Nemačkoj bankarski službenici se trude oko nas. Takav im je mentalitet. U Srbiji tek treba da razumeju poslovanje sa Zapadom, moraju nas štediše iz Nemačke ozbiljno da shtvate.“ (intervju 6)

Kristjan K. (radni emigrant) unapred naglašava da su se banke u Srbiji razvile u pozitivnom prav-cu „Banke se veoma trude oko svoje klijentele, usluga je već postala bolja“. Najveću poteškoću banaka anketirani vidi u prošlosti kada su mnogi ljudi, pa i on sam, „izgubili novac“. Za njega lično taj gubitak novca kod banke nije više relevantan, po njegovom mišljenju postoji osnova za poverenje. Uopšteno govoreći, za ponašanje kod korišćenja bankarskih usluga emigranata iz Nemačke mero-davni su faktori pravne sigurnosti i poverenja. Za ove poteškoće, po Kristijanu, krivi su politički odnosi. Zbog velikih kamata Kristijan K. već ima štednju u Srbiji, mada on uvek lično uplaćuje novac na račun zbog visokih troškova transfera. (intervju 5)

Generalno Danijela Z. ima utisak da banke u Srbiji „funkcionišu ok“. Njena sestra je u Srbiji sa-mostalni preduzetnik i zadovoljni klijent jedne banke. Na srpskoj televiziji Danijela je saznala da su kamate na štedne depozite povećane na 9,2%, što joj se čini veoma visokim. Danijela izveštava

8

pak i o jednoj TV-emisiji u Srbiji, u kojoj je videla jednu penzionerku, čija se penzija šalje iz Nemačke u jednu banku u Srbiji. Ova penzionerka se žalila da joj se penzija isplaćuje samo u di-narima i da je zbog kursa razmene manje vredna. I ona se žalila zbog visokih troškova koje banka odbija zbog nemačko-srpske transakcije novca. Ovakvo ponašanje banaka prema penzionerima zastrašilo je Danijelu, „mislim da to nije ispravno“. Poverenje u banke kod nje i uopšteno kod sta-novništva Srbije još uvek je isuviše malo, primećuje Danijela Z. u Srbiji, ljudi „koji tamo dole žive“ svoju imovinu više vole direktno da ulože u nekretnine i zemljište ili da osnuju neki posao nego da štede kod banke. Nedostatak poverenja Danijela Z. objašanjava „političkim neredom“. Vlade koje se stalno menjaju čine da se čitav sistem, a time i sistem banaka učini nestabilnim, te pružaju plodno tle za „loše poslove“. (intervju 3)

7. O potrebi anketiranih za proizvodima/finansijskim uslugama banaka u Srbiji

Potreba za finansijskim uslugama banaka u Srbiji najmanja je kod proizvoda osiguranja (vidi tabe-le 18-20). Ovde 75% ispitanika navodi da im nisu potrebne ovakve usluge, pošto je ova potreba u dovoljnoj meri već zadovoljena u Nemačkoj (tabela 20). Više od polovine nezainteresovano je i za štedne planove banaka (preko 56%). Zainteresovani za štedne planove (44%) u istim su udelima zainteresovani za planove za dodatnu penziju i planove stambene štednje (31,25%), a 25% je zainteresovano za planove dodatnog zdravstvenog osiguranja (tabela 18). Ovi štedni planovi treba da budu podrška kod povratka u Srbiju:

Andrija L. (radni emigrant) naglašava da su svi proizvodi i finansijske usluge važni za buduće pen-zionere „naši gastarbajteri s penzijom od 600-800 evra u Nemačkoj jedva mogu da prežive. U Srbiji pak sa tim novcem mogu dobro da žive, tamo bi imali veći kvalitet života.“ (intervju 1)

U odnosu na nesigurne penzije u Nemačkoj Matija F. (druga generacija) zainteresovan je za plan dodatne penzije i osiguranje penzije za svoje treće doba. Za mnoge radne emigrante važno je da „voze na dva koloseka“, kako bi bolje živeli u Srbiji sa svojim penzijama, te da u kućama koje su izgradili u predvečerje života mogu da uživaju. (intervju 8)

Pošto Vesna O. (ratna/ekonomska emigrantkinja) želi da se vrati svojoj porodici, zainteresovana je za proizvode osiguranja u Srbiji, jer sebe i svoju porodicu dugoročno gledano želi da osigura u svojoj domovini. (intervju 13)

Vlado G. (radni emigrant) dugoročno je zainteresovan za dodatnu penziju i planove zdravstvenog osiguranja. Naglašava da većina radnih emigranata, po njegovoj proceni oko 80%, želi da se vrati u Srbiju, jer u Nemačkoj ne mogu da žive od penzije. (intervju 14)

Većina ispitanika (75%) zainteresovana je za kredite, od toga 62,5% za stambene kredite i kre-dite za gradnju, a 37,5% za osnivanje preduzeća i preduzetničke kredite (tabela 19). Visoka potražnja objašnjava se iskustvima da banke u Nemačkoj za investicije u zemlji porekla Srbiji ne odobravaju kredite. Potreba za kreditom često se zasniva na razmišljanjima o povratku i uglavnom treba da omogući kupovinu ili izgradnju neke nekretnine. Ova potreba za kreditima čini se da se ne ispunjava ni u Srbiji (vidi tabelu 12). Ispitanici često naglašavaju da ne znaju kakvi su uslovi za dodelu kredita kod banaka u Srbiji i pretpostavljaju da oni u Srbiji nemaju dobar kreditni rejting, jer nemaju redovnih uplata na svoj račun. Pored toga, preveliki troškovi kredita u Srbiji navođeni su kao nešto što koči potražnju.

Marijana M. (ratna/ekonomska emigrantkinja) izuzetno je zainteresovana za kredite kod banaka u Srbiji, ali uslovi joj se čine lošim, odnosno, kamate su prevelike. Osim toga, pribojava se da kod

9


neke banke u Srbij neće dobiti kredit ili će dobiti loš kredit, „jer mi živimo u Nemačkoj“. Za kli-jente kao što je ona, koji žive u inostranstvu i ne mogu da dokažu redovne uplate u nekoj banci u Srbiji, nema kreditnih ponuda, po njenim rečima. „Mnogi naši poznanici i prijatelji razmišljaju da urade nešto u Srbiji, ali nema uslova ili su uslovi loši. I mi bismo možda mogli da investiramo 20.000 evra, ali ne znamo kako. Mi smo negde između, ne znamo da li je bolje da investiramo u Nemačkoj ili u Srbiji.“ Budući da Marijana i njen muž žele da kupe nekretninu, posebno su zainteresovani za stambene kredite i kredite za gradnju, te za preduzetničke kredite kod banaka u Srbiji. Za kupo-vinu nekretnine u Srbiji upućeni su na kredit kod neke banke u Srbiji, pošto banke u Nemačkoj „emigrantima ne daju kredite za investicije u zemlji njihovog porekla“ (intervju 7).

„Želim da vidim kako banke tamo dodeljuju kredite“ Matija (druga generacija) kao lice sa emigrant-skim poreklom ima loša iskustva kod dodele kredita kod banaka u Nemačkoj, te je kao samostalni preduzetnik zainteresovan za proceduru dodele kredita u Srbiji. Pritom pretpostavlja da banke „sigurno žele da vide redovne prilive novca na bankarski račun u Srbiji“, koje on kao lice koje živi u Nemačkoj ne može da dokaže. O proceduri dodele kredita on pak nema informacije koje bi sma-trao dovoljnim, iako se mnogo informiše putem interneta i drugih medija. I ljudi „dole“ pričaju o dodeli kredita, ali, kako Matija naglašava „sve se tako brzo menja, u roku od nekoliko meseci opet smisle nešto novo.“ (intervju 8)

Kao primalac novčane naknade za dugotrajnu nezaposlenost (Harc IV) Miroslav G. (radni emi-grant) nema novčanih depozita koje bi dalje mogao da investira. Za njega i njegove planove za budućnost zanimljivi su preduzetnički krediti. Stoga priželjkuje „bolje kredite koji nemaju toliko velike troškove“. U Srbiji za sada ne postoje krediti „za male ljude“ . (intervju 9)

Boris M. (druga generacija) razmišlja da se osamostali kao kamerman i generalno je zainteresovan za kredite za osnivanje preduzeća. Kod traženja kreditnih poduda nije fiksiran nacionalno ili samo na Nemačku, naglašava da je otvoren i za banke u drugim zemljama, pa i u Srbiji. Već se raspiti-vao u Francuskoj o uslovima kredita. (intervju 10)

Za 43% anketiranih mogućnosti koje pruža moderno bankarstvo su atraktivne (tabela 16). U ovoj grupi moderno bankarstvo shvata se kao nešto već oprobano u Nemačkoj, brza i sigurna metoda novčanog transfera i bankarskog poslovanja. Usled brzih mogućnosti reagovanja klijent koji živi u inostranstvu uprkos fizičkoj udaljenosti mogao bi da održava direktan kontakt sa bankom, osećaj sigurnosti bio bi povećan, a transfer novca bio bi osmišljen na brži i jednostavniji način.

Snjezana P. (druga generacija) priželjkuje bolju komunikaciju između nje i banke u Srbiji preko onlajn bankarstva. Poslove bi mogla brzo i lično da završava iz Nemačke i imala bi dodatan osećaj sigurnosti, jer bi u svako doba i sa svakog mesta mogla da raspolaže svojim novcem, te da reaguje i u slučaju „najmanje krize“. (intervju 12)

8. Mere/strategije za prevazilaženje poteškoca

Kooperacijske ponude banaka u Srbiji sa bankama u Nemačkoj većina ispitanika (75%) smtra razumnim (tabela 16). Dodatno poverenje u nemačke banke moglo bi da kompenzuje na ovaj način nedovoljno poverenje prema bankama u Srbiji po mišljenju anketiranih. Bolju dostupnost banaka iz Srbije sa predstavništvima i filijalama u Nemačkoj predlaže 62% ispitanika. Smanje-nje troškova transfera preporučuje takođe 62% anketiranih, preporučuje se i aktivno obraćanje banaka klijentima u inostranstvu.

Andrija L. (radni emigrant) traži više filijala banaka iz Srbije u Nemačkoj. Veću prisutnost sma-tra važnom, kako bi se bolje došlo do klijenata. Kooperacijske ponude sa bankama u Nemačkoj takođe bi pozdravio, jer bi to doprinelo izgradnji poverenja. Pored toga zahteva veću sigurnost i

10

podršku od strane države Srbije. Banke bi neizostavno morale da smanje troškove transfera. An-drija L. naglašava da bi banke svakako morale „u Nemačkoj da nastupe ne samo kao institucije za transfer, već štaviše i kao žiralne i štedne banke.“ (intervju 1)

Miroslav G. (radni emigrant) priželjkuje kooperacijske ponude sa bankama u Nemačkoj, jer „neko mora da ih nauči ovom poslu“. (intervju 9)

Boris M. (druga generacija) pozdravio bi snažniju prisutnost banaka iz Srbije u Nemačkoj, pošto bi ovde, na licu mesta bio omogućen lični kontakt, koji on smatra važnim. Kooperacijske ponude sa bankama u Nemačkoj doprinele bi izgradnji poverenja i privukle bi njegovu pažnju. Banke iz Srbije po njegovom mišljenju, trebalo bi da se bolje i otvorenije pozicioniraju u Nemačkoj (inter-vju 10). Isto misli i Olga P. (ratna/ekonomska emigrantkinja): „Sto posto bismo tu štedeli, kad bi one (banke) bile u blizini.“ (intervju 11)

Vlado G. (radni emigrant) preporučuje srpskim bankama da se bolje pozicioniraju u Nemačkoj, da se „prezentuju“ i da sarađuju sa nemačkim bankama. Veću prisutnost u okruženju emigranata Vlado G. smatra izuzetno važnom, kao i partnersku saradnju jedne te iste banke „i preko granica, treba kao prave banke da stoje jedna iza druge“. Kao primer navodi Raiffeisen banku, za koju misli da je koncern, takođe priželjkuje predstavništva srpskih državnih banaka u Nemačkoj „kao što ih Turci i Grci odavno imaju u Nemačkoj“. (intervju 14)

Kristjan K. (radni emigrant) izuzetno je aktivan u srpskoj zajednici emigranata u Minhenu, pre svega u oblasti sporta. Naglašava da postoje izuzetno uspešni srpski sportski klubovi sa konstan-tno velikim brojem gledalaca kod sportskih manifestacija. Banke treba da iskoriste te sportske manifestacije kao platformu za marketing: „tu će naići na mnoge interesente“. Do sada Kristijan K. nije primetio angažovanost banaka iz Srbije u zajednicama emigranata „osim Western Union-a, oni imaju puno reklama“. Kristjan K. izjavljuje „da bi banke trebalo da budu agresivnije, a ne da čekaju klijente, direktno treba da im se obrate. Konkretno treba da se predstave preko spozorstava i reklama u udruženjima.“ (intervju 5)

Matija F. (druga generacija) se žali da čovek sam mora da istražuje, ako želi da sazna nešto više o bankama i njihovim proizvodima u Srbiji. Zato priželjkuje bolje i ciljanije reklame banaka. Do sada su informacije u nedovoljnoj meri dolazile do ljudi u Nemačkoj. Iako je on onlajn/putem elektronske pošte u vezi sa svojom bankom u Srbiji, nisu mu poslali „ni čestitku za Božič“. Uz če-stitku za Božić mogli bi da reklamiraju i neki proizvod, predlaže. Njega bi to svakako zaintereso-valo. (intervju 8)

Pored toga, neki ispitanici izrazili su želju da banke u Srbiji pružaju podršku kod investicionih projekata, bilo putem dodele kredita ili kroz investiciono savetovanje.

Od banke u Srbiji Marijana M. (ratna/ekonomska emigrantkinja) priželjkuje podršku i saveto-vanje prilagođeno njenim potrebama i njenoj životnoj situaciji, savetovanje za investiranje, in-vesticione ideje, odnosno pomoć za lica koja žive u Nemačkoj, a želeli bi da investiraju u Srbiji. (intervju 7)

Matija F. (druga generacija) priželjkuje veći angažman banaka u oblasti investicija. Umesto da od „običnih“ radnih emigranata očekuju veliko preduzetništvo, kako se delom propagira u zemljama porekla, kao i u zemljama prijema, finansijske institucije novac emigranata treba da koriste za smislene investicije. Za to treba da se izgradi trajna veza između banaka i emigranata spremnih da investiraju. Uslov za to je, po Matijinim rečima, kontinuitet u radu vlade, „saradnja između vlade i bankarskog sektora i posredovanje srpskih NVO u Nemačkoj“ koje su direktno u kontaktu sa poten-cijalnim klijentima. (intervju 8)

11


Anketirani su često izjavljivali da je neophodna stabilna vlada i stabilna država da bi se i banke stabilizovale, te time i stekle poverenje klijenata (43,75%). Očekuje se i aktivna podrška vlade, odnosno politike za povećanje poverenja prema bankama i finansijskom sistemu u Srbiji.

Stabilna država i stabilna vlada pozitivno bi uticale na bankarski sitem, veruje Danijela Z. (ratna/ekonomska emigrantkinja). Da postoje državne subvencije ili garancije, banke u Srbiji bile bi za-nimljivije za nju. (intervju 3)

Vera V. (radna emigrantkinja) želela bi da sazna više o primeni deviznog transfera emigranata u Srbiji. „Naši političari ćute o tome, niko ne zna šta oni rade sa te tri milijarde, čini mi se, tamo. Upo-treba naših deviza treba da bude transparentna, tako da zaista steknemo osećaj da pomažemo razvoju.“ (intervju 16)

9. Sadašnji i buduci planovi novcanih ulaganja u Srbiju

Preko 62% ispitanika nije zainteresovano za trenutna ili buduća novčana ulaganja u Srbiju (tabela 17). Svoju nezainteresovanost većina anketiranih obrazlaže neizvesnom opštom finansijskom situ-acijom u vreme finansijske krize, nedostatkom pozitivnih iskustava i nesigurnom političkom situacijom u Srbiji.

Ispitanici koji su u periodu Jugoslavije izgubili svoj novac uložen u banke, svoje odbijanje u odno-su na planove novčanih investicija u prvom redu obrazlažu negativnim iskustvima sa jugosloven-skim bankama. Novčana ulaganja predložena u intervjuu u vidu direktnih investicija, kupovina akcija i/ili štednih uloga za većinu ispitanika nisu dolazila u obzir (tabela 17), iako su često bili svesni, da će u Srbiji dobiti bolje kamate za štedne depozite.

Snjezana P. (druga generacija) nije zainteresovana za direktne investicije u neki posao ili predu-zeće, pošto u Srbiji primećuje „nepotizam“ i „poslovi se ne vode tako ispravno kako sam navikla u Nemačkoj“. Štedni depoziti ne dolaze u obzir, jer su u kriznim situacijama bankarski računi jedno-stavno blokirani. (intervju 12)

Zvonko D. (radni emigrant) uprkos velikoj želji za povratkom nema investicionih planova u Srbiji „Izgubio sam 50.000 DEM, 10 godina teškog rada, nemam više poverenja u sve balkanske zemlje. Nikad više neću dati novac balkanskoj banci, ni u Srbiji, i u Sloveniji, Hrvatskoj ili Bosni“. Njegova bojazan je da bi „sve opet moglo da se ukrade“. Zbog velikih kamata ipak bi razmislio, tako je izja-vio pred kraj razgovora, da li da uloži 1.000 evra (!). (intervju 15)

Kristjan K. (radni emigrant) ne može da zamisli neke poslovne investicije ili kupovinu akcija u Srbiji, jer je tamo poslovni moral „na dnu“. Ne zanimaju ga ni planovi štednje, kao npr. dodatna penziona štednja. Za ovakve proizvode do sada nedostaju pozitivna iskustva. „Sve je to još samo teoretski, na papiru tako, do sada nikom ništa nije isplaćeno, moramo da sačekamo još 4-5 godina.“ (intervju 5)

Preko 37% anketiranih u sadašnjosti ili u budućnosti može da zamisli novčane investicije u Srbiju. Pritom su u jednakom udelu (37,5%) zainteresovani za direktne investicije kod poslovnog par-tnera vrednog poverenja i štedne depozite u nekoj banci u Srbiji. Štediše i interesente za štedne depozite privlače visoke, odnosno bolje kamate u poređenju sa Nemačkom, ali ipak se stalno na-glašava da je samo mali iznos uložen u štednju ili da žele da investiraju samo mali iznos u štednju.

Osnovni stav kod onih koji žele da ulažu bila je pozitivna procena dugoročnog ekonomskog razvitka Srbije i povoljnih osnovnih uslova zemlje u tranziciji, u kojoj se „kolač još deli“ i u ko-joj se krije „još mnogo potencijala“. U odnosu na Nemačku, ekonomski potencijal razvoja u Srbiji

12

ocenjuje se kao veoma visok i anketirani iz ove grupe želeli bi da budu deo ovog razvoja kao ulagači novca. Činjenicu da Srbija nije član EU dve anketirane osobe smatraju pozitivnom, jer će tako ekonomski odnosi između Srbije i Rusije rasti, pa će imovina srpskih emigranata biti „zaštiće-na“ od budnog oka evropskih poreskih uprava.

Pored ekonomskih interesa kod interesenata za novčane depozite važnu ulogu imaju i veza sa do-movinom i želja za povratkom. Poznavanje sopstvenog kulturnog okruženja smatra se dodat-nim faktorom sigurnosti kod projekata novčanih investicija. Prisutna je i zamisao da se novčanim investicijama može pomoći domovini u njenom privrednom razvoju.

Andrija L. (radni emigrant) načelno je zainteresovan za investicije u Srbiji. Može da zamisli direk-tnu investiciju sa nekim poslovnim partnerom dostojnim poverenja, naročito sada, pošto Srbija još nije u EU, pa još mogu da se koriste poreske olakšice kod srpsko-ruskih poslova. Zamisliva je i investicija u akcije i štedne depozite, ali samo uz dovoljno obezbeđenje. Ova obezbeđenja Andrija L. zahteva primarno od države. Smatra da trenutno ne postoje te državne garancije, ali je ipak op-timističan (intervju 1).

Matija F. (druga generacija) načelno može da zamisli direktnu investiciju u Srbiji sa poslovnim parnterom dostojnim poverenja. Njegova zemlja nalazi se u fazi izgradnje i razvoja, „sada se deli kolač“. U Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama sve je već podeljeno i investicije se ne isplate, zato nov početak u Srbiji sada ima posebnu draž. Ipak, emigrantima, koji su više neko sa strane, teško je da investiraju u Srbiji, prevelika je međusobna povezanost onih koji žive u Srbiji. I u Srbiji postoje „lovci na glave koji traže glupe gastarbajtere“, od kojih čovek treba da se čuva. (in-tervju 8)

Vlado G. (radni emigrant) može svakako da zamisli investicije u Srbiji, „to je moja zemlja, time bih pospešio privredni razvoj i stvorio radna mesta“. Pritom misli na investicije u nekretnine i poslove. Ne želi da učestvuje na tržištu kapitala. „Video sam isuviše prijatelja koji su propatili zbog toga.“ (in-tervju 14)

Samo tri ispitanika pokazala su otvorenost prema novčanim ulaganjima putem kupovine akcija, jer su u ovoj oblasti već imali pozitivnih iskustava. Odbijanje većine kad su u pitanju poslovi sa akcijama u Srbiji obrazlaže se finansijksom krizom i za njih netransparentnim poslovanjem u Sr-biji. U toku ankete postalo je jasno da je kupovina nekretnine u Srbiji za emigrante atraktivan vid ulaganja novca, čak i kod anketiranih koji nemaju planove ulaganja novca u Srbiji, ni u sa-dašnjosti ni u budućnosti.

U razgovorima je postalo jasno da se ideja kupovanja nekretnine u Srbiji načelno čini veoma ispla-tivom i vrednom pažnje, jer se Srbija smatra zemljom u tranziciji i stanje investicija na tržištu ne-kretnina sa ekonmskog stanovišta čini se povoljnijim u poređenju sa Nemačkom. Kao sputavajuć faktor za investicije navode se prevelike birokratske prepreke i osećaj nesigurnsoti koji je rezultat nedostatka konkretnih saznanja o mogućnostima za investiranje. Strah od prevare i bojazan zlo-uportebe usled emigrantske situacije, takođe doprinosi suzdržanosti od investiranja; tako Matija upozorava od „lovaca na glave koji traže glupe gastarbajtere“ (intervju 8). Pokazana je neka vrsta bespomoćnosti i nesigurnosti u orijentaciji i želja za institucionalnom podrškom kod investicio-nog planiranja, bilo da ona dolazi od države ili od banaka:

Da li će Marijana M. (ratna/ekonomska emigrantkinja) i njen suprug kupiti nekretninu u Srbiji ili u Nemačoj, još nisu odlučili. Početni kapital postoji. Investicija u nekretninu u Srbiji Marijani M. čini se isplativijom i lakšom nego u Nemačkoj, pošto se tamo sa manje novca više može po-stići. „To je naša zemlja, znamo tamo ljude. Nama bi bilo lakše da tamo investiramo, tamo sa manje novca može više da se uradi nego ovde. Srbija ima potencijal.“

13


Može svakako da zamisli direktnu investiciju, ali za to po njenom mišljenju ipak nedostaje poslov-ni partner dostojan poverenja. „Mnogi naši poznanici i prijatelji razmišljaju da urade nešto u Srbiji, ali za to ili nema uslova ili su uslovi loši. I mi bismo možda mogli da investiramo 20.000 evra, ali ne znamo kako. Neodlučni smo, ne znamo da li je bolje da se investira u Nemačkoj ili u Srbiji.“ (inter-vju 7)

10. Stepen informisanosti i potreba za informacijama

Većina ispitanika na početku razgovora navodi da ima nejasna saznanja o bankama i njihovim ponudama. U toku ankete često je izlazilo na videlo da su ispitanici zainteresovani i da imaju po-trebu za informacijama o bankama i njihovim ponudama. Tabela 21 potvrđuje ovaj utisak: preko 62% ispitanika želelo bi da sazna nešto više o bankama i njihovim ponudama u Srbiji, a samo 12 % se oseća dobro informisanim. 25% nije uopšte pokazalo interesovanje za dodatnim informaci-jama.

Samo dva ispitanika su u Srbiji dobila finansijske konsultacije, dok je 75% ispitanika ovu bankar-sku uslugu koristilo Nemačkoj. Polovina anketiranih bila je otvorena za finansijsko savetovanje u Srbiji, ali i dalje traže odgovarajuću ponudu. Preko 37% pokazalo je nezainteresovansot za finan-sijskim savetovanjem u nekoj banci u Srbiji (tabela 23).

Većina anketiranih (preko 68%) informacije o bankama i njihovim ponudama dobija preko srp-skih novina, a 56% se informiše preko srpske televizije i interneta (tabela 22). Preko 37% navodi da je o bankama u Srbiji razgovaralo i u porodici i u krugu prijatelja. Samo jedan anketirani se informisao kod službenika u jednoj banci, dok su 3 osobe dobile informacije preko bankarskih prospekata.

Većina ispitanika do sada nije imala iskustava sa savetodavnim uslugama banaka u Srbiji i do sada nije dobijalo ponude za finansijsko savetovanje od neke banke u Srbiji. Jedan ispitanik nezaintere-sovanost bankarskih službenika obrazlaže njihovim nepoznavanjem njegove imovine u Nemačkoj. Jedna ispitanica se čudila kad se setila da joj radnici u banci u Srbiji kod otvaranja depoa hartija od vrednosti nisu dali nikakve dodatne ponude.

Andrija L. (radni emigrant) odlično je informisan o privredi i finansijskom sektoru Srbije. Prime-ćuje da banke u sezoni odmora, kada emigranti dolaze u domovinu, već na graničnim prelazima dele prospekte. U srpskoj štampi premalo se piše o bankama u Srbiji. Andrija L. bi želeo da sazna još više o bankama i njihovim ponudama u Srbiji. „Nažalost, još uvek mi nisu pružili finansijsko savetovanje“, jer ima „samo tekući račun“, a radnici u srpskoj banci ne znaju kakvu on još imovinu ima. (intervju 1)

Matija F. (druga generacija) veoma je zainteresovan za bankarski sektor u Srbiji i po sopstvenoj proceni, dobro ga poznaje. Međutim, on naglašava, da se bankarske ponude tako brzo menjaju da on uprkos sasmostalnom pretraživanju često ne može sve da isprati. On bi voleo da bude upoznat sa novinama putem ciljane i aktuelne reklame, npr. putem elektronske pošte (intervju 8).

11. Rezime

Iako ispitanici često već decenijama žive u Nemačkoj, kod većine je vezanost za Srbiju i dalje jaka. Razmišljanja o povratku u Srbiju naročito su prisutna u grupi bivših gastarbajtera. Konačan po-vratak ipak je za većinu samo nejasna predstava koja zavisi od političkog i ekonomskog razvoja, kako u Srbiji, tako i u Nemačkoj. Preko 57% iz ove grupe klijenti su neke banke u Srbiji.

14

Anketirani bivši gastarbajteri već su u periodu Jugoslavije ušteđevinu deponovali u jugoslovenskim bankama zbog velikih kamata, ali su usled raspada države devedesetih godna prošlog veka izgubili svoj novac. Poznat im je interes države i banaka za njihovim devizama i na osnovu ovakve istorije na temu finansijske usluge banaka u Srbiji usled negativnih iskustava na početku ankete reagovali su ili sa potpunim odbijanjem, ili bar skeptično i oprezno. U toku razgovora ipak je postalo jasno da bi banke i njihove finansijske usluge u planovima za budućnost i povratak i te kako još mogle da imaju važnu ulogu.

Ratni/ekonomski emigranti u odnosu na bivše gastarbajtere češće potpuno isključuju mogućnost konačnog povratka. Veza ispitanika iz ove grupe sa Srbijom takođe je još uvek jaka i vitalna preko porodičnih odnosa. Polovina iz ove grupe bankarski su klijenti u Srbiji. Većina je na početku prvo reagovala sa skepskom na temu finansijske usluge banaka, pri čemu je i ovde u toku razgovora po-stalo jasno da potencijalni povratnici imaju veliko interesovanje za banke i finansijske usluge.

Ispitanici druge generacije manje su opterećeni jugoslovenskim dobom. Imaju tendenciju da na temu banke u Srbiji reaguju pozitivnije i otvorenije, bili su manje emotivni i interesovali su se za bankarske ponude pre svega iz ekonomskih razloga.

Gotovo svi ispitanici su vršili finansijske transfere u neredovnim razmacima ka Srbiji, pretežno kao podršku rođacima i prijateljima. Lično donošenje novca najčešća je i najomiljenija vrsta tran-sfera, jer kao prvo predstavlja najjeftiniju mogućnost i važan akt socijalne komunikacije kod onih koji posećuju domovinu. Preko 50% vršilo je finansijske transfere i preko banaka. Većina ispi-tanika kritikuje visoke troškove transfera, zbog čega se radije odlučuju za lično donošenje novca ili uplatu na tekući račun na licu mesta. Banke se kod transfera doživljavaju kao komplikovane, netransparentne i spore. Ako doznaka treba da bude brza, anketirani pretežno transfer vrše preko Western Union-a. Polovina anketiranih su klijenti neke banke, većinom imaju tekući račun, samo dve osobe imaju štedni račun, a jedna depo hartija od vrednosti. Druge finansijske usluge poput plana štednje, kredita i proizvoda osiguranja traže se isključivo u Nemačkoj.

Više puta je isticano poboljšanje bankarskih usluga u Srbiji u odnosu na jugoslovenska vremena. Zbog dodatnih stranih i novih srpskih banaka u Srbiji se nudi veći izbor i poboljšana bankarska usluga. Većina ispitanika je primetila da su kamate za štedne depozite u Srbiji visoke. Ovo sazna-nje nije se odrazilo u povećanju štednih uloga.

Štediše i interesente za štedna ulaganja privlače visoke, odnosno bolje kamate u odnosu na Ne-mačku, ali ipak se stalno naglašava da se štedi samo mali iznos ili da žele da deponuju samo mali iznos, kako ne bi ušli u veliki rizik. Planovi štednje za dodatnu penziju ili planovi stambene šted-nje u principu su interesantni zbog velikih kamata, ali ipak niko on anketiranih nema iskustva, tj. saznanja o konkretnim ponudama štednje u nekoj banci u Srbiji. Neki od anketiranih pokazali su iritiranost nedovoljnom saradnjom između banaka u Nemačkoj i Srbiji, iako one očigledno pripadaju istoj matičnoj banci ili imaju iste vlasnike udela. Generalno, bankarski sistem i bankar-ske ponude većina anketiranih smatra isuviše netransparentnim, pošto se za veoma kratko vreme mnogo toga promenilo i stvorene su mnoge nove banke. Na ove promene (otvaranje tržišta, strane banke) gleda se pozitivno, ali se čini da se gubi preglednost.

U razgovorima su anketirani stalno pominjali temu bankarskog kolapsa na prostoru bivše Jugosla-vije. Ispitanici koji su imali negativna iskustva sa bankama u bivšoj Jugoslaviji, često ova iskustva prenose na banke u Srbiji i većinom imaju negativan ili skeptičan osnovan stav prema instituciji banke u zemlji svog porekla. Ovaj stav još više pojačava trenutna finansijska kriza.

Većina ispitanika smatra da je uzrok poteškoćama kod korišćenja bankarskih usluga za osobe koje žive u inostranstvu u nedostatku poverenja kod emigranata (68,75%), prevelikim troškovima

15


transfera (62,5%) i nedovoljnoj pravnoj sigurnosti (62,5%) u Srbiji. Mlađe generacije identifikuju i nedovoljne mogućnosti modernog bankarstva kao poteškoću kod korišćenja bankarskih usluga za lica koja žive u inostranstvu. Mogućnost onlajn-bankarstva otklonila bi problem geografske udaljenosti preko brze dostupnosti banke, a time i spostvene imovine ili ušteđevine. Time bi bio stvoren veći osećaj sigurnosti i nekomplikovana forma realizacije novčanog transfera.

Percepcija banaka u Srbiji vezuje se i za banke i ponašanje kod korišćenja bankarskih usluga u Ne-mačkoj. Primećuje se da su potrebe, kao što je osiguranje, u dovoljnoj meri pokrivene u Nemač-koj. Ukupno uzev, potreba za proizvodima/finansijskim uslugama koji treba da obezbede sigur-nost, primarno se zadovoljava u Nemačkoj. U Nemačkoj banke često na osnovu decenija pozitiv-nih iskustava, usled poverenja u politički sistem, a time i u bankarski sistem uživaju u enormnom višku poverenja. Samo se uslovi štednje u Srbiji opažaju kao povoljniji u odnosu na Nemačku, ali negativna iskustva i nedovoljno poverenje i dalje predstavljaju prepreku. Banke u Nemačkoj ne pokrivaju potrebe za finansijskim uslugama koje su vezane za planove povratka u Srbiju i stvaranje osnove za egzistenciju u vidu kupovine nekretnine, izgradnje kuće ili osnivanja preduzeća. Želje koje ispitanici upućuju bankama u Srbiji odnose se pre svega na stambene kredite/kredite za grad-nju i kredite za osnivanje preduzeća/preduzetničke kredite, te dodatnu penzionu štednju. U razgo-vorima je postalo jasno da niko od ispitanika i interesenata za kredite nema konkretne predstave i ne poznaje tačne uslove. Saznanje o visokim troškovima kredita, ali i negativna nagađanja o dodeli kredita i kretditnom rejtingu sprečavaju intenzivnije bavljenje ovom temom.

Ulaganje novca predloženo u anketi u vidu direktnih investicija, kupovine akcija i/ili štednih depozita za većinu nije dolazilo u obzir. Preko 37% anketiranih u sadašnjosti ili u budućnosti može da zamisli neko novčano ulaganje u Srbiju. Direktne investicije kod poslovnog partnera od poverenja i štedni depoziti kod neke banke u Srbiji bile su od interesa u jednakoj meri (37,5%). Osnovni stav kod onih koji žele da ulažu novac bila je pozitivna procena dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije i povoljni osnovni uslovi zemlje u tranziciji, u kojoj se „kolač još deli“ i „krije još mnogo potencijala“. U odnosu na Nemačku ekonomski potencijal Srbije procenjuje se kao veoma visok, te ispitanici ovu fazu vide kao šansu i za sopstvena ulaganja. Kao sputavajuć faktor navode se birokratske prepreke i dezorijentisanost zbog nepoznavanja tržišta i mogućnosti investiranja. Osim ekonomskih interesa kod zainteresovanih za novčane investicije važnu ulogu ima i veza sa domovinom i želja za povratkom. Poznavanje sopstvenog kulturnog okruženja smatra se dodat-nim faktorom sigurnosti kod investicionih projekata. Prisutna je i predstava da preko novčanih ulaganja domovini može da se pomogne u njenom ekonomskom razvoju.

U toku ankete postalo je jasno da je kupovina nekretnina u Srbiji za migrante atraktivan vid novčanog ulaganja, čak i u grupi ispitanika koji nemaju trenutne ili buduće planove novčanih ulaganja u Srbiju. U razgovorima se pokazalo da se ideja kupovine nekretnine u Srbiji načelno čini veoma isplativom i poželjnom, jer se Srbija shvata kao zemlja u tranziciji, te se investiciona ulaganja na tržištu nekretnina sa ekonomskog aspekta i u odnosu na Nemačku čine povoljnim. Navodi se da investicije sputavaju i prevelike birokratske preperke i osećaj nesigurnosti, nastao usled nedostatka konkretnih saznanja o mogućnostima investiranja. Strah od prevare i bojazan od zloupotrebe usled emigrantskog porekla doprinose uzdržanosti kod investicionih poslova. Investi-ciona podrška od države ili banaka kod investicionih planova emigranata mogla bi da odstrani ovu nesigurnost, a time i pridobije investicioni kapital za Srbiju.

Predložene mere za poboljšanje bankarskih ponuda i prevazilaženje poteškoća za lica koja žive u inostranstvu za cilj imaju izgradnju poverenja, veću dostupnost kroz geografsku ili digitalnu bli-skost (moderno bankarstvo) i stabilizaciju bankarskog sektora kroz veću pravnu sigurnost i stabil-nu vladu.

16

Na osnovu pozitivnih iskustava sa bankama u Nemačkoj, ali i usled geografske blizine i dostupno-sti većina ispitanika pozdravila bi kooperacijske ponude banaka u Srbiji sa bankama u Nemačkoj. Višak poverenja koje uživaju nemačke banke mogao bi na ovaj način da kompenzuje deficit pove-renja kod ispitanika prema bankama u Srbiji. Bolju dostupnost banaka iz Srbije sa predstavništvi-ma i filijalama u Nemačkoj, kao i redukciju troškova transfera predlaže više od 62% ispitanika.

Ispitanici su u toku ankete posebno naglasili sledeće mere/strategije za prevazilaženje problema:

• Smanjenjetroškovatransfera

• KooperacijesabankamauNemačkoj

• Vidniangažmanbanakazanadoknaduizgubljeneštednjeujugoslovenskimbankama

• Višereklamiranjabanakausrpskimorganizacijamaemigranata/sportskimklubovima/manife-stacijama

• SponzorstvasprskihsportskihklubovauNemačkoj

• Većaaktivnostidirektnoobraćanjeklijentimaodstranebanaka

• Višeprenošenjainformacijaireklama,poredostalogiputemel.pošte

• OtvaranjefilijalauNemačkoj,prezentacijabanakaizSrbijeuNemačkojnesamokaoinstitucijaza tranfer, već i kao žiralnih i štednih banaka

• Onlajnbankarstvo

• Podrškaiorijentacionapomoćodbanakakodinvesticionihprojekata

Na osnovu ankete ustanovljeno je da se većina ispitanika oseća nedovoljno informisanim od ba-naka u Srbiji koje im se ne obraćaju dovoljno decidirano. Gotovo iz svakog razgovora bilo je jasno da su saznanja o bankarskim ponudama u Srbiji kod većine veoma mala, odnosno nejasna. Stoga je većina sagovornika na početku razgovora bila neodlučna, da li uopšte žele da učestvuju u anke-ti. U toku ankete postalo je jasno da kod ispitanika postoji interesovanje i potreba za dodatnim informacijama o bankama i njihovim ponudama. Preko 62% anketiranih želelo bi da sazna nešto više o bankama i njihovim ponudama u Srbiji, samo su se dve osobe osećale dobro informisanim. Polovina ispitanika pokazala je otvorenost za finansijsko savetovanje u Srbiji, ali i dalje traže od-govarajuću ponudu. Angažovanost oko prikupljanja informacija čini se pak malom. Prisutno je očekivanje da se banke obraćaju klijentima sa svojim ponudama.

17


Prilog

Tabele:

Analiza ankete o transferima novca ka Srbiji i potrebi za finansijkim uslugama kod lica sa srpskim emigracionim poreklom u Nemačkoj.

Broj ispitanika:16

Tabela 1a: anketirani tipovi emigranata

Radni emigranti/bivši gastarbajteri 7

Ratne/ekonomske izbeglice 6

Druga generacija 3

Tabela 1b: radni odnos

Zaposleno lice 10

Samostalni preduzetnik 4

Penzija/status pred penzijom 1

Tražioci zaposlenja 1

Tabela 1c: pol

Ženski 8

Muški 8

Tabela 1d: stambena situacija radnih emigranata u zemlji porekla (7 anketiranih/G=7)

Izradili kuću 7

Stalno prebivalište 6

Tabela 1e: planovi radnih emigranata za budućnost (7 anketiranih/G=7)Da li želite trajno da ostanete u Nemačkoj?

Da, definitivno 2

Možda, ne znam još tačno 4

Ne 1

Tabela 1f: planovi radnih emigranata za budućnost (7 anketiranih/G=7)Da li želite da se vratite u Srbiju za stalno?

Da, definitivno 1


Ne 2

18

Tabela 1g: Planovi ratnih/ekonomskih emigranata u SRN za budućnost (6 anketiranih)Da li želite trajno da ostanete u Nemačkoj?

Da, definitivno 2


Ne 1

Tabela 1h: Planovi ratnih/ekonomskih emigranata za budućnost u Srbiji (6 anketiranih/G=6)Da li želite da se vratite u Srbiju za stalno?

Da, definitivno 1


Ne 3

Tabela 2: (16 ispitanika/G=16)Da li želite trajno da ostanete u Nemačkoj?

Da, definitivno 6


Ne 2

Tabela 3: Imate li stalno prebivalište u Srbiji?

Da 13

Ne 3

Tabela 4: Da li želite da se vratite u Srbiju za stalno?

Da, definitivno 2

Možda, još ne znam tačno 7

Ne 6

Ostalo: neodlučni 1

Tabela 5: Da li redovno putujete na relaciji Nemačka-Srbija?

Da 9

Ne 7

19


Tabela 6: Koji su Vaši razlozi za putovanja u Srbiju? (mogu se dati više odgovora)

Odmor 9

Poseta domovini 8

Poseta rođacima i prijateljima 15

Održavanje i opremanje kuće/stana/zemljišta 11

Poslovna putovanja 3

Ostalo 0

Tabela 7: Da li vršite finansijske transfere (doznake/novčane transfere) ka Srbiji?

Da, redovno 2

Ponekad 12

Ne 2

Tabela 8: Koje finansijske transakcije vršite ka Srbiji? (mogu se dati više odgovora)

Transfer novca radi pomoći rođacima/prijateljima 13

Doznake na sopstveni tekući račun kod neke banke u Srbiji 6

Štedni depoziti kod neke banke u Srbiji 2

Investicije u nekretnine 4

Investicije u poslove/preduzeća 1

Osiguranja 0

Otplate kredita 0

Donacije 5

Ostalo • Ličnodoznačivanjenovcaprijateljicizatekućetroškovenekretnine

1

Tabela 9:Kome ili kojoj instituciji poveravate svoj novac koji treba da se prebaci u Srbiju? (mogu se dati više odgovora)

Banka 8

Pošta 2

Institucije za transfer novca (Western Union) 5

Lično donosim novac 12

Rođaci/prijatelji/poznanici koji putuju u Srbiju 7

Ostalo 0

20

Tabela 10: Da li ste Vi klijent neke banke u Srbiji?

Radni mig. (7) Ratni/ekonom.migr. (6) 2. generacija (3)

Da 8 4 2 2

Nein 7 3 3 1

Još nisam klijent, ali razmišljam o tome da postanem n

1 1

Tabela 11: Da li ste klijent neke banke u Nemačkoj?

da 16

ne 0

Tabela 12: Koje proizvode/finansijske usluge koristite kod banke u Srbiji?(moguće više odgovora, procentni račun zasniva se na polaznoij vrednosti 8 = bankarskih klijenata/Srbiji v.tab. 10)

Tekući račun za uplate i isplate 6

Devizni račun radi umanjenja rizika kursa razmene

0

Štedi račun 2

Ugovor o stambenoj štednji 0

Finansiranje izgradnje 0

Stvaranje imovine sa HOV 1

Prozvodi osiguranja 0

Krediti 0

ostalo 0

Tabela 13: Koje proizvode/finansijske usluge koristite kod banke u Nemačkoj?

Tekući račun 16

Štedni račun 12

Ugovor o stambenoj štednji 8

Finansiranja gradnje 3

Stvaranje imovine pomoću HOV 7

Proizvodi osiguranja 6

Krediti 9

Poslovni račun 1

a-vista račun 2

21


Tabela 14: Da li ste imali poteškoća kod korišćenja bankarskih proizvoda/finansijskih usluga kao lice sa emigracionim poreklom?

Da, u Nemačkoj 3

Da, u Srbiji 0

Ne 13

Tabela15: Koje opšte poteškoće uočavate Vi, kao lice koje živi u Nemačkoj, prilikom korišćenja proizvoda/finansijskih usluga banaka u Srbiji?

Za mene ne postoje atraktive ponude 4

Loši uslovi 4

Nedovoljna informisanost o ponudama 3

Nedovoljna usluga 1

Nedovoljna konkurentnost u odnosu na banke u Nemačkoj 2

Geografska udaljenost 1

Nedostatak modernog bankarstva (npr.putem interneta, telefona) 4

Premalo se u obzir uzimaju moje potrebe 3

Jezičke barijere 0

Nedovoljna pravna sigurnost 10

Nedovoljno poverenja 11

Visoki iznosi transfera 10

Tabela 16: Koje bi mere po Vašem mišljenju pomogle da se finansijske usluge banaka u Srbiji na atraktivan način osmisle za lica koja žive u inostranstvu? (mogu se dati više odgovora)

Smanjenje troškova transfera (naknade za doznake u inostranstvo) 10

Informacije i finansijsko savetovanje koje je prilagođeno mojoj životnoj situaciji u Nemačkoj i Srbiji

7

Kooperacijske ponude sa bankama u Nemačkoj 12

Državne subvencije 7

Veća prisutnost u Nemačkoj, npr.preko predstavništava/filijala 10

Bolje prisustvo na internetu 5

Moderno bankarstvo (onlajn bankarstvo, telefonsko bankarstvo) 7

11. Resümee

22

Tabela 17: Da li ste generalno zainteresovani za novčana ulaganja (investiranje određenih iznosa novca sa ciljem porasta vrednosti) u Srbiji? (moguće više odgovora)

Direktne investicije kod nekog poslovnog partnera od poverenja dane

610

Kupovina akcija dane

313

Štedni depoziti kod neke bankedane

610

Ostalo nekretnine 5

Tabela 18: Da li ste generalno zainteresovani za štedne planove banaka u Srbiji? (moguće više odgovora)

Plan dodatne penzije 5

Dodatna zdravstvena štednja 4

Plan stambene štednje/štednje za gradnju 5

Ostali štedni planovi 0

Ne, štedni planovi banaka u Srbiji me ne zanimanju 9

Tabela 19: Da li ste generalno zaintersovani za kredite banaka u Srbiji? (mogu se dati više odgovora)

Stambeni krediti/krediti za gradnju 10

Krediti za osnivanje preduzeća/preduzetnički krediti 6

Ostali krediti 0

Ne, ne zanimaju me krediti banaka u Srbiji 4

Tabela 20: Da li ste generalno zainteresovani za proizvode osiguranja banaka u Srbiji? (mogu se dati više odgovora)

Osiguranje penzije 3

Osiguranje za članove porodice koji žive u Srbiji i druga lica

2

Osiguranje od radne nesposobnosti 3

Ostalo 0

Ne, proizvodi osiguranja banaka u Srbiji me ne interesuju 12

23


Tabela 21: Da li se generalno osećate dobro informisanim o proizvodima i finansijskim uslugama banaka u Srbiji? (moguće više navoda)

Dobro poznajem banke i njihove ponude 2

Ne razumem se tako dobro 3

Želeo bih da saznam više 10

Ne zanima me 4

Tabela 22: Preko kog medija dobijate većinu svojih informacija na temu banke u Srbiji? (moguće više odgovora)

Internet 9

TV iz Srbije 9

Radio iz Srbije 2

Novine iz Srbije 11

Prospekti 3

Raspitivanje kod zaposlenih u filijali 1

Razgovori u porodici/krugu prijatelja 6

Nisam dobio ni primetio nikakve informacije 0

Tabela 23: Da li ste već dobili finansijsko savetovanje? (više navoda je moguće)

Da, od banke u Nemačkoj 12

Da, od banke u Srbiji 2

Da, od nezavisne konsultantske ustanove u Nemačkoj 1

Da, od nezavisne konsultantske ustanove u Srbiji 0

Ne, još tražim odgovarajuću ponudu u Srbiji 8

Ne, ne zanima me 6

24

Anketa o novcanim transferima ka Srbiji i potrebi za finansijskim uslugama

Za GTZ – Nemačko društvo za tehničku saradnju (www.gtz.de)

Pol: □ Ženski □ Muški

Porodično stanje: □ Neudata/neoženjen □ Oženjen □ Razveden

Starost: □ ≤ 25 □ 26 ≥ 35 □ 36 ≥ 50 □ ≥ 51

Zanimanje/struka: __________________________________________□ Zaposleno lice □ Samostalni preduzentik

1. Od kada živite u Nemačkoj? –––––

2. Da li želite trajno da ostanete u Nemačkoj? □ Da, definitivno □ Možda, ne znam tačno □ Ne

3. Da li imate stalno prebivalište u Srbiji? □ Da □ Ne

4. Da li želite da se trajno vratite u Srbiju?□ Da, definitivno □ Možda, ne znam tačno □ Ne

5. Da li redovno putujete na relaciji Nemačka-Srbija? □ Da □ Ne

6. Razlozi za putovanja u Srbiju? (mogu se dati više odgovora)□ Odmor □ Poseta domovini □ Poseta rođacima i prijateljima□ Održavanje i uređenje kuće/stana/zemljišta □ Poslovna putovanja□ Ostalo: __________________________________________

7. Da li vršite finansijske transfere (doznake/transfere novca) u Srbiju?□ Da, redovno □ Ponekad □ Ne

8. Koje finansijske transakcije vršite u Srbiju?□ Transfer novca radi pomoći rođacima/prijateljima□ Za pokrivanje osnovnih potreba/potrošačkih □ Kao pomoć njihovim investicijama (kupovina, izgradnja, renoviranje nekretnina, poslovni poduhvati) Ostalo: __________________________________________ □ Doznačivanje na sopstveni tekući račun kod neke banke u Srbiji□ Štedni depoziti kod neke banke□ Investicije u nekretnine (kuća/stan)□ Investicije u poslove/preduzeća □ Osiguranja □ Otplata kredita □ Donacije □ Ostalo: __________________________________________

25


9. Kome ili kojoj instituciji poveravate svoj novac koji treba da se prebaci u Srbiju? □ Banci □ Pošti □ Institucijama za transfer novca (npr.Western Union)□ Lično donosim novac □ Rođaci/prijatelji/poznanici koji putuju u Srbiju □ Ostali: __________________________________________

10. Da li ste klijent neke banke u Srbiji□ Da □ Ne □ Još nisam klijent, razmišljam da postanem

11. Da li ste klijent neke banke u Nemačkoj?□ Da □ Ne

12. Koje proizvode/finansijske usluge koristite kod banke u Srbiji? □ Tekući račun za tekuće uplate i isplate □ Devizni račun, kako bih izbegao rizik kursa zamene □ Štedni račun□ Ugovor o stambenoj štednji□ Finansiranja gradnje□ Stvaranje imovine pomoću HOV (akcije, investicioni fondovi, itd.)□ Proizvodi osiguranja (penziono osiguranje/dodatna penzija, osiguranje članova porodica/lica, osiguranje od radne nesposobnosti, itd.)□ Krediti□ Ostalo: __________________________________________

13. Koje proizvode/finansijske usluge koristite kod banke u Nemačkoj?□ Tekući račun □ Štedni račun□ Ugovor o stambenoj štednji□ Finansiranja gradnje □ Stvaranje imovine pomoću HOV (akcije, investicioni fondovi, itd.)□ Proizvodi osiguranja (penziono osiguranje/dodatna penzija, osiguranje članova porodica/lica, osiguranje od radne nesposobnosti, itd.)□ Krediti□ Ostalo: __________________________________________

14. Da li ste imali poteškoća kod korišćenja bankarskih proizvoda/finansijskih usluga kao lice sa emigracionim poreklom □ Da, u Nemačkoj, jer __________________________________________□ Da, u Srbiji, jer __________________________________________□ Ne

26

15. Koje generalne poteškoće vidite Vi kao lice koje živi u Nemačkoj kod korišćenja proizvoda/finansijskih usluga banaka u Srbiji? □ Za mene ne postoje atraktivne ponude □ Loši uslovi □ Nedovoljna informisanost o ponudama□ Nedovoljna usluga □ Loša konkurentnost u odnosu na banke u Nemačkoj □ Geografska udaljenost □ Nedostatak modernog bankarstva (npr.putem interneta, telefona)□ Premalo se moje potrebe uzimaju u obzir □ Jezičke barijere□ Nedovoljna pravna sigurnost□ Nedovoljno poverenje□ Imam loša iskustva, pošto□ Ostalo: __________________________________________

16. Koje mere bi po Vašem mišljenju pomogle da se finansijske usluge banaka u Srbiji na atraktivan način osmisle za lica koja žive u inostranstvu? □ Smanjenje troškova transfera (naknade za doznake u inostranstvo)□ Informisanje i finansijsko savetovanje koje je prilagođeno mojoj životnoj situaciji u Nemačkoj i Srbiji □ Kooperacijske ponude sa bankama u Nemačkoj □ Državne subvencije (npr.kod stambene štednje)□ Veća prisutnost u Nemačkoj, npr. preko predstavništava/filijala□ Bolja prisutnost na internetu□ Moderno bankarstvo (onlajn bankarstvo, telefonsko bankarstvo)□ Nove ideje: __________________________________________

17. Da li ste generalno zainteresovani za novčana ulaganja (investicije novčanih iznosa sa ciljem porasta vrednosti) u Srbiji? □ Da, preko direktnih investicija kod poslovnog partnera od poverenja Moguće prednosti: __________________________________________ Vaše sumnje: __________________________________________□ Da, na tržištu kapitala kupovinom akcija □Moguće prednosti: __________________________________________ Vaše sumnje: __________________________________________□ Da, kod neke banke putem štednih depozita = direktno doznačen novac na štednu knjižicu: Moguće prednosti: __________________________________________ Vaše sumnje: __________________________________________□ Ne, jer: __________________________________________

27


18. Da li ste gerenalno zainteresovani za štedne planove banaka u Srbiji?□ Plan dodatne penzije□ Plan dodatnog zdravstvenog osiguranja□ Plan stambene štednje/finansiranja gradnje□ Ostali:□ Ne□ Zato što __________________________________________

19. Da li ste generalno zaintersovan za kredite kod banaka u Srbiji? □ Stambene kredite/kredite za gradnju□ Osnivanje preduzeća/preduzetničke kredite□ Ostale kredite za □ Ne □ Zato što __________________________________________

20. Da li ste generalno zainteresovani za proizvode osiguranja banaka u Srbiji? □ Osiguranje penzije□ Osiguranje za članove porodice koji žive u Srbiji ili za druga lica □ Osiguranje za slučaj radne nesposobnosti□ Ostalo: □ Ne□ Zato što __________________________________________

21. Da li se osećate generalno dobro informisanim o proizvodima i finansijskim uslugama banaka u Srbiji?

□ Dobro se razumem u banke i njihove ponude □ Ne razumem se baš tako dobro □ Želeo bih više da saznam □ Ne zanima me

22. Preko kog medija prikupljate većinu informacija na temu banke u Srbiji?□ Internet□ TV iz Srbije □ Radio iz Srbije □ Srpske novine □ Prospekti□ Raspitivanje kod zaposlenih u filijalama□ Razgovori u porodici/krugu prijatelja □ Nisam ni dobio ni primetio nikakve informacije

28

23. Da li ste već dobili finansijsko savetovanje? □ Da, kod jedne banke u Nemačkoj □ Da, kod jedne banke u Srbiji□ Da, od nezavisne konsultantske institucije u Nemačkoj koje: __________________________________________□ Da, od nezavisne konsultantske institucije u Srbiji koje: __________________________________________□ Ne, još tražim odgovarajuću ponudu □ Ne, ne zanima me

Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GTZ) GmbHDag-Hammarskjöld - Weg 1 – 565760 Eschborn / DeutschlandT + 49 61 96 79 - 0F + 49 61 96 79 - 11 15E [email protected] www.gtz.de

Documents

O potrebi lica iz Nemacke sa srpskim emigrantskim poreklom za