Obligaciono pravo_Predavanja nedelja IV.pdf

Obligaciono pravoPredavanja

Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević

e-mail: [email protected]

IV nedelja predavanja

• Vrste ugovora:

✓ Glavni i sporedni ugovori

✓ Predugovori i konačni ugovori

✓ Jednostavni i mešoviti ugovori

✓ Generalni i posebni ugovori

✓ Kolektivni i individualni ugovori

✓ Ugovori zaključeni intuitu personae i ugovori zaključeni bez obzira na svojstva

ličnosti

• Opšta dejstva ugovora

• Ugovor u korist trećeg lica

• Obećenje radnje trećeg licaProf. dr Žaklina Spalević

IV nedelja predavanja

• Posebna dejstva dvostranih teretnih ugovora:

1. Obaveza zaštite od pravnih nedostataka stvari (evikcija)

2. Obaveza zaštite od materijalnih nedostataka stvari

3. Prekomerno oštećenje

4. Promenjene okolnosti

5. Nemogućnost ispunjenja ugovora

6. Prigovor neispunjenja ugovora

• Ustupanje ugovora

• Zelenaški ugovor

• Opšti uslovi formularnih ugovora

Prof. dr Žaklina Spalević

Glavni i sporedni ugovori

• Prema zavisnosti ugovora jednih od drugih:

✓ Glavni ugovori

✓ Sporedni ugovori.

• Praktični značaj podele ugovora na glavne i sporedne dolazi do izražaja ne

samo kod nastanka, već i kod prestanka ugovora:

1. Ako glavni ugovor nije punovažno nastao, ne može nastati ni sporedan.

2. Ako glavni ugovor prestane na bilo koji način, prestaje i sporedni.


Predugovori i konačni ugovori

• Prema ugovornoj obavezi da se zaključi drugi ugovor:

✓ Predugovori

✓ Konačni ugovori.

• Predugovor: neformalan ugovor, osim u slučajevima kada je za konačni

glavni ugovor predviđena određena forma.

• Predmet predugovora: mora biti određen ili odrediv.

• Vreme zaključenja konačnog ugovora: ne mora biti izričito navedeno

(dovoljno je da se može odrediti iz okolnosti konkretnog slučaja).

• Prema ZOO, zaključenje glavnog ugovora se može zahtevati:

✓ U roku od 6 meseci od isteka roka predviđenog u predugovoru

✓ U roku od 6 meseci od dana kada je prema prirodi posla i okolnostima ugovor

trebao biti zaključen (ukoliko rok u predugovoru nije određen).



• Primarno pravo iz predugovora – da ugovorne strane traže zaključenje

konačnog ugovora. Ako se jedna strana ogluši o tu svoju obavezu, druga ima

pravo na tužbu sudu:

✓ U takvom slučaju sud nalaže tuženom da u određenom roku pristupi sklapanju

konačnog ugovora

✓ Ukoliko tuženi to ne učini, njegovu izjavu volje zamenjuje presuda

✓ Pravnosnažnošću presude, smatra se da je tuženi izjavio svoju volju za

zaključenje konačnog ugovora

✓ Pravnosnažnošću presude, važi neoboriva pretpostavka da je konačni ugovor

sklopljen, pa je moguće zahtevati njegovo ispunjenje, odn. naknadu štete.

• Sekundarno pravo iz predugovora: pravo na naknadu štete, međutim,

pravo na naknadu štete je jedino sredstvo (primarno pravo):

✓ U slučaju kada je dugovana činidba tuženog lične prirode (ugovor o radu ili

delu)

✓ U slučaju kada je dugovana činidba tuženog postala nemoguća dužnikovom

krivicom.

• Clausula rebus sic stantibus: sastavni je deo svakog predugovora.



• Praktični značaj podele ugovora na predugovore i konačne ugovore

ogleda se u primeni određenih pravila samo na konačne ugovore:

1. Pravila o prekomernom oštećenju

2. Pravila o zelenaškom ugovoru

3. Pravila o odgovornosti za pravne i materijalne nedostatke stvari.

• Postoji razlika između:

✓ Predugovora i pregovora, i

✓ Predugovora i punktacije.

• Punktacija:

✓ Privremeni pismeni sporazum o bitnim elementima ugovora

✓ Ukoliko ne dođe do zaključenja konačnog ugovora, punktacija važi kao ugovor i

obavezuje strane da učine kao što su se sporazumele u punktaciji.


Jednostavni i mešoviti ugovori

• Prema karakteru prestacije:

✓ Jednostavni ugovori

✓ Mešoviti ugovori.

• Praktični značaj podele ugovora na jednostavne i mešovite ogleda se u

tome što kod mešovitih ugovora može biti sporna njihova pravna priroda i

pravna pravila koja su za njih merodavna. Po ovom pitanju, u pravnoj

doktrini postoje različita shvatanja – teorija:

✓ Teorija apsorpcije

✓ Teorija kombinacije

✓ Teorija kreacije.


Generalni i posebni ugovori;

Kolektivni i individualni ugovori

• Prema uopštenom ili konkretnom regulisanju prava i obaveza iz

ugovora:

✓ Generalni ugovori

✓ Posebni ugovori.

• Prema licima koja učestvuju u zaključenju ugovora:

✓ Kolektivni ugovori

✓ Individualni ugovori.


Ugovori zaključeni intuitu personae i

ugovori zaključeni bez obzira na

svojstva ličnosti

• Prema ličnosti ugovornih strana:

✓ Ugovori zaključeni intuitu personae:

➢Može se poništiti zbog zablude o ličnosti ugovorne strane

➢ Izvršenje obaveze se ne može preneti na drugo lice.

✓ Ugovori zaključeni bez obzira na svojstva ličnosti.


Opšta dejstva ugovora• Opšta dejstva ugovora: obligacionopravno dejstvo i relativno dejstvo.

• Obligacionopravno dejstvo:

✓ Ugovor proizvodi određena pravna dejstva – prava i obaveze za određena lica

✓ U našem pravu, ugovor rađa samo obligaciona prava (ima obligacionopravno

dejstvo, nema stvarnopravno dejstvo)

✓ Za stvarna prava: ugovor je samo pravni osnov (iustus titulus), ne i način

sticanja (modus acquirendi).

• Relativno dejstvo:

✓ Ugovor proizvodi prava i obaveze za ugovorne strane (lica koja neposredno i

posredno učestvuju u zaključenju ugovora)

✓ Ugovor proizvodi prava i obaveze za naslednike ugovornih strana, osim:

➢Kod ugovora koji rađaju obaveze koje nastaju s obzirom na lične osobine

koje od ugovornih strana ili lične sposobnosti dužnika

➢Kada same ugovorne strane ograniče dejstva ugovora za života jedne od

njih.Prof. dr Žaklina Spalević

Ugovor u korist trećeg lica

• Ugovor u korist trećeg lica:

✓ Izuzetak od pravila da obligacioni ugovor ne proizvodi dejstvo prema trećim

licima

✓ Ugovor kojim se jedna ugovorna strana (promitent) obavezuje drugoj (stipulant)

da određenu činidbu izvrši trećem licu (korisnik).

• Nastanak ugovora u korist trećeg lica:

✓ Sporazum između stipulanta i promitenta

✓ Saglasnost korisnika nije potrebna

✓ Poslovna sposobnost korisnika nije potrebna.

• Dejstvo ugovora u korist trećeg lica:

✓ Odnos između stipulanta i promitenta

✓ Odnos između stipulanta i korisnika

✓ Odnos između promitenta i korisnika.


Ugovor u korist trećeg lica

• U pogledu pravne prirode ugovora u korist trećeg lica postoje različita

mišljenja:

1. Prema prvom – ugovor se shvata kao teorija ponude (ugovor nastaje kada

korisnik prihvati ponudu stipulanta)

2. Prema drugom – ugovor se shvata kao slučaj poslovodstva bez naloga

3. Prema trećem – ugovor se shvata kao slučaj jednostrane izjave volje

4. Prema četvrtom – ugovor se shvata kao posebna kategorija ugovora, koji ne

treba uklapati u već postojeće ugovore

❖ Četvrto mišljenje je najprihvatljivije.


Obećanje radnje trećeg lica

• Obećanje radnje trećeg lica: ugovor kojim jedna ugovorna strana

obećava drugoj da će joj treće lice učiniti neku radnju.

• Moguće su dve situacije:

1. Kada jedna ugovorna strana obećava drugoj ugovornoj strani da će se zauzeti

kod trećeg lica da izvrši određenu radnju.

2. Kada jedna ugovorna strana garantuje drugoj ugovornoj strani da će treće lice

izvršiti određenu radnju (ukoliko treće lice ne izvrši obećanu radnju,

obećavalac je u obavezi da drugoj ugovornoj strani naknadi štetu).


Posebna dejstva dvostranih

teretnih ugovora• Posebna dejstva dvostranih teretnih ugovora:

1. Obaveza zaštite od pravnih nedostataka stvari (evikcija)

2. Obaveza zaštite od materijalnih nedostataka stvari

3. Prekomerno oštećenje

4. Promenjene okolnosti

5. Nemogućnost ispunjenja ugovora

6. Prigovor neispunjenja ugovora.

❖ Generalno posmatrano – posebnim dejstvima se štiti jednaka vrednost

uzajamnih davanja (ekvivalentnost uzajamnih davanja).


Obaveza zaštite od pravnih

nedostataka stvari (evikcija)

• Evikcija: sastoji se u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari, kojim se

isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo na pribavljenoj stvari.

• Pravni nedostatak: činjenica da treće lice ima pravo na stvar koje

isključuje, umanjuje ili ograničava pravo pribavioca.

• Uslovi za evikciju:

✓ Pravno uznemiravanje pribavioca

✓ Pravni nedostatak koji postoji u trenutku zaključenja ugovora, odn. u vreme

kada je pribavilac trebalo da stekne pravo o kome je reč

✓ Savesnost pribavioca

✓ Obaveštenje prenosioca.



nedostataka stvari (evikcija)

• Vrste evikcije: potpuna i delimična.

• Potpuna evikcija: sastoji se u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari,

kojim se isključuje njegovo pravo na pribavljenoj stvari.

• Delimična evikcija: sastoji se u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari,

kojim se umanjuje ili ograničava njegovo pravo na pribavljenoj stvari.

• Sankcije i pravne posledice evikcije: zavise od toga da li je ona potpuna

ili delimična.



nedostataka stvari (evikcija)• U slučaju potpune evikcije: ugovor se raskida po samom zakonu;

prenosilac je dužan da vrati ono što je primio od pribavioca; prenosilac je

dužan da pribaviocu naknadi eventualnu štetu (troškove koje je pribavilac

imao prilikom zaključenja i izvršenja ugovora, povodom same stvari,

troškove spora).

• U slučaju delimične evikcije, pribavilac može po svom izboru:

✓ Da raskine ugovor i da traži naknadu štete

✓ Da zahteva srazmerno umanjenje cene i da traži naknadu štete.

• Pribaviočeva prava po osnovu pravnih nedostataka prestaju:

✓ Kod vansudske evikcije – istekom roka od godinu dana od saznanja za pravo

trećeg

✓ Kod sudske evikcije – istekom roka od šest meseci od pravnosnažnosti

presude.


Obaveza zaštite od materijalnih

nedostataka stvari

• Materijalni nedostatak postoji:

✓ Ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili promet

✓ Ako stvar nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za koju je pribavilac

nabavlja, a koja je bila poznata prenosiocu, ili mu je morala biti poznata

✓ Ako stvar nema svojstva i odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene, odn.

propisane

✓ Ako stvar nije saobrazna uzorku ili modelu.

• Potrebni uslovi za odgovornost za materijalne nedostatke stvari:

✓ Znatan nedostatak

✓ Skriven nedostatak

✓ Postojanje nedostatka u trenutku prelaska rizika na pribavioca

✓ Blagovremeno obaveštenje prenosioca.



nedostataka stvari

• Dejstvo – pribavilac koji je blagovremeno i uredno obavestio prenosioca o

nedostatku može:

✓ Zahtevati od prenosioca ispunjenje ugovora: da nedostatak ukloni ili da mu

preda drugu stvar bez nedostatka, i naknadu štete

✓ Zahtevati sniženje cene i naknadu štete

✓ Izjaviti da raskida ugovor i tražiti naknadu štete.

• Odgovornost za materijalne nedostatke stvari se voljom ugovornih strana

može proširiti, ograničiti ili isključiti.



nedostataka stvari

• Sporazum o ograničenju ili isključenju ove odgovornosti je ništav:

✓ Ukoliko je nedostatak stvari bio poznat prenosiocu, a on o njemu nije obavestio

pribavioca

✓ Ukoliko je prenosilac nametnuo takav sporazum koristeći svoj poseban

monopolski položaj.

• Prenosilac ne odgovara za materijalne nedostatke stvari koja je

prodata: "kakva-takva", "đuture" ili putem javne prodaje.

• Prestanak pribaviočevih prava po osnovu materijalnih nedostataka:

istekom roka od godinu dana od dana odašiljanja obaveštenja prenosiocu.


Garancija za ispravno

funkcionisanje prodate stvari

• Garancija za ispravno funkcionisanje stvari: tipična kod prodaje

tehničke robe, kada uz račun proizvođač daje i garantni list kojim garantuje

kupcu da će prodata stvar ispravno funkcionisati u određenom

vremenskom periodu.

• U slučaju da stvar ispravno ne funkcioniše, kupac ima pravo:

✓ Da traži da se stvar popravi u razumnom roku, a ako se ne popravi da traži

drugu stvar koja ispravno funkcioniše

✓ Da traži naknadu štete koju je pretrpeo zbog toga što kupljenu stvar nije mogao

da koristi (dok se stvar nije popravila ili izvršila zamena).

❖Ovo pravo kupac ima i prema proizvođaču i prema prodavcu.

• Troškove prevoza stvari i rizik za propast ili oštećenje stvari prilikom

prevoza snosi prodavac, odn. proizvođač.


Garancija za ispravno

funkcionisanje prodate stvari

• Produženje garantnog roka:

✓ U slučaju manje popravke – za onoliko vremena koliko je trajala popravka

✓ U slučaju veće popravke ili zamene stvari – garantni rok počinje teći iznova od

dana popravke, odn. od dana izvršene zamene

✓ U slučaju popravke ili zamene dela stvari – garantni rok počinje teći iznova od

dana popravke, odn. od dana izvršene zamene, ali samo za taj deo.

• Ukoliko prodavac ne izvrši popravku ili zamenu stvari, kupac može:

✓ Raskinuti ugovor, ili

✓ Sniziti cenu i zahtevati naknadu štete.

• Prestanak prava kupca prema proizvođaču po osnovu garantnog

lista: istekom roka od godinu dana od dana zatražene popravke ili zamene

stvari.


Prekomerno oštećenje

• Jedno od osnovnih načela koja se odnose na dvostrano teretneugovore je načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja.

• Dešava se da su ta proporcija i odnos narušeni.

• Prekomerno oštećenje – institut poznat još iz rimskog prava (laesio

enormis): ako u vreme zaključenja dvostrano teretnog ugovora postoji

očigledna nesrazmera između obaveza ugovornih strana, a oštećena

strana nije znala niti je morala znati za takvu nesrazmeru.

• Postojanje prekomernog oštećenja pretpostavlja sledeće uslove:

1. Dvostrano-teretan i komutativan ugovor

2. Očigledna nesrazmera

3. Neznanje za pravu vrednost stvari.



PRODAVAC KUPAC

75.000,00 EUR

• Tržišna vrednost stana u trenutku zaključenja ugovora bila je 90.000,00EUR. Ugovor O PRODAJI zaključen je 15. decembra 2014. godine.

1. Prvo je pitanje: ima li ovde prekomerog oštećenja, odn. očiglednenesrazmere uzajamnih davanja?

❖ To se procenjuje u svakoj konkretnoj situaciji.


Stan


2. Drugo pitanje je: u kom momentu se ceni očigledna nesrazmera

uzajamnih davanja?

❖ Uvek se procenjuje u momentu zaključenja ugovora – za njeno

utvrđivanje se uzima u obzir prava (prometna) vrednost predmeta

prestacije u vreme zaključenja ugovora, koja se poredi sa ugovorenom

vrednošću stvari.

3. Treće pitanje je: da li se uzima u obzir subjektivan ili objektivan pojam

prekomernog oštećenja?

❖ Uzima se u obzir subjektivan pojam prekomernog oštećenja – bitno je da

oštećena strana nije znala niti je morala znati za pravu vrednost stvari.

❖ Usvajanjem subjektivnog pojma prekomernog oštećenja sužava se njegov

domašaj i ograničava njegova šira primena, kojom bi moglo biti narušeno

načelo pravne sigurnosti.



• Dejstvo: ugovor kod kojeg postoji prekomerno oštećenje je rušljiv ugovor –

oštećena strana može (putem tužbe ili isticanjem prigovora rušljivosti u

parnici radi ispunjenja ugovora) zahtevati da se on poništi.

• Dejstvo poništaja je ex tunc: vrši se restitucija, svaka strana vraća ono

što je primila od druge strane.

• Ugovor kod kojeg postoji prekomerno oštećenje druga strana može

održati: ako ponudi dopunu do prave vrednosti.

• Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje: istekom roka od

godinu dana od dana zaključenja ugovora.

• Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.


Raskid ili izmena ugovora zbog

promenjenih okolnosti

• Promenjene okolnosti: izvesne okolnosti koje nastupaju posle

zaključenja ugovora, koje se nisu mogle predvideti u vreme zaključenja

ugovora, a koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili se zbog njih

ne može ostvariti svrha ugovora.

• Promenjene okolnosti mogu uticati na raskid ili izmenu ugovora samo

ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1. Izvanrednost i nepredvidljivost

2. Otežanje ispunjenja obaveze, odn. neostvarivanje svrhe ugovora

3. Nastupanje promenjenih okolnosti pre isteka roka za ispunjenje.

• Dejstvo: oštećena strana može (tužbom, prigovorom, protivtužbom)

zahtevati raskid ugovora (dužna je da o tome obavesti drugu stranu).


Raskid ili izmena ugovora zbog

promenjenih okolnosti

• Druga strana može održati ugovor: ako ponudi ili pristane da se

odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene.

• O raskidu ugovora odlučuje sud:

✓ Rukovodeći se načelima poštenog prometa

✓ Vodeći računa o cilju ugovora

✓ Vodeći računa o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste

✓ Vodeći računa o opštem interesu

✓ Vodeći računa o interesu obe ugovorne strane.

• U slučaju raskida ugovora: sud će na zahtev druge strane obavezati

stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravičan deo štete koji

trpi zbog toga.


Nemogućnost ispunjenja ugovora

• Postoje tri vrste nemogućnosti:

1. Nemogućnost za koju je odgovoran dužnik

2. Nemogućnost za koju je odgovoran poverilac

3. Nemogućnost za koju nije odgovorna nijedna ugovorna strana.

• Kada je za nemogućnost odgovoran dužnik, poverilac može:

✓ Da zahteva naknadu štete koja u celini pokriva, kako vrednost činidbe, tako i

vrednost posebno pretrpljene štete zbog neispunjenja ugovorne obaveze od

strane dužnika – teorija zamene ili surogata

✓ Da zahteva raskid ugovora i naknadu eventualne štete. U slučaju naknade

štete dužan je da obračuna vrednost svoje činidbe i vrednost troškova koje je

uštedeo – teorija diferencije.


Nemogućnost ispunjenja ugovora

• Kada je za nemogućnost odgovoran poverilac – obaveza dužnika se gasi,

a dužnik zadržava svoje potraživanje prema poveriocu (umanjeno za iznos koristi

koju je dužnik imao):

• Ako je nemogućnost samo delimična:

✓ Poverilac može da traži ispunjenje mogućeg dela, ali mora svoju obavezu da

ispuni u celosti

✓ Dužnik je dužan da sva prava koja ima prema trećim licima ustupi poveriocu

(prava koja ima povodom stvari koja je bila predmet obaveze čije je ispunjenje

postalo nemoguće).

• Kada za nemogućnost nije odgovorna nijedna ugovorna strana:

✓ Obligacioni odnos se gasi i ugovorne strane nisu dužne da izvrše obaveze

✓ Rizik nemogućnosti ispunjenja snosi strana koja nije u mogućnosti da izvrši

svoju obavezu, jer gubi pravo na protivčinidbu.


Prigovor neispunjenog ugovora

(exceptio non adimpleti contractus)

• Prigovor neispunjenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus):

prigovor kojim se jedna ugovorna strana iz dvostranog ugovora može

poslužiti u slučaju kada druga ugovorna strana zahteva od nje da joj ispuni

obavezu, a sama još nije ispunila svoju, niti nudi njeno ispunjenje.

• Uslovi koji se moraju ispuniti za uspešno isticanje prigovora:

✓ Dvostrani (uzajamni ugovor)

✓ Istovremeno ispunjenje

✓ Obaveza tužioca koja ima karakter protivčinidbe, tj. glavne obaveze iz istog

ugovora

✓ Punovažno protivpotraživanje tuženog koje postoji u trenutku kada se prigovor

ističe, jer prigovor neispunjenog ugovora nema smisla u slučaju:

➢ Kada je neka od strana ispunila ugovornu obavezu

➢ Kada tuženi ne ostaje pri ugovoru i ne priznaje svoju obavezu prema

tužiocu.Prof. dr Žaklina Spalević

Prigovor neispunjenog ugovora

(exceptio non adimpleti contractus)

• Dejstvo prigovora:

✓ Materijalnopravni prigovor sa odložnim dejstvom

✓ Teret dokazivanja nije na tuženom, već na tužiocu

✓ Ako se prigovor pokaže kao osnovan, sud donosi presudu kojom se obavezuju

obe ugovorne strane (tužilac i tuženi) da svoje obaveze ispune istovremeno.

• Od prigovora neispunjenog ugovora treba razlikovati prigovor neizvesnog

ispunjenja ugovora, koji se primenjuje kod:

✓ Dvostranoobaveznih ugovora gde ne postoji istovremenost ispunjenja obaveza

✓ U situaciji kada se pogoršalo materijalno stanje ugovorne strane, kojoj treba

prvo da se izvrši obaveza, tako da je neizvesno da li će ona moći da ispuni

svoju obavezu, i

✓ Dejstvo prigovora se ogleda u odlaganju obaveze tužene strane, dok tužilac ne

izvrši svoju obavezu ili ne pruži garanciju da će moći da izvrši svoju obavezu.


Ustupanje ugovora

• Ustupanje ugovora: ugovor kojim jedna ugovorna strana, uz pristanak

druge ugovorne strane, ustupa svoj pravni položaj u dvostranom ugovoru

nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njegovih prava i obaveza

iz tog ugovora.

• Uslovi koji se moraju ispuniti za ustupanje ugovora:

✓ Zaključenje ugovora o ustupanju ugovora

✓ Ugovor o ustupanju ugovora mora imati svoj predmet (prava i obaveze

ustupioca iz ugovora koji se ustupa)

✓ Pristanak druge ugovorne strane

✓ Pristanak druge ugovorne strane se mora dati u formi propisanoj za

punovažnost ustupljenog ugovora

✓ Ustupanje je moguće samo kod dvostranoobaveznih ugovora (onih koji nisu

izvršeni i onih koji nisu zaključeni intuitu personae).

❖ Ustupanjem ugovora dolazi do promene jedne od ugovornih strana u

dvostranom ugovoru, dok predmet i osnov ugovora ostaju nepromenjeni.Prof. dr Žaklina Spalević

Ustupanje ugovora

• Dejstvo ugovora:

✓ Ustupilac izlazi iz ustupljenog ugovora, a na njegovo mesto dolazi prijemnik

✓ Sa ustupioca na prijemnika prelaze sva prava i obaveze, osim izvesnih

sporednih prava – npr. jemstvo, zaloga trećih lica (osim ako jemac i

zalogodavac pristanu da odgovaraju i za njega)

✓ Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora

✓ Ustupilac ne garantuje prijemniku da će mu druga ugovorna strana iz

ustupljenog ugovora ispuniti svoje obaveze, niti garantuje drugoj strani za

prijemnika

✓ Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora,

prigovore koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema

ustupiocu.


Zelenaški ugovor

• Zelenaški ugovor: ugovor u kome neko, koristeći se stanjem nužde ili

teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom,

lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist

koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili

se obavezao dati ili učiniti.

• Uslovi koji se moraju ispuniti za postojanje zelenaškog ugovora:

✓ Očigledna nesrazmera

✓ Nužda, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili

zavisnost

✓ Namera iskorišćavanja.

❖ Zelenaškim ugovorom se vređa načelo jednake vrednosti uzajamnih

davanja i načelo savesnosti i poštenja.


Zelenaški ugovor

• Dejstvo ugovora:

✓ Apsolutno ništav ugovor

✓ Tužba za poništaj ne zastareva.

• Konvalidacija zelenaškog ugovora: ukoliko sud (ukoliko je to moguće)

udovolji zahtevu oštećene strane da se njena obaveza smanji na pravičan

iznos, ugovor sa odgovarajućom izmenom ostaje na snazi.

• Zahtev se može podneti u roku od pet godina od zaključenja ugovora.

• Između zelenaškog ugovora i instituta prekomernog oštećenja postoje i

sličnosti i razlike.


Zelenaški ugovor

• Zelenaški ugovor:

✓ Primenjuje se kod

dvostranoobaveznih ugovora

✓ Postoji očigledna nesrazmera u

prestacijama ugovornih strana

✓ Postoji stanje nužde ili teško

materijalno stanje ili lakomislenost,

neiskustvo i zavisnost druge ugovorne

strane

✓ Apsolutno ništav ugovor

✓ Tužba za poništaj ne zastareva

• Institut prekomernog oštećenja:

✓ Primenjuje se kod

dvostranoobaveznih ugovora

✓ Postoji očigledna nesrazmera u

prestacijama ugovornih strana

✓ Postoji zabluda ili prevara prilikom

zaključenja ugovora

✓ Rušljiv ugovor

✓ Tužba za poništaj se može podneti u

roku od jedne godine od dana

zaključenja ugovora

Opšti uslovi formularnih ugovora

• Opšti uslovi: pravila koja jedna ugovorna strana sastavlja unapred i koja

se primenjuju na sve buduće pojedinačne ugovore određene vrste koji će

biti zaključeni sa neodređenim brojem lica u toj sferi obligacionih odnosa.

• Opšti uslovi obavezuju drugu ugovornu stranu samo ukoliko su joj bili

poznati ili morali biti poznati u momentu zaključenja ugovora.

• Opšti uslovi dopunjuju posebne pogodbe koje su dogovorile ugovorne

strane.

• U slučaju neslaganja između onoga što je propisano u opštim uslovima i

onoga što su strane dogovorile posebnim pogodbama, važiće ono što je u

pogodbama.


Literatura

• Aleksandar Radovanov, Obligaciono pravo-opšti deo,

ISBN: 978-99955-26-24-5, Univerzitet Sinergija,

Bijeljina 2011.

• Siniša Ognjanović, Obligaciono pravo-poseban deo,

ISBN: 978-99955-26-23-8, Univerzitet Sinergija,

Bijeljina 2011.

• Đorđe Nikolić, Obligaciono pravo, ISBN: 86-86105-13-

0, PROJURIS, Beograd, 2012.

• Jakov Radišić, Obligaciono pravo-opšti deo, ISBN: 86-

81781-45-6, NOMOS, Beograd, 2008.


Documents

Obligaciono pravo_Predavanja nedelja IV.pdf