Na osnovu Odluke o objavljivanju podataka i informacija banke (Sl.glasnik 45/2011) i Pravilnika Societe Generale Banke ad Srbija o objavljivanju podataka i informacija banke usvojen je dokument

Objavljivanje podataka i informacija Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd

na dan 31.12.2011.

maj 2012. godine 1

U skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke na dan 31.12.2011. Societe Generale banka ad Beograd, sa sedištem u ulici Bulevara Zorana Đinđića 50a/b Beograd, objavljuje sledeće podatke: SADRŽAJ 1 POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE ............................................................................... 3 2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE.......................................... 3

2.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima.............................................. 3 2.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima.......................................................... 3 2.3 Kategorije rizika....................................................................................................... 5 2.4 Organizacija procesa upravljanja rizicima............................................................... 6 2.5 Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima .......................................................... 11

3 KAPITAL BANKE ........................................................................................................... 12

3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke....................................... 12 3.2 Strategija upravljanja kapitalom............................................................................ 13

4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA .... 14

4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala .................................................................. 14 4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi ................................................................................. 15

5 IZLOŽENOSTI BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE I PROCENU RIZIKA........ 16

5.1 Kreditni rizik .......................................................................................................... 16 5.1.1 Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja............................... 16 5.1.2 Opis pristupa i metoda koji se koriste za obračun ispravke vrednosti ......... 16 5.1.3 Struktura izloženosti banke (podaci u hiljadama dinara) .............................. 17 5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi ................................................................................ 26 5.1.5 Instrumenti kreditne zaštite i tehnike ublažavanja kreditnog rizika .............. 27

5.2 Rizik druge ugovorne strane ................................................................................. 31 5.3 Tržišni rizici ........................................................................................................... 31 5.4 Operativni rizik ...................................................................................................... 33 5.5 Kamatni rizik ......................................................................................................... 34

6 BANKARSKA GRUPA I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG I PODREĐENIH DRUŠTAVA.... 36

maj 2012. godine 2

1 POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE

Poslovno ime banke: Societe Generale Banka Srbija ad Beograd Adresa: Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b, 11070 Beograd

2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE

2.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima Strategija i politike usmerene su na definisanje globalnih principa Banke u preuzimanju rizika na duži rok. Njom se takođe definišu koncepti i opšti uslovi za izlaganje riziku i za merenje rizika, kao i obuhvataju svi principi Banke kada je reč o oblastima koje su izložene rizicima Glavni ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima su: 1. Doprinos razvoju aktivnosti Banke putem optimizacije njene ukupne

profitabilnosti prilagođene rizicima; 2. Garantovanje održivosti Banke kao stalne preokupacije, putem implementacije

visoko kvalitetne infrastrukture za merenje i praćenje rizika; 3. Da služi kao referenca i smernica svim zaposlenima u Banci, kako bi se

obezbedili stalni oprez i delotvornost u preuzimanju rizika i upravljanju odlukama. Strategija je uskladjena sa važećim zakonima i pravilima i njom se odražavaju praksa i standardi dobrog poslovanja i etičkog odnosa u bankarskom sektoru.

2.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima

1. Implementacija ukupne risk politike Banke zajednička je odgovornost Direkcije

za upravljanje rizicima (u daljem tekstu: RISK) i sektora za poslove podrške s jedne strane (u vezi sa operativnim rizikom), i sektora za poslove sa klijentima s druge.

2. RISK je zadužen za koordinaciju primene efikasnog pristupa upravljanja rizicima

za celu Banku, za razvoj metodologija i alata za izračunavanje izloženosti svim vrstama rizika i da obezbedi da menadžment Banke dobija redovne i nezavisne informacija o obimu i razvoju ovih rizika.

3. Sektori za poslove sa klijentima obavljaju veliki broj analitičkih funkcija (analiza,

skoring, , monitoring ), kao i srodnih operativnih funkcija (praćenje kolaterala, provera dokumentacije). Ove radnje podležu validaciji RISK-a i/ili proveri Sektora za poslove podrške

4. Odgovornost je RISK-a, kao i sekotra za poslove podrške i sektora za poslove sa

klijentima, da saopštavaju strategiju upravljanja rizicima Banke svim zainteresovanim stranama, blagovremeno i na najpogodiji mogući način, kao i da se uvere da je strategija shvaćena i prihvaćena. Svakog menadžera treba jasno obavestiti o ciljevima, ovlašćenjima i odgovornostima koje su mu dodeljene, kao i o strukturi odlučivanja koja se primenjuje za njihovo ostvarivanje.

5. Kada je reč o novim specifičnim aktivnostima ili proizvodima koji su novi ili su u

procesu izrade, svaki organizacioni deo je dužan da ih dostavi Odboru za nove proizvode. Zadatak ovog Odbora, koji je osnovan i kojim zajednički upravljaju

maj 2012. godine 3

RISK i Direkcija za strategiju i marketing (u daljem tekstu: STMA), je da obezbedi, pre lansiranja bilo kakve nove ponude, da proizvod bude procesuiran od strane Sektora resursa i da obezbedi da svi drugi rizici (kreditni, tržišni, poslovni) u vezi sa aktivnostima (ili proizvodom) budu pravilno shvaćeni, da se mogu na efikasan način pratiti i da podležu odgovarajućim kontrolnim procedurama.

6. Radi zaštite imidža Banke i u skladu sa definisanim pravilima, zaposleni zaduženi

za rad sa klijentima

- utvrde sa maksimalnom sigurnošću identitet, solventnost i pravnu sposobnost klijenata da ispunjavaju svoje obaveze pre stupanje u poslovni odnos sa njima;

- prepoznaju bilo koji slučaj stvarnog ili potencijalnog sukoba interesa i da veoma brzo budu u stanju da primene odgovarajuće procedure o poverljivosti, pre preuzimanja ili saopštavanja bilo koje informacije koja potiče od korisnika finansijskog saveta ili kreditne transakcije;

- zaključuju finansijske poslove sa klijentom samo ukoliko su ti poslovi u finansijskim izveštajima firme ii predmet su saopštavanja eksternim revizorima firme.

7. S obzirom na to da bankarska organizacija dozvoljava licima različitog profila (u

smislu funkcije, entiteta, tržišta, zemalja) da istovremeno generišu identične ili međuzavisne rizike, obaveza je RISK-a i sektora za rad sa klijentima i sektora za poslove podrške da se oslone na:

- resurse Banke koji poseduju adekvatno znanje i iskustvokoje odgovara

prirodi i složenosti rizika koji se preuzimaju i koji bi bili u stanju da obavljaju procenu uz neophodnu stručnost i odgovornost, uz međusobnu konstruktivnu komunikaciju, kao i komunikaciju sa zaposlenima u Odeljenju za kreditni portfolio i za tehnike smanjivanja rizika;

- Najnaprednije metodologije merenja svake kategorije rizika, koje odgovoraju

prirodi i obimu odgovarajuće transakcije, kojim se obezbeđuje dosledno razumevanje svih rizika kao i procena tih rizika u odnosu na kapital i na ostvarene rezultate Banke, uključujući uticaj snažnih varijacija u korišćenju simuliranih pretpostavki (stres scenario);

- Informacione sisteme i standarde upravljanja koji obezbeđuju doslednost

podataka i olakšavaju praćenje rizika u skladu sa optimalnom periodičnošću, na konsolidovanoj osnovi klijenta, ukoliko je deo veće grupacije i uz zadovoljavajuću proveru podataka i nivoa sigurnosti;

- zaposlenezadužene za proveru (ili validaciju) primene strategije upravljanja

rizikom, koji su u potpunosti nezavisni od sektora za poslove podrške i sektora za poslove sa klijentima koji su predmet njihove provere;

- Politiku zarada koja na odgovarajući način odražava pozitivan i negativan

uticaj rizika donetih odluka i uzima u obzir njihovu uskladjenost sa strategijom i standardima upravljanja rizika koje postavlja Banka.

8. RISK utvrdjuje pravila primene strategije upravljanja rizicima u okviru Banke u

formi generalnih politika i procedura, koje se mogu dalje razraditi većim brojem operativnih procedura koje izrađuju sektori Banke. Oni obuhvataju sve modalitete prikupljanja, procene, praćenja i kontrole ovih rizika, definisanjem

maj 2012. godine 4

izričite odgovornosti za svaki organizacioni deo i dostavjanjem jasnih proverenih podataka.

9. Odeljenje interne revizije zaduženo je za proveru pristupa upravljanju rizicima,

njegovu sveobuhvatnost i adekvatnost za celu Banku, kao i njegovu usklađenost sa internim procedurama.

2.3 Kategorije rizika Imajući u vidu raznolikost i promene aktivnosti Banke i lokalnog tržišta, upravljanje rizicima u SGS-u usredsređeno je na sledeće osnovne kategorije rizika: 1. Kreditni rizik (i s tim u vezi rizik koncentracije i rizik zemlje) 2. Tržišni rizik (i s tim u vezi devizni, cenovni i kamatni rizik) 3. Operativni rizik 4. Rizik likvidnosti 5. Investicioni rizik (rizik ulaganja banke) 6. Rizik uskladjenosti poslovanja 1. Kreditni rizik je rizik od gubitaka koji nastaje iz nemogućnosti klijenta Banke,

države ili drugog lica da ispunjava svoje finansijske obaveze (docnja). Kreditni rizik podrazumeva i rizik druge strane po osnovu tržišnih transakcija. Kreditni rizik može se dodatno uvećati rizikom koncentracije, koji nastaje zbog velike izloženosti jednom riziku ili određenim grupama lica. Najzad, rizik zemlje takođe predstavlja kreditni rizik, ali koji u ovom slučaju nije povezan sa nesposobnošću dužnika da izmiruje svoje obaveze, već sa izvesnim ograničenjima u plaćanjima koje nameće država gde je dužnik nastanjen.

2. Tržišni rizik je rizik gubitaka kao rezultata promena cena tržišnih proizvoda,

kolebljivosti i korelacija. To je rizik koji nastaje iz zauzimanja otvorenih pozicija na finansijskim tržištima. Rizik postoji bez obzira na to da li je on proizilazi iz aktivnosti koju je inicirao klijent ili je proizvod aktivnosti Banke za sopstveni račun.. Ova kategorija sadrži različite vrste rizika: Kamatni rizik (mogućnost negativnog uticaja na finansijski rezultat i kapital Banke kao posledice promene kamatnih stopa), devizni rizik (mogućnost negativnog uticaja na finansijski rezultat i kapital Banke zbog promene kursa) i cenovni rizik (mogućnost negativnog uticaja na finansijski reziltat i kapital Banke zbog promene cena hartija od vrednosti). Deo tržišnih rizika je i robni rizik, ali Banka ne prati sistemski ovaj rizik, jer nije značajno izložena istom (osim u delu kolaterala po kreditnim poslovima, pri čemu se to prati kroz instrumente kreditne zaštite za ublažavanje kreditnih rizika).

3. Operativni rizik predstavlja finansijski gubitak koji se javlja kao posledica manjkavih procedura, ili neodgovarajuće primene procedura ili neadekvatnog korišćenja sistema, resursa i organizacije. Ovaj rizik se može javlti u formi nezgoda, nepažnje ili prevara koje su posledica gore pomenutih manjkavosti. Limiti za ovu vrstu rizika ne mogu se definisati formulama. Operativni rizik može se izmeriti nakon nastupanja nekog događaja, na osnovu gubitka koje je Banka pretrpela ili koji će verovatno pretrpeti. Operativni rizici mogu se ublažiti uspostavljanjem odgovarajućih procesa stalnog nadzora. Oblast operativnog rizika detaljno je razrađena u dokumentu pod nazivom Politika operativnog rizika, koji predstavlja sastavni deo Strategije. S organizacijske tačke gledišta, ovi rizici su pod nadzorom Službe za upravljanje operativnim rizikom koji je deo Odeljenja stalne kontrole.

maj 2012. godine 5

4. Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u stanju na kratkoročno ispunjava svoje finansijske obaveze (plaćanja).. Kako bi na pravilan način upravljala rizikom likvidnosti, Banka je u obavezi da obezbedi: a) Planiranje gotovinskih priliva i odliva; b) Svakodnevnu procenu i praćenje racija likvidnosti c) Svakodnevno merenje i praćenje likvidnosti Banke d) Merenje i praćenje likvidnosti za svaku valutu relevantnu za ukupnu likvidnost

Banke. e) Monitoring usklađenost poslovanja Banke sa definisanim limitima za rizik

likvidnosti. f) Analizu trendova depozita i procenu njihove stabilnosti. g) Pripremu izveštaja Banke za eksterne organizacije.

Za upravljanje likvidnošću zaduženo je Odeljenje sredstava i finansijskih tržišta, koje posluje u okviru Sektora finansija. 5. Rizik ulaganja je rizik negativnih fluktuacija vrednosti udela u kapitalu u okviru

investicionog portfolija Banke. Ulaganja u pojedinačna lica iz nefinansijskog sektora ne sme prelaziti 10% kapitala Banke. Ukupne investicije banke u nefinansijske entitete i u osnovna sredstva ne smeju da pređu 60% kapitala banke. U svojoj investicionoj strategiji, Banka ne investira u vlasničke hartije, kojima se trguje na sekunadrnom tržištu, nego samo u dužničke hartije.

2.4 Organizacija procesa upravljanja rizicima

Organizacija Direkciju za upravljanje rizicima čine tri odeljenja: Odeljenje za rizik druge strane, Odeljenje za naplatu potraživanja i Odeljenje za kreditni portfolio.

- Odeljenje za rizik druge strane bavi se procenom i odobravanjem rizika kredita u procesu kreditiranja za tzv. retail i corporate klijente u onom delu koji se odnosi na mogućnost kreiranja kreditnog portfolija. U ovom Odeljenju je sistematizovana i nezavisna funkcija kontrolora za tržišne rizike, čija je uloga da obezbedi detaljno i permanentno praćenje svih tržišnih aktivnosti Banke, koje se obavljaju u Odeljenju sredstava i finansijskih tržišta (kao segmenta Sektora finansija), a prate i izvršavaju od strane Službe podrške finansijskih tržišta (kao segmenta Sektora resursa).

- Odeljenje za naplatu potraživanja bavi se portfolijom tzv. corporate i retail problematičnih klijenata, kao i procesom naplate kredita corporate i retail klijenata u kašnjenju,

- Odeljenje za kreditni portfolio obavlja kvantitativnu i kvalitativnu analizu kreditnog portfolija i identifikaciju ključnih faktora rizika na nivou portfolija.

Odgovornosti Imajući u vidu gore navedeni opseg politike upravljanja rizicima, jasno je da ona nije u nadležnosti jednog pojedinca niti jedne organizacione jedinice, već se odnosi na različite nivoe u Banci. Prezentacija koja sledi urađena je u skladu sa organizacionom strukturom Banke:

maj 2012. godine 6

1 - Odgovornosti zaposlenih za rad sa klijentima

U ovom kontekstu ne pravi se razlika između različitih tržišta na kojima Banka deluje, s obzirom da zaposleni za rad sa klijentima imaju iste obaveze bilo da je reč o radu sa fizičkim licima, malim privrednim subjektima i preduzetnicima, preduzećima ili finansijskim tržištima. Odgovornost obaveštavanja: Jedna od glavnih odgovornosti saradnika za rad sa klijentima, nevezano samo za kreditni rizik, jeste primena procedure pod nazivom «Upoznaj svog klijenta» (tzv. KYC). U smislu Rizika druge strane, to znači da saradnici za rad sa klijentima treba da organizacionim delovima koje donose odluke o kreditima dostavljaju sve poznate informacije o klijentu, kako bi ti organizacioni delovi doneli adekvatne odluke na osnovu svih aspekata koji bi mogli uticati na profil rizika klijenta. Kao spona između klijenta i Banke, saradnici za rad sa klijentima imaju pristup većem broju informacija u odnosu na druge zaposlene u banci. Oni ne samo da imaju pristup zvaničnim informacija o klijentu: zvanična dokumentacija, finansije, itd, već su u i mogućnosti da prikupljaju informacije iz svog okruženja i okruženja klijenta. Pored toga su i svedoci ponašanja klijenta koje može da ukaže na njegovu finansijsku motivaciju za korišćenje naših usluga. Sve 3 osnovne kategorije informacija treba formalizovati i preneti nadležnim organizacionim delovima. Ako pripremu kreditne dokumentacije ne obavljaju sami saradnici za rad sa klijentima, treba da obezbede da informacije kojima raspolažu budu unete u dokumentaciju. Ako sami pripremaju dokumentaciju u fajlu ili skoring sistemu, potrebno je da informacije koje unose budu potpune i pouzdane. Saradnik za rad sa klijentima je takođe dužan da unese što veći broj informacija u kreditni predmet radi identifikovanja svih potencijalnih izvora rizika. Time se Direkciji za upravljanje rizicima omogućava da ih na pravi način proceni, a nadležnim organizacionim delovima da ih uzmu u obzir prilikom donošenja odluka o kreditnom zahtevu. Nepodnošenje kompletnih informacija može dovesti do izlaganja Banke neželjenim rizicima, kao što je Rizik zemlje. Bilo kada tokom trajanja kredita, pa i neposredno po odobrenju zahteva a pre plasiranja sredstava, ako saradnik dođe do novih informacija koje bi mogle uticati na risk profil klijenta, potrebno je da o tome što pre obavesti svoje pretpostavljene tako da se sledeći korak u proceduri može preduzeti uz punu svest o novim okolnostima u kojima se klijent nalazi. Namerni previdi u dostavljanju informacija o klijentu koje bi mogli uticati na kreditnu odluku smatraće se kršenjem profesionalnog i etičkog kodeksa i biće adekvatno sankcionisani. Obaveza ažuriranja informacija o našim kliljentima i predočavanje tih informacije nadležnim organizacionim delovima nije ograničena na period procene kredita, već postoji i po odobravanju kredita. Cilj je da se uoči svaka promena finansijske situacije klijenta i, u slučaju da se ona pogoršala, predvide aktivnosti koje Banka treba da preduzme da bi zaštitila svoje interese. Najzad, treba naglasiti da je pravovremeno dostavljanje informacija veoma važno, s obzirom da efikasnost politike i preduzetih mera u velikoj meri zavisi od blagovremenosti njihovog predočavanja. Za formiranje dokumentacije i KYC-a koje se tiču finansijskih institucija zadužena je Služba sredstava u okviru Odeljenja sredstava i finansijskih tržišta.

maj 2012. godine 7

Obaveza profesionalnog ophođenja: Kod analize rizika, iako nisu stručnjaci za pitanja rizika u Banci, zaposleni zaduženi za rad sa klijentima treba da imaju i stalno razvijaju veštinu analize rizika kako bi:

• Uspostavili dobre odnose sa klijentom davanjem kvalitetnih saveta i time stvarali pozitivan imidž Banke. Kvalitetan savet podrazumeva da se klijentu predoči koji je to razuman iznos duga ili druge obaveze koji on može da podnese, imajući u vidu njegovu finansijsku sposobnost, i definiše advekatan tip obaveze, perioda dospeća, načina otplate, itd.

• Na najbolji način organizovali svoje radno vreme i efikasnost rada, što znači da ne provode previše vremena u radu sa neadekvatnim kreditnim fajlovima. Posledično, neće davati klijentu lažnu nadu, što može naneti štetu imidžu banke.

2 – Odgovornosti Odeljenja podrške i Službe za izradu ugovora i sredstava

obezbeđenja kao i Službe sredstava

Kao i za organizacione delove zadužene za rad sa klijentima, niže navedene napomene odnose se i na saradnike odeljenja podrške za rad sa fizičkim licima, saradnike odeljenja podrške za rad sa preduzećima i saradnike odeljenja za praćenje finansijskih tržišta. Kontrola dokumentacije: Jedna od osnovnih odgovornosti saradnika odeljenja podrške je kontrolisanje da li je dokumentacija priložene uz kreditni fajl u skladu sa našom politikom i procedurama. Osim toga, saradnik odeljenja podrške treba da ustanovi da li je dostavljena dokumentacija ispravna i da li kreditni fajl ili skoring sadrže protivrečnosti. Konačno, sradnik odeljenja podrške treba takođe da proceni, gde god je to moguće, da li je dostavljena dokumentacija falsifikovana i da, ako ima bilo kakve sumnje, o tome obavesti svoje pretpostavljene. Posebna odgovornost saradnika odeljenja za praćenje finansijskih tržišta je da pre izvršenja transakcije prati i proveri limite druge ugovorne strane, pojedinačne limite dilera i globalne limite Banke (otvorene devizne pozicije, ukupne izloženosti po odredjenim dužničkim hartijama itd.) Pozornost: Iako saradnici odeljenja podrške nisu u situaciji da prikupljaju informacije o klijentima u istoj meri kao saradnici za rad sa klijentima, oni pod određenim okolnostima mogu biti svesni nekih činjenica o klijentu, bilo putem eksternim informacija do kojih su došli, bilo kroz naše interne kanale, procedure i izveštaje. U slučaju da dođu do informacije od materijalnog uticaja na kreditnu odluku, potrebno je da te informacije stave na raspolaganje svojim pretpostavljenima, koji su sa svoje strane dužni da te informacije predoče saradnicima za rad sa klijentima i donosiocima odluka, kako bi ovi postupili u skladu sa njima. Praćenje i doslednost podataka: Da bi se zaštitili interesi Banke, fajlove i portfolio je potrebno pratiti na adekvatan način. To praćenje može se obavljati samo ako u našim sistemima i izveštajima raspolažemo pravim informacijama. S obzirom da saradnici odeljenja podrške imaju ključnu ulogu pri unosu podataka u sisteme, kao i da pripremaju izveštaje, na njima je da obezbede korišćenje pravih podataka kako bi se donele odgovarajuće odluke zasnovane na primljenim informacijama. Kontrola sredstava obezbeđenja: Služba za izradu ugovora i sredstava obezbeđenja (za zahteve preko 50 hiljada evra) obavlja kontrolu sredstava obezbeđenja. Upravljanje sredstvima obezbeđenja je proces koji podrazumeva sledeće korake:

maj 2012. godine 8

a) kreiranje sredstava obezbeđenja u sistemu, b) periodične i vanredne procene vrednosti sredstava obezbeđenja, c) obnavljanje sredstava obezbeđenja, d) brisanje sredstava obezbeđenja i e) realizacija sredstava obezbeđenja (gotovinski depozit ili menice).

3 – Odgovornosti Direkcije za upravljanje rizicima

Raspolaganje informacijama i pravovremeno donošenje odluka: Radi donošenja adekvatnih odluka na osnovu objektivnih pokazatelja, Direkcija za upravljanje rizicima treba da prilikom procene kreditnih fajlova i davanja preporuka iz oblasti kreditnog rizika razmotri sve dostavljene i dostupne informacije. RISK ima obavezu da identifikuje i proceni sve preuzete rizike, čak i u slučaju kada oni nisu jasno određeni inicijalnim zahtevom (Rizik klijenta, Sektorski rizik, Rizik zemlje...). RISK je takođe dužan da, po prikupljanju svih neophodnih informacija, pravovremeno dostavlja svoja mišljenja i preporuke. Pod svim neophodnim informacijma podrazumevamo sve podatke koji mogu značajno uticati na odluke. Potreba za pravovremenošću važna je iz dva razloga:

• jer čuva profesionalni imidž Banke, što znači da klijenti ne bi trebalo da nepotrebno čekaju pošto dostave tražene informacije,

• jer omogućava adekvatno donošenje odluka: odugovlačenjem u davanju preporuka ili donošenju odluka, RISK može doći u situaciju da mu promaknu najsvežije informacije i da ne da najbolju preporuku. Dakle, odluke treba donositi blagovremeno, a ukoliko se podaci o nekom klijentu ili pitanjima rizika ne mogu predvideti na duži rok, RISK bi trebalo da svojim odlukama daje kraći period važenja i da predmete i slučajeve razmatra češće.

Ažuriranje informacija: Pored informacija priloženih u predmetima, RISK bi takođe trebalo da stalno ažurira podatke o klijentima, o ekonomskim pitanjima i pitanjima ekonomskog okruženja, radi donošenja najbolje moguće odluke. Raspolaganje svežim informacijama će omogućava RISK-u da ih nakon provere potvrdi ili porekne i time donese najbolju moguću odluku. Obuka i razmena informacija: S obzirom na prethodno opisane odgovornosti saradnika zaduženih za rad sa klijentima i saradnika iz odeljenja podrške, kao i Kreditnog odbora, RISK treba da obezbedi adekvatnu informisanost i obuku iz oblasti rizika.. Potrebno je da RISK pomogne svim zaposlenima u spoznaji rizika. Shodno tome, zaposleni u RISK-u treba da stoje na raspolaganju zaposlenima za sva pitanja iz oblasti rizika. Kontrola i provera: U vezi sa adekvatnim praćenjem rizika koje Banka preuzima, treba naglasiti da, iako su svi zaposleni u Banci dužni da prate rizike, na zaposlenima u RISK-u ipak leži najveća odgovornost u pravovremenom praćenju rizika i zaštiti interesa Banke. Po obavljanju pravovremene provere, RISK treba da dostavi odgovarajuće preporuke i da obezbedi primenu adekvatnih mera u što kraćem roku posle dostavljanja tih preporuka. Validacija proizvoda koji generišu rizik: RISK je u obavezi da da mišljenje o svim novim proizvodima Banke koji uzrokuju pojavu rizika za Banku, kao i o svim promenama koje se vrše na postojećim proizvodima. Validacija i ažuriranje scoring sistema: RISK je u obavezi da povremeno vrši procenu kvaliteta kreditnih portfolija odobrenih na osnovu scoring sistema ili

maj 2012. godine 9

procedura i, ukoliko je potrebno, koriguje scoring sisteme i procedure radi daljeg poboljšanja kvaliteta donošenja odluka.

4 – Odgovornosti Kreditnog odbora (skraćeno: KO):

Odgovornosti Kreditnog odbora su odlučivanje o kreditima čiji iznos prevazilazi limite određene ovlašćenjem Izvršnih direktora zaduženih za različita komercijalna tržišta. Glavna razlika izmedju KO i RISK-a u procesu odlučivanja o kreditnim predmetima sastoji se u tome što RISK daje preporuke dok KO donosi odluke.

5 – Odgovornosti Odbora za praćenje usklađenosti aktive i pasive

(skraćeno: ALCO): Odgovornost ALCO-a koji upravlja strukturom bilansa stanja, u domenu upravljanja rizicima se odnosi na praćenje rizika likvidnosti (uključujući sisteme za merenje, procenu i praćenje likvidnosti, GAP-ova, stress testiranje itd) i rizika kamatnih stopa

6 – Odgovornosti Odbora za praćenje tržišnih rizika (skraćeno: MARCO):

Odgorovnost MARCO-a je da identifikuje, meri i prati tržišne rizike i tržišne limite i predlaže njihovo odobrenje, promenu ili ukidanje.

7 – Odgovornosti Odobora za operativni rizik (skraćeno: ORCO): Odgovornost ORCO-a je upravljanje operativnim rizikom, primenom korektivnih mera koje su usmerene na smanjenje operativnih rizika

8 – Odgovornost Izvršnog odbora (skraćeno: IO):

Glavna obaveza Izvršnog odbora je da utvrdi politiku upravljanja rizicima i sprovodi strategiju upravljanja rizicima. Takođe, IO če odlučivati o procedurama za identifikaciju, merenje, procenu i praćenje rizika koje banka preuzima. U slučaju da neke aktivnosti ili rizici nisu u skladu sa utvrđenom politikom i principima, IO će biti u obavezi da o tim slučajevima obavesti Upravni odbor.

9 – Odgovornost Odbora za kontrolu usklađenosti poslovanja: Odgovornost Odbora za kontrolu usklađenosti poslovanja je praćenje i ukazivanje na eventualne neusklađenosti Banke sa regulativom i propisivanje postupanja u cilju otklanjanja takvih neusklađenosti.

10 – Odgovornost Odbora za praćenje poslovanja Banke (skaćeno: Odobr za reviziju):

Odbor za reviziju vrši kontrolu pravilnosti rada Banke i efikasnosti funkcionisanja sistema unutrašnjih kontrola

11 – Odgovornost Upravnog odbora (skraćeno: UO):

Glavna obaveza UO u odnosu na rizik je da utvrdi strategiju upravljanja rizikom Banke i da nadgleda rizike koje Banka preuzima u svojim aktivnostima. UO je takođe zadužen za rizike takozvanih velikih izloženosti (bilo da je reč o pojedinačnom klijentu ili grupi klijenata), a na osnovu preporuka RISK-a i definiše limite koje IO može da odobri za iznose rizika, kao i uslove koji se odobravaju na zahtev klijenata. Konačno, UO bira članove Kreditnog odbora za pitanja rizika.

maj 2012. godine 10

2.5 Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima

Banka redovno i sveobuhvatno izveštava o sledećim tipovima rizika: - kreditni rizik (uključujući rizik druge ugovorne strane); - tržišni rizik; - operativni rizik; - rizik koncentracije; - rizik likvidnosti; - kamatni rizik; - devizni rizik; - rizik zemlje; - rizik usklađenosti poslovanja; - rizik ulaganja banke, kao i o drugi rizicima kojima je izložena u poslovanju.

Izveštavanje se vrši u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, standardima Societe Generale Grupe i zahtevima kreditora i investitora. Izveštaji su predmet redovne revizije od strane internih i eksternih revizora.

maj 2012. godine 11

3 KAPITAL BANKE

3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, umanjenih za odbitne stavke. Osnovni kapital čine: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, nematerijalna ulaganja kao odbitna stavka i nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju kao odbitna stavka od osnovnog kapitala. Dopunski kapital čine revalorizovane rezerve hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju i subordinirani kapital. Odbitne stavke ukupnog kapitala čine iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke i ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica. U nastavku je data tabela koja prikazuje strukturu kapitala Banke na dan 31.12.2011. godine. STRUKTURA KAPITALA

NAZIV POZICIJE IZNOS U HILJADAMA

RSD OSNOVNI KAPITAL 32.023.339Nominalna vrednost uplaćenih običnih akcija 23.723.021Emisiona premija 1.253Rezerve iz dobiti 8.851.480Nematerijalna ulaganja (552.372)Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspoloživih za prodaju (43)DOPUNSKI KAPITAL 8.581.662Deo revalorizacionih rezervi banke 1.108Subordinirane obaveze 8.580.554ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (14.382.298)Ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica (365.039)Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (14.110.089)Odbitne stavke osnovnog kapitala (7.237.564)Odbitne stavke dopunskog kapitala (7.237.564)UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 24.785.774UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 1.344.099 UKUPAN KAPITAL 26.129.873

maj 2012. godine 12

3.2 Strategija upravljanja kapitalom Strategija upravljanja kapitalom određena je strategijom upravljanja Bankom, vrstama i nivoima rizika preuzetih od strane Banke, očekivanjima akcionara u vidu stepena prinosa na kapital. Svaki od ovih elemenata se interno analiziraju u Banci kako bi se odredio potreban nivo kapitala za neutralizaciju preuzetih rizika poslovanja Banke. Strategija upravljanja kapitalom reguliše:

• Strukturu kapitala (uključujući postojeće i planirane izvore za predviđeno kretanje i rast kapitala)

Kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, umanjenih za odbitne stavke. Minimalni kapital Banke je dinarska protivvrednost 10.000.000 EUR po zvaničnom srednjem kursu. Banka je u obavezi da održava svoj pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou od min 12%, odnosno na nivou definisanim pozitivnim propisima.

• Politiku raspodele dobiti

Skupština akcionara Banke donosi odluku o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti, odnosno pokriću gubitka. Odluka o raspoređivanju dobiti i njenom alociranju u rezerve Banke vrši se na način koji garantuje dovoljno kapitala i njegovu odgovarajuću strukturu kako za ispunjenje regulatornih zahteva, tako i za obezbeđenje ispunjenje poslovne strategije Banke i njenog rasta. Osnovni princip raspodele ostvarene dobiti jeste da se dividenda neće isplaćivati akcionarima ukoliko se takvo plaćanje može negativno odraziti na obim i strukturu kapitala Banke i na njenu likvidnost.

• Planiranje kapitala

Banka u procesu izrade poslovne politike planira kretanje kapitala u vremenskom periodu od 3 godine. Prilikom budžetskog planiranja potreba za kapitalom, Banka uzima u obzir regulatorni okvir kao i planirane promene rizikom ponderisane aktive, usled promena u kvalitetu i kvantitetu kreditnog portfolija i ukupnih bilansnih i vanbilansnih stavki.

• Osnovna pravila za ulaganje kapitala

Ulaganje kapitala usklađeno je sa upravljanjem strukturnim rizicima. Banka nema eksplicitno ograničenje ulaganja kapitala pod uslovom da su ona usklađena sa principima i smernicama Societe Generale Grupe u pogledu kreditnog rizika, tržišnog rizika, rizika druge ugovorne strane, rizika zemlje i finansijskih ulaganja i poštujući regulativu Narodne banke Srbije. Istovremeno Banka je u obavezi da poštuje limite kamatne senzitivnosti, limite transformacije likvidnosti i limite deviznog rizika.

• Minimalnu stopu prinosa na kapital

Banka nema precizno definisanu minimalnu stopu prinosa na kapital, ali u svojoj Poslovnoj politici predviđa očekivanu stopu prinosa na kapital na osnovu internih faktora od kojih su najbitniji: ciljevi i poslovne aktivnosti, vrste rizika, strateški ciljevi, kao i eksternih faktora od kojih su najznačajniji: konkurencija, tržišna očekivanja, makroekonomsko okruženje i regulativa i sl.

maj 2012. godine 13

4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala Cilj procesa interne procene adekvatnosti kapitala je da ojača odnos između rizičnog profila Banke, upravljanja rizikom i sopstvenih sredstava, odnosno da obezbedi da Banka ima dovoljno kapitala da podrži sadašnje i buduće aktivnosti i pokrije sve materijalno značajne rizike kojima je izložena. Materijalni rizici su oni koji imaju značajan uticaj na poslovanje Banke t.j. mogu značajno uticati na profit i sopstvena sredstva Banke. Banka ustanovljava i najmanje jednom godišnje primenjuje proces interne procene adekvatnosti kapitala, u skladu sa uspostavljenim procesom, te obimom i složenošću operacija i rizičnom profilu. Banka nivo kapitalizacije i stopu adekvatnosti kapitala prati kvartalno. Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke:

• Predstavlja integralni deo procesa odlučivanja i upravljanja; • Redovno se revidira; • Predstavlja sveobuhvatan proces baziran na identifikaciji, merenju i proceni

rizika i integralni je deo sistema upravljanja rizicima; • Orjentisan je na budućnost; • Baziran je ne odgovarajućim procenama i merenjima; • Određuje nivo internog kapitala.

Efektivan proces planiranja kapitala uključuje procenu rizika kojima je Banka izložena i procesa upravljanja rizicima, procenu adekvatnosti kapitala u vezi sa rizicima i potencijalne posledice promena na profit i kapital, i uključuje stres testiranja. Procena potrebnog kapitala rezultat je procene budućih, neočekivanih gubitaka povezanih sa rizicima i uključuje faktore poslovanja kao što su očekivanja porasta kredita, budućih izvora i upotrebe sredstava. Proces procene potrebnog kapitala je adekvatan ako je baziran na proceni, merenju i praćenju značajnih rizika od strane Banke, ustanovljavanju zbirnih procena rizika i ako obezbeđuje odgovarajući odnos između obima kapitala, rizičnog profila i budućih aktivnosti definisanih strateškim ciljevima i poslovnom politikom. Rizični profil je skup kvantitativnih i kvalitativnih ocena nivoa merljivih i nemerljivih rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju. Merljivi rizici su oni čiji uticaj na profit i sopstvena sredstva može bit meren, dok se nemerljivim smatraju oni rizici čiji se uticaj određuje na bazi procene (npr. strateški i reputacioni rizik). Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke sastoji se od:

• Analize i projekcije finansijske pozicije i planiranja kapitala; • Procene rizika i identifikacije značajnih rizika; • Procene sistema upravljanja rizicima;

maj 2012. godine 14

• Merenja i procene potrebnog nivoa intenog kapitala za pokriće svih značajnih rizika;

• Utvrđivanja ukupno potrebnog internog kapitala; • Interne kontrole i integracije procesa interne procene adekvatnosti kapitala u

proces upravljanja.

4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka izračunava kapitalne zahteve za sledeće rizike: - Kreditni rizik - primenom standardizovanog pristupa - Tržišni rizik - primenom standardizovanog pristupa - Operativni rizik - primenom pristupa osnovnog indikatora - Rizika izmirenja/isporuke - Rizika druge ugovorne strane – primenom metoda tekuće izloženosti Banka održava adekvatnost kapitala u skladu sa regulatornim propisima na nivou koji je iznad 12%. U narednoj tabeli je dat pregled strukture kapitalnih zahteva Banke u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke na dan 31.12.2011. godine:

OPIS

Iznos u hiljadama RSD

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK Države i centralne banke 0 Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 36.159 Međunarodne razvojne banke 0 Banke 636.154 Privredna društva 10.812.715 Fizička lica 2.890.873 Ostale izloženosti 370.905 Ukupan zahtev za kreditni rizik 14.746.806 Od čega Obezbeđeno nekretninama 700.598 Dospela nenaplaćena potraživanja 550.107 Kapitalni zahtev za devizni rizik 220.551 Ukupni kapitalni zahtev za tržišni rizik 220.551 Kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane 1.549 Kapitalni zahtev za operativni rizik 1.171.648 UKUPAN IZNOS KAPITALNIH ZAHTEVA 16.140.554

maj 2012. godine 15

5 IZLOŽENOSTI BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE I PROCENU RIZIKA

5.1 Kreditni rizik

5.1.1 Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja

Pod pojmom plasmana sa statusom neizmirenja obaveza (“default”), Banka podrazumeva plasmane kod kojih je registrovana docnja u izmirenju obaveza duža od 90 dana ili postoji visoka verovatnoća da dužnik neće izmiriti svoje obaveze u potpunosti i/ili pravovremeno. Za plasmane sa statusom neizmirenja obaveza vrši se procena obezvređenja, individualna u slučaju individualno značajnih plasmana, odnosno grupna za plasmane koji nisu individualno značajni. Pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka u klasu izloženosti Dospela nenaplaćena potraživanja raspoređuje sva pojedinačna potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu, s tim što se dužina docnje i materijalni značaj iznosa u docnji utvrđuju na način propisan odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

5.1.2 Opis pristupa i metoda koji se koriste za obračun ispravke vrednosti Pod obezvređenim plasmanima Banka podrazumeva plasmane kod kojih je utvrđen objektivni dokaz obezvređenja. Pod objektivnim dokazom obezvređenja podrazumevaju se događaji koji uslovljavaju merljivo umanjenje procenjenih budućih tokova gotovine. Objektivni dokazi obuhvataju:

• značajno pogoršanje finansijskog stanja dužnika ili grupe dužnika, • neurednost u izmirenju preuzetih obaveza, stečaj ili drugi vid reorganizacije

dužnika koji ugrožava pravovremeno i potpuno izmirenje preuzetih obaveza i slični događaji koji ukazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine

Banka vrši individualnu procenu obezvređenja za individualno značajne plasmane ili grupe plasmana. Iznos gubitka utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine. Obračunati iznos obezvređenja bilansne aktive banka knjigovodstveno evidentira na teret rashoda, a u korist ispravke vrednosti te aktive, a obračunati iznos verovatnog gubitka po osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda, a u korist rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Grupna procena obezvređenja vrši se za plasmane koji ne pripadaju grupi individualno značajnih plasmana. Za svrhe grupne procene, plasmani se grupišu u homogene grupe u pogledu kreditnog rizika, prema tipu proizvoda odnosa stepenu senzitivnosti u skladu sa

maj 2012. godine 16

internom metodologijom Banke, usklađene sa metodologijom Societe Generale Grupe. Budući tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se određuju na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir i trenutno dostupni podaci u cilju isključivanje efekata koji su bili aktuelni u prethodnom periodu, a više nisu, kao i u cilju uključivanja onih efekata koji su bitni danas, a nisu imali značaj u prethodnom periodu. Pri proceni budućih novčanih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji će izvesno nastati realizacijom sredstava obezbeđenja, umanjeni za troškove realizacije.

5.1.3 Struktura izloženosti banke Svi podaci su u hiljadama dinara.

5.1.3.1 Ukupne izloženosti po klasama

Klasa izloženosti Ukupna

izloženost Bilansne pozicije

Vanbilansne stavke

Finansijski derivati

Država i centralne banke 71.915.964 51.492.223 20.423.741 0Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava 614.952 614.952 0 0

Javna administrativna tela 0 0 0 0Međunarodne razvojne banke 7.163.814 0 7.163.814 0

Međunarodne organizacije 0 0 0 0Banke 4.220.644 2.924.790 1.285.604 10.250

Privredna društva 144.455.751 90.576.750 53.879.001 0Fizička lica 44.210.569 41.593.668 2.616.901 0

Pokrivene obveznice 0 0 0 0

Otvoreni investicioni fondovi 0 0 0 0

Ostale izloženosti 45.572.888 7.980.964 37.588.768 3.156Od čega:dospela nenaplaćena potraživanja 18.322.903 14.489.886 3.833.017 0Od čega: Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 15.287.835 15.287.835 0 0Ukupno 318.154.582 195.183.347 122.957.829 13.406

maj 2012. godine 17

5.1.3.2 Geografska raspodela po klasama izloženosti – Rezidenti

Klasa izloženosti Bruto/neto

Južna i istočna Srbija

Zapadna Srbija Vojvodina

Centralna Srbija Beograd

bruto 242.926 201.743 406.006 226.578 70.838.710

Država i centralne banke neto 242.926 201.743 406.006 226.578 70.838.710

bruto 589.420 0 25.532 0 0 Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava neto 577.631 0 25.021 0 0

bruto 0 0 0 0 0 Međunarodne razvojne banke neto 0 0 0 0 0

bruto 0 0 0 0 992.833

Banke neto 0 0 0 0 975.637

bruto 6.759.208 7.718.031 43.248.021 3.902.364 66.636.332

Privredna društva neto 6.600.748 7.575.530 42.030.825 3.802.280 63.755.793

bruto 3.427.917 3.409.908 5.398.830 3.606.963 11.225.154

Fizička lica neto 3.268.672 3.174.243 5.069.861 3.439.822 10.490.168

bruto 1.510.643 1.301.907 2.414.482 1.637.670 8.344.704 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima neto 1.472.711 1.274.442 2.363.241 1.606.244 8.241.230

bruto 813.973 243.079 3.811.914 775.838 12.284.947 Dospela nenaplaćena potraživanja neto 87.543 5.377 1.534.484 248.097 3.479.398

bruto 1.322 6.763 30.633 11.349 45.517.304

Ostale izloženosti neto 1.256 6.651 29.824 10.923 42.998.770

bruto 13.345.409 12.881.431 55.335.418 10.160.762 215.839.984

Ukupno neto 12.251.487 12.237.986 51.459.262 9.333.944 200.779.706

5.1.3.3 Geografska raspodela po klasama izloženosti – Nerezidenti

Klasa izloženosti Bruto/neto Zemlje EU Zemlje izvan EU Ostale zemlje bruto - - -

Država i centralne banke neto - - - bruto - - - Teritorijalne autonomije i

lokalna samouprava neto - - - bruto 7.163.814 - -

Međunarodne razvojne banke neto 7.163.814 - - bruto 1.650.005 1.174.853 15.221

Banke neto 1.645.690 1.174.853 15.221 bruto 104.641 - -

Privredna društva neto 88.945 - - bruto 463 10.997 -

Fizička lica neto 416 8.293 - bruto 15.820 62.608 - Izloženosti obezbeđene

hipotekama na nepokretnostima neto 15.504 61.866 -

bruto 391.721 1.420 12 Dospela nenaplaćena potraživanja neto 329.568 - -

bruto - - - Ostale izloženosti neto - - -

bruto 9.326.464 1.249.878 15.233 Ukupno neto 9.243.937 1.245.012 15.221

maj 2012. godine 18

5.1.3.4 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – DCB i TALS

Država i centralne banke Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava

SEKTOR

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

CENTRALNA BANKA 40.212.487 40.212.487 0 0 0 0

BANKE 5.102.610 5.102.610 0 0 0 0 DRUGA FINANSIJSKA DELATNOST 5.169 5.169 0 0 0 0

REPUBLICKI ORG 26.595.697 26.595.697 0 0 0 0 FOND OBAV.SOCIJ.OSIGURANJA 0 0 0 0 0 0

AUTONOMNA POKRAJINA - POKRAJINSKI ORGANI I JAVNE SLUZBE

0 0 0 614.952 602.653 3.773

Ukupno 71.915.963 71.915.963 0 614.952 602.653 3.773

5.1.3.5 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – MRB i B

Međunarodne razvojne banke Banke

SEKTOR

bruto izlozenost neto izlozenost

isp.vrednosti

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

CENTRALNA BANKA 0 0 0 0 0 0

BANKE 0 0 0 517 508 3 DRUSTVA ZA OSIGURANJE 0 0 0 125 122 1

PENZIJSKI FONDOVI 0 0 0 433 430 3

LIZING 0 0 0 0 0 0 DRUGA FINANSIJSKA DELATNOST 0 0 0 995 906 89 HOLDING KOM.I OST.USL KRED 0 0 0 0 0 0 POVEZ FO KOJA ULAZE U KRUG KONSOLIDACIJE 0 0 0 990.764 973.672 6.071

STRANE BANKE 0 0 0 2.322.752 2.321.107 1.645 EKSTERITORIJALNE ORGANIZACIJE

7.163.814 7.163.814 0 0 0 0

POV.STR.LICA NEKONSOL

0 0 0 517.327 514.657 2.670

Ukupno 7.163.814 7.163.814 0 3.832.913 3.811.402 10.482

maj 2012. godine 19

maj 2012. godine 20

5.1.3.6 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – PD i FL

Privredna društva Fizička lica

SEKTOR

bruto izlozenost neto izlozenost

isp.vrednosti

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

LIZING 523.205 512.740 3.210 0 0 0

HOLDING KOM.I OST.USL KRED 3.520.254 3.488.382 21.597 0 0 0 POVEZ FO KOJA ULAZE U KRUG KONSOLIDACIJE 142 0 0 0 0 0

JP RUDARSTVO 10.000 9.800 61 11.072 10.854 68

JP- GRADJEVINARSTVO 0 0 0 6.250 6.211 38

JP TRGOVINA NA VELIKO I MALO 11.469 11.398 70 0 0 0

JP HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE 5.913.652 5.888.769 10.602 0 0 0

JP NEKRETNINE 0 0 0 9.828 9.768 60

DR.PRED POLJOPRIVREDA 4.382.396 4.316.978 26.778 46.173 45.503 283

DR.PRED RUDARSTVO 36.413.984 35.083.389 223.108 641.280 614.170 6.464

DR.PRED EL.ENERGIJA 109.493 108.145 672 793 777 5

DR.PRED- GRADJEVINARSTVO 14.863.450 14.411.034 92.650 141.333 133.365 1.361

DR.PRED TRGOVINA NA VEL I M 47.343.983 45.174.840 290.408 1.497.979 1.423.451 9.190

DR.PRED HOTELI,RESTORANI 11.875.280 11.661.832 55.879 254.000 245.675 1.558

DR.PRED NEKRETNINE 2.882.741 2.842.066 18.286 212.491 204.868 1.304

PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 95.048 94.235 583 431.728 406.845 4.829

REPUBLICKI ORG 4.186 4.186 0 0 0 0

DOMACA FIZICKA LICA 0 0 0 23.783.255 22.312.168 450.419

STRANA FIZICKA LICA - REZ 0 0 0 5.732 3.347 357 STRANA PRAVNA L (OSIM BANAKA) 104.641 88.945 642 1 1 0

STRANA FIZICKA LICA 0 0 0 11.460 8.709 53 REG. POLJOPRIVREDNI PROIZVODJACI 251.757 107.391 12.549 0 0 0 PR.L I KOM. KOJI SE NE FINANSIRAJU IZ BUDZETA

62.918 49.989 386 26.220 25.125 161

BANKE U STECAJU 0 0 0 637 637 0

Ukupno 128.368.599 123.854.119 757.481 27.080.232 25.451.474 476.150

5.1.3.7 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima SEKTOR

bruto izlozenost neto izlozenost isp.vrednosti

PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 8.740 7.964 434

DOMACA FIZICKA LICA 15.197.183 14.946.424 14.662 STRANA FIZICKA LICA - REZ 3.483 3.479 3

STRANA FIZICKA LICA 78.429 77.369 75

Ukupno 15.287.835 15.035.236 15.174

maj 2012. godine 21

5.1.3.8 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – DNP i OI

Dospela nenaplacena potrazivanja Ostale izlozenosti SEKTOR

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

BANKE 0 0 0 7.907.893 6.182.286 1.663.660 DRUGA FINANSIJSKA DELATNOST 65 5 60 224 220 1 HOLDING KOM.I OST.USL KRED 881.448 390.420 5.441 6.558.079 6.543.429 4.494 POVEZ FO KOJA ULAZE U KRUG KONSOLIDACIJE 0 0 0 984 964 0 JP TRGOVINA NA VELIKO I MALO 1 0 1 0 0 0 JP HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE 4 2 2 0 0 0

JP NEKRETNINE 0 0 0 15.811 0 0

DR.PRED POLJOPRIVREDA 86.548 2 43.284 15 0 0

DR.PRED RUDARSTVO 7.286.940 2.613.315 1.412.280 0 0 0 DR.PRED- GRADJEVINARSTVO 2.813.263 592.271 400.200 0 0 0 DR.PRED TRGOVINA NA VEL I M 4.302.888 1.095.721 1.284.114 59.748 58.169 367 DR.PRED HOTELI,RESTORANI 140.537 11 102.780 0 0 0

DR.PRED NEKRETNINE 953.584 610.274 38.158 18.764.008 18.508.693 0 PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 73.388 8.543 54.380 1 0 0

REPUBLICKI ORG 0 0 0 36.889 33.648 0 FOND OBAV.SOCIJ.OSIGURANJA 0 0 0 765 765 0 AUTONOMNA POKRAJINA - POKRAJINSKI ORGANI I JAVNE SLUZBE 0 0 0 11.444 11.444 0

DOMACA FIZICKA LICA 1.374.765 44.323 1.183.068 597.185 108.201 1.816 STRANA FIZICKA LICA - REZ 942 0 934 0 0 0

STRANE BANKE 387.730 329.566 2.379 11.527.560 11.523.040 0 STRANA PRAVNA L (OSIM BANAKA) 3.913 3 3.910 5.461 5.461 0

STRANA FIZICKA LICA 1.510 0 1.498 0 0 0 PRIV DOMACIN.SA ZAP LICIMA 0 0 0 1.179 0 0 REG. POLJOPRIVREDNI PROIZVODJACI 1.691 0 1.691 0 0 0 NEPROFITNA PRAVNA LICA I KOMITENTI DRUS. DELATNOSTI KOJI SE NE FINANSIRAJU IZ BUDZETA 197 7 190 2.616 2.017 16 PR.L I KOM. KOJI SE NE FINANSIRAJU IZ BUDZETA

3.623 6 3.617 77.507 69.086 476

BANKE U STECAJU 9.867 0 6.058 0 0 0

Ukupno 18.322.904 5.684.469 4.544.045 45.567.369 43.047.423 1.670.830

maj 2012. godine 22

5.1.3.9 Raspodela izloženosti prema preostalom dospeću – Bilansna potraživanja

ROCNOST

Neodredjena rocnost

Izmedju 0 i 14 dana

Izmedju 15 i 30 dana

Izmedju 31 i 90 dana

Izmedju 91 i 180 dana

Izmedju 181 i 365 dana

Izmedju 366 i 730 dana

Izmedju 731 i 1825 dana

Preko 1825 dana Ukupno

Bruto 49.858.436 6.203 - - - - - 1.627.585 - 51.492.224 Država i centralne banke Neto 49.858.436 6.203 - - - - - 1.627.585 - 51.492.224

Bruto - 32.909 - - - - - 274.682 307.361 614.952 Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava Neto - 32.251 - - - - - 269.188 301.214 602.653

Bruto 2.128.903 877 - - - 794.979 - - - 2.924.759

Banke Neto 2.128.811 865 - - - 779.079 - - - 2.908.755

Bruto 4.118.683 543.132 6.029.063 9.935.148 7.053.403 18.094.669 5.948.150 13.436.116 12.771.980 77.930.344 Privredna društva Neto 3.777.667 489.953 5.928.284 9.587.125 6.690.128 17.215.511 5.808.846 12.733.314 12.527.585 74.758.413

Bruto 1.849.740 193.837 38.012 254.161 404.910 1.029.837 2.659.400 9.773.984 8.264.019 24.467.900

Fizička lica Neto 1.485.995 130.952 34.846 239.567 373.173 954.956 2.520.269 9.240.690 7.912.717 22.893.165

Bruto - - 48 19 843 4.186 12.421 170.619 15.099.699 15.287.835 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima Neto - - 48 19 842 4.127 12.092 169.383 14.848.725 15.035.236

Bruto 2.456.743 5.130.079 1.000 1.648.711 822.578 1.092.043 660.041 1.347.641 1.331.050 14.489.886 Dospela nenaplaćena potraživanja Neto 21.710 602.602 - 1.141.922 475.293 433.106 11.554 668.465 259.748 3.614.400

Bruto 6.546.636 88.536 - 3.347 5.804 739.506 13.501 578.118 - 7.975.448 Ostale izloženosti Neto 4.051.817 88.484 - 3.266 5.468 724.657 12.935 577.800 - 5.464.427

maj 2012. godine 23

5.1.3.10 Raspodela izloženosti prema preostalom dospeću – Vanbilansne stavke

ROCNOST Neodredjena rocnost

Izmedju 0 i 14 dana

Izmedju 15 i 30 dana

Izmedju 31 i 90 dana

Izmedju 91 i 180 dana

Izmedju 181 i 365 dana

Izmedju 366 i 730 dana

Izmedju 731 i 1825 dana

Preko 1825 dana Ukupno

Bruto 18.404.530 0 0 331 2.018.879 0 0 0 0 20.423.740 Država i centralne banke Neto 18.404.530 0 0 331 2.018.879 0 0 0 0 20.423.740

Bruto 7.163.814 0 0 0 0 0 0 0 0 7.163.814 Međunarodne razvojne banke Neto 7.163.814 0 0 0 0 0 0 0 0 7.163.814

Bruto 2.825 0 516.996 29.044 146.732 88.752 21.250 12.356 90.200 908.155

Banke Neto 2.808 0 513.824 28.931 145.831 88.207 21.119 12.280 89.647 902.647

Bruto 24.110.314 1.631.327 1.067.663 1.963.302 4.749.767 6.706.022 3.457.990 5.437.666 1.314.202 50.438.253 Privredna društva Neto 23.849.400 1.577.746 1.015.785 1.813.556 4.474.969 6.354.889 3.341.089 5.363.231 1.305.043 49.095.708

Bruto 5.396 6.278 2.217.595 19.498 32.886 80.288 73.046 109.874 67.470 2.612.331

Fizička lica Neto 5.343 6.153 2.176.995 18.688 32.518 79.048 70.554 103.727 65.283 2.558.309

Bruto 647 423.546 72.378 10.478 520.874 20.657 28.561 735.609 2.020.267 3.833.017 Dospela nenaplaćena potraživanja Neto 5.239 0 386.077 36.189 181.786 10.028 12.995 194.654 1.243.100 2.070.068

Bruto 37.538.325 53.157 442 0 0 0 0 0 0 37.591.924 Ostale izloženosti Neto 37.537.465 45.155 376 0 0 0 0 0 0 37.582.996

5.1.3.11 Promene u ispravkama vrednosti

Krediti i depoziti

Kamate i naknade

Ostali plasmani

Ostala potrazivanja

Ukupno-bilans

Vanbilnsna potrazivanja UKUPNO

Stanje na pocetku godine 2.636.862 356.843 605.035,00 16.674,00 3.615.414 251.079 3.866.493

Nove ispravke vrednosti 2.948.219 253.195 443.259 21.769 3.666.442 949.140 4.615.582

Ukidanja ispravke vrednosti 1.750.005 191.313 176.748 3.423 2.121.489 568.599 2.690.088

Otpisi (8.783) 0 (8.783) (8.783)

Kursne razlike 22.227 1.902 1.374 176 25.679 7.065 32.744

Ostale promene 0 0 77 77 77

Stanje na dan 31. decembra 3.848.520 416.823 872.997 35.196 5.186.046 638.685 5.824.731

maj 2012. godine 24

5.1.3.12 Izloženosti prema kategorijama klasifikacije

Naziv sektora A B V G D NEKLASIFIKOVANI UKUPNO

SEKTOR FINANSIJA I OSIGURANJA 2.717.198 3.321.051 0 557.770 438.281 60.021.577 67.055.877

SEKTOR JAVNIH PREDUZECA 4.213.187 1.749.088 1 0 0 0 5.962.276

SEKTOR DRUGIH PREDUZECA 27.320.301 76.356.835 11.384.826 11.010.847 10.352.976 18.969.409 155.395.194

SEKTOR PREDUZETNIKA 194.040 286.921 44.276 8.192 75.475 0 608.904

JAVNI SEKTOR 12.209 614.952 0 0 0 26.633.530 27.260.691

SEKTOR STANOVNISTVA 31.585.025 3.667.518 1.856.956 866.088 2.858.856 141.500 40.975.943

SEKTOR STRANIH LICA 741.198 57.005 105.645 387.730 58.865 22.879.598 24.230.041 PRIVATNA DOMACINSTVA SA ZAPOSLENIM LICIMA I REGISTROVANI POLJOPRIVREDNI PROIZVODJACI 0 0 123.237 3.800 126.411 0 253.448

SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 19.795 36.855 6.462 106.306 13.531 637 183.586

Ukupno 66.802.953 86.090.225 13.521.403 12.940.733 13.924.395 128.646.251 321.925.960

Od cega dospela nenaplacena potrazivanja 1.003 54.702 672.967 6.281.509 11.312.722 0 18.322.903

Obracunata posebna rezerva za procenjene gubitke 0 1.345.781 1.752.801 3.163.222 13.228.678 0 19.490.482 Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilasnim I vanbilasnim stavkama 0 906.079 1.650.190 2.772.667 8.781.153 0 14.110.089 Ispravka vrernosti bilasne aktive I rezervisanja po vanbilasnim stavkama 308.586 512.299 142.726 401.293 4.449.372 0 5.814.276

maj 2012. godine 25

5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi Za klasu izloženosti Država i centralne banke, Banka koristi Klasifikacije prema rizičnosti zemlje učesnika sporazuma o zvanično podržanom kreditiranju izvoza, određene i objavljene od strane OECD1-a. Banka trenutno ne koristi kreditne rejtinge AEKR (nijedna rejting agencija nije akreditovana od strane Narodne banke Srbije). Mapiranje klasifikacija

Klasifikacije prema rizičnosti zemlje učesnika sporazuma o zvanično podržanom

kreditiranju izvoza Ponderi kreditnog rizika

0 0%

1 0%

2 20%

3 50%

4 100%

5 100%

6 100%

7 150%

1 http://www.oecd.org/document/49/0,2340,en_2649_34171_1901105_1_1_1_1,00.html.

maj 2012. godine 26

5.1.5 Instrumenti kreditne zaštite i tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Banka ublažava kreditni rizik i putem instrumenata kreditne zaštite. Kreditna zaštita označava prenošenje kreditnog rizika s korisnika na pružaoca zaštite. Instrumenti kreditne zaštite ili sredstva obezbeđenja označavaju instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite. Instrumenti materijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem Banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena po osnovu prava da, u slučaju neizmirenja obaveza dužnika Banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika:

- unovči ili ostvari prenos, prisvajanje ili zadržavanje određene imovine, ili

- smanji iznos izloženosti za iznos potraživanja od Banke ili izloženost zameni iznosom razlike između iznosa ove izloženosti i iznosa potraživanja od Banke;

Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem Banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena putem obaveze trećeg lica da izvrši plaćanje određenog iznosa Banci u slučaju neizmirenja obaveza dužnika banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika.

Upravljanje instrumentima kreditne zaštite vrši se u skladu sa Strategijom i politikom upravaljanja rizicima, Politikom ublažavanja kreditnog rizika putem instrumenata kreditne zaštite i drugim internim aktima koji definišu nadležnosti u procesu pribavljanja, praćenja i realizacije instrumenata kreditne zaštite.

Politika Banke u vezi sa ublažavanjem kreditnog rizika putem instrumenata kreditne zaštite zasniva se na sledećim principima:

1) Obezbediti sveobuhvatan portfolio likvidnih i pouzdanih sredstava obezbeđenja

kako bi se ublažio kreditni rizik kojem je Banka izložena u poslovanju. Pouzdanost i likvidnost materijalnih sredstava kreditne zaštite podrazumeva da

su ispunjeni sledeći uslovi:

- Sredstvo obezbeđenja je uspostavljeno u skladu sa važećim zakonskim propisima i u potpunosti dokumentovano, a ugovorni odnos obezbeđuje unovčavanje, prenos, prisvajanje ili zadržavanje imovine kojom se obezbeđuje kreditna zaštita;

- Moguća je realizacija sredstva obezbeđanja u razumnom vremenu;

- Vrednost sredstva obezbeđenja je stabilna tokom vremena;

- Stepen korelacije između vrednosti instrumenata kreditne zaštite i kreditne sposobnosti dužnika nije visok. Pri uspostavljanju nematerijalnih sredstava kreditne zaštite, nadležne službe obezbeđuju:

- da je kreditna zaštita direktna;

- da je iznos kreditne zaštite jasno utvrđen i neosporiv;

- da ugovori po osnovu kog su pribavljeni instrumenti kreditne zaštite na sadrže odredbe koje pružaocu kreditne zaštite omogućavaju da je jednostrano otkaže ili joj skrati rok, uvećavaju trošak kreditne zaštite u slučaju pogoršanja kreditnog kvaliteta obezbeđene izloženosti ili da utiču na obavezu pružaoca da blagovremeno izvrši plaćanje.

- da se sredstvo obezbeđenja može realizovati u skladu sa merodavnim pravom;

maj 2012. godine 27

2) Diversifikovati sredstava obezbeđenja u cilju upravljanja rizikom koncentracije

koji može nastati usled njihovog korišćenja. 3) Vrednovati sredstava obezbeđenja primenom diskontnih faktora koji zavise od

tipa sredstava obezbeđenja. Umanjenja vrednosti su potrebna zbog:

a) smanjenja vrednosti usled amortizacije određenih vrsta imovine; b) smanjenja vrednosti za slučaj prodaje u kratkom roku; c) ograničene utrživosti pojedinih vrsta imovine d) postojanja rizika od prevare za određene tipove instrumenata

obezbeđenja; e) troškova koji nastaju u procesu realizacije (likvidacije) imovine. Za različite tipove obezbeđenja predviđena su različita umanjenja vrednosti (discount) jer svaki od tipova obezbeđenja nosi različit nivo rizika za Banku. Pri donošenju odluke o odobravanju sredstava, sredstvo obezbeđenja nema

presudnu ulogu, već Banka prvenstveno polazi od finansijske sposobnosti klijenta. Osnovni tipovi obezbeđenja koje Banka koristi za ublažavanje kreditnog rizika su:

- hipoteka na nepokretnostima;

- garancije;

- jemstva;

- zaloga na robi;

- zaloga na opremi;

- ustupanje prava;

- gotovinski depozit;

- zaloga na hartijama od vrednosti. Pri pribavljanju instrumenata kreditne zaštite, Banka zahteva osiguravanje založene imovine. Osiguranje se zaključuje sa osiguravajućom kućom prihvatljivom za Banku. Kod stambenih kredita, neophodno je osiguranje nepokretnosti koja je predmet hipoteke kao i osiguranje života klijenta. Procena fer vrednosti sredstava obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja. U skladu sa poslovnom politikom određuje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbeđenja. Ponovna procena i praćenje svakog sredstva obezbeđenja je obavezna i sprovodi se u skladu sa Politikom ublažavanja kreditnog rizika putem instrumenata kreditne zaštite. Procenu obavlja nezavisni procenjivač prihvatljiv za Banku. Procene analizira Direkcija za upravljanje rizicima najmanje jednom godišnje. Banka prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i ukoliko oceni potrebnim, zahteva dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka koristi isključivo instrumente kreditne zaštite koji zadovoljavaju kriterijume propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala vezano za primenu standardizovanog pristupa. Od materijalnih instrumenata kreditne zaštite primenjenih pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka je koristila gotovinske depozite, pri čemu je aktiva ponderisana kreditnim rizkom prilogođavana primenom jednostavnog metoda na način propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala. Bilansno netiranje i standardizovani sporazumi o netiranju nisu korišćeni kao instrumenti kreditne zaštite.

maj 2012. godine 28

Pružaoci kreditne zaštite po osnovu garancija pripadaju klasi izloženosti Banke (10 763 miliona dinara) i klasi izloženosti Države i centralne banke (6 952 miliona dinara). Ponder kreditnog rizika za garantore koji pripadaju klasi izloženosti Države i centralne banke određen je u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala koju propisuje Narodna banka Srbije i iznosio je 0%. Što se tiče garancija primljenih od garantora koji pripadaju klasi izloženosti Banke, celokupan iznos odnosi se na banke iz zemalja članica Evropske Unije, od čega se na francuske banke odnosi 9 565 miliona dinara. Ponderi kreditnog rizika za potraživanja pokrivena prihvatljivim garancijama banaka određeni su u skladu sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala i u skladu sa nivoom kreditnog kvaliteta određenog na bazi klasifikacije prema rizičnosti zemlje učesnika sporazuma o zvanično podržanom kreditiranju izvoza, koji se objavljuje od strane OECD-a. Zemlje porekla banaka garantora imaju najviši nivo kreditnog kvaliteta (OECD klasifikacija 0).

5.1.5.1 Neto izloženost prema pružaocu kreditne zaštite

Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite Ukupna izloženost (u hilj. dinara)

Garancije Kreditni derivati Država i centralne

banke 6.952.224 0 Klasa izloženosti pružaoca

kreditne zaštite Banke 10.763.351 0

Instrumenti materijalne kreditne zaštite

Ukupna izloženost (u hilj. dinara) Jednostavni

metod

Ostali instrumenti materijalne

kreditne zaštite Privredna društva

224.223 0 Tip pružaoca kreditne zaštite

Fizička lica 324.603 0

maj 2012. godine 29

5.1.5.2 Neto izloženost obezbeđena instrumentima materijalne i nematerijale kreditne zaštite

KLASA IZLOZENOSTI BILANS/ VANBILANS

IZLOZENOST POKRIVENA MATERIJALNIM INSTUMENTIMA KREDITNE ZASTITE

IZLOZENOST POKRIVENA NEMATERIJALNIM INSTRUMENTIMA KREDITNE ZASTITE

B 98.915 12.241.095PRIVREDNA DRUSTVA V 54.247 3.837.372

B 350.795 0FIZICKA LICA V 43.870 0

B 0 390.415DOSPELA NENAPLACENA POTRAZIVANJA V 1.000 528.855

B 0 717.837OSTALE IZLOZENOSTI V 0 0

5.1.5.3 Neto izloženost pre i nakon korišćenja kreditne zaštite po klasama izloženosti

Klasa izloženosti Kreditna zaštita Neto izloženost pre 71.915.964Država i centralne banke nakon 78.868.188pre 602.653Teritorijalne autonomije i lokalna

samouprava nakon 602.653pre 7.163.814Međunarodne razvojne banke nakon 7.163.814pre 3.811.402nakon 14.574.753Banke odbitne stavke od kapitala 266.589pre 123.854.121Privredna društva nakon 107.622.491pre 25.451.474Fizička lica nakon 25.056.809pre 15.035.236Izloženosti obezbeđene

hipotekama na nepokretnostima nakon 15.035.236pre 5.684.468Dospela nenaplaćena potraživanja nakon 4.764.198pre 43.047.423nakon 43.047.423Ostale izloženosti odbitne stavke od kapitala 552.372

maj 2012. godine 30

5.2 Rizik druge ugovorne strane Rizik druge ugovorne strane se u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala definiše kao rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. Okvirom za upravljanje ovim rizicima obuhvaćene su sve transakcije dilerskog poslovanja sa finansijskim derivatima. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka je dužna da izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige: - finansijskih derivata; - kreditnih derivata (iz knjige trgovanja); - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; - transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; - transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i - transakcija sa dugim rokom izmirenja. Vrednost izloženosti po osnovu finansijskih derivata Banka izračunava primenom metoda tekuće izloženosti. Prilikom izračunavanja vrednosti izloženosti primenom metoda tekuće izloženosti, Banka upotrebljava hipotetičke iznose koji predstavljaju odgovarajuću meru rizika druge ugovorne strane. Vrednost izloženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir: - tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću trzišnu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost jednaka je nuli) i - potencijalne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži faktorom konverzije 1% (za ugovore koji se odnose na valute i sa preostalim rokom dospeća do 1 godine).

5.3 Tržišni rizici Tržišni rizik se odnosi na sve transakcije koje Banka evidentira u knizi trgovanja, kao i one koji pripadaju bankarskoj knjizi. Knjiga trgovanja sadrži pozicije u finansijskim instrumentima koje Banka drži s namerom trgovanja, ili radi zaštite pozicija u drugim finansijskim instrumentima koji se vode u toj knjizi i za koje ne postoje ograničenja da se njima trguje, niti postoje ograničenja da se ove pozicije zaštite od rizika, kao i plasmane koji su pribavljani radi ostvarivanja dobiti iz razlike izmedju nabavne i prodajne cene, odnosno na osnovu drugih promena cena u kratkom vremenskom periodu. Pozicije u knjizi trgovanja evidentiraju se dnevno po fer vrednosti. Kapitalni zahtev za tržišne rizike jednak je zbiru: Kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja Kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti Kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti

maj 2012. godine 31

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka preuzima i izračunava kapitalni zahtev za Opšti i Specifični cenovni rizik i po osnovu dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti. Pri izračunavanju kapitalnog zahteva za cenovni rizik, neto pozicija u svakoj pojedinačnoj hartiji od vrednosti rasporedjenoj u knjizi trgovanja, izračunava se kao razlika izmedju duge i kratke pozicije u toj hartiji, uz netiranje samo u slučaju identične hartije. Za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za cenovni rizik, pozicije u finansijskim derivatima prikazuju se kao kombinacija dugih i kratkih pozicija u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora i/ili hipotetičkih dugih i kratkih pozicija. Za izračunavanje Opšteg cenovnog rizika duznickih hartija od vrednosti Banka primenjuje metod dospeća. Kapitalni zahtev se izračunava odvojeno za svaku pojedinačnu valutu, a ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za svaku pojedinačnu valutu. Banka sve neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti rasporedjuje u klase i zone dospeća – prema preostalom periodu do dospeća i kuponskoj (kamatnoj) stopi. Svaka pozicija se množi odgovarajućim ponderom za tu klasu dospeća. Za svaku klasu dospeća, posebno se sabiraju sve ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke pozicije. U skladu sa svojom poslovnom politikom Banka u svom svom portfelju ne drži vlasničke hartije od vrednosti kojima se trguje na Berzi. Kapitalni zahtev za devizni rizik se izračunava množenjem sa 12% ukupne neto otvorene devizne pozicije. Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna vrednost veća. U obracun neto otvorene devizne pozicije uključuju se sledeci elementi: - neto spot pozicije, koja predstavlja razliku izmedju devizne imovine (umanjene za ispravku vrednosti) i deviznih obaveza u toj valuti (uključujući i nedospele kamate) ; - neto forvard pozicije, koja predstavlja razliku izmedju svih iznosa koji će biti primljeni i svih iznosa koji će biti placeni po osnovu valutnih forvard ugovora, uključujući i valutne fjučers ugovore i glavnicu valutnih svopova koja nije uključena u spot poziciju; - neopozivih garancija, nepokrivenih akreditiva i sličnih vanbilansnih stavki na osnovu kojih će banka morati da izvrši plaćanje a postoji verovatnoća da ta sredstva neće moći da nadoknadi; - neto delta ekvivalenta svih valutnih opcija i - trzišne vrednosti opcija koje nisu ni valutne opcije ni opcije na zlato a čiji je predmet ugovora iskazan u stranoj valuti. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala po transakcijama sa finansijskim derivatima Banka koristi sledeće instrumente kreditne zaštite za ublažavanje rizika: • Instrumente materijalne kreditne zaštite i to gotovinu • Instrumente nematerijalne kreditne zaštite i to garancije

Za izračunavanja nivoa moguće izloženosti Banka koristi pondere kreditnog rizika pružaoca kreditne zaštite a ne dužnika na način da se ponder kreditnog rizika određuje na osnovu klase izloženosti i nivoa kreditnog kvaliteta (kreditni rejting dužnika).

maj 2012. godine 32

Kapitalni zahtev za robni rizik - Banka u svom poslovanju nije izložena robnom riziku jer ne obavlja poslovne aktivnosti i nema pozicije u robi.

5.4 Operativni rizik

Banka za potrebe obračuna kapitala za pokriće izloženosti operativnom riziku primenjuje pristup osnovnog indikatora. Osnov obračuna po datom pristupu je trogodišnji prosek indikatora izloženosti, obračunatog na osnovu relevantnih neto prihoda, pomnoženog sa stopom kapitalnog zahteva od 15%. Indikator izloženosti se računa na osnovu podataka iz revidiranih godišnjih finansijskih izveštaja. Releventan indikator za merenje kapitala za pokriće operativnog rizika predstavljaju neto prihodi od kamata i nekamatni neto prihod kao:

- prihodi i rashodi od kamata; - prihodi od dividenti i učešća; - prihodi i rashodi od naknada i provizija, - dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti; - prihodi i rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti; - prihodi i rashodi od kursnih razlika; - ostali prihodi iz redovnog poslovanja.

U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuju se:

- rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih potraživanja; - rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije; - ostali rashodi iz redovnog poslovanja (npr. troškovi poveravanja poslova trećim licima); - realizovani dobici/gubici od prodaje finansijske imovine koja nije namenjena trgovanju; - ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja Banke.

Ukoliko je za bilo koju od prethodne tri godine, indikator izloženosti bio negativan ili jednak nuli, taj iznos se ne uključuje u izračunavanje trogodišnjeg proseka, već se prosek izračunava kao odnos zbira pozitivnih vrednosti indikatora izloženosti i broja godina u kojima su ostvarene pozitivne vrednosti tog indikatora.

INDIKATOR IZLOŽENOSTI

2011 2010 2009

KAPITALNI ZAHTEV

1 2 3 4 8,801,520 7,658,422 6,973,022 1,171,648

maj 2012. godine 33

5.5 Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na kapital i na finansijski rezultat Banke usled promena tržišnih kamatnih stopa. Osnovni izvori kamatnog rizika u bankarskoj knjizi su: a) Neusklađenost u ponovnom određivanju kamatne stope ili u dospećima različitih pozicija plasmana i obaveza (reprising risk) b) Promena oblika krive prinosa, odnosno promena relacija izmedju kamatnih stopa različitih ročnosti (yield curve risk) c) Primena različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija plasmana i izvora finansiranja (basis risk) d) Rizik korišćenja opcija ugrađenih u različite proizvode, kao što je prevremeno povlačenje oročenih depozita ili prevremena otplata kredita (optionality risk). Merenje uticaja kamatnog rizika na ekonomsku vrednost kapitala Uticaj kamatnog rizika na kapital meri se izračunavanjem osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala Banke na promene tržišnih kamatnih stopa. Ispitivanje uticaja kamatnog rizika na kapital vrši se merenjem promene neto sadašnje vrednosti svih očekivanih budućih tokova gotovine, izračunatih kao razlika između neto sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine svih bilansnih pozicija aktive i pasive, kao i određenih vanbilansnih pozicija, usled promene tržišnih kamatnih stopa. Izračunavanje osetljivosti ekonomskog kapitala Banke na promene tržišnih stopa podrazumeva projekciju tokova gotovine u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope za pozicije aktive i pasive sa varijabilnom kamatnom stopom ili u skladu sa amortizacionim planom za sve pozicije aktive i pasive sa fiksnom kamatnom stopom i za nekamatnosne pozicije plasmana i obaveza. Pozicije sa fiksnom kamatnom stopom u bankarskoj knjizi su one pozicije kod kojih je stopa poznata i nepromenljiva sve vreme trajanja proizvoda. Sve beskamatne pozicije se tretiraju kao pozicije sa 0% fiksnom kamatnom stopom. Svi kamatonosni proizvodi kod kojih se kamatna stopa moze menjati u zavisnosti od promena referentnih tržišnih kamatnih stopa, tretiraju se kao pozicije sa varijabilnom kamatnom stopom. U procesu merenja kamatnog rizika, tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa fiksnom kamatnom stopom odredjuju se u skladu sa preostalom ročnošću i ugovornim planom otplate, uzimajući u obzir u odredjenim slučajevima i statističko modeliranje tokova gotovine. Tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa varijabilnom kamatnom stopom odredjuju se u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope ili datumom dospeća. Standardna metodologija Societe Generale Grupe zahteva izračunavanje uticaja povećanja tržišnih kamatnih stopa za 1% na ekonomsku vrednost kapitala, uz pretpostavku paralelnog pomeranja krive tržišnih kamatnih stopa. Da bi se u potpunosti ispitao uticaj promene kamatnih stopa na ekonomski kapital Banke neophodno je pored pretpostavke o paralelnom pomeranju krive tržišnih kamatnih stopa, izmeriti i uticaj neparalenog pomeranja, odnosno uticaj promene relacija izmedju kamatnih stopa različitih ročnosti, različito kretanje aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kao i povećanje kamatnih stopa za više od 1% (stress test). Merenje uticaja kamatnog rizika na ekonomski kapital Banke vrši se za svaku valutu i ročnost posebno, kao i kumulativno za sve valute i ročnosti u bankarskoj knjizi.

maj 2012. godine 34

Merenje uticaja kamatnog rizika na finansijski rezultat Uticaj kamatnog rizika na finansijski rezultat Banke meri se izračunavanjem osetljivosti neto kamatne margine na promene tržišnih kamatnih stopa u periodu od godinu dana. Za merenje uticaja kamatnog rizika na neto kamatnu marginu neophodno je izvršiti projekciju budućih tokova gotovine za sve pozicije aktive i pasive u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope ili datumom dospeća. Na bazi projekcije tokova gotovine u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope ili datumom dospeća dobija se informacija o veličini neuskladjenosti izmedju plasmana i obaveza koje dospevaju ili podležu izmeni kamatne stope u određenom vremenskom periodu, kao i o veličini izloženosti uticaju rizika promene kamatnih stopa. Uticaj promene kamatnih stopa na finansijski rezultat izračunava se upotrebom različitih scenarija za buduća kretanja tržišnih kamatnih stopa i njihovom primenom na neto otvorene kamatne pozicije u periodu do godinu dana

maj 2012. godine 35

6 BANKARSKA GRUPA I ODNOS IZMEDJU MATIČNOG I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Bankarska grupa (u daljem tekstu „Grupa“) se sastoji od matičnog pravnog lica Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu „Matično pravno lice“), zavisnog pravnog lica Sogelease Srbija d.o.o. Beograd u kojem matično pravno lice ima 100% učešća u kapitalu i pridruženih pravnih lica Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd i Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd, u kojima matično pravno lice ima 49% učešća u kapitalu. Konsolidovani izvestaji sačinjeni u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja su identični onima koji su sačinjeni u skladu sa Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi. Prilikom izrade konsolidovanih finansijskih izveštaja korišćeni su sledeći metodi konsolidacije:

• Metod pune konsolidacije je korišćen za konsolidaciju sa povezanim pravnim licem – Sogelease Srbija d.o.o

• Metod udela je korišćen za konsolidaciju sa pridruženim pravnim licima Društvom za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd i Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd

maj 2012. godine 36