790 ГОДИНА САМОСТАЛНОСТИСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XVII МАЈ 2009. г. БРОЈ 191

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕсредина XVI века, Новгородски музеј

а благословом Његове Светости Патријарха српског г. Павла, а под председништвом Његовог Високопре-освештенства митрополита црногорско-приморског

г. Амфилохија, који по члану 62 Устава Српске Православ-не Цркве врши дужност заменика оболелог Патријарха, у Патријаршијском двору у Београду одржано је, од 14. до 22. маја 2009. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора узели су учешћа сви епархијски архијереји Српске Православ-не Цркве, укључујући и Његово Блаженство Архиеписко-па охридског и Митрополита скопског г. Јована и остале архијереје православне Охридске Архиепископије. Са свешћу о одговорности Цркве за живот и спасење људи и о величини духовних изазова нашег времена, Свети Архијерејски Сабор се посветио решавању виталних питања Српске Православне Цркве данас. Пре свега, Сабор је највећу пажњу посветио стању Цркве и народа у нашој јужној покрајини после незаконитог проглашења тобожње независности Косова и Метохије. Са-бор је одао дужно признање држави Србији за све напоре да се то вапијуће безакоње, са свим несагледивим последицама које из њега могу проистећи у ближој и даљој будућности, за-устави и онемогући, као и свим државама које га, поштујући међународни правни поредак и елементарни морал, нису признале, а посебно свима онима који су на делу показа-ли солидарност са српским народом на Косову и Метохији, чија основна људска, верска и политичка права се безоб-зирно газе, уз хладно и равнодушно ћутање најмоћнијих и најгласнијих заговорника људских права. Сабор је захвалан свим међународним институцијама и организацијама, као и угледним личностима из света науке, уметности и културе, које дижу глас протеста против ове историјске направде и небивалог оспоравања норми међународног права. Сабор је уверен да Србија и српски народ никада неће пристати на насилно одузимање Косова и Метохије. Посебна пажња је посвећена процесу обнове наших тамошњих светиња, порушених у мартовском погрому 2004. године. Та обнова, као прва фаза оп-ште обнове која треба да обухвати и пре-ко стоти-

ну храмова, манастира и црквених здања сру-шених или тешко оштећених пре мартовског погрома, треба да омогући живот монашким заједницама, свештенству и остацима прогна-ног народа, као и да охрабри изгнанике да се враћају на своја прадедовска огњишта. Умољен је Преосвештени Епископ рашко-призренски г. Артемије да хитно прими већ обновљене црквене објекте. Ради што озбиљнијег сагледавања проблема везаних за нашу јужну покрајину, одржан је и радни сус-рет са министром за Косово и Метохију у Вла-ди Србије, г. Гораном Богдановићем, и његовом пратњом коју су сачињавали саветници Пред-седника Србије г. Млађан Ђорђевић и г. Дамјан Крњевић. После разматрања приликâ у Српској Православној Цркви изазваних дуготрајном болешћу Његове Светости Патријарха српског г. Павла и анализе начина функционисања црквених тела и органа у садашњим условима, Сабор је одлучио да остане при својој ранијој одлуци да Патријарх и даље остане на челу Српске Православне Цркве. У току заседања Сабора одржана је и заједничка седница саборских отаца и Централног тела за изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врача-ру. Том приликом присутни чланови Сабора су се упознали са чињеницама о досад изврше-ним радовима и са планом предстојећих радо-ва. Сабор је, на основу извештајâ, анализирао положај Српске Православне Цркве на укуп-ном српском духовном и етничком просто-ру, у региону и у расејању широм света, и до-нео одговарајуће одлуке. Посебна пажња је посвећена положају Охридске Архиепископије

и поздрављени су први наговештаји његовог побољшања, као

и спремности свих на дијалог

за ко-

pom

esni sabo

r

saop[tewe za javnost svetog arhijerejskog sabora spc sa redovnog zasedawa odr`anog u beogradu od 14. do 22. maja 2009. godine

3

м

ај / 2009 / svetigora

начно превазилажење нередов-них црквених прилика у Републи-ци Македонији. Такође је показано дужно интересовање за интензивирање процеса реституције неправед-но одузете црквене имовине, потребне Цркви ради вршења њене пастирске, социјално-добротворне, мисионарске и културно-просветне мисије, а не ради нечијег богаћења, како подозревају извесни ванцрквени „аналитичари". Разматрани су односи међу се-стринским Православним Црква-ма и са задовољством је конста-товано да су они, уопште узевши, редовни, засновани на јединству вере и свези мира и љубави у Духу Светоме. Ипак, Сабор је био приморан да констатује да се наставља антиканонска и небратска делатност појединих представника Румунске Патријаршије у источној Србији, посебно у Епархији тимочкој. Са-бор изражава наду да ће се проблем превазићи пу-тем званичног дијалога двеју Цркава на највишем нивоу. Имајући у виду предстојеће свеправославно саветовање о стању православне дијаспоре на свим континентима, Сабор је уобличио општи став о питањима везаним за живот, међуправославну сарадњу, организационе и друге тешкоће, али и одговорност за сведочење аутентичног устројства Православне Цркве у специфичним условима жи-вота у расејању, у већинском инославном или чак иноверном окружењу. Сабор сматра да и убудуће ваља неговати одговоран и конструктиван дијалог са тим окружењем. Најважнија одлука Сабора у овом контексту јесте усвајање и потврда Устава Српске Православне Цркве на америчком конти-ненту и коначног успостављања њеног пуног адми-нистративног јединства, кроз прихватање сабор-ног договора свих српских архијереја који делују у Америци о арондацији епархијâ и парохијâ. Саслушан је и прихваћен извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са нарочи-тим нагласком на извршењу саборских одлука са прошлогодишњих заседања. Такође су саслушани извештаји господе епархијских архијереја о стању и проблемима у епархијама Српске Православ-не Цркве, као и извештаји о стању и проблемима у црквено-просветним установама и у настави ве-ронауке у јавним школама, уз тражење путева и на-чина за побољшање њеног квалитета у сарадњи са надлежним министарствима и релевантним струч-ним службама и појединцима. Разматран је и рад Човекољубља, добротвор-не установе Српске Православне Цркве, и дру-гих важних установа, као што су, примера ради, поклоничко-туристичка агенција Доброчинство или Информативна служба Светог Синода. Сабор је са задовољством констатовао да је Влада Србије подржала иницијативу Светог Архијерејског Синода да се изграде Спомен-храм и Меморијални центар ради трајног молитвеног

сећања на жртве агресије НАТО-пакта пре десет година, по-грома над српским народом на Косову и Метохији, прет-ходних трагичних грађанских и међуетничких сукоба на тлу бивше Југославије у последњој деценији прошлог века, као и првог и другог светског рата и ослободилачких рато-ва Србије уочи првог светског рата и уопште жртава сукобâ, терора и насиља током читавог 20. века и почетка 21. века. Тиме се, наравно, не поричу нити умањују жртве других на-рода са којима српски народ вековима живи или заједно или у суседству. Сабор је основао и посебну саборску комисију која треба да припреми прославу 1700-годишњице Миланског едик-та светог цара Константина (313-2013) којим је Црква, по-сле три века гоњења, добила слободу деловања у тадашњој Римској Империји. Та прослава ће, ако Бог дâ, обухватити сав хришћански свет, али ће и у Српској Православној Цркви бити свеопшта, с обзиром на чињеницу да је Константинов родни град био Наисос, данашњи Ниш. Поред свега осталог, Сабор је посветио дужну пажњу и обно-ви конака манастира Хиландара на Светој Гори, пострадалог у пожару, и користи прилику да апелује на вернике Српске Православне Цркве да и даље морално и материјално пома-жу својој браћи и сестрама на Косову и Метохији, манастиру Хиландару и свуда где је помоћ потребна. Сабор је свестан дубине светске и домаће економске кризе, као и још дубље духовне и моралне кризе која ју је изазвала, али подсећа на то да се духовним и моралним оздрављењем свака криза може пребродити и тиме означити нови почетак. Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и даље ће вршити дужност за-меника Његове Светости Патријарха у Архиепископији београдско-карловачкој и дужност председавајућег у Све-том Архијерејском Синоду. За нове чланове Светог Сино-да Сабор је изабрао господу епископе нишког Иринеја, бач-ког Иринеја, далматинског Фотија и захумско-херцеговачког Григорија, а за чланове-заменике господу епископе жичког Хризостома и бихаћко-петровачког Хризостома. Свој пуноћи Српске Православне Цркве, свим хришћанима и свим људима добре воље Сабор упућује поруку љубави и мира у име Господње.

Епископ бачки др Иринеј, портпарол Светог Архијерејског Сабора

Српске Православне Цркве4

svetigora / / /

200

9 /

мај

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије Црногорско-приморске

Директор: протојереј Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован

Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: јеромонах Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић и братија цетињског манастира

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, јеромонах Никодим (Богосављевић),

јеромонах Петар (Драгојловић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида

(Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић

Сарадници: монахиња Амфилохија (Драгојевић), Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић,

Драгана Керкез, Јелена Петровић

Лектура: Рајо Војиновић, Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Марко Вујичић, Љубица Божановић, Радоје Живковић – Раџа

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/230-375, 234-222; Краљице Марије, 1/3, 11000 Београд

e-mail: casopis@svetigora.meШтампа: ПОЛИТИКА а.д., Београд

мај 2009 / број 191

IZ SADR`AJA:

23.

14.

6.

30.

39.

30.

•

•

•

•

•

•

Саопштење 3Породица 20Књига Товита 32Јеванђелско слово 40Медицина 49Помјесна 54Отачаствена 58Митрополија 62КОНКУРС за богословију 67

ЗОРАН Ристовић

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

ЈЕРОТЕЈ АЛЕКСЕЈЕВИЧ Татарски

преподобни ЈУСТИН Ћелијски

св. исповједник ВАРНАВА (Настић)

РАЈКО Кривокапић

Света Троjица, дан jављања Божиjег

ЈУТРО У ОСТРОГУ

Александар Сергејевич Пушкин,

Учење Св. Василиjа Великог о Духу Светом у Цркви

Музика – велико откривење Божиjе

ПОВОДОМ 790 ГОДИНА САМОСТАЛНОСТИСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

На насловној страни фотографија литије на дан Светог Василија Острошког 12. маја 2009. године у Никшићу иикона Свете Тројице - Н. Истомин

5

м

ај / 2009 / svetigora

BESJ

EDA

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

ијечи које смо управо чули, драга браћо и сестре: ''Послаћу вам Духа утјешитеља, Духа истине, који ће вас увести у сваку ис-

тину'', су ријечи Господње. У њима је садржано остварење данашњег

дана, када је управо тај Дух истине, Дух Утјешитељ сишао на апостоле и кроз њих си-шао на свако створење. И тако се остварило и древно пророштво да ће Дух Свети сићи на сва-ко створење. Дух Свети није случајно назван ''раквитом'' - утјешитељем. Јер без Духа Светога, човјек би заиста остао без утјехе, остао би биће без наде. Још је Св. Григорије Нисиски, један див-ни Светитељ Цркве Христове, у 4. вијеку, када је била расправа око тога да ли је Дух Свети заис-та Бог, или је нека сила Божија, рекао: ''Ако није Бог, онда нека постане Бог.'' Јер ако није Бог, ако оно што нам се дарује није сам Бог, онда нас не може задовољити, не може заситити нашу глад за вјечношћу, за мудрошћу, за истином. А један други велики Светитељ Св. Григорије Палама, у 14. вијеку, када је опет дошло до рас-праве међу ондашњим умним људима око тога да ли је оно што нам је Христос јавио, оно што се открило на Гори Таворској тројици учени-ка, она свјетлост таворска, да ли је то заиста она вјечна свјетлост Божија, или је то било нешто по-пут ове наше земаљске свјетлости што је Бог дао, свјетлост која је обасјала тројицу ученика, па је онда нестала, Св. Григорије Палама следујући ис-куству опита, пророка, апостола, Јеванђеља, ис-куству цијеле Цркве Божије, најдубљем оном искуству и овом за које поменусмо Григорија Нисијског, је говорио, утврдио и свједочио да је то сами Дух Свети, сила Божија, вјечна свјетлост Божија, не нешто пролазно. И онда је он изгово-рио, управо, ове ријечи које сам ја сада поновио да је то једина нада људима и човјеку овдје на земљи. Јер човјек је по природи створено биће, пролазно биће. Ми то сви знамо, ми то видимо, осјећамо и доживљавамо. Сва историја нам то свједочи.И свијет у коме живимо, пролазан је и промјенљив. Мијења се у њему све. Пролазно је и сунце које нас грије. Све око нас и у нама је про-лазно. А човјек опет, с друге стране, има најдубљу жеђ, дубоку исконску жеђ за непролазношћу за бесмртношћу.Сјећам се једног мог професора, дивног чика Мише Ђурића, ученог, великог зналца хеленске мудрости који нам је говорио на предавањима и помињао како су откривајући египатске пирами-де, нашли у гробу једног фараона, и једну злат-ну плочицу, на којој је писало: ‘’Жедна сам’’. Ниш-та више! И онда се чудили арехолози шта то зна-чи. А Миша каже: ‘’Ма, како нијесу схватили и разумјели? Онај који је ту сахрањен, жедан је, не воде пролазне, жедан је вјечне воде, вјечнога живота. Жедан је... и то је и записао, дао да се за-пише на тој плочици.

И у тим ријечима записана је сва жеђ људска, а човјек је жедан вјечности, бесмртности, непролазности. И све што ради, ради не би ли макар мало продужио дане свога живота. И савреме-на медицина, и наука и све остало што човјек овдје на земљи ради, је подређено тој идеји. Али сви људски напори на крају покажу да је смрт посљедње слово људскога живота. Тако се то чини рационално. Међутим, има наде и та нада јесте управо Духовдан – дан Св. Тројице. Дан јављања Божијега, дан када нам се оно што је вјечно, вјечни Дух уселио у нашу пролазну љуску тјелесну, пролазну људску природу и обасјао овај пролазни створени људски дух, и ум. И оно што је пролаз-но, постаје непролазно. Оно што је смртно, постаје бесмртно, добија квасац бесмртности. Зато је Господ и говорио у Јеванђељу да је Царство Божије као жена која стави квасац у копању брашна, у копању тијеста. Па оно тијесто нарасте. Тако и Царство Божије у копању наше-га бића, нашега тијела, наше душе, Бог сипа свој квасац, своју силу, своју снагу, свога Духа Животворнога. И тај Дух Божији је оно што је једина нада, свим људским покољењима. Прије Његовог јављања, сви су чезнули и били жедни те воде и тога хљеба живота. И послије њега сви који су видовити, који су чи-стога ума и срца, и који прогледају духовно, пију са тога извора. Они се хране тим хљебом, они примају на себе тај свети печат. И кад се крштавамо, ми се у Христа облачимо. А на крају крштења као круну крштења, облачења у силу Христо-ву, добијамо печат дара Духа Светога. Сјећате се, они који су старији крштени, да вас је свештеник на крају помазао светим миром, који је символ силе Духа Светога Животворнога, који символише исти онај огањ који је сишао на данашњи дан на свете апостоле, и изговорио ријечи додирујући ваше чело: ‘’Пе-чат дара Духа Светога’’ па на очи печат дара Духа Светога, на нос, на уста, на уши, на груди, на леђа, на руке, на ноге. Запеча-ти тако биће пролазно, запечати га печатом вјечности, печатом непролазности, печатом вјечнога живота. И даје му наду, не-пролазну наду, и даје прави смисао човјеку и људском животу.Велики је дан, страшан дан, овај дан који нас је сабрао. Кроз Оца, од Оца, кроз Сина у Духу Светом јавила се тајна Божанске љубави, на којој почива свијет, којом се одржава свијет. Тајна Божанске љубави којом нас је Бог изаткао у утроби земље и у материној утроби, тајна Божанске љубави која нас грије и као материно млијеко нас храни, пита. Тајна Божанске љубави која промишља о свијету, о човјеку, о људским покољењима, која руководи људску историју, иако ми, људи грешни, то не види-мо. Они који су видовитији, они који су чистијега срца, они то виде, они то осјећају, они се томе радују, они то свједоче. Диван дан Духовдан, диван празник Св. Тројица. Узмите ‘’Горски вијенац’’, па ћете видјети први сабор у њему је о Тројичину дне, у вријеме мудрих главара Црногорских. А нијесу увијек главари мудри, као што ни ми нијесмо увијек мудри. Али то је било вријеме мудрих главара Св. Петра и Петра Другог Петровића Његоша. Онда се све догађало у име Св. Тројице. И узмите законик Св. Петра Цетињског, он почиње ријечима: ‘’У име Оца и Сина и Духа Светога. Амин’’. И, онда, 33 чла-на је имао онај чувени ‘’Законик’’ Св. Петра. Зашто 33 члана? Зато што је 33 г. Господ проживио, овдје, на земљи. Све су Божији људи радили у знаку Божијем, ништа нијесу по својој памети, по својој беспамети. Свему су давали печат Божији, све су осмишљавали Божијим законом, Божијом мјером, која је безмјерна.Дакле, отуда и Петар Други Петровић Његош да за-пише оне мудре ријечи: ‘’Ако исток сунце свијетло рађа, ако земља привиђење није, ако биће ври у луче сјајне, душа људска јесте бесамртна.’’

Света Троjица,дан jављања Божиjег

6

svetigora / / /

200

9 /

мај

Данас кажу да смо ми од мајмуна, и то и наша дјеца уче, и ми се слажемо и нико се не буни. Ту негдје код Никшића, причао неки секретар комитета да су људи постали од мајмуна у оне године кад је то била једина догма живота, па питао има ли неко нешто да каже. Па ће рећи тај сељак: ‘’Друже секретаре, јесте, у праву си, овакви какви смо од мајмуна смо, али има међу нама поне-ко да није од мајмуна него од лисице.’’ Мислим да је добро ре-као тај сељак, има нас и од мајмуна, има нас и од лисице, има нас и од тигра, има нас и од вука, и од сваке друге звјерке крви имамо у себи. Али није то она наша права крв. Наша права крв јесте Божија. Наш хљеб којим се хранимо то је - хљеб Божији. То је та сила Божија. Јесте да смо ми сродни том бићу, сродни смо са сваким створењем и са мравом, и са црвом, и са каменом, и са звијездом, и са свијетом. Јер исти за-кони Божији прожимају свеукупну Божију творевину. Исти је печат на сваком створењу од најмањег до највећег. Сродни смо са свим створењима, али најсроднији су људи међу собом. Јер из једне крви је крв свих људи, по ријечи Божијих пророка, и Божијих просвијетљених људи. Сродни смо са животињама, али и поред те сродоности са свима њима, није то наше поријекло. Само слијепци, само они који су крат-ке памети, кратког знања, који не знају право достојанство

људско прихватиће то и такво учење о човјековом поријеклу.

Од мајмуна смо, и доста нам је. Коме је до-ста - нека му буде доста. Мени то није

доста. Ја и са мајмуном сродан јесам, и са сваким створењем сродан јесам, и то ме радује, јер осјећам да је у свему присутан Божији закон, Божија сила, Божија мудрост, Божија хармонија.

Али, опет, кад цитирамо нашег вла-дику Рада, каже он: ‘’Ја се надам нешто Т в о ј е , да у души мојој сјаје’’, е

ту смо ми, то смо ми. Кам да би данашњи м и н и с т р и п р о с в ј е т е

имали макар дјелић те па-

мети влади-ке Рада,

не би

нас заводили за Голеш планину, са својим крат-ким памћењем, и кратком памећу. ‘’Ја се надам нешто Твоје, да у души мојој сјаје’’, а то је, вла-дика Раде, само преточио у стих ријечи про-рока Мојсија: ‘’И створи Бог човјека, по сли-ци и прилици својој створи, по лику своме, по обличју своме.’’ Створи Бог човјека, удахну га, узе прах земаљски и задахну га дахом живота. А тај дах живота то је Дух Свети, кога ми данас прослављамо. То је оно што је најдубље у човјеку, то је оно што даје човјеку непролазно достојанство, вјечно. Свака идеологија, свака наука, свако знање, свака мудрост која лишава човјека вјечног достојанства бесмртности је мрак. Она је при-митивна, она је ништавна, она није знање, она је незнање, она није истина него је лаж, или је об-мана. Само она мудрост која не скрива то вјечно достојанство које је Бог удахнуо у нас, и на које нас је призвао, то је права мудрост. Е, та мудрост се нама открива на овај свети дан, на Духовдан. И кроз то смо ми постали, и поста-ло нам је јасно да смо прави људи, Божији људи, богољуди. Ту нам је постало јасно да смо Божија дјеца, да смо сродни са свим створењима земаљским и небеским, и ту нам је постало јасно да се овдје рађамо, на овој земљи која је гнијездо за нас. И птица кад прави гнијездо не прави га да би птићи остали вјечито у том гнијезду, него при-времено направи гнијездо, па кад окрилате мла-дунци, онда они полете у широки свијет. Тако је и са човјеком. Прво нам мајка скроји гнијездо у својој утроби за девет мјесеци, па ми рачунајући да је само ту живот и да нема другога, кад изла-зимо из мајчине утробе деремо се, плачемо, јер чини нам се пропашћемо умријећемо, готово је с нама. А ми окрилатили па излазимо у ово ши-роко Божије гнијездо које се зове земља и небо, па ни то није последње гнијездо које је Бог за нас припремио. И то је само једно од гнијезда, које је припрема за оно вјечно Божије гнијездо, које ми називамо Царством Небеским. И зато, и кад из овога живота излазимо, плачемо и кука-мо и ми који умиремо, и они који нас испраћају, јер рачунамо готово, завршено. Није завршено,

тек је почетак. Тек почетак. Ако је људски живот само ових 50, 60 или 70 година, онда заиста је проклет дан у који се родио човјек. И проклета је људска историја, и све је ништавно. Није зато Бог вјечни створио човјека, није га створио за смрт него за бесмртност. Није га створио за пролазност, него за непролазност. Није створио ову земљу да она постане последња судбина

људска, него само да буде једно гнијездо, гдје ће човјек окрилатити духовно, силом Божијом, и ући у безобални

океан Божанске вјечности, и Божанске непролазности.И зато радујмо се овоме дану, радујмо се Духовдану, радујмо

се Оцу и Сину и Духу Светоме, Богу љубави, који нам је от-крио ту велику и свету тајну нашега смисла и нашега живота. И

поклонимо се и овоме празнику у овом дивном граду. Поклонимо се и клањајмо се Њему у све дане нашега живота и у вјекове вјекова. Амин.

(Бесједа изговорена на Духове у Будви, 19. 6. 2005. год.)

7

м

ај / 2009 / svetigora

Неколико општих примедби

Предање познаје две иконе Пасхе. Једна, на-звана Мироносице на Гробу, се односи на

јеванђелска казивања1), и представља најстарије изображење Пасхалне Тајне. На њој се виде жене које носе мирисе и приближавају се отвореном гробу у коме се налазе бели погребни повоји. Близу гроба стоји један или више Ангела који носе сјајне беле одежде.Друга икона, чије је име Силазак Христов у Ад, приказује Христов боравак у Аду, непосредно после Његовог полагања у гроб, а пред Његово Васкрсење трећега дана. Она више истиче ду-ховни аспект Васкрсења. Ово изображење, на-стало још у првим вековима Цркве, се заснива на једном члану вере ‘’Апостолског символа’’. У овом символу се каже да је Христос ‘’сишао у Ад и да је васкрсао трећега дана’’. Православна Црква, следећи апостолима, исповеда овај догађај од са-мог настанка Цркве.Композиција иконе се ослања на сиријске литургијске текстове, као и на неке беседе, од којих је упечатљива беседа Светог Мелиота из Сарда, који је живео средином другог столећа у Малој Азији. Ево један одломак из ње:

‘’Ослободио сам осуђене,мртвима даровао живот.Подигао погребене,Победио смрт, надвладао непријатеља.Сишао сам у Ад и тамо свезао силног,Подижући људе све до неба.’’2)

Од осталих древних текстова, највише се цитира Никодимово апокрифно Јеванђеље (или ‘’Дела Пилатова’’, 20-27), од којег је један део из II века.

Богословска порука иконе

Икона нам приказује онај снажни тренутак, када Христос, настављајући Своје спасонос-

но дело, силази у подземну тмину да би одатле из-вукао све упокојене од Адама и Еве, газећи нога-ма врата пакла на којима стоји. Обучен у светло-носну одежду, Он се налази у средини мандорле, која изображава Његову божанску славу. Он обу-хвата зглобове руку Адама и Еве, истржући их из њихових гробова који се издвајају из тамног по-

нора пакла. Адам и Ева представљају целокупно човечанство у очекивању васкрсења. Грчки назив ове иконе, ‘ανάστασις, означа-ва ‘’подизање’’, јер је Христос подигао Адама, а преко њега и цело човечанство, из тешког сна смрти проузроковане падом.

Испод ногу Христових налазе се врата пакла са истргнутим све-зама. На неким иконама слика скршених двери је

појачана низом металних предмета – багла-ма, кључева, брава – нацртаних белом бојом, како лебде у тамном простору пакла. Ова врата су управо символ сна-

ге смрти, као што је речено у Јеванђељу по Матеју, када се Христос обраћа Петру:

‘’А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла

неће је надвладати.’’ (Мт. 16, 18).Ова врата су била затворена и држала утамниче-

ним све оне који су се упокојили од постанка време-на, и чињеница да су сломљена показује снагу Христовог

уласка у ову затворену област, одакле се пророк Јона надао да изађе када се молио из дна китове утробе:‘’Сиђох до крајева горских, пријеворнице земаљске нада мном су довијека; али ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.’’ (Јона 2, 7)Са једне и са друге стране Христа видимо праведнике Старог Завета у очекивању избављења. Лево од Христа, Светог Јована Крститеља који руком указује на Господа, пророка Данила и ца-реве Давида и Соломона како са поштовањем поздрављају свог Потомка. Десно од Христа, међу мноштвом праведника, Мојсија, сведока прве Пасхе и првог Завета, како држи таблице Закона. У позадини, стене које се раздвајају да би пропустиле Христа су прекривене светлошћу, и њихов облик изражава предучешће у космосу ослобођеном ‘’од ропства пропадљивости’’ (Рим. 8, 19-22).Икона нам, уствари, приказује догађај који није од овог света, који је немогуће видети земаљским очима. Ради се о делу које је Хри-стос савршио у току свог пребивања у гробу, да би подигао зато-чену људску природу из области смрти, тамо где се снага смрти показивала као коначна и вечна. Пребивање Јоне у утроби кита је цитирао сâми Исус да би означио мисију који ће он савршити у паклу, током три дана, од полагања у гроб до Васкрсења: ‘’Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи, тако ће и Син Човјечији бити у срцу земље три дана и три ноћи.’’ (Мт. 12, 40).Овој тајни можемо да се приближимо само ако непрестано има-мо на уму Господње страдање које је кулминирало смрћу на Крсту.Ова икона изражава победу над смрћу, односно победу љубави над мржњом. За хришћане, живот је јачи од смрти; овде се ради о самој основи наше вере, као што каже апостол Павле: ‘’А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша.’’ (I Кор. 15, 14). Васкрсење Христово сачињава првину нашег властитог васкрсења. Ради се о нечувеном збивању, где се људско биће у својој смртној природи узноси Оцу преко своје те-лесне природе: ‘’да би живот прогутао оно што је смртно’’ (II Koр. 5, 4).Овде није реч о једноставном враћању у живот, него о преласку у нови живот, о приступању непропадљивом животу силом Духа. То је објава новог човечанства, по слици оног које је изображено у Божијем плану, када је Бог сместио Адама у Рај и када му је дао власт да дâ имена животињама и да обрађује врт (Пост. 1, 26-29).

Злато

Злато служи да прикаже Божије присуство. То је по суштини боја која најбоље изражава Божију светлост, посебно свет-

лост као енергију, као енергетско поље.За Дионисија Ареопагита, жуто је превише блиско сјају злата и

bogo

slo

vqe

ХЕЛЕНА Блер

Символика боjа иконеСилазак Христов у Ад

8

svetigora / / /

200

9 /

мај

светлости да би поседовало свој сопствени символизам.3) Жута боја је најсјајнија од свију; она личи на белу која је згуснутија, материјалнија и њена крајња тачка обојености је црвена, прелазећи преко наранџасте. Јако жуто, које се обично нази-ва ‘’златно жуто’’ подсећа на светлост сунца, чије се зрачење од давних времена везује за скупоцени метал – злато.Злато се још од најранијих античких времена везује за сунце. Први хришћани су одабрали да изразе најдубљу истину своје вере објављујући да је Христос истинити Бог и Светлост истини-та, насупрот античких богова сунца, а посебно персијског бога Митре, обожаваног као непобедиво сунце које побеђује сваког непријатеља, и чији је култ био веома раширен међу војницима Римске империје све до првих векова хришћанске ере.За празник Рождества, дете Христос се упоређује са светлошћу излазећег сунца и назива се ‘’Исток са висине’’ или ‘’Исток исти-нити’’. Тропар Божића нам предочава Христа као Светлост ис-тиниту:

‘’Рождество твоје Христе Боже наш,засија свету светлост познања;у њему се они који се клањају звездама научишеклањати се Теби, Сунцу правде;и знати Тебе, Истока са Висине; Господе, Слава Теби!’’

Злато не произилази из светлости као остале боје, оно је сâмо светлост. Зато је на иконама основа најчешће златна или жуте боје, као најближе злату, јер основа символише божанску свет-лост усред које се истиче лик изображеног Светитеља.

Значење символике боја иконе

Символ нас везује за стварност која се налази с оне стране онога што он представља. Термин потиче од грчког глагола

συμβάλλω - састављам, држим заједно. На пример вода, која служи за гашење жеђи, умивање, чишћење, је такође и сли-ка бање поновног рођења при Крштењу. Символ је, дакле, не-што што нас повезује са једном неизразивом стварношћу, која је потпуно другачија, тајанствена, коју често називамо духов-ном. Према значењу грчке речи, символ спаја ове две ствар-ности, емпиричку стварност видљивог света и духовну ствар-ност која се у њему открива и оваплоћује. Од свега овога треба

упамтити да се символ схвата у виду откривења, а не сликови-тог приказивања.Од самог почетка хришћанске уметности, боја се користи као прави истински говор, који омогућава да се изрази транс-цендентност и свештеност. Иконографи се увек ослањају на оно што је речено у крилу Цркве, зато што иконе које иконо-пишу припадају предању литургијског живота Цркве и из тог разлога не могу да буду основ за личне замисли и мање или више произвољна тумачења. Зато се иконографи слободно прилагођавају скупу канона и указатеља које је Црква дала, а који осигуравају непрекидност и јединство учења. Боја, у овом смислу, се не употребљава само у естетском циљу или циљу сликовитог приказивања, него највише у њеној символичкој, духовној димензији...

Златни зраци

У иконографији, сноп танких златних зрака се често ставља преко Христове одеће, корице

Јеванђеља, Спаситељевог престола, крила Анге-ла. Овај поступак служи да изрази божанске силе које прожимају створени свет, он ствара јасну разлику између земаљске и божанске равни. Овај поступак је символ божанске енергије као свет-лости, што важи и за златне зраке који избијају од Спаситеља.

Бела боја

На овој икони бела одећа Христа је атрибут Његове божанске славе и непропадљивости.

Својом покретачким сјајем она означава бес-примерну снагу Васкрслога, Који обухвата сву творевину у Свом ослободилачком двигу. Од Спаситеља исходи нестворена светлост од пре Његовог Оваплоћења, и та иста светлост ће засјати за време Његовог Другог доласка. Нество-рена светлост је она која постоји у Богу од веч-них времена, нема ни почетка ни краја и која је слава Божија. Тако се Христос, друго Лице Свете Тројице, у древној вечерњој химни, упоређује са ‘’светлошћу Оца’’:

‘’Светлости тиха, свете славе,бесмртнога Оца Небескога,Светога, Блаженога;Исусе Христе!Дошавши на запад сунца,видевши светлост вечерњу,певамо Оца, Сина и Светога Духа Бога.Достојан си у сва временада будеш певан гласима светим,Сине Божији, Који живот дајеш,зато Те свет слави.’’

Ова светлост, која се назива ‘’нествореном’’, тре-ба да се разликује од светлости која је, према Постању, створена Богом четвртог дана, у виду светила, Сунца, Месеца и звезда ‘’да обасјавају земљу’’ (Пост. 1, 14-19).У Небеској јерархији Дионисије Ареопагит гово-ри о белом као о ‘’облику светлости’’. То је управо оно што настоји да означи сјајно бела одећа Хри-стова. Бело је ‘’боја’’ светлости Васкрсења, светло-сти зрачења Божије свемоћи, Његове чистоте и непропадљивости.Према савременом виђењу боја, бело се схва-та као јединство скупа светлосних зрака. Збир ових зрака светлости, којих је седам на броју, а који произилазе из призме (што је открио Исак Њутн у XVII веку), производи белу светлост. Пот-пуно одсуство обојености у њој и њено блистање изражавају истовремено мирну чистоту и ди-намизам светлости по слици блеска. Супрот-но се дешава са црним, које је резултат крајњег засићења, када се сви светлосни зраци анулирају у апсорпцији светлости, проузрокујући мрак, таму. Савремене хроматске поделе приписују бе-лом појмове ‘’светлости, зрачења, живота’’, а цр-ном ‘’мрака, таме, смрти’’. Бело и црно нису више боје у уском смислу речи, него бело представља збир свих боја заједно, а црно разлагање свих боја.

По својој црквеној функцији, икона је израз цркве-них догми, преко својих правила и кодова, али је она такође и пре свега, пут и средство, живи сус-рет са Господом и Његовим Светима. Према овом приступу, боја је говор који служи да изрази бо-жанску светлост и јасноћу речи истине садржане у Јеванђељу. Као што су речи састављене од слого-ва, икона је сачињена од боја.

9

м

ај / 2009 / svetigora

Црно

Црна боја је једна од символичких боја апсолут-ног, као и бела која јој је супротна. На физичком

плану она изражава мрак, таму, жалост, ништави-ло, негативност.У хришћанској иконографији, црно се користи у врло прецизном смислу, да би означило таму смрти, непостојање живота. Ово ништавило, цар-ство Сатане, се најчешће представља у виду тамне пећине, као оне коју видимо испод Крста на ико-ни Распећа, или на икони Силаска Христовог у Ад. Ад, доње место, означава пребивалиште мртвих... Слика тамне пећине се обично употребљава у иконографији да би изобразила или Ад, или ме-сто из чије ће унутрашњости избити светлост, јер је она јача од таме. (‘’У Њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима, и свјетлост свијетли у тами и тама је не обузе.’’ (Јн. 1, 4-5)). Символика црног се, значи, не ограничава само на смрт. Она такође изражава место, стање, у коме ће се појавити спасење са висине, од ког момента црно коначно губи своју мрачну снагу. Хтели бисмо овде да на-ведемо један одломак богослова Павла Евдокимо-ва: ‘’Једно од основних символичких изображења смрти или њене владавине у иконографији је тама, црни део иконе. [...] Ипак, у свим овим иконама, тамна зона не представља независну реалност; она је само место где се одиграва прихватање нове творевине. Христос, или Његова светлост сијају у тој тами [...] Јеванђелисти су понекад изображе-ни како пишу у тамној пећини, која символизује свет који ће примити Јеванђеље. У свим овим случајевима, тамни део се налази на дну иконе и символизује нижи свет коме ће спасење доћи с ви-сине. [...] Иконографија подвлачи оно негативно и антиманихејско схватање зла. Само Бог постоји, само Његова светлост и Његова снага дају биће (постојање). Окрећући се од свог извора, ми упа-дамо у тамни бездан смрти и ништавила. Можемо или да се уздигнемо према извору нашег живота, изображеног на врху икона или да се сурвамо пре-ма свом ништавилу које се налази на дну.’’4)

Речено се своди на то да црно на икони постоји и може да постоји само у функцији белог које ће да прими или коме ће бити придружено. Црно није никада аутономно. Оно може да се замисли само у односу са белим, као символом светлости.

Плаво (мандорла)

Господ стоји у средини једне мандорле или орео-ла. Овај назив, од италијанског mandorla, бадем,

подсећа да воће чија љуштура штити скупоцену семенку која је унутра. Ова геометријска фигура, круг или овал, ограничава један свештени простор чије је средиште Христос, Који зрачи светлошћу.Мандорла је увек плаве боје. По општем схватању, плаво је боја неба и односи се на све што је небес-ко, насупрот земаљском. У духовном смислу, пла-во је знак трансцендентности Божије. Оно изра-жава нематеријалну светлост, ослобођену сваке земаљске тежине. Оно такође подсећа на дуби-ну, на бесконачни простор, на непомућени мир. Због тога, оно означава и простор у коме се креће божанско; место где обитава Бог, неизмеривог тајанства и дубине. У иконографији, ова боја слу-

жи да покаже оно што припада божанском. Налази се на ман-дорлама, на Христовој одећи током његовог земног живота, на одећи Богородице. Прецизан опис мандорле је дао философ Е. Трубецкој у својим Студијама о икони, у којима се различите нијансе плавог упоређују са небеским сферама које се налазе једна у другој.Затворена, а ипак блистајућа, мандорла изображава концентрацију светлости, она је символ божанске славе и увек знак изображења Христа изван равни земаљског живота. На иконама, мандорла се састоји од више концентричних круго-ва, углавном три, плаве боје, од најтамније у средини, у близи-ни Христове личности, до најсветлије према спољашности. Овај распоред светлосног интензитета који се креће од најтамније до најсветлије нијансе, је изненађујући, зато што би по неком ‘’при-родном’’ схватању било логичније да је светли део у близини Христа, пошто је Он истински извор светлости.Овде се налазимо у срцу тајне, која је неизразива било речима, било облицима и бојама. Овим тамним делом се приказује ме-сто где је светлост тако јака да постаје заслепљујућа, као кад бис-мо покушали да управимо поглед директно у сунце. Овај ‘’мрак’’ је, дакле, знак и символ корените трансцендентности Бога. Да би изразили ово у односу на Христа, Који је истинито Сунце, иконо-писци употребљавају тамно плаву боју у средини, која прелази у светлије тонове према спољашности. На тај начин она образује неку врсту ‘’светлосног мрака’’, који је знак несместивог виђења божанског сијања, као што су то окусили апостоли Петар, Јаков и Јован при Преображењу Господњем. Оци Цркве су више пута на-водили ту блиставу ноћ, међу којима је и Дионисије Ареопагит, из чијег дела Мистично богословље и цитирамо одломак: ‘’У ти-шини сазнајемо тајну овог мрака о којем је мало рећи да блиста најсјајнијом светлошћу усред најдубље таме, и који, остајући сâм савршено неприступан и савршено невидљив, испуњава красо-тама дивнијим од лепоте разумна (бића) која знају затворити очи.’’Могли бисмо сада накратко да резимирамо начин на који је ико-нописац изобразио божанствену светлост, употребљавајући цео један символички језик. Ради се о златном ореолу око гла-ве, о мандорли у чијем је средишту Господ, као символу божан-ске славе, о чистом злату, светлости и исијавању енергије, о белој боји, светлости чистоте и истине, као изразу божанствене славе, о плавој боји, као тајинству трансцендентности...

Црвена и зелена боја (Ева и Адам)

Одећа Адама и Еве се разликује најчешће по зеленом или бра-он - зеленом огртачу код Адама и увек јарко црвеном код Еве.

Првостворени људи, Адам и Ева и праведници се налазе у очекивању избављења. Бог је од земље саздао Адама, његово име на јеврејском означава ‘’узет од земље’’. Изгнани из Раја, Адам и Ева треба да опстану у свету који је болан, у коме све пролази и умире.Безбројна су размишљања отаца Цркве и Светитеља о стању Ада-ма и Еве пре и после пада. У наше време нам је Свети Силуан, све-тогорски монах, оставио дубоко размишљање о судбини Адама и његовом изгнанству далеко од Раја, о његовом удаљавању од Бога, по слици сваке душе која тражи Бога. Ево један кратки одло-мак из списа Светог Силуана познатог под именом Адамов плач: ‘’Адам је изгубио земаљски рај и тражио га је плачући: ‘Рају мој, Рају мој, мој прекрасни Рају.’ Али му је Господ, Својом љубављу на Крсту, отворио један други Рај, бољи од првог. Рај на Небесима, где сјаји Светлост Свете Тројице. Шта ћемо ми узвратити Господу за Његову љубав према нама?’’Свети Макарије Египатски, отац Цркве из IV века, у једној од својих Духовних беседа каже да је Господ, Који је некада начинио тело и душу Адамову, Сâм сишао у Пакао да би избавио заробљеног Ада-ма. На овој икони Христос се узајамно гледа са Адамом, Својим створењем. Тренутак првобитног стварања, када Адам прима дах 10

svetigora / / /

200

9 /

мај

живота (Пост. 2, 7), је потпуно обновљен Христом Који пресаздаје човека, васкрсавајући га из мртвих. Овај узајамни поглед откри-ва Божију љубав за Његово створење.Својим именом Адам сабира све људе, свако смртно људско биће рођено од тела и крви, узето од земље. Тако он означава стање пропадљивости и слабости човечанства. На иконама, његов ог-ртач је често у различитим нијансама зеленог, од тамно зеленог до браон-зеленог, преко маслинасто зеленог, које је блиско боји блата. Ове боје нас враћају пореклу имена Адам, ‘’узет од земље’’. У свим овим случајевима оне су везане за земаљско вештаство, насупрот боји неба, односно плавој боји.Што се тиче Еве, чије име значи ‘’Мајка жи-вота’’ (Пост. 3, 20), она је увек обучена у јарко црвени ог-ртач. Црвено је боја која припада обла-сти земаљског, она је везана за крв и огањ. А м б и в а л е н ц и ј а , нераздвојна од било ког символа, може да јој дâ божанстве-ни или адски карак-тер. На овој икони Евин црвени огртач се природно везује за крв, витални бо-жанствени елеменат који покреће људско тело.Браон-зелена и црвена боја Адама и Еве треба да се разматрају као пар боја упечатљивих по јакој комплементарно-сти. Ове две нијансе образују динамичан и уравнотежен скуп стварајући изузетно светлосну визуелну хармонију и хроматску равнотежу. Према савременом теоријском приступу боја, урађеном у XX веку од стра-не сликара Johannes Itten, оне се називају комплементарнима, што значи да збир њихових светлосних зрака даје белу свет-лост, док мешање двају пигмената даје сиву боју, што је знак велике хармоније у односу између ове две боје. Значи, при-суство ове две боје - зелене и црвене – образује јаки светлосни контраст и овај за-кон је већ био добро познат иконописаци-ма. На символичком плану, такође, црвено, подсећајући на крв живота и зелено, ве-зано за блато, за влажну земљу, образују сами по себи синтезу првог, Богом створе-ног човека, тело и крв. Адам и Ева су обра-зовали нераздвојни пар, као што се види када их Господ подиже из гроба. Спаситељ васпоставља онтолошко јединство чове-ка, символизовано овде првом људском заједницом, сједињујући њена два чинио-ца, раздвојена падом.Браон боја (преображени космос)

У позадини иконе су стене, које изображавају земљу која се отворила

да би направила пролаз Христу...

На иконама, стене су обично браон боје, у широј гами нијанси које се крећу од светле окер до браон-црвене или зеленкасте. Све ове нијансе налазимо у природном стању у свету минера-ла у виду обојених пигмената названих окер или земљане. Гама ових природних земљаних боја је врло распрострањена и добро позната сликари-ма и иконописцима.Основна црта ових планина и стена у врло стили-зованим облицима је то што су прекривене тра-

говима беле светло-сти, односно божанске светлости која се сву-да распростире и све обасјава. Ово је наро-чито упечатљиво на икони Преображења или на икони Силазак Христов у Ад и у саглас-ности је са црквеном песмом:‘’Сада се све испу-ни светлошћу: Небо и Земља и Преисподња; да празнује сва твар ВаскрсењеХристово, у коме је наша снага.’’

(Пасхално јутрење, песма 3)

Закључак

Символички језик боја у икони се заснива на сусрету, а њено созерцање, с оне стране разумског схватања, нас увек упућује на једну трансцен-

дентну и светотајинску реалност... Символика боја не произилази само од одређеног уметничког начина изражавања; икона није каталог сим-вола. Символика у икони се односи само на неколико суштинских еле-мената. По својој црквеној функцији, икона је израз црквених догми, преко својих правила и кодова, али је она такође и пре свега, пут и сред-ство, живи сусрет са Господом и Његовим Светима. Према овом присту-пу, боја је говор који служи да изрази божанску светлост и јасноћу речи истине садржане у Јеванђељу. Као што су речи састављене од слогова, икона је сачињена од боја.5). Хтели бисмо рећи да боја припада ‘’поезији богословља’’, она је место кретања Духа оваплоћеног у материји, она је знак лепоте и радости: неизрециве лепоте Господа Нашег и радости Васкрсења.

1) Мт. 28, 1-8; Мк. 16,1-8; Лк. 24,1-8

2) PG 101-102, 775-785

3) Дионисије Ареопагит; Небесна јерархија, Scvi 58

4) Stéphane Bigham: Etudes iconographiques, Axios, 1993.

5) Трећи канон Сабора у Цариграду каже: „Заповедамо да се поштује света ико на Господа Нашег Исуса Христа као што се поштују књиге Јеванђеља. Јер, као што преко слогова који их сачињавају сви примају спасење, тако и пре ко боја икона сви, мудри и незналице, имају користи од онога што они сад рже. Оно што речи објављују преко слогова, боје изображења показују“.

са француског: сестринство манастира Бања

Изворник: CONTACTS No 219,

јули – септембар 2007.

Аутор текста је православни иконописац и руководилац иконописног атељеа „Свети Јосиф“ у Паризу. 11

м

ај / 2009 / svetigora

манастиру Острогу 12. маја је свечано прослављен празник Светог Василија Острош-ког Чудотворца. Свету архијерејску литургију

служио је Његово Високопреосвештенство Ар-хиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење Високопреосвећеног Архиепископа берлинског и германијског Руске Заграничне Цркве Господином Марка и Епископа диоклијског игумана манасти-ра Острог Господина Јована, те бројног свештен-ства међу којим је заједно са Високопреосвећеним Владиком Марком као изасланик Његове Свето-сти Патријарха mосковског и све Русије Г. Кири-ла био и протојереј Николај Балашов, замјеник предсједника Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.«Свето је мјесто на коме стојимо и гора Господња на коју смо се попели», казао је Владика Амфилохије у архипастирској бесједи на Светој служби Божијој. «Биће нам на наше добро уколико, дошавши овдје, размислимо истински пред Богом и пред својом савјешћу, о дјелима својим, о свему ономе што смо учинили у току свога живота, ако срце своје очи-стимо покајањем пред ликом Живога Бога», рекао је он.«Ако, Бога молећи и Светог Василија, очистимо срце своје покајањем, милошћу, добротом, љубављу, помирењем са браћом и ближњима својима, онда заиста наш долазак на ово свето мјесто биће Богом благословен. Бог ће онда и нама подарити оно што је Христос подарио ставши на равно мјесто када су се прије двије хиљаде година тискали око Њега са-брани из разних крајева Палестине, као што се ми тискамо овдје послије толико вјекова. А подарио им је исцјељење душе и тијела, здравље и спасење, очишћење од демонске силе и од сваког насртаја демонског на душу, срце, ум и живот човјеков», објаснио је Митрополит црногорско-приморски. «Нека би нам долазак на ово свето мјесто и стајање на њему, ово наше пењање на ову гору Господњу

било на просветљење, на покајање, на

очишћење руку и срца на-

шег да би се и нас Го-спод и сила Његова до-

т а к л и

као што су се дотакли пророка Мојсија на гори Синајској, као што су се дотакли првих ученика Христових на гори Сионској, као што су се дотакли тројице ученика Христових на гори Таворској, као што су се сила и моћ Божја дотакле Светога оца нашег Василија», пожелио је Владика Амфилохије.Десетине хиљада поклоника од синоћ су непрекидно пристиза-ле у манастир на поклоњење Острошком Чудотворцу. Многи од њих су пјешице пристигли из разних крајева Црне Горе у Острошку Светињу, али и из Требиња и других мјеста Херцего-вине.Група од 250 Подгоричана је кренула испред саборног храма Христовог Васкрсења и пјешке стигла у Острог.И у Никшићу је свечано прослављен празник Светог Василија Острошког Чудотворца, слава саборне цркве и града под Требјесом.Светковина је почела Светом архијерејском литургијом, коју је у саборној цркви Светог Василија Острошког служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије. У току литургије Владика Јоаникије је говорио о сили Господњој која се најприје пројавила преко Његових Светих ученика и апо-стола, а Својим човјекољубљем Господ Своју благодат и моћ дарује људима и оне који те дарове чувају вјером и смирењем удостојава да чине безбројна чудеса. «А то ми најбоље осјећамо овдје у сјени манастира Острога и у овоме Светоме храму, под за-штитничким омофором Светога оца нашега Василија Острошко-га», рекао је он. Испред саборног храма је у 18 часова кренула свечана литија, у којој су пронијете митра Светог Василија из саборне цркве у Требињу и Светитељев јастук, реликвија никшићког саборног храма. Литију су предводили Архиепископ Цетињски Митропо-лит црногорско-приморски Господин Амфилохије, Архиепископ берлинско-германски Руске Заграничне Цркве Господин Мар-ко и Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки и приморски Григорије, диоклијски Јован и умировљени Епископ Атанасије (Јевтић). Осим Високопреосвећеног Владике Марка, као изасланик Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила учествовао је и протојереј Николај Балашов.

rep

ort

a`

a

Прослава празника Светог Василија Острошког у Острогу и Никшићу

jедина риjека коjа тече узводно

12

svetigora / / /

200

9 /

мај

На Литији су учествовали и Његова екселенција Амбаса-дор Србије у Црној Гори г. Зоран Лутовац, проф. др Богољуб Шијаковић, министар вјера у Влади Републике Србије, као и г. Василис Марагос из сједишта Европске комисије у Бри-селу, задужен за сарадњу са Црном Гором и Албанијом.Литија је прошла главним градским улицама заустављајући се повремено због читања Светог Јеванђеља и узношења молитава Богу и Светом Острошком Чудотворцу.Честитавши славу Никшићанима, Владика Амфилохије је у архипастирској бесједи рекао да је Никшић Божји град. «Никшић је био и остао град Светог Василија Острошкога Чудотворца и он мимо њега и мимо Цркве његове – нема другога пута. Јер, мимо оне тврде Божје вјере, коју смо примили као материно млијеко од предака и прапредака наших, другога пута и нема», рекао је он.«Човјеку који је духовно ослијепљен свако може бити бог и свако му може бити вођа. Зато су древни пагани чак и волове проглашавали за богове, јер су по менталитету и унутрашњем устројству били сродни само са бесловесним створењима. Па и данас постоје они, за које каже наш Вла-дика Раде: гледа мајмун себе у зрцало. Ондје гдје је срце наше, ондје је и бог наш. Наше срце и наша Црква је Божја Црква, наша вјера је тврда Божја вјера и ми смо огледа-ло славе Божје, истине Божје, доброте Божје, мудрости Божје. И зато кажем: Никшић је био и остаће до краја град који припада Светоме Василију Острошком Чудотворцу», објаснио је Митрополит Амфилохије.«Појављују се, као и у прошлости, и у наше дане некакве друге вјере. Или невјере. А народ каже да, поред праве, тврде Божје вјере, постоји и невјера, никаква вјера, ниш-та вјера, пасја вјера. Овај град никада неће исповиједати никакву и ништа вјеру, монтенегринску или не знам како да је зову. Овај град се једном за свагда опредијелио за Царство Божје, за пут који води у живот вјечни», рекао је Митрополит Црногорско-приморски, бурно поздрављен аплаузом преко десет хиљада Никшићана.По повратку литије, у саборној цркви је служено све-чано вечерње, а потом приређена и славска вече-ра у Црквено-народном дому Св. Василија Острошког. Световасилијевском литијом завршена је овогодишња манифестација «Дани Светог Василија Острошког».

С.Ж./С.Ч./Р.В./И.Б.

илован Анђелић родом из Мојковца

студије на ДИФУ-у завршио је у Сарајеву. Једнога дана у мојој кући у Сарајеву био је мој гост, и испричао ми је свој доживљај у којем му је само чу-дом Божијим и Све-тог Василија спа-шен живот:‘’Било је то негдје 1985. године. Возећи кола до-живио сам тежи саобраћајни удес у којем су кола била уништена! Када сам се теш-ком муком не-како извукао из олупине аута, под снажним шоком од преживјеле несреће, дрхтава рука ми пође пре-ма џепу да нешто као узмем, а ни сам не знам шта. То је био чисто механички покрет без неког одређеног циља. Једино што нађох и извукох из тог џепа била је мала иконица Светог Василија Острошког Чудот-ворца. Погледао сам зачуђено и широко отворе-них очију у икону. Са ње су ме продорно и мисаоно гледале очи великог Чудотворца и као да ми гово-ре – ‘Ја сам те спасио!’ Потресен до дна душе, очију замагљених сузама ја снажно на срце стегнух икони-цу, па је принесох устима и почех љубити, љубити... Почех да се пипам по тијелу, јесам ли рањен и видјех да сам потпуно здрав! Тада схватих да ми је Светитељ спасио живот!’’ Упитах га: ‘’Јеси ли ти крштен?’’ ‘’Не!’’, рече тихим, готово стидним гласом.‘’Ето видиш Бог и велики Његов угодник и светитељ Василије спасили су ти живот, а без крштења и крста Христовог нема спасења душе, која је вјечна и бес-мртна. Само нас крштење и крст приближавају Хри-сту Богу и уводе нас у вјечни живот.’’ Одмах одлучи да се крсти. Позва ме за кума. За седам дана послије крстио се у цркви Светог Преображења Господњег у Новом Сарајеву. Обред крштења из-вршио је добри и честити свештеник Лазар Васиљевић (Чија је ћерка монахиња, а син јединац је недавно хиротонисан за викарног владику дабробо-санског, то је Максим, који носећи из породице и по-божност и интелектуалност, одрече се свјетске сујете и постаде владика доктор наука.).Десетак дана послије крштења Милована, одлучи и крсти се и његовов млађи брат Лазар, студент треће године Факултета политичких наука, и поново ја кум. И ово крштење извршено је у истој Преображењској цркви и од свештеника Васиљевић Лазара. И тако: ‘’Док се муке не намучи, памети се не научи.’’, каже српска пословица. Видимо да примјери, да лични доживљаји јаче уче од ријечи! Ту се рађа вјера са ду-ховном силом. Кад у судбоносном догађају човјек осјети помоћ и силу Божију и кад оваквим чудима Бог зида вјеру, онда се постаје истински вјерник, као мој кум послије овога догађаја и послије крштења.

Спасила га иконица Светог Василиjа

^UDO

МИЛУТИН Вековић

13

м

ај / 2009 / svetigora

ПОЈАВА ПРВАМЛАЂЕН: Послије невјерства дјевојке коју сам волио, изранављен и згађен над људском несталношћу, одбацио и згазио све, и оне које сам волио, и све што сам волио. Побјегао у алкохол, у бјесомучна опијања. Напустио студије, изабрао самоћу и своја тражења за непролазном истином постојања. Завршавао у задаху кафана и довла-чио се кући пред свитање. Лежао сам непомичан, са једном једином жељом, да напокон прекратим неподносиви бесмисао. Тама и празнина... Никог и ничег истинитог, што би те до сржи прожело и од мрака избавило. Ни погледа, ни сусрета, ни ријечи, ни додира, ни радости, ни бола, људског. Ничег. Узалудност... бескрајна ... мртвило... без-гранично... Полутама замрачене собе све више ме је згушњавала. Гдје је спасење? Ко ће ме изба-вити. О, нека ме не буде више - никада, нигдје, ни у коме. Нека нестанем!... Одједном тама у мојим склопљеним очима просину неким спољашњим свјетлом. Као на фресци, у златокругу свјетлости стајао је стасит старац, дуге снијежне браде и косе и дјетињег лица, одјевен у свјетлозарне хаљине са крстовима, које су богатим скутовима сезале до земље! Био је то Светац. Острошки Чу-дотворац. Онај из ђедових и бабиних кажа. (глас Свеца): “Шта ти је? Зашто лежиш?” МЛАЂЕН: Болестан сам. Нема ми лијека...(глас Свеца): “Не бој се!..Дођи к мени!.. Ја ћу ти помоћи!..’’МЛАЂЕН: Готово два мјесеца након јављања Све-чевог, рекао сам себи: “Идем.”, полазећи за зо-вом који ме није напуштао: (глас Свеца) “Не бој се! Дођи к мени! Ја ћу ти помоћи!”

ПОЈАВА ДРУГА(Чује се аутомобилска сирена и рад мотора.)МОНАХ: (Из аутомобила довикне.) Хоћете ли са нама у манастир?МЛАЂЕН: Ето ме!МОНАХ: Ви ћете са нама у конак, зар не?МЛАЂЕН: Ако велите... (Кретање аута, заустављање, отварање и затварање врата.)МОНАХ: Уђите, ту десно у гостопримницу и изво-лите сјести! Јесте, код нас је мало нелагодно, али

нећемо ваљда због тога бјежати?! Ко побиједи прву нелагоду и остане, овдје вазда нешто нађе. Нешто што му је... веома потребно. И вама нешто треба. Реците, шта вам треба...МЛАЂЕН: Мени не треба ништа!МОНАХ: Треба, треба, како да не треба! Зар би сте иначе Божијим гредама амо запуцали? Оста-ли бисте ви код куће да и даље умирете од својих црних мисли. А можда бисте, да вас не пре-сретосмо, већ сједјели са оном клетом чашом. Да њено зло у сопствену крв претварате и омамљујете се и трујете и свашта чините, само да заглушите крик који вашу утробу раздире и да ближе закорачите сопственој пропасти, које вас Господ милостиво штеди. Залуду то чини-те. Вама је у души празнина која несносно боли.

МЛАЂЕН: Зашто? Не разумијем!МОНАХ: Зато што непролазно храните пролазним. Бес-мртну своју душу везујете за пропадљивост, за краткотрајна задовољства овога свијета, који пролази и чији закони, усљед људскога гријеха, одавно више нијесу закони Божији већ зако-ни сатанини.Трулежност, коју својим жељама у себе уносите, у вама остаје и нараста као тумор и нагриза вас и осваја и ваше тијело и вашу душу.МЛАЂЕН: Зашто то мени причате?! Ништа вас не разумијем и нећу да вас разумијем!МОНАХ: Ко љуби смрт и наслађује се њоме и храни њоме, гријехом у коме живи, више није у својој власти него служи ономе који има њену моћ. Зле мисли, зла воља и жеља и зло расположење, дах су ђавољи у људима, који од Бога одступи-ше.МЛАЂЕН: Ко мени, и то у мени, може бити господар?! Чиним само оно што сам желим. Сада су ми се све жеље слиле у једну једину - да ме нема никада више, нигдје и ни у коме. То желим свим срцем! МОНАХ: Такви људи са лажју живе, са лажју би и да умру. А не знају да и послије смрти живимо, да се и у вјечности наставља наш живот са Светињом, са Господом Светим и Истинитим. Ко није са Христом, он је противу Христа. Ко не пријатељује са Христом, непријатељ Његов постаје. Повратка у небиће и непостојање, нема и неће бити. Није се играти са Богом Живим.МЛАЂЕН: Ви стално о лажи. Па бар ја никада не лажем. Напротив, лаж презирем и настојим да увијек чиним оно истинито... (Чује се отварање врата, искушеник са послужавником уђе.)МОНАХ: Хвала, оставите то на сто. (Чује се поново отварање и затварање врата.) Узмите манастирско слатко од дивљих јагода. Него, знате ли народна предања о нашем Свецу, слава му и милост?МЛАЂЕН: О Св. Василију сам слушао од ђеда и бабе. Знам да је био владика у вријеме турскога ропства, добротвор народни и велики чудотворац. Знам неке примјере његовог чудотворства. Знам да је родом Херцеговац и да је неколико пећина у овим крајевима промијенио прије но је на Острог узишао.МОНАХ: А нама данас ваља пред Свеца, слава му и милост!МЛАЂЕН: Зашто неки људи увијек кажу то “Слава му и милост!”, кад изговоре име Свечево?МОНАХ: Дугачка је прича о слави и милости. Те ријечи имају овдје сва своја дубока значења, која може да осјети сваки хришћанин упућен у тајну вјере, али народ најчешће схвата славу - у смислу хвале, тј. људске захвалности Светоме за сва добра дјела, за чудотворну помоћ којом вјековима спасава оне који му прибјегавају, и милост у смислу њихове узвратне љубави и уздарја своме добротвору.МЛАЂЕН: А која су то дубока значења ових ријечи?МОНАХ: Слава је и јављење неописиве и неисцрпне пуноте Творчеве, која се преизлива кроз творевину, кроз Небеса и Ан-геле Његове, кроз земљу, кроз воду, кроз камен, кроз цвијет и влат траве, кроз птицу небеску и звијер горску и, међу тварима земаљским, највише кроз човјека. У Светом Писму се вели да је сва земља пуна славе Његове, а нарочито човјек којему је Бог подарио словесност и моћ слова као најдрагоцјенији дар сла-ве Своје.

radio drama

ЗОРАН Ристовић

ЈУТРО У ОСТРОГУ

По тексту књиге: ТАЈНА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОР-ЦА, аутора протојереја Радомира Никчевића и Весне Никчевић

14

svetigora / / /

200

9 /

мај

МЛАЂЕН: Полазимо ли одмах?МОНАХ: Нијесмо се припремили.МЛАЂЕН: Припремили? Како? Шта то имамо да се па толико при-премамо?МОНАХ: Зар да расијани и љути изиђемо Свецу на очи, слава му и милост?! Нијесте се потрудили да сазнате шта заправо значи крстити се у Цркви.МЛАЂЕН: Како нијесам?! Овдје сам се и крстио, прије годину дана.МОНАХ: Бисте ли имали смјелости да станете пред Светињу, да јој се принесете цијели, вапијући за опроштајем за све што сте били и за све што нијесте били, а могли сте бити? Бисте ли умјели да се пред њом умирите као дијете на грудима мајчиним?МЛАЂЕН: (дубоко уздахне)МОНАХ: Поћи ћемо к њему и он ће вам помоћи, не бојте се! С Божјом помоћи полазимо!МЛАЂЕН: Бијел манастир ка бијело гнијездо. Камен- гнијездо крсташине орла!МОНАХ: Ономе ко Бога носи не прилази се просто и олако, пред њега се излази са страхом и љубави, као пред самога Цара Не-беског.МЛАЂЕН: Од бабе и ђеда сам као дијете слушао како се некада долазило Свецу у походе. Путници из далека пјешачили су да-нима.МОНАХ: Дивне су горе Божије, на којима се додирују земља и небо!МЛАЂЕН: Горе су за нас Црногорце, некако и питање нашег соп-ственог бића... “Што се нешће у ланце везати то збјежа у ове пла-нине...” Црна Гора је “држава изгнаника и ратника”, говорили су енглески путописци...МОНАХ: Заиста... Црна Гора је рођена из љутих мука изгнаника, бранилаца и подвижника њених... као и свака друга српска и свака православна земља.

ПОЈАВА ТРЕЋАИГУМАН: (Врата се отворе.) Помоз Бог! Добро нам дошао, соко-ле! Сам си?! Ама и нијеси. Веле да бити сам значи - бити са Богом насамо! А ти си још овдје, у Острошкој кући. Зар у дому код Све-ца, а сам? Неће бити.МЛАЂЕН: Бог вам помогао! Боље вас нашао!МОНАХ: Оче игумане, благословите да нашега госта поведем к Свецу, слава му и милост, да се помолимо.ИГУМАН: Заједно ћемо поћи. Морамо за овога сокола заједно пред Свеца, слава му и милост! Излазиш ли то пред Свеца први пут?МЛАЂЕН: Није ми први пут. Већ сам и као одрастао долазио, а и ђед ме је са бабом неколико пута као дијете доводио.ИГУМАН: Није ти први пут, али биће! И прије си долазио и видио, али сада ћеш први пут... приступити. Само је прави пут први, бато мој! Кад пред Свеца клекнеш и кад ти се он, слава му и ми-лост, срца дотакне... и послије тога ти свакад буде као први пут, а увијек другачије...

ПОЈАВА ЧЕТВРТА(поред ћивота Светог Василија Острошког)МОНАХ: (шапуће) Гробница моштију твојих силу благода-ти Свесветога Духа проповиједа, Који кроз мошти јавља милост вјернима, ограђујући Острог, у њему благоухање исцјељења подаје, показујући чудеса подобна апостолским, којима даљње и ближње просвјетљујеш и од биједа преслав-но избављаш... исповједниче дубине тајне спасења! Ковчег у коме лежи часно тијело твоје, благовоње истаче као рај Божији, облагоухавајући вјерне и оне који служе у обитељи твојој... Шти-том Православља чуваш људе своје од погубних јереси, блаже-ни Василије, ограђујући их од зловоња благоухањем богонос-них моштију твојих добри пастиру Василије!...Ископавајући

Божије благодати сладост, као гора Маслин-ска тијело твоје служи обитељи твојој, којом се хвалимо, прослављајући дјела Божија... Мно-гим чудотворењем утјешавајући стадо своје православно, благовијестио си људима све-то учење Христово, којим просвијетли и нас, свештенотајниче Василије! Стварима сујетним сав ум човјеков затупје и њему подај исцјељење словом својим, Василије, који учиш људе да поју: Благословен Бог отаца наших. Приђите људи да цјељујемо свете и чудотворне мошти бого-носног оца нашег, који раздрешује узе грехов-не, прогонећи духове зле и ослобађајући вјерне своје... Умртви наше плотске страсти и похо-те, устави буру душевних таласа, укријепи све нас који са вјером и љубављу штујемо успо-мену твоју, новојављени Василије!... (Млађену) Прекрстите се, па челом додирните земљу, и још једном то урадите, па онда приђите и цјеливајте Свеца, слава му и милост, и онда још једном на-правите исти земни поклон. (Млађен, у духу по-тресен, спусти чело на Свечеве груди и зарида.)МЛАЂЕН: Смилуј се на мене, грешан сам до у најскривенији кутак свога бића! Окрутан пре-ма околини, хладан у души. Пун лажи и мржње, неспособности и глупости, лењости и слабости! Прими ме у своје наручје! То је дубина. Прими ме у дубину Свети Василије, помози ми! Опрости ми, очисти ме, ослободи ме, дај ми да знам шта је до-бро и да чиним добро којем си ти људе учио! Из-моли у Бога милост за мене, Свече, слава ти и ми-лост!

ПОЈАВА ПЕТАИГУМАН: Знаш ли соколе - зашто хришћани посте?МЛАЂЕН: Ђед и баба ми посте, а ми остали никако. Нијесам их никад питао зашто...ИГУМАН: Е, соколе мој, слушај ти старог игумана шта ће ти рећи. А њему је некад давно рекао један ве-лики владика српски, Свети Николај Жич-ки. Пост нам је, говораше, нало-жен зато да се сјетимо бољег сродства свога, да се сјетимо да смо прије свега, сродници Не-беса, па тек онда земље, и да олак-шамо тијело своје од много једења и одлијепимо своје мисли од бри-га земаљских и да ослободимо срца своја од от-ежалости земље и имамо их горе, ка Господу. Да се сјетимо племства свога, тога да је 15

м

ај / 2009 / svetigora

наш Отац Сам Цар Неба и земље и свега видљивог и невидљивог и да су небеса наша истинска Отаџбина. Прије него што је изишао међу људе, Сам Господ наш је постио у пустињи четрдесет дана и показао нам да и ми морамо наш хришћански живот започети по-стом. Кад постом, молитвом и исповјешћу очисти-мо дом душе и тијела свога, то није крај. То ти је као кад љекар алкохолом рану очисти. Онда треба лијек да метне. Тако и овдје. У пометени и провјетрени, али од гријеха још увјек изранављени дом душе наше и тијела треба да ступи Сами Господ, Љекар и Лијек Бесмртности да нас исцијели. Треба Христа Бога да примамо. Да се причешћујемо Светим Тијелом и Крвљу Његовом на Светој Литургији или, како је још зовемо, Светој Евхаристији. (Спопадне га јак кашаљ, кад се кашаљ смири настави да говори.) А Евхаристија ти је, бато мој, грчка ријеч, која значи “Благодарење’’, Тајна над тајнама. То је оно богослужење које се слу-жи недјељом и празницима, а у многим манастирима и свакодневно, служба благодарности на којој се при-носи бескрвна Жртва Јагњета Божјег за живот свијета и живот наш: да заживимо и останемо у заједници са Господом нашим занавјек у Тијелу Његовом - Цркви. Од тијела Светих, свецијело и занавјек освештаних и освештаваних Духом Божијим, и остају свете мошти, препуне моћне силе Божије, какве су часне мошти на-шег острошког Свеца, слава му и милост. А сад остајте с Богом.

ПОЈАВА ШЕСТАМОНАХ: Ево нас код чесме Свечевог извора, наткриљене мозаиком Пресвете Богомајке. Попијте од ове воде. Од живе воде Свечеве! Свештене острош-ке чесмоваче. И умијте се мало. Укус њен упамтите. Ова флаша воде је за вашу мајку, благослов од Свеца.

Тако јој реците. Немојте да прећутите! И ово освештано уље за помазање у бољкама. Кажите јој да је то поздрав од острошких калуђера.МЛАЂЕН: Хвала, оче. Баш ће се изненадити. Оче, размислио сам. Искушавам своју жељу да раскинем са злом у коме сам досад жи-вио. Дешава ми се увијек исто: сваки пут њена силина надилази моја кушања и пробија све моје мјере. Код Свеца пред ћивотом је све разоткривено и све ријешено. Моја је жеља благословена, вјерујем, и вашим молитвама. Волио бих, оче, да ми ви будете ду-ховник. Волио бих да се код вас исповиједим, да вам све о себи кажем, и да се убудуће исповједам. Волио бих да ми Бог преко вас даје или ускраћује благослове за све што чиним и да више ништа без благослова не чиним. Волио бих да ме у мом даљем животу у свему руководи воља Божија, која ме је преко Свеца из пропасти избавила и на ову гору узвела.МОНАХ: А шта мислите у животу? Шта ћете радити?МЛАЂЕН: Ја бих најрадије у манастир, овдје. Оца немам да бих га питао, а са мајком ћу већ лако. Само да ви дозволите.МОНАХ: Полако, полако. О тако крупној ствари и у вашој ситуацији благослов се не тражи и не добија за оно што ви сматрате да тре-ба чинити, него за оно што би духовник савјетовао. За почетак, дакле, студије. Да их наставите, неизоставно. Благослова ради Божијег и родитељског, без кога нас у многоме ни Божији неће. Прије него што одете у Београд да се распитате како ћете их на-ставити, доћи ћете овдје на исповјест и прву Литургију на којој ћете, ако Бог да примити Свету Тајну Причешћа. Нека то буде баш за Васкрс. Нека ваша прва причест за Васкрс означи почетак ва-шег новог живота, почетак вашег подвига покајања. За исповијест и причест припремићете се постом и молитвом. Постите на води, осим суботом и недјељом. Једите варива и воће, набавите масли-на, рибу не. Риба се у овом посту узима само на Благовијести. За молитвено правило узмите три пута Оче наш, три пута Богороди-це Дјево и Символ Вјере, ујутру, у подне и увече, прије спавања, за почетак.Дођите нам, дакле, на Лазареву Суботу, да Цвијети овдје са братијом и народом прославимо и смиримо се и саберемо и мо-литве надишемо. Да узмогнемо са Распетим у седмици Страдања Његових, званој Велика недјеља, састрадавати и приправити се за први сусрет са Господом својим у Светој Тајни Причешћа. Прво студије, па ћемо даље видјети.МЛАЂЕН: Да, оче, како велите. Али, оче, то значи да ћу годинама живјети далеко од Свеца и манастира?!МОНАХ: Не, то само значи да извјесно вријеме у Острог нећете моћи да долазите баш сваке недјеље. Долазићете сваког мјесеца. И још нешто. Од манастира ћете добити стипендију. Светац тако хоће и отац игуман је благословио. Моћи ћете и да долазите к Свецу и да живите у Београду од стипендије, а и породица неће бити заборављена. Имаћете, надамо се, довољно. Али, вјерујте да је потребно да мајци понешто о своме новом опредјељењу каже-те и заиштете њен благослов. Видјећете да ћете га добити и да ће од тога дана све у вашим животима почети да се лагано мијења, са Божијом помоћи.

16

svetigora / / /

200

9 /

мај

МЛАЂЕН: Хвала вам, оцу игуману и вама, до Бога, оче! Свако вам добро Господ дао! Све ћу васпослушати. И за мајку ћу вас послушати.(Чује се сирена и са благом шкрипом кочница се заустави ау-томобил.)ИГУМАН: (довикне) Хоћете ли са нама? У Доњи манастир. Позвали су те, оче, доље, телефоном, потребан си. Уђите! Благосиљам, и тачка. Ми игумани смо за демократију и - тачка.МОНАХ: (Отвара задња врата на колима.) Нека је благословено, оче игумане! ИГУМАН: Дакле, бато мој, сада идеш дома?!МЛАЂЕН: Да, оче игумане. Такав ми је благослов.ИГУМАН: Ела, ела. Мало да се прибереш и припремиш. Је ли тако оче, да се прибере и припреми? Јеси ли га упутио како да пости и како да се моли? Јеси ли му за стипендију рекао?МОНАХ: Јесам. Испрва је мислио да му је далеко од Београда Светац, па се растужио, али се изборио. Неће, вели, себе више да слуша него слуге Божије и послушнике Свечеве.ИГУМАН: Од кога далеко Светац, слава му и милост Млађене? Каза сам ти чоче, коликијех сам се ја чуда овдје, крај Свеца на-гледа и наслуша! Јављао се он људима чак и у другим земљама, па чак и на другим континентима. Богу и Светитељима Његовим су сви близу, они су увијек са нама, ако их само ми не заборављамо и гријехом од себе не одаљујемо. Тако, соко-ле! Па, да се потрудиш и да се ускоро видимо! Имам за тебе не-што. Поклањамо ти молитвеник. Имаш ту и правило које ти је дао отац свештеномонах, а имаш и духовне поуке за хришћане који живе у свијету. И не пропусти да свакодневно читаш Све-то Јеванђеље и напајаш се силом духовном његове божанске ријечи. А када ти буде тешко, читај и поуке. И у њима се нађе утјеха. Са нама грешницима је, нажалост, тако - “Без невоље нема богомоље.” На жалост и на радост! Јер, шта би било од нас да нам није те прилике да се Бога сјетимо и за спасењем својим кренемо, бато мој! Остај с Богом!МЛАЂЕН: Зар ме је тако брзо остранио из својих мисли?МОНАХ: Стари је хришћански савјет: мислено се ни за кога не везуј осим за Господа, никога у срцу на мјесту Божијем не држи, а за све се моли, и за оне који те воле и за оне који те не воле, не правећи разлику, и свима у добру служи. Све Богу препуштај, молећи Му се овако: “Боже, сјети се свих, па и мени помози!” Остајте с Богом и нека буде онако како смо се сада пред Све-цем договорили. Очекујемо вас свакако за Лазареву Суботу, прву сљедећу. Значи, ускоро! Бог вас благословио! (оде).МЛАЂЕН: Хвала ти Боже! Хвала ти, Свече Божији! Подржи и по-мози! И благослови доласке моје!

ПОЈАВА СЕДМАМОНАХ: Благословите, оче игумане! Заборавих данас да вас ка-жем и покажем - стигло је писмо. Мислим, Млађеново. Да га от-воримо?ИГУМАН: Ела, ела! Баш сам га рад чути, сокола нашег, кога нам Светац посла, слава му и милост.МОНАХ: (чита писмо) Поштовани оче! Најважније је да сам, хва-ла Богу и Свецу Острошком, слава им и милост, послије то-лико година положио прве испите. Сав мој живот одвија се на релацији факултет – црква - библиотека. Одлазим и на предавања на Богословском факултету. Читам и учим и преви-ше, а молим се, ипак, премало. Понекад ухватим себе у некој врсти сластољубља сазнавања, за којим увијек слиједи умна и нервна пренапрегнутост, и тада неизоставно остављам књиге и умирујем се молитвом и шетњом. Благословите и свако вам добро од Господа и Свеца Његовог, Чудотворца Острошког, слава им и милост!

Радио драма премијерно је изведенана Духове 2008. г. на радио Светигори

Протојереј Борис Б. Брајовић (Подгорица, 1967). Старјешина цркве Св. Димитрија на Кру-шевцу (Подгорица). Ван-редни професор на Фи-лософском факултету у Никшићу и Богословском факултету Св. Василије Острошки у Фочи.

Објавио двије књиге: Аретологија Евагрија Понтијског (Никшић, 2002) и Асилиа (Београд, 2005).

Када одлазим долазимАњи Јефтић

Да дођем, мајко, само да се одморим,нећу ни књиге донијети.Треперавим плаштом да се огрнем и заклонимОсврнем и ослушнемЊеговом присуству да се поклоним

Да дођем, мајкоПлатанима огромним да се наслоними удомим у жилама тврдошкимСамо да се одморим

Нећу ни књиге донијетиМајко,МојаОца Мога

Шта да ти дарујем

Књигу,МенеСамо да се одморимИДолазим.

po

ezija

17

м

ај / 2009 / svetigora

едамдесет проце-ната жена које тра-

же оплодњу у епрувети имају болесне, зачепљене јајоводе. То су цјевчице које спајају трбушну шупљину с материцом. Оне су има-ле нормалне јајоводе, који су се због њиховог начи-на живота разбољели. Разбољели су се, врло че-

сто, зато што је жена ради-ла абортус, па су се појавили

ожиљци, неке инфекције... Тако су се јајоводи за-чепили, сасвим или дјелимично. До зачепљења јајовода може доћи и због ванматеричне трудноће, затим, врло често, због полних болести, нарочи-то кламидије трахоматис (Chlamydia trachomatis), уреаплазме уреалитикум (Ureaplasma urealyticum), гонореје (Neisseria gonorrhoeae)... Даље, због пред-брачних и ванбрачних сексуалних односа у којима су се она или он негдје заразили, па су то донијели у свој брак.Већина жена и не зна да су заражене кламидијом, ништа не осјећају. Виде да нешто није уреду, да не остају трудне, или дијете које се у њиховој утроби зачне умире још прије порођаја зато што бактерија изгризе његове овојнице, те дође до некрозе; овојнице иструле, да кажем народним језиком. А та кламидија се преноси и преко оног греш-ног средства које јако рекламирају, преко пре-зерватива. Лажно увјеравају народ да је то некак-ва заштита. Штавише, рекламирањем те пластике и подржавањем ванбрачних и предбрачних односа, постали су криви за многе болести, па и за пораст неплодности. Поготову жене имају посљедице од кламидије, јер су јој јајоводи њежни и уски, па се због инфекције понекад затворе. Жена тако постаје или неплодна, или долази до ванматеричне трудноће, или се беба усади у материцу али умре зато што мембрана некрозира. Разлози неплодности жене су и гнојења настала у вријеме употребе спирале. Нагноји се материца из-нутра и та гној се прошири кроз јајоводе. Јајоводи онда постају нешто сасвим друго: врећа пуна гноја. Жене са таквим јајоводима врло често имају ванма-теричну трудноћу, или трајну неплодност.Постоји и такозвана ендоментриоза (Endometriosis) слузнице материце, када материца оде на погреш-ну страну: прошири се према јајницима, према трбушној шупљини. Разлог томе су брачни одно-си у вријеме менструације, или употреба тампо-на. Слузница се задржава, иде у кривом смјеру, или дође до инфекције јер је крв хранљива за бактерије, и тамо намножене бактерије иду пре-ма материци, према јајоводима. Брачни односи у вријеме менстурације су лоши не само због ендро-метиозе, него и инфекције, зато што је тада матери-ца отворена и свака упала лако продре у њу, или према јајницима. Има још узрока неплодности. Са мушке стране ту

су алкохолизам, наркоманија, цигарете, али такође и уска одјећа, џинс. Још нешто доприноси неплодности код мушкараца, што је код вас јако непознато. Ни ја нијесам знао, док на једном конгре-су нијесам чуо гинеколога, бившег министра здравља Словачке, доцента Ковача. Он је говорио о проблемима у Словачкој, гдје се рађа премало дјеце. Поменуо је мушку неплодност, за коју је као један од разлога навео квалитет исхране, односно употребу фитоестрогена биљних хормона, којима је нарочито богата соја. Они су слични женским хормонима и мушкарци који их много једу све више се феминизирају у неком смислу, чак и изгледом, и постају све мање плодни. А соја се налази у скоро свим саламама и у скоро свим паштетама, јер је јефтинија од меса, а вуче на себе воду. Међутим, и многи други производи садрже соју, само мало читајте шта пише на производима које купујете па ћете се изнена-дити колико њих садржи фитоестроген. Зато предлажем да што више једете домаћу храну, коју сами узгајате, у своме врту, или од властите стоке. Бићете здравији, нећете имати не само ових про-блема, него ни многих других. Шта вам значи да имате пуно нов-ца и купујете у супермакетима, а не знате шта је све у производу? Већина контрацептивних средстава уопште није контрацепција, него – абортус. То што су абортивна средства назвали контра-цептивним, у суштини је велика превара. Контрацепција је оно што спрјечава зачеће, сусрет сперматозоида и јајне ћелије. Када је то спрјечавање трајног карактера, онда је у питању стерилизација, а када је привременог – контрацепција. И једно и друго је у Католичкој Цркви смртни гријех. За Православну Цркву важи слично. Мој пријатељ отац Василије Обухов из Ру-ске православне Цркве, који води Центар за живот, послао ми је копију приручника за исповијест, гдје се контрацепција води као тешки гријех. Оно што убије дијете кад се зачне, што му не да да живи у материци, није контрацепција; то је убиство, абортус. Највећи број дјеце која данас бивају убијена у многим европским земљама, вјероватно и у Црној Гори и у осталим државама бив-ше Југославије, убијена су прије инплатације, такозваним контра-цептивним средствима. То су, дословно, све врсте антибеби пи-лула и неке врсте спирала. Никада није постојала антибеби пи-лула која спрјечава зачеће, нити данас постоји. Када су, крајем шездесетих година, произведене прве антибеби пилуле, имале су већу количину хормона него ове данашње. Но, и при њиховој употреби је долазило до овулације у два до десет одсто циклусâ. Шта то значи? Јајна ћелија се ипак ослобађала док је жена гута-ла двије или десет кутија тих антибеби пилула. Данас те пилу-ле имају још мање хормона у себи и чешће се догађа овулација. Код мини пилула сматра се да се у више од пола циклуса ипак догоди овулација, и они који производе такве пилуле признају да је то тако. Али, жена која гута антибеби пилуле најчешће не примјети да је трудна, због њихових абортивних учинака. Због хормона који се налазе у антибеби пилули, слузница материце не доживљава свој уобичајни развој од менструације до сљедеће менструације. Иначе, након менструације, стара слузница излази ван и ствара се нова, да би се дјетенце имало гдје усадити, ако би тог мјесеца дошло до зачећа. Жене које гутају такве пилуле имају поремећај слузнице: она је суха, стањена. И тако, кад ипак дође до овулације и до зачећа, онда то дијете, које се зачело у јајоводу, па путује према материци, на том путу умире од глади јер слуз-ница његове мајке је суха и стањена и нема жлијезда које произ-воде храну за њега. У моменту када јој кћеркица или син умире у њеној материци поремећеној због хормона, не ријетко, мама се смије, шета улицом, разговара, пије кафу, јако је расположена, или спава. Исто тако страшно дејство има и спирала. То је жица обмота-

predavawe

др АНтуН Лисец

РАзлози пРоТив контрацепциjе, стерилизациjе,вjештачке оплодње и утробног чедоморства 2.

18

svetigora / / /

200

9 /

мај

на пластиком, некада баш у облику змије. То је страно тијело у организму, као када вам се у руку забоде трн. Организам хоће то да избаци и реагује упалом, гнојењем. Та упала која се ства-ра у материци има утицаје на нерођено дјете. Дијете се зач-не уз сваку врсту спирале, и уз оне које имају у себи хормоне, и уз оне које имају бакар. Ако спирала има хормоне, онда се они ослобађају и слузница материце се исушује и истањује и беби-ца умире. Бакар, пак, улази у ен-зиматске процесе у слузници ма-терице и ту се заметак не може усадити. Кад се жене које носе спирале тестирају на ране тесто-ве који показују трудноћу, уста-нови се да су у просеку три, че-тири пута трудне у току године. Оне најчешће то не примјете, јер дијете умре у првим данима сво-га живота, јер му спирала не до-пушта да се усади у материцу. Морам вам рећи и колико анти-беби пилуле штетно дјелују на здравље жене. У новинама је не-давно објављен текст: дјевојка шетала улицом и пала мртва – јер је гутала антибеби пилу-ле. То није једини случај. Долази до згрушавања крви и тај угру-шак често одлута, зачепи крвни суд неког органа. У хируршкој пракси ми се догађало да ми дође жена и имам што да ви-дим: нога натечена, пуна угрушака од тих пилу-ла. Посљедице њихове употребе су и: рак коже, дојке, материце, старење прије времена, арте-росклероза, мождани и срчани удар. Тај хор-мон је сличан кортикостероидима који смањују отпорност организма, тако да су жене које ко-ристе антибеби пилуле склоније свим зараз-ним болештинама. Честа посљедица коришћења спирала је анемија. Знам случај када су довезли жену коју су нашли у несвјесном стању. Примили смо је у шок собу. Годину дана раније уградила је спи-ралу. Од тада јаче крвари, зуји јој у ушима... Док се возила на бициклу, занемоћала је и пала. Могла је погинути. Затим, упале из материце се знају прошиирити на трбух. У Хрватској више не употребљавају спирале, а чини ми се да их у Црној Гори још увијек употребљавају. Пуно смо учинили у борби против њих. Догађало се: отварају се врата, не пита се има ли кога у ам-буланти или не. Хитан случај! Гурају се колица, жена се грчи од болова, пресавија се, у шоку је, трбух је страшно боли. Да ли је пукло слијепо цријево, чир на дванестопалачном цријеву? А, кад јој хирург отвори трбух, одмах му је јасно: унутра је по литар и по гноја, гној капа из јајовода – јер је у материци спирала. Колико је жена тако упропаштено! Жену је послије стид да каже шта јој је било, па каже: „Имала сам ци-сту на јајнику“. А остала је и без материце и без јајовода зато што је користила спиралу. Постоје средства која жене гутају послије брачног односа, неки хормони. Ако се зачело дијете, то је убиство. Овим хормонима се мате-

рица деформише да се плод не би усадио у њу. Постоје и неке депропревера нортланд ињекције. Све то има абортни учинак.А у свијету су чак измислили и вакцине против трудноће. На превару су вакцинисали жене у разним земљама. Као: „Ви нијесте биле у војсци, па ако се убо-дете на ексер можете добити тетанус“. У тим вакцинама

против тетануса била је помијешана вакцина и против трудноће. Жена вакцинисана том вакцином развија у себи антитијела против хцг хормона (Human chorionic gonadotropin (hCG) ) и уколико зачне дијете, оно умире. Кад су у преосталим ампулама откри-ли да је ријеч заправо о подвали, по-ставили су питања својим министар-ствима здравља. Они су рекли: „Ми нијесмо провјеравали, иза тога стоји Свјетска здравствена организација“. Свјетска здравствена организација је годинама радила експерименте са том вакцином у Индији. Није свеједно из каквих материца ће се рађати дјеца. Немојте дозво-лити да материце буду сметлиште те индустрије. Тијело и жене и муш-карца мора бити достојни храм Духа Светога, а не сметлиште. Нажалост, дјецу убијају и хирурш-ких методама, вакуум аспиратори-ма, сијеку дијете на комаде разним

клијештима и ножевима. То има штетне посљедице и по жену. Штетна посљедице абортуса на првом мјесту је губитак дјетета. Ако не-коме нешта украдете можете му вратити, ако некоме нешто ружно ка-жете можете му се изинити, а кад човјек погине више му живот не мо-жете вратити. Физичке посљедице абортуса на мајци су: повреде грлића матери-це, пробијање материце, крварење, упале у материци, упала јајовода, сепса, крвни угрушци који запну у крвним судовима, непроходност јајовода, неплодност, неуредна крварења из материце, ендометриоза, чешћа појава ванматеричних трудноћа, ожиљци, суженост грлића ма-терице, већа учесталост спонтаних побачаја, рак дојки... Све ово изаз-вали су гинеколози, а онда ће све то да лијече. Фармацеут који продаје абортивна средстава – и он је крив. Лопов је не само онај који краде, него и онај који држи мердевине. Постоји и постабортус синдром – психичка посљедица абортуса (не само код жена, него и код мушкараца) – људе прогони савјест, депресија, осјећај кривице, жаљења, несанице, тешки снови, напад узбуђења, фрустрације, губитак самопоштовања, психичка саморазарања, појава емотивних хладноћа и животног песимизма, пад мотивације, појава сексуалних поремећаја, поремећај комуникације са другим људима и брачним другом... Знају се јавити и акутне психотичне реакције, афек-тивна психоза, губитак интереса за раније активности, склоност боле-стима зависности, склоност сталном плакању и само драги Бог може то излијечити. Е, сад, замислите колико људи око нас трпи. Ови гријеси су проже-ли друштво. Због њих пате чланови наше породице, људи које знамо од дјетињства, нечији родитељи, браћа, најближe комшије, родбина... Идеш улицом и гледаш те људе, неке тужне фаце. Они се, можда, нијесу ни покајали, ни исповиједили. Понављам, само драги Бог има снагу да може ово лијечити, преко свете тајне исповјести. У Цркви, свештеник има право, у име Божије, покајаног грешника разријешити гријеха. Е, то је наша шанса. Није све изгубљено, јер ми вјерујемо у опрост гријеха.

(наставак у следећем броју)

2.

19

м

ај / 2009 / svetigora

poro

dic

aМАРИНА Нефедов

анимљиво је шта причају маме с много деце, које су већ одгајиле своја

чеда? Наталија Сергејевна Николајев је седмострука мама. Њено четворо деце је већ засновало своје породи-це, при чему најстарија кћи има већ четворо своје деце. Да ли је овој мами с много деце било тешко и како је из-лазила на крај? Могуће је да ће њено искуство данас неко-ме добро доћи.

Родитељи и њихова децаГоспод је мужу и мени даро-вао веру због наше деце. Ја не да просто нисам веровала у Бога, била сам атеи-ста. Муж и ја смо завршавали дисертације, већ смо имали двоје деце. И тада се испоставило да тре-ба да се роди треће дете. То је рушило све пла-нове породице младих научника (на крају нисмо ни одбранили дисертације – ни муж, ни ја). Али реч „абортус“ нисам могла чак ни да изговорим – до те мере ми је била одвратна... И за време ове трудноће у нашим душама се одиграва преврат – Господ нам открива Свој свет! У тренутку кад је требало да се роди наше треће дете, крстили смо се – мој супруг и ја и наше двоје деце – истог дана. И потпуно ми је очигледно да нам је ова милост Божија дата због овог нашег трећег детета, због старије деце.Да није Господа и да није Цркве не бисмо могли да одгајимо своју децу онаквом каква су одрасла – да се међусобно воле и да воле нас.Не могу да кажем да смо се све време радовали. Било је немогуће тешких тренутака. Најсложеније време је било кад је деце било троје или четво-ро и кад су сва била мала. Тада сам живела и мис-лила: „Још један дан је прошао – хвала Богу, а су-тра опет...“ Кад се родило пето дете, разболело се од грипа и само што није умрло у трећој недељи, тада је било јако тешко. А кад су деца почела да одрастају, била су већ прави помоћници. Кад је моја најстарија кћерка имала тринаест година рекла је: „Мама, знам шта ће ти тако много деце – да све раде уместо тебе.“ Добро је кад мама успе-ва да тако организује живот породице да јој деца помажу. Иако је важно да у томе не претера – јер деца иду у школу, а код нас у породици је учење увек било на првом месту, зато смо дозирали њихову помоћ. Али, кад су деца видела да физич-ки нешто не могу да урадим, а она могу, помагала су ми са задовољством.

Ја сам уопште јако тежак човек, експлозивна сам, имам страшан карактер, својим најстаријим двема кћеркама сам говорила: „Не можете да замислите како бисте биле несрећне да осим вас у по-родици нема више деце.“ Имам довољно енергије да бих их на-мучила својим васпитним експериментима.Имам изванредног мужа, он ми је јако много помагао, и деца су видела како тата учествује у породичном животу, мислим да је то имало огроман утицај на њих. По себи знам: није толико важ-на физичка помоћ – да се оперу судови, као што је важно то да те муж воли и да саосећа с тобом. Чини ми се да је узрок чамотиње многих жена то што муж с њима не саосећа, што не схвата како им је тешко.

Мама-диспечерИскрено речено, у великој породици помоћници су просто не-опходни. Кад смо имали петоро деце Господ нам је послао дадиљу. Раније ми то ни на памет није падало, за то нисмо има-ли ни новца – и неочекивано су се нашли добри људи, који су нам плаћали дадиљу. И она је долазила три пута недељно на два-три сата. То нам је помогло да преживимо. А онда смо схватили да без помоћнице не можемо и почели смо да одвајамо сред-ства од својих малих плата да пар сати два пута недељно имамо могућност макар да поделимо децу – да једне одведемо у шетњу, а друге оставимо код куће да се мало одморе једни од других.Како се борити против умора? Схватила сам да је главно да се на-спавам. Сећам се да је наступио тренутак кад ми је постало јасно да немам права да перем судове ноћу, зато што после цео дан ви-чем на децу. И морала сам да бирам: или судови, или мир деце. Изабрали смо прљаво посуђе. Никад ми није полазило за руком да све иде како треба. Сматрали смо да је главно да се прошета-мо, да се играмо с децом, а касније, кад су поодрасла, да им по-могнемо да ураде домаћи... уопште, да организујемо њихов жи-вот. А спремање хране и куће одлазили су у други план. Ми жи-вимо у Зеленограду и увек је требало размишљати ко ће с ким отићи у школу која се налази у центру Москве, ко ће кога довести из школе, ко у колико сати иде у музичку школу, ко се кад враћа с факултета. Мобилних телефона није било, све је требало израчу-

Господ је мужу и мени даровао веру због наше децеНаталија Сергејевна Николајев рођена је 1951. године у Одеси. 1973. године завршила је Механичко-математички факултет Одеског државног универзитета, а 1976. године – магистратуру при Факултету рачунске математике и кибернетике Московског државног универзитета. Радила је као програмер, затим од 1992. године 10 година као помоћник директора основне школе, а данас ради као професор математике у класичној гимназији. Пет кћерки, два сина, осмо дете је усвојено (син погинулог друга, у породици је 13 година). Бака осморо унучади. Парохијанка храма светитеља Николаја у Кузњецима.

20

svetigora / / /

200

9 /

мај

нати унапред. Односно, мој главни задатак је био диспечерски.Јели смо врло скромно, нисмо много пажње обраћали на храну. Касније, кад сам почела да ра-дим, најстарија кћерка је имала четрнаест година, а најмлађа се још није родила – уведен је следећи ред: пошто мама ради, старије кћерке треба да спреме вечеру. С четрнаест, с дванаест година девојчице су могле да припреме једноставне об-роке – кашу, кромпир, кајгану. Што се тиче судова, кад су деца поодрасла такође су одређена дежур-ства – ко кад пере. Уочи саме перестројке, хвала Богу, стигли смо да добијемо велики стан, и свако дете је имало свој кутак, јер кад велика породица живи на малој стамбеној површини, сви живе као на тргу. Али са спремањем смо имали проблеме: стан је велик, малишана има много. Али зато, како је пријатно кад се све спреми!

„Дјело руку мојих исправи“Сећам се, доживела сам тренутак потпуног очајања и рекла сам духовнику: „Оче, шта је то – Господ ми даје децу, а ја не умем да их васпита-вам?“ А он ми одговара: „Господ све зна. Ако даје, значи да тако и треба.“ Сад кад је већ прошло то-лико година гледам уназад и схватам да се веро-ватно један од разлога очајања састоји у томе што желимо да од деце добијемо неки идеал, који замишљамо, дете које ради све што му се говори, никад се не туче, не свађа се. Али у ствари, овак-во дете није нормално. Нормално дете је живахно. Ако дечак није несташан могуће је да није здрав. Мене је у мојој породици највише љутило то што се деца свађају. А другарица ми је говорила: „Све ће то проћи!“ И сад могу да кажем: „Да, све пролази и све се може преживети, ако будемо волели своју децу са стрпљењем.“ Ни у ком случају се не сме говорити детету: „Како си ми досадио!“ Наравно, мама која тако каже воли дете, просто је нервозна, али деца често ове речи доживљавају као истину.Мајчина чамотиња је често разултат премора, нервне напетости, овде је најтежи осећај апсолут-не узалудности њених напора: свеједно посуђе није опрано, играчке су разбацане, деца се свађају, домаћи није урађен, нико не слуша. Својевремено ми је духовник прописао врло делотворан лек: да у таквим тренуцима читам канон Мајци Божијој. Дешава се да је довољно да прочитам канон – а то не траје више од десет минута – или да помис-лим да ћу га прочитати увече кад сви легну на спавање, или чак ујутру успут у школу – и одједном се четворогодишње дете, на које уопште нисам ра-чунала, пење на столичицу и пере судове, средње почиње да се игра болнице, школе, кћерки-мајки и ангажује млађе, а старија без подсећања почињу да седају да раде домаће. Постоји још кратка мо-литва која врло добро одговара нама, мајкама многобројне деце: „Богородице Дјево, руку наших дјело исправи.“ И Мајка Божија помаже.

Дечица...У то време смо имали троје деце и ишли смо у храм у Отрадно, пут је трајао три и по сата у једном правцу. Сад мислим: јадна деца, седам сати само у путу! А тада сам се још љутила што могу

да се посвађају и да буду хировита – па, деца су била потпуно немогућа! И једном сам отишла на исповест код оца Тихона Пе-лиха: „Оче, имам дечицу, она се лоше понашају, па се љутим, ви-чем на њих...“ „А где су ти деца?“ Кажем: „Ево их!“ Једна је имала четири, друга две, трећи ми је био на рукама. И баћушка рече: „Дечица.“ И више ништа није рекао, само их је помиловао по гла-ви... И одједном сам увидела да су то стварно дечица! А до тада је мала била само беба, а ови су били већ велики. То је била лекција за мене и све је било као руком однето, јер то су дечица!Још један од разлога чамотиње: маме с многобројном децом живе врло затворено, не виде изблиза живот других породица и чини им се да је код других све добро, а код њих је све лоше. Ис-крено сам сматрала да се нико не понаша горе према деци него ја. Али кад су деца почела да расту, почели смо да одлазимо у друге православне породице и неочекивано сам схватила да се испоставља да има деце која не воле да се играју с малишанима, која не воле да спремају или да читају! И одједном сам схвати-ла како дивну децу имам! Мислим да је то врло важно – да мама схвати да је њено дете дивно. Чак и ако не воли да учи или да спрема, не може да се деси да нема неке друге изванредне осо-бине.

Ваша деца ће одрастиМорам да признам да сам вест о свакој новој трудноћи доче-кивала с трепетом. Сваки пут кад бих схватила да ће доћи још једно дете, а још су ми последње трудноће биле компликоване, рађала се извесна напетост. Али деца су поодрастала и схватала су: мама треба да лежи, мами треба помоћи.А кад се у кући појављује малишан, он дарује такву радост која се преноси на све у породици. Сећам се да је код нас орга-низовано дежурство коме је дозвољено да тог дана узи-ма бебу у руке, зато што би је иначе просто развукли. И кад малишан почиње да расте, старији га дадиљају, уче га. Код нас је четврто дете, Тању, најстарија Даша научила да чита. Играла се с њом школе и на крају је дете почело да чита, а да нико није ни приметио како се то десило. Кад се пубертетлије брину о својој млађој браћи и сестрама, то им помаже да реше многе пубертетске про-блеме, који се често појављују због тога што пубертетлија нема на шта да потроши своју енергију. Биће апсолутна неистина ако кажем да је породица с много деце – поро-дица без недостатака и проблема. Али ако им успе да децу одгаје тако да се воле то је огромна утеха.Веома желим да кажем: „Пот-рпите, не падајте у чамотињу, ваша деца ће одрасти и својом љубављу ће вам седмоструко вратити вашу љубав.“ Понекад мислим: како је добро што моја деца имају толико браће и сестара. Јер ко-лико се људи мучи због тога што немају блиских људи.

преузето из часописа „Нескучний сад“, бр. 2,

март/април 2008.Са руског:

Марина Тодић 21

м

ај / 2009 / svetigora

Старом Завјету имамо доста мјеста на којима се говори о голубу као вјеснику, симболу новог

свијета и нове земље прочишћене водом.‘’И створи Бог... све птице крилате по врстама њиховим.’’ (1. Мој. 1, 21)Патријарх Ноје, који би изабран са својом поро-дицом да преживи потоп, као праслику крштења уведе по наредби Божијој у лађу коју је сачинио од дрвета гафера, животиње по својим врстама муш-ко и женско. Међу тим животињама били су голу-бови ‘’по седам, мужјака и једну женку његову, да им се сачува сјеме на земљи’’ (1. Мој. 7, 3).‘’И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег и подигне га до земље.’’ (1. Мој. 7, 17). Након потопа ‘’Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бијеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљи да узбије воду.’’ (1. Мој. 8, 1).’’И стаде вода опадати на земљи.’’(1. Мој. 8, 3). Уставивши се на планини Арарату Ноје отвори по-клопац, ‘’па пусти и голубицу да би видио је ли опа-ла вода са земље.’’ (1. Мој. 8, 8). ‘’А голубица не на-шавши гдје би стала ногом својом врати се њему у ковчег, јер још бјеше вода по свој земљи и Ноје пруживши руку ухвати је и узе себи у ковчег.’’ (1. Мој. 8, 9).Зар ово није први примјер записаног голубарства послије потопа, зар се нису срели човјек и љупка птица која му помаже у јављању, у провјери. Човјек коме је потребно да се ослони на туђа крила и туђе очи, да тиме погледа новорођени свијет, новокр-штени, новопогружени свијет који израња из воде као симбола чистоће, да дочека обећаног Христа.‘’И предвече врати се њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула, тако позна Ноје да је опала вода са земље.’’ (1. Мој. 8, 11).Као захвалност за бригу коју јој је човјек пружио, она њега обавијести и обрадова, те бјеше први свједок, као кум на крштењу, новорођене земље. Већ тада је та мала птица заузела велико мјесто у хијерархији птица; чиста, доброћудна, лијепа, пла-ховите нарави.У Закону Мојсијевом, који га доби на Синају, го-вори се о приношењу управо голуба као жртве паљенице: ‘’Ако ли хоће да принесе птицу Господу на жртву паљеницу, нека принесе жртву од грлица или голубића.’’ (3. Мој. 1, 14).Пошто су се жртве приносиле редовно, те је постојала потражња за тим ‘’ситним’’ жртва-ма, као што је голуб, онда је морало постојати и узгајалиште, то јест, постојали су људи тргов-ци који су гајили и продавали голубове у храму и од тога живјели. То је почетак организованог, комерцијалног узгоја голубова. Вјероватно су се ти трговци надметали ко ће да има што љепшег и

што крупнијег голуба, јер су такви голубови били љепши за око, а крупнији за жртву.Те трговце Христос истјерује из храма: ‘’И уђе Исус у храм Божији и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета сто-лове оних што мијењају новце и клупе оних што продаваху голу-бове.’’ (Мт. 21, 12).Нису они истјерани зато што су били љубитељи голубова, него зато што су се богатили у храму, јер рече: ‘’Дом мој, дом молит-ве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.’’ (Мт. 21, 13).Црква је за молитву, а голуб за небо.Голуб као симбол безазлености, мирноће, смирености, елеганције постао је новозавјетни симбол мира: ‘’И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса и видје Духа Божијега гдје силази као го-луб и долази на њега.’’ (Мт. 3, 16). Лик голуба долази од стварања, Ноја, жртвовања и Богојављења до нас као свједока нечега новога, чистијег и савршенијег.

OSV

RTпротонамјесникДЕЈАН Зељкић

Голуб уСветом ПисмуОтац Дејан је свештеник у Рибнику у Репу-блици Српској и бави се голубарством од, како каже, “малих ногу”, а са нама је подијелио нека своја размишљања о овој племенитој птици.

Увреду Свеца платио страшном смрћуСвједочење Николе Зеца, Србина из Сент Луиса

У манастиру Острогу у фебруару 1942. године било је склониште комуниста.

Заузели су скоро све просторије осим ћелије са моштима Светог Василија. Да ли им је и та просторија требала, или из мржње према вјери, тек у једном тренутку један од руко-водилаца предложи да се и ''буђаве кошчурине'' баце низ стијену.Можда би и то учинили, али сутрадан, са даљине од пре-ко четири хиљаде метара, једна граната из непријатељског топа долетје и онога комунистичког руководиоца раскиде у комаде. Баш њега и никога више! А штета од експлозије била је незнатна. Да ли је ово пуки случај?На ово може да одговори како ко хоће, али кад је народ чуо што се десило и ко је погинуо, свако је у страху изговорио: ''Казна Божија!''.

^udoМИЛУТИН Вековић

22

svetigora / / /

200

9 /

мај

jubi

lejЈЕРОТЕЈ АЛЕКСЕЈЕВИЧ

Татарски

до појављивања Пушки-на на литерарну сцену, код

нас је било неких издвојених покушаја у смислу да се она зближи са руским животом и природом; али сви ти покушаји су били слаби и неубедљиви. Чак и у радовима важнијих Пушкинових претходника као што су Батјушков и Жуков-ски значајно се осјећа призвук туђине. Поезија Батјушкова, достојанствена и строга по стилу, била је прилагођена, већим дијелом, његовим италијанским и древно-класичним симпатијама које су стране руском духу. Такође је и сладуњава маш-та са меланхолијом, којом је проткана поезија Жуковског, то његово непрекидно стремљене ка нечему далеком – за њега недостижном; више сагласна са традицијом њемачког романтизма, него са руским народним бићем.Тек у Пушкину руски живот и природа су први пут нашли свог надахнутог пјесника. Он је први и одлучни проповједник руског националног духа у нашој литератури и само он је за себе могао са пуним правом да каже:

И непоткупљиви мој гласБио је ехо руског народа.

Пушкин је наша слава, национални понос; али ипак он је био човјек ширег европског образовања, васпитаван на образцима иностра-не литературе и ту се може поставити питање о стварној свенародности и оригиналности његове поезије. Познато је да је још на студијама, због познавања важних дјела западно-европске литературе, добио од другова назив „Француз“, и такође знамо да је у идеји многих својих дјела он понекад свјесно подражавао стране ауторе.Тако се може у неким периодима његовог ства-ралаштва уочити утицај француског лиричара из доба револуције Андреа Шењеа. За-тим слиједи утицај лорда Бајрона, по-сле чега се осјећа значајан утицај Гетеа. Пушкин непристрас-но упоређује оба пјесника и са истински генијалном проницљивошћу даје предност машти њемачког пјесника која обухвата цио свијет, пред уским, иако дубоко изражајним, индивидуализмом лорда Бајрона. На крају, при-

ликом писања свог „Бориса Годунова“, Пушкин се сав дао на ревносно изучавање Шекспира, веома високо цијенећи његово мајсторство из-раза на пољу трагедије и комедије. Но, Пушкин је подражавао више техничку страну његовог израза, а не садржај његових дјела, садржајно увијек остајући у оквирима широке историјске слике руског националног бита и карактера.Тако се развијао и стварао наш знаменити на-ционални поет повезан са великим стваралач-ким генијима новог доба. Али је потпуно јасно, да сви они – Шење, Бајрон, Гете и Шекспир – и њихов утицај, означавају само прелазне фазе у откривању сопствених поетских дарова код Пушкина, степенице по којима је он постепе-но узлазио ка потпуном разумијевању општих задатака и закона умјетничког стваралаштва.

И можемо сматрати, да је управо, благодарећи њима, Пушкин и до-стигао до таквог расуђивања. После изучавања Шекспира је сам за себе рекао: „Ја знам да су се моје моћи савршено развиле и осјећам да могу да стварам.“ У ствари, непристрасни критичар Пушкина не-посредно осјећа, да ни једно од његових дјела не исцрпљује у пот-пуности његову духовну снагу, и да је он сам заправо много више од својих дјела. Дакле, изучавање поменутих страних аутора није обезличио, него још више узвисио опште национални значај нашег пјесника, дајући изразу народног бића у његовим дјелима вишу и савршенију фор-му. „Истинска националност“, каже Гогољ, „је у самом духу народа; пјесник може чак и тада бити националан, ако описује потпуно стра-ни свијет, али гледа на њега очима свог националног бића, очима свог народа. Када осјећа и говори тако, да се његовим сународницима чини, као да то осјећају и говоре они сами.“ Управо таква је народност Пушкина. Она није примитивна и непосредна народност. У дјелима Пушкина се пројављује народност која је виша и савршенија, баш та, у којој присуствује заједнички манир нашег народног бића и у којој је кроз танане пројаве и односе националног духа непрекидно видљива њихова припад-ност широј опште - човјечанској заједници. И сам пјесник је био убијеђен да ка неру-котвореном споменику, који је он својим дјелима сазидао себи над гробом, „наро-дом утабана стаза неће зарасти“, и оп-ште народно прослављање његових јубилеја то и доказује.

Са руског: братијаЦетињског манастира

Александар Сергејевич Пушкин, као руски

национални пјесник

6. јуна 2009. године навршава се 210 годи-на од дана рођења великог руског пјесника. А. С. Пушкин се родио у Москви на празник Вазнесења Господњег 6. јуна 1799. године. тим поводом наводимо дјелове рада објављеног у часопису Московске духовне академије - Бо-гословском вјеснику број 6, за 1899. годину.

„Истинска националност“, каже Гогољ, „је у самом духу народа; пјесник може чак и тада бити национа-лан, ако описује потпуно страни свијет, али гледа на њега очима свог национал-ног бића, очима свог наро-да. Када осјећа и говори тако, да се његовим суна-родницима чини, као да то осјећају и говоре они сами.“

И

Споменик П

ушкину у П

одгорици 23

м

ај / 2009 / svetigora

ада говоримо о духов-ном рату, треба да раз-

мотримо тактику коју непријатељ кори-

сти да би нас намамио да паднемо у грех, да би узео наше срце, ум и душу од Господа, да би нас упрљао својом нечистотом, да бис-мо живели као он, ваљајући

се у блату. Апостол Павле каже у Посланици Ефесцима

да не ратујемо против крви и меса. То није телесни рат – у коме војује тело против тела, већ је то рат који се води у другом облику. То је духовни и умни рат. Дух ратује против духа. Свако од нас у себи има унутарњи дух, који је створен по лику Божјем. Тај унутарњи дух, који обитава у нашем телу, је прави део нас који се бори против ђавола. Очигледно, ђаво настоји свим снагама да нас наведе да паднемо у грех. Ђаво има огромно искуство за собом. Он има добро увежба-не методе и тактику којима нас може навести да са-грешимо. На пример, једна од првенствених метода ђавола је да убаци лошу помисао у наш ум. Једно од оруђа којим се користи је и машта, односно оно што називамо умним приказима, сликама. Ти умни прика-зи нас вуку у правцу греха. Воде нас у таму и ђавољу прљавштину. Зашто ђаво то ради? Зашто је он толико пун мржње, злобе? Зашто толико жели да се противи Богу? Пре свега, ђаво то ради из љубоморе. Он је опседнут и об-узет љубомором јер зна за сва добра која нам је Го-спод припремио. Због тога се још више труди, будући да нема приступ тим благословима, јер се побунио и отпао од Бога, и постао потпуни супарник Божји. Из мржње и љубоморе, којима је обузет, хоће да каже Го-споду: „Види колико њих сам узео од Тебе. Узалуд си послао Сина Свога да умре на Крсту. Ево види коли-ко сам њих сам повео са собом.“ Тиме жели да огор-чи Господа. Хоће да каже да су сав труд, сва енергија коју је Господ уложио да би нас привео спасењу, били узалудни. И на тај начин ђаво односи „гусарску побе-ду“ - иако пада са људима, труд му се исплатио јер се осветио Богу. То је његов став. О помислимаСвети Оци Цркве нам кажу да ђаво чини да греси на почетку изгледају као мрави, као нешто веома мало, наизглед безначајно, врло мало, препредено, као неприметни покрети душе. Чак су и оне мале мис-ли о којима сањаримо, које изгледају тако неваж-не, могуће замке у духовном рату. Можда ћемо рећи себи: „То је мрав, отићи ће.“ Али, ако одмах не одбаци-мо те мисли, према речима Отаца, оне мало-помало постају све јаче, све моћније и у ствари могу да нас преваре и дођу до тога да се онај мали мрав, који је пре био тако безазлен и безначајан, претвори у лава, односно у нешто што је веома опасно и готово немогуће ѕа искоренити. Свети Исак Сирин каже да је лако изаћи на крај с ђаволом на почетку, али чим успе

да угура ногу у врата, тада постаје много теже да се човек избори са њим. Главно је да се трудимо да избришемо маштање, покре-те душе и мисли које нам ђаво убацује. Треба их одмах ишчупа-ти из корена. Име Исусово је оружје којим се одгоне зле мисли. У Старом Завету пише да треба да призовемо име Бога Јаковљевог. Наравно, то је име Исуса Христа. Дакле, треба да изађемо на крај са помисли док је мала. Зато је неопходна духовна пажња. Пази, бди, посматрај све ствари. Мотри на оно што твоје очи гледају, прати мисли у свом уму, увери се да нема ничег скривеног у твом срцу, што може наудити твом духовном животу. Пази на све. Ста-ви филтер. Пази да те околно загађење не испрља и одведе у грех. Узмимо као пример жену која има малу цисту или израсли-ну на грудима. Ако пориче да израслина постоји и не оде код ле-кара, или се претвара да је то нешто мало што ће нестати само по себи, мало-помало израслина ће расти и постати опасна по жи-вот. Оног тренутка када осетимо да нешто није као што би треба-ло да буде, треба одмах да одемо и решимо проблем док је мали.У духовном рату који водимо, Христос нам даје светлоносно оружје. То су дарови Духа Светога. На пример, даром љубави се супростстављамо мржњи. Добрим помислима, које се рађају од Духа Светога, можемо победити лоше помисли. Наша истинита вера ће победити сваку сумњу која нам долази у мисли. Постоји читав процес супротстављања злу чињењем добра. Узмите на пример, операцију у којој хирург пресече неки нерв. Када пресе-чете нерв, део тела који је с друге стране нерва је мртав. У њему више нема живота нити покрета. Исто се дешава, када се пресече енергија греха. Ако истински пресечемо помисли пре него што постану греси и ако употребимо средства која су нам дата и поч-немо да имамо у себи свете мисли, зауставићемо циркулацију зла и ђаволову енергију, и он нас неће нас одвести у нечистоту. Зато треба да стражимо. Имамо две ствари којима можемо да проверимо сваку од помис-ли која нам долази у ум. Једна је закон Божји, а друга Свети Дух који нас просветљује. Све помисли се могу проценити на осно-ву Духа Божјег и закона Божјег. Лоше помисли можемо заустави-ти пре него што стекну упориште у нашем животу. Ево још једне илустрације: ако живиш негде где пуно људи пролази испред твојих врата, не отвараш их сваком пролазнику, већ правиш раз-лику: прво провериш ко стоји пред вратима пре него што га пу-стиш да уђе. Исто је и у нашем духовном животу. Ако неко дође и покуца на врата нашег ума, то јест било да ђаво хоће да нам убаци неку помисао или је у питању нешто друго, морамо га проверити, морамо га зауставити пре него што направи себи упориште. Ако дозволимо тој помисли да уђе, односно ако допустимо тој особи да уђе, пре него што имамо прилику да видимо ко је, она улази, и заузима место у нашем дому. После неког времена се осмељује, и пре него што се освестиш, везује нас и преузима наш дом. Као што Св. Исак Сирин каже, „Не отварај врата!“ Ако видиш ко је, ако видиш да тај није на добром гласу, затвори врата и отерај га Ису-совом молитвом, „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме.“. Тако га отерај. Када те помисли дођу, не уступај им ни мало места јер, чим им даш мало простора, оне ставе ногу у врата и мало-помало раде на томе да уђу и освоје читаву кућу. И тако, уместо у светлости, остајемо у тами. Уместо у Рај, идемо у пакао. Уместо да будемо са Господом, провешћемо вечност са демонима, који ће нас гушити, мучити. Постоје само две могућности: или ћемо бити са Господом у Рају или ћемо провести вечност одвојени од Бога, у друштву демона. Дакле, све почиње од помисли. Запитајмо се куда желимо да идемо, с ким желимо да проведемо вечност. Држимо свој ум чистим.

podvi`ni[tvo

старац ЈЕФРЕМ филотејски

О ДУХОВНОМ РАТУ

24

svetigora / / /

200

9 /

мај

О молитвиЈедном је идолски жрец срео неке монахе, и почео да разгова-ра са њима о молитви. Упитао их је: „Када се молите, да ли вам Бог нешто говори?“ А они су одговорили: „Не“. Затим је он рекао: „Када се ја молим, он ми одговара. То мора да значи да је моја молитва чистија и боља од ваше.“ Наравно, жрец се није молио Богу, већ ђаволу, и овај му је одговарао на молитве. Много пута, када се молимо, Бог нам не одговара, јер наша молитва има неке „паразите“. Другим речима, нешто нам одвлачи пажњу. Ум нам је расејан. Молитве се обављају као формална, рутинска ствар. У њима нема суштине. Моли-мо се, али размишљамо о дру-гим стварима. Мисли које нам одвраћају пажњу нас одвајају од молитве. Много пута се мо-лимо, а не знамо шта говори-мо. Ако ми не знамо шта го-воримо, ако на пример из-говарамо молитву Господњу а не схватамо шта говори-мо, како ће нас онда Бог раз-умети? Веома је битно да смо усредсређени на речи молит-ве. Наравно, постоји једна мо-литва која превазилази оста-ле, која нам много помаже да саберемо пажњу. То је Исусова молитва. Иако је врло једноставна и може се изговорити у једном даху - врло је јака, врло моћна, и може да дејствује уз велику благодат Божју јер садржи свето Исусово име. Наша имена немају у себи силу које има име Ису-сово, јер је то једно од имена Божјих. Када призивамо име Ису-сово, призивамо у помоћ сву силу, духовну енергију и благодат, које само име откључава за нас. Чим се пробудимо ујутру, потреб-но је да што пре умно призовемо Исусово име, да помислимо на Бога. Док обављамо послове током дана, када улазимо у аутомо-бил, поново, умно призивајмо име Исусово да бисмо имали Божју заштиту. Држимо ум у Богу, као неку врсту осигурања, која нас штити, брине се о нама, и води нас ка спасењу. Стављамо у своје аутомобиле крстиће, иконице као благослов, тражећи Божју помоћ. Колико тек можемо осигурати свој живот призивањем Исусовог имена! Ми, хришћани, морамо схватити да је молитва дисање нашег живота. То је наша духовна храна. Другим речима, ако се не молимо, не можемо да живимо, умиремо. Нећемо има-ти ту радост да вечност проведемо са Христом. Када држимо име Господње у уму, онда речи из Светог Писма и Свете Тајне почињу да пуштају корен у нашем животу. Развијају у нама неку врсту бо-гатства и приводе нас све ближе к Богу.

О смртиМноги од нас имају страх Божји. Бојимо се смрти. Већина нас се плаши телесне смрти. Али, телесна смрт није оно чега се треба бојати. Она није тако важна. Оно чега треба да се бојимо је ду-ховна смрт. А тога се не бисмо бојали да смо се помирили с Бо-гом. Тај страх нам не би сметао. Али будући да наша савест сведо-чи против нас, бојимо се смрти. То је грех, а бојимо се смрти због чињенице да се нисмо помирили са Богом. Када бисмо имали чи-сто срце пред Богом, телесна смрт нам не би нам ништа значила. Знали бисмо да смо спремни да идемо. Човек би сматрао смрт као одмор на неком месту, јер зна да ништа лоше није учинио. Не би му сметала. Знам ко сам и знам шта сам радио. Када знаш да си нешто погрешно учинио и да те је полиција ухапсила, мисао би ти одмах рекла: „Јао, ухватили су ме!“ Исто је и у духовном животу. Када смо са Господом, ако смо у Господу, ако нам је ум у Господу, осигурани смо, те се немамо чега бојати. Ако ништа лоше нисмо учинили, немамо се чега бојати. Чак ни саме смрти.

Питања и одговориШта да радимо када нам ђаво убацује помисли у ум и мучи нас гресима из наше прошлости?Старац Јефрем: Наравно, када нешто из наше про-шлости исплива на површину, то може да представља проблем. Ако се тиме нисмо раније бавили, може да прерасте у велики проблем. Морамо да применимо одговарајући лек. Шта би то могло да буде? Да бис-мо се супротставили злом утицају из прошлости, мо-рамо прибећи исповести, молитви, призивању имена

Господа нашег Исуса Хри-ста. Другим речима, ако се нисмо борили против греха онда када се десио, он ће се поново вратити и прогони-ти нас, да тако кажем. Грех морамо да ишчупамо из ко-рена, пре него што се вра-ти да нам поново задаје не-прилике.

Шта је сопствена воља и у каквој је вези са грехом?Старац Јефрем: Сопстве-на воља је у ствари слобо-да избора. Ми смо слобод-

ни, не можемо сасвим свалити кривицу на ђавола. Ђаво може да ради своје само ако се ми определимо за то. Ако је наш избор лош, онда он може да нам на-уди. С друге стране, ако користимо своју слободу на прави начин, и одлучимо да не примамо лоше мис-ли које нам убацује, већ да их избацимо из ума, онда не грешимо. Сама чињеница да нас нека помисао или искушење нападају није сама по себи грех. У ствари, ми грешимо када неправилно користимо своју сло-бодну вољу. Дакле, ако не примимо помисли или искушења и одбацимо их и тако на прави начин иско-ристимо своју слободу, онда нема греха. Имамо сло-боду избора, која нам је од Господа дата. Ђаво нема контролу над нама.

Шта да се ради у ситуацији када ђаво покуша да те превари да помислиш да је нешто добар знак од Бога, а у ствари није, већ је од ђавола. Како се поуздано може разликовати шта је од Бога а шта није? Старац Јефрем: Начин на који можемо да разликујемо да ли је духовно искуство од Господа или од ђавола је да сагледамо какав плод рађа у нашем животу. Ако је искуство које смо доживели од Господа, пратиће га смирење, мир у души, и одређени духовни плодо-ви и благослови на основу којих ћемо знати да долазе од Господа. Али, с друге стране, ако је у питању нешто што долази од ђавола, резултати ће бити другачији. Осећаће се нека нелагодност, непријатност, осећаће се духовно непоскојство које ће ђаво стварати у на-шем животу, па чак и гордост. Кад нисмо сигурни ода-кле потиче неко духовно искуство, и питамо се да ли долази од ђавола или од Господа, треба за сваки случај да одемо код свог духовног оца, да бисмо про-верили своје мишљење. Треба да одемо код некога ко нам може помоћи да расудимо, да видимо да ли је то нешто што долази од Господа. Ако се само ослони-мо на себе, ако сами доносимо суд, сами извлачимо закључке о томе да ли је искуство добро или не, врло се лако можемо преварити, мислећи да је нешто за- 25

м

ај / 2009 / svetigora

иста од Бога, а може бити од ђавола. Неопходно је огромно духовно расуђивање да би се могло раз-ликовати оно што је од ђавола од онога што је од Господа. Неки пут се дешава да нас зли на-пада кроз оне које волимо, као када нас они нападају због наше вере и живота у вери. Како се изборити с тим?Старац Јефрем: Кад год сматра-мо да су наши драги узрок могућег греха, морамо заузети став против тога и ако је потребно, морамо бити спремни да их одбијемо од себе, ако ће они бити узрочници нашег пада. Знате шта је Господ рекао, „Ако те рука саблажњава, одсеци је“, „Ако те око саблажњава, ископај га.“„Ако те нога саблажњава, одсе-ци је.“ Један од пустињских ота-ца каже да је боље отићи у Рај са једном ногом него у пакао са две. Једном ми је дошао један калуђер на Светој Гори и рекао ми: „Како да одсечем ногу и како да ископам око?“, а ја сам му објаснио да не треба то да схвати у дословном, већ у преносном смислу. На при-мер, дете има друга, и овај хоће да га одведе на неко место где не би требало да иде (у дискотеку или сл.). Види да ће га тај друг одвести од Господа. Боље је да каже том другу: „Нећу да имам ништа с тобом.“ Другим речима, пресеци пријатељство пре него што те одведе у грех. Други пример је човек који се дави. Ако же-лиш да помогнеш дављенику, пази, јер те може повући са собом и онда ћете се обојица удавити. Када помажеш дављенику, пру-жи му руку тако што ћеш се другом чврсто држати за место где си. Али, ако не пазиш, може да те повуче са собом. Боље је да га пустиш да се удави него да се обојица удавите. Учини шта можеш да би му помогао, али пази. Исто је и са грехом. Ако видиш да је човек огрезао у грех и упрљан њиме, може и тебе да увуче у то. Ако мора да иде, нека иде, али не дозволи да и тебе увуче. За-штити се. Св. Козма Етолски је био монах који је живео у мом ма-настиру 17 година. Он је равноапостолни Светитељ наше Цркве. Путовао је по Грчкој за време турске окупације покушавајући да оживи православну веру у људима који су се удаљили од Исти-не. Ишао је по читавој Грчкој проповедајући Јеванђеље. Рекао је: „Кад дођеш на раскршће, и видиш ђавола, прекрсти се и кре-ни даље, ђаво ће нестати. Али, ако дођеш на раскршће, и тамо сретнеш жену, ако се само прекрстиш, она неће отићи. Мораш да предузмеш јаче мере да не би пао у грех.“ Другим речима, ти сâм мораш да пресечеш ту страст, тај однос, ту могућност да са-грешиш ако желиш да се спасеш. Још један пример је возач ауто-буса у Грчкој, који је имао знак на задњем делу аутобуса, на коме је писало: „Држи одстојање од овог аутобуса као од своје таште.“ Другим речима, буди на одстојању од оних који греше.

О манастирима у АмерициВелики је благослов за Питсбуршку Епархију да се у њој налазе манастири. Они су светлост свима нама. Сваки манасир је налик на тврђаву. Присутво светих отаца благосиља све и свакога, до-носи нам мир. Због присуства манастира, анђели долазе да бо-раве с нама. Помажу хришћанима да живе у вери. Представљају духовно уточиште. Теше нас, дају нам живот, поготово ових дана када имамо тако велику потребу за духовном помоћи. Манастир је извор наде за све нас. Из њега добијамо снагу, благодат, имамо опит Цркве који је оваплоћен у манастирском животу. Он је ту да

нам помогне и приведе нас к спасењу. Нарочито је важно да су ови манастири у Новом свету, Америци. То није мала ствар, да смо ко-начно пресадили светогорски манастир управо овде у нашој око-

лини, такорећи у нашем дворишту. Мора-мо подржати манастир својим молитвама и љубављу, јер ће то заквасити ову земљу да би се и други манастири примили на њој. То је место где ће наше гладне и жед-не душе јести и пити, место где ћемо наћи спасење. Сада очекујемо Антихриста. Ко је тај Анти-христ? Ко год не исповеда да је Исус Хри-стос Господ јесте антихрист. Господу се мо-рамо клањати у духу и истини. Данас жи-вимо у времену када међу нама живе мно-ги антихристи. Има многих који не верују у Христа. Средиште демонске антихристове делат-ности би могло бити место попут Њујорка, телевизијског центра. Путем телевизије ђаво би могао да комуницира са људима. Моћи ће да ступи у контакт с нама пре-ко мас - медија. У одређено време, путем телевизије, моћи ће да ступи у контакт са сваком особом у нашој земљи, па чак и у

свету. Тако ће моћи да руководи нама и да нас приву-че к себи преко тог средства. Данас има толико мно-го сатаниста који живе у нашем окружењу. Очиглед-но, да би се пресекла ова зла делатност, која се на-множила у наше време, потребни су нам манастири. Манастири стварају војнике. Ти војници су монаси и монахиње. Манастири су тврђаве из којих се боримо против тог злог утицаја који нас окружује. Будући да је активност антихриста све јача, питање је да ли ће Господ наћи веру када се врати? Када је Господ то рекао, знао је да ће на крају бити врло тешка вре-мена. Дакле, имамо неодложну потребу за манасти-рима. Сва пророштва у Светом Писму говоре о томе како ће бити веома тешко када наступе последња времена. Та пророштва су била надахнута Светим Духом. Чињеница је да ће у последње дане бити још теже него што је било у првим данима хришћанства. Јер ће у последње дане бити потребе за новомучени-цима. Новомученици ће бити сјајнији од сунца, јер ће у последње време бити тако тешко наћи једну једину особу која верује. Из тог разлога, морамо бити свес-ни чињенице да ће бити тешко. У прошлости, људи су примали веру преко чуда која су се дешавала. Но, да-нас не видимо чуда која су се видела у време Исуса Христа, јер је вера јако ослабила. Стога ће бити пра-ва реткост да пронађемо особу која је верујућа. Ко ће бити ти новомученици? Они који исповедају Христа, који су непоколебљиви, који су сведоци своје вере. Они ће чак бити већи од мученика из прошлости, јер ће времена бити тако тешка. У последње дане, зло ће све више привлачити људе. Човек који је јак у вери ће бити још већи мученик. Подржимо манастире, и по-

мозимо им да се развију и узрасту по читавој земљи.

Део духовног разговора старца Јефрема са парохијанима цркве Часног Крста у Питсбургу,

држави Пенсилванија, САД. Са енглеског: Милена Тејлор26

svetigora / / /

200

9 /

мај

издању ИИУ ”СВЕТИГОРА”, ових дана, је изашла из штам-пе монографија о Светом Василију Острошком, као седма

књига у едицији „Светитељи“. Штампана у пуном колору, на лук-сузном папиру и у тиражу од сто хиљада примјерака. Заједно са претходним издањима из ове едиције, чини заиста импозан-тан, и за наше прилике просто невјероватан, број од пола ми-лиона књига, које су обогатиле наше домове уносећи у њих свјетлост Христове науке и на најљепши могући начин везујући нас, савремене људе, за наше Светитеље, славе и обичаје, пре-тке и свеукупну православну- светосавску традицију и духовност. Рађена мозаички, са пуно детаља и преко одабраних текстова о Светом Василију и о времену прије и послије земаљског жи-вота његовог, књига истиче и сву сложеност и муку српског на-ционалног хода кроз историју, чија се многозначност и бор-ба прелама на најдубљи и најочигледнији начин кроз личност и делање великог острошког испосника и Божијег угодника Све-тог Василија, за кога је речено да ће бити „огледало земље српске о послетку дана”. Огромна је љубав народна према Светом Василију, о чему свједоче исповијести о разним исцјељењима и утјехама људи који су, и ван рационалних очекивања, доби-ли помоћ од Чудотворца и Исцелитеља Василија, ако су му се са вјером и љубављу обратили. Потресне су у својој величанственој љепоти фотографије вјерника и поклоника, који као непре-кидна ријека, погружено, често и босоноги по оштром камењу, са дубоким поштовањем и вјером, по дану и по ноћи, стари и млади, здрави и болесни, приступају Светитељевим Моштима. Поред Уводног слова са пастирским бесједама митрополита Амфилохија и владике Јована, књига има још девет поглавља: Свијет старог и новог Адама, Из свештене историје наро-да српског, Из старих српских љетописа, Животопис Светог Василија, Молитвословља Светом Василију, Изабрана чуда Све-тог Василија, Острошки манастир Пресвете Богомајке, Свети Василије и манастир Острог у народном предању и записима и Цркве посвећене Светом Василију Острошком.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ У БЕОГРАДСКОМ „МЕДИЈА ЦЕНТРУ“На представљању ове књиге, одржаном 29. априла 2009. у бео-градском „Медија центру“, су говорили Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић), игуман манастира Острога епископ Диоклијски г. Јован (Пурић), jедан од уредника Вечерњих новости г. Александар Бацковић и књижевник г. Драган Лакићевић. У своме слову о књизи и личности Св. Василија митрополит Амфилохије је, поред осталог, истакао: „Људи увијек другачији оду него што дођу у Острог, зато што се ту осјећа дјејство бла-годати, која им враћа наду и радост… У књизи је на благосло-вен начин приказана личност овога Светитеља, у слици, ријечи и догађајима….Нико у српском народу не може, без икаквих промоција и пропаганде, сабрати толико људи као што то чини Свети Василије, већ вјековима…“ Епископ Диоклијски, г. Јован,

представљајући књигу, рекао је, између остало-га, да је ова монографија „књига која говори о озбиљности, мјери и умјетничком укусу, са јасним циљем да се истакне доброта, истина и љепота, обједињени у култу Острошког Светитеља“. За књижевника Драгана Лакићевића ова књиге је „читанка о Св. Василију Острошком, као о лично-сти коју је Бог нарочито изабрао и послао да се јави у српском народу у тешком историјском вре-мену“ и чијим је „чудесним дјеловањем Острог по-стао једно од средишта вјере и културе српског на-рода“.

ПРОМОЦИЈА У ПОДГОРИЦИУ Подгорици је 13.. маја представљена нова монографија из популарне «Светигорине» едиције «Светитељи» «Свети Василије Острошки Чудотво-рац и исцјелитељ».Проф. др Слободан Томовић говорио је о есхатолошкој, оностраној димензији књиге. «Због те димензије мислим да ће ова монографија наићи на одзив у душама људи који имају вишак склоно-сти и потребе за духовним животом. Мислим да ће она, својим дејствима и својим учинком, бити по-вод да се култ Светог Василија још више развије, да се многе нове богомоље подигну у његову част», рекао је он.Академик Зоран Лакић је истакао значај чињенице да су приређивачи књиге објаснили вријеме и околности у којима је живио Светитељ. «Црна Гора 17. вијека имала је, ма шта ми мислили, причали и писали о њој, деведесет села са укупно 3524 куће и 8027 људи под оружјем, од којих је око 800 са ку-бурама, док су остали користили сабље, штитове и копља. Сви живе по правилима српске православ-не вјере, каже Маријан Болица. Ово истичем стога што се данас у неким квазиисторијским студијама жели представити данашња Црна Гора као Црна Гора тога времена», подвукао је академик Лакић.Ова књига, по ријечима ректора Цетињске богословије протојереја Гојка Перовића, нема амбицију да исцрпи сву тајну острошког чуда, али има намјеру да прикаже актуелност Светог Василија Острошког. «Та актуелност је приказа-на, технички гледано, кроз чињеницу да, осим што имамо подсјећања на текст житија Светог Василија, имамо историографске осврте, ријечи људи који припадају бранши историје умјетности, савремене књижевне текстове о личности Светог Василија… Највредније су, свакако, свједочанства људи, непоновљива и лична свједочанства о сус-рету са Светињом», сматра отац Гојко Перовић«Када је у питању актуелност Светог Василија у на-шем времену, а то је основни мотив издавача да приближи актуелност Светог Василија савреме-ном човјеку, у књизи је о томе много речено – од мудре ријечи књижевника да је једина ријека која узводно тече ријека поклоника која иде к ћивоту Светог Василија Острошког», закључио је он.На промоцији монографије говорио је и презвитер Предраг Шћепановић, директор Радио-Светигоре.

no

ve kwige

СЛ

АВ

КО Ж

ивковић

МОНОГРАФИjА ООСТРОШКОМ СВЕТИТЕЉУ

27

м

ај / 2009 / svetigora

ЛИТИЈА С МОШТИМАПРЕВЛАЧКИХ МУЧЕНИКАУ манастиру Михољска Превлака код Тивта одслужена је

10 маја свечана литургија у част Првог обретења моштију Светих мученика превлачких. Тако је почела десета по реду свечаност под називом “У свјетлости Христовог Васкрсења - Бокељи Светом Сави и Мученицима превлачким».Свету литургију је служило десет свештенослужитеља, а началствовао архимандрит Лука (Анић), игуман Цетињског манастира, који је и одржао празничну бесједу о мучеништву и вјечном животу. Након Свете службе Божије, којој је присуствовало око 300-400 вјерника, одржан је пригодан програм уз учешће Асима Сарвана и етно-групе “Св.Димитрије” из Невесиња.Након тога је уследила трпеза љубави, коју је припремило Коло Српских сестара из Радовића.У касним поподневним часовима с Превлаке су кренуле војним чамцем до Тивта, у пратњи умировљеног Владике захумско-херцеговачког Господина Атанасија, свештенства и вјерног народа мошти Превлачких мученика. Верници су их дочекалии на Пинама, на пристаништу, а затим су ношене до цркве Св. Саве, гдје је одслужено вечерње.Након тога је у у тиватском Дому културе, одржана духовна академија на којој је бесједио Владика Атанасије (Јевтић).Учествовали су и сви црквени хорови из Боке.Светковина је завршена послужењем у хотелу “Мимоза”, а припремило га је Коло српских сестара из Тивта.

repo

rta`

aм

онах

иња

СТЕФ

АН

ИД

А

28

svetigora / / /

200

9 /

мај

osvrt

монахињ

а СТЕФА

НИ

ДА

Зашто су многе цркве уБоки посвећене Св.Сави?

ериторије Боке су билe Немањићке још од друге половине ХII века. Св. Симеон Мироточиви је имао

свој дворац у Котору, у ком је касније његов син Ву-кан саградио цркву Св. Луке 1195. године, док је Захумље, којим је Св. Сава управљао, досезало све до херцеговског

залеђа. Касније, 1219. године, је Св. Сава, као архиепи-скоп, основао Зетску епископију на Превлаци, а његов

рођени брат, Св. Стефан Првовенчани, саградио је ту, на већ постојећим темељима древних цркава, велику цркву Св. Архангела Михаила. Постоји предање да је Св. Сава са Превлаке кретао на своја путовања за Свету Земљу (ноћио је на Превла-ци, а кретао из луке Бигово). Ту је 1262. писана и чувена ''Иловач-ка Крмчија» – најстарији препис «Крмчије» («Законоправила») Св. Саве. Треба свакако поменути и то да је цар Душан имао дво-рац у данашњем манастиру Подластва Грбаљска и да постоји предање да је ту писан његов «Законик». И Свети великомуче-ник краљ Стефан Дечански је имао као свој дворац манастир Подмаине у Будви. Последњи српски деспот, Ђурађ Бранковић је имао дворац – манастир Стањевићи у Поборима изнад Под-ластве. Постоји предање да су се у Грбљу опорављали од рана преостали ратници после Косовске битке. Луштицу су такође пре много векова населила неколицина браће са ивице Рашке области близу границе са Албанијом. Од њих је настала већина данашњих породица у Кртолама, на Луштици.Св. Сава је у своме бићу већ имао усађен аскетизам и стремљење ка узвишеном духовном животу. Сишавши у Захумље надисао се духа древних светиња које су расуте по оним пољима и сте-нама: пећина апостола Павла, темељи цркава из IV века, VI века...Он је цео живот био монах и остао монах, молитвеник, аскета, пун љубави према Богу и љубави према ближњима, која је оди-сала трезвењем, благодатном ревношћу и смирењем. Св. Сава - девствени, послушни испосник, нестјажатељ. Од детињства са-чуван девствено, целовито окренут Богу. Оставља самога себе, отворен за вољу Другога, прихвата Божији призив. Оставља краљевића, богаташа, заповедника, уподобивши се Светим Апостолима оставља кућу, породицу, оно на шта је био наиме-нован, и креће за Христом. И било је природно да посвети глав-ну цркву у Хиландару Ваведењу, дану у ком се мала Пресвета Дјева принела Богу на дар, јер је и он као дете себе принео Богу.Увек је био на крсту између велике жеље да буде сав у Богу и бриге за ближње и за свој народ. Онај крст, који је као млад царевић почео да носи наставио се целог живота. Игуман. Кти-тор. Епископ. Архиепископ. Просветитељ и учитељ. А у души монах. Сав у пламтећој ревности. Целим бићем припадајући

Светој Гори, остатак свог живота је од српских земаља правио Свету Србију.

Цркве у Боки посвећене Св. Сави Поштовање Светога је велико у овим крајевима. Некада су верници, у ХIX веку, хтели да ову садашњу цркву Пресвете Тројице на Превла-ци (која је била обновљена 1833. године на ру-шевинама цркве Св. Николе) посвете Св. Сави. Кртољани су хтели њему, а Грбљани да буде у част Св. кнеза Лазара, који је по предању родом из Грбља. На крају су је, због страха да тадашње аустроугарске власти неће хтети да дозволе да црква буде посвећена народном Светитељу, по-светили Пресветој Тројици, али су на иконостасу поставили иконе и једног и другог Светог на ме-стима где није њихово уобичајно место, већ где иначе стоје иконе Апостола, као да су тиме посве-тили цркву уједно и њима.Светом Сави је посвећена мала црква у селу Клинци, на Луш-тици, са лепим, новим моза-иком Св. Саве изнад улаз-них врата. Такође, црква у Морињу, близу Каменара, слави овог Светог. Па, велика и најмлађа од свих тих, црква у Тивту, која је саграђена пре Другог светског рата. Такође, постоји у Грбљу Савина главица, где се обнавља манастир. И црква на Његушима, у Поповићима, посвећена је Светом Сави.Сваке године на празник Светог Саве организује се на Превлаци и у Тивту свечаност под нази-вом ''У свијетлу Христовог Васкрсења: Бокељи-Светом Сави''. Након Архијерејске Литургије на Превлаци, пригодног програма и трпезе, задњих девет годи-на носиле су се војним чам-цем до Тивта мошти Све-тих мученика превлачких, а онда проносиле кроз град у свечаној литији. На-кон тога се служило свеча-но вечерње у цркви Све-тог Саве, а увече је бива-ла свечана Академија на којој су учествовали сви црквени хорови из Боке – Которске, а такође и деца из Музичке школе.

“Свијет почива на законитостима, и у својем изгледу се јавља као производ ума – то указује на његовог Творца.”

Чарлс Дарвин,(1731-1802),

енглески доктор и природњак

rekli su poznati o bogu

29

м

ај / 2009 / svetigora

Духоносац бо-г о ч о в е ч а н -

ских сразмера, Све-ти Василије Ве-лики, богонадах-нуто нам описује обитавање и све-спасоносну делат-ност Светога Духа у тајанственом телу Цркве. Οн благове-сти: Дух Свети оби-

тава у свима, но на-рочито обелодањује силу своју у онима који су чисти од страсти, али не у они-ма у којих је боголикост душе помра-чена греховним нечистотама. Дух Све-ти је наш стражар. Када душа доноси рода достојног вечних житница, Дух бо-рави с њом, чува је и одбија замке неча-стивога. Али када она производи отров-не родове, тада је Дух напушта и њу са-тиру греховне помисли и скотске жеље. Ко ступа у борбу са искушењима, њему је, ради озарења Духом, неопходно под-вижништво, упражњавање светих врли-на. Обитавање Духа јесте обитавање Христа. Причешћујући се Духом Све-тим, твар се обнавља, пошто је, лишена Духа, остарила. Дух Свети свагда конач-но завршава све што происходи од Бога Оца кроз Сина. Све што говори Отац, го-вори кроз Сина у Духу Светом. Дух Свети је даровао Себе свему мноштву Небеских Сила, и свему мноштву праведни-ка. Све живи васцелом силом Његовом. И сваки од Светаца кроз Њега је бог; јер је речено њима од Бога: Рекох: богови сте и синови Вишњега сви (Пс. 81, 6). Бог Свеце назива бого-вима (Пс. 49, 1; 83, 8).Овог Духа Светог изобилно је излио на нас Бог кроз Исуса Христа. Овај Божји Дух обилато обитава у разумној души, ако не жели да по нехату одступи од саме себе. Α душа, која се приближава к Њему и на неки начин сједини себе са Њим чује: Ко се Господа држи, један је Дух с Господом (1. Кор. 6, 17). Дух Свети је неприступан по природи, и лако сместив по доброти; иако све испуњава Својом силом. Ипак се даје само достојнима, и то не свима подједнако, него Своју силу раздељује свакоме по мери његове вере. Дух Свети је једноставан по суштини, многоврстан у силама; сав присуствује у свакоме, и сав је свуда. Кроз Духа Светог бива узлажење срца, руководство немоћних, усавршавање напредујућих. Дух обасипајући светлошћу очишћене од сва-ке прљавштине, кроз општење ca Собом чини их духовни-ма. И као што блистава и прозрачна тела, када на њих падне зрак светлости, caмa постају светозарна, и из себе иззрачују нови зрак, тако духоносне душе, озарене Духом Светим, саме постају духовне, и изливају благодат на друге. Отуда — предзнање будућности, разумевање тајни, постигнућe сакривенога, раздавање дарова, небеско живљење, мо-литвено славословљење са Анђелима, бескрајно весеље, живљење у Богу, и крајњи циљ свих жеља: обожење. Свети Василије благовести: сав Богочовечански домострој

спасења, извршен великим Богом и Спаситељем нашим Исусом Христом, пре-пун је Духа Светога. Дух Свети је саприсутан и саделатан свему Спаситељевом. Исто тако, управљање Црквом очигледно се и несумњиво води Духом Светим. Јер је речено: Бог поста-ви у Цркви прво Апостоле, друго Пророке, тpeће Учитеље, а потом Чудотворце, онда да-рове исцељивања, помагања, управљања, раз-личне језике (1 Кор. 12, 28). Јер овај поредак установљен је са раздељивањем дарова Духа Светога. Силе Небеске утврдиле су се Духом Светим. Јер од Духа Светог даровано је Сила-ма и општење са Богом, и несклоност ка греху, и живљење у блаженству. Долазак Христов — и Дух претходи. Бог у телу — и Дух је неодвојив. Све силе, дарови, исцељења — од Духа Свето-га. Демони се изгоне Духом. И све тако редом у Богочовечанском домостроју спасења. Уоп-ште, нема дара који би без Светога Духа сишао к твари, јер смо од Господа и Спаса нашег на-учени у Еванђељу да ни једну једину реч у за-штиту вере Христове није могуће изрећи без суделовања Духа Светога (Мт. 10, 20).По апостолској благовести Светог Василија Ве-ликог духовним се назива ко живи не по телу него је руковођен Духом Божјим и назива се сином Божјим, и постаје налик на лик Сина Божјег. И као што је сила вида у здравом оку,

bogoslovqe

преподобни ЈуСтИН Ћелијски

Учење Св. Василиjа Великого Духу Светом у Цркви

Поводом 1630. година од упокојења Светог Василија Великог

30

svetigora / / /

200

9 /

мај

дочи: Дух Свети испуњује Анђеле, испуњује Арханђеле, освећуje Силе, оживљава све и сва. Он, раздељиван свакој твари, бива при-ман од сваке твари по њеној мери, не смањује се од мноштва удеоничара. Дух Свети свима даје Своју благодат, но Сам остаје неумањив и недељив. Он све просвећује на познање Бога, надахњује пророке, умудрује законодав-це, посвећује свештенике, окрепљује цареве, усавршава праведнике, украшава поштене, додељује дар исцељивања, оживљава мртве, ослобађа сужње, усињује туђинце. То Он чини кроз рођење одозго. Ако узме цариника верујућег, Он га начини Еванђелистом (Мт. 9, 9). Ако буде у рибару, Он га учини Богословом. Ако нађе кајућег се гонитеља, Он га начини Апосто-лом незнабожаца, проповедником вере, сасу-дом изабраним (Дап. 9, 15). Њиме слаби постају јаки, сиромаси се обогаћују. Њиме неуки људи постају мудрији од мудраца. Павле је слаб, али присуством Духа Светога „чалме и убрушчићи знојави од тела његова" исцељиваху од боле-сти (Дап. 19, 12). И сам Петар беше одевен сла-

бим телом, али, благодаћу Духа која је обитавала у њему, сенка тела његова исцељиваше болесни-ке осењиване њоме (Дап. 5, 15). Си-ромаси беху Петар и Јован, јер не имађаху сребра и злата, него да-ваху здравље које је драгоценије од многога злата (Дап. 3, 6-8). Јован није знао световну мудрост, али је јављао благовести у које не може проницати никаква мудрост. Дух Свети и на небу обитава, и земљу испуњава; свуда присуствује, и ни-чим се не обухвата. Сав у свакоме обитава, и сав је са Богом.Чудотворни духоносац Свети Василије благовести: Дух Свети се даје свакоме по мери вере његове. Док не станемо држати све запове-сти Господње, немојмо очекивати да ћемо се удостојити Духа Светога. Син и Дух Свети су извор светиње; од Духа Светога освећује се свака разумна твар, по мери њене врли-не. Освећује, оживљује, просвећује, теши, и све слично производи подједнако Отац и Син и Дух Све-ти. И нико нека не приписује власт освећења искључиво делатности Духа Светога. У достојнима бива подједнако од Оца и Сина и Све-тога Духа све: свака благодат и сила, путовођство, живот, утеха, обесмрћење, ослобођење, и свако друго добро које силази на нас.

Преузето из књиге ''ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ'',

том III, стр. 411 – 415.

тако је и делање Духа Светог у очишћеној души. Но, иако Дух Свети свагда обитава у достојнима, ипак Он дела само у случају потребе, или у пророштвима, или у исцељењима, или у другим делатностима сила. Дух Свети је ваистину ме-сто Светаца, и Светац је властито место Духа, и обиталиште и храм. Ми добијамо помоћ од Духа Светог по мери наше чи-стоте од греха.Нама се даје живот од Бога кроз Христа у Духу Светом. Бог живи у нама кроз Духа. Усавршене у врлини називамо богови-ма; та се усавршеност постиже кроз Духа Светог. Обитавање Духа Светог јесте обитавање Христа (Рм. 8, 9 -10). Врховно на-чело свете саборности црквене дато је на сву вечност кроз Богочовечност од Првог Светог Сабора Апостолског. Равно-апостолни Свети Василије Велики благовести: Апостоли го-воре: ''Нађе за добро Дух Свети и ми.''(Дап. 15, 28). Они то говоре не стављајући себе у исти ред са влашћу Апостола, него подчињавајући себе Духу, као Њиме тада научени. То они изражавају изјављујући да је у њих једно знање, једна мисао, једна власт са Духом. Тако и речи: ,,нађе за добро Дух" јесте дато од Господа озакоњење Цркви, проглашен службе-но од Апостола закон. Ο очигледној и чудотворној свудаприсутности и сведе-латности Светога Духа, Свети Василије богонадахнуто све-

31

м

ај / 2009 / svetigora

kwig

a to

vita

Превод: Архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

1. И ожалостивши се, плаках и помолих се с болом говорећи:

2. Праведан си, Господе, и сва дјела Твоја и сви путеви Твоји милостиња и истина, и суд истинит и праведан Ти судиш вавијек.

3. Сјети ме се и погледај на мене; не освећуј се гријесима мојим и незнањима мојим и отаца мојих, за оно што сагријешише пред Тобом;

4. Јер не послушаше заповијести Твоје. Предаде нас у разграбљење и ропство и смрт и причу презира сви-ма народима, међу које се расејасмо. Пон. Зак. 28, 15

5. И сада многи судови Твоји су истинити, да чиниш од мене због гријеха мојих и отаца мојих, стога што не творисмо заповијести Твоје; јер не ходисмо у истини пре Тобом.

6. И сада, како је угодно пред Тобом, чини са мном: заповиједи да буде узет дух мој, да се раздријешим и постанем земља; зато што ми је корисније умријети неголи живјети, јер презире лажљиве чух, и туга је многа у мени; заповиједи да се већ разријешим од тјескобе у вјечно мјесто, не окрећи лице Твоје од мене.

7. Истога дана догоди се кћери Рагуиловој Сари у Еква-танима Мидије, да и она буде поругана од робиња оца њеног:

8. јер она бјеше дата седморици мужева, и Асмодеј лу-кави демон уби их прије него што су они били са њом као са женом. И рекоше јој (робиње): Не схваташ ли да убијаш своје мужеве? Већ си их седам имала, и ниједног од њих ниси се назвала!

9. Зашто нас бијеш? Ако помријеше, иди са њима, да не видимо твога сина или кћери вавијек.

10. Ово чувши ожалости се силно, (готова) да се објеси, и рече: Јединица сам у оца мога. Ако то учиним, биће на срамоту његову, и старост његову низвешћу са бо-лом у ад.

11. И помоли се наспрам прозорчића и рече: Благосло-вен си, Господе Боже мој, и благословено је име Твоје свето и часно у вјекове; да Те благосиљају сва дјела Твоја вавијек.

12. И сада, Господе, очи моје и лице моје, к Теби окретох;13. рекох дасе разријешим од земље и да не служим

више поругу.14. Ти знаш, Господе, да сам чиста од сваког гријеха

мужевља,15. и не оскрнавих име моје, нити име оца мога у земљи

робовања мога, једнородна сам оцу моме, и он нема дијете, које ће га наслиједити, нити брата блиског нити који му има сина, да бих сачувала себе њему за жену. Већ ми погибоше седморица; чему ће ми жи-вот? А ако ти није по вољи да ме убијеш, заповиједи да погледаш на мене и да ми се смилујеш, да не слу-шам више поруге.

16. И услиша Господ молитву обоје пред славом вели-ког Рафаила, и би послан да исцијели обоје, Товита да очисти од бијеле (на очима), и Сару кћер Рагуилову да даде Товији сину Товитову за жену, и да веже Асмодеја лукавог демона, зато што је Товији приличило да је наслиједи. У то вријеме вративши се Товит уђе у дом свој и Сара Рагуилова сиђе из горње одаје своје.

ГЛАВА ТРЕЋА

1. У онај дан подсјети се Товит на сребро, које је повјерио Гаваилу у Раге Мидијске, и рече у себи:

2. Ја тражих смрт; што не позовем Товију сина мога, да му покажем, прије неголи умрем.

3. И позвавши га рече: Чедо, ако умреш, сахрани ме; и не заборави мајку своју, поштуј је у све дане живота свога и чини што јој је угодно, и не ожалости је. Изл. 20, 12; Сирах 7, 29

4. Запамти, чедо, да је многе биједе видјела са тобом у утроби; кад умре, сахрани је поред мене, у исти гроб.

5. Све дане, чедо, Господа Бога нашега сјећај се, и не пожели да сагријешиш и да преступиш заповијести Његове; правду чини у све дане живота свога, и не иди путевима неправде. Проп. 12, 1

6. Јер кад чиниш истину, миомирна ће бити дјела твоја.7. И свима који чине правду, од имања свог чини

милостињу, и да не позавиди око твоје, када чиниш милостињу; не окрећи лице твоје од било ког сирома-ха, па се неће окренути од тебе лице Божје. ПричеС. 3, 9; Сирах 4, 8-14; Лк. 14, 13

ГЛАВА ЧЕТВРТА

32

svetigora / / /

200

9 /

мај

8. Од онога што имаш у изобиљу, чини од њега милостињу; ако имаш мало, не бој се да помало чи-ниш милостињу: Сирах 35, 9

9. јер залог добар сабираш себи у дан нужде,10. пошто милостиња из смрти избавља и не допушта да

се улази у таму.11. Добар дар је милостиња за све који је чине пред

Вишњим.12. Пази себе, чедо, од сваког блуда и жену прво узми

од сјемена отаца својих; не узимај жену туђинку, која није из племена оца твога, зато што смо синови про-рока: Ноје, Аврам, Исак, Јаков оци су наши од вијека; сјети се, чедо, да они сви узеше жене од браће своје, и бише благословени у дјеци својој, и сјеме њихово наслиједиће земљу.

13. И сада, чедо, воли браћу своју и не горди се срцем својим – од браће своје и од синова кћери наро-да свога да узмеш за себе од њих жену, јер у гордо-сти је пропаст и несигурност многа, и у несташици умољење и убоштво велико; јер несташица је мајка глади.

14. Награда сваког човјека, који ако буде радио, нека код тебе не касни, него му подај одмах, и ако послужиш Богу, узвратиће ти. Пази на себе, чедо, у свим дјелима

својим, и буди васпитан у свему понашању своме. Ле-

вит. 19, 13; Пон. Зак. 24, 14

15. И оно што (сам) мрзиш, никоме не чини. Вино на опијање, немој пити, и нека не ходи с тобом пијанство на пут твој. Мт. 7, 12; Лк. 6, 31

16. Од хљеба свога подај гладном и од хаљина својих на-гом; свим што ти преостане, чини милостињу, и да не позавиди твоје око, кад ти чиниш милостињу.

17. Потроши хљебове своје на гробу праведника, и не дај их грјешницима.

18. Савјет од сваког мудрог тражи, и не презри ни један савјет користан:

19. И у свако вријеме благослови Господа Бога и од Њега ишти да путеви твоји прави постану, и све стазе и намјере да успију. Јер није сваки народ од (правог) савјета, него сам Господ даје сва добра, и ко га хоће – смирава, како хоће. И сада, чедо, памти заповијести моје, и нека се не избришу из срца твога.

20. А сада ћу ти показати десет таланата сребра, које пре-дадох Гаваилу сину Гавријину у Рагама Мидијским.

21. И не бој се, чедо, зато што осиромашисмо: имаћеш ти много, ако се будеш бојао Господа и ако одступиш од сваког гријеха, и будеш чинио оно што је угодно пред Њим.

1. И одговорившиТовија рече му: Оче, све ћу учинити што си ми заповиједио.

2. Али како ћу моћи узети сребро од (онога) кога не познајеш?

3. И даде му рукопис и рече му: Тражи себи човјека, који ће поћи с тобом, и даваћу му плату, док сам жив; и иди да узмеш сребро.

4. И пође да тражи човјека и нађе Рафаила, који бјеше анђео, и (он) не знадијаше.

5. И рече му: Могу ли поћи с тобом у Раге Мидијске, и да ли познајеш та мјеста?

6. И рече му анђео: Поћи ћу с тобом, и пут ми је познат, и код Гаваила брата нашег сам живио.

7. И рече му Товија: Причекај ме, и рећи ћу оцу моме.8. И рече му: Иди и не касни.9. И ушавши рече оцу: Ево нађох ко ће поћи са мном. А

он му рече: Позови га к мени, да сазнам од којега је племена и да ли је повјерљив, да би ишао с тобом.

10. И позва га, и уђе и цјеливаше један другога.11. И рече му Товит: Брате, из ког племена и из ког отача-

ства си ти, кажи ми?12. И рече му: Племе и отачаство тражиш ли ти, или

најамника, који ће поћи са сином твојим? И рече му То-вит: Хоћу, брате, да знам род твој и име.

13. А он рече: Ја сам Азарије Ананија великог, од браће твоје.

14. И рече му: Добро си дошао, брате; и не љути се на мене што сам тражио племе твоје и отачаство твоје да

сазнам. А ти си брат мој од лијепа и добра рода: Знао сам Ананију и Јонатана синове Семије великог, пошто смо путовали заједно у Јерусалим на поклоњење, да принесемо првине и десетине плодова, и не заблуди-ше у заблуду браће наше. Од доброг си коријена, бра-те.

15. Него реци ми: коју плату да ти дадем? Драхму на дан и остало потребно као и сину моме?

16. И још ћу ти придодати плати, ако се здраво вратите.17. И договорише се тако. И рече Товији: Припреми се за

пут и нек вам буде са срећом. И припреми син његов, што је за пут. И рече му отац: иди са човјеком; а на небу обитавајући Бог благословиће пут ваш, и нека анђео његов, буде вам сапутник. И изађоше обојица да отпутују, и пас дјечаков са њима.

18. А заплака Ана мати његова и рече Товиту: Зашто одас-ла чедо наше? Зар он није жезал руке наше, кад улази и кад излази пред нама?

19. Сребро сребру и да не стигне, само чедо наше кад би нам остало.

20. Јер што нам је дат да живи од Господа, то је нама довољно.

21. И рече њој Товит: Не тугуј, сестро, здрав ће се вратити, и очи твоје видјеће га;

22. јер анђео добри путоваће са њим, и благословиће се пут његов, и вратиће се здрав.

23. И преста плакати.

ГЛАВА ПЕТА

33

м

ај / 2009 / svetigora

осле повратка у Константинопољ (из Ха-зарске мисије), браћа Кирило и Методије су се опет растали један од другог. Кирило је остао да живи при храму Светих Апосто-ла, на располагању цару и повјерени су му

важни државни послови, док је Методије био постављен за игумана манастира По-

лихрон. Пребивање Кирила у храму Светих Апо-стола и игуманство Методија у манастиру По-лихрон, су биле само прелазне фазе и припре-ма за ново дјело које ће бити важније у поређењу са претходним. То ново и важно се брзо и ис-пунило: двојица Солуњана ће се убрзо упути-ти на испуњење мисије васељенско-историјског значаја. И управо 862. године је дошла посланица, и то из веома удаљене, по тадашњим мјерилима, земље. Кнез моравски Растислав се, по Божјој заповијести, савјетовао са својим кнезовима и са Морављанима, а затим је послао писмо цару Михаилу у којем пише: „Иако су наши људи одба-цили незнабоштво и држе се хришћанског зако-на, ми немамо таквог учитеља, који би нам на на-шем језику изложио истиниту хришћанску вјеру, да би се и друге земље, видећи то, угледале на нас. Зато нам пошаљи, владико, таквог епископа и учитеља. Јер од вас се добар закон шири по свој васељени.“Земљу којом је владао кнез Растислав, је византијски цар Константин Багрјанородни на-звао Великом Моравском, да би разликовао об-ласт коју она обухвата, од области која се нала-зила јужно од ријеке Мораве, и која се називала „Мала Моравска“. Тако да придјев „велика“ уоп-ште не указује на посебну величину земље, него на њен положај. Али гдје се заправо простира-ла Велика Моравска? Више од сто година исто-ричари и слависти су сматрали да се њена пре-стоница налазила у области горњег тока ријеке Мораве, тамо гдје она протиче кроз Моравску. Зато су они претпостављали да је Велика Морав-ска обухватала у себи Словачку, Панонију, јужну Пољску, и поједине дјелове источне Њемачке. У последње вријеме та теорија је доста оспора-вана, и дати су довољно поуздани аргументи за њено исправљање. Прво се појавила теорија, која је ту област смјестила много јужније, у реон древног Сирмиума, поред доњег тока Мораве, у област данашње Славоније. Друга теорија, такође убедљиво, историјски центар Велике Моравске преноси у пространу долину ријеке Тисе, која тече из источне Мађарске у Румунију. У сваком случају, без обзира на то коју од тих теорија да прихватимо као тачну, у суштини то ништа не мијења, како у схватању значаја и важ-ности дјеловања Солунске Браће међу Словени-ма, тако и у признању уистину колосалне култур-не улоге у животу тог новог народа, коме је треба-ло да активно ступи на историјску сцену Европе.У вези са жељом Растислава да добије епископа

можемо закључити да је он без сумње тежио томе да моравска Црква добије независност од баварске јурисдикције, јер Морав-ска Баварију није сматрала пријатељском земљом. Поред тога, иза молбе о слању епископа извирује стремљење о уздизању Цркве у Моравској у ранг архиепископије. Растислав је без страха могао да тражи епископа из удаљене Византије, која није имала никаквих претензија на Моравску. Ипак, Моравска ће до-бити епископа много касније (после 869. године) у лицу Светог Методија. Поред питања о црквеној независности Моравске, молба Рас-тислава за добијање хришћанског учења у писменој форми поставља, у правом смислу, и питање о културној и духовној сло-боди.Тако иза простих и немуштих израза у посланици кнеза Растис-лава императору Михаилу, крије се јасна и далековидна поли-тичка перспектива од огромног историјског значаја.Када је цар Михаило саслушао молбу посланика кнеза Растис-лава, он је одмах позвао к себи Кирила и рекао му да, без обзи-ра на умор од претходне мисије, мора одмах да пође у Морав-ску, јер нико други није у стању да изврши такав задатак. Кири-ло се прихватио да испуни наређење императора, уз услов да у Моравској постоје „слова (знаке) за њихов језик“. На те Кирило-ве ријечи император је одговорио: „Мој дјед и мој отац и мно-ги други су их тражили (то јест слова словенске азбуке) и нијесу их нашли, како их ја могу наћи? Можда ће их теби дати Бог, Који даје оном који моли без сумње и отвара онима који куцају.“ Ки-рило се покорио царевом наређењу, и помоливши се заједно са својим сарадницима, одмах се прихватио посла. И Бог, Који слуша молитве својих слугу, брзо му је открио писмо и он је по-

jubi

lej

А. Е. Тахиаос

Свети Кирилo и Методиjе уочи словенске мисиjеПоводом 1140 година од упокојења Светог Кирила Словенског, подсјетићемо се укратко на његову мисију међу Словенима. Наводимо изводе из научног рада угледног универзитетског професора из Солуна.

34

svetigora / / /

200

9 /

мај

чео да пише ријечи Јеванђеља: „В начале было Слово, и Сло-во было у Бога, и Слово было Бог.“ и остало. Дакле први који је открио словенску писану ријеч био је Кирило, а поред њега и Методија у том дјелу су учествовали и многи сарадници „који су са њима били једномислени“. И писци житија Св. Кирила и Методија и други словенски извори биљеже, да је Кирило саста-вио словенску азбуку уз директну помоћ Божјег откривења. Сто-га је она одмах призната као Богом дата, за разлику од азбука које су позајмљене код других народа из сусједства, или које су састављене на основи азбука које су постојале до тада. Мудроме Кирилу заиста је успјело да створи нешто ново, што се разлико-вало од свега познатог до тада. Та азбука је названа „глагољица“ или, како је обично називају, „глагољичко писмо“. Назив произ-илази од словенске ријечи „глагол“. Писана слова те азбуке су посебног облика, који није сличан ниједној од азбука које су данас познате. Такав посебан облик слова довео је до многих теорија и расправа везаних за питање о поријеклу глагољице. Својевремено су биле написане теорије о њеном поријеклу од грузијске, јеврејске, сиријске, и цијелог низа других азбука и пи-сама. Ипак, ниједна од тих теорија није дала задовољавајући од-говор на питање на који начин и зашто се појавила тако необич-на азбука. Познати руски научник Е. Е. Гранстрем изнио је теорију, која је добила широко научно признање и која је у потпуности од-говорила на питање о поријеклу глагољице, и обесмислила даље спорове о том питању. Гранстрем је доказао да је Кири-ло, састављајући словенску азбуку, бирао за њу слова из крип-тографских азбука и из симбола, који се употребљавају у разним областима наука које су се изучавале у Византији.Но, поред азбуке, тежак задатак за људе, који су радили под ру-ководством Кириловим, било је и стварање књижевног језика за Словене, који код њих није ни постојао. Код народа, који није имао духовне и културне просвјете и образовања, у језику није постојало ни одговарајућих појмова. Управо њих је и требало створити на словенском језику.Прва књига, коју је Кирило превео на словенски језик, била је Јеванђеље. У књизи се налазио увод, у коме је велики филолог објаснио свој приступ при преводу. На жалост, од тог текста, који је, највјероватније, у почетку био написан на грчком језику, сачу-вао се само један исјечак у преводу на старословенски језик. Али чак и из њега можемо да одредимо циљ са којим је увод и напи-сан. У њему се говорило о најважнијем дјелу, првом у историји преводу Јеванђеља са грчког на словенски језик. Објашњење језичких и филолошких особености тог подухвата, било је намијењено не толико Словенима, већ више царској и црквеној власти, да би они схватили на који начин је тако изражајно бо-гата, узвишена ријеч, могла бити преведена на прости и још оскудни словенски језик. Кирило пише: „Ријечи нијесмо бук-вално мијењали њима одговарајућим изразима. Зато што нама нијесу биле потребне те (саме) ријечи и изрази, већ њихов сми-сао. Из тог разлога, када је смисао на грчком и словенском језику био исти, ми смо преводили израз (буквално) истом ријечју; али када је израз имао више значења, или је била опасност да се из-губи смисао, тада смо, не губећи смисао, ми преводили (тај исти израз) другом ријечју. Грчки језик, при преводу на други језик, немогуће је преводити на један исти начин, и то важи за све језике, на које се он преводи. Често се догађа, да ријеч, која има финоћу, у једном језику, није таква у другом; и која је узвишена у једном, није таква у другом; и која има важно значење у једном језику, није тако важна у другом... Зато је немогуће да се увијек слиједи грчки израз, али оно, што је обавезно да се увијек сачу-ва, - то је његов смисао.“Ево каква објашњења је давао Кирило, наводећи затим и примјере из оба језика, да покаже велику сложеност тог дјела и да оправда метод који је примијенио у раду.

После одговарајућих припрема, с прољећа 863. го-дине мисионари су отпутовали у Велику Моравску, узевши са собом дарове и посланицу цара Михаи-ла III књазу Растиславу. Михаило је увјеравао Растис-лава, да је Бог, видећи његову вјеру, „учинио и сада у наше дане – откривајући слова за ваш језик – то, што није било дато никоме у ранија времена, да би и ви били прибројани великим народима, који сла-ве Бога на свом језику. Теби смо послали онога, коме их је (слова) Бог открио, човјека часног и побожног, књижевника и философа. Прими овај дар, који је вреднији од сваког сребра и злата, и драгог камења, и свог пролазног богатства.“И тако, непропадљиви дар који је Византија послала Словенима их је увео једном и заувијек у круг култур-них народа васељене.

Извор: Богословски вјесник број 3, за 2003. годинуСа руског: братија Цетињског манастира

rekli su poznati o bogu

„Ја у Бога вјерујем и по савјести могу да кажем да, ни у једном тренут-ку свог живота нисам био атеиста“. Једном је неки коресподент поставио питање Ајнштајну, да ли признаје историјско

постојање Исуса Христа. Научник је одго-ворио: „Неоспорно! Немогуће је читати Јеванђеље, а да не осјетите стварно при-суство Исуса Христа. Његова личност пул-сира у свакој ријечи“. И, ево како овај на-учник исповиједа своју вјеру. „Истина је да сам Јеврејин, али сјајно искуство Исуса Назарећанина је потресно утицало на мене. Нико се тако није изразио као он. Заиста, постоји на земљи само једно мјесто, гдје ми не видимо сјенку, а то је Личност – Исус Христос. У њему се Бог јавио у најјаснијем и најсхватљивијем лику. Њега поштујем!“

Алберт Ајнштајн, (1879-1955),физичар, творац теорије релативитета

35

м

ај / 2009 / svetigora

ве године, 7. априла, на Благовести, навр-шило се 115 година од рођења и 30 годи-на од блаженог упокојења преподобног

Авве Јустина (Поповића). Тим поводом, у мана-стиру Ћелије надомак Ваљева, гдје је отац Јустин био архимадрит до упокојења, одржан је велики благовештењски црквено-народни сабор. Тога дана манастир Ћелије је подсјећао на Острошку Светињу; хиљаде вјерујућих сабрало се око гроба оца Јустина из свих крајева Србије, Црне Горе, Грчке, Све-те Горе... Свету архијерејску литургију служили су Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митро-полит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Архи-епископ Руске Цркве за Берлин и Германију Г. Мар-ко, Епископи бачки Г. Иринеј, рашко-призренски Г. Артемије, ваљевски Г. Милутин, врањски Г. Пахомије, умировљени захумско- херцеговачки Г. Атанасије, липљански Г. Теодосије и диоклијски Г. Јован. Сас-луживало је бројно свештенство и монаштво, а благољепију богослужења, на себи својствен начин, допринео је Хор Богословије „Свети Сава” из Београ-да. Свечаности је присуствовао и министар вера у Влади Србије проф. др Богољуб Шијаковић. Након Светог Причешћа, на гробу Авве Јустина је пререзан славски колач. Том приликом је Високопреосвећени Архиепископ берлински и гер-мански Марко присутне поздравио подсјећањем да је „Авва Јустин овдје као сунце Европи, био и јесте звијезда православног српског народа и небо нашој земљи. Овдје имамо извор љубави, светости и све-тосавске мудрости. Његов гроб и мноштво сабра-них око њега свједоче да је он свијетло у тами овога свијета и да нема мјеста гдје се свијетло оца Јустина није ширило”. Говорило се и о динамици радова на изградњи Ћелијске троцркве која се, по тестаментној жељи оца Јустина, подиже у част Светога Саве, Свето-га Јустина Философа и Свете Марије Египћанке. Највећи дио средстава обезбеђује се из издавач-ког фонда Манастира Ћелије заснованог, у највећој мјери, на дјелима Авве Јустина. У ваљевском дому културе увече је приређена вели-чанствена духовна академија на којој је Митрополит Амфилохије бесједио о лику и дјелу оца Јустина.У овом броју «Светигоре» интегрално доносимо бесједу Владике Атанасија (Јевтића) коју је тога дана изговорио у току Свете литургије.

Владика Атанасије (Јевтић)САВ ЈЕ БИО БЛАГОВЕСТ И БЛАГОВЕСТИВСве што је Бог имао у срцу своме, у дубини Љубави Своје, у благовољењу Своме од вечности, данас је саопштио, рекао, објавио, благовестио. Благовесни-ик анђео је најавио Богородици највећу благовест,

највећу радосну, благу, добру, спасоносну вест. Дакле, Благо-вест је највећа и радосна вест спасења. Син Божји, Син Једног Оца је, да би свако људско биће постало Син Божји, онај, по при-роди Јединородни, постао Прворођени међу многом браћом; а ми, по природи створења, постајемо усиновљени - браћа Његова, а деца Божија. Благовесник те благовести арханђелове, светотројичне, свеспасоносне, био је данас Свети Арханђео Гаврило. А у нашем времену благовесник је, опет, анђео у телу, Благоје - отац Јустин, који је рођен на овај дан на који прослављамо и 30 година од његовог пресељења у Царство Не-беско. Сав је био Благовест и благовестив. Сав је био Јеванђеље и Јеванђелиста. Отац Јустин је говорио на овоме месту у овој светињи, у ово-ме народу, у овоме веку да постоји, нажалост, и горковест. То је сурогат за којим људи јуре и трче као што је Адам за лажи-ма ђавољим појурио. И који је резултат био што га је послушао? Нађе се наг, скрива се од Бога. Отац Јустин је био Благовесник, али је говорио и о горчини горковести, и то немојмо да забора-вимо. Пророк кога је Бог дао у наше време! А проверен је тиме што је био гоњен, прогоњен и оно што су били сви Божји про-роци. Срцем је од детињства желео да буде мученик, и узео је име Светог мученика Јустина, али му је Бог дао да по савести, вољи, хтењу и по извољењу буде мученик. Зато је песник свето-горац, написавши службу са тропаром и кондаком, назвао оца Јустина новим Исповедником, новим Богословом, тј. мучени-ком по произвољењу, по хтењу. Мучеништво није да га прово-цирамо, јер треба да пожалимо и оне гонитеље. Каква ће бити њихова судбина зато што гоне исповеднике Христове? Али, с друге стране, не треба одступити кад дође час да се да сведо-чанство о исповедању Христа, тј. признању Њега за оваплоћење и остварење Благовести спасења. Његово име је ИСУС (ЈЕШУА), што значи и спасење и Спаситељ. Зато је, када му је донет, ста-рац Симеон на Сретење рекао „видеше очи моје Спасење Твоје”. У јеврејском је и спасење и спаситељ иста реч. Сведочио је отац

repo

rta`

aРА

ЈО В

ојин

овић

Ћелијски сабор поводом 30 година од упокојења оца Јустина (Поповића) НОВИСВjЕТИЛНИК ЦРКВЕ БОЖИjЕ

36

svetigora / / /

200

9 /

мај

Јустин о томе Спасењу. Нови Исповедник - али проверен! У исто време нови Пророк, нови Богослов! Велики знак и дар Божји на-шем времену! Из Врања, с југа, овде у Србији, а на граници оста-лих српских крајева и земаља, сведочио је са љубављу, жртвом, озбиљношћу, са одговорношћу и строгошћу, а Јеванђелском Речју Благовести спасења. Посебно се вама обраћам, драга децо, јер је отац Јустин опомињао на речи Господње да сви будемо као деца. Сведо-чио је да је Бог послао Сина Свог у овај свет, и било у каквом стању да је свет, има спасења јер има Спаситеља. Кад је овде проповедао, наишао је неки новинар који се после подругивао у несрећној „Политици”. После тога Јустин је завршио беседу ре-чима пророка Јеремије „проклет човек који се узда у човека”. А тај новинар је иронисао са тиме, као што најчешће и иронишу. Отац Јустин се насмејао:”Ех, нека их”. Кад се човек узда само у човека, било у себе, било у Европску Заједницу, или, не знам све какве „евроатланске интеграције”, онда је тај човек проклет. Али је Бог постао човек, да не буде човек проклет, него да испуни човека Богом, да постане Богочовеком - Син Божји - боголико створење, неотуђиво, неопозиво боголико! И отац Јустин је био овде проповедник, сведок и исповедник, не само Бога, него ис-тинског човека. Данас је човек углавном располућен и, погото-во, одвојен од Бога. Пробајте да у Европи кажете реч: БОГ! Нема је ни у такозваном Уставу, нема је нигде! А има - чега све нема: рашчовечења човека, обешчовечења човека, има „подчовека”, како говори отац Јустин, или, у бољој варијанти „качовека” који тек што има шансу да постане човек. Шта нам сада намећу уме-сто човека? Чак је Пилат, представник римске власти, рекао: ево човека! Ја овде покушавам да мало подсетим на Авине речи. Није мрзео Европу, али није био идолопоклоник Европе. Гово-рио је попут Достојевског. Европа је нама мила, али, Европа је гробље без Христа; окречени гробови ако нема Бога који вас-крсава човека из гроба. Сав његов пут (човеков), сва његова достигнућа, сва цивилизација је, говорио је отац Јустин оно што и он каже, храна за црве у гробу. Говоре нам: ми хоћемо у Евро-пу! А ми хоћемо у Царство Небеско! Ако Европа не воду у Цар-ство Небеско не треба нам! Говорио је неко недавно да је наша будућност НАТО, и то је било на дан бомбардовања једног невиног народа. А ја ка-жем, говорећи пророчку реч: ако је то будућност српског наро-да - нек је проклета! Будућност је наша да се царство земаљско споји са Царством Небеским, а не да буде проклето и одбаче-но, како иронишу: Срби су народ Царства Небескога. Није тач-но! Срби су народ култа мртвих. Није тачно! Све пароле и сло-гане који долазе са стране намећу се српском народу. Српски народ је народ живих! Царство Небеско освећује и осмишљује земаљско царство, и само такав земаљски живот и све што је у њему, и људи, и држава, и просвета и сва људска делатност Бо-гом је благословена. Али, није она сама себи циљ, него „ишти-

те најпре Царство Небеско и правду његову, а оста-ло ће вам се придодати”. Није нас Бог створио да нас све казни на овоме свету, и није овај свет ова-кав какав је изишао из руку Божијих. Сећате се вели-ког Солжењицина који је био и велики пријатељ оца Јустина. Не трпи европска цивилизација никога ко није по њеној мери! А она нас сакати према својим мерама, према својим зупчаницима, па нас меље. Нек иду с милим Богом! „Бог с њима”, што кажу браћа Руси. Ми ћемо својим путем, усправни као човек. Чо-век усправан, кад стане, говорили су оци и мучени-ци од првих векова, и кад рашири руке - то је живи ходећи Крст! Али, не крст као само мука, страдање, патња и једностраност и посуновраћења, него као Крст који води у Васкрсење. То је пут српскога наро-да - пут Богочовека! Пут Богочовека је пут усправно-га, боголиког, христоносног, духом испуњеног и бес-мртног човека. Отац Јустин је био проповедник Бла-говести Вечнога Живота, бесмртности. Сећају се млади, ако су читали, да је отац Јустин, тек поставши доцент, на молбу београдске омладине која је покренула један часопис, написао мали текст о револуционарности Светога Саве. Прави рево-луционар је био Свети Сава јер се побунио против смрти, трулежности, пропадљивости, против лаж-нога идола кога су истакли уместо Бога Живога па га прогласили човеком богом, или не знам каквим све именима! Децо, подсећам на оно што је отац Јустин нас све време подсећао: да је човек само са Богом за-иста човек. Сећате се како је Меша Селимовић рекао, али једнострано и у једној посуновраћеној средини, да је човек са Алахом увек на штети. По Оцу Јустину „човек са Христом је увек на добитку. Шта ће нам Бог”, говорио је, „који не зна шта је човек, какав је људски живот, људско тело, људски бол, људска смрт?. Само Бог који је прошао људски живот у свим његовим стањима и фазама и прошао кроз смрт и изашао из гроба, само тај Бог вреди и заслужује и достојан је да буде Бог човека. Најгори бог кога човек може да изабере је сам човек, најлошији идол, насупрот чо-веку који је неотуђиво обдарен ликом Божијим, та-лентима, способностима, даровима, али слобо-дан да изабира свој пут да не би Бог био тиранин и наметљивац”. Сетимо се Адама. Бог није хтео робо-ве него синове. Зато каже Господ у Јеванђељу које се чита у служби оцу Јустину: ако ко хоће за Мном да иде, нека понесе крст свој. А «крст свој» је тај људски усправни став достојан човека, Бога и Вечнога Жи-вота. Нека би благовест оца Јустина на овај његов празник и празник Богородице, на 30-годишњицу његовог блаженог упокојења, подсетио нас на то да смо Богом запечаћени. Највећа несрећа и трагедија је кад то у себи бришемо, мењамо, фалсификујемо, кривотворимо. Само већу несрећу тиме стварамо човеку. Наравно, човек је слободан да изабере, али и одговоран за оно што је изабрао. Нека би нас отац

37

м

ај / 2009 / svetigora

Господу предраге Сестре моје,Ево, иако ни по којој мери ни кантару ни се-кунда, заиста, времена немам, ипак, у љубави Христовој према Вама отимам време и прко-сим ходу сунца и месеца, као што је пророк

Божији у бици са непријатељима Израиљевим чинио. Зар и ми нисмо слуге Божије, зар и нама није Го-спод рекао:” Другови моји !” - Да, та света реч данас је упрљана другарством антихристовим (зар може ма где ван Христа бити другарства, зар није Стаљин, наказа у сподоби људској, показао шта значи” другарсто “ у кући нехристовој !?) - Да, и ми смо позвани на Велики Бан-кет који небо већ овде приређује и даје, већ овде, међу гладним просјацима овога света. Зато се и журимо, али у часовима силе своје вичемо сунцу: ‘’Стани!’’ и звезда-ма: “Не мичите се !” Зато Вам ја данас пишем, данас, кад, заправо, ни секунда времена немам. Хоћу најпре о музици да Вам говорим. Да Вам саопштим коју реч о томе милозвучном Говору Божијем на ово-ме свету, и на свим световима Божијим. У ранијим ве-ковима људи су говорили о “музици сфера”, и тврдили да се у васиони непрестано чује нека тајанствена, див-на, музика, која својим божанским звуцима испуњује цео бескрајни простор звездани. Мислили су да звезда звезди шапуће речи Вечне Љубави говором само звез-дама знаним, а тај говор, као говор изнад сваког гово-ра, могао је бити само музика, мелодија нота, нота не-компонованих руком људском, и замишљених ограни-ченом, заглушеном људском душом. То су симфоније, мислили су наши преци, које су само анђели могли спевати, само њихове обасјане душе могле компоно-вати и предати звездама, да се дошаптавају кроз мрач-не, кроз недокучне даљине звездане. И оне су шаптале, говориле су језиком музике, јединим могућим. И кад се потомак Адамов, мучен проклетством свога претка, пробијао кроз густе прашуме мука и зноја, кад је душа запиштала, у вечитој жалости за Изгубљеним Рајем, онда се милост Божија спустила на људе: научи-ла их је музици, песми, тајном говору душе. Тако су пес-ма и музика биле прве утехе које је небо дало земљи, прве, после оне највеће и главне:” ... И род женин стаће змији на главу ... “ Музика оста и данас оно што је била најпре: велико откривење Божије. Гласник лепших све-това одређених за човека и за душу његову. Капара тих светова у недоступној лепоти звука, у шареном ткању мелодија, које дочаравају оно што сада немамо, али што нам је спремљено, што нас, припремљено, очекује. А музика, то тихо куцање на врата нашег срца, храбри нас, теши, доказује да смо заиста створени за лепше, за више, за савршеније и срећније светове, тамо где ће музика бити отворена књига, где ће њени звуци бити део самог живота, не прижељкивања, и наде, и чекања, већ Живота Самог. Зато се по музици распознају људске душе. Оне које му-зици отварају своје капије, те су душе ближе осећању неба, и невидљивих анђелских светова. Али, авај, све је на овоме проклетоме свету проклетство и искушење, све ја замка души, све је опчињено магијом змије, која пуже и вуче се по свима стварима земаљским, и од свих њих прави клопку за људе. Тако и с музиком. Многи су због ње и душе погубили. То је као кад би нам дали пре-красно језеро, зелено и плаво, и пуно златних обала и рајских птица. И кад би ми, уместо да уживамо у њему,

Јустин подсетио на тај прави избор, на избор Јустина Му-ченика, на избор Натанаила, на избор Светог Саве и Светог Владике Николаја, на избор овога народа који се зове Ко-совски избор. Зашто славимо Косовски завет? Зато што је био опредељење за Царство Небеско, али и борба за истинско земаљско царство. Борио се Свети Кнез великомученик, три коња под њим су убијена, седам рана је носио, и положио је свој живот јер се определио за Царство Небеско. Не верујте онима који деле Небо од земље! Лажу вас! Човек је биће небоземно. Ако заборави земљу па се вине само у небо, у разне мистике, зилотизме и једностраности, а има их и на Истоку и на Западу колико хоћете - нечовек је! Пориче да је Бог постао човек и показао вредност и достојанство човека. Исто тако је неправедан нечовек који човека сво-ди само на земљу и на тело, на ову тамницу која се зове свет ако нема отворено небо. Човек је богочовечанско биће, као што је говорио отац Јустин. Човек је биће коме је заповеђено да постане Бог и снабдевен је потенцијалима да постане Бог! Али не отмицом, како му је понудио ђаво, него сарадњом, љубављу, синергијом. Зато, држимо се Православља, не као искључивости и мржње према дру-гима, него као једноставног исповедања, сведочења и доживљавања истине о богочовечанском назначењу чо-века, о потенцијалу богочовечанском и о могућности тога остварења у заједници са Богом Живим и са другим боголи-ким људима, а то је - Црква. Црква је заједница деце Божије око Јединородног Детета Божијег Христа. „Велика је тајна”, како је говорио велики Патријарх Фотије, кум нас Словена, „како је Бог постао човек и остао Бог да нас учини богови-ма по благодати, а да останемо људи”. То је била Благовест оца Јустина и ништа мање од тога. На то вас подсећам и у име домаћина захваљујем свима присутнима. Отац Јустин је жижа, језгро и сабориште које нас све сабира. Нека вам, драга децо, ово остане као трајна успомена. Немојте да вам срце освајају друге лажљиве, варљиве и виртуелне ствари, нажалост, поразне. Њих је Отац Јустин називао врућим пе-ском којим жедан у пустињи покушава да угаси жеђ. Нека је благословен Бог Благовесник и Благовест Његова Пресве-те Богородице и Христос Спаситељ и Његов благовесник Свети Ава Јустин. Нека сте сви благословени Богом Благо-весним, Богом Спасоносним, Богом Човекољубивим, Оцем, Сином и Духом Светим, и сада и у вечности. Амин!”

Св. Муч. Евтихије и др м. Беочин 6-IX-64

38

svetigora / / /

200

9 /

мај

скочили у њега и за-давили и тело и душу своју. Тако и са музи-ком. Она је предивни предео, за онога ко има мапу, и познаје стазе и богазе своје сопствене душе, и ко зна и позна слабост људске природе, от-рованост потомака Адамових, неспособ-них да седе на обали предивног језера зе-леног и плавог, већ се отискују с његове меке обале, посу-те цвећем, и налазе смрт у хладној води његовој. То је она прастара опасност, која мами, и коју треба познавати, да би постала неопасна. Јер му-зика није небо на овоме свету, она Га само предсказује, из далека на њега указује, и опомиње да се, сада, између нас и Неба налази непремостива провалија. Тешко оном ко покуша својим слабим ногама да је прескочи ! Заиста, уместо да остане на зеленој оба-ли језера, и созерцава плаву и шарену лепоту његову, његова ће нога склизнути, и наћи ће свој крај на дну језерском. Ја се не бојим за Вас, сестре моје дивне, Ви сте обучене у оклоп мудрости и знања, Ваше душе отварају се звуцима божанске му-зике, али капије њихове остају затворене за све сиренске звуке који вуку на дно језера, које, најпре, омађијају, онда вуку, и напо-слетку довуку до паклених врата. Пазите, као што је и сама музика само по површини присутна, приступачна, тако су и ове моје речи о њој само једна далека на-помена, њу треба тихо ослушнути. Сачекати тајне одговоре. Тада ће донети плода. Ја знам да међу Вама има бар једна душа која ће чути, и чувши разумети и радовати се. Како сте, миле сестре моје? Како бројите ове кратке дане јесени

наше битке? Пролеће је на прагу. И кад цича за-шкрипи на прагу, ми јој довикујемо: “Склони се, мразе, ето маја, стоји за тобом, хоће да уђе у дом мој! Уђи, мају, уђи!” И ми никад нисмо ван маја Божијег. Кад Вам ово говори онај кога чува новем-бар и децембар овога света, са својом немоћном полицијом и ланцима, онда знајте да је тако! Нажалост, бес немоћи антихриста покушава на све могуће начине да нас омете: ево сам морао јуче Јелени послати два писма с повратним реце-писом. Сад га неће моћи прогутати мрак монахо-бораца и богобораца, ни у њихове мреже улови-ти рибу Божију. Ако ни сад не буде одговора, онда ћемо једног брзог дана пежоом, заједно с Вама, поћи у потеру за душом која нама припада. Добио сам од драгог Мирка карту из Србобрана, било мије много драго. Захваљује на транзисто-ру. Како је транзистор служио? Нека Вам свира од јутра до мрака! Ово је папир из болнице. Ово су разни графички знаци и мерења срца, живаца, итд. То је остало у београдској болници. Баш Вама на њему пишем, јер хоћу да с његовом употребом, то значи нестан-ком, означим молитвену веру и наду да ће Вашим моћним молитвама невеста и заручница Христо-вих нестати и болест моје миле мајке мученице. Ево шаљем карту, слику м. Беочина Мирку. С. Параскево, јави јеси ли могла прочитати сваку реч овде.

Од Господа Вам Музичку Радост жели Ваш брат Ен. + Варнава (Настић)

Музика – велико откривење Божиjе

Писмо монахињама манастираЈазак на Фрушкој Гори

mu

zikaсв. исповједник ВАРНАВА

(Настић), Епископ Хвостански

rekli su poznati o bogu

„Желим да проникнем у основне принципе по којима је Бог створио универзум. Ништа друго ме не занима.“

Алберт Ајнштајн, (1879-1955),физичар, творац теорије релативитета

„Свето Писмо не може никако, ни у којем случају да проповиједа лажи, нити да гријеши; његове изреке су апсолутно и неприкос-новено истините!“

Галилео Галилеј, (1564-1642),италијански физичар и астроном

„Очи и крила лептира су довољна да се постиди безбожник!“Дени Дидро, француски филозоф и писац,

отац енциклопeдиста

39

м

ај / 2009 / svetigora

На Св. Литургији на праз-ник Вазнесења Господњег, који празнујемо у четвртак шесте недеље по Пасхи, о вазнесењу нам приповедају и Апостол (Дап 1, 1 - 12) и Јеванђеље (Лк. 24, 36 – 53). Ево како нам Св. апостол и јеванђелист Лука све-дочи овај догађај у свом Јеванђељу: ‘’И док они ово говораху, и сам Исус ста-

де међу њих, и рече им: Мир вам! А они се уплашише,

и будући устрашени, помислише да виде духа. И рече им: Што сте збуњени? И зашто такве по-мисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тијела и костију као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге. А док још не вјероваху од радости и док се чуђаху, рече им: Имате ли овдје шта за јело? А они му дадо-ше комад рибе печене, и меда у саћу. И узевши једе пред њима. А њима рече: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима. Тада им от–вори ум да разумију Писма. И рече им: Тако је писа-но, и тако је требало да Христос пострада и вас-крсне из мртвих трећега дана, и да се у његово име проповиједа покајање и опроштење гријехова по свим народима, почевши од Јерусалима. А ви сте свједоци овоме. И ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узноша-ше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, и бјеху непреста-но у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!’’ У Делима Апостолским, пак, пише следеће: ‘’Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити до дана када се узнесе, пошто Духом Светим даде заповјести апостолима које изабра, којима и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему. С њима боравећи заповједи им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене; јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије овијех дана. Онда они који бијаху сабрани питаху га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоста-вити царство Израиљево? А он им рече: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти, него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље. И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових. И док нетремице гледаху за њим како иде на небо, гле, два човјека у хаљинама бијелим стадоше поред њих, и они рекоше: Људи

Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо. Тада се вратише у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.’’

О Вазнесењу Господњем нам од свих јеванђелиста најдетаљније приповеда Св. апостол и јеванђелист Лука. Овај догађај он описује на самом крају свог Јеванђеља, заокружујући тако све

догађаје из живота Господњег и на самом почетку Дела апостол-ских, постављајући им тако добар темељ. Јер који би почетак овој књизи, која говори о животу младе Цркве, био прикладнији од спомена на славно вазнесење васкрслог Господа, Који ученике Своје не оставља сиротне, већ их при вазнесењу теши обећањем ''силе са висине''. Иако на први поглед може изгледати необично да исти писац о једном догађају приповеда на два различита на-чина, при пажљивом се читању види да та два описа један другом не противурече, већ да су суштински складни. Св. Лука вазнесење везује за остале кључне догађаје из историје спасења, пре свега за страдање, васкрсење и силазак Духа Свето-га и на тај нам начин показује право место овог великог и светог догађаја. О томе је надахнуто беседио и о. Јустин Ћелијски: ''Да-нас се завршава Ускрс, данас се завршава подвиг спасења, данас се завршава сав пут оваплоћеног Бога од рођења на земљи, од Божића, па све до завршетка спасења рода људског. Данас – Спа-совдан. Данас, овај дивни празник открива нам сву тајну Госпо-да и Богочовека Христа... Узео је на Себе тело да то тело спасе од греха, од смрти, од ђавола, и узнесе, вазнесе изнад свих Небеса и посади на сами престо Господа Славе.'' (Пасхалне беседе, Беседа 2. на Вазнесење) Господ се за тих четрдесет дана од васкрсења до вазнесења није просто јављао ученицима, већ је са њима боравио поучавајући их Царству Божијем и, како јеванђелист Лука наглашава, једући са њима. Св. Теофилакт Охридски овако ово објашњава: ''Након васкрсења, Он више није јео и пио због потребе, него само због тога да би се сви уверили у истинитост Његове телесне приро-де, као и у то да је Он добровољно пострадао и васкрсао, како и доликује Богу.'' (Тумачење Дела апостолских). И пошто им је отворио ум ''да разумију Писма'', то јест да разумеју да су сав Закон и Пророци уствари о Њему говорили и да је Он онај којег су чекали, Спаситељ народа израиљског, Господ ученици-ма казује још нешто, за њих потпуно ново: да Христос није дошао само ради рода израиљског, већ ''да се у његово име проповиједа покајање и опроштење гријехова по свим народима, почевши од Јерусалима''. Ово Господ не једном понавља ученицима после васкрсења. Морао је да им то наглашава, стога што су и они, као и генерације Израиљаца пре њих, одгајани у духу изабраности и изузетности свог народа и није им било лако схватити да је до-шло ново време и да се милост Божија сада излила на све људе, без изузетка. Али зашто стоји онда ''почевши од Јерусалима'', или у Делима апостолским: ''и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље''? Апостолима је заповедио да остану у Јерусалиму да би благовест спасења света почела баш из оног града, који је био место највећег понижења које су људи приредили Господу и Богу своме и још ''због тога што је требало да и овде многи поверују... и због тога да нико не би рекао како је Он, напустивши Своје, отишао да тражи славу међу туђима'' (Св. Теофилакт). Или, како то надахнуто објашњава Св. владика Николај: ''Зато што је у Јерусалиму принета велика жртва за сав род људски, и што је ту засијала из гроба светлост васкрсења. У тајанственом смислу, пак , - ако Јерусалим представља ум у чове-ку, јасно је да од ума треба да почне покајање, смиреност, скру-шеност, па да се одатле распростре на целог унутрашњег човека.'' Још им је заповедио да се не удаљују из Јерусалима и због тога да

jevan\elsko slovo

ИВАНА Јовановић

Јеванђеље o Вазнесењу Господњем

40

svetigora / / /

200

9 /

мај

не би поклекли пред тежином сведочења, јер још нису били при-мили у пуноћи Духа Светога: ''Наиме, као што нико не дозвољава да војници, који треба да нападну велику (противничку) силу пођу на њу пре него што се наоружају и као што нико не допуш-та да коњи крену пре него што седне кочијаш, тако и Господ до силаска Светог Духа није до-пустио апостолима да ступају у препирке, како их огромна већина не би победила и зароби-ла.'' (Св. Теофилакт Охридски) Даље Господ објашњава апостолима о как-вом је обећању Очевом и сили са висине реч: ''а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије овијех дана.'' Израз крсти-ти се је употребљен, објашњавају Оци, да би се истакла пуноћа да-рова које ће по силаску Духа Светога примити ученици: ''Наиме, онај који се крштава у води, целим телом се погружава у њу и то чувстве-но осећа, док се онај, који просто прима воду, не орошава њоме у целости, нити по свим местима (свог тела). На тај начин, оно што је сада речено не противуречи ономе, што се говори у светим Еванђељима. После Христо-вог васкрсења из мртвих апостолима је ре-чено: Примите Дух Свети, и они су га прими-ли; тамо је тако и речено, да су они примили Духа Светога. Овде пак израз: крстићете се Духом озна-чава изливање и богатство благодати да руководе друге коју им је Господ даровао након што се узнео код Оца.'' (Св. Теофилакт) У исто време Он их нази-ва Својим сведоцима. У каквој је вези пуноћа да-рова Духа Светога са сведочењем распетог, васкр-слог и сада и вазнесеног Господа свету? Господ их није слао само да посведоче Његово дело, већ и да свет кроз сваког од њих види какав чудесан печат на човека ставља вера у васкрслог Сина Божијег и како та вера рађа нове људе. Упркос времену које су провели са Господом и упркос свему чега су за те три године били сведоци, и ученицима је било по-требно рођење свише да би заиста постали ''нова твар''. То време које су провели следујући Госпо-ду било је за њих време својеврсне катихезе, вре-ме постепеног преображавања старог човека у њима: ''Јеванђеље се збило не само на њихове очи и уши него и унутра у срцу и уму њиховом. Читава револуција срца и ума одиграла се у њима за три године њиховог учеништва у Христа. Та револуција састојала се у мучном умирању старог човека у њима и још мучнијем рађању новога... докле они нису постали истински и верни сведоци како те-лесног страдања, смрти и васкрсења Господа Ису-са, тако и свог сопственог душевног страдања, смрти и васкрсења.'' (Св. владика Николај, Омилије, Јеванђеље о вазнесењу Господа). Али да би мог-ли бити свету сведоци не само читавог домостроја спасења који је савршио Господ, већ и први све-доци тог чудесног преображаја унутарњег човека, сваки од њих је морао бити заливен и запечаћен изобиљем и пуноћом дарова Духа.Да апостоли још нису потпуно разумели да је до-шло сасвим ново време, време новога Завета који

ће Отац сачинити са свима који посведоче Исуса Назарећанина за Господа, показује и питање које су упутили Господу: ''Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево?'' Одговарајући

им на ово питање Господ одговара и сви-ма онима до наших дана који сматрају да је питање Царства Божијег пре свега питање времена: ''Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти, него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас.'' Другим речима, Царство Божије ће доћи у сили када за то дође пуноћа времена, али

истовремено, Цар-ство Божије је већ дошло свакоме ко Духом Светим живи овај живот и верно и храбро сведочи Го-спода свету. Пошто их је утешио обећањем Духа, Го-

спод се пред ученицима вазнео на небеса, благосиљајући их. Вазнео се на облаку који је символ славе Господње још у Старом За-вету. Овим Га је Отац изнова потврдио као Себи источасног: ''Када је било потребно призвати слугу била је послана кочија; а када Сина, престо царски; чак - не престо царски, већ Очев. О Оцу говори Исаија: 'Гле,

Господ сједи на облаку лаком' (Ис. 19, 1). Стога, као што и Отац седи на облаку, то је и Сину послао облак.'' (Св. Јован Златоуст, Беседа 1. на Вазнесење). А да не би оставио ученике збуњене и неутешне растанком послао им је ''два човјека у хаљинама бијелим'', два ангела, који су посведочили да се Христос заиста узнео на небо и да ће Он исти опет доћи. Зашто је било потреб-но да им ангели посведоче вазнесење на небо, када су то могли и сами да виде? Зашто је било потребно да их теше обећањем другог доласка, када им је Господ то већ и сам обећао? Ово прво, због тога што нису могли да погледом прате вазнесење до краја, јер ''мера те висине не постоји у створеном свету; мож-да је њој равна у противном правцу само дубина, у коју је гор-дост сурвала Луцифера, одступника од Бога, дубина у коју је Луцифер хтео сурвати и род људски'' (Св. владика Николај), те да не би посумњали у то да се заиста догодило вазнесење на сама небеса, до престола Очевог. Ово је друго, пак, плод вели-ког човекољубља Господњег. Знао је да ће апостоли бити веома ожалошћени када буду видели да њихов вољени Учитељ, Онај за Кога су сада сигурно знали да је толико очекивани Месија, одлази од њих. А када је човек у великој жалости он често губи из вида много тога што иначе зна. Да се не би десило да и они падну у очајање, заборавивши на обећања, Господ им шаље ан-геле да их подсете. Тако утешени, ''они му се поклонише и врати-ше се у Јерусалим са радошћу великом, и бјеху непрестано у хра-му хвалећи и благосиљајући Бога.'' Овако су Св. Оци кроз векове тумачили овај светли и славни догађај, оставивши нам недвосмислен одговор на питање да ли је и зашто вазнесење, после славног и целебног васкрсења, уоп-ште и било неопходно. Било је потребно, кажу, да би се свршило дело спасења, јер васкрслој људској природи није место само тек на земљи, већ јој је у предвечном савету Божијем одређено друго место, са десне стране Оца, где нас на данашњи дан узво-ди Господ Христос. ''Погледај'', каже Св. Јован Златоусти, ''како се ниско човек налазио, а како је високо подигнут; нити је било могуће сићи ниже од онога где се спустио човек, нити је могуће узнети се више од онога где га је подигао Христос.'' 41

м

ај / 2009 / svetigora

Деспа, прозно дјело краља Николе, наста-ло око 1900.год, више од сто година је било не-познато и скривено од очију шире јавности. Поједини проучаваоци и приређивачи краљевих књижевних дјела заоби-лазили су овај рукопис због његове оштећености

и нечитљивости (...). Рукопис је, као дио црногорске дворске архиве, у вријеме аустријске окупације био закопан у земљу, па су у то вријеме на њему настала и највећа оштећења. Касније је, до данашњих дана, чуван на Цетињу, у библиотечком одјељењу Музеја. Дуго су једини траг о њему биле само узгредне напомене о томе да је дјело постојало, и да је негдје у првој деценији 20. вијека објављивано у одломцима, у листу ''Мале новине'' у Београду. Проблем око ове књиге настаје и онда када је, у жанровском смислу, треба одредити. Ако Деспу посматрамо као роман, намеће се закључак да поред наратив-ног поступка и дужине, дјело има врло мало елемената рома-нескне структуре, макар у класичном књижевно-теоријском смислу. (...) Атмосфера Деспе изнутра, ако се узму у обзир и че-сте интервенције и поуке које директно даје писац, личи на драму, док опет, по својој форми, то није. (...) Деспа је више рефлексивно, психолошко него историјско дјело, иако је у њему историја стално присутна. На основу ових карактеристика, а и због чињенице да је, још за вријеме

краљевог живота, дјело излазило у настав-цима, у београдској штампи, под одред-

ницом ''дуже приповијетке'' , чини се да би га било најсрећније и по-сматрати као приповијест, или као приповијетку. При таквом посматрању, сва аргументација о Деспи као недовр-шеном дјелу би пала у воду, јер, без об-зира на широки, романескни увод о двије војске које се састају у Зети, писац убрзо ставља акценат на један догађај, једну судбину и један лик, из чијег жи-

вота, опет, издваја само једну епизо-ду. Ако би из таквог књижевног

поступка настао роман, тај роман би морао бити не-

довршен и фрагмента-ран. Међутим, Деспа,

као приповијетка, је потпуно довр-шено, зрело и, у умјетничком смис-лу, успјело дјело.

Томе у прилог иде и тврдња Лазе

Костића да је краљ Ни-кола по безброј пута из-

нова и пред људима од

књижевног укуса и кредибилитета читао своја дјела. Вјероватно је тако било и са Деспом.Историја, средњевјековно – пра-вославно и византијско поимање свијета, државе и друштва присут-ни су као позадина, декор или поста-

мент на коме се ваја, и у центар збивања ставља, лик жене, лик Деспе (деспина, на грчком зна-чи госпођа), историјске Јелене Балшић. Деспа отмено, у својој трагичности и издвојености, преживљава тешке дане слабљења и пропадања српске моћи ''госпоштине и царевања српског''. ''Госпођа Деспа, несретна кћер, несретна супруга, а несретна и владарка, због немирности, злијех мисала и злога схватања ствари врснијех погла-вара зетскијех, још је једина бдила над онијем, што ками остаје од Зете. Видјела је, мучила се је, обијала је сирота, залуду, Жабљак, Дубровник, Млетке, па и сами Рим и вапијала за помоћ. Не би никога да јој руку пружи.'' Добра, тужна, мудра, умна и лијепа зетска књегиња, царска кћер, ''дивна као дивни дан којијем се прољеће завршује, а љето почиње'' на страшној балканској позорници, у великим сукобима народа и вјера, гледајући како се гру-бо распарчавају и нестају српске територије, на-диру Турци и Латини, а туђа историја и култура гутају православне градове, цркве и људе, поку-шава снагом личног ауторитета, непрекидним залагањем, молитвом и на крају и личном жртвом, да свом нејаком сину Балши Трећем улије српску свијест, обезбиједи му круну и ојача позиције. (...)Опис њеног психолошког стања, велике напре-гнутости, игре нерава су најбоља мјеста у дјелу. (...) «Што мишљаше ова госпођа? Што се је збива-ло у они тренутак и каква је била њена душевна борба? Ах, она и онда бјеше лијепа!...''То људско непристајање, побуна против живо-та претвореног у једну мучну непромјенљивост и стална потреба да се личне жеље, љубави и потребе занемаре, рјешавају се вјером у Бога и пристајањем на жртву. Онога момента кад се то схвати и прихвати, ма колико пут био тежак,

prikaz

ВЕСНА тодоровић

''ДеСПА'' краља Николе,прича о красноj и отменоj српскоj принцези

''Ти царска кћери Лазарева, ти супругои мајко Балшића, с бонијем срцем сигледала расап српске моћи ијединства, виђела си очима дубинупонора што све то прогута и душа тикрвава плаче за толике жртве иизгубе наше...''

Краљ Никола ''Деспа''

42

svetigora / / /

200

9 /

мај

настаје олакшање. ''Сад си права кћер Лазарева'', су ријечи којима један од јунака поздравља исход унутрашње борбе Де-спине. (...)Два момента, женидба Балше Трећега и Деспина одлука о поновној удаји, уз претходни опис турске војске и њеног надирања кроз Зету и чамовања и чекања јунака, сердара Ра-ича у Подгорици, да се нешто деси и војска покрене, су сав садржај, наративни костур приче око којег писац доста успјешно плете своје рефлек-сивно ткање, мисли о живо-ту, вјери, рату, посту, држави, слози, срећи љубави, љепоти, браку, политици...''Вјера из решета човјечанскога и ништави-ла пропушта све што у њему има људскога, а задржава оно овијано зрно рајско.''''Колико се само у један рат суза пролије, јаднијех срда-ца преломи, колико се жеља, милости и љубави смрви, ко-лико се имања проспе? А ђе су опет саморанци? Удови-це? Сирочад? Колико се њих поскита без бранитеља, без хранитеља?''''Царства и државе старају и умиру као год и људи.'' ''А за срећу – срећу Бог дијели.'' ''Не варајте се, људи, помоћи вам ни од куда нема, она вам је само у слози и српском прегнућу.''''Љубав, пажња, његовање, вјерност кадре су срце, чак и к злу окренуто, благодарношћу одвезати и са рђава пута изве-сти на добар пут, срећу и мир.''(...) Историјска Јелена, госпођа Лена – како је у народу упамћена, кћерка цара Лазара, удала се 1385. год за зетског господара Ђурђа II Страцимировића - Балшића, а већ 1389. године доче-кала је велику погибију српску и смрт свога благочестивог оца Лазара. Као млада жена сахранила је 1403. године мужа, а 1405. године и своју мајку Милицу, односно монахињу Јевгенију. Ова жена јаке воље, велике обдарености, мушке одлучности, мудра и племенита, у свом животном ставу и настојањима слична је сво-ме брату деспоту Стефану. Послије смрти свога мужа, заједно са сином Балшом Трећим повела је одлучан рат против Венеције. У то вријеме 1407. године Балша се жени Маром, кћерком ар-банашког господара Никете Топије. По свршетку исцрпљујућега рата са Млечанима, који су били уцијенили њену главу, са њима потписује мировни споразум. 1411. године удаје се за босанског војводу Сандаља Хранића. До тада опасан противник Балше III, Сандаљ постаје његов очух и заштитник. Настављајући свој живот у новој средини, Јелена своме сину у аманет оставља идеју о Зети као нераздвојном дијелу некадашњег Српског царства, блискост и ослањање на политику српског деспота и борбу за очување православља и српске цркве. Међутим, несрећа као да је била стални, и једини увијек при-сутни, пратилац српске принцезе, која ће 1421. године сахра-нити сина јединца, 1427. ће изненада умријети њен брат, де-спот Стефан, а 1435. год је умро и војвода Сандаљ.(...) Јелена је посљедњу деценију свога живота провела у молитви, тишини,

грађењу цркава на Скадарском језеру и духовној преписци са Никоном Јерусалимцем, духовником – исихастом, који је у свом чувеном Горичком збор-нику дио те преписке и сачувао. Јелена Балшић је умрла почетком 1443. године и сахрањена је у својој дивној, господственој задужбини цркви Пре-свете Богородице на Горици.(...)

Самим тим што је из те бурне биографије издвојио само детаље, својим дјелом, писац је по-казао да није хтио да изнесе пред чи-таоца историјску причу, хронологију, већ једну још дубљу причу о коријенима, духу и традицији, о човјековој припад-ности времену прије и времену послије њега, о смислу живо-та и појединцу који својим трпљењем побјеђује, а бирајући жртву, врлину и вјечност бира Хри-ста који смрћу, смрт побиједи. Деспа је дјело настало из традиције нашег средњевјековља, гдје је брига о држа-ви и ближњему, вјера у Бога и конач-ну правду, у Царство

небеско она идеја, она норма, она граница пре-ко које се пребијала и доносила свака одлука, лич-на или општега карактера, и гдје је појединац ве-личином личне жртве и свјесном одговорношћу за свакога и за све, најбоље свједочио своју при-падност и самоме себи и ближњему и своме наро-ду, а на крају (или почетку) и самом Богу као своме Оцу и Створитељу. И као што је цјелокупна српска средњевјековна књижевност отмена и високог сти-ла, златна и зрела по својим умјетничким дометима, политична у бризи за човјека, а поетична по вјери у Бога и у живи живот, тако је и ''Деспа'' краља Николе, настала почетком двадесетог, а темом везана за 15. вијек њен далеки и очигледни одјек и настављач. То је у сентиментализам и романтизам, као рухо но-вога доба, огрнути палимпсест кроз кога пробија сва вјековна сложеност и тежина српског нацио-налног хода од Немањића који су ''српски народ на врхунац славе, величине и части уздигли'', па пре-ко цара Лазара, чије је крунисање овдје приказано великом епском сценом, тужне и отмене госпође Деспе - Јелене Балшић и свих српских владара и династија, до самог писца, краља Николе, који кроз своје ликове директно и активно опомиње и упо-зорава на достојанство живота, српску слогу, и ста-ру истину да не пропадају мали него заборавни на-роди. 43

м

ај / 2009 / svetigora

repo

rta`

aС

ЛА

ВКО

Жив

кови

ћ

pо благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског и скендеријског Амфилохија и Архиепископа ти-ранског и све Албаније Анастасија, Васкршњу литургију у цркви свете Тројице, у Враки, надомак Скадра служили су шеф каби-

нета Митрополита црногорско-приморског протојереј Радо-мир Никчевић, парох цетињски јереј Љубомир Јовановић и

јерођакон Јефрем. У храму се сабрало око 150 вјерника, међу којима је било највише дјеце, која су у ствари живи свједоци

очувања вјере православне и обичаја на просторима гдје се затирала и ријеч српска. У овом насељу које је одољело притисцима и репресијама комунистичког режима, посеб-

но се очувала свијест о поријеклу и духовном наслеђу дијела данашње југоисточне Црне Горе. Отац Радомир је у литургијској бесједи говорио о величини и значају праз-

ника Христовог Васкрсења. „Велика је то тајна да један од Свете Тројице, онај који ствара сваког човјека – постане човјек и да дозволи да

га разапну, да дозволи да га човјек изда, али и да вас-крсне и да побиједи смрт и да нас спаси“, рекао је овај врли слуга Цркве Христове. Након литургије отац Радомир је, по благослову Цетињског Архијереја, пригодним поклонима даривао преко шездесето-ро дјеце окупљене око празника Васкрсења Хри-стовог у Враки.Посебну драж овом Васкршњем богослужењу дали су Срби и Црногорци римокатоличке и мухамеданске вјере, становници Враке и Ска-дра, који су, у складу са својим могућностима помогли да се Васкрс дочека и обиљежи како приличи Празнику над празницима. Представници Митрополије црногорско-приморске, међу којима је био и аутор „Скадарских елегија“ пјесник Будимир Ду-бак, као и поједини професори и ученици Цетињске богословије, уочи Васкрса били су гости оца Николе Петанија и својим присуством уљепшали су и увелича-ли јутарње Васкршње богослужење у цркви светог Димитрија у цен-тру Скадра, храму који је такође под јурисдикцијом Албанске православ-не цркве. Током боравка у Скадру они су мјесним паросима, по благослову Архиепископа Амфилохија уручили васкршње поклоне за дјецу право-славних вјерника. Госте из Црне Горе дочекали су чланови удружења „Морача-Розафа“, на челу са предсједником Удружења Павлем Брајовићем, као и професор српског језика у Скадру Светозар Ћираковић. Они су организовали посјету граду Љешу, гдје су заједно са браћом из Митрополије цетињске обиш-ли гроб Скендер-бега и нова ар-хеолошка налазишта са десне стране цркве светог Николе. Ту су, према сазнањима господи-на Брајовића, у каменој пласти-ци пронађени ћирилични запи-си који би могли промијенити званичне етнолошке и антропо-лошке претпоставке и процјене на овим просторима.ВАСКРС У СКАДРУ44

svetigora / / /

200

9 /

мај

u крипти саборног храма Христовог Васкрсења у Подго-рици промовисана је књига «Положи

наду на Господа – духовна поети-ка оца Лазара» која је посвећена блаженом спомену на архиман-дрита Лазара (Аџића), бившег игумана манастира Острог, ауто-ра монахиње Јелене (Станишић), настојатељице манастира Ћелија Пиперска. У склопу промоције приказан је и двадесетоминут-ни филм о животу и дјелању овог врлог слуге Божијег.Бројној публици књигу су представи-ли Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије, Преосвећени Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски Го-сподин Григорије, аутор филма мр Радомир Станишић и аутор књиге монахиња Јелена.«Сигурно је да се писање и говорење о оцу Лазару неће заврши-ти нити са овим свјетлописом нити са овим његовим кратким жи-вотописом», рекао је Владика Амфилохије. «Његова биографија се пише, његов спомен и његово дејство и присуство је, рекао бих, живље данас него јуче, а сјутра ће бити живље него ли да-нас», казао је он.«Опипљиво свједочанство о њему је Јован-до, манастир Ћелија Пиперска, дјелови Острошког манастира – само то да помене-мо. То је видљиво и материјално. Али оно што је невидљиво, трагови на многим душама – они остају и несумњиво да ће и у будућности то мало зрно горушично, личност оца Лазара, рађати и још богатијим плодовима», рекао је Митрополит Амфилохије и заблагодарио монахињи Јелени и Радомиру Станишићу «што су

Mало је познато да се у храму св Прокопија у Прокупљу чувају Мошти још једног Светог Рат-

ника Светог Ђорђа.По казивању проте Лазара Бараћа, намесника то-пличког, ћивот са Моштима Светог Ђорђа доне-ла је у Топлицу породица Пешић, када се крајем 19. века досељавала из села Лопиже код Сјенице. Миле Пешић донео је ћивот у село Пребрезу подно Јастрепца где се настанио, са аманетом предака да га преда првој цркви која није порушена. Таквих у То-плици скоро да није било.Пешићи су ћивот спаковали у ковчег где се чува-ла девојачка спрема. ако би неко случајно сео на тај ковчег, одмах би нешто од стоке страдало: кра-ва, овца, свиња... Отуда се Миле одлучи да пређе педесетак километара до Прокупља и ћивот преда цркви. Његов унук Слава сећа се да је са дедом до-лазио 1934. године да се поклони Моштима Светог Ђорђа, када су патријарх Варнава и краљ Алексан-дар Карађорђевић присуствовали великој свеча-ности обележавања хиљадугодишњице прокупач-ке цркве. Тада је и основан одбор за изградњу нове цркве за смештај Моштију Светог Ђорђа. Пројекат је

prikazС

ЛА

ВКО Ж

ивковић

zlatno krilo mitropolijeсе потрудили да један дјелић личности оца Лазара поново оприсутне и да га врате међу нас».Личност оца Лазара је, по мишљењу Владике Григорија јасно приказана у овој књизи, «потпу-но реално, без икаквог претјеривања, без икаквог оцјењивања. То није било могуће без тога да је ау-тор, у овом случају сестра игуманија Јелена, била љубљено чедо оца Лазара и да је он био њен отац – духовник. То се види на свакој страници ове књиге», примијетио је Владика Григорије.«То је за мене, као некога ко је имао и част и радост да га познаје, велики догађај и ова књига ће свакако бити једна важна лествица изнад које ће бити тешко некоме да докучи ту саму срж бића оца Лазара, а ис-под које ће свако видјети да није достигао мету. Зато је ова књига заиста за препоруку, она је једна од оних књига које вас буде на стремљење Богу, на живот у Цркви», нагласио је Владика Захумско-херцеговачки.Домаћин промоције књиге о оцу Лазару, «златном крилу Митрополије Црногорско-приморске», како га је назвао Митрополит Амфилохије, био је подго-рички свештеник Предраг Шћепановић.

МОШТИ СВЕТОГ ЂОРЂА У ПРОКУПЉУ

урадио познати београдски архитекта Дероко, а одређено је и ме-сто - поред зграде Начелства. Ускоро је избио рат, па је све остало само на покушају. Недавно је, по одлуци господина Иринеја, епископа нишког, део моштију Светог Ђорђа однет у Крушевац и положен у цркву која носи име овог Светитеља. Тада је, уз одговарајућу молитву, после много векова, отворен ћивот. У њему су нађени делови шаке, као и коже са главе обложене косом. Свештенике и научнике изнена-дила је, такође, унутрашњост ћивота. На горњем поклопцу откривен је графички лист из-дуженог облика, подељеног на седам поља. У средини је пред-става Свете Тројице, а на шест поља представљен је циклус о Светом Ђорђу. Све је праћено и црквенословенским текстови-ма. Према првим налазима ар-хеолога, вероватно је реч о гра-фичком раду из друге полови-не 18. века, који подсећа на ра-дове знаменитог Христифора Жефаровића.

svetiweДРАГАН Борисављевић

45

м

ај / 2009 / svetigora

еома је важно подсјетити се неких кључних историјских датума, упра-во по хронолошком реду, а памтећи

шта нам се и како нам се нешто деша-вало у прошлости. Чини нам се да смо

тако спремнији за сличне или теже догађаје у будућности.Лако је израчунати да је ова година седамстодеведесетогодишњица добијања ау-токефалности Српске Православне Цркве од Васељенског Патријарха који се те 1219 године на-лазио у Никеји у Малој Азији. Но, да би смо дошли до тог, за српски народ судбоносног догађаја, мо-рамо се вратити уназад, што је и циљ овог писања да колико је то могуће редом набројимо слијед догађаја, макар најбитнијих, с обзиром на згусну-тост дешавања на српској историјској сцени.Једанаести вијек на Балкану одликују велики су-коби у које су умјешани прије свих раздраже-на византијска империја, ојачала већ дуже вре-ме Бугарска, обе са источне стране и са јако изра-женим освајачким и идеолошким тенденцијама латинско-франачко-угарским са запада и сјевера. Можемо слободно рећи да у том периоду Бал-кан кључа. А Срби, као народ раздијељени у низ нестабилних кнежевина, сукобљени са сви-ма около, теже да колико је то могуће осигурају опстанак свога живља. Срби се налазе као на-род у расјелини између истока и запада. Знамо да је 1054. година означена као година раскола хришћанске цркве, али коријени тог раскола сежу у дубљу прошлост. Очајне су борбе српских на-родних вођа са наизмјеничним непријатељима. Папски утицај на приморском дијелу Балкана је у сталној експанзији, а са друге стране Византија покушава очувати свој утицај у, како их називају грчким посједима. Отворена мржња манифестује се од стране латинског свештенства, јер «ниједан прави син римске цркве не може да се радује кад при олтару чује словенски варварски језик». Ко-ментар је излишан шта поводом тога слиједи у пракси. Мисионарски рад Ћирила и Методија и њихових наследника има у нашем народу вид-них резултата, али је тим већи притисак, посеб-но, католичког фактора и наша борба са докази-ма сопственог идентитета и цивилизације траје већ пуни миленијум.Немањићка епоха ће наредна столећа обиљежити свим елементима државности, култу-ре и свим садржајима који ће постати нова осно-ва за стабилну будућност српског рода. Ако буде-мо способни да точак историје вратимо уназад, то ћемо тим свијетлим примерима прегалаштва наших предака препознати што нам ваља чини-ти сада и у будуће. Епоха Немањића то заслужује и обавезује, а како је било непосредним носио-цима те идеологије казују свједочанства у нашој исориографији. Доста је неразјашњених потеза које треба препустити даљим истраживањима, али је чињеница да историјска фигура у лику Немање обиљежава значајну историјску епоху. У свом дугом земном животу (87) Немања вуче такве државничке потезе од којих се и тада и до дана данашњег државницима леди крв у жи-лама. Али, како би рекао наш неумрли пјесник:

«Прегаоцу Бог даје махове». Заиста често пута том државот-ворцу само је Бог давао махове. Рођен је 1113. године у Зети. Крштен од стране католика, поново крштен као православан, ствара државну идеологију у духу православља, бескомпро-мисни борац за своје идеје, мач мачева за своја убјеђења и права. Дубоко свјестан да стабилност државе не може почива-ти само на мачу који деценијама не враћа у корице, осјећа да окупљене Србе поред силе мора држати и духовна снага. Дефи-нитивно се опредељује за православље као духовну вертикалу. На његовом двору се често виђају разни духовници из грчких земаља и са Атоса. Виспрени Немања имао је шта да их пита и од њих чује. У међувремену, дефинитивно одлучује да центар уједињења српских простора треба да буде Рашка. Имао је ту и дилема. Његова «дедовина» Зета, распарчана у међусобним обрачунима, била је тада краљевина. Нова духовна снага јачег православља мора пристизати из унутрашњости. Са свим оста-лим јересима и у духовном и у националном смислу сурово се обрачунава. Не смијемо заборавити да је Немања лично оби-шао богатства Константинопоља и осјетио божанствени сјај Свете Софије. Ово све се дешава прије ових далекосежних одлу-ка у својој владавини. Немања ствара уједињену српску право-славну државу у којој је православље основна, али не и једина духовна творевина. До смрти византијског цара Манојла Комнена са којим је он имао низ договора, Немања се држао дате заклетве да неће ратовати са Византијом. Није дуго прошло, мијења се византијски трон, а Немања одмах наставља освајање према истоку. Напомињемо да су то била етничким Србима насељена подручја.На ширем плану из Европе језде крсташке хорде према исто-ку. То почиње 1080. године по одлуци и позиву папе Урбана II. Њихова крвава освајања, или како их они зову ослобађање Хри-стовог Гроба, у суштини су поред пљачки Јерусалима и обала Мале Азије све припрема обрачуна са Византијском империјом, што ће се јасно манифестовати 1204. године, а и касније све до пропасти Византије. На сјеверу Србије избија нови велики непријатељ у лику све моћније Угарске, која се већ јавно изра-жава да је Србија њена интересна сфера. Неочекивано, Немања жени свог другог сина Стефана принце-

ПОВОДОМ 790 ГОДИНА САМОСТАЛНОСТИСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕju

bile

jРАЈКО Кривокапић

46

svetigora / / /

200

9 /

мај

зом Јевдокијом, нећаком цара Исака Комнена. Византија мора озбиљно да рачуна са Србима као партнерима у сваком смис-лу. Али у том моменту Немањи нестаје мира у кући јер први син Вукан има право на велико жупански трон. Стефан је већ до-био титулу севастократора од византијског двора, а то је прак-тично већ намјесник велике жупаније. Немања је својевремено такође био најмлађи у плејади претендената на престо. Ву-кан ожењен Латинком добија на управу Зету и Требиње и задовољење својих тежњи барем за кратко. Титулом великог кнеза коју добија од Немање, видјеће се, није био задовољан па се само назива краљем Зете. 1195. године услеђују промене на престолу Византије и за цара долази Алексије III, таст Стефана, Немањиног сина. Синхронизовано томе 1196. године Немања се повлачи и препушта државу сину Стефану, зету византијског Василевса. Одлази у Студеницу, своју задужбину, са монашким именом Симеон и као такав држи све конце у рукама. У овом времену већ се мора рачунати на трећег сина Стефана Немање. Растко односно замонашени Сава већ пет година се налази на Светој Гори. Манастир Русик прва је Расткова-Савина станица. 1192. године прелази у већ тада чувени грчки мана-стир Ватопед. Сава неуморно стиче огромна црквена знања и спрема се за најважнију улогу у стварању уједињене самостал-не српске државе. Kод Немањића нема случајних догађаја, све је прорачунато у смислу формирања моћне државе и Сави-на улога је ту у стварању свих услова за добијање самосталне српске цркве. Крајем 1197. године на Атосу се дешава прави по-трес од топота коња и људске вреве. Стиже монашко појачање у лику Симеона, пређе великог жупана по чувењу свима до-бро познатог Стефана Немање, са обилном пратњом и това-рима блага. На Атосу нема српских манастира и отац и син се укључују у потрагу за погодним местом за већ замишљену Лавру. Трагајући Атосом наилазе на остатке манастира из де-сетог века, у питомом крајолику у близини источне обале Ато-са. Свидело им се то место. Лично од цара Алексија III Немања добија на вечни поклон то земљиште, а цар будући манастир наименује у «Царску лавру». Убрзано се почиње градити мана-стир, тако да већ остарели и изнемогли Симеон 13. фебруара 1200. године у скоро завршеном манастиру испушта своју пле-мениту душу на постављеном камену као узглављу - сигурно да је тај камен темељ нашег постојања.Док су се ови величанствени догађаји дешавали на Светој Гори уз обилату помоћ великог жупана Стефана, око истог су се стезали обручи из Зете од Вукана и са сјевера од Угара, чији краљ Емерик узима титулу и краља Срба. Грађански рат у Србији букти и 1202. године Вукан протерује Стефана са жу-панског трона. На ширем плану врше се припреме за IV крсташки рат чији епи-лог, видећемо, представља једну од највећих хришћанских ката-строфа и увод у крај византијске империје. У Србији, у страшном метежу грађанског рата, Стефан уз помоћ Бугара успијева поврати-ти свој положај у 1205. години, али Вукан и даље остаје као огор-чени противник. Као што напо-менусмо, већ 1204. у крсташ-ком походу Латини заузимају Цариград. О овом стра-вичном догађају на-писани су томо-ви књига и још се пишу, а ми ћемо само констатова-ти да су Василевс

империје и васељенски Патријарх напусти-ли Константинопољ, избјегли у малоазијску Никеју гдје је тада владао Теодор Ласкарис. О иронијо судбине, на патријаршијски трон сједа венецијански дужд, деведесетогодишњи Енри-ко Дандоло, који је уједно организатор читавог крсташког похода. Због несигурне владавине Стефан моли брата Саву да са очевим моштима дође у Србију и по-куша га измирити са братом Вуканом. Сава је за овај пут већ био припремљен. Добро пратећи ситуацију мудри Сава у чину архимандрита упор-но наставља мисионарску радњу канонизујући Симеона Мироточивог што ће у будуће бити ду-ховна одредница за светородну лозу Немањића. У Хвосну се дешава свечани дочек Савин и Све-тих Симеонових моштију. Онако како је само он то знао, Сава је измирио браћу над Светачким моштима свога оца који је похрањен у својој за-дужбини манастиру Студеници.Пад Цариграда у латинске руке већ је чињеница. Нужна потреба је мењати политику, посеб-но према Риму одакле највећа опасност прети. Занимљиво је да Стефан први крупни потез пра-ви женидбом унуком венецијанског дужда Енри-ка Дандола. Следећи Стефанов потез је тражење краљевске круне од папе Хонорија III. Нормал-но, Стефану се излази у сусрет 1217. године, али је крунисан он сам, јер је Латинка Ана због боле-сти већ била умрла. Највећи ударац од овог чина прима Угарска која из своје титуле аутоматски брише Србију као саставни дио. Архимандрит студенички Сава у овом времену подиже мана-стир Жичу као Стефанову задужбину. Сада са још већом упорношћу треба наставити православ-ну мисију. Јаки католици на западу, а у Србији православље потчињено Охридској

А р х и е п и с к о п и ј и , која такође

има своје

47

м

ај / 2009 / svetigora

претензије на духовно потчињавање српских просто-ра. На растуреном византијском царству слове по-ред латинског и два византијска, никејско и епир-ско, између којих такође постоји ривалитет у смис-лу обнављања византијске империје. Ипак, у Никеји борави васељенски Патријарх Манојло Саратен, као и цар Теодор Ласкарис. Заједничком акцијом Стефан и Сава се одлучују за директни одлазак у Никеју. По-сле упућеног писма Стефановог, Сава креће на пут. Он има спремну причу и за Теодора и за Манојла. Морао је дјеловати аргументовано и одлучно, што њему свака-ко није недостајало. Уз сва расправљања на самом цар-ском и патријаршијском двору, уз самосталност цркве Сава добија наименовање првог српског архиепископа. Преко Хиландара и Солуна Сава се враћа у Србију уз, си-гурно је веровати, списак будућих епископа самостал-не цркве, бројну богослужбену литературу. Сава доно-си и збирку црквених закона, такозвани Номоканон или Крмчију. Ово је важно напоменути јер се богослужење до тада у Србији вршило на грчком језику. У реформ-ским пословима нове цркве архиепископ Сава уз постојеће двије епископије формира на српским про-сторима још осам нових. Епископија хумска, зетска, хво-станска, будимљанска, дабарска, моравичка, топличка и липљанска. Занимљив распоред. Првих пет епископија, не без разлога, формиране су на подручјима гдје има највише католичког утицаја и још увек трагова богумил-ства. Манастир Жича је седиште Архиепископије, а у већ постојећим архиепископијама рашкој и призренској грчке епископе Сава замењује српским. На Спасовдан 1219. године на сабору у манастиру Жичи Сава круни-ше Стефана за краља, проглашавајући и самосталност Српске Цркве. Од овог момента самостална српска црква постаје чврсти стуб српке државности и духов-ности до данашњег дана вршећи богоугодно и смјерно своју духовну мисију, а кад је то било потребно, због теш-ких историјских прилика, вршила је и послове држав-не . На самом крају, рушењем српског царства: «У веко-вима туђинске власти, Црква је била чувар историјских предања и заједничке српске духовности утемељене на светосављу и косовском опредељењу за царство небес-ко. Срби су постали народ јединствен у свијету по томе што су сачували свијест о својој историји и ту историју памтили у стиху, учинивши је главним извориштем својих високих моралних начела» ( Радован Самарџић).Ово кратко излагање обухвата веома дуг историјски пе-риод постојања српског народа и набраја само мали дио веома важних историјских чињеница.

Сокраћење

„...Све ријечи које сам упућивао другима, осјећао сам као различите од моје сопствене мисли,

– јер су оне постајале непромјенљиве”,Пол Валери

Сијач.Неко други праши моје сјемеАли ниче гдје ја хоћу Цвјетник.Бере други моје.Али ниче гдје ја хоћу.

Риза.Оно што је никлоније моје.Али ниче гдје ја хоћу.

Сократ.Боји се смртиЗато умире.

смрт

сокр

атов

а - Ж

ак-Л

уј Д

авид

po

ezija

протојерејБОРИС Б. Брајовић

48

svetigora / / /

200

9 /

мај

лосионом Стефалаз, два пута недељно наноси-ти биљну маску у облику гела Стефалаз, једном дневно нанијети на кожу хидрантну, хранљиву крему Стефалаз, свакога дана попити 1-1,5 литар ароматичног чаја, у исхрани користити маслиново уље, избацити газирана пића, сухомеснате произ-воде, алкохолна пића и обавезно пушење.Сува и осјетљива кожа је такође проблема-тична кожа, без сјаја је и веома брзо се ирити-ра спољашњим агенсом. Препоруке за суву и осјетљиву кожу су: чистити кожу једном дневно ло-сионом Стефалаз или понекад прати кожу лица и тијела са биљним сапунима који садрже козије млијеко, једном недељно наносити биљну маску у облику гела Стефалаз, лице испирати само са чајевима које вам препоруче у биљној апотеци „Св. Василије Острошки“, најмање два пута днев-но наносити на кожу хидрантну, хранљиву кре-му Стефалаз, посебно препоручујем за исхрану суве, испуцале и осјетљиве коже биљно уље за масажу које се израђује у манастиру „Св.Стефана“ у Дуљеву. Узроци настанка разних типова екцема и псоријаза често су непознати. Код оваквих појава на кожи поред унутрашње његе уношењем зеле-ног поврћа са доста витамина и минерала, чајева припремљених од свјежих и сушених биљака, препорука је у одређеној количини наносити на оштећена мјеста мелем Стефалаз. Свакоднев-но нам се јављају пацијенти да нас обавијесте да је примјена мелема код неких излијечила обољење, а код неких га ублажила у великој мјери.

Јако је важно да знате:да за преглед, савјет и лијечење болесне коже (ек-цеми, младежи, себороична кожа, псоријаза, оси-пи, брадавице, гљивична обољења, разни дерма-титиси, херпес...) искључиво треба консултовати стручну особу, да медицинске и козметичке пре-парате искључиво узимате код фармацеута и пре-ма његовој препоруци.

Ако имате питања у вези са овом темом можете се обратите на мејл адресу dragicabiljna@cg.yu

medicina

мр фарм.ДРАГИЦА Бојовић

Биљни препаратиза здраву кожу

оштовани читаоци,у овом броју Светигоре представићу најпознатије биљке из природне ризнице које се користе за здрав, лијеп изглед коже и које помажу код ублажавања одређених промјена и проблема на кожи. Најчешће нам се обраћају млади (од 12-19 год.) због

проблема масне коже испуњене митисерама и акнама. Такође долазе људи због проблема ек-цема, псоријазе, брадавица, младежа, себороичних промјена на кожи, осипа, оштећења длаке и ноктију и других проблема.Кожа је највећи орган нашег тијела, површине и до 2 квадратна метра и тежине од 10-20 кило-грама. Она је наш спољашњи омотач и граница тијела према спољашњој средини. Има виталну функцију за преживљавање, јер одржава температуру тијела и има имунолошку улогу штитећи организам од неповољних спољашњих агенаса. Преко коже се врши размјена материја и на њој се најчешће одражавају дешавања унутар нашег организма. Сваки сантиметар коже има око: 20 лојних жлијезда, 100 знојних жлијезда, 4 метра нерава, 1 метар крвних судова, око 5000 сензорних корпускула и просјечно око 5 длака.Уколико водите рачуна о свом здрављу неопходно је да спроводите медицинску његу која об-ухвата свакодневно чишћење и исхрану коже, употребу здраве хране са што мање адитива и конзерванаса и узимање доста воде и чајних напитака, око 2 до 3 литра дневно. Дио дана треба проводити на чистом ваздуху, тре-ба се бавити физичком активношћу и треба имати довољно сна.На тржишту које нам нуди веома велики број медицинских и коз-метичких средстава није лако одабрати „онај прави“. Ми фарма-цеути посебно уважавамо препарате који се израђују по старин-ским рецептурама, гдје се користе природне подлоге, ароматич-на уља и воде, биљни екстракти који су природни антисептици и конзерванси.У биљној апотеци „Св. Василије Острошки“ препоручијемо пре-парате за његу и лијечење коже који су израђени искључиво од природних супстанци: љековитог биља и њихових екстрака-та, биљних уља, природних воскова, ароматичних уља, биљних пигмената.Масна кожа настаје због прекомјерног лучења лојних жлијезда које се налазе у дубљим слојевима коже. За масну и себороич-ну кожу препоручујемо: прање коже лица и тијела са специјално израђеном мјешавином за ту намјену, прање коже лица и тијела са биљним сапунима који не иритирају кожу (о њима смо писа-ли у неком од ранијих бројева), ујутро и навече чистити кожу

49

м

ај / 2009 / svetigora

ПРОНАЂЕНЕ МОШТИ БЕНЕ-

ДИКТА НУРСИЈСКОГ

Кустос Одјела за средњевјековну умјетност Британског музеја Џејмс Робинсон нашао је мош-ти 39 светитеља у експонату из 12. вијека - преносивом олтару, који је направљен у Њемачкој. Олтар је чу-ван у музеју од 1902. године, али његов садржај нико није знао, саоп-штава часопис The Guardian.Највреднији проналазак су мош-ти светог Бенедикта Нурсијског, светитеља из шестог вијека, оснивача западне монашке традиције, небес-ког покровитеља Европе. Мошти су биле увијене у свилену тканину, која је сама по себи ријетко умјетничко дјело. Тај комад византијске тканине датира из осмог или деветог вијека.Преносиви олтар са моштима опет ће бити експонат.

У КАБАРДИНО-БАЛКАРИЈИ ЗАК-РВОТОЧИЛА ИКОНА Православни вјерници Кабардино-Балкарије узнемирени су због чуда које се десило са једном иконом у Ре-публици. У храму Св. великомучени-ка Димитрија Солунског закрвоточи-ла је стара икона Св. првомученика Стефана.То се десило још 8. фебруара. У подручју срца појавила се пукоти-на, одакле је почела точити течност црвене боје.

Протојереј Валентин Бобиљев то што се десило још увијек не може назвати чудом. Очекује се долазак специјалне комисије, која ће погледати ико-ну и ако буде требало доставити је у епархију ради даљег изучаваања.Живописана је прије 200 година.

ГРЧКИ АРХИЕПИСКОП УПОРЕДИО ОБАМУ СА АЛЕКСАНДРОМ МАКЕ-ДОНСКИМПоглавар Грчке православне архиепископије Америке (која је под јурисдикцијом Константинопољске Патријаршије), архиепископ Димитрије упоредио је Барака Обаму са Александром Македонским, саоп-штава агенција Associated Press.На пријему који је уприличен у Бијелој кући 25. марта, поводом Дана независности Грчке, владика Димитрије, говорећи о сложеним за-дацима који стоје пред Обамом, из-разио је наду да ће предсејдник изаћи на крај са њима, као што је у своје вријеме грчки вођа Александар Македонски пресјекао Гордијев чвор.Одговарајући Обама је казао да ће неизоставно жени испричати о овом ласкавом поређењу. “Видјећемо, да ли ће послије тога порасти мој атуто-ритет у кући. Она зна да је код куће у свакој ситуацији она главна”, наша-лио се Обама.Међу проблемима које је на-вео архиепископ Димитрије био је и спор између Грчке и Републи-ке Македоније. Предмет тог спо-ра је назив последње; који је по тврдњи Грчке, узет након распада Југославије, и који ствара пометњу, пошто се Македонија зове и једна од грчких провинција.Грчка инсистира да се Републи-ка Македонија преименује у Бив-шу југословенску републи-ку Македонију. Због тог, до сада неријешеног спора, у априлу про-шле године Грчка ја ставила вето на ступање Македоније у НАТО.

ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА ГОГОЉУПоводом празновања 200 годи-на од рођења Николаја Васиљевича Гогоља, у храму преподобних Антонија и Теодосија Печерских Светоуспењске Кијево-Печерске лав-ре служена је заупокојена Литургија писцу, којом је началствовао по-главар Украјинске Православне Цркве Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине Владимир, уз саслужење епископа и свештенства.На молитви су били присутни и учес-

ници међународне конференције посвећене 200 - годињшем јубилеју рођења великог писца, мећу којима свештенство, политички и друшт-вени посленици Украјине и других земаља Савеза Независних Држава.

НА ГОГОЉЕВОМ ГРОБУ ОПЕТ КРСТПрвобитни облик гроба писца Николаја Гогоља на Новодевичјем гробљу у Москви биће обновљен у септембру 2009. године, соапштио је на прес-конференцији министар кул-туре Руске Федерације Александар Авдејев.

Гогољ је првобитно био сахрањен у Свето - Даниловском манастиру. Тамо је на његовом гробу стајао ка-мен са бронзаним крстом. Кад је 1931. године пишчев прах пренешен на гробље Новодевичјег манастира, на гробу је подигнут споменик скул-птора Томског.Сам Гогољ је завјештао да његово надгробје буде у складу са право-славним канонима.

У ШКОЛЕ БЕЗ КРСТИЋА Социјалистичка влада Бугарске у чет-вртак је утврдила пројекат закона, по којем је дјеци забрањено да на себи носе религиозне симболе у шко-ли. Забрана се тиче и муслиманског хиџаба и православног крстића. Тре-нутно је тај пројекат предат Парла-менту на разматрање.У Бугарској муслимани чине 12% ста-новништва, а православни хришћани више од 80%. Представник исламске организације земље већ је осудио тај пројекат закона.

АБОРИЏИНИ ПРИМАЈУ ПРАВОСЛАВЉЕНовозеландским Абориџинима је веома близак дух православ-ног хришћанства. Све више пред-ставника племена Маори прима православље и даје својој дјеци ру-50

svetigora / / /

200

9 /

мај

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

ска имена, саопштила је агенција “Нови регион”, позивајући се на информацију Јекатеринбуршке епархије Руске Православне Цркве.Свој напредак православно хришћанство на Новом Зеланду дугује мисионарској дјелатности емиграната из Русије. На примјер, јекатеринбуршка студенткиња Људмила Јаковљева, која се прије не-колико година за вријеме студија на Уралском државном економском уни-верзитету, удала за странца, поста-ла је Људмила Лаури, и прешла је да живи на Јужној полулопти Земље.Како пише у писмима својој уралској родбини, досељеници из Русије чувају благочестиве руске обичаје и свака православна парохија је “део Русије, и то старе Русије”, а служ-бе се одвијају у препуним храмови-ма. “Имајући пред собом примјер досељеника из Русије, православљу прилазе многи новозеландски Абориџини. Они крштавају своју дјецу, дајући им руска имена - Саша, Маша, Тања...”, прича Људмила Лаури.

СНАГА РОК МУЗИКЕ

Рок музика треба да доноси корист и тјера људе на размишљање, сматра клирик Дњепропетровске епархије, протојереј Јевгеније Максименко.„Руски рок – то је снага. Само послушајте текстове „ДДТ“... Ја лич-но сматрам да треба правити так-ву музику која доноси корист други-ма“, казао је о. Јевгеније у интервјуу украјинском часопису Комсомолска правда. Сам отац Јевгеније је признао да је одрастао на украјинском року. Слуша „Deep Purple“, „Led Zeppelin“, а у младости је свирао удараљке.Прошле године групе „ДДТ“ и „Браћа Карамазови“, које су учествовале у рок -турнеји по градовима Украјине, посвећеној 1020 - годишњици Крштења Русије, правиле су музику на стихове оца Евгенија. Као резултат тога снимљен је албум „Ниње отпуш-

чаеши...“ Планира се његова бесплат-на дистрибуција, како би се омлади-ни пренијело слово Божје, саопштава Интерфакс.Религија.Свештеник Јевгеније не искључује могућност да слични пројекти могу успети и са другим познатим роке-рима, на примјер групом Алиса, чији је вођа Константин Кинчев такође вјерник.

БОМБЕ У ГРЧКИМ ЦРКВАМА

Грчка полиција је демонтирала 9. априла бомбу, коју су терористи по-ставили у саборном атинском хра-му. Истога дана било је подметнуто још неколико експлозивних напра-ва – једна од њих је експлодирала по-ред цркве Свете Тројице у лучком граду Пиреј. У овом нападу није било повријеђених.Осим бомбе, која је пронађена у атинској саборној цркви, полицајци су успјели да демонтирају експло-зивне направе у двије цркве у Солу-ну – у цркви Св. Софије и цркви Све-тог Димитрија.Одговорност за ове акције је на себе преузела радикална групација „Фракција нихилиста“, која је хтјела на тај начин да изрази протест про-тив учешћа Цркве у „угњетавању људи“. Непозната лица су извијестила полицију о терористичком акту који се припрема и зато је полиција успјела да реагује на вријеме.

ПОМОЋ ЖИТЕЉИМА ЗИМБАБВЕА Блажењејши Патријарх александријски и све Африке Тео-дор Други обратио се невладиној организацији „Солидарност“, која дјелује при Грчкој Православној Цркви, са молбом да пошаље живот-не намирнице гладним житељима Зимбабвеа.Организација „Солидарност“ је већ

предала храну, која ће у најскорије вријеме бити распоређена међу најсиромашнијим грађанима, уз сарадњу Зимбабвејске митрополије Александријске Патријаршије.

ЛЕДЕНО ЈАЈЕ ТЕЖИНЕ ПОЛА ТОНЕНа Васкрс у московском парку култу-ре „Краснаја пресња“ направљено је јаје тешко пола тоне, саопштили су у Централном окружењу. Јаје је било више од два метра, а на-правили су га скулптори „Галерије руске ледене скулптуре“, у најбољој традицији Карла Фабережеа.Представници галерије намјеравају да поднесу молбу да се ово васкршње јаје унесе у Гинисову књигу рекорда.

НАЈВЕЋЕ ВАСКРШЊЕ ЈАЈЕ НА СВИЈЕТУОрганизатори прољећне излож-бе у саксонском граду Олденбург, који је некада припадао Данској, а сада припада Њемачкој, тврде да су они направили највеће на свијету „васкршње гнијездо“. Гнијездо је направљено специјално за Васкрс по западном календару. Осим главног експоната – гигант-ског јајета, чији је дијаметар 17 м, у гнијезду се налази још 20 хиљада дру-гих умјетнички украшених јаја разних димензија.

ХРИШЋАНСКА СОЛИДАРНОСТ У СИНГАПУРУГодину дана након што су изненад-но исељени из просторија у којима је обављано богослужење, чланови православне заједнице Васкрсења Христовог у Сингапуру су уз помоћ Римокатоличке архиепископије про-нашли нови дом.Након новинског написа од про-шлог мјесеца, у коме је објављено да православна заједница обавља богослужења у Англо-кинеској међународној школи, свештеника парохије, оца Даниела Тојна, контак-тирао је римокатолички архиепископ Николас Чиа.„Католичка црква нам је понудила помоћ, и за то смо им захвални“, казао је отац Данијел, који је основао цркву у Сингапуру 2001. године.

ЗА ПРОМОВИСАЊЕ ХРИШЋАНСКИХ ВРИЈЕДНОСТИНачелник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, Епископ волоколамски Иларион, позвао је европске држа-ве да буду активније у промовисању 51

м

ај / 2009 / svetigora

хришћанског вриједносног

система, умјесто да говоре о исламизацији. „Данас се много го-вори о исламизацији Европе, о де-мографском освајању Европе. Мно-гочлане муслиманске породице не би требало да нам сметају, природ-но је имати пуно дјеце. Боље би било да се замислимо зашто хришћани имају тако мало дјеце“, казао је епи-скоп Иларион током сусрета са италијанским амбасадором у Руској Федерацији Виториом Клаудијом Сурдом, који је одржан у уторак у Москви.То се дешава зато што „млади данас свој вриједносни систем не заснивају на хришћанским вриједностима, многи предност дају материјалном напретку, успјешној каријери, задовољствима, умјесто породици и дјеци“, рекао је владика Иларион.„Подршка породици је заједнички задатак европских држава и хришћанских цркава. Нека то буде наш одговор такозваној исламској пријетњи“, закључио је он.

УСЛОВ ЗА МАДОНИН КОНЦЕРТ У ПЕТЕРБУРГУ

Директор Ермитажа Миахил Пјотровски нема намјеру да дозво-ли богохулни чин за вријеме концер-та Мадоне на Дворском тргу 2. авгу-ста ове године.„Ми желимо гаранције да неће бити никаквог богохуљења на Дворском

тргу“, изјавио је Пјотровски за радио Ехо Москве, рекавши да се не боји окривљавања за „нарушавање слобо-де ријечи“.Он је подсјетио да на Дворском тргу стоји анђео са крстом – фигура анђела је рад Бориса Орловског. Прије три године хришћанске Цркве из цијелог свијета су изразиле про-тест поводом шоу-програма који је изведен на Мадонином концер-ту „Live to Tell“, гдје се пјевачица појавила распета на великом крсту у виду огледала.

ХРАМ НА ТОЧКОВИМАПокретни православни храм на бази возила „Кам А3“ направљен је у Волгограду по наруџби Москов-ске Патријаршије за Руску армију. То је 23. априла саопштио главни кон-структор Волгоградске фабрике транспортних машинских грађевина Јуриј Еремин. „У маршовској ситуацији покретни храм веома личи на обично војничко возило Кам А3, заштитне боје. Међутим, у стајаћем положају, ми смо испоштовали све захтјеве наручиоца и испунили све каноне Православне Цркве. Уникат-ни систем шарки дозвољава да се каросерија камиона трансформише у праву цркву са куполом и крстом, са олтаром, припратом и чак са одвојеном исповједаоницом.“„Површина цркве је преко 40 ква-дратних метара. Црква може да при-ми око 50 људи“, прецизирао је глав-ни инжењер.„Покретна црква је опремљена ауто-матским генератором и савременим огрјевним системом, тако да храм може бити послат на најудаљенија подручја и функционисати у најсуровијим климатским зонама и тешко доступним мјестима“, сматра Еремин.

НЕОБИЧНА ЗАБРАНА„Не улазити на штиклама!“ – такве та-бле се ускоро могу појавити у Грчкој. Ствар је у томе што Министарство културе има намјеру да забрани же-нама - туристима које носе ципе-ле са високим оштрим штиклама, да посјећују историјске споменике.Показало се да помодарке нано-се непоправљиве штете антич-ким храмовима и театрима. Криви-цом туристикиња на штиклама древ-ни подови су испуњени мноштвом удубљења и пукотина. Рестаурато-ри сматрају да ако даме и даље буду туда ходале на танким штиклама,

неће бити могуће обновити старе по-дове. Још и раније је понашање тури-ста забринуло грчке чиновнике. На примјер, за вријеме ремонта једног античког театра радници су пронаш-ли под сједиштима 27 килограма жвакаћих гума.

РЕСТАУРАЦИЈА ГРОБНИЦЕ ПРОРО-КА ЈЕЗЕКИЉАИрачко министарство за туризам и старине објавило је да ће почети са рестаурацијом гробнице библијског пророка Језекиља, која се налази јужно од Багдада, у граду Кифл. Пред-ставник министарства је објаснио да су спремни да рестаурирају све споменике културе, без обзира на њихову конфесионалну припадност.Језекиљеву гробницу муслима-ни поштују као мјесто погребења Зуљ-Кифла, једног од пророка који се помиње у Курану. За вријеме Са-дама Хусеина то светилиште се нала-зило под окриљем државе, каже се у часопису Jerusalem Post.На територији Ирака налазе се и гробнице других старозавјетних про-рока – Данила, Јездре, Наума и Јоне. Данас на теритоији Ирака живи само неколико десетина Јевреја.

ПРИНЦ ЧАРЛС ЋЕ ПОСЈЕТИТИ МО-СКВУ

Принц Чарлс ће 7. септембра 2009. г. у саставу британске делегације учествовати у свечаностима пово-дом 100 - годишњег јубилеја Марто-Маријинске обитељи у Москви. То саопштавају РИА Новости.Одлуку о празновању 7. септем-бра донио је Старатељски савјет обитељи. На засједању Савјета су учествовали Патријарх московски и све Русије Кирил, градоначелник Мо-скве Јуриј Лушков, предсједник Фон-да Андреја Првозваног Владимир 52

svetigora / / /

200

9 /

мај

IZ SVIJETA

Јакуњин.Последњи пут принц Чарлс у Русији је био 2003. године. Тада је посјетио Санкт-Петербург и Соловке.Женски Марто–Маријински мана-стир, који је 1909. године основала кнегиња Јелисавета Фјодоровна, у царској Русији је служио за припре-му медицинских кадрова земље. Сада сестре раде у војним болницама и Хитној помоћи Склифософског.

У СИРИЈИ ОБИЉЕЖЕН ДАН СВ. КИ-РИЛА И МЕТОДИЈА

10. и 11. маја у сиријском граду Алепо обиљежен је празник Светих равноа-постолних словенских просветитеља Ћирила и Методија. Свечаности су организоване на иницијативу бугар-ске општине, уз учешће представ-ника Московске Патријаршије при Антиохијској Патријаршији, амбаса-де Бугарске и Сиријске Арапске Репу-блике и генералног конзулата Руске Федерације у Алепо.У Свето–Илинском саборном хра-му служена је Божанствена Литургија којом је началствовао Митропо-лит алепски и искандеронски Пав-ле (Антиохијска Патријаршија) уз саслужење представника Руске Пра-вославне Цркве, посланика Бугарске Православне Цркве, клира Варненске митрополије и свештенства из Але-па. Служено је на арапском и словен-ском језику.Након Литургије митрополит Павле је уприличио пријем за високе госте.

НАЈДУЖА ЛИТИЈА У РУСИЈИ„Од Спаса на Крви - до Храма на Крви“ је незванични назив најдужег крсног хода (литије) у Русији.

Вјерници су кренули из Санкт-Петербурга за Јекатеринбург. Учесни-ци молитвене шетње прије неколи-ко дана кренули су из петербуршког храма Спаса на Крви и проћи ће 3000 километара.Путници ће молитвено проћи кроз територије осам епархија Руске Пра-вославне Цркве. На путу ће им се придруживати житељи Вологодске, Кировске, Јарославске, Костромске, Пермске и других области Русије. До Јекатеринбурга вјерници ће стићи за Царске дане.У ноћи између 16. и 17. јула учесници литије на челу са иконама Спаситеља, Пресвете Богородице и Светих цар-ских мученика учествоваће у уралској престоници, са осталим поклони-цима, на богослужењима Царских дана у храмовима Јекатеринбурга, Алапајевска, у манастиру на Гањиној јами, саопштава информативна агениција Јекатеринбуршке епархије.Тако ће путници поновити пут којим су бољшевици депортовали породи-цу потоњег руског цара из Царског села, за Сибир, Тобољск, а онда за Урал у Јекатеринбург. ЗАБРИНУТОСТ ЗБОГ ОТИМАЊА ЦРКВЕЕвропски парламент је изразио ду-боку забринутост поводом отимања цркве Преображења од стране рас-колничке групе, такозване Кијевске Патријаршије, у украјинском селу Бејево у Сумској области.„Треба знати да свако отимање хра-мова одлаже признавање Украјине као европске државе“, казала је Татјана Жданок, члан Парламента, предсједнику администрације Сумске области, Николају Лаврику.Она је нагласила да се у овој об-ласти „људска права систематски крше“, а посебно права вјерника Мо-сковске Патријаршије, парохијана у селима Хоружевка, Липова Доли-на, Јунаковка, Гудими и граду Ром-ни, гдје су чланови тзв. Кијевске Патријаршије отимали храмове.Она је подсјетила Лаврика да Европ-ска унија „сматра Украјину земљом која је свјесно направила европски избор“ и да је „неопходно на тај избор одговорити, не само приближавањем свог законодавства европском за-кону, већ и прихватањем основ-них вриједности на којима се гради будућност уједињене Европе – мулти-културалне, мултиконфесионалне и толерантне, која неће допуштати не-толерантност и дискриминацију“.

ПАПА СЕ СУСРЕО СА ЛУКАШЕНКОМПапа Бенедикт XVI се нада сусрету са патријархом Московским и све Русије Кирилом у блиској будућности, казао је белоруски предсједник Александар Лукашенко у Риму, сумирајући своју посјету Ватикану.„Папа је рекао буквално следеће: Можда ће Бог отворити ова врата и сусрешћемо се ускоро“, цитирао је предсједник римског папу.Лукашенко је додао да је током сус-рета са папом разговарао о „мно-гим питањима, укључујући и међурелигијске односе“. „Разговарали смо о односу између Православне и Римокатоличке Цркве“, рекао је он.

У ДОКУМЕНТ УН-а УВЕДЕН ПОЈАМ ХРИСТИАНОФОБИЈА

Учесници конференције Уједињених Нација против ра-сизма и ксенофобије, осудили су дискриминацију хришћана.У завршном документу Форума из-ражена је забринутост поводом „ин-цидената расне и религијске нето-лерантности и насиља, укључујући исламофобију, анти-семитизам, христианофобију и анти-арабизам“, саопштено је из Московске Патријаршије.Руска Црква је недавно позвала учес-нике конференције да у међународне законе уведу појам христианофобије.„Руској Православној Цркви је ве-ома стало да се листи пријетњи, уз анти-семитизам и исламофобију, дода и идеја христианофобије“, ка-зао је замјеник начелника Одјељења за спољне црквене везе, протојереј Георгије Рјабик.Он је истакао да постоје бројни примјери „кршења права хришћана, вријеђања њихових осјећања и искривљавања хришћанског учења које је покренуло христианофобију“.

53

м

ај / 2009 / svetigora

ПРВА ЛИТУРГИЈА У ВИЈЕТНАМУ

Свештенство Владивостокске

епархије Московске Патријаршије служило

је прву у историји Литургију у Ханоју, главном граду Вијетнама.Литургија је служена у Руском центру науке и културе у оквиру пастирске посјете Вијетнаму, коју су свештени-ци од 5. до 12. марта обавили по благо-слову Архиепископа владивостокског и приморског Венијамина.Поред тога, они су у Недељу православља служили у граду Вунг Тау. Том приликом служен је помен на гробовима осам морнара руске крста-рице „Дијана“, који су учествовали у руско-јапанском рату.

МАСОВНО МОНАШЕЊЕ У ДИВЈЕЈЕВУ

Најмасовније монашење у последње вријеме било је у Дивјејевској обитељи. То је за Благовијест-инфо са-општено из Нижегородске епархије.20. марта Архиепископ нижегородски и арзамаски Георгије замонашио је 18 послушница обитељи. Постриг је из-вршен у храму Московских светитеља нижегородског подворја Дивјејевског манастира.Сестрама обитељи, које су примиле монашки постриг, владика Георгије је пожелио да ону чистоту коју су данас добиле сачувају читав живот.

СВЕЦАРИЦА У КУРСКУ20. марта у Знамењски саборни храм Курска достављена је копија чудот-ворне Богородичине иконе Свеца-рица, која се стално налази у Свето-Никољском Црноостровском мана-стиру града Малојарославеца калуш-

ке области.Икона Мајке Божје, Свецарица, копија чудотворне иконе Пантанасе из Атон-ског манастира, предата је прије три године Русији. Хроника исцјељења болесних која се води у манастиру Ватопеду биљежи многе случајеве, као на примјер олакшање болова и исцјељење канцерогених болесника.

ПОВРАТАК БУГАРСКИХ РАСКОЛНИ-КАСвети Синод Бугарске Православне Цркве изјавио је да се низ свештени-ка из тзв. Aлтернативног синода спре-ма да се врати под окриље канон-ске Цркве, саопштава сајт “Монитор” цитирајући администрацију Синодал-не палате.Официјелни представник Светог Си-нода Бугарске Православне Цркве ми-трополит русенски Неофит је изјавио да су неки расколници почели прего-воре о свом повратку под окриље ка-нонске Цркве.Он је казао да постоји могућност да ће међу расколницима бити и оних који очекују пресуду Европског суда за људска права, и који ће узети новча-не компензације од државе, па се онда вратити Цркви.Митрополит Неофит је казао: «Ми при-мамо све који се искрено кају и који немају неких нарочитих преступа, као на примјер други брак или крими-налне радње.» Митрополит Неофит је прецизирао да Синод није форми-рао специјалну контактну групу за сус-рете и преговоре са Инокентијевим људима, а патријарх Максим је лич-но благословио сваког од епископа и редовних свештеника да се састају са људима из Алтернативног синода по-водом уједињења.

ПРЕДСЈЕДНИКА БУГАРСКЕ НАГРА-ДИЛА МОЛДАВСКА ЦРКВА

Предсједник Бугарске Георгиј Пир-ванов, током званичног борав-ка у Републици Молдавији, посјетио је Кипријански мушки манастир.

Предсједника је пратио Владимир Вороњин, предсједник Републике Молдавије, који је упознао господи-на Пирванова са процесом обнове тог манастирског комплекса.У Свето-Георгијевској обитељи ви-соке госте је дочекао Митрополит кишињевски и све Молдавије Г. Вла-димир, у пратњи клира и монашт-ва. Митрополит Владимир је служио молебан за здравље. По завршет-ку богослужења високопреосвећени Владимир се обратио гостима по-здравним словом, у којем је изразио захвалност Његовом Превасходству предсједнику Бугарске Георгију Пир-ванову за напоре, које је уложио на очувању јединства православне вјере како на територији Бугарске, тако и ван њених граница, у другим право-славним земљама. У знак захвално-сти митрополит Владимир је награ-дио Георгија Пирванова Орденом Пре-подобног Пајсија Величковског првог степена, саопштава сајт Молдавске Православне Цркве.Високопреосвећени Владимир је подсјетио присутне на плодотворну сарадњу између Православних Црка-ва Републике Молдавије и Бугарске и на размјену студената теологије тих земаља.У наставку посјете гости су упозна-ти са историјом и животом монашке обитељи, која је једна од најстаријих на територији Републике Молдавије.

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ НА ТАЈЛАНДУПредставник Руске Православне Цркве у Краљевини Тајланд игуман Ољег (Черепањин) је на позив право-славних вјерника посјетио острво Са-муи. За вријеме посјете, на острву су крштена два члана општине.Игуман Ољег је такође скупио паству, која је донијела одлуку о стварању православне парохије Вазнесења Господњег на том острву. Ова парохија ће територијално укључити, поред ос-трва Самуи, и острва Ко Панган и Ко Тао. Документа о стварању нове парохије на Тајланду под јурисдикцијом Мо-сковске Патријаршије послата су Његовој Светости Патријарху москов-ском и све Русије Кирилу.

ОДЛУКЕ СВЕТОГ СИНОДА РПЦУ Москви је 31. марта засиједао Свети Синод Руске Православне Цркве који је донио неке нове одлуке по питању кадровских рјешења.Одлуком Светог Синода Руске Пра-вославне Цркве Епископ бечки и 54

svetigora / / /

200

9 /

мај

IZ pomjesnih crkavaПриредио: Славко Живковић

аустријски Иларион ослобођен је управе над Бечко-Аустријским и Мађарским епархијама и назначен је за Епископа волоколамског, викара Патријарха московског и све Русије. Епископ Иларион је назначен за предсједника Одјела спољних цркве-них веза Московске Патријаршије и за сталног члана Светог Синода. Привремено је управа над Бечко-Аустријским и Мађарским епархијама предата Епископу јегорјевском Марку.За замјенике предсједника Одјела спољних црквених веза Московске Патријаршије назначени су протојереј Николај Балашов и јереј Георгије Рјабих.За управника послова Московске Патријаршије изабран је Архиепископ сарански и мордовски Варсонуфије.Одјел за религиозно образовање и катехизацију повјерен је Епископу зарајском Меркурију. Издавачки одјел Московске Патријаршије предат је на управу Митрополиту калушком и бо-ровском Клименту.Поменуто засиједање Светог Синода је прво под предсједавањем Патријарха московског и све Русије Кирила.

ПАТРИЈАРХ ИЛИЈА ДРУГИ ПОЗИВА НА МИРПатријарх-Католикос све Грузије Илија II позвао је власт и опозицију да не прибјегавају сили, већ да потраже мирне путеве рјешења проблема.„Ситуација је толико натегнута да се приближава критичној тачки. Пози-вам и власт и опозицију да у име до-бробити наше земље направе потезе који ће опустити ову напету ситуацију и мирно разријешити настале пробле-ме, и да не употребљавају силу“, ка-зао је патријарх на служби у Свето-Тројицком храму у Тбилисију.Патријарх је позвао народ Грузије да покаже мудрост и остане миран.

ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ И ОБАМАНакон сусрета у Истанбулу са америч-ким предсједником Бараком Обамом, цариградски патријарх Вартоломеј је изразио оптимизам по питању по-новног отварања богословије на Хал-ки и других проблема са којима се Патријаршија суочава.„Васељенска Патријаршија је мно-го оптимистичнија и по питању Богословије Халки и по питању других проблема“, изјавио је патријарх након петнаестоминутног сусрета са Оба-мом у хотелу у којем је предсједник одсјео. Сусрету је присуствовао пред-ставник Бијеле куће Рам Емануел и Ар-

хиепископ амерички Цариградске Патријаршије, Димитрије.Патријарх Вартоломеј је захва-лио Обами на „свему што је изре-као пред турским парламентом по питању Богословије“, и објаснио да је рад богословије основна потре-ба Патријаршије. А такође је изразио и захвалност на подршци коју је Оба-ма пружио турском европском кур-су, као што је то чинила и „Васељенска Патријаршија, и ја лично, већ година-ма“, рекао је патријарх.

ПРОТИВЉЕЊЕ ИДЕЈАМА О ‘’ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈИ’’ ПРАВОСЛАВЉАЕпископ волоколамски Иларион, на-челник Одјељења за спољне цркве-не везе Московске Патријаршије, из-разио је неслагање са тежњама Ца-риградске Патријаршије да управља свим православним заједницама у дијаспори.„Као један од главних изазова за међу-православне односе видим то што Ца-риградска Патријаршија полаже пра-во на посебну улогу у Православној Цркви“, казао је епископ Иларион.„Православној Цркви хоће да се на-метне модел Католичке Цркве“, казао је он и подсјетио да „у Православној Цркви таквих модела нема“.По ријечима владике Илариона водећи епископи Цариграда желе да преиспитају принцип првенства у православном свијету. Овај мо-дел подразумијева да Цариградска Патријаршија „управља свим Црквама у такозваној дијаспори“. Заједнице које се не налазе у границама историјских националних цркава требало би да потпадну под јурисдикцију Цариграда.Владика Иларион је рекао да ће се ово сложено питање разматрати на међу-православном сусрету.

ВАСКРС ПРОСЛАВЉЕН И У КУВАЈТУИ ове године, као и многих прет-ходних, православни у далекој и исламској земљи Кувајту окупили су се

на поноћној и јутарњој Св. Литургији у православној цркви која припа-да Антиохијској Патријаршији. Све-ту Литургију служили су протосинђел Аврам и протојереј Филимон уз саслужење ђакона. Његово Преосвеш-тенство Митрополит Константин се тренутно налази на лијечењу у Атини. У цркви и испред цркве окупи-ло се преко 1000 вјерника махом из Сирије, али и из Србије, Русије, Бу-гарске, Украјине и Румуније. Све-то Јеванђеље читано је на арапском, грчком, српском и енглеском језику, а црквом се орио тропар васкрсења на арапском, грчком и црквенословен-ском. Захваљујући одличној и завидној сарадњи наших људи у расејању и ми-трополита и свештенства ове цркве, иначе посвећене Пресветој Богороди-ци, служба је дјелимично служена и на црквенословенском.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ КОСМОНАУТИ-МА ЧЕСТИТАО ВАСКРС

Првога дана Свијетлог Христовог Васкрсења обављен је традиционал-ни телефонски разговор поглавара Ру-ске Православне Цркве са посадом Међународне космичке станице.Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил четитао је космо-наутима Васкрс и пожелио им Божије помоћи у њиховом послу.Сада на Међународној космичкој ста-ници ради експедиција у саставу три човјека – командира посаде Г. И. Падалкија из Русије, инжењера Барата Мајкла Рида из САД и инжењера Вака-та Коичија из Јапана.Посада ради на станици око шест мјесеци.

55

м

ај / 2009 / svetigora

ЈУШЧЕНКО СЕ ПРИЧЕСТИО КОД РАСКОЛ-

НИКА16. априла на Ве-

лики четвртак, предсједник Украјине

Виктор Јушченко учествовао је на

литургији, која се одвијала у кијевском Владимирском сабору. Службу је слу-жио Филарет Денисенко, који је себе прогласио за патријарха кијевског и све Русије - Украјине. Филарету Дени-сенку, бившем архијереју Руске Право-славне Цркве одузет је чин и предат је анатеми за учињени раскол.Како се каже на сајту расколника, Јушченко се исповиједио и причестио на литургији коју је служио Денисенко.Јушченко се залажући се за стварање „Јединствене помијесне Украјинске цркве“ активно мијеша у живот Цркве и указује помоћ расколни-цима. Међутим, парадоксално је што је предсједник Украјине, у исто вријеме више пута говорио о својој припадности канонској Украјинској Православној Цркви.

У ПРЕСТОНИЦИ МАЛЕЗИЈЕ ПРАВО-СЛАВНИ МОЛЕБАНПравославни Васкрс је ове годи-не први пут у историји обиљежен у Малезији, саопштава Руска линија.У ову муслиманску земљу, гдје нема ниједне православне парохије, на многобројне молбе вјерника допуто-вао је настојатељ храма Успења Пре-свете Богородице из Сингапура. Отац Марк и његов помоћник отац Алексан-дар, уз импозантан број народа, слу-жили су празнични молебан у згради Руског културног центра у Куала–Лум-пуру. Након тога крштено је неколико новорођенчади.Поред многобројних Руса који живе у Малезији, служби су присуствова-ли и амбасадор Русије у тој земљи и савјетник амбасаде.Духовно кријепљење које свеште-

ници Успењског храма из Сингапура пружају православним из сусједних земаља постало је добра традиција. Свештеници су се са радошћу одазва-ли на позив да посјете Куала-Лумпур на највећи хришћански празник, док локалне власти не рјеше позитивно питање о оснивању прве пуноважне парохије Руске Православне Цркве у Малезији.

ПРВА ЛИТУРГИЈА У ЕМИРАТИМА На Васкрс у граду Шарџа у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) десио се историјски догађај – на мјесту изградње јединог у Уједињеним Арап-ским Емиратима руског православ-ног храма посвећеног Светом апосто-лу Филипу, служена је прва Божанстве-на Литургија.На свечану службу скупили су се многобројни парохијани, емигранти из многих бивших република СССР-а. Њима који су далеко од домовине је црква постала уједињујући принцип. По окончању богослужења освештана су јаја и куличи (васкршњи колачи).Изградња првог православног хра-ма и културно –просвјетног центра на Арабијском полуострву почела је у августу 2008. г. Данас је, без обзира на финансијску кризу, завршено већ 25% грађевинских радова. Гради се искључиво од прилога парохијана и спонзора.

У РЈЕШАВАЊУ КИПАРСКОГ ПРОБЛЕ-МА

Поглавар Кипарске Православне Цркве Архиепископ Хризостом Дру-ги позвао је Грчку да укаже подршку влади Кипра у рјешавању кипарског питања.„Атина треба да одигра своју улогу и укаже суштинску помоћ у разрјешењу кипарског проблема, пошто су насту-пила подмукла времена“, изјавио је по-главар Кипарске Цркве, сусревши се са премијер-министром Грчке Коста-сом Караманлисом. „Ми желимо кон-структивно и дугорочно рјешење“, на-гласио је владика. „Ако рјешење буде конструктивно и трајно, оно ће бити

подржано од стране Цркве.“ ИЗ РУМУНСКЕ ЦРКВЕУ недјељу 10. маја, општина румунске парохије Светих Архангела донијела је једногласну одлуку о преласку под омофор митрополита Јосифа, у састав Румунске митрополије За-падне и Јужне Европе (Румунска Патријаршија).„Румунска црква Париза“, која дјелује од 1853. године, одвојила се од Ру-мунске Патријаршије 1948. године, послије успостављања комунизма у Румунији.10. маја 2009. године завршени су вишегодишњи преговори и дошло је до потпуног помирења Општине са Ру-мунском Православном Црквом, саоп-штава сајт Echo ortodoхe.На Божанственој Литургији коју је тога дана служио митрополит Јосиф, уз саслужење осам свештеника и три ђакона, ђакон Жан Бобок је рукополо-жен у чин презвитера. Он ће служити у цркви Светих Архангела.

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПРАВО-СЛАВНОГ ПЈЕВАЊАДесети, јубиларни, Музички фестивал у Минску уприличен је поводом 25 го-дина од установљења празника Сабо-ра белоруских Светих.Први Мински фестивал духовне му-зике одржан је по благослову Ми-трополита минског и слуцког Фила-рета 1989. године и био је посвећен 400-годишњици установљења Патријаршије у Русији.У великој сали Белгосфилхармоније одржан је свечани концерт, на којем су учествовали хорови из разних земаља. Један од њих је био хор „Зу-моро“ Православне богословије гра-да Котајама из Индије који је изводио богослужбено појање Православне Цркве у Индији.На фестивалу је учествовало 45 хо-рова и водећих музичара из раз-них земаља, међу којима и из Србије, Естоније, Индије, Пољске, Француске, Холандије, Италије и Бугарске.

ГРУЗИЈА ТРАЖИ МОШТИ ЦАРИЦЕ КЕТЕВАНГрузија тежи да поврати у своју земљу мошти Свете мученице царице Кете-ван.За мјесец дана у Грузију ће стићи зва-нична делегација из Индије, која ће изнијети доказе да мошти које се чувају у Индији заиста припадају Светој царици Кетеван, саопштава „Грузија Online“.56

svetigora / / /

200

9 /

мај

IZ pomjesnih crkava

Како је изјавио вјерник из Индије Да-вид Алавердели, који ради на помену-

том проблему, у питању је шака Свете царице, која се чува у граду Роа.Царица Кетеван је погубљена 1642. го-дине у Персији. Дјелови њеног тијела били су послати њеном сину, цару Тејмуразу. Чувани су у цркви Алавер-дели, међутим касније су изгубљени.Како је изјавио Давид Алавердели, већ је урађена ДНК анализа, сагласно којој шака заиста припада светој царици.„Делегација ће изнијети читав спи-сак материјала и одмах након тога ће почети преговори о предаји светих моштију“, изјавио је Давид Алаверде-ли.

У БУГАРСКОЈ ОБИЉЕЖЕН ДАН СВЕ-ТОГ ГЕОРГИЈА ПОБЈЕДОНОСЦАНа дан Светог великомученика Георгија Побједоносца у Софији су од-ржане свечаности, саопштава сајт Две-ри.Бг.Епископи стобијски Наум и знепољски Јован служили су свечани молебан, којем је присуствовао предсједник Бу-гарске Георгиј Пирванов, предсједник Народне скупштине Георгиј Пирински, предсједник Савјета министара Сергеј Станишев, депутати и многа друга официјелна лица.Епископ Јован је је покропио знамења Бугарске армије и позвао бугарске војнике да слиједе примјер Светог Ђорђа, ријечима: „Будите крепки, хра-бри, смјели и будите побједоносци!“Послије молебана на тргу Александа-ра Батенберга дефиловала је војна па-рада, поводом Дана храбрости и Бу-гарске армије, који се обиљежава на празник Светога Ђорђа.

56 ГОДИНА ОД ОБНОВЕ БУГАРСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕСвечано богослужење у част 56 годи-

на од обнове Бугарске Патријаршије служено је 10. маја у спомен-храму Светог благовјерног кнеза Алексан-дра Невског у Софији, саопштава сајт Двери.Бг.Свечаним богослужењем началство-вао је Митрополит русенски Неофит, уз учећше многобројног свештенства.У богослужењу је учествовао Патријарх бугарски Максим, који је послије Литургије служио благодар-ствени молебан.

ПАТРИЈАРХ ТЕОДОР ДРУГИ У ЗАМБИЈИПатријарх александријски и све Аф-рике Теодор II, који се налази у пастирској посјети Замбији, изразио је своју задивљеност напретком ове земље, посебно у области здравства и образовања.

Он је такође овом приликом актуел-ну глобалну финансијску кризу опи-сао као последицу похлепе западног свијета, и додао да свијет треба да из ове кризе извуче лекцију и нађе на-чина да у будућности избјегне сличне ситуације.Патријарх је последњи пут био у Замбији прије 15 година.

ПОГЛАВАР ПОЉСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА КИПРУ

Поглавар Пољске Православне Цркве, Митрополит варшавски и све Пољске Сава, се током званичне посјете Кипру сусрео са предсједником Димитријем Христофиасом.Архиепископ кипарски Хризостом одликовао је митрополита Саву највишим одликовањем Кипарске Цркве, Златном медаљом апостола

Варнаве, а митрополит Сава је архие-пископа кипарског даривао златном панагијом и крстом, нагласивши да ће му званичну медаљу Пољске Цркве уручити приликом његове посјете Пољској.У свом обраћању архиепископ Хри-зостом је рекао да ова посјете представља „почетак новог периода тјешње сарадње између двије Цркве“.

ПОГЛАВАР ФИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У УКРАЈИНИТоком званичне посјете Украјини, по-главар Финске Аутономне Православ-не Цркве Цариградске Патријаршије, митрополит карелијски и све Фин-ске Лав, посјетио је у Кијеву и храм Васкрсења Христовог у изградњи.Том приликом је у цркви Свих Светих, након Свете Литургије одслужио по-мен код моштију Светог Спиридона Чудотворца, које се по благослову ар-хиепископа атинског Јеронима при-времено налазе у Украјини.Са првојерархом Финске Цркве саслу-живали су администратор Украјинске Православне Цркве Архиепископ Ми-трофан и викар Карелијске епархије, Епископ Арсеније.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ЗАБРИНУТ ЗБОГ ПОКУШАЈА ПОЛИТИЗАЦИЈЕ ЦРКВЕ У УКРАЈИНИПатријарх московски и све Русије Ки-рил изразио је своју забринутост по-водом покушаја неких украјинских по-литичара да Цркву у тој земљи искори-сте за своје политичке циљеве.„Ситуација у Украјини је веома сложе-на, а главни разлог лежи у томе што је тамошњи раскол заснован на поли-тичким интересима и намјерама не-ких званичника да искористе Цркву и вјеру људи у своје циљеве, који ни у ком смислу нису повезани са хришћанским“, казао је патријарх у интервјуу за дневни лист Известиа.По његовим ријечима „Ово је још један доказ да политичари морају бити вео-ма пажљиви када говоре о питањима вјере и да је веома опасно када неко покушава да Цркву користи у политич-ке сврхе“.„Ми сматрамо да је Кијев јужна пре-стоница руског Православља. Јединствено предање цјелокупне јужнословенске цивилизације почиње тамо. Данас, као никада раније, право-славни у Русији, Украјини и Белорусији схватају значај духовног јединства историјске Русије која је подијељена политичким границама“, додао је патријарх Кирил. 57

м

ај / 2009 / svetigora

ВАСКРСЕЊЕ ЛАЗАРЕВО У АР-ХАНГЕЛИМАПразник васкрсења Лазаревог - Лазарева субота, у Рашко-

призренској и Косовско-метохијској

епархији посебно се свечано прославља у манастиру Светих Архангела код При-зрена. Након мартовског погрома 2004. године, по повратку монашког братства у манастир, изграђен је омањи конак са параклисом посвећеним Васкрсењу Ла-зара, пријатеља Господњег, са надом да ће то бити символ васкрсења и обно-ве манастира, како овог, тако и свих по-рушених српских светиња и васколиког Српства. Свету Литургију служио је настојатељ ма-настира Свети Архангели, јеромонах Бе-недикт, уз дивно појање монахиња из ма-настира Светог Николе - Кончул и мана-стира Свете Петке - Улије, као и свег при-сутног народа Божијег, који је у великом броју и приступио причешћу светим и животворним Тајнама.

ОСВЕЋЕЊЕ КАПЕЛЕ У СИСКУМитрополит загребачко-љубљански Г. Јован је на празник Цвијети - ула-зак Господа Исуса Христа у Јерусалим, посјетио парохију у Сиску и служио Свету Архијерејску Литургију у ка-

пели Свете Петке. На Литургији су Високопреосвећеном Митрополи-ту саслуживали протојереји ставрофо-ри Маринко Јуретић, Звонко Пилингер, протојереј Петар Олујић (парох у Сиску), јереј Далибор Петковић, ђакони Угљеша Пилингер и Александар Обрадовић. Прије почетка Свете Литургије ми-трополит Јован је извршио чин малог освећењa новобновљене капеле. Митро-полит Јован је у својој проповиједи го-ворио о свечаном уласку Господа Исуса Христа у Јерусалим.

СРПСКА ШКОЛА И ВРБИЦА У ЈОХАНЕСБУРГУСа благословом Српске Патријаршије и уз подршку Министарстава просвете и дијаспоре Владе Републике Србије, на велики дјечији празник, Лазареву Субо-ту - Врбицу, почела је са радом Допунска школа Свети Сава при Црквеношколској општини Свети Сава у Јоханесбургу. Све-чаност поводом званичног почетка рада школе је одржана у малој црквеној сали која је за потребе школе адаптирана и донацијама чланова српске заједнице претворена у лијеп школски простор. Првом информативном часу је прису-ствовало двадесет и два ученика разли-читог узраста са родитељима и осталим гостима, сви запослени у амбасади Ре-публике Србије у Преторији, старјешина храма Св. апостола Томе архиман-дрит Пантелејмон, представнице Кола српских сестара из Јоханесбурга и про-фесор Виолета Павловић Мариновић.Дјеца, родитељи и многобројни вјерници су после свечаности отварања српске школе “Свети Сава”, прешли у храм Св. апостола Томе и присуствова-ли вечерњем богослужењу које је од-служено поводом празника Васкрсења Лазаревог (Врбице). Велика радост је била видети толики број српске дјеце у Јоханесбургу, окупљене око свог светог храма на овај дјечији празник.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА НА ВМА У БЕОГРА-ДУЊегово Високопреосвештенство Ар-хиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је на празник Лазареве су-боте Свету Архијерејску Литургију у новоустановљеном параклису на ВМА у Београду који је посвећен Св. Луки, ар-хиепископу симферопољском и крим-ском, новопросијавшем светитељу, хи-рургу, сликару и јерарху Руске Право-славне Цркве 20. века. У Литургији је узео учешћа и Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, који је молитвено про-славио своју крсну славу.Литургији су присуствовали и Епископ зворничко- тузлански Г. Василије, ми-нистар вјера у Влади Србије Богољуб Шијаковић, савјетник председника Србије за Косово и Метохију Младен Ђорђевић, помоћник министра иностра-них послова Дамјан Крњевић, члан Крун-

ског савјета Драгољуб Ацовић, прото-неимар храма Св. Саве проф. Војислав Миловановић, као и велики број за-послених војних љекара и пацијената Војно - медицинске академије на челу са генерал-мајором др Миодрагом Јевтићем, начелником ове установе.

ВРБИЦА У ЦРКВИ СВ. САВЕ У БЕОГРАДУЊегово Високопреосвештенство Ар-хиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је празнично вечерње уочи ве-ликог хришћанског празника Уласка Го-спода нашег Исуса Христа у Јерусалим - Цвети у малој цркви Св. Саве на Вра-чару уз саслужење свештенства ово-га светог храма. На крају вечерње служ-бе, после освећења петохљебнице Високопреосвећени Митрополит се об-ратио вјернима пастирским словом и осветио врбове гранчице. Након овога, услиједила је празнична литија око мале цркве и великог храма. Празничном богослужењу присуство-вало је мноштво вјерних, а посебно дјечице свих узраста што је призор учи-нило још величанственијим.

МОНАШЕЊЕ У КАЛЕНИЋУ

Посјета Преосвећеног Влади-ке шумадијског Г. Јована манастиру Каленићу шесте седмице Васкршњег по-ста обрадовала је сестринство ове све-те обитељи, јер је сестринство постало богатије за двије монахиње. У сриједу, 8. априла, после вечерње службе монаш-ки постриг примила је искушеница Ива-на Николић добивши на монашењу име Јована. Сјутрадан је преосвећени владика слу-жио Свету Литургију Пређеосвећених дарова и искушеницу Драгану Рунић, такође, удостојио монашког чина, давши јој име Дарија.

СКУП О ОЦУ ЈУСТИНУ У ВРАЊУУ организацији Православне епархије врањске, града Врања, Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ и друшт-ва „Отац Јустин Поповић“ из Врања, 4. априла 2009. године одржан је науч-ни скуп „Отац Јустин Поповић – живот и дјело“. У препуној сали Скупштине гра-да о оцу Јустину Поповићу, говорили су угледни епископи наше Цркве: Епископ умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије и викарни Епископ јегарски Г. Порфирије, а гости Епископа врањског 58

svetigora / / /

200

9 /

мај

iz ota~astvene crkveПриредио: Славко Живковић

Г. Пахомија били су и Епископ браничев-ски Г. Игњатије и Епископ шумадијски Г. Јован.О животу и дјелу оца Јустина говорили су и угледни професори Богословског факултета Универзитета у Београду, ака-демик Владета Јеротић, професори Фи-лософског и Филолошког факултета из Београда, Ниша и Приштине, као и други угледни културни посленици из Србије.Научном скупу у Врању присуствовали су и ученици Богословије „Свети Кири-ло и Методије“ из Призрена, привреме-но смјештене у Нишу, на челу са ректо-ром протојерејем-ставрофором Милути-ном Тимотијевићем, који су после науч-ног скупа, посјетили обновљену кућу оца Јустина Поповића у Врању и манастир Свети Прохор Пчињски.

МОЛИТВА ЗА ПОСТРАДАЛЕ У НАТО БОМБАРДОВАЊУУ Београду је, 24. марта, у цркви Светог Марка, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио парастос постра-далима у НАТО бомбaрадовању Србије и Црне Горе (1999.), уз саслужење Епископа зворничко-тузланског Г. Василија, Епископа жичког Г. Хризосто-ма, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија, Епископа врањског Г. Пахомија и Епископа хво-станског Г. Атанасија, викара Његове Све-тости Патријарха српског Г. Павла.У бесједи, Епископ умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије је ис-такао да је најбитније да се помолимо Богу и да се сјетимо свих пострадалих у НАТО агресији на једну истинску, чисту земљу, која је уздигнуте главе бранила своју духовну колијевку. Сјећање на све пострадале, а највише на дјецу, нам го-вори о нама самима, јер та дјеца говоре пред Господом о нама. Говоре и сјећају се и нас који се молимо за њихове душе. Преосвећени Владика је окупљенима на молитви истакао да смо ми они који тре-ба да сједе на ријекама вавилонским и да плачу али тако да се снажно моле Богу, а не да буду они који тугују без наде.Тре-ба да имамо на уму да ћемо се у Богу сви наћи. Лицемјерје и лицемјери који да-нас владају свијетом, и дан данас после десет година од како су Србију и Црну Гору бомбардовали нису кажњени, нити ће бити кажњени, нити ће се покајати за своја злодјела.Дубоко увјерени да ће историјски ток ствари, као и безброј пута у прошлости људског рода, потврдити и овог пута да Бог није у сили него у правди, помоли-ли смо се сви за пострадале у току НАТО бомбардовања наше земље.

ЗНАМЕЊЕ ЂАКОНУ АВАКУМУЊегово Високопреосвешетнство Ми-трополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је, 24. марта у 13 часо-ва, у простору Београдске тврђаве, уз саслужење протојереја-ставрофора

Душка Јовичића и протођакона Стева-на Рапајића, освештао спомен обиљежје ђакону Авакуму постављено у парков-ском дијелу између павиљона Цвијета Зузорић и улице Тадеуша Кошћушка.Високопреосвећени митрополит је, у бесејди после молитвеног спомена овог мученика, истакао да је српска престони-ца утемељена на крви мученика и на му-ченичком подвигу. Високопреосвећени је све окупљене на молитви подсјетио на београдске прве мученике и заштит-нике града светитеље Ермила и Стра-тоника, а затим и на светитеље Дона-та и Фортуната, и на њихову мученич-ку смрт ради Христа. Затим је нагласио и новију страдалну историју Београда и то пук мајора Гавриловића и његова бесједу из 1914. године, а онда и два бомбардовања - прво, шестоаприлско од стране фашистичких снага, а затим и са-везничко бомбардовање Београда, на Васкрс 1944. године. На крају бесједе ми-трополит је говорио и о новомученици-ма, посебно о 89-оро пострадале дјеце у току НАТО бомбардовања 1999. године. Високопреосвећени митрополит је иста-као мученичку жртву мале Милице која је својом невином крвљу посвједочила вјеру у Христа и вјеру у добро. После бесједе, митрополит је све окупљене да-ривао репродукцијом фреске мале Ми-лице из Батајнице.

СЈЕЋАЊЕ НА ЛЕЛИЋКЕ ВЛАДИКЕДана 18. марта 2009. године, у манасти-ру Лелић, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, служио је Свету Архијерејску Литургију пово-дом 53 године од упокојења Светог вла-дике Николаја Српског. Том приликом служен је и помен блаженопочившем Епископу шабачко-ваљевском Јовану (Велимировићу), поводом 20 година од упокојења. Бесједу, на овом значајном мјесту за нашу Цркву, одржао је умировљени

протојереј-ставрофор Љубисав Аџић. У бејседи се осврнуо на страдални и крсто-носни пут Светог владике Николаја, који је, уједно, био духоносан и плодотворан, а којим се наша Црква надахњује и Госпо-да кроз Свете своје слави. Овом приликом је уприличена и све-та тајна исповијести ваљевског свештен-ства, коју је извршио настојатељ свете обитељи лелићке архимандрит Авакум.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛО ЧЕСТИТАО ВАСКРС СРБИМАПатријарх московски и цијеле Русије Ки-рило честитао је Васкрс српском наро-ду, којем је пожелио јачање православне вјере и очување духовног јединства.Руски патријарх је пожелио српском на-роду “снажно јачање православне вере, очување духовног јединства народа не-зависно од граница које су се појавиле у Европи а које дијеле српски народ”. По-главар Руске Православне Цркве је на традиционалном предускршњем сусрету са руским и страним новинарима упозо-рио да постоји опасност или пријетња по очување културног идентитета српског народа, пренијела је руска агенција Итар-Тас. Патријарх Кирило је такође изразио со-лидарност са српским народом који теш-ко подноси једнострану сецесију Косо-ва и Метохије гдје се налазе његове пра-вославне светиње. “Ми смо солидарни с нашом браћом Србима на Косову и у свим другим мјестима гдје Срби страдају, гдје се угрожава њихова национална самосвијест”, рекао је руски патријарх. Посебан поздрав поглавар Руске Пра-вославне Цркве је упутио српском патријарху Павлу, којег је окарактери-сао као човјека узвишеног духовног жи-вота и молитвеног подвига. Подсјетивши да је српски патријарх у болници, Ки-рил је рекао да ће се молити за поглава-ра Српске Православне Цркве и цијелу српску Цркву. “Ми ћемо се молити за њега и цијелу Српску Цркву како би без обзира на његову болест Црква очувала јединство и како би у ово тешко вријеме за Србе Црква наставила да буде духовна снага која обједињује народ”, рекао је ру-ски патријарх.

ВАСКРС У ГРАЧАНИЦИ

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије служио је васкршње јутрење а затим и Свету Архијерејску Литургију у манастиру Гра- 59

м

ај / 2009 / svetigora

чаници. Служби која је почела у поноћ литијом око храма прису-ствовао је незапамћено велики број вјерника са читавог Косо-

ва и Метохије. Служба је настављена васкршњим јутрењем на коме се уз појање најрадоснијих стихира Право-славне Цркве на сваки поздрав ХРИ-СТОС ВОСКРЕСЕ! проламало једнодушно и громогласно ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ! од стране вјерника. Уз цјеливање крста, Јеванђеља и иконе Васкрсења Господњег епископ Артемије, свештенство, мо-наштво и вјерници су размијенили прве васкршње поздраве. У наставку је служена Литургија на којој се пар стотина верника причестило Све-тим Тајнама. На крају Литургије освећени су сир и васкршња јаја којима је епископ Артемије даривао све присутне.

ДУХОВНА РАДОСТ У ЕПАРХИЈИ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКОЈЊегово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије слу-жио је на Источни Петак, Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Угљевику. Светом Архијерејском Литургијом, акатистом икони „Живонос-ни Извор” и ломљењем славског колача обиљежена је слава свештенства и мо-наштва Епархије зворничко-тузланске. ‘’Окупили смо се данас да прославимо Пресвету Богородицу, њен свети, час-ни, живоносни Извор који нам снагу даје да издржимо у животу у настојањима доброте, племенитости, љубави и сна-зи вјере у Господа Бога. Мајка наша Пре-света Богородица све вријеме је била са апостолима на које је мајчински гледа-ла са љубављу, пријетходно прошавши са Сином својим и Господом нашим све страдалне муке. Она и данас гледа истим очима на нас, штити нас, љуби нас и по-маже нам у свим данима живота нашега’’, рекао је тим поводом владика Василије.

У СЕНТ АНДРЕЈИ МОЛИТВЕНО СЈЕЋАЊЕ НА ВЛАДИКУ ДАНИЛА (КРСТИЋА)

У недјељу 26. априла, након Свете Литургије, у саборном сентандрејском храму, служен је парастос о седмој годишњици упокојења еписко-па Данила (Крстића). По благосло-ву Преосвећеног Епископа будимског Лукијана, служби су присуствовали про-фесори и ђаци Цетињске богословије. Поред сентандрејских свештени-

ка Војислава Гајића и Лазара Пајтића у служењу парастоса учествовао је и отац Арсеније Радовић, док је ђакон Михајло Лазаревић руководио пјевницом коју су чинили цетињски богослови. Иначе епископ Данило (Крстић) је био један од најобразованијих архијереја Српске Пра-вославне Цркве и веома познат широм православног свијета. Уснуо је у Господу 20. априла 2002. године, у Сент Андреји, а сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду.

ПОНОЋНА ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА НА ВРАЧАРУНа највећи хришћански празник у свим храмовима Српске Православне Цркве у земљи и расејању било је молитве-но и радосно. У највећем храму наше свете Цркве Света Литургија служена је у поноћ, а вјерни су прилазили Чаши како би причешћујући се Живим Богом осјетили сву силу Васкрсења Христовог. У Храму Светог Саве на Врачару у поноћ, Његово Високопреосвешетнство Ми-трополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, са благословом и у име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење петнаест свеш-теника и ђакона. Светој Литургији при-суствовали су представници Владе Ре-публике Србије, министар вјера др Богољуб Шијаковић, државни секретар Драган Чуровић, представници Римока-толичке цркве као и бројни представни-ци културног и јавног живота српске пре-стонице.

ПРЕДСТАВЉЕНИ УЏБЕНИЦИ АКАДЕМИЈЕ СПЦУ Библиотеци града Београда, у Кнез Михајловој улици, на Одјељењу умјетности, представљена су издања - уџбеници Академије Српске Православ-не Цркве за умјетности и консервацију. Овом приликом приказана су два уџбеника из области обнове и чувања: уџбеници за предмет Консервација и рестаурација икона - под називом Конзервација и рестаурација слика на платну и Проблематика подлепљивања слика на хладно воденим растворима лепкова, аутора мр Јована Пантића. То су трећа и четврта по реду књиге у едицији Уџбеници. На представљању су говори-ли рецензенти проф. др Милка Чанак-Медић и Аника Сковран, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, декан Академије, у име издавача и аутор.Аутор је нагласио да је због унапређења наставе на Академији СПЦ неопходно да се нови материјали и нове методе обно-ве и чувања прате и примјењују. Ово је један од покушаја, уједно и најуспјешнији на овим просторима, да се у област конзервације и рестаурације уведе не-што ново.

ОСВЕЋЕЊЕ ПАРОХИЈСКОГ ДОМА У СИДНЕЈУ

После неколико деценија чекања, парохија Светога Саве на Елано-ри је коначно добила свој парохијски дом. У недјељу 26. априла 2009. годи-не Његово Преосвештенство Епископ Иринеј је уз саслуживање протојереја-ставрофора Раде Радана, протојереја Саше Радоичића -домаћег пароха, про-тонамесника Милића Ракића и ђакона Бранка Босанчића, Теодора Соколовића и Станка Србљанина, осветио ово ново-подигнуто здање. Учестовало је преко 110 добровољних радника из свих гра-на грађевинске индустрије. Донације у раду и материјалу су далеко превазиш-ле сва очекивања. Црквени одбор ове заједнице се свима захваљује на указаној помоћи. После освећења, на ручку у црквеној сали, подијељене су парохијске захвалнице свима који су на било који начин помогли изградњу овога дома. Се-стре из Кола српских сестара су припре-миле пригодан ручак за све. У плану је да се настави са радовима на уређењу црквеног имања. Такође, очекује се да фрескописање храма, које је тренут-но у току, буде завршено у првој поло-вини 2010. године. Посебну духовну ра-дост вјерном народу је учинио и влади-ка Иринеј, који је у току Свете Литургије у чин свештеника рукоположио ђакона Станка Србљанина. О. Станко ће бити постављен за пароха мисионарске парохије Св. Василије Острошки у Рокин-гему - око 50 км јужно од Перта.

ОСТВАРЕН ЗАВЈЕТ СВЕТОГ САВЕ

Са благословом Његовог Преосвештен-ства Епископа милешевског Г. Филарета у суботу, другог маја, отворена је ризница Милешевске епархије у манастиру Ми-лешеви код Пријепоља. Отварање риз-нице обављено је у склопу припрема за обиљежавање осам вјекова од подизања Милешеве, задужбине краља Владис-лава и једног од највећих светилишта српског народа. Захваљујући труду и на-порима владике милешевског Филарета, који је на овом богоугодном дјелу оку-пио врхунски тим стручњака, научника, консерватора и рестауратора, манастир Милешева постаје и остаје жила куцави-ца српског православног народа не само Полимља и Рашке области него и цијеле Србије - на славу Богу, на част Роду, а на корист свима који га посјећују и његове светиње поштују.60

svetigora / / /

200

9 /

мај

iz ota~astvene crkve

СЛАВА ХРАМА СВЕТОГ САВЕ

У недељу, 10. маја 2009. године, брат-ство храма Светог Саве на Врачару све-чано је прославило храмовну славу. Тог дана, када се наша света Црква молит-вено сјећа спаљивања моштију Светог Саве Српског 1594. године на београд-ском брду Врачар, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Ви-сокопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.У току Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије рукоположио је у чин ђакона дугогодишњег црквењака у цркви Св. Саве, ипођакона Драгана Неђића. У препуном параклису, поред свештенства и вјерног народа, Литургији су присуствовали представници држав-не власти, војске и Крунског савјета.

МИНИСТАР ПОСЈЕТИО ЦРКВЕНУ ШКОЛСКУ ОПШТИНУ У ЈОХАНЕСБУРГУ

У недјељу, 10. маја 2009. године, госпо-дин Вук Јеремић, министар спољних по-слова Владе Републике Србије, пошто је присуствовао инаугурацији новог предсједника Јужноафричке Републике, посјетио је Црквено-школску општину Свети Сава у Јоханесбургу, при једином српском православном храму на тлу Аф-рике.Министар је поводом овог свечаног сус-рета поклонио комплет књига за допун-ску наставу у иностранству од предшкол-ског узраста до осмог разреда основне школе, најновије цд, двд, географске кар-те и сав додатни материјал неопходан за извођење наставе. Школа је добила лијепе и вриједне поклоне и од госпође Радмиле Тркуље, помоћнице министра финансија Владе Републике Српске.

КРСНА СЛАВА ДУХОВНИХ ШКОЛА У ФОЧИБогословски факултет и Богословија у Фочи прославили су у уторак, 12. маја, на православни празник Светог Василија Острошког, три славе - славу свих шко-

ла Светог Саву, јер је 10. маја обиљежено спаљивање моштију Светог Саве на Вра-чару, крсну славу Богословског факул-тета Светог Василија Острошког и крсну славу Богословије Светог Петра Дабро-босанског, јер су овог Светитеља на овај датум ухапсиле усташе у Другом свјетском рату и од тада почиње његово страдање. Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом Василију Острошком и Светом Петру Дабробосанском, у кру-гу Богословије и Богословског факултета у Фочи, служио је Његово Високопреос-вештенство Митрополит дабробосански Господин Николај, уз саслужење осам свештеника и пет ђакона Митрополије дабробосанске. Ријечи добродошлице бројним гостима упутио је домаћин, де-кан Богословског факултета, проф. др Предраг Пузовић који је говорио о ак-тивностим Богословског факултета прет-ходних и протекле године, са акцентом на томе да ова високошколска установа ове године слави јубилеј - 15 година сво-га рада у оквиру Универзитета у Источ-ном Сарајеву. Митрополит Николај уручио је сребрни орден Светог Петра Дабробосанског ди-ректору Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске /РС/ господину Јову Турањанину.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ПРОСЛАВЉЕН И У ЗАГРЕБУНа дан Светог Василија Острош-ког Чудотворца, Његово Високопре-освештенство Митрополит загребач-ко - љубљански Г. Јован служио је Свету АрхијерјскуЛитургију у манастиру Свете Петке у Загребу. На Литургији, митропо-литу Јовану саслуживали су јереј Миха-ило Жикић и ђакон Зоран Радић. У својој проповеди окупљеним верницима, ми-трополит Јован је говорио о Светом Василију, његовом подвижничком жи-воту и поштовању српског народа пре-ма овом великом угоднику Божијем. По-сле Литургије припремљена је трпеза љубави за све присутне.

И СРБИ ПОЧЕЛИ ОБНОВУ КУЋА У БРЂАНИМАСрби из насеља Брђани започели су 13. маја рашчишћавање терена на пет локација за обнову својих кућа у овом дијелу сјеверне Косовске Митровице. Срби су двије седмице протестовали због обнове кућа чији су власници Ал-банци у том насељу, тражећи да се прије повратка Албанаца омогући и обнова њихових кућа у овом дијелу Косовске Митровице, као и повратак прогнаних Срба на Косово. У насељу Брђани, у 146 кућа, сада живи око 2.000 Срба, међу којима више од 500 дјеце. Током протеста Срба у мину-ле двије седмице Еулекс полиција је ко-ристила сузавац против демонстраната, док су првих дана протеста коришћене и шок бомбе.

У ГОРАЖДЕВЦУ ОБИЉЕЖЕНА СЕОСКА СЛАВАМјештани Гораждевца прославили су Јеремијин-дан, који се још од време-на Турака сматра заштитником Гораж-девца. Становници овог метохијског села кажу да се сваки Јеремијин-дан разликује од предходног. Илија Дашић је пензионер и има 64 године. Он каже да се, иако без слободе кретања и без усло-ва за нормалан живот Јеремијин-дан и данас слави и да су обичаји остали исти: “И данас се показало да ми ништа нис-мо заборавили од онога што је нека-да било, ми настављамо традицију и на-дам се да ћемо наставити то и даље. То је најрадоснији празник за нас из Гораж-девца. Ми тог дана имамо пуно гостију, то није појединачна слава већ слава це-лог села и тог дана дајемо себи одуш-ка у целој години.” Сваке године на овај празник иде традиционална литија, која креће од цркве Рождества Пресвете Бо-городице, а прослава се наставља у ко-наку цркве.

ЛИТУРГИЈА У МИСЛОЂИНУ

У недјељу, 17. маја 2009. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, уз саслужење Његовог Преосвешетн-ства Епископа шабачког Г. Лаврентија и Његовог Преосвешетнства Епископа осечко-пољског и барањског Г. Лукијана, служио је Свету Архијерејску Литургију у Мислођину, на темељима манасти-ра Светог Христофора. Преосвећеним архијерејима су саслуживали свеш-теници и ђакони, а у Светој Служби, Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије је јереја Владана Јефтића од-ликовао протојерејским чином.Том приликом високопреосвећени ми-трополит је освештао и нове манастир-ске конаке и, у име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, додијелио 10 грамата свим заслужним за изградњу конака у којима су први житељи монахиње Теодосија и Магдалина. Ми-трополит је грамату доделио и г. Влада-ну Ранковићу, који је већ носилац Орде-на Светог Саве III степена, због несебич-ног труда у изградњи нових конака овог манастира - задужбине краља Драгути-на из XIII вијека. Циљ Архиепископије београдско-карловачке и свих вјерника у Мислођину и околини јесте да се овај средњовековни храм обнови и да се у манастир врати молитвени живот који је красио српски народ од Светог Саве на-овамо. 61

м

ај / 2009 / svetigora

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ЕПИ-СКОП ЈОВАН СЛУЖИЛИ У МАНАСТИРУ ПОДМАИНЕ

Архиепископ цетињски Митро-полит црногорско-приморски Високопреосвећени Господин Амфилохије и викарни Епископ диоклијски игуман манастира Острог Преосвећени Госпо-дин Јована 21. марта су са свештенством Митрополије Црногорско-приморске слу-жили Свету службу Божију у манастиру Подмаине код Будве. «Свака Православна помјесна Црква има своје саборе», рекао је Владика Амфилохије у архипастирској бесједи са-браним на Светој литургији. «Све оне имају своју јерархију, своје Архијерејске са-боре на којима се сабирају у име Цркве Архијереји, Епископи, заједно са осталим члановима Цркве Божије који рјешавају црквена питања тога мјеста и тога времена у коме живе», рекао је он.Такво је и устројство наше помјесне Српске Цркве са Сабором Архијерејским, а тако и свака њена Епископија има своја сабрања, своје Епархијске управне одборе и Епархијске савјете и сабрања свога свеш-тенства – све у духу прве Цркве Христо-ве, Цркве Апостолске, у духу да се ништа што се догађа не догађа по једноме, јер је давно речено: једна хришћанин – ниједан хришћанин. У Цркви Божјој све је сабор-но.Зато сва наша сабрања почињу Светом литургијом», закључио је Владика.По завршетку литургије у манастиру Под-маине одржано је редовно засједање Епархијског савјета и Епархијског управ-ног одбора Митрополије Црногорско-приморске.

ПРОСЛАВА МЛАДЕНАЦА У ПОДГОРИЧ-КОМ НАСЕЉУ МОМИШИЋИВладика Амфилохије служио је 22. марта, поводом Младенаца, Свету службу Божију у цркви Светог Ђорђа у подгоричком насељу Момишићи.Говорећи о празнику четрдесет Севастијских мученика, у цркви у којој се чувају мошти четрдесет момишићких ђака и два свештеника пострадалих од Турака, Владика је подсјетио да се овај празник у народу зове Младенци и да га обиљежавају сви они хришћани који су приступили Светој тајни брака. «Ништа није толико обесвећено у овом на-шем времену колико Светиња брака. Зато није чудо што је толико и развода бракова, што је толико поскитане дјеце која немају огњиште родитеске љубави и јединство између родитеља. И они сами се изнутра

раздвајају и пропадају. И није случајно да та дјеца обично користе дрогу и друге по-шасти које им уништавају живот», рекао је Митрополит Амфилохије.Након литургије Владика је, заједно са свештенством и вјерним народом, прере-зао славски колач.

СЛАВА МАНАСТИРА ДАЈБАБЕ

Светом архијерејском литургијом, коју је служио Архиепископ цетињски Митро-полит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством, и резањем славског колача 29. марта је у манастиру Дајбабе код Подгорице прослављен праз-ник преподобног Симеона Дајбабског.Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи подсјетио како је 1937. године тадашњи професор Београд-ског универзитета, а данашњи светионик Цркве Васељенске отац Јустин Ћелијски посјетио манастир Дајбабе. «Тада се он сусрео са старцем Симеоном Дајбабским. Послије тог сусрета отац Јустин је оста-вио два своја записа о старцу Симеону. Ријетко кад је неко записао такве благодат-не, прозорљиве ријечи о некоме, као што је отац Јустин записао о оцу Симеону», ре-као је он.«У том запису отац Јустин назива стар-ца Симеона ‘непогрешивом савјешћу Црне Горе’, додајући да су Светитељи савјест свакога народа и сваке државе и да народ и држава који немају Света-ца немају очију окренутих према набеси-ма и вјечном људском достојанству. Он је био сав дирнут тим сусретом. Очевидно, Светитељ божји препознао је Светитеља. И обадвојица су се обрадовали том сус-рету. Као што су се обрадовале Света Бо-городица и Јелисавета када су се среле у Горњем крају. И као што су се обрадова-ли два ученика Христова на путу за Ема-ус кад им се Господ јавио и разговарао са њима, па на крају, када се удаљио од њих, рекли су: није ли нам срце горело док је са нама разговарао», рекао је Митрополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ЖДРЕБАОНИКМитрополит црногорско-приморски Го-сподин Амфилохије служио је 1. априла са свештенством Свету службу Божију у мана-стиру Ждребаоник код Даниловграда.«Људско срце је једина, најдубља и не-погрешива граница између добра и зла, између Бога и сатане, вјере и невјере, мржње и љубави, између истине и лажи. У њему се огледа све оно што јесте човјек и што би требао да буде човјек», ре-као је Владика у архипастирској бесједи вјерницима сабраним на богослужењу.По завршетку литургије у манастиру је од-ржано редовно годишње братско сабрање свештенства Архијерејских намјесништава Цетињског и Подгоричко-даниловградско-колашинског.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У РЕЖЕВИЋИМАМитрополит Амфилохије служио је 3. априла са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи.У току литургије Владика је у архипастирској бесједи тумачио посеб-ну херувимску пјесму која се разликује од оне у литургији Светог Јована Златоу-ста и која се поје у склопу Свете литургије пређеосвећених дарова.«Жртва и жртвовање је суштина хришћанске вјере», казао је Владика Амфилохије. «Жртва и жртвовање је на-чин на који нам се јавља и открива Бог. То је начин на који Господ улази у матицу све-укупног, а посебно људског живота», ре-као је он.«Жртва је у природи свеукупне Божје тво-ревине. Отуда је она и у природи и у на-чину постојања и у односу према свијету Самога Бога», објаснио је Митрополит Црногорско-приморски.Након литургије одржано је редовно годишње братско сабрање свештенства Бококоторског и Барског архијерејског намјесништва.

БЛАГОВЕШТЕЊСКИ САБОР У МАНАСТИ-РУ БЕШКАУ манастиру Бешка на Скадарском језеру 5. априла је одржан традиционални Бла-говештенски сабор, који је почео Светом архијерејском литургијом.Служили су Његово Високопреосвеш-тенство Архиепископ цетињски Митро-полит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Иринеј са свеш-тенством и уз молитвено учешће неколи-ко стотина вјерника из Подгорице, Бара, Београда, Крушевца, Ниша и других мјеста Црне Горе и Србије.Жарку Команину је уручена књижевна на-града “Јелена Балшић”, која се сваке двије године додјељује у спомен на пјесникињу, владарку и ћерку кнеза Лазара.Награда, чији је покровитељ Митрополит Црногорско-приморски, је установљена 2007. године, а њен први лауреат био је 62

svetigora / / /

200

9 /

мај

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

пјесник Ђорђе Сладоје.Команину је награду уручио Митрополит Амфилохије, а лауреат је потом одржао пригодну бесједу.Затим је изведена духовна академија уз учешће Црквеног хора «Свети цар Лазар» из Крушевца.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ЗЛАТИЦИМитрополит црногорско-приморски Го-сподин Амфилохије служио је 12. априла, на Цвијети, са свештенством Свету служ-бу Божију на темељима древног манастира Златица код Подгорице.Подсјетивши да је Господ подарио васкрсење свом пријатељу Лазару, Ми-трополит Амфилохије је у архипастирској бесједи бројним вјерницима казао да је Он тиме предуказао васкрсење свију «када дође последњи дан, када се саберу сви дани и сва збивања у тај последњи дан. Тај дан Црква и Божји пророци називају осмим, незалазним даном».«Улазак Христов у Јерусалим, Њега као Цара небескога, описанога тијелом, не-описивога по природи Својој и Сво-ме Божанству, је оно чему су се радова-ла јерусалимска дјеца. То је оно чему се радује свако људско покољење, чему се радујемо и ми. То је велика и Света истина, Његова личност, Њега као Цара небескога и као Сина човјечијега у коме се све саби-ра и свему даје смисао», рекао је Владика.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕЦетиње, 13. април 2009.г.Православна Митрополија црногорско-приморска ће поднијети кривичну пријаву против Мираша Дедеића и његова три сарадника, зато што су неовлашћено упали на црквени посјед, лажно се представљали као православни свештеници и недозвољено користили црквене предмете. Јуче су, на празник Цвијети, Дедејићеви људи пореметили и оскрнавили вјековни богослужбени поредак цркве Св. Николе на Чеву, која не памти да је под њеним сводом икада боравио рашчињени свештеник.У подношењу ове кривичне пријаве Митрополију неће одговорити чињеница да се овај инцидент десио тајно и ненајављено, да га није подржао готово нико од Чевљана, и да су усамљени дјелатници „ЦПЦ“, на снимцима ТВЦГ изгледали гротескно, опонашајући црквену службу у пространој и, за њих превеликој, цркви на Чеву. Стиче се утисак, да су збивања на Чеву организована, само из једног разлога, да би се попунио телевизијски програм иначе „објективног, непристрасног и професионалног“ Јавног сервиса.У прилогу, још једне у низу кривичних пријава, којима полицијским и судским органима помажемо да се орјентишу у овој правно неуређеној ситуацији, ми ћемо доставити акт Васељенске патријаршије,

потписан од стране патријарха цариградског г. Вартоломеја, којим је Дедеић испраћен из Италије, земље у којој је служио као свештеник до средине деведесетих година, а у коме се, поред осталог, каже:„Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи или саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина.“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПОДГОРИЦИАрхиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 16. априла, на Велики четвртак, Свету службу Божију у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.Владика је у архипастирској бесједи подсјетио вјерне на четири значајна догађаја који су се збили на данашњи дан и обиљежили историју свијета: жена, грешница и покајница, сипа Исусу мирисно уље на на главу и сузама и косом Му ноге умива, Христос који пере ноге Својим ученицима, «онај трећи догађај, који је и најзначајнији, Тајна вечера, коју су припремили ученици по заповијести Христовој, која је наставак јеврејске Пасхе».«Али она се није обављала код Јевреја уочи петка, него послије тога. Тај празник је био везан за Велику суботу, али је Господ, знајући да ће бити Он жртвован као јагње и да је жртвовање јагњета у Старом Завјету било предуказање на Његову Жртву, уочи Пасхе припремио Своју Тајну вечеру. И на тој Тајној вечери Он је узео хљеб, благословио га и изговорио оне потресне ријечи: примите, једите, ово је Тијело Моје... А онда је узео чашу испуњену вином и рекао: пијте из ње сви, ово је Крв Моја Новога Завјета, која се за вас и за многе пролива за спасење свијета», рекао је Митрополит Амфилохије.«Тајна вечера, којом је утемељена Црква Божја, наставља се кроз вјекове до наших времена и настављаће се до краја свијета и вијека. Свака литургија, свако сабрање, као и ово данашње, није ништа друго него је наставак те Тајне вечере и испуњење те Христове заповијести. Ми то чинимо у спомен Господа и обављамо силом Духа Светога исту Тајну вечеру сабирајући се око Њега, око Крви Његове и око Тијела Његовог и причешћујући се Тијела и Крви Његове», казао је он.Владика је посјетио и на четврти догађај – издају у Гетсиманској башти коју је починио Јуда Искариотски.

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У ПОДГОРИЦИУ свим подгоричким хра-мовима ове године је, пре-ма процјенама масовнијим

учешћем вјерних него претходних го-дина, свечаним васкршњим службама прослављен највећи хришћански праз-ник Васкрс.Централну васкршњу литургију у Митрополији црногорско-приморској слу-жио је у крипти саборног храма Христовог Васкрсења викарни Епископ диоклијски игуман манастира Острог Господин Јован са свештенством. Све улице у околини храма биле су бло-киране аутомобилима којима су вјерници дошли на Свету службу, а према грубим процјенама очевидаца у крипти храма је у једном тренутку било близу пет хиљада вјерника.Прочитана је Васкршња посланица Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, а Владика Јован се вјернима обра-тио ријечју архипастирске поуке на тему празника и честитао им Васкрс.Свете службе служене су у поноћ и у ра-ним јутарњим часовима и у свим осталим подгоричким храмовима: на Крушевцу, у Момишићима, манастиру Дајбабе, цркви Светог Ђорђа под Горицом, у манастиру Златица и на Дољанима.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДОЊЕГРБАЉСКОМ СЕЛУ ЉЕШЕВИЋИЊегово Високопреосвештенство Архиепи-скоп цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије освеш-тао је 25. априла обновљену цркву Све-тог великомученика Георгија у грбаљском селу Љешевићи и у њој служио Свету архијерејску литургију.«Од радионице смрти, какви су сви људски гробови били до Њега, Христос их је претворио у ра-дионицу живота», ре-као је Владика у архипастирској

63

м

ај / 2009 / svetigora

бесједи бројним вјерницима сабраним на литургији. «Отуда ми хришћани, будући Његови свједоци, смо уствари свједоци бесмртног, вјечног, непролазног људског достојанства. Јер кроз Њега и у Њему човјек постаје бесмртно и вјечно биће», рекао је он.Архиепископ Амфилохије потом је обишао доњегрбаљске цркве у обнови посвећене Светом Јовану Богослову у Трешњицама и Светог Илије у Загори.Вечерњу службу Владика Амфилохије синоћ је служио у цркви Светог Теодора Ушакова у Херцег-Новом. За пјевницом су били ђаци Призренске богословије Светих Кирила и Методија која се налази у изгнанству у Нишу, који се налазе на поклоничком путовању и посјети Светињама у Митрополији Црногорско, приморској, а служби су присуствовали руски амбасадор у Подгорици Јаков Герасимов, градоначелник Херцег-Новог Дејан Мандић, предсједник херцегновског Друштва српско-руског пријатељства Александар Бељаков и група свештеника и вјерника из Требиња.Говорећи о великом и страшном чуду Христовог Васкрсења, Владика Амфилохије је рекао да је и храм Светог Теодора Ушакова, који је изграђен на руском белогардејском гробљу, свједок тог чуда.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ТЕМЕЉИМА ДРЕВНОГ ГРАДА ДУКЉЕ

Митрополит Амфилохије служио је 26. априла, на Томину недјељу, Свету службу Божију на остацима цркве Пресвете Богородице у древној Дукљи код Подгорице.Бесједећи на тему празника посвећеног апостолу Томи који није повјеровао у Васкрсење Христово све док није видио и својим рукама опипао ране Христове, Владика се осврнуо на све о чему говори

данашња Ријеч Божја, Откривење Божје, Дух Свети Животворни

који нас сједињује и рађа Цркву Божју.

«Духом Светим се родио и Господ

од Пресвете Дјеве,

Духом Светим се и ми рађамо кроз Тајну Крштења и Миропомазања. Духом Светим живимо, они који се вјенчавају, а сваки други према дару своме. Живимо животом по Богу», рекао је Митрополит Амфилохије.Током Свете архијерејске литургије Митрополит Амфилохије миропомазао је новокрштеног слугу Божјег Душана Спасојевића, а у Свету тајну брака ушли су Борис и Данијела Лабовић.

ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ ЂОРЂА НА КУЈАВИ

Архиепископ цетињски Митропо-лит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је 2. маја освећење обновљене цркве Светог великомученика Георгија у селу Кујава код Даниловграда. Говорећи о Васкрсењу Христовом, Владика је рекао да је Христос Васкрсењем својим све гробове сабрао у свој гроб, који је по-стао живоносни и животворни гроб.Након литургије и резања славског кола-ча Митрополит Амфилохије је одликовао Одбор за обнову храма светог Георгија у Кујави, а овогодишњи кум храмовне славе Љубомир Јовановић ту част и обавезу за наредну годину предао је свом братстве-нику Владимиру.За славском трпезом, амбасадор Русије у Црној Гори Јаков Герасимов подарио је икону свете Богородице цркви светог Ђорђа на Кујави.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ОСВЕШ-ТАО ЦРКВУ СВЕТОГ ЂОРЂА НА КОСМАЧУВладика Амфилохије освештао је 3. маја обновљени храм Светог великомучени-ка Георгија на Космачу на Скадарском језеру и у њему служио Свету архијерејску литургију.У жртвеник цркве на Космачу он је у току освећења положио дио моштију момишићких мученика.У току литургије Владика је обавио сабор-но крштење и саборно вјенчање које већ постаје традиционални дио богослужења на овом острву. Храм на Космачу поди-гао је краљ Вукашин Мрњавчевић и у њему се по предању и вјенчао са супругом Јевросимом, па се бројни младенци сва-ке године припремају да уђу у Свету тајну брака баш на овом мјесту.Владика Амфилохије је оца Хризостома,

игумана манастира Ком, произвео у чин архимандрита.Након литургије и резања славског колача, Митрополит, свештенство,

монаштво и вјерни народ окупили су

се око славске трпезе коју је припремило братство Вукчевића.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПРАВНОГ САВЈЕТА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ5. мај 2009.г.Правни савјет Митрополије Црногорско-Приморске одржао је, под предсједништвом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-Приморског г. Амфилохија, своју сједницу на Саборном Храму Христовог Васкрсења.Разматрана су бројна питања из области законске регулативе, као и извјештаји адвоката Митрополије по питању бројних судских процеса. Констатовано је да, на жалост, и даље нема квалитативних помака у погледу ефикасности рада тужилаштва и судства. Довољно је поменути да државински спор, који је покренула Митрополија поводом безаконог атака на Цркву Светог Јована Крститеља у Бајицама, траје скоро осам година што је „стандард“ којим се ријетко које судство у Европи може похвалити.Правни савјет поново указује да, на жалост, од приватизације није заштићена имовина цркава и вјерских заједница коју је претходни атеистички режим одузео и која, сходно свим европским стандардима, мора бити предмет праведне реституције. Такву судбину има и неправедно одузета имовина и других традиционалних цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Довољно је поменути да је управо на сцени атак на преко 100 рала црквене имовине у Валданосу која припада Саборној Цркви Светог Оца Василија Острошког Чудотворца у Никшићу. По свему судећи, приватизацију противну европским стандардима не зауставља ни чињеница да се пред Комисијом за повраћај и обештећење у Бару (бр. 03-У1-6-87/05) води реституциони поступак који још увијек није окончан. Такви „приватизациони“ поступци јасно указују због чега се одуговлачи са реституцијом имовине како грађанима тако и црквама и вјерским заједницама.Управо због тога, противимо се било каквим располагањима и приватизацији црквене имовине у Валданосу, као и приватизације друге црквене имовине која се што прије мора вратити или праведно надокнадити. Правни савјет ће и јавно и непосредно обавијестити инострану компанију „Cubus Lux“, која се помиње као будући концесионар Валданоса, да је ријеч о неправедно одузетој црквеној имовини која се налази у процесу реституције.Чланови Правног савјета су детаљно проучили и анализирали Предлог менаџмент плана историјског језгра Цетиња у коме се, поред историјских нетачности и недопустивих површности, налази и обиље нејасносноћа и нелогичности. Посебно зачуђује брзина којом је овај веома важан документ доспео на увид јавности, као и чињеница 64

svetigora / / /

200

9 /

мај

Hronika mitropolije

да у његовој припреми нису учестовали представници и стручњаци Митрополије Црногорско-Приморске која је власник највећег броја непокретности у историјском језгру Цетиња. Недопустиво је и то што је за јавну расправу одређен рок од свега 20 дана док, на примјер, Закон о планирању и уређењу простора ( ст. 2 чл. 44) прописује да јавна расправа за један детаљни урбанистички план локалне самоуправе траје од 15 до 60 дана што довољно говори да Министарству културе, спорта и медија очевидно није циљ да се поведе најшира расправа о том веома важном документу који је, мимо сваке правне логике и погрешног културолошког полазишта, стављен у процедуру прије доношења Закона о културним добрима. Црквене општине, управа Цетињског манастира, установе и стручна тијела Митрополије Црногорско-Приморске искористиће своје право да и у тако кратком року доставе своје примједбе и предлоге на тзв. менаџмент план. Правни савјет је донио одлуку да 25. маја ове године у Подгорици организује Округли сто под називом „Црква, држава и културна добра“ на коме ће стручњаци из различитих области изложити своје реферате и виђења овог веома важног питања. САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ6. мај 2009.г.Злоупотреба слободе вјероисповијести православних вјерника, а посебно јеванђелске мисије и правног положаја Митрополије Црногорско-Приморске постаје, на жалост, пословична ствар када је у питању политички живот савремене Црне Горе. Тим, за политичаре неприпадајућим послом, наставио је да се бави и Мехмед Бардхи, посланик Демократског савеза Албанаца, својим, по ко зна који пут поновљеним, захтјевом да се са вјековног православног црквишта на Румији насилно уклони Црква Свете Тројице. Посланик Бардхи као припадник исламске вјероисповијести оваквим изјавама очевидно има за циљ да нарушава уставно начело одвојености Цркве од државе, да ремети међунационалне и међувјерске односе, а посебно да вријеђа вјерска осјећања православних хришћана у Црној Гори и то баш пред празник Свете Тројице као славу храма на Румији и овога народа. То је радио и раније када је, без икаквог разлога, јавно нападао Митрополију, митрополита и свештенство због служења службе Божије у Манастиру Пречиста Крајинска, некадашњем сједишту Зетске, данашње Црногорске Митрополије.Истине ради, напомињемо да је на врху Румије све до 1571.г. постојала Православна Црква Свете Тројице коју су порушили Турци након окупације тих простора. Вјерни православни народ, па и они некадашњи православци који су у

међувремену примили ислам, одувијек су на православни празник Свете Тројице – Бога Љубави ходочастили на православно црквиште на врху Румије гдје су православни свештеници вршили обред и литију са изнешеним Крстом Светог Јована Владимира, који вјековима чува братство Андровића из Микулића. Заједно са православнима на исти православни празник на православно црквиште су излазили и муслимани и римокатолици и присуствовали обреду са стране. О томе постоји безброј писаних извора и историјских доказа који се у општој медијској харанги на Митрополију Црногорско-Приморску намјерно потискују у страну. Тај обичај се још увијек поштује и чува.Није први пут да се Бардхи као припадник исламске вјероисповијести мијеша у ствари које му не припадају. По свему судећи, изгледа да би Бардхи хтио да наметне логику да се ниједна православна светиња коју су Турци након освајања ових простора порушили не може обновити док он или неко попут њега за то не дâ специјално одобрење. По тој логици, Барди би данас могао да тражи да се поруши и уклони све оно што је обновљено на подручју Црне Горе након турске окупације и пустошења.Бардхи је, немајући никакве аргументе, покушао да се заклони иза некаквих потписа које прикупља у свом народу. Врх Румије никада није припадао Крајини него Микулићима о чему постоји памћење и предање које се и до данас поштује, као и живи свједоци који то потврђују. Барди би требало да се бави својим послом, а не да ремећењем међувјерских односа и завађењем народâ у Црној Гори покушава да поправља политички рејтинг своје партије којој је као основу политичког програма уградио рушење, а не обнову и изградњу свега, па и порушених светиња у Црној Гори.

СА ПРОСЛАВЕ ЂУРЂЕВДАНА, КРСНЕ СЛАВЕ ПЕТРОВИЋА НА ЊЕГУШИМА

Празник Светог великомученика и побједоносца Георгија, који је крсна слава светородне лозе Петровића, и ове године је свечано прослављен на Његушима.Свету архијерејску литургију у цркви Светог Ђорђа у Ераковићима слу-жио је Његово Преосвештенство Епи-скоп диоклијски игуман манастира Острог Господин Јован са свештенством

Митрополије Црногорско-приморске.Након литургије, Владика је у родној кући Митрополита Петра Другог Петровића Његоша благословио и пресјекао славски колач и одржао архипастирску бесједу на тему празника.Потом је приређена славска трпеза љубави у конаку код цркве Светог Николе у Дугом долу.Домаћини славе и ове године су били браћа Ђорђије и Мирко Петровићи са Његуша.Светковини на Његушима присуствова-ла је амбасадорка Украјине у Подгорица госпођа Оксана Сљусаренко, као и пред-ставници амбасаде Руске Федерације у Подгорици. Они су се пригодним бесједама такође обратили учесницима данашњег сабрања.

МАРКОВДАНСКА ЛИТИЈА У ПОДГОРИЦИПоводом празника Светог апостола и јеванђелисте Марка, небеског заштитни-ка Подгорице, улицама главног града Црне Горе 8. маја је, предвођена Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким Го-сподином Јоаникијем, прошла марковдан-ска литија.У литији је учествовало бројно свештен-ство и вјерни народ Подгорице.Литију је, по традицији, на мјесту гдје је некада био храм Светог апостола Марка, код куће Ђечевића дочекао представник ове породице Мирсад Ђечевић. Он је по-здравио Владику Јоаникија и њему, свеш-тенству и вјерницима пожелио добродо-шлицу.«Код добрих смо домаћина, као и сваке го-дине», узвратио је Владика Јоаникије. «Хва-ла вам што чувате ово свето мјесто и нека вас за то Бог благослови, и вас и вашу по-родицу и дај Боже да се увијек овако сре-тамо», рекао је он.По повратку литије пред цркву Светог Ђорђа под Горицом Владика се обратио свештенству и вјерницима. «Ако су наша срца прожета вјером, земаљске радости неће потиснути ону небеску коју даје вјера. А уколико имамо тешкоћа и доживљавамо страдања, као што Црква Божија кроз историју па и у данашње дане доживљава и понижења и патњу и страдања, те патње и страдања не могу да потисну ону Божан-ствену радост у срцима вјерних коју Го-спод даје онима који га љубе», рекао је Епископ будимљанско-никшићки.Након тога је у порти цркве Светог Ђорђа одржан музички концерт Асима Сарва-на и етно-групе «Свети Димитрије» из Невесиња, а своје умијеће показао је и фолклорни ансамбл «Свети Ђорђе» који дјелује при истоименом подгоричком хра-му.

СЛАВА МАНАСТИРА ВРАЊИНАСветом литургијом, резањем славског колача и славском трпезом љубави 22. маја је у манастиру Врањина на Скадар-ском језеру прослављен празник Прено-са моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, који је храмовска слава ове 65

м

ај / 2009 / svetigora

древне немањићке Светиње.Свету службу Божију служио је архиман-дрит Хризостом (Нешић), игуман мана-стира Ком, уз салужење настојатеља ма-настира Врањина јеромонаха Петра (Драгојловића), пароха зетског Жељка Ћалића, ђакона Бранка Вујачића са са-борног храма у Подгорици и цетињског јерођакона (Јакова (Нинковића).На крају литургије отац Хризостом је у пастирској бесједи бројним поклоницима, који су се данас у огромном броју са раз-них страна свијета, од Москве до Бара, са-брали на Врањини, честитао празник и го-ворио о чуду Светог Николе када је Светом краљу Стефану Дечанском вратио тјелесни вид. Он је свима пожелио Божји благослов и тврду вјеру како би у овом тешком време-ну остали православни хришћани.На крају сабрања, након трпезе хришћанске љубави, приређен је приго-дан културно-умјетнички програм.

ПРАЗНИК ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ НА ЊЕГУШИМА

Поводом празника Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, у хра-му посвећеном овом Светитељу на Његушима, Свету Литургију служили су јереј Слободан Јокић старјешина Саборног

храма у Никшићу, протојереј Обрен Јовановић парох Цетињски, пре-

звитер Љубомир Јовановић па-рох Цетињски, јереј Бо-

рис Радовић па-рох Будвански и ђакон Игор Ба-

лабан.

У току Свете службе Божије пререзан је славски колач, у славу Светог Николаја, а ријечима пастирске бесједе вјерном наро-ду, сабраном на Светом богослужењу, об-ратио се отац Борис Радовић. Поред храма посвећеног Светом Нико-ли на Његушима налази се кућа, коју је монахиња Јулијана из манастира Острог завјештала Острошкој Светињи. Монахиња Јулијана је у овом дому, о коме иначе и брине, након Свете службе Божје при-премила трпезу љубави за свештенство и вјерни народ који се сабрао да прослави данашњи празник.

САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ(РЕАГОВАЊЕ НА ИЗЈАВЕ ДР ЖИВКА АНДРИЈАШЕВИЋА) 23. мај 2009.Јуче, у петак, 22. маја у једној веома гледаној телевизијској емисији историчар др Живко Андријашевић је изнио низ ста-вова у вези са устројством Православне Цркве у Црној Гори, те осјећамо дужност да реагујемо на неке од њих. Наиме, др Андријашевић је о устројству Православне Цркве говорио на један веома анахрон и превазиђен начин, обазирући се на чињеницу да су Пра-вославне Епархије у Црној Гори под јурисдикцијом помјесне Српске право-славне цркве. Епархије Српске православ-не Цркве, како на територији данашње државе Црне Горе, тако и на територијама Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, од самог свог зачетка непрекидно су дио, најприје Жичке Архиепископије, затим Пећке Патријаршије, а данас и Српске пра-вославне цркве, али нису и не могу бити, с обзиром на модерно државно уређење, а нарочито због саме суштине Цркве, као Бо-жанске а не људске установе, под влашћу Републике Србије нити било које од држа-ва на којој постоје и дјелују.Зачуђује нас да једном професору Уни-верзитета није у потпуности јасна так-ва уставна категорија одвојености Цркве и уопште вјерских заједница од држа-ва у свим модерним и напредним европ-ским земљама. У црквеном канонском праву, које баштини Православна Црква, а које је, са жаљењем морамо рећи, вео-ма мало познато проф. Андријашевићу, нема говора о томе да се границе држа-ва неизбјежно и обавезно поклапају са подручјима јурисдикција помјесних Пра-вославних Цркава. Црква, пак, као универ-зална установа још мање смије или може бити поистовјећена са било којом нацијом.Узимајући за правило околности 18. и 19. вијека, вијека националних револуција, које су у извјесној мјери утицале и на устројство појединих помјесних Цркава, г. Андријашевић чини врло грубу греш-ку анахронизма и превиђања модерних

ставова о односима Цркве и државе. Tо ваљда значи да би требало увести и монархију у држави, те обавезно устоличење на државни престо,

који би предводио духовни поглавар,

државну религију и сл.?Српска православна црква и сваки њен дио у потпуности поштује уставни поредак земаља у којима врши своју апостолску мисију, што се свакако односи и на Црну Гору. А мисију врши у читавом свијету, укључујући и припаднике других нација, не само српске или црногорске.Узимајући за примјер протест Преосвећеног Епископа Милешевског Г. Филарета и рекавши да су се поједини државни званичници Србије умијешали у, иначе незапамћен случај, забране уласка Преосвећеног Владике Филарета у Црну Гору, у којој Владика Филарет врши дужност епархијског архијереја на, не малом, простору, и говорећи да су се мијешали у послове Митрополије Црногорско-приморске, проф. Андријашевић је направио и врло грубу материјалну грешку, с обзиром да тај простор, над којим дужност епархијског архијереја врши Епископ Филарет , није под јурисдикцијом Митрополије и Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија.Надамо се да је то била само грешка, коју г. Андријашевић више неће поновити, јер би се у супротном могло претпоставити да г. Андријашевић жели наметати своје мишљење о унутрашњем устројству Православне Цркве, на шта нема право, нарочито имајући у виду чињеницу да није познато да је активан у животу Православне Цркве. То му ипак не би било први пут, јер је недавно изјавио да држава Црна Гора треба да арбитрира у наводном спору Православне Цркве и друге псеудовјерске организације, која се лажно представља као Православна Црква. Арбитража државе би значила само једно – директно и недозвољено кршење Устава и незапамћено нарушавање унутрашњег канонског поретка Православне Цркве.С друге стране, слажемо се да Црква сама треба да одлучује о свом устројству, што је такође проф. Андријашевић изнио као своје мишљење, али подсјећамо њега и сву јавност да изјавама, које су узрок ове реакције, заправо нарушавају, Уставом и савременим законодавством (нажалост не и у Црној Гори, у којој још увијек немамо Закон о Црквама и вјерским заједницама) загарантовану одвојеност Цркве и државе, тј. Цркава и вјерских заједница од државног и уопште грађанског устројства. Ово, наравно, не значи да Црква не треба да поштује законе и институције земаља у којима дјелује.Дакле, Црква није и не може бити оруђе било које државе, идеологије, нације, расе, културног, или било којег другог социјалног слоја. Она је увијек вјерна својој мисији – саборно Тијело Христово отворено за све вјерне Богу и Његовој животворној Ријечи, организујући се и дјелујући сагласно свом вјековном унутарњем устројству и канонском поретку.

Hronika mitropolije

66

svetigora / / /

200

9 /

мај

На основу уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије СПЦ Митрополија Црногорско-приморска објављује

К О Н К У Р С

За упис у I разред Цетињске Богословије школске 2009/10 године који садржи следеће услове:да кандидат није старији од 18 годинада није ожењенда је душевно и тјелесно здравда кандидат има развијен слух и глас за појање да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празникада је завршио основну школу, најмање са добрим успјехом и примјерним владањем

Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника.

Уз молбу прилажу се следећа документа:а) оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;б) свједочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оцјенама;в) љекарско увјерење да је кандидат душевно и тјелесно здравг) увјерење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;д) писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију;ђ) писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе.

Пријемни испит за кандидате из Православне Митрополије Црногорско-Приморске одржаће се 4. 7. 2009. г. (субота) у просторијама Митрополије на Цетињу, са почет-ком у 10:00 часова.

ПРЕТПЛАТА ЗА ЧАСОПИС

ПРЕДСЈЕДНИК ЕУО+АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

Амфилохије с.р.

за Црну Гору:Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/230-375, 234-222e-mail: casopis@svetigora.meЖиро рачун код НЛБ Монтенегробанке:Митрополија Црногорско-приморска - Светигора - Часопис530-13396-80

за Србију - ул. Краљице Марије, 1/3, 11000 Београд, тел.: 011/33-76-309

за иностранство:INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 337-63-17 337-63-09

ПРВИ ПУТ САБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАКРАЉ НИКОЛА I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

РОМАНСАБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАРОМАНРОМАНРОМАНРОМАН

необјављиванСАБРАНА ДЈЕЛАу

8 књигаРОМАНДеспаС благословом

Његовог ВисокопреосвештенстваАрхиепископа Цетињског и

Митрополита Црногорско-ПриморскогГ. Амфилохија

Библиотека ПЕТРОВИЋИ

Никола I Петровић ЊегошСАБРАНА ДЈЕЛА

ИздавачиСВЕТИГОРА, Његошева 73, Цетиње

ОКТОИХ, Митра Бакића 140, Подгорица

Пласманoktoih@t-com.me, ++382 20 624 889,

sekretar@svetigora.me, ++382 41 234 222

8 књигатврд повез

на 2770 стр.

ИздавачиИздавачи

САБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛА

ИздавачиИздавачиИздавачиsvetigora

ГОВОРИ КРАЉА НИКОЛЕ

Одмах, по ступању на црногорски престо, у деветнаестој години, краљ Никола је одржао и свој први говор. По казивању његовог секретара, Милоша Живковића, није било Србина у нашој историји који је имао такав елан у говору и у писаној ријечи као краљ Никола.

Своје говоре и бесједе, краљ Никола није писао по неким правилима и шаблонима, већ су они настајали као плод његове способности да се уживи у догађај и прилику поводом којих су и настајали. Тако његови говори нијесу сувопарни и удаљени од људи којима су упућени, већ одишу живим односом, готово дијалогом са слушаоцима.

Краљ је био присутан у свим моментима народног живота - и оним најважнијим, и оним мање важним, и то свим срцем и свом душом. Зато га је народ са одушевљењем слушао, памтио и препричавао његове ријечи, био је врстан бесједник, и то је био и један од разлога што је код српског народа био веома популаран.

Монографије у едицији СВЕТИТЕЉИ:

• Свети Сава - принц и просветитељ• Свети Цар Лазар и косовски завет• Свети Никола - правило вере и

српска слава• Свети Ђорђе - витез Бога Живога• Свети Јован - крститељ и претеча

Господњи• Свети Василије Острошки -

чудотворац и исцелитељ

НОВА ИЗДАЊА