po sadraju neprevrelog eera:1. suvo vino sadraj eera ne prelazi 4gr/l,2. polusuvo vino sadraj eera je od 4gr/l do 12gr/l,3. poluslatko vino sadraj eera je od 12gr/l do 50gr/l i4. slatko vino sadraj eera je preko 50gr/l.Groe svetlije pokoice od kojih se pravi belo vino

Sauvignon Blanc

Se millon

Pinot (Chardonnay)

Che nin Blanc

Muscat

Sylvaner

Mu ller-Thurgau

Riesling

Groe tamnije pokoice od kojih se pravi crveno vino

Cabernet Sauvignon

Pinot Noir

Merlot

Gamay

Grenache

Syrah (France)/Shiraz (Australia)

Muscat

Zinfandel (US)

Neke od sorti groa koje se koriste za spravljanje vina u Srbiji:Belo groe:

Smederevka- gaji se u Vojvodini, centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori

ilavka- gaji se na jugu Kosova i Metohije, ponegde u centralnoj Srbiji

Krsta- gaji se u vinogorjima Crne Gore

Neoplanta- gaji se u regionu Sremskih Karlovaca

Sila i upljanka- novonastale sorte, Sremski Karlovci

Crno groe:

Vranac- gji se u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i ponegde u Vojvodini

Prokupac- gaji se u Srbiji, Kosovu i Metohiji, ponegde Vojvodini

Kratoija- gaji se u Makedoniji i Crnoj Gori

Jagodinka- novonastala sorta, stvorena u Radmilovcu

SPRAVLJANJE BERMETA 1

Potrebni sastojci:200 l-starog crvenog vina jaine 11 vol. % alkohola i 7 g/l ukupne kiseline

100 kg-zrelog groa 80 % frankovke i 20 % mukat hamburga (portugisca)

8 kg-kandiranog eera

8 kg-kristal eera

1 kg-suene smokve

1 kg-groica

10 dag-slatkog korena

2 dag-anisa

2 dag-mukatnog oraia

8 dag-suvog pelina

10 dag-narezanog hrena

2 kom-korice vanilije

5 kom-debljih limuna

10 kom-debljih narani

5 dag-goruice

0,5 kg-rogaa

Kandirani eer, anis i oraie treba usitniti tucanjem,a roga,ren,vanilu,limune i narane nareite na krike.Goruicu stavite u krpicu od gaze koju s gornje strane sveete na uzicu da se goruica moe direktno umakati u vino i vaditi iz bave.

U ve prikladnu cisternu od inox-a sloite po 25 kg groa i po 1/3 ostalih dodataka osim eera i tako ponavljati dok se ne potroe svi sastojci.Na kraju se doda eer.

Sve se zalije vinom u koje se umae goruica.Vrenje traje tri nedelje,a svaki trei dan iz bave se kroz slavinu pri dnu ispusti 30 l tenosti koja se odmah ulije u bavu.im se jae oseti ukus po goruici, vreica se izvadi.Na kraju vrenja, bermet e imati od 15 do 16 vol. % alkohola.Tada ga treba pretoiti u besprekorno iste manje drvene bave (50-100 l zapremine) i ostaviti neka dozreva nekoliko meseci u tami tiini i temeperaturi do najvie 15C.

SPRAVLJANJE BERMETA 2 (ZA 50 LIT) - BRANKO ROSSLER - KRIEVCI

Potrebni sastojci:0,5 kg-suve smokve

0,5 kg-rogaa (celi izlomljeni)

2 dag-cimeta (celi)

2 kom-limuna (cela)

1-2 kom-mukatni orai

10 dag-goruice (staviti u istu gustu gazu)

2 dag-pelina (suvog)

5 dag-ananas zvezdice (ananas sterne)

0,5 kg-kandis eer

Punu bavu sloiti groa crnog zdravog.Meu groe posloiti gornje sastojke.Nakon toga zaliti s crnim vinom i ostaviti da stoji 2 meseca.

Nakon dva meseca staviti u bavu 1-2 kg razreenog eera (po ukusu).Kad se razreeni eer ''sljubi'' s vinom u bavi,propustiti nekoliko puta kroz slavinu,opet u bavu.Ostaviti nekoliko dana da se smiri i tada je za upotrebu.

Da se izbegne refermentacija, moe se tretirati s kalijevim sorbatom!

Sreno i IVELI !!p.s. javite nam kako Vam je uspelo.PRETAKANJE VINAPo zavretku fermentacije, a i posle u toku uvanja i zrevanja vina izdvajaju se razne materije (organske i neorganske) koje padaju na dno posude (bave, cisterne i sl.) u kojima se vino uva, te se na taj nain stvara odreena koliina taloga. Taj talog, pored organskih materija, koje potiu od groa, vinskog kvasca, zemlje, raznih belanevinastih materija i drugih neistoa i trulei, sadri u sebi i razne nepoeljne mikroorganizme (octene i trulene bakterije, plesni, bakterije sluzavosti i dr.). Sam kvasac koji je svoju funkciju obavio i zajedno s ostalim organskim i neorganskim materijama pao u vidu taloga na dno posude, vremenom poinje izumirati i raspadati se. Produkti tog razlaganja ne samo da tetno utiu na bistrinu, miris i ukus vina, nego slue kao odlina hrana nepoeljnim mikroorganizmima, koji tada stupaju na scenu i poinju svoj razvoj, ukoliko ih ovek svojim delovanjem ne sprei. Da bi se spreile te negativne posledice, jedna od prvih radnji je, pored nadolevanja, i pretakanje vina.Pretakanje vrimo i u drugim sluajevima koji nemaju veze s odvajanjem vina od taloga, npr. kada iz mota ili vina elimoda odstranimo neki strani miris ili viak SO2, kada elimo da ubrzamo oksidativne procese i kada, pretakanjem na vazduhu, elimo da osveimo kvasac i pokrenemo ga na alkoholnu fermentaciju ...Pretakanje se vriotvorenosa zraenjem (provetravanjem) izatvoreno(bez zraenja).Prvo pretakanje, eventualno i drugo, vre se, obino, otvoreno (sa zraenjem), dok je ostala pretakanja poeljno vriti zatvoreno (bez zraenja).Ovo nije sluaj kod vina koja nisu ispravna, tj. koja imaju neku manu ili bolest, jer u tom sluaju svaka mana ili bolest vina ima svoje specifinosti u tom pogledu. U takvim sluajevima, ako je potrebno jae zraenje vina, pretakanje vrimo tako da na donju slavinu isputamo vino da se razbija (raspruje) u jednu kacu koja se nalazi ispod slavine, a onda to isto vino iz kace pumpom prebacujemo u drugu cisternu i to na gornji otvor, odakle vino pada na dno cisterne. Zatvoreno pretakanje vri se kod vina kod kojih elimo zadrati sveinu i sortnu aromu. Zatvoreno pretakanje vrimo i kod starijih vina, a takoe, i kod crnih vina. Na ovaj nain izbegavamo oksidaciju kako aromatinih, tako i bojenih materija vina.Po zavretku fermentacije, kvasci koji su obavili svoju funkciju i ivotni ciklus nalaze se, u vidu taloga, na dnu posude. Po zavretku fermentacije prisustvo taloga moe se samo tetno odraziti na kvalitet vina, jer kvaeve elije imaju mogunost raspadanja, to dovodi do neprijatnog uticaja na okus i miris vina. Pogrena su shvatanja pojedinaca da je ak bolje vino ostaviti na talogu. Ovo je naroito opasno u toplijim podrumima gde je proces izumiranja i raspadanja kvasca znatno intenzivniji, pa prema tome i uoljiviji.Danas se obino, posle pretakanja vina vri i njegovo filtriranje. Bistrina vina vodi do najvie istoe vina, u pogledu okusa i mirisa. Ne postoji odreeno pravilo o pravom vremenu pojedinih pretakanja kao ni o broju pretakanja vina. Obino se prvo pretakanje vri poetkom decembra ili posle, ukoliko su dani hladni. Po pravilu, pretakanje vina se vri po hladnom vremenu, tj. kad je atmosferski pritisak visok.Otvoreno pretakanje (sa zraenjem) vrimo u sledeim sluajevima:1.Kad vino elimo odvojiti od taloga. S talogom ujedno odstranimo velik broj tetnih mikroorganizama, plesni, bakterija i dr., tj. potencijalne nosioce raznih mana i bolesti.2.Kad elimo da odstranimo strane i neugodne mirise i plinove, naroito miris na sumporovodonik. U ovom sluaju pretaemo s jakim zraenjem, uz, eventualno, prethodno blago sumporisanje.3.Kad elimo da mlada vina, desertna vina kao i slatka vina to pre sazru, te da postignemo odgovarajuu esterifikaciju, zatim kad elimo odstraniti neku bolest ili manu, na primer, sluzavost ili bolest koju izazivaju aerobni mikroorganizmi, zatim vina s vikom SO2, s H2S i drugim neugodnim mirisima. Takoe i vina koja su sklona lomovima, ako ih pretaemo na vazduhu ubrzavamo proces izluivanja raznih materija koje bi se vremenom izdvojile u vinu, mutile ga i inile ga nestabilnim.4. Kad elimo da osveimo vino, kvasac u motu ili vinu u kojem je zastalo alkoholno vrenje, ili je mot bio previe sumporisan i sl.Zatvoreno pretakanje (bez zraenja)vrimou sledeim sluajevima:1.Kad je vino sklono oksidaciji - posmeivanju.2. Kad su mlada vina potpuno zdrava pa se mogu bez pristupa vazduha istiti, a elimo zadrati njihovu sveinu. Isto tako, bez vazduha pretaemo stabilizirana aromatina i buketna vina, kako bi imali to manji gubitak aromatinih materija.3. Kad pretaemo vina iz manje u veu posudu, kao u sluaju tipizacije vina i obratno, iz vee u manju, ako je vino ostalo od flairanja.4.Kad punimo iz lagerskih posuda u transportno posue ili drugo posue radi direktne potronje.5.Kad elimo prekinuti fermentaciju ili pad kiseline, ili oteati rad aerobnih mikroorganizama.Svako pretakanje diktira nain postupka i potrebnu spremnost za pretakanje. Pre svakog pretakanja potrebno je da se podrum oisti, dezinfikuje sa sumporisanjem, prozrai (provetri) i tek onda poeti pretakati.PRVO PRETAKANJEZa mlada vina prvo pretakanje je vrlo vaan posao. Vreme i nain pretakanja je za kvalitet i dalji razvoj vina od velikog znaaja. Posle fermentacije potrebno je na vreme odvojiti vino od taloga, razliitih materija, zatim osloboditi ga od raznih neistih mirisa itd. Otvorenim pretakanjem (na vazduhu) u mladome vinu pospeujemo korisne oksidacione procese (ako vino nije potpuno prevrelo).Vreme prvog pretakanja zavisi od naina fermentacije, sadraja ekstrakta, kiselina i zdravstvenog stanja vina kao i vremenskih okolnosti, tj. atmosferskih prilika. Razliit hemijski sastav trai, takoe, razliite postupke i razliito vreme trajanja procesa alkoholnog vrenja, taloenja i bistrenja vina, pa zbog toga i razliito pretakanje, s obzirom na vreme i nain pretakanja. Slabo kisela vina pretaemo to pre, posle glavne fermentacije, bez obzira kako se iste, kako bi se time postigli to manji gubici kiseline i sauvali osveavajui CO2. Isto tako, treba pretoiti to pre vina dobivena od pokvarenog i oteenog groa.Jako kisela vina pretaemo to kasnije da bi se kiselina prirodnim putem to vie smanjila. Takva vina ak vie puta meamo s talogom koji pada na dno bave, s namerom da vinski kamen vee to vie kiselina. Svakako, i ovakva vina moramo pretoiti pre nego pone raspadanje kvasaca, tj. najkasnije u februaru ili martu. Vina s malo alkohola i ekstrakata, takoe, pretaemo pre, iako imaju vie kiseline, kako bi na taj nain imali punija i ukusnija vina.Sluzava tegljiva vina i vina koja miriu na sumporovodonik pretaemo odmah im primetimo bolest, odnosno manu, bez obzira na fermentaciju. Ovo pretakanje obavljamo uz jae zraenje, jer sluzave materije spreavaju ienje, tj. bistrenje vina, a sumporovodonik spreava fermentaciju.Prvo pretakanje moemo poeti onda kad smo utvrdili da je vino prevrelo i da se oistilo, odnosno izbistrilo, tj. kad je sva mutnoa (razne estice) pala na dno. U vinskim posudama velikih zapremina ne ekamo na spontano ienje vina, nego za ovu namenu koristimo mehanika sredstva. Za tono odreivanje vremena prvog pretakanja nije samo vano da je fermentacija potpuno zavrena (manje od 2 g/l neprevrelog eera) ve je vaan i aciditet (eventualna bioloka razgradnja jabune kiseline).Izuzetak od ovog pravila ine slatka i slatkasta vina. Kod njih ne ekamo kraj fermentacije te da se vino potpuno oisti nego posebnim postupkom zaustavimo fermentaciju, mlado vino pretoimo i filtriramo.Nakon prvog pretakanja vano je voditi rauna o sledeem: da je bava ili cisterna uvek puna do vrha i zatvorena, da redovno kontroliemo sadraj SO2, da odravamo nisku temperaturu u podrumu.U novijem vinarstvu, uz primenu savremene tehnologije, obino je dovoljan samo jedno pretakanje, ali najee se vri posle nekoliko meseci i drugo pretakanje kojim se vino oslobodi od novostvorenih i od prvog pretoka preostalih sitnih estica koje mute vino. U izuzetnim sluajevima kod visokokvalitetnih vina vre se dalja pretakanja vina.Prozraivanje(zraenje) vina prilikom pretakanjaSavremeno vinarstvo je sve vie protiv zraenja vina i za to manji broj pretakanja. Ovo se danas podudara i s ukusom potroaa, koji ele mlada, svea i prijatno miriljiva vina, tj. sa sortnim mirisom, odnosno mirisom groa. Vino gubi na kvalitetu kad se previe zrai i previe pretae. Takvo vino brzo gubi CO2i sortnu aromu koja je naroito osetljiva kod nekih sorti. Zraenje nekad uzrokuje muenje potpuno istih vina zbog izluivanja odreenih materija, to teti razvoju i harmoniji vina. Vino koje se zrai samo kroz pore u bavi u veini sluajeva izluuje jako sitne, skoro nevidljive materije mutnoe.Sa zraenjem vino pretaemo, uglavnom, samo jedanput. Na koji nain emo prvi put pretakati vino pokazae nam sledei primer.Nekoliko dana pre prvog pretakanja iz svake posude uzmemo au vina i ostavimo je na istoj posudi. Sutradan posmatramo kako vino reaguje na vazduh. Kad je vino zdravo i dobro prevrelo poinje u ai da se isti odozgo prema dole. Ovo je znak da prilikom pretakanja vino treba prozraiti. Posle pretakanja vino gubi jedan deo CO2i malo se zamuti. Posle deset dana vidimo efekt tog pretakanja. Vino se jo bolje oisti i dobije bolji ukus.U sluaju da vino u ai ostane nepromenjeno, ima najverovatnije jo neprevrelog eera ili sluzavih materija. Takvom vinu ne kodi slabije ili jae zraenje.Ako vino u ai dobije smei ton odozgo prema dole, takvo vino sadri encim oksidazu, koja oksidira razliite materije u vinu. Poto na takvo vino vazduh utie nepovoljno, pretaemo ga tako da ne dolazi u dodir sa vazduhom. To se postie tako to se vino pre pretakanja izlei, tj. dodaje se potrebna koliina kalij-metabisulfita (10 do 20 g/hl) ili sumporaste kiseline, a onda se pretoi, i to sa to manje vazduha.Ako vino u ai poprimi sivu odnosno crnu boju, onda je takvo vino naklonjeno sivom, odnosno crnom lomu. Kod takvog vina treba prethodno izvriti plavo bistrenje (uz prisustvo za to ovlatenog strunjaka) ili ga pretoiti uz to vee zraenje, tako da se na taj nain odstrani viak eleza i cinka koji su potencijalni nosioci tog zamuenja.Ako vino sadri sluzave materije ili sumporvodonik, takvo vino moramo jae zraiti prilikom pretakanja. Ukoliko je H2S ustajao u vinu, onda ga je teko odstraniti. U tom sluaju dodamo sumpornidioksid do 5 g/100 litara vina, a posle ga pretaemo uz jae zraenje. Kao vrlo efikasno sredstvo za odstranjivanje sumporvodonika iz vina pokazalo se pretakanje preko bakarne ice. Meutim, ova metoda je nepodobana zbog toga to moe doi do otapanja bakra u vinu. Danas se uspeno upotrebljava srebrni hlorid (2 g/hl vina) umesto jaeg zraenja.Na efekt pretakanja utie temperatura, kao i pritisak vazduha. Na toplom i vlanom vremenu, kad je pritisak vazduha manji, gubitak CO2je vei. Za vreme suvog i hladnog vremena kad je pritisak vazduha vei, gubitak CO2i aromatinih materija je manji. Vino je tada bistrije i lepe se odvoji od taloga.Toplo prolee i jako hladno zimsko vreme uzrokuju izluivanje raznih materija i mutnoe, pa zbog toga u to vreme nije preporuljivo vriti pretakanje vina dok se ono ne izbistri.Kod prvog pretakanja, svakako, vina treba sumporisati, vie ili manje, a najsigurnije prema rezultatima analize linije vezivanja SO2. Slatka vina s puno kiseline posle prvog pretakanja ne smemo prejako sumporisati jer emo dobiti neprijatno slatka, neprijatno kisela i previe sumporasta vina. Do ranog prolea treba vriti unutranje izgraivanje i omoguiti bioloki pad kiseline, ako je to potrebno (kod previsokog aciditeta). Tek kasno u prolee kad postoji opasnost za poetak tetne naknadne fermentacije ili ukiseljavanja vina, sumporiemo jaim dozama.Broj pretakanjaKoliko puta emo pretakati neko vino zavisi od karaktera i sastava vina, kao i naina tehnologije i duine vremena uvanja. Najvie pretakanja imamo u prvoj godini, dva do tri. U drugoj godini imamo do dva pretakanja, a u treoj jedno.Drugo pretakanjeDrugo pretakanjetreba obaviti zbog taloga koji je u manjoj meri stvaran u vinu u toku leanja i njegove izgradnje. U toplijim danima taj talog je potencijalni nosilac kvarenja vina. Drugo pretakanje je potrebno obaviti i onda kad vino posle prvog pretakanja jo nije potpuno isto i kad u pogledu okusa i mirisa nije dolo do punog izraaja. Drugo pretakanje se obavlja est do osam sedmica posle prvog pretakanja pre nego nastupe topliji dani, tj. najkasnije u aprilu ili maju, a u nekim krajevima i pre. Meutim, nije dobro ni prerano poeti s drugim pretakanjem, pogotovo ako ienje vina ide sporo. U tom sluaju vino je isto samo u gornjim slojevima, dok je prema dnu jo mutno. Na taj nain se preranim pretakanjem vino ostaje mutno.Nekad se vino posle pretakanja vrlo sporo ili uoptee ne bistri. Uzrok tome su sluzave materije koje same mute vino i ujedno spreavaju taloenje ostalih materija mutnoe. U to emo se najlake uveriti, ako vino istimo u flai s bentonitom.Drugi pretok sa zraenjem zavisi od sastava vina. Sluzava vina s mnogo ekstrakta i s neugodnim mirisom pretaemo sa zraenjem. Inae, druge i ostale vrimo bez zraka.Vina ija je karakteristika pitkost i sveina, koju im daje jednim delom i sauvani ugljen dioksid, treba pretoiti to paljivije, tj. sa to manje zraenja ili ak bez prisustva vazduha.U Nemakoj kod moselskih vina, u sluaju da kod prvog pretakanja nije dolo do poeljnog stvaranja ugljen dioksida, putem bioloke razgradnje jabune kiseline u mlenu prilikom pretakanja nije tetno da s vinom pretoimo i jedan deo taloga. Meutim, u normalnim sluajevima talog, koji se stvorio posle fermentacije i posle u toku godine mora se u potpunosti odvojiti, tj. vino pretoiti pazei da pri tome ne povuemo ni najmanje taloga.Lagana stolna vina sa malo ekstrakata, koja idu brzo u potronju tj. u toku prve godine, pretaemo jedan do dva puta. Vina s puno ekstrakata i sa eerom, tj. vina koja se sporo izgrauju pretaemo u prvoj godini obavezno tri puta (tree pretakanje u jesen). U drugoj godini pretaemo jednom do dva puta, u treoj godini jedanput. esta pretakanja tete kvaliteti vina, ono gubi sveinu, harmoniju i buketne materije, tj. vino brzo stari.U modernoj enologiji nekad vrimo doradu vina sa svega jednim do dva pretakanja, tako da je vino odmah posle toga ve sposobno za flairanje. Vina s puno ekstrakata i eera, desertna vina, kao i vina od kasne berbe, negujemo puno due i vrimo vie pretakanja. Crna vina trae manje pretakanja i zraenja nego bela vina, jer zbog vee koliine tanina crna vina se bre i lake sama od sebe bistre, a jako zraenje bi tetilo bojenim materijama.Za pretakanje treba izvriti pripreme, tj. oistiti i provetriti podrum, spremiti pumpe, creva, slavine i sav ostali alat, koji treba biti ist, opran i bar donekle steriliziran razblaenom sumporastom kiselinom ili vinobranom.Iskoritavanje taloga koji ostaje poslije pretakanjaTalog koji ostaje na dnu posude posle pretakanja vina predstavlja jednu manje ili vie itku kaastu masu s 50-70 % vina. Koliina taloga je znatna i kree se u razliitim odnosima, a to zavisi od vie inilaca. Najvie ga ima poslije prvog pretakanja, pogotovu ako je ceenje vreno na presama i pod veim pritiskom i ako je muljaa malo jae otetila pokoicu bobice i drobila sjemenke. Kod obinih i hidraulinih presa, gde presovanje vie lii na lagano ceenje, tj. gdje i mot esto izlazi ist ili skoro bistar, obino imamo talog i ispod 3 %, dok kod kontinuiranih presa taj postotak moe biti i preko 8 %. Kod drugog pretakanja talog se kree oko 1 - 2 %, retko prelazi vie. Kod ostalih pretakanja, ako ih vrimo, talog je jo manji i kree se, obino, ispod 1 %. Ta koliina taloga ne moe se zanemariti pogotovo kad se ima u vidu da u njemu najvei postotak ini vino.Primera radi, navodimo da u jednoj vinariji kapaciteta 1.000 vagona, ako uzmemo da se talog za celu godinu kretao u proseku oko 5 %, onda to iznosi 50 vagona taloga. U njemu ima vina oko 60 %, to znai da emo filtriranjem taloga dobiti oko 30 vagona vina, ostalo ini suhi ostatak taloga koji se u vidu ploa vadi iz filtra i koristi za proizvodnju vinske kiseline.U savremenom vinarstvu talog se odmah daje na filtriranje putem filtera ili centrifuga specijalno podeenih za tu svrhu. Ti filteri su velikog kapaciteta i rade bez prekida tako da su jako racionalni. Umesto filtriranja koriste se i obine i hidrauline prese. U ovom sluaju talog se stavlja u vie platnenih vrea koje se slau u presu, a zatim pomou pritiska vri ceenje na isti nain kao to se to ini kod cijeenja mota.PREPORUKAZa sve vrste pretakanja bez prisustva vazduha, MIGROS preporuuje pumpe sa oznakomROVER.To su klasine dvosmerne samousisne pumpe sa zvezdasim rotorom i velikim kapacitetom pretakanja ak i kada postoji diskontinuitet tenosti koja se pretae. Naroito se preporuuju za pretakanje VINA, IRE, VODE i RAKIJE, alo moe i morska oda, organski razreiva, ubriva u tenom obliku, nafta i ulja do odreenog stepena gustine.Praenje zrelosti groa i odreivanje sladei (eera) u motuU ve uobiajenim tradicionalnim rokovima berbe groa svaki vinogradar moe sam, po izgledu lia i groa, oceniti stepen njegove zrelosti. Listovi na sazrelim okotima poprimaju utu ili crvenu boju, aoni najstariji poinju se suiti na osnovama mladica. Peteljke posmeuju i na osnovi drvene. Sazrele bobice su mekane, pokrivene jakim makom i lako se otkidaju. Po okusu su vrlo slatke i svojim motom "lepe" prste. Meutim, svi su ti znakovi samo orentaciioni i nepouzdani, i mogu lako zavarati.Sasvim sigurna i jedino pouzdana metoda utvrivanja potpune tehnoloke zrelosti jest ona, kojom se utvruje sadraj eera u grou. Prvo merenje obavi se 10-12 dana pre berbe: ubere se 2-3 kg groa u raznim delovima vinograda,saraznih strana nekoliko okota, taj prosean uzorakseizmulja (umatan u istu gazu ili krpu) i u dobivenom motu izmeri sadraj eera. To se ponovi jo dva, tri puta (svakog treeg dana) i kad se utvrdi da se koliina eera u motu ne poveava, ekanja vie nema, groe treba brati. Nekom e se initi da se taj posao ne isplati, i da je to suvina briga. Meutim, treba imati na umu da se dnevni prirast sadraja eera od poetnih 0,1 % do posljednjih, vrlo sunanih dana pred berbu u povoljnim uslovima moe poveati i do 0,2 %. Uz to ne treba zaboraviti, da se tih poslednjih dana sazrevanja groa u njemu najvie razvijaju mirisne buketne materije (svojstvene sorti), koje daju vinu bogatstvo svih sortnih osobina (miris, okus, boja).Za berbu stonih sorti vrede drukiji kriteriji nego za vinsko groe, jer kod njih nije najbitniji sadraj eera, nego uz okus, miris, vanjski izgled grozdova, i sposobnost za transport. Prezrelom stonom grou pogorava se okus, miris,spoljniizgled. Da se to nebidogodiloobavlja se probirna berba - u dva tri navrata.Odreivanje eera u motuZa odreivanje eera u motu vinogradari najee koriste Klosternojburku vagu (Baboov motomer-irometar). Meutim, sa Klosternojburkom vagom ne moemo precizno odrediti sadraj eera, kao to to moemo sa Oechslovom motnom vagom ili refraktometrom, uz upotrebu odgovarajue tablice.Da bismo vinogradarima omoguili da bre i tanije odrede sadraj eera u motu, prilaemo tablicu za utvrivanje koliine eera s Oechslovom i Klosternojburkom motnom vagom. Ko poseduje refraktometar, isto tako uz pomo tablice moe brzo i tano odrediti sadraj eera.

Ovom prilikom upoznaemo vas kako se treba koristiti tablicama. Na prvom mestu opisaemo postupak s Oechslovom motnom vagom, jer je najpreciznija.Primer:Na skali Oechslove vage oitali smo 86 Oestepeni. IzSalleronove tablicemoemo proitati da 86 Oestepeniodgovarabroj 199, to predstavlja19,90% eera. To znai da100 l mota sadri 19,90 kg eera.Isti taj mot meren Klosternojburkom vagom (Baboov motomer) pokazao bi 17,53% eera, to jeu odnosu na Oechslovu vagu 2,37 % manje.Odakle proizlaze razlike u sadraju eera?Treba znati da nam Klosternojburka vaga pokazuje koliko kilogramaeera sadri 100 kg mota. Zatim moramo znati da je 1 l mota tea od 1 kg (specifina teina moteva kree se od 1,070 do 1,130). Dakle 1 kg mota, ne sadri volumen od 1 litra.U praksi odreujemo i zanima nas koliko kilogramaeera sadri 100 l mota. To su razlozi zbog kojih na prvom mestu preporuujemoupravoOechslovu vagu. Ona nam pokazuje specifinu teinu moteva, a pomou tablice ili raunskim putem dolazimo do postotka eera. Ako pri ruci nemamo tablicu, priblino sa 99,99 % tanosti dobit emo rezultat ako Oechslove stepene (Oe), proitane na vagi, pomnoimo s brojem 0,266, a zatim odbijemo vrednost 3.Primer:Na skali Oechslove vage oitali smo 86 Oe. Raunskim putem dobijamao:86 Oex 0,266 = 22,87 - 3 = 19,87(19,87 % eera)dok zaisti mot od 86 Oe tablica pokazujevrednost 199, odnossno19,90 % eera.Vinogradari koji sadraj eera odreuju Klosternojbukom motnom vagom (Baboovim motomjerom), da bi dobili taan sadraj eera, trebaju postupiti na sledei nain:Oitane stepene na Klosternojburkoj vagi (Kl) tse pretvarajuu Oechslova stepene na taj nain da Kl pomnoimo brojem 5i takodobijemo Oestepene. Zatim u tablici potraimo rezultat za odgovarajui stepen Oechsla.Primjer:Na Klosternojburkoj vagi (Baboovom motomjeru) oitali smo18 Kl:18 Kl x 5 = 90 Oe.Iz tablice vidimo da tomeodgovarabroj 210 odnosno21,0% eera, a prema Klosternojburkoj vagi (Baboovom motomjeru) isti mot pokazuje 18,28% ili odstupanje u sadrajueera za 2,77 %.Kl -skraenicaza Klosternojburke stepeneOe -skraenicaza Oechslova stepeneRad sarefraktometromRefraktometarje optika sprava, koja pokazuje postotak suve tvari u nekom proizvodu.Sadraja eera u grou, odnosno motunajjjednostavnijese odreujepomou refraktometra. Radsa refraktometromje brz i jednostavan.Na dan semoe izvriti mnogo ispitivanja, a dovoljno je samo jedna kap soka! Nain rada refraktometra zasniva se na lomu svetla. Kako u jednoj tenosti raste sadraj u njoj otopljenih tvari, tako se menja i lom svetla tetenosti.Raunskim putem ili pomou tablice moemo izraziti sadraj eera. Noviji tipovi refraktometra direktno pokazuju Oe na skali od 0 do 170 Oe.Primer:Na refraktometrusmooitali90 Oe, iz tablice moemo proitati da to odgovarabroju 210, odnosno21,0 % eera. Ako nemamo tablice, do priblino tanog rezultata moemo doi raunskim putem pomou formule:90 Oe x 0,266 = 23,94 - 3 = 20,94 % eera.Stariji tipovi refraktometra na skali pokazujupostotak suve tvari. U tom sluaju postupiemo ovako: postotak suve tvari, oitane na refraktometru, pomnoiemo s brojem 4,25 da dobijemo Oechslova stepene (Oe), a u tablici onda proitamo stvarni sadraj eera.Primer:Na skali refraktometra oitali smo 20% suve tvari, dakle 20 x 4,25 = 85 Oe, to prema tablici odgovara 19,60 % eera, ili bez upotrebe tablica, raunskim putem:85 Oe x 0,266 - 3 = 19,60 %.Izraunavanjeprocenta alkohola u vinu na osnovu postotka eera u motuVeoma jevano da znamo koliko ealkohola sadratibudue vino. Taj podatak dobijemo ako postotak eera pomnoimo sa 0,6 ina taj nain dobijemo volumnepostotkealkohola:20,1 % x 0,6 = 12,06 % alkohola.Ova formula vredi za vina kod kojih je izvreno taloenje mota (sumporom, enzimima ili ledom), a fermentacija (vrenje) provedena uz pomo selekcioniranih vinskih kvasaca. Vina kod kojih je mot fermentisao (provreo) spontano (bez dodavanja kvasaca) ne mogu postii postotak alkohola iz gornjeg izrauna. Ta su vina u veini sluajeva maksimalno imaju 9-10 % alkohola.U loim godinama, kada nema dovoljno sunanih dana i(ili) ima puno kinih i hladnih dana, groe ne moe postii zadovoljavajui postotak sladora. Zakonom o vinu je dozvoljeno da se u takovim godinama izvri doslaivanje mota eerom i to s maksimalno 3,4 kg eera na 100 l mota (obino se mot doslauje do 18 % sladora).NE BERITE GROE PRERANO!Ako se groe rano bere, ono ne samo da nee imati dovoljno eera, nego e sadravati i previe kiseline. U nezrelom grou ima previe jabune kiseline koja vinu daje opori okus. Oduzimanje kiseline u vinu nije jednostavan posao, zbog toga je potrebito vino kontrolisati, odreivati sadraj kiselina, kao i sadraj sredstava kojim e se vino otkiseliti. Za to je opet potreban laboratorija i rad strunjaka - enologa. Ako je mot prekisel, onda se treba izvriti prvo pretakanje neto kasnije, jer pod uticajem izvesnih bakterija jabuna kiselina prelazi u mlenu, koja je manje kisela. Dakle, bolje je da se ovim prirodnim nainom smanji sadraj kiselina, nego da se to radi pomou hemikalija. Ako imamo neku koliinu prekiselog vina, to vino bi se moglo pomeati s drugim, manje kiselim vinom, ali koje ima vei sadraj alkohola. No, u ovom sluaju treba napraviti pokuse u malom i kad se vidi da smesa odgovara, onda se vina meaju.UPUTSTVO ZA KORIENJE VINOMERAVinomer ili Bernadotovavaga slui nam za orijentaciono odreivanje volumnog postotka alkohola u gotovom vinu.Kako koristimo vinomer?Vino ulijemo (drei vinomeruspravno) u levak na vrhu staklene kapilare, priekamo da na donjem kraju otkapa nekoliko kapi vina. Naglo (bez trenje) okrenemo vinomer za 180 i priekamo dok se tenostu kapilari spusti i umiri (oko 1 minutu). Oitamo vrednost na skali obrativi pri tome pozornost da je linija oka u razini s visinom vina u kapilari.Ako se nit vina u kapilari prekine to znai da je u njoj ostao vazduha kojeg moemo izbaciti tako da puhnemo kroz levak vinomera i isteramo zrak iz kapilare.Nakon upotrebe vinomer odmah oprati sapunicom i toplom vodom te propuhati kroz levak merila.Ukoliko u kapilari ostane i mala koliina vina, osueni eer e zaepiti kapilaru i uiniti merilo neupotrebljivim. Ako ipak doe do oneienja kapilare potrebno ju je isprati alkoholom (rakijom), nakon toga toplom vodom i propuhati.

Imate 100litara ire gde ste merenjem ustanovili preko iromera da je oitana vrednost 70 to pretvoreno u eer iznosi 15,6 a to bi dalo jainu alkohola od 9.2 maligana.Vi elite da imate oitanu jainu 87 to daje 20,2 eera i 11,9 maligana kada prevri.Oduzimanjem od 20,2-15,6= 4,8 potrebnu koliinu eera koji nedostaje. Ako pojednostavimo to znai da najprostije nam je potrebno dodati 4,8 kilograma eera da bi doli na eljenu vrednost od 20,2. Normalno nije sve to tako uproeno, ali moe da proe, jer se zapremina u tom sluaju poveava za svaki kilogram eera za 0,7 pa to vie nije koliina 100 litara ve uveana za 3,36 to ini ukupno 103,36 litara, a to ujedno razvodnjava i koliinu eera po litru pa da nebi iao u komplikovano ta jaina eera je sad : 100x20,2 pa podeljeno sa 103,36. Ali to je zanemarljivo kod obine domae proizvodnje, ali kod krupnije ima znaajnu ulogu.

grape maturity measurement at harvest

DensityOechsle BrixPotential Alcohol

1.069869.8179.7

1.074174.11810.3

1.078578.51910.8

1.083083.02011.4

1.087487.42112.0

1.091991.92212.5

1.096596.52313.1

1.1010101.02413.7

1.1056105.62514.3

1.1103110.32614.8

1.1149114.92715.4

1.1196119.62816.0

1.1244124.42916.5

1.1291129.13017.1

1.1339133.93117.7

1.1388138.83218.2

1.1436143.63318.8

1.1486148.63419.4

1.1535153.53520.0

1.1585158.53620.5

1.1635163.53721.1

1.1686168.63821.7

1.1736173.63922.2

1.1787178.74022.8

tkaninu mozete nabaviti od firme Arena Valjevo - 014-3525-755, 014-3525-665, e mail: office@arena-va.comPotovani Sergej,hvala Vam na interesovanju za nau liniju za preradu voa. Postrojenje za preradu se sastoji iz sledeih elemenata:

1. Kada za pranje voa barbotiranjem ili visokim pritiskom (moe biti od plastike)

2. Kontinualni transporter- cena 2000 (nije neophodan, ali olakava rad)

3. Hidraulina presa za ceenje soka sa mlinom za mlevenje cena 3000

4. Pumpa za transport soka do rezervoara pasterizatora - cena 150 (moe runo)

5. Kontinualni pasterizator 2500,

6. Postolje za pakovanje ''Bag in Box'' - 100

Cene su bez PDV-a.

Kadu za pranje voa moemo Vam ponuditi u zavisnosti od kapaciteta koji elite da imate. Molim Vas da nam javite kako bi Vam upotpunili ponudu.

Kapacitet linije je zavisan od kvaliteta jabuka i uhodanosti radnika, a kree se priblino 70150 l soka na sat. Broj potrebnih radnika je 4.

Pasterizator je zagrevan propan butan gasom. Potronja gasa je 1 kg za 40 l pasterizovanog soka. Temperatura pasterizacije je 78-80oC.

Od momenta startovanja hladnog pasterizatora do momenta poetka curenja pasterizovanog soka potrebno je oko 35 minuta, a od tog momenta pasterizator ima kapacitet od 250 l/h. Ovi podaci vae za temperaturu okoline od 1820oC.

Rok isporuke je 60 dana od uplate avansa.

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja i nedoumica, stojim Vam nam raspolaganju.

S potovanjem,

Mr Stevan Niki, dipl.ing.''Tehnomag NS'' doo Novi Sad

tel/fax:+381-21-468-843mob:+381-63-809-9455