(ISSN 1821 - 1879)

oktobar 2011. godine • BEOGRAD • BROJ 25

Mesec

borbe

protiv

trgovine

qudima

12-13

Kabinet ministra

2

23. septembra – Vatrogasno-spasila~ku stanicu u Bor~i otvorio

je ministar Ivica Da~i}.

24. septembra –– na otvarawu manifestacije „Projada 2011“ u Ra-

tini kod Kraqeva, ministar Da~i} polo`io je vence na spomenik

`rtvama fa{izma i spomenik Ivici Dragawcu, koji je nastradao

na Kosovu i Metohiji.

26. septembra – u Bawa Luci u Kabinetu predsednika Vlade Repu-

blike Srpske, ministar Da~i} potpisao je sa ministrom unutra-

{wih poslova Republike Srpske Stanislavom ^a|om Memoran-

dum o ja~awu policijske saradwe izme|u dva ministarstva. Mi-

nistar Da~i} sastao se i sa predsednikom Narodne skup{tine

Republike Srpske Igorom Radoji~i}em.

4. oktobra - u Nastavnom centru MUP-a na Avali odr`ana

je konferencija „Upotreba ure|aja za privremeno onesposo-

bqavawe u ciqu o~uvawa `ivota i zdravqa qudi“ u koorganiza-

ciji Specijalne antiteroristi~ke jedinice MUP-a Republike

Srbije, ameri~ke ambasade i distributera kompanije „Tejzer“

za srpsko tr`i{te. Konferenciju su otvorili komandant Spe-

cijalne antiteroristi~ke jedinice Spasoje Vulevi} i Wena

ekselencija ambasador Meri Vorlik.

30. septembra - Protivteroristi~ka jedinica MUP-a izvela je

zavr{nu pokaznu ve`bu „Stop terorizmu“ na Pasuqanskim liva-

dama.

1. oktobra - komemorativni skup na streli{tu u Jajincima u Beo-

gradu

3. oktobra – ministar Da~i} otvorio je 11. Ekonomski samit u Be-

ogradu.

3. oktobra - ministri unutra{wih poslova Srbije i Makedonije

potpisali su Sporazum izme|u Vlade Republike Srbije i Vlade Re-

publike Makedonije o uslovima putovawa dr`avqana dve zemqe u

okviru Me|unarodne konferencije EU - Zapadni Balkan forum or-

gana pravde i unutra{wih poslova koja je odr`ana u Ohridu.

4. i 5. oktobra - u okviru posete Slova~koj ministar Da~i} sa-

stao se sa ministrom unutra{wih poslova Danijelom Lip{icom

i posetio Kancelariju specijalnog tu`ioca. Ministri unutra-

{wih poslova Da~i} i Lip{ic potpisali su Sporazum o uzajam-

noj pomo}i u slu~aju vanrednih situacija. Ministar unutra{wih

poslova Srbije rekao je da je Sporazum potpisan iz predostro-

`nosti i da se nada da nikad ne}e biti primewen.

6.oktobra - sa ministrima unutra{wih poslova Savezne Repu-

blike Austrije i Republike Ma|arske trilateralnom sastanku u

Budimpe{ti prisustvovao je ministar Ivica Da~i}.

7. oktobra – ministar Da~i} prisustvovao je osve}ewu najve}eg

zvona u manastiru Mile{eva.

8. oktobra - prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika

Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} obi{ao je

Policijsku ispostavu ^ajetina, Vatrogasni dom ^ajetina i Poli-

cijsko odeqewe Zlatibor, a u okviru posete zvani~no je otvorio

odmarali{te „Dunav“.

8. oktobra - u okviru akcije li{ewa slobode grupe lica koja su

se bavila proizvodwom narkotika u oblasti Dowi Pe{ter ot-

kriven je objekat namewen za pripremu heroina koji je obi{ao

ministar Da~i}.

22. septembra - Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsed-

nika Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} pri-

sustvovao je Drugom me|unarodnom sastanku visokih predstav-

nika zadu`enih za pitawa bezbednosti u Jekaterinburgu u Ru-

siji, u okviru kojeg je izjavio da je borba protiv visokotehno-

lo{kog kriminala jedan od prioritetnih zadataka Ministar-

stva unutra{wih poslova Republike Srbije. Ministar Da~i}

sastao se sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federaci-

je Nikolajem Patru{evim s kojim je razgovarao na temu sarad-

we bezbednosti Ruske Federacije i Republike Srbije, kao i

op{te politi~ke i ekonomske saradwe.

7. oktobra - povodom Dana Grada U`ice, pripadnici Sektora za

vanredne situacije i Uprave za obezbe|ewe odre|enih li~nosti

i objekata MUP-a izveli su na gradskom trgu pokazne ve`be.

29. septembra - Ivica Da~i} prisustvovao je sve~anosti povo-

dom Dana Kriminalisti~ko – policijske akademije

17. oktobra -

sve~anom ot-

varawu admi-

nistrativnih

prostorija Re-

gionalnog hu-

m a n i t a r n o g

centra u Ni{u

prisustvovali

su ministar

unutra{wih

poslova Srbi-

je Ivica Da-

~i} i mini-

star za vanredne situacije Ruske federacije Sergej [ojgu sa de-

legacijom. Ministri su potpisali dokumenta koja }e omogu}iti

razme{tawe Centra.

3

11. oktobra – sastanak sa delegacijom Hans - Zajdel Fondacije.

11. oktobra - Ivica Da~i} zatvorio je 3. Regionalnu konferenci-

ju u okviru projekta DET - ILEKUS II.

12. oktobra - ministar unutra{wih poslova posetio je Policij-

sku upravu Pan~evo i obi{ao Policijske stanice Opovo, Kova-

~ica, Alibunar, Plandi{te, Vr{ac, Bela Crkva i Kovin. Prili-

kom posete, ministar Da~i} obi{ao je i prostorije vatrogasno-

spasila~ke jedinice Opovo i Policijsku stanicu Vr{ac, kao i

Regionalni centar Vr{ac.

13. oktobra – na zahtev Nezavisnog sindikata policije odr`an je

sastanak sa ministrom Da~i}em na kome su dogovoreni na~ini za

prevazila`ewe problema u vezi sa materijalnim i dru{tvenim

polo`ajem policijskih slu`benika.

14. oktobra - povodom Dana oslobo|ewa Jagodine, prvi potpred-

sednik Vlade - zamenik predsednik Vlade i ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} primio je Plaketu grada za izuzetan dopri-

nos u za{titi svih gra|ana Srbije i wihove imovine, obezbe|i-

vawu mirnog i stabilnog `ivota gra|ana, kao i za li~ni dopri-

nos u saradwi MUP-a Srbije sa Interpolom i policijama drugih

dr`ava Evrope i sveta.

19. oktobra - ministar Da~i} posetio je devojku, kojoj su nanete

povrede zbog otvorene podr{ke LGBT populaciji.

19. oktobra - promocija po~etka realizacije projekta iz progra-

ma IPA prekograni~ne saradwe Srbija - Bugarska „Oja~awe fo-

renzi~kih kapaciteta u borbi prekograni~nog organizovanog

kriminala u oblasti trgovine narkoticima“.

19. i 20. oktobra -– prilikom posete Parizu, ministar Da~i}

prisustvovao je potpisivawu Pisma o namerama koje je potpisao

na~elnik Sektora za vanredne situacije Predrag Mari}, a drugog

dana posete, ministar Da~i} sastao se sa ministrom unutra-

{wih poslova i migracije Republike Francuske Klodom Geanom.

20. oktobra - ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} pose-

tio je povre|ene policajce, koji se nalaze u Urgetnom centru.

21. oktobra - Molebanu kragujeva~kim `rtvama u Memorijalnom

parku [umarice u Kragujevcu prisustvovao je prvi potpredsed-

nik - zamenik predsednika Vlade i ministar unutra{wih poslo-

va Ivica Da~i}.

24. oktobra - Policijsku stanicu Be~ej posetio je ministar Ivi-

ca Da~i}.

10. oktobra - godi{wem savetovawu sudija Republike Sr-

bije na Zlatiboru u Sportsko-turisti~kom centru „Zlatibor“

prisustvovao je prvi potpredsednik - zamenik predsednika

Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}.

14. oktobra - 8. beogradski De~ji sajam sve~ano je otvo-

rio prvi potpredsednik - zamenik predsednika Vlade i mini-

star unutra{wih poslova Ivica Da~i}.

15.oktobra – poseta hidroelektrani „Bajina Ba{ta“ u Peru}cu

povodom zavr{etka druge faze revitalizacije. Ministar Da~i}

obi{ao je gradili{te hidroelektrane, gde je zvani~no otvorio

radove.

16.oktobra - ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} pose-

tio je Policijsku stanicu Ariqe i uru~io kqu~eve od stanova po-

licajcima Radanu Qubincu i Milovanu Spasojevi}u.

18. oktobra - Deseto zasedawe Me|uvladine komisije za trgovi-

nu, ekonomsku i nau~no-tehni~ku saradwu izme|u Republike Sr-

bije i Ruske Federacije otvorio je Ivica Da~i}.

25. oktobra - petnaest novinara iz zemaqa Evropske unije sasta-

lo se sa ministrom unutra{wih poslova i razgovaralo na temu

regionalnih odnosa i saradwe u borbi protiv organizovanog

kriminala i korupcije, primene bezviznog re`ima i mera koje

Srbija preduzima za spre~avawe ilegalnih migracija.

26. oktobra - Direktor policije Milorad Veqovi} u „Ku}i fud-

bala“ otvorio je konferenciju „Zajedno do pobede“, posve}enu ak-

tivnostima na spre~avawu nasiqa na sportskim priredbama.

18. oktobra -–odr`ana konferencija povodom Evropskog dana

borbe protiv trgovine qudima u Novom Sadu, kojoj je prisu-

stvovao ministar unutra{wih poslova Srbije.

24. oktobra - u Rumi je izvr{ena sve~ana primopredaja donira-

nih vozila koja su poklonili vatrogasaci Ju`nog Velsa.

Me|unarodna saradwa

4

Ja~awe forenzi~kihkapaciteta

• Buxet zajedni~kog projekta

policija Srbije i Bugarske

iz programa IPA je 582.000

evra, a Evropska unija

kofinansira ovaj projekat

sa 85 odsto sredstava

UNi{u je 19. oktobra

odr`ana medijska

promocija po~etka rea-

lizacije projekta iz pro-

grama IPA prekograni~-

ne saradwe Bugarska-Sr-

bija pod nazivom „Oja~a-

vawe forenzi~kih kapa-

citeta u oblasti trgovi-

ne narkoticima”. Pre-

zentacija je odr`ana u

holu zgrade Predsedni-

{tva, a prisustvovali su

gradona~elnik Ni{a Mi-

lo{ Simonovi}, na~el-

nik Nacionalnog krimi-

nalisti~ko-tehni~kog

centra Lazar Ne{i},

predstavnik Istra`i-

va~kog instituta za fo-

renziku i kriminologiju

u Sofiji Dobrinka Mar-

kov, predstavnik Kance-

larije za evropske inte-

gracije i {ef Odseka za

programe prekograni~ne

saradwe sa zemqama ~la-

nicama EU Kristina

A{kovi}.

Po re~ima Nata{e Ra-

dosavqevi}-Stevanovi},

koordinatora projekta,

buxet projekta je 582.000

evra, a Evropska unija ko-

finansira ovaj projekat

sa 85 odsto sredstava.

„Op{ti ciq projekta

je borba protiv preko-

grani~nog organizovanog

kriminala u skladu sa

Nacionalnom strategi-

jom za borbu protiv or-

ganizovanog kriminala

Republike Srbije i Na-

cionalnom strategijom

za borbu protiv droga

Republike Bugarske, a

specifi~ni ciq je oja~a-

vawe forenzi~kih labo-

ratorija u pograni~nom

regionu sa Republikom

Bugarskom i uvo|ewe no-

vih metoda analiza nar-

kotika i edukacije ka-

drova“, ka`e Radosavqe-

vi}-Stevanovi}, koja je

tom prilikom prisutni-

ma odr`ala prezentaciju

projekta.

Projekat obuhvata op-

remawe Nacionalne fi-

zi~ko-hemijske laborato-

rije Nacionalnog krimi-

nalisti~ko-tehni~kog

ru, Ni{u, Perniku i

Vrawu.

„Na taj na~in, bi}e

omogu}ena analiza psiho-

aktivnih kontrolisanih

supstanci detekcijom i

analizom tragova narko-

tika u uzorcima, kao i

kvantitativna i upored-

na analiza uzoraka nar-

kotika. Tako|e, vr{i}e

se razmena informacija

o sastavu narkotika, a

bi}e formirana i baza

podataka o wihovom sa-

stavu, na nivou pograni~-

nih regiona dve zemqe“,

istakla je Nata{a Rado-

savqevi}-Stevanovi}.

Zahvaquju}i projektu, rad

forenzi~kih laborato-

rija bi}e efikasniji i

kvalitetniji, sa mogu}no-

{}u brze detekcije psi-

hoaktivnih kontrolisa-

nih supstanci na terenu

i uz efektivnu koordina-

ciju izme|u forenzi~kih

laboratorija i krimina-

listi~ke tehnike.

S. K.

centra, Odseka u Ni{u,

savremenim ure|ajima za

analizu psihoaktivnih

kontrolisanih supstan-

ci, kao i vi{e mawih fi-

zi~ko-hemijskih labora-

torija u pograni~nom po-

jasu Bugarske i laborato-

rije Instituta za foren-

ziku u Sofiji ure|ajima

za analizu psihoaktivnih

supstanci. Tako|e, pred-

vi|ena je obuka foren-

zi~kih eksperata hemij-

ske struke iz obe zemqe

za formirawe zajedni~ke

informacione infra-

strukture, kojom bi se

omogu}ila me|usobna

razmena forenzi~kih po-

dataka. U okviru projek-

ta, predvi|ena je i na-

bavka spot testova za

brzu analizu narkotika

na terenu i obuka krimi-

nalisti~kih tehni~ara

policijskih uprava u po-

grani~nom regionu obe

zemqe za upotrebu ovih

testova kroz zajedni~ke

radionice koje }e biti

odr`ane u Montani, Bo-

delinkvencija u BEOGRADU

Maloletni~kaMaloletni~kaMaloletni~ka

delinkvencija u BEOGRADU• Me|u maloletnicima u Beogradu, posledwih godina sve je ni`i nivo vr{wa~-

ke tolerancije ili je uop{te nema, prisutno je nepo{tovawe li~nosti vr{wa-

ka i drugova, a najbanalniji doga|aji mogu da poslu`e kao motiv za izvr{ewe

najte`ih protivpravnih pona{awa sa ~esto veoma te{kim posledicama

Brzi tempo `ivota uslovqen

`eqom pojedinca za {to bo-

qim standardom, izmewen si-

stem vrednosti, kriza morala,

kriza porodice, burna doga|awa

u prethodnim decenijama, kao i

tranzicioni period kroz koji

prolazi na{a zemqa za posledi-

cu ima pove}awe kriminala, a

samim tim i maloletni~ke de-

linkvencije. Mnogobrojni soci-

jalni, psiholo{ki i individual-

ni faktori uti~u na maloletni-

ke i wihovo kriminalno pona-

{awe. S jedne strane, primarna

porodica nema dovoqno uticaja

na svoje maloletne ~lanove zbog

sve prisutnijeg odsustvovawa

oba roditeqa, wihove preokupi-

ranosti obavezama na poslu,

zbog ~ega mawe vremena posve}u-

ju deci. Psihofizi~ko sazreva-

we maloletnika, sa druge stra-

ne, naj~e{}e je traumati~no u

disfunkcionalnim porodicama,

a javqa se i wihova potreba da

se asocijalnim, pa ~ak i krimi-

nalnim postupcima nametnu kao

autoriteti svojim vr{wacima.

Posledwih decenija, sa ovim

problemom suo~ene su mnoge

evropske i zapadne zemqe, kao i

Srbija. Prisutnost nasiqa,

agresivnog pona{awa i vr{wa~-

ke netolerancije me|u mladima,

izra`eno je i u metropoli kakav

je Beograd, u kome maloletnici

po~ine ne{to mawe od tre}ine

ukupno izvr{enih krivi~nih

dela u Srbiji.

Me|u maloletnicima u Beo-

gradu, posledwih godina sve je

ni`i nivo vr{wa~ke toleran-

cije ili je uop{te nema, prisut-

no je nepo{tovawe li~nosti vr-

{waka i drugova, a najbanalniji

doga|aji mogu da poslu`e kao

motiv za izvr{ewe najte`ih

protivpravnih pona{awa sa ~e-

sto veoma te{kim posledicama

(pogre{no protuma~en pogled,

~e{awe ramenima u prolazu....).

Pored fizi~kog, verbalno nasi-

qe je veoma ~esto, a u posledwe

vreme me|u {kolskom populaci-

jom prisutno je i elektronsko

nasiqe.

Iako je protekle godine evi-

dentirano smawewe broja malo-

letnih izvr{ilaca krivi~nih

dela, postoji izra`eno vr-

{wa~ko nasiqe, pa maloletni-

ci u izvr{ewu krivi~nih dela

sve vi{e ispoqavaju agresiju i

brutalnost.

Odeqewe za suzbijawe

maloletni~ke

delinkvencije

Sa ovom problematikom, sva-

kodnevno se suo~avaju policij-

ski slu`benici Odeqewa za su-

zbijawe maloletni~ke delin-

kvencije Uprave kriminalisti~-

ke policije Policijske uprave

za grad Beograd. U okviru ovog

odeqewa, postoje dva odseka –

Odsek operativne kontrole, ko-

ji se bavi otkrivawem i hvata-

wem u~inilaca krivi~nih dela

i Odsek za preventivnu delat-

nost kod maloletnika, koji ima

za ciq da svojim aktivnostima

uti~e na smawewe i suzbijawe

maloletni~kog kriminaliteta.

U Odeqewu za suzbijawe ma-

loletni~ke delinkvencije radi

tridesetak policijskih slu`be-

nika, razli~itog stru~nog pro-

fila: defektolozi, specijalni

pedagozi, diplomirani pravni-

ci i oficiri bezbednosti. Svi

oni, u skladu sa Zakonom o malo-

letnim u~iniocima krivi~nih

dela i krivi~nopravnoj za{titi

maloletnih lica adekvatno su

obu~eni i poseduju sertifikat

za rad sa maloletnim licima.

„Od ukupnog broja izvr{enih

krivi~nih dela u Beogradu pro-

{le godine, maloletnici su u~e-

stvovali sa 6,6 odsto, odnosno

2.100 krivi~nih dela. Ova kri-

vi~na dela izvr{ilo je 1024 ma-

loletnika i dece, {to predsta-

vqa 8,3 odsto od ukupnog broja

svih izvr{ilaca krivi~nih dela

na teritoriji Beograda. Po obi-

mu, maloletni~ka delinkvencija

je na pribli`nom nivou kao

prethodnih godina, ~ak bele`i i

blago smawewe“, ka`e Sini{a

Mandi}, na~elnik Odeqewa i

dodaje da se stawe maloletni~-

ke delinkvencije prati i anali-

zira na osnovu broja rasvetqe-

nih krivi~nih dela.

5

Beogradska policija

FOTO: Tanjug

Beogradska policija

6

uticaj vr{wa~kih grupa, kulturnu

zapu{tenost. Socijalna nestabil-

nost reflektuje se na porodice iz

koje bi deca trebalo da ponesu

primarno pona{awe. S obzirom

da je porodica najodgovornija za

primarnu socijalizaciju dece, ma-

loletni~ka delinkvencija se pr-

venstveno javqa u nestabilnim i

Me|utim, prema wegovim re~i-

ma, do{lo je do promene u struk-

turalnom pogledu. U 2010. godini,

maloletnici su vr{ili krivi~na

dela sa elementima nasiqa u ve-

}em obimu nego prethodnih godi-

na, prvenstveno razbojni{tva,

nasilni~ko pona{awe, nasilni~-

ko pona{awe na sportskoj pri-

redbi ili javnom skupu, LTP i

TTP, kao i druga krivi~na dela.

Ispoqavali su veliku drskost,

bezobzirnost i nasiqe, ~esto ko-

riste}i vatreno oru`je. U 2010.

godini, pove}an je broj najte`ih

krivi~nih dela kao {to su ubi-

stvo, ubistvo u poku{aju, te{ko

ubistvo, te{ko ubistvo u poku{a-

ju, gde se kao izvr{ioci pojavquju

maloletnici. Bilo ih je ukupno

devet, dok ih je 2009. bilo sedam.

Maloletna lica su u 2010. izvr-

{ila jedno te{ko ubistvo, ~eti-

ri ubistva u poku{aju i ~etiri

te{ka ubistva u poku{aju.

Potrebno je ista}i da su ova

dela uglavnom situacionog karak-

tera i sva su izvr{ena nakon ne-

kog bezazlenog verbalnog kon-

flikta, zatim tu~e, a nakon toga

uglavnom se radilo o ubadawu no-

`em i nano{ewu telesnih povre-

da. Te{ke telesne povrede u pet

slu~ajeva su nanete no`em, a jed-

nom pi{toqem, kamenom, drve-

nom gredom ili samo fizi~kom

snagom, isti~e na~elnik Odeqe-

wa za suzbijawe maloletni~ke de-

linkvencije.

Naj~e{}a krivi~na dela koja

vr{e maloletna lica su dela pro-

tiv imovine, koja su u 2010. godi-

ni ~inila ~ak 72 odsto ukupno iz-

vr{enih. Evidentirano je i pri-

sustvo krivi~nih dela prilikom

kojih maloletnici koriste silu i

pretwu, u pitawu su razbojni{tva

i te{ke kra|e na drzak na~in. Od

krivi~nih dela protiv imovine

izvr{enih od strane maloletni-

ka, najbrojnije su te{ke kra|e

(787), izvr{ene provaqivawem,

obijawem u razne trgovinsko-po-

Zna~ajno mesto u neposrednoj za{titi u~enika zauzima anga`o-

vawe „{kolskih policajaca“ koji su pro{li obuku upravo za obavqawe

ovih specifi~nih zadataka. U 293 osnovne i sredwe {kole na terito-

riji grada Beograda anga`ovan je 131 policajac zadu`en za unapre|e-

we bezbednosti u {kolama i oni vr{e kontrolu i nadzor u 200 {kola.

Bitan zadatak {kolskih policajaca je uspostavqawe saradwe sa di-

rektorima {kola i nastavnim osobqem, a posebno sa u~enicima, u ci-

qu efikasnog preventivnog delovawa i spre~avawa vr{ewa krivi~nih

dela u {koli i oko we.

^esti su i obilasci {kola od strane pozornika, pe{a~kih i auto-

patrola policijskih stanica, kao i obilasci okoline neposredno u

blizini {kola od strane auto-patrola saobra}ajne policije sa akcen-

tom na za{titi u~enika u saobra}aju.

Policijski savetnik Sini{a Mandi} diplomirao je 1989. godine na

Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i radnik je Ministar-

stva unutra{wih poslova Republike Srbije od 1990. godine. Na po-

~etku svoje policijske karijere radio je kao inspektor u Odeqewu za

opservaciju i dokumentovawe UKP PU za grad Beograd, a potom od

1993. do 1996. godine u Odeqewu za suzbijawe maloletni~ke delin-

kvencije. U Odeqewu za suzbijawe imovinskih delikata Odseka za su-

zbijawe razbojni{tva, Sini{a je radio od 1996. godine do kraja

2000. godine. Dragoceno iskustvo stekao je rade}i u Interpolu od

2000. godine do 2002. godine. Nakon toga postavqen je za zamenika

na~elnika Odeqewa za opservaciju i dokumentovawe, a od 2007. go-

dine je na~elnik Odeqewa za suzbijawe maloletni~ke delinkvencije

UKP PU za grad Beograd.

Odli~na saradwa

Mnogobrojne zahvalnice beogradskih osnovnih i sredwih {kola, centara

za socijalni rad i drugih ustanova koje rade sa maloletnicima, potvr|uju

i rezultat su odli~ne saradwe koju sa wima svakodnevno odr`avaju poli-

cijski slu`benici Odeqewa za suzbijawe maloletni~ke delinkvencije

Uprave kriminalisti~ke policije Policijske uprave za grad Beograd.

bojni~ke kra|e i te{ke kra|e na

drzak na~in. Iako na prvi pogled

ove grupe deluju koheziono, one su

neformalnog karaktera i ~esto su

podlo`ne dezintegraciji. Tako|e,

~esto su se ~lanovi grupe, nakon

otkrivawa, ponovo udru`ivali i

vr{ili krivi~na dela u povratu,

obja{wava Mandi} i dodaje: „Do-

lazilo je do u~estalog udru`iva-

wa i sa punoletnim licima prili-

kom vr{ewa krivi~nih dela raz-

bojni{tva, naro~ito u po{tama,

mewa~nicama, na pumpama i sli~-

no, a sve je prisutnija pojava da

punoletna lica koriste malolet-

nike u poslovima koji su vezani sa

drogom, s tim da se maloletnici

~e{}e pojavquju u ulozi korisni-

ka narkotika.“

Prema wegovim re~ima, radi

se naj~e{}e o maloletnicima ~ije

blisko okru`ewe pre svega pri-

marna porodica, nije uspelo da

kanali{e destruktivne uticaje i

posledice dru{tvenih doga|aja i

promena, ali i neuspeh u {kol-

skom obrazovawu i vaspitawu,

uticaj sredstava masovne komuni-

kacije s negativnim sadr`ajima,

slovne objekte, ku}e, stanove,

automobile, zatim kra|e (401),

razbojni~ke kra|e, razbojni{tva.

„Posebno treba naglasiti sprem-

nost maloletnih izvr{ilaca da

upotrebe vatreno oru`je, kako bi

od o{te}enih oduzeli neretko

malu imovinsku vrednost, ~esto

sa te{kim posledicama po o{te-

}enog usled zadobijawa povreda“,

pri~a Sini{a Mandi}.

Navodi da su se u 2010. godini,

za razliku od prethodnih godina,

maloletnici ~e{}e udru`ivali

radi izvr{ewa krivi~nih dela.

To je posebno izra`eno kod kri-

vi~nih dela razbojni{tva, raz-

7

re~ima na~elnika Mandi}a, naj-

kompleksniji i najosetqiviji rad

odnosi se na maloletne `rtve iz

domena krivi~nih dela protiv

polnih sloboda, sa kojima razgo-

vore obavqaju policijske slu`be-

nice Odeqewa koje imaju poseban

sertifikat za obavqawe ovako

delikatnih poslova.

Kao primer slo`enosti i ose-

tqivosti rada na ovakvim slu~aje-

vima, na~elnik je naveo slu~aj iz

2007. godine, kada je nepoznati

izvr{ilac u kratkom periodu na

u`em podru~ju Beograda izvr{io

krivi~na dela silovawa, a o{te-

}ene su bile devoj~ice od 8 do 10

godina. Sa puno takta, stru~nim

prilazom i razgovorom sa o{te-

}enima policijska slu`benica

ovog odeqewa uspela je da otklo-

ni psihi~ku barijeru kod devoj~i-

ca i da do|e do va`nih podataka u

ciqu identifikacije izvr{ioca,

koji je brzo li{en slobode i u

kratkom roku osu|en na vi{egodi-

{wu kaznu zatvora.

stvima {kola, u ciqu definisa-

wa saradwe i podizawa bezbed-

nosti dece u {kolama - 117 u

osnovnim, 77 u sredwim {ko-

lama i 16 u domovima, kao i 117

predavawa. Predavawa na temu

„Maloletni~ka delinkvencija i

bolesti zavisnosti“, odr`ana

su u 70 osnovnih i 46 sredwih

{kola i u jednom domu, a prisu-

stvovalo je preko 3.600 u~enika.

Na~elnik Sini{a Mandi} isti-

~e da se redovno obilaze domovi

za decu bez roditeqskog stara-

wa, prihvatili{ta za decu od

tri do sedam godina i decu od 7

do 18 godina, Zavod za vaspita-

we dece i omladine u Beogradu.

Nagla{ava da je u ciqu efika-

snijeg i kvalitetnijeg preven-

tivnog delovawa u {kolama to-

kom 2010. godine Odsek za pre-

ventivnu delatnost kod malolet-

nika dobio od Skup{tine grada

donaciju u vidu informati~ke

opreme- pet kompjutera i {tam-

pa~a, lap top i projektor.

resornim ministarstvima, vladi-

nim i nevladinim organizacijama.

„Imamo dobru i redovnu sa-

radwu sa sudovima, javnim tu`i-

la{tvima, domovima za decu bez

roditeqskog starawa, prihvati-

li{tima, kao i sa osnovnim i

sredwim {kolama“, isti~e Sini-

{a Mandi}.

Pored rada sa maloletnim po-

~iniocima krivi~nih dela, poli-

cijski slu`benici Odeqewa za

suzbijawe maloletni~ke delin-

kvencije rade i sa maloletnim

`rtvama krivi~nih dela. Prema

„Prioritet u daqem radu na

suzbijawu maloletni~ke delin-

kvencije bi}e rad na suzbijawu

narkomanije me|u mladima i

{kolskom populacijom, zajedno

sa celokupnim operativnim sa-

stavom PU za grad Beograd“, ka`e

Mandi} i isti~e da su u prvih

osam meseci 2011. godine, na te-

ritoriji Beograda maloletnici

izvr{ili 1416 krivi~nih dela,

me|u kojima jedno ubistvo, 2 ubi-

stva u poku{aju, 107 razbojni-

{tava i 27 krivi~nih dela neo-

vla{}ena proizvodwa i stavqa-

we u promet opojnih droga. Pre-

ma wegovim re~ima, ve}ina izvr-

{ilaca ovih krivi~nih dela su

stariji maloletnici.

Prevencija va`an

faktor

Poseban zna~aj u borbi pro-

tiv maloletni~ke delinkvencije

ima preventivno delovawe na

wenom suzbijawu. Odsek za pre-

ventivnu delatnost Odeqewa za

suzbijawe maloletni~ke delin-

kvencije u 2010. godini odr`ao

je 210 sastanaka sa rukovod-

Za 2010. godinu karakteristi~an je pove}an broj prijavqenih ome-

tawa nastave dojavama da je u {koli podmetnuta eksplozivna naprava –

171, dok je takvih dojava u 2009. godini bilo 66. Broj krivi~nih dela zlo-

upotreba znaka za pomo} i znaka za opasnost u 2010. godini bio je 171,

{to je 2,5 puta vi{e nego u 2009. godini, tako je samo u novembru 2010.

godine prijavqeno 46 dojava, a u decembru 55. Od ukupnog broja anonim-

nih dojava, 81 odsto se odnosilo na sredwe {kole.

Policijski slu`benici

Odeqewa za suzbijawe

maloletni~ke

delinkvencije postavili

su u svojim kancelarijama

i hodniku postere sa

prigodnim sadr`ajem i

porukama maloletnicima,

a priredili su i

prostor gde maloletna

lica ostavqaju svoje

poruke wima.

La`ne dojave telefonom

nesre|enim porodicama. Poseb-

no su rizi~ne porodice koje su

pogo|ene problemima izazvanim

brzim i neravnomernim ekonom-

skim, dru{tvenim, socijalnim i

kulturnim promenama koje su se

desile u na{oj zemqi. Zbog toga je

kod odre|enog broja maloletnika

izra`en visok nivo agresivnog

reagovawa, koje se manifestuje

kroz krivi~na dela protiv `ivo-

ta i tela, naj~e{}e nano{ewe te-

{kih i lakih telesnih povreda,

nasilni~kog pona{awa.

Smawen broj pojedinih

krivi~nih dela

Na~elnik Mandi} isti~e da

je, statisti~ki posmatrano, evi-

dentirano smawewe izvr{ewa

pojedinih krivi~nih dela od

strane maloletnika 2010. godi-

ne u odnosu na 2009. godinu, kao

na primer neovla{}eno kori-

{}ewe tu|eg vozila, krivi~no

delo razbojni{tva i krivi~na

dela razbojni~ke kra|e i kri-

vi~na dela te{ke kra|e...

Mesto izvr{ewa krivi~nih

dela razbojni{tva, razbojni~kih

kra|a, te{kih kra|a na drzak na-

~in naj~e{}e su parkovi, prolazi,

ulazi u zgrade, {kolska dvori{ta,

ili kolokvijalno re~eno „uli~ni“

kriminal. Koristi se fizi~ka

snaga, pretwa, a od oru`ja uglav-

nom no`, mada nije retko i vatre-

no oru`je, a ~este su i pretwe

plasti~nim pi{toqima koje malo-

letni prestupnici lako nabavqa-

ju. O{te}eni su naj~e{}e deca,

|aci ni`ih razreda, starije oso-

be i `ene.

U ciqu {to aktivnijeg i sveo-

buhvatnijeg delovawa, Odeqewe

za suzbijawe maloletni~ke delin-

kvencije Uprave kriminalisti~ke

policije Policijske uprave za

grad Beograd sara|uje sa op{tin-

skim centrima za socijalni rad,

Gradskim centrom za socijalni

rad, sa vaspitno-popravnim i vas-

pitno-obrazovnim ustanovama,

„Svakodnevno obavqamo save-

todavne i preventivne razgovore

sa maloletnicima i roditeqima

kojima je potrebna pomo}. Zbog

problema koje maloletni prestup-

nici ~esto imaju u porodici, po-

ma`emo im savetima, a po potre-

bi upu}ujemo ih u nadle`ne insti-

tucije. Tako|e, u svakodnevnom

smo kontaktu sa beogradskim {ko-

lama“, nagla{ava Sini{a Man-

di}, gde i pored anga`ovawa celo-

kupnog operativnog sastava PU za

grad Beograd stawe bezbednosti u

vaspitno-obrazovnim ustanovama

i wihovoj okolini mo`e i mora

biti mnogo boqe i to uz ve}e an-

ga`ovawe svih subjekata pre po-

licijskog delovawa, po~ev od ro-

diteqa, u`e i {ire porodice,

osobqa {kola, linija socijalnog

rada i svih drugih subjekata koji

se bave problemima mladih.

„Policijski slu`benici Odse-

ka za preventivnu delatnost sva-

kodnevno kontaktiraju sa policij-

skim stanicama po pitawu malo-

letni~ke delinkvencije i preven-

cije kriminaliteta mladih“, ka`e

na~elnik Mandi} i isti~e da se

kontinuirano sprovodi akcija

„Pribli`avawe policije gra|ani-

ma, posebno deci i maloletnici-

ma“ ~iji je inicijator i nosilac

Odsek za preventivnu delatnost

kod maloletnika, kao i akcije

„[kola“, „[kola bez nasiqa“,

„[kolski policajac“ , „Droga je

nula, ̀ ivot je jedan“. U svom svako-

dnevnom radu Odsek za preventiv-

nu delatnost kontroli{e a`ur-

nost i urednost svih krivi~nih

prijava policijskih stanica sa te-

ritorije PU za grad Beograd, po

liniji rada, koje se podnose prema

maloletnim izvr{iocima krivi~-

nih dela, prosle|uju ih nadle`nom

Vi{em javnom tu`ila{tvu u Beo-

gradu, Odeqewu za maloletnike.

V. ]. i S. ].

8

Septembar ove godine

obele`ila su tri do-

ga|aja. U dva slu~aja na-

padnuti su crnogorski

dr`avqani, a epilog

ovih okr{aja su po dva

poginula i te{ko povre-

|ena lica, dok u tre}em

slu~aju, zahvaquju}i pra-

vovremenoj intervenciji

beogradske policije, ni-

je do{lo do aktivirawa

bombe koja je bila posta-

vqena ispod vozila. Po-

sebnu zabrinutost iza-

zvalo je aktivirawe eks-

plozivne naprave u ulazu

zgrade u Novom Beogradu,

koja je mogla da usmrti i

povredi mnogo vi{e qu-

di.

U Zemunu su 7. septem-

bra izvr{ena dva te{ka

ubistva. Egzekutori su se

dovezli do vozila `rta-

va i iz automatskog

oru`ja ispalili vi{e

projektila koji su ih na

mestu usmrtili. Samo

pet dana kasnije u Novom

Beogradu meta napada bi-

li su crnogorski dr`a-

vqanin i wegova devojka.

Nepoznati izvr{ilac je

u ulazu zgrade aktivirao

ovih slu~ajeva i u svojim

akcijama poseban akce-

nat stavqa na krivi~na

dela koja vr{e pripadni-

ci navija~kih grupa.

Proteklog meseca po-

licijski slu`benici Po-

licijskih stanica Zemun i

Palilula uspe{no su ra-

svetlili i dva slu~aja si-

lovawa i li{ili slobode

tri lica, koja su sprove-

dena de`urnom istra-

`nom sudiji Vi{eg suda.

Svojom hrabro{}u u

septembru posebno ista-

kao policijski slu`be-

nik Policijske stanice

Vo`dovac Rade Gavrilo-

vi}, koji se, kako nije

bio na du`nosti, supro-

stavio trojici nasilni-

ka, koji su na uglu Usta-

ni~ke i Kru{eva~ke na

Vo`dovcu obili kiosk, a

zatim poku{ali i da

opqa~kaju kombi. Dobar

rad su nastavili i poli-

cijski slu`benici Upra-

ve kriminalisti~ke po-

licije koji su uhapsili

dva lica osumwi~ena za

krivi~no delo nedozvo-

qena proizvodwa, dr`a-

we, no{ewe i promet

oru`ja i eksplozivnih

materija. Pretresom iz-

najmqenog stana u Novom

Beogradu prona|ena su

dva revolvera, pi{toq,

dva falsifikovana paso-

{a, falsifikovana vo-

FOTO: Tanjug

Kraj meseca je na`alost obele`ila nesvakida{wa trage-

dija u kojoj su ~etiri gra|evinska radnika izgubila `i-

vot, dok je jedan te{ko povre|en kada je do{lo do uru{a-

vawa zemqe prilikom izvo|ewa radova na sanaciji klizi-

{ta u Zemunu. Inspektori beogradske policije izvr{ili

su uvi|aj na licu mesta i uhapsili odgovorna lica.

ja~ana je kontrola i legi-

timisawe lica.

Sli~an epilog spre~en

je 23. septembra na Vo-

`dovcu, jer su policijski

slu`benici protivdi-

verzione ~ete Policij-

ske brigade uspeli da de-

montiraju eksplozivnu

napravu koja je bila po-

stavqena ispod vozila.

Naprava je magnetom bila

pri~vr{}ena za viqu{ku

predweg to~ka, a na woj

se nalazila i elektro-de-

tonatorska kapisla.

Policijski slu`beni-

ci Odeqewa za JRM

Uprave policije su kra-

jem meseca sproveli de-

`urnom istra`nom sudi-

ji Vi{eg suda u Beogradu

navija~e FK „Partizan’’,

pripadnike grupe „Za-

braweni’’. Ova grupa je

10. septembra u restora-

nu SD „Partizan’’ napala

i te{ko povredila oso-

bu, koja nije htela da sa-

ra|uje sa policijom.

Pripadnici ove navija~-

ke grupe su ve} neko vre-

me u sukobu sa ~lanovima

„Alkatraza’’, druge navi-

ja~ke grupe FK „Parti-

zan’’, a kao posledica

ovih sukoba podmetnuta

su ~etiri po`ara (dva na

vozilima i dva na vrati-

ma stanova). Beogradska

policija intenzivno ra-

di na rasvetqavawu svih

prethodno postavqenu

eksplozivnu napravu, a

o{te}eni su zadobili

te{ke povrede nogu opa-

sne po `ivot. Od siline

eksplozije povre|ena je

i `ena koja se nalazila

ispred zgrade, a o{te}e-

no je i nekoliko parkira-

nih automobila. Poli-

cijski slu`benici spe-

cijalizovanog odeqewa

beogradske policije in-

tenzivno rade na rasve-

tqavawu ovih slu~ajeva,

a tokom celog meseca po-

FOTO: Tanjug

Beogradska policija

9

kilograma „skanka’’ i po-

la kilograma heroina.

^lanovi ove grupe su, po-

red zlatare u Novom Beo-

gradu, pqa~kali i u

Austriji i Nema~koj.

Policajci Novog Beo-

grada su samo jednom ak-

cijom proteklog meseca

zlatnog i srebrnog naki-

ta. Oni su te{ke kra|e

vr{ili u posledwe tri

godine, tako {to je jedno

lice upadalo u stanove, a

drugo lice ga je vozilo.

Izdvaja se i hap{ewe tri

osobe, koje su uhva}ene

prilikom izvr{ewa te-

uspeli da rasvetle ~ak 21

te{ku kra|u iz stanova.

Nakon izvr{ewa te{ke

kra|e u stanu u Novom Be-

ogradu uhap{ena su dva

lica i kod wih je prili-

kom li{ewa slobode

prona|ena ve}a koli~ina

{ke kra|e u prodavnici u

Ulici Vojvode Stepe.

Osumwi~eni se terete

da su tokom godine izvr-

{ili deset te{kih kra|a

u prodavnicama i parfi-

merijama na teritoriji

Beograda i jednu te{ku

za~ka dozvola, dve fan-

tomke, dva radna kombi-

nezona i oko pet hiqada

evra, a ima indicija da

su uhap{eni nameravali

da izvr{e ubistvo i dru-

ga te`a krivi~na dela.

Policijski slu`beni-

ci koji su zadu`eni za

suzbijawe razbojni{ta-

va kontinuitet dobrog

rada potvrdili su sa dve

akcije. Po~etkom meseca

uhapsili su lice koje je

izvr{ilo {est oru`a-

nih razbojni{tava. Pet

razbojni{tava je izvr-

{ilo u 2010. godini u

objektima kladionica i

jedno 19. januara ove go-

dine u kladionici na ^u-

karici. Druga akcija re-

zultirala je hap{ewem

peto~lane kriminalne

grupe iz U`ica, koja je u

julu izvr{ila razbojni-

{tvo u zlatari tr`nog

centra. Oni su bili po-

vezani sa drugom krimi-

nalnom grupom, ~iji su

~lanovi iz [apca i U`i-

ca, a koji su u avgustu li-

{eni slobode. Kod wih

je prona|eno oko ~etiri

FOTO: Tanjug

Poginuo policajac Dva policajca i jedan gra|anin povre|eni su u pucwavi do koje je do{lo 20.

oktobra prilikom poku{aja razbojni{tva u banci na Karaburmi, u Beogradu.

Dvojica izvr{ilaca ispalili su vi{e projektila u patrolu policije koja je

stigla na poziv gra|ana. Te{ke telesne povrede opasne po `ivot nanete su dvo-

jici policajaca Slobodanu Cveti}u i Miloradu Filipovi}u koji su poku{ali

da spre~e razbojni{tvo, kao i gra|aninu Bojanu Gaji}u koji je bio u banci.

Policajac Slobodan Cveti} koji je te{ko rawen prilikom pqa~ke, od povre-

da koje je zadobio preminuo je 25. oktobra.

Povodom tragi~ne pogibije policajca, telegram sau~e{}a porodici Cveti}

uputio je prvi potpredsednik – zamenik predsednika Vlade i ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}.

Prilikom posete poli-

cajcima u Urgentnom

centru, ministar Da~i}

je naglasio da je poli-

cijski posao izuzetno

te`ak, jedan od najte`ih

koji postoji, uz o{tru

osudu ovakvih zli~ina,

koje bi trebalo mnogo

stro`e ka`wavati.

kra|u na Zlatiboru.

U septembru je

li{eno slobo-

de lice osum-

wi~eno za

sedam te-

{kih kra|a i

tri krivi~na

dela neovla-

{}eno kori-

{}ewe tu|eg vo-

zila. U drugoj po-

lovini septembra

osumwi~eni je na podru~-

ju ^ukarice i Rakovice, u

no}nim satima preko te-

rasa upadao u stanove i

odnosio zlato, novac,

li~na dokumenta i kqu~e-

ve od vozila, koja je odvo-

zio i kasnije predavao

sau~esnicima koji su ta-

ko|e uhap{eni.

Posebnu pohvalu za-

vre|uje i rad policij-

skih slu`benika pri-

gradskih op{tina, a po-

sebno policajce Poli-

cijske stanice Sopot,

koji su u selu Sibnica

prona{li ve}u koli~inu

marihuane. Zaplenili su

176 stabqika koje je lice

li{eno slobode uzgajalo

u svom dvori{tu, zbog

~ega je sprovedeno de-

`urnom istra`nom sudi-

ji Vi{eg suda u Beogradu.

Istakli su se i inspek-

tori Policijske stanice

Grocka koji su uhapsili

jednu osobu osumwi~enu

za vi{e prevara, koja se

predstavqala kao mena-

xer RTV „Pink’’ i u ku}a-

ma na teritoriji Grocke

organizovao nagradnu

igru, u kojoj su uku}ani

dobijali ru~ni sat i dru-

ge nagrade, a potom su mu

davali novac u iznosu od

po ~etiri, sedam i deset

hiqada dinara, na ime

navodnog PDV-a za tele-

vizor koji je tako|e kao

nagrada trebalo da im

bude isporu~en.

Beogradska policija

se pripremala za obezbe-

|ewe „Parade ponosa’’,

ali je taj skup, kao i osta-

li planirani za prvi vi-

kend u oktobru, zabra-

wen iz bezbednosnih

razloga.

Miroslav Jankovi}

Nakon

izvr{ewa te{ke

kra|e u stanu u Novom

Beogradu uhap{ena su dva

lica i kod wih je prilikom

li{ewa slobode prona|e-

na ve}a koli~ina

zlatnog i srebrnog

nakita.

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

meseca, Todor je rasve-

tlio veliki broj krivi~-

nih dela izvr{enih na

teritoriji Beograda.

Tako je u novogodi-

{woj no}i, 1. januara, po

d o -

bija-

wu informacije da je

obijawe prodavnice u to-

ku, odmah krenuo na mesto

doga|aja i tom prilikom

li{io slobode dva malo-

letna izvr{ioca.

Na Bo`i}, Todor je

operativnim radom na

terenu do{ao do infor-

macija o izvr{iocima

krivi~nog dela te{ko

Beogradska policija

10

Nagra|eni

policajci

Todor Do{en

PS Palilula

Nagradu „Policajac

meseca“ Skup{tina

grada Beograda dodequje

od novembra 2001. godi-

ne, a ove godine, nagrada

se tradicionalno uru~uje

najboqim policijskim

slu`benicima Policij-

ske uprave za grad Beo-

grad.

U prvih osam meseci,

policijski slu`benici

Policijske stanice Pali-

lula tri puta su primili

nagradu „Policajac mese-

ca“ – januar, februar i

jun, Policijske stanice

^ukarica dva puta – mart

i april, dok je u maju naj-

boqi policajac bio iz

PS Rakovica, u julu iz

PS Zvezdara i u avgu-

stu iz PS Savski ve-

nac. Sve nagra|ene

policijske slu`be-

nike karaktero{e

visok stepen pro-

fesionalizma i

efikasnosti prili-

kom izvr{avawa zada-

taka, kao i izuzetan ni-

vo samoinicijativnosti.

Rasvetlio vi{e

krivi~nih dela

Policajac prve klase

Todor Do{en, zamenik

vo|e bezbednosnog sek-

tora prve kategorije PS

Palilula, najboqi je po-

licijski slu`benik me-

seca januara i februara

ove godine. Tokom oba

tqavawa ve}eg broja kri-

vi~nih dela, kao i u ope-

rativnom radu otkrivaju-

}i predmete i izvr{io-

ce krivi~nog dela iz ~l.

246 KZ.

Prona{ao oru`je

i kradena vozila

U martu, policajac Sr-

|an Milenovi} iz PS ^u-

karica, podneo je opera-

Sr|an Milenovi}

PS ^ukarica

ubistvo. Na osnovu tih

informacija zajedno sa

policijskim slu`beni-

cima Odeqewa za suzbi-

jawe krvnih i seksualnih

delikata UKP PU za grad

Beograd, u isplaniranoj

akciji sa kolegama ovog

odeqewa, Todor je li-

{io slobode dva lica.

Hrabrost, brzinu i

efikasnost, Todor

Do{en pokazao je i

14. januara, kada je u

popodnevnim ~aso-

vima, nakon saznawa

da je izvr{en napad

na voza~a autobusa

GSP-a, na liniji 25, u Ru-

zveltovoj ulici, odmah

prona{ao izvr{ioca.

Tokom januara, on je li-

{io slobode i pet izvr-

{ilaca krivi~nih dela

neovla{}ena proizvod-

wa, dr`awe i stavqawe u

promet opojnih droga, a

prona{ao je i jedno lice

po potrazi.

U februaru Todor Do-

{en imao je izuzetne re-

zultate prilikom rasve-

Sve nagra-

|ene policijske

slu`benike karaktero{e

visok stepen profesiona-

lizma i efikasnosti prili-

kom izvr{avawa zadataka,

kao i izuzetan nivo

samoinicijativ-

nosti.

a Sa{a Joci} ga je li{io

slobode u neposrednoj bli-

zini zlatarske radwe.

Osumwi~eni je uz krivi~nu

prijavu predat de`urnom

istra`nom sudiji Vi{eg

suda u Beogradu, zbog posto-

jawa osnova sumwe da je iz-

vr{io vi{e krivi~nih de-

la razbojni{tvo i krivi~-

no delo nedozvoqeno dr`a-

we, no{ewe i promet

oru`ja i eksplozivnih ma-

terija. Tokom jula meseca,

Sa{a Joci} je rasvetlio

ve}i broj krivi~nih dela i

prekr{aja izvr{enih na

teritoriji Beograda.

Do{ao do va`nih

informacija

Mla|i policajac PS

Savski venac Ivan Tadi}

je tokom avgusta putem

operativnih kontakata i

veza na terenu, rade}i u

akciji „Morava“, do{ao

11

U prvih osam mese-

ci ove godine, Skup{ti-

na grada Beograda na-

gradila je najboqe poli-

cijske slu`benike PU za

grad Beograd, to su poli-

cajci Todor Do{en PS

Palilula za januar, fe-

bruar i jun, Sr|an Mile-

novi} PS ^ukarica za

mart, Dragan Petrovi}

PS ^ukarica za april,

Jovica Lili} PS Rako-

vica za maj, Sa{a Joci}

PS Zvezdara za jul i

Ivan Tadi} PS Savski

venac za avgust.

Jovica Lili}

PS Rakovica

IvanTadi}

PS Savski venac

tivne informacije na

osnovu kojih su policijski

slu`benici Odeqewe za

suzbijawe imovinskih de-

likata UKP-a re{ili

{est krivi~nih dela raz-

bojni{tva, kao i krivi~no

delo razbojni{tva izvr-

{eno na benzinskoj pumpi.

Tako|e, Sr|an je u sa-

radwi sa policijskim slu-

`benicima PO @eleznik,

23. marta prilikom pre-

tresa stana prona{ao ~e-

tiri ru~ne bombe, jedan

kompletni ru~ni baca~

M80 sa raketnim projekti-

lom, 200g TNT-a i 500g eks-

plozivnog pentrita, kao i

pi{toq marke CZ M88.

Osim toga, prona{ao je

i ~etiri vozila za kojima

je bila raspisana potraga

i podneo vi{e krivi~nih

prijava iz ~l. 213 KZ, ~l.

206 KZ i ~l. 203 KZ.

Uhvatio

izvr{ioce

na delu

Policijski slu`benik

PS ^ukarica Dragan Pe-

trovi} je tokom aprila me-

seca, prilikom obavqawa

poslova bezbednosti na

bezbednosnom sektoru,

bio izuzetno efikasan na

poslovima suzbijawa kri-

se nalaze lica osumwi~e-

na za krivi~no delo te{ko

ubistvo, koja su usmrtila

~uvara preduze}a. U sarad-

wi sa policijskim slu-

`benicima Tre}eg odeqe-

wa UKP-a Todor je izvr{i-

oce li{io slobode.

Osim toga, operativ-

nim radom na terenu To-

dor je otkrio izvr{ioce

krivi~nih dela iz ~l. 348

KZ RS i iz ~l. 246 KZ RS,

kod kojih je prona|ena i

oduzeta ve}a koli~ina

opojne droge.

Uhvatio

pqa~ka{a

zlatare

Mla|i policajac Sa{a

Joci} PS Zvezdara je pri-

likom obavqawa patrolne

delatnosti u Bulevaru kra-

qa Aleksandra, 15. jula, ~uo

pucwe. Kada je iza{ao iz

slu`benog vozila prime-

tio je nepoznatu osobu koje

se tr~e}im korakom udaqa-

valo iz pravca Bulevara

kraqa Aleksandra prema

centru grada. Sa{a ga je

uhvatio i li{io slobode.

Utvr|eno je da je ovo lice

sa bratom, uz pretwu va-

trenim oru`jem, izvr{io

krivi~no delo razbojni-

{tvo, u zlatarskoj radwi u

Bulevaru kraqa Aleksan-

dra, gde je od vlasnika rad-

we oduzeo ve}u koli~inu

zlatnog nakita. Nakon iz-

vr{ewa krivi~nog dela,

vlasnik zlatare je iz pi-

{toqa, u legalnom posedu,

ispalio projektil i ranio

razbojnika, nakon ~ega je

ovaj pobegao sa lica mesta,

pretwu pi{toqem oduze-

la vozilo marke ‘“pe`o

206’’, uo~io ovo vozilo u

Ulici Ilije \uri~i}a ka-

ko se kre}e ka Trgova~koj

ulici. Me|utim, i raz-

bojnici su zapazili po-

licijsko vozilo u kome je

bio Dragan. Poku{avaju-

}i da umaknu, pro{li su

na crveno svetlo i uda-

rili u putni~ko vozilo

marke ‘’sab’’. Dragan ih je

sustigao. Me|utim, voza~

ukradenog ‘’pe`oa 206’’

nakon izazvanog udesa

iza{ao je iz vozila i po-

~eo da be`i kao i wegov

suvoza~. Petrovi} je od-

mah izleteo iz policij-

skog vozila, stigao voza-

~a i li{io ga slobode.

Dragan je 11. aprila, po

prijavi da je u toku obija-

we privatnog preduze}a,

odmah do{ao na lice me-

sta gde je zatekao izr{io-

ca krivi~nog dela te{ka

kra|a, koga je li{io slo-

bode. Ina~e lopov je poku-

{ao da ukrade LCD tele-

vizor iz poslovnih pro-

storija na prvom spratu, a

u krug preduze}a u{ao je

tako {to je presko~io `i-

~anu ogradu.

Ni u ve~erwim ~asovi-

ma 27. aprila, Dragano-

vom o{trom oku nije pro-

makla osoba koja je oko

20.55 ~asova utr~ala u

dvori{te zgrade, a odgo-

varala je opisu lica koje

je upravo izvr{ilo raz-

bojni{tvo. U saradwi sa

policijskim slu`benici-

ma auto-patrole, Dragan

je izvr{io blokadu pro-

stora oko zgrade. Zatim

je pregledom prostorija

zgrade, u potkrovqu pro-

na{ao nepoznato lice i

nakon legitimisawa li-

{io ga slobode. Kod lica

je prona{ao ve}u koli~i-

nu novca, a nedaleko od

wega i crne pletene ruka-

vice, kao i pi{toq koji

se nalazio u de~jim koli-

cima na IV spratu.

Policajac Dragan Pe-

trovi} rasvetlio je jo{

jedno krivi~no delo, ta-

ko|e je prona{ao jedno

lice i vozilo po potra-

gama, a podneo je i dve

prekr{ajne prijave po

Zakonu o JRM-u.

Rasvetlio

dvadeset pet

krivi~nih dela

Vi{i policajac Jovica

Lili}, zamenik vo|e bez-

bednosnog sektora PS Ra-

kovica je tokom maja me-

seca, rasvetlio 25 kri-

vi~nih dela te{ka kra|a.

Tako|e, nakon serije iz-

vr{enih krivi~nih dela

te{ka kra|a i po dobije-

nom operativnom saznawu

o mogu}em izvr{iocu, po

odobrewu komandira PS

Rakovica, organizovao ak-

ciju opservacije i pra}e-

wa mogu}eg izvr{ioca,

koja je rezultirala li{e-

wem slobode.

Otkrio ubice

~uvara

Policijski slu`benik

PS Palilula policajac

prve klase Todor Do{en je

u junu mesecu operativnim

radom na terenu, do{ao do

saznawa o mestu, na kome

Dragan Petrovi}

PS ^ukarica

Sa{a Joci}

PS Zvezdara

minaliteta i hvatawa iz-

vr{ilaca prilikom izvr-

{ewa te{kih krivi~nih

dela, a posebno na poslo-

vima suzbijawa krimina-

liteta i hvatawa izvr{i-

laca prilikom izvr{ewa

te{kih krivi~nih dela.

Tako je 7. aprila odmah

po dobijawu informaci-

je da su nepoznata lica uz

do va`nih operativnih

informacija, nakon ~ega

je u~estvovao u li{ewu

slobode lica, kod kojeg je u

stanu prona|ena velika

koli~ina opojne droge.

Protiv navedenog lica

podneta je krivi~na prija-

va iz ~lana 246 st. 1 KZ RS,

nedozvoqena proizvodwa

i stavqawe u promet opoj-

nih droga.

Osim toga, Ivan je ra-

svetlio jo{ dva krivi~na

dela iz ~lana 246 KZ RS.

Svi nagra|eni policij-

ski slu`benici svoju hu-

manost pokazuju i van svog

odgovornog i te{kog pozi-

va, spasavaju}i `ivote do-

brovoqno daju}i krvi.

V. ].

Aktuelno

Mesec borbe protiv trgovine qudima• Uspostavqawe jo{ sna`nijeg i formalnijeg

partnerstva na nacionalnom i regionalnom

nivou u~ini}e borbu protiv trgovine qudima

uspe{nijom.

Trgovina qudima je veoma kom-

pleksan i slo`en fenomen koji

zahteva poseban i sistemski pri-

stup dr`ave i dru{tva. To je kri-

vi~no delo protiv ~ove~nosti i

drugih dobara za{ti}enih me|u-

narodnim pravom, a istovremeno

i kriminolo{ki, bezbednosni,

sociolo{ki, kulturolo{ki i

zdravstveni problem. Predsta-

vqa jedno od najozbiqnijih kri-

vi~nih dela na svetu, te{ku po-

vredu qudskih prava, savremeni

oblik ropstva i izuzetno profi-

tabilan posao kriminalnih grupa.

Fenomen trgovine qudima je kom-

pleksan i zadire u razli~ite sfe-

re savremenog dru{tva, a u di-

rektnoj je vezi sa pitawima bez-

bednosti dr`ave i za{tite qud-

skih sloboda i prava.

Prema podacima Slu`be za ko-

ordinaciju za{tite `rtava trgo-

vine qudima u Srbiji su od po~et-

ka 2011. godine identifikovane

73 `rtve trgovine qudima. Prema

vrsti eksploatacije, 31 `rtva je

seksualno, a 22 radno eksploati-

sane. Sedam ̀ rtava ove vrste kri-

minala bile su predmet trgovine

u ciqu prosja~ewa, ~etiri radi

prinudnog braka, dve radi vr{e-

wa krivi~nih dela i jedno u poku-

{aju usvojewa. Od ukupnog broja,

40 je punoletnih, a 33 maloletnih

`rtava. Kako je navedeno u poda-

cima Slu`be, 62 `rtve su iz Sr-

bije, pet iz Bosne i Hercegovine,

dve iz Avganistana, a po jedna `r-

tva je iz Ukrajine, Austrije, Crne

Gore i Slovenije.

Akcionim planom za borbu

protiv trgovine qudima koji je

usvojila Vlada Srbije mesec okto-

bar je progla{en mesecom borbe

protiv trgovine qudima.

U Novom Sadu je po~etkom ok-

tobra ove godine otvoreno prvo

prihvatili{te za `rtve trgo-

vine qudima u okviru sistema

socijalne za{tite u Srbiji.

Prihvatili{te je osnovano u

okviru projekta koji u partner-

stvu realizuju NVO Novosadski

humanitarni centar i Centar za

socijalni rad Grada Novog Sada,

a koji je podr`ao Zajedni~ki

program UNHCR, UNODC i IOM

za borbu protiv trgovine qudi-

ma u Srbiji, finansiran od

ski poslovi“ na kojoj je predsta-

vqen isti „Priru~nik za parla-

mentarce o borbi protiv trgovi-

ne qudima“, koji je ovoga puta pre-

veden na sve slu`bene jezike AP

Vojvodine. U Beogradu je organizo-

van niz akcija u centru grada i

{etwa u kojoj su volonteri in-

formisali prolaznike, pre svega

mlade, o uzrocima, rizicima i po-

Kursevi za unapre|ewe radaOve godine realizovan je pro-

jekat „Program obuke policij-

skih trenera iz oblasti borbe

protiv trgovine qudima“ Mini-

starstva unutra{wih poslova Sr-

bije uz podr{ku Misije OEBS u

Srbiji. Projekat ima za ciq obu-

ku, usavr{avawe znawa, ve{tina

i stavova policijskih slu`beni-

ka za efikasno i efektivno oba-

vqawe poslova iz oblasti suprot-

stavqawa trgovini qudima, ~ime

se stvorila mre`a policijskih

slu`benika za borbu protiv tr-

govine qudima. Projekat je ob-

uhvatao osnovni kurs za trenere i

specijalisti~ki kurs, koje je

uspe{no zavr{ilo ukupno 60 po-

licijskih slu`benika MUP-a Sr-

bije, a u svojstvu predava~a anga-

`ovani su, pored pripadnika Mi-

nistarstva unutra{wih poslova

Srbije, predstavnici tu`ila-

{tva, sudstva, Kriminalisti~ko-

policijske akademije, Slu`be za

koordinaciju za{tite `rtava tr-

govine qudima, kao i nevladinih

organizacija.

Izlo`ba „Moderno ropstvo“

Od 13. do 17. oktobra posta-

vqena je edukativno-informa-

tivna izlo`ba „Moderno rop-

stvo“, gde su predstavqeni ra-

dovi mladih na temu trgovine

qudima i fotografije na temu

siroma{tva. Izlo`bu su pri-

premili MUP i Centar za in-

tegraciju mladih, uz pomo} Sa-ve the Childrens Norway, u maloj

galeriji Fabrike, program-

skog prostora Ustanove Stu-

dentskog kulturnog centra u

Novom Sadu.

@rtve trgovi-

ne qudima

trebalo bi

ohrabriti

da u~estvuju u

sudskim proce-

sima i da ne

odustaju zbog

straha od suo-

~avawa sa

okrivqenima.

strane Vlada Belgije, [vajcar-

ske i UN.GIFT-a.

Od kada je Evropska komisija

2007. godine proglasila 18. okto-

bar za Dan borbe protiv trgovine

qudima, organizuju se aktivnosti

posve}ene ovom problemu. Ciq je

da se skrene pa`wa na ovaj vid

ozbiqnog i organizovanog krimi-

nala, koji ujedno predstavqa jedan

od najte`ih oblika kr{ewa qud-

skih prava.

Pro{le godine ovaj dan obele-

`en je konferencijom u Narodnoj

skup{tini Republike Srbije, ka-

da je prezentovan „Priru~nik za

parlamentarce o borbi protiv

trgovine qudima“, koji je osmi-

{qen da podstakne narodne po-

slanike da se ukqu~e u borbu pro-

tiv trgovine qudima, sa preporu-

kama za uskla|ivawe nacionalnog

pravnog sistema sa me|unarodnim

standardima.

Ove godine 18. oktobra konfe-

rencija je odr`ana u Skup{tini

AP Vojvodine u Novom Sadu u sa-

radwi MUP-a sa Fondom „Evrop-

FOTO: Tanjug FOTO: Tanjug

Povodom obele`avawa oktobra kao meseca borbe

protiv trgovine qudima, Policijska uprava u Srem-

skoj Mitrovici u saradwi sa organizacijama Crvenog

krsta, centrima za socijalni rad i vaspitno-obrazov-

nim institucijama na podru~ju Srema, ve} ~etvrtu godi-

nu za redom realizuje preventivnu akciju ~iji su ciqevi

upoznavawe {ire

javnosti sa poj-

mom trgovine qu-

dima i podizawe

nivoa dru{tvene

svesti o ovom

problemu.

Trgovina qudi-

ma je oblik mo-

dernog ropstva

koji drasti~no

ugro`ava osnovna

qudska prava -

pravo na `ivot,

na slobodu izbora, na slobodu kretawa. Prisilnim ra-

dom, seksualnom eksploatacijom, prinudnim brakovima,

prosja~ewem i trgovinom qudskim organima, trgovci

qudima sti~u ogromno bogatstvo kojim se finansiraju

organizovane kriminalne aktivnosti.

Namera organizatora akcije je da putem tribina, pre-

davawa i radionica, kao i medijskom kampawom, pomog-

nu, mladim qudima naro~ito, da prepoznaju ovaj pro-

blem; da im uka`u na uzroke koji dovode do toga da neko

postane `rtva i mogu}e posledice po fizi~ko i mental-

no zdravqe. Mladim qudima savetuju se mere opreza

neophodne u situacijama u kojima bi moglo do}i do zlo-

upotrebe wiho-

vog poverewa po-

put te{kih egzi-

s t e n c i j a l n i h

prilika, prili-

kom boravka u

inostranstvu i

sli~no.

Prezentaciju

i edukaciju u~e-

nika prve i druge

godine Sredwe

ekonomske {ko-

le „9.maj“ u

Sremskoj Mitro-

vici odr`ali su

Du{ica Runti},

stru~ni saradnik „Crvenog krsta“ u Sremskoj Mitrovi-

ci, vr{wa~ki volonteri Milena, Nikolina i Marija i

samostalni policijski inspektor Slavko @iv~i}. I

u~enici i profesori potvrdili su da su prevencija i

informacija najboqa za{tita, da se edukacija realizu-

je na mladima zanimqiv i prihvatqiv na~in i jednogla-

sno izrazili `equ da ih u narednom periodu bude {to

vi{e.

@eqka Avri}

Informacija i prevencija

- najboqa za{tita

13

Film kao preventivno oru`jeFilm „Sestre“, kojim je Republika Srbije podr`ala svetsku

preventivnu kampawu Ujediwenih nacija u borbi protiv trgovi-

ne qudima pod nazivom „Plavo srce“, govori o trgovini `enama

i mo}no je preventivno oru`je u suprotstavqawu ovom problemu.

„Sestre“ su podr`ale Ujediwene nacije u Be~u, gde je film prika-

zan u pauzi odr`avawa konferencije o implementaciji Protoko-

la iz Palerma o spre~avawu i gowewu trgovine qudima. Projek-

ciji je prisustvovalo oko 70 u~esnika konferencije i radnika

Kancelarije za drogu i kriminal.

sledicama trgovine qudima. Ova-

kvi skupovi imaju za ciq da uka`u

na va`nost borbe protiv trgovi-

ne qudima i pitawe bezbednosti,

kao i sigurnog i bezbednog okru-

`ewa.

Ministar unutra{wih poslo-

va Ivica Da~i} je na konferenci-

ji rekao da je policija od po~etka

godine podnela 21 krivi~nu pri-

javu zbog trgovine qudima i da je

uhap{eno vi{e od 30 izvr{ilaca

tog krivi~nog dela, da su identi-

fikovane 73 `rtve, od kojih 23 u

Vojvodini.

Trgovina qudima jedno je od

najozbiqnijih krivi~nih dela u

svetu, zbog ~ega je vi{e od 60 pri-

padnika MUP-a Srbije pro{lo

specijalizovanu obuku za borbu

protiv te vrste kriminala.

Na preventivnim aktivno-

stima koje sprovodi Ministar-

stvo unutra{wih poslova Repu-

blike Srbije i Crveni krst Sr-

bije prisustvovalo je vi{e od

220 hiqada posetilaca, me|u ko-

jima najvi{e u~enika, studenta,

profesora, pedagoga i direkto-

ra {kola.

Policijski slu`benici MUP-

a su u toku prethodnih godina

ostvarili zna~ajne rezultate na

poqu suzbijawa trgovine qudima.

Veliki je broj otkrivenih slu~aje-

va i identifikovanih `rtava,

{to je rezultat proaktivnog pri-

stupa policije ovoj problemati-

ci i edukacija policije, tu`ila-

{tva i sudova koje su realizova-

ne u posledwih nekoliko godina.

Zna~ajnu ulogu u tom procesu ima-

le su nevladine i me|unarodne

organizacije.

Prema podacima Me|unarodne

organizacije za migracije koje je

naveo {ef Delegacije Evropske

unije u Srbiji Vensan De`er, vi-

{e od 2,5 miliona qudi u svetu su

`rtve trgovine qudima, a veliki

procenat ~ine deca.

„Potrebno je prona}i korene

problema, usvojiti neophodne za-

kone i pomo}i `rtvama kako bi

se lak{e uklopile u dru{tvo“,

rekao je De`er i dodao da je od

velikog zna~aja uskla|enost rada

svih ~inilaca u toj borbi. On je

tako|e uputio pohvale Srbiji za

usvajawe neophodnih zakona i Na-

cionalne strategije za borbu

protiv trgovine qudima.

Evropski dan borbe protiv tr-

govine qudima ove godine obele-

`en organizovano i koordinira-

no u vi{e od 70 gradova i op{ti-

na {irom Srbije pod sloganom

„Qudska bi}a nemaju cenu!“, u or-

ganizaciji Crvenog krsta Srbije

sa partnerima Ministarstva unu-

tra{wih poslova Srbije i Kance-

larijom Evropske unije i EU Info

Centrom.

M.T.S. i S.K.

FOTO: Tanjug

Aktuelno

14

Po{tovawe prava i obaveza

Ministar Da~i} odr`ao je 14. oktobra sastanak sa na~elnicima svih or-

ganizacionih jedinica MUP-a i predstavnicima reprezentativnih sindi-

kata policije na temu primene Posebnog koletivnog ugovora za policijske

slu`benike, na kome je, izme|u ostalog, zahtevao od svih rukovodilaca

MUP-a doslednu primenu Posebnog kolektivnog ugovora i izneo svoja o~e-

kivawa od predstavnika sindikata, da pored ostvarivawa prava treba da

obezbede i odgovorno izvr{avawe radnih obaveza svojih ~lanova, kao i

unapre|ewe me|usobne saradwe.

Istakao je i obavezu svih zaposlenih u Ministarstvu, da po{tuju zakon-

ske, podzakonske i druge propise i akte, koji su doneti i primewuju se u Mi-

nistarstvu, ali i zahtevao od sindikalnih funkcionera da preuzmu odgo-

vornost za pona{awe ~lanstva u kontekstu ostvarivawa sindikalnih prava

i nastavka dijaloga u partnerskim odnosima.

Sa [trajka~kim odbo-

rom Policijskog

sindikata Srbije (PSS)

odr`an je sastanak 25.

oktobra i postignut do-

govor o realizaciji zah-

teva [trajka~kog odbo-

ra Policijskog sindika-

ta Srbije od 30. septem-

bra ove godine.

Povodom {trajka~kog

zahteva za formirawe

Radne grupe koja }e radi-

ti na dono{ewu nove

sistematizacije konsta-

tovano je da je re{ewem

ministra od 21. oktobra

2011. godine formirana

Radna grupa koja po~iwe

sa radom 26. oktobra

2011. godine uz u~e{}e

reprezentativnih sin-

dikata. Rok za dono{e-

we sistematizacije je

15. decembar 2011. godi-

ne.

[to se ti~e zahteva

za dono{ewe pravilni-

ka predvi|enih Poseb-

nim kolektivnim ugovo-

rom za policijske slu-

`benike, slede}i podza-

konski akti usagla{eni

su sa reprezentativnim

sindikatima i potpisa-

ni od strane ministra

unutra{wih poslova 24.

oktobra 2011. godine:

Pravilnik o naknadi

tro{kova boravka dece

u pred{kolskoj ustano-

vi i stipendirawu re-

dovnog {kolovawa dece

zaposlenih ~ija je smrt

nastupila kao posledi-

ca povrede na radu, pro-

fesionalnog oboqewa

ili opasne pojave;

Pravilnik o uslovima

za ostvarivawe prava na

naplatu tro{kova pre-

voza zaposlenih u Mini-

starstvu unutra{wih

poslova;

Obavezna instrukcija

o pru`awu pravne po-

mo}i i

Instrukcija o preko-

vremenom radu policij-

skih slu`benika.

Povodom {trajka~kog

zahteva u vezi sa posti-

zawem dogovora i dina-

mike isplate zaostalih

nov~anih potra`ivawa

radnika Ministarstva

za no}ni, prekovremeni

rad i drugo, dogovoreno

je da }e policijske upra-

ve dobiti jednoobrazna

uputstva i pripremqene

obrasce za postupawe.

U vezi sa ostvariva-

wem tehni~ko-tehnolo-

{ke podr{ke primeni

Posebnog kolektivnog

ugovora za policijske

slu`benike u smislu iz-

mene postoje}ih eviden-

cija, dogovoreno je da }e

izmene tehnolo{ke

aplikacije biti sprove-

dene u {to kra}em roku.

Konstatovano je i da

su prestali napadi na

Komisiju za mirno re-

{avawe spornih odnosa

proisteklih iz rada i u

vezi sa radom.

Postignut je dogovor

da se u Zakonu o polici-

ji smenski rad defini-

{e kroz dodatni koefi-

cijent koji }e prouzro-

kovati uve}awe osnovne

plate u iznosu od oko

3.500 dinara u odnosu na

sada{wu platu, kada je

rad u smenama redovan

rad, a kao dodatak na

platu u iznosu 28,6 od-

sto od osnovne plate ka-

da se smenski rad oba-

vqa povremeno. Smenski

rad, u smislu ovog dogo-

vora, smatra se radom

koji je organizovan u tri

smene i turnusima.

[to se ti~e zahteva

da se izmene i dopune

Zakona o policiji uvr-

ste po hitnom postupku

u skup{tinsku procedu-

ru i da se Zakon o izme-

nama i dopunama Zakona

o policiji donese do 31.

decembra 2011. godine,

dogovoren je tekst Zako-

na i usvojene sve izmene

i dopune koje je predlo-

`io Policijski sindi-

kat Srbije, a prihva}eno

je da tekst Zakona u|e u

proceduru za dono{ewe

po hitnom postupku.

Zakon o policiji je

Vlada Republike Srbije

verifikovala 25. okto-

bra 2011. godine, nakon

~ega ulazi u daqu proce-

duru.

Dogovoreno je da se

ozbiqno i prioritetno

pristupi re{avawu pro-

blema nabavke uniforme

i opreme, i u tom smislu,

da se u roku od sedam da-

na formira centralizo-

vana Komisija koja bi se

kontinuirano bavila na-

bavkom, odabirom i kon-

trolom kvaliteta uni-

forme i opreme za poli-

ciju, ~iji bi predstavni-

ci bili i pripadnici

Direkcije policije, kao

i da se Pravilnik o uni-

formi donese u {to kra-

}em roku.

• Postignut dogovor i prekinut {trajk

Kroz socijalni dijalog do poboq{awa polo`aja

policijskih slu`benika

Uciqu prevazila`ewa

problema u vezi sa

materijalnim i dru{tve-

nim polo`ajem policij-

skih slu`benika na zah-

tev Nezavisnog sindika-

ta policije 13. oktobra

odr`an je sastanak sa pr-

vim potpredsednikom

Vlade-zamenikom pred-

sednika Vlade i mini-

strom unutra{wih po-

slova Ivicom Da~i}em.

Na sastanku je dogovo-

reno da se nastavi sa di-

namikom isplate nov~ane

pomo}i, kao i do sada, da

se rad na aktu sistemati-

zacije radnih mesta u

MUP-u zavr{i najkasnije

do kraja novembra ove go-

dine. Prihva}ene su suge-

stije Ministarstva fi-

nansija koje se odnose na

glasnost sindikata, {to

je ura|eno 24. oktobra

ove godine, kada je mini-

star doneo navedene akte.

Ministar Da~i} oba-

vestio je Nezavisni sin-

dikat policije (NSP) da

je tender za nabavku poje-

dinih delova opreme i

unifome poni{ten zbog

nezadovoqewa propisa-

nih kriterijuma, kao i da

}e ovaj problem biti re-

{en po propisanom za-

konskom postupku.

Na inicijativu NSP-

a, reprezentativni sin-

dikati policije aktivno

}e se ukqu~iti u odre|i-

vawe osnovice plate

prilikom izrade buxeta

Vlade Republike Srbije

za pripadnike MUP-a za

narednu godinu.

smenski rad i dogovore-

no da se na sednici Vlade

Republike Srbije utvrdi

predlog izmena Zakona o

policiji i uvrsti po hit-

nom postupku u skup-

{tinsku proceduru radi

dono{ewa. Na taj na~in

omogu}i}e se potpuna

primena Posebnog kolek-

tivnog ugovora za poli-

cijske slu`benike. Na

osnovu Zakona o policiji

i Posebnog kolektivnog

ugovora, neophodno je

hitno usvojiti sve pra-

vilnike, instrukcije i

uputstva uz u~e{}e i sa-

Sastanak sa Nezavisnim sindikatom policije

sveta jedno od glavnih sredstava koje {ti-

ti `ivote policajaca u borbi protiv kri-

minala.

Po re~ima dr`avnog sekretara Mini-

starstva unutra{wih poslova Republike

Srbije Dragana Markovi}a, konferencija

odr`ana na Avali prvi je skup posve}en

ovoj vrsti sredstava, koja su i te kako zna-

~ajna za unapre|ewe efikasnosti i pove}a-

we bezbednosti pripadnika policije i

drugih slu`bi koje se bave poslovima bez-

bednosti, kao i svih gra|ana. Istovremeno

se pove}ava stepen za{tite bezbednosti

lica koja upotrebqavaju ove ure|aje, kao i

onih osoba koje su izlo`ene efek-

tu privremenog onesposo-

bqavawa. To ovim ure|aji-

ma daje posebnu humanu

dimenziju, {to je i

razlog zbog kojeg je

uveden u operativ-

nu upotrebu broj-

nih slu`bi i poli-

cija {irom sveta.

„Ministarstvo

unutra{wih po-

slova se trudi da

kontinuirano pra-

ti sve savremene

trendove u oblasti

bezbednosnih tehno-

logija i procedura, ukqu~uju}i i

oblast upotrebe nesmrtonosnih

sredstava u radu policije i dru-

gih slu`bi bezbednosti“, rekao

je Markovi}.

Pripadnik Specijalne antitero-

risti~ke jedinice

M U P - a

Srbi-

je Sa-

{ a

\ o r -

|evi}, za

sada jedini ob-

u~eni tejzer instruktor,

prikazao je prakti~nu upotrebu

elektro{okera. \or|evi} je rekao

da tejzer bez posledica, sa daqine

od pet do deset metara momen-

talno parali{e napada~a na

pet sekundi. Napada~ je one-

sposobqen kada mu se u telo

zabodu strelice povezane `i-

cama za ure|aj iz koga se emitu-

je struja. Na taj na~in, bez upo-

trebe fizi~ke sile, mo`e se sa-

vladati otpor, a osoba koje se opi-

re privo|ewu staviti pod kontro-

lu.

S. K.

UNastavnom centru MUP-a na Avali 4.

oktobra odr`ana je konferencija „Upo-

treba ure|aja za privremeno onesposobqa-

vawe u ciqu o~uvawa `ivota i zdravqa qu-

di“. Organizatori ovog skupa bili su Mi-

nistarstvo unutra{wih poslova, Ambasa-

da Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i firma

„MRG Eksport-import“, generalni zastupnk

kompanije „Tejzer“. Ova konferencija or-

ganizovana je pre svega za pripadnike

MUP-a, Ministarstva odbrane i Mini-

starstva pravde. Na konferenciji je bilo

govora o medicinskim aspektima, kao i o

neophodnosti uvo|ewa nesmrtonosnog

oru`ja i iskustvima zemaqa u kojima se

ono koristi.

Specijalna antiteroristi~ka jedinica

MUP-a je od ameri~ke firme „Tejzer“ na

poklon dobila elektro{oker – posebno

dizajniran ure|aj koji koristi elektri~nu

struju za spre~avawe voqne kontrole mi-

{i}a. Ovaj ure|aj proizvodi neuro-musku-

larni elektri~ni impuls, koji za nekoliko

sekundi parali{e kompletnu motoriku te-

la i momentalno onesposobqava napada~a.

Na taj na~in, bez upotrebe fizi~ke sile,

mo`e se savladati otpor i staviti pod

kontrolu lica koja se opiru privo|ewu.

Posebna prednost ove tehnologije je {to

je veoma bezbedna kako za rukovaoce, tako

i za lica na kojima se primewuje, jer ne

ostavqa trajne posledice.

Po re~ima ameri~kog ambasadora Meri

Vorlik, u pitawu je nesmrtonosno, humano

oru`je koje {titi `ivote policajaca u

o~uvawu javnog reda i mira i u

borbi protiv kriminala.

„Od devedesetih godina

pro{log veka, od kada se

elektro{oker „tejzer“

koristi u Sjediwe-

nim Ameri~kim Dr-

`avama, broj povre-

|enih policajaca

smawen je za 50 od-

sto“, istakla je Me-

ri Vorlik i dodala

da je i broj te{kih

telesnih povreda

dramati~no smawen.

Kako je podsetila,

ovaj ure|aj je {irom

Sa svih strana

• Specijalna antiteroristi~ka jedinica MUP-a dobila je na

poklon elektro{oker – posebno dizajniran ure|aj koji koristi

elektri~nu struju za spre~avawe voqne kontrole mi{i}a

Pripadnici Protivteroristi~-

ke jedinice Ministarstva unu-

tra{wih poslova su 30. septembra

uspe{no izveli pokaznu ve`bu pod

nazivom „Odgovor terorizmu“, na

poligonu Pasuqanske livade. Tokom

ve`be prikazani su na~ini

eliminacije uba~ene terori-

sti~ke grupe, pri ~emu su ko-

ri{}ene snajperske pu{ke,

ru~ni i automatski baca~i

granata, minobaca~i i stre-

qa~ko naoru`awe, a ciq je bio sa-

gledavawe nivoa osposobqenosti

pripadnika ove jedinice za izvr{a-

vawe najte`ih zadataka.

Tokom ve`be prikazan je visok

nivo obu~enosti i padobranaca u

ovoj jedinici, naro~ito onih koji

su nedavno zavr{ili obuku.

Nakon pokazne ve`be, ministar

Ivica Da~i} naglasio je da Srbija

ima specijalne jedinice spremne da

izvr{e najte`e zadatke u koje spada

borba protiv terorizma, organizo-

vanih kriminalnih grupa, o~uvawe

javnog reda i mira i mnoge druge ak-

tivnosti.

VE@BA za izvr{ewe najte`ih zadataka

U pitawu je nesmrtonosno,

humano oru`je koje {titi

`ivote policajaca pri

o~uvawu javnog reda i mira

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

Prisutne je pozdravio

na~elnik Uprave policije

PU za grad Beograd Mila-

din Despotovi}, koji je na-

glasio da ovaj skup ima za

ciq razmenu iskustava,

razgovor o bezbednosnoj

problematici u {kolskim

ustanovama glavnog grada,

najaviv{i i edukativni

deo prvenstveno vezan za

narkotike.

Na sastanku je izlagao

{ef Odseka za rad poli-

cije u zajednici Odeqewa

za prevenciju i rad poli-

cije u lokalnoj zajednici

Dejan Bojovi}, zamenik na-

~elnika Odeqewa za su-

zbijawe maloletni~ke de-

linkvencije Novica Osto-

ji} koji je pri~ao o Zakonu

o maloletnim u~iniocima

krivi~nog dela i krivi~-

nopravnoj za{titi malo-

letnih lica, {ef Odseka

za prevenciju Odeqewa za

suzbijawe narkotika Lam-

be \oralijevski o ilegal-

nom tr`i{tu droga u Sr-

biji i zamenik na~elnika

Uprave saobra}ajne poli-

cije PU za grad Beograd

Nedeqko Muwas.

Po~etkom ove {kolske

godine, na teritoriji

glavnog grada preduzet je

niz mera u ciqu poboq{a-

wa bezbednosti {kolara-

ca, kako u tako i oko vas-

pitno-obrazovnih ustano-

va, kojima je pokriveno

ukupno 293 {kola. Pove-

}an je broj {kola koje su

izdvojene kao bezbedno-

sno ugro`enije - 199 (u

prethodnom periodu bilo

je 195) i broj policijskih

slu`benika anga`ovanih

na unapre|ewu bezbedno-

sti u ovim {kolama (131),

dok su ostale {kole po-

krivane redovnim poslo-

vima policije. Ostvareni

su kontakti sa predstav-

nicima {kola i domovima

u~enika.

Kako je istakao Dejan

Bojovi}, intenzivirane

su mere u ciqu spre~ava-

wa prodaje alkoholnih pi-

}a u ugostiteqskim i dru-

gim objektima koji se na-

laze u neposrednoj blizi-

ni {kola. Tako|e, ade-

kvatna pa`wa posve}ena

je i obezbe|ewu {kola u

kojima nisu anga`ovani

policijski slu`benici,

tako {to se sve {kole

obezbe|ivawu putem re-

dovne patrolne delatno-

sti i rada na bezbedno-

snom sektoru.

Lambe \oralijevski

upoznao je predstavnike

vaspitno-obrazovnih

ustanova s opasnostima

koje donosi konzumirawe

narkotika i ilegalno tr-

`i{te opijatima. Govo-

rio je o vrstama droga,

kao i o rizicima po zdra-

vqe koje one donose, naro-

~ito o infekcijama koje

su naj~e{}e u vezi sa in-

travenoznim kori{}e-

wem droga. \oralijevski

je naglasio da je Odeqewe

za suzbijawe narkotika

otvoreno za saradwu i da

su kolege, kao i predstav-

nici {kola uvek dobrodo-

{li ukoliko `ele da se

podrobnije informi{u o

ovoj problematici ili da

uspostave jo{ ~vr{}u sa-

radwu. Tako|e, zahvalio

se svima na uspe{noj sa-

radwi, a naro~ito {kol-

skim policajcima na od-

li~nim rezultatima rada.

„Zahvaquju}i vama,

znatno je poboq{ana bez-

bednost u {kolama. Va{

rad na terenu je nemer-

qiv, pa i kada je suzbijawe

narkomanije u pitawu. Va-

{a osnovna delatnost je

prevencija i vi ste tu naj-

bitniji ~inioci “, rekao

je Lambe \oralijevski.

Prisustvo {kolskih

policajaca u periodu od

januara do jula 2011. godi-

ne, doprinelo je padu kri-

minaliteta u {kolama i

dovelo je do zna~ajnog sma-

wewa broja krivi~nih de-

la i prekr{aja izvr{enih

na wihovom podru~ju. U

posmatranom periodu iz-

vr{eno je 222 krivi~nih

dela za razliku od istog

perioda pro{le godine,

kada je zabele`eno 257

krivi~nih dela. Tako|e,

smawen je broj prekr{aja,

a najvi{e je smawen broj

tu~a sa 33 na 13. Nisu evi-

dentirana najte`a kri-

vi~na dela, ali zabele`e-

no je zna~ajno smawewe

broja izvr{enih krivi~-

nih dela te{ka telesna

povreda sa 9 na 1.

Zamenik na~elnika

Uprave saobra}ajne poli-

cije PU za grad Beograd

Nedeqko Muwas govorio

je o rezultatima akcije

„[kola“ i izneo je stati-

sti~ke podatke u vezi sa

Sa svih strana

16

Policijska uprava za

grad Beograd nedavno

je organizovala sastanak

sa predstavnicima beo-

gradskih osnovnih i sred-

wih {kola povodom po~et-

ka nove {kolske godine.

Tema sastanka bila je bez-

bednost u~enika, a ciq da

predstavnici beogradskih

osnovnih i sredwih {kola

i vaspitno-obrazovnih

ustanova, iznesu svoje

probleme, zapa`awa i

predloge.

Anonimnedojave

U toku {kolske

2010/2011. godine,

registrovano je ukup-

no 184 anonimnih

dojava o podmetawu

eksplozivnih napra-

va i bombi u vaspit-

no-obrazovnim usta-

novama na teritoriji

Beograda.

Uvo|ewe video-nadzora u objektima na podru~ju {kola

U saradwi sa predstavnicima GO Savski venac, u de`urnoj slu`bi PS Savski ve-

nac, tokom aprila ove godine, instaliran je monitoring centar sa video-nadzorom

kojim su obuhva}ene sve {kole na podru~ju ove op{tine. Pored Savskog venca, moni-

toring centar sa video-nadzorom svih {kola postoji i u PS Palilula, PS Zemun i PS

Vra~ar. U novoj {kolskoj godini nastavi}e se tendencija saradwe predstavnika lo-

kalne samouprave i policijskih stanica na uvo|ewu video-nadzora u {kole na ~ita-

voj teritoriji grada Beograda.

Na teritoriji PS Obrenovac, tokom jula 2011. godine, instaliran je video-nadzor

u u`em delu grada, kojim su obuhva}ene dve osnovne i jedna sredwa {kola, koje se na-

laze na tom podru~ju.

Tako|e, u saradwi sa organima lokalne samouprave op{tine Rakovica, od 7. jula

2011. godine po~elo je uvo|ewe video-nadzora u {kole i pred{kolske ustanove i

montirane su kamere u 13 {kola i devet pred{kolskih ustanova.

BEZBRI@NO DETIWSTVO je najva`nijebezbedno{}u dece u sao-

bra}aju. Istakao je da novi

Zakon o bezbednosti sao-

bra}aja doprinosi ve}oj

bezbednosti svih u~esni-

ka, posebno najmla|ih.

Predstavnici beograd-

skih {kola izneli su svoja

zapa`awa, probleme i is-

kustva u vezi sa bezbedno-

{}u u~enika, a sastanak su

ocenili kao veoma uspe-

{an i koristan.

Policijski slu`benici

PU za grad Beograd, nagla-

sili su, da kada je u pitawu

poboq{awe bezbednosti

u vaspitno-obrazovnim

ustanovama, spremni su za

sve vidove saradwe. Ukaza-

li su i na ~iwenicu da sve

u vezi ove problematike

najozbiqnije analiziraju i

predla`u adekvatne mere

jer je najva`nije bezbedno

detiwstvo.

Zakqu~eno je da je neop-

hodno da se sve strukture

dru{tva ukqu~e u ovu pro-

blematiku.

Tokom {kolske

2011/2012. godine, nasta-

vi}e se zajedni~ki proje-

kat „Bezbedno detiwstvo –

razvoj bezbednosne kultu-

re mladih’’ koji su krajem

aprila 2010. godine zajed-

ni~ki pokrenuli MUP Re-

publike Srbije i Mini-

starstvo prosvete i nauke

Republike Srbije, u ciqu

unapre|ewa nivoa bezbed-

nosti u~enika i {kola, a u

okviru Akcionog plana za

sprovo|ewe nacionalne

strategije za prevenciju i

za{titu dece od nasiqa.

V. ]. i S. K.

17

Kraqev~anin Borisav

Ostra}anin pohvalio

je policijskog slu`beni-

ka De`urne slu`be Po-

licijske uprave u Kraqe-

vu Sla|anu Pagan, zado-

voqan wenim opho|ewem

i pronalaskom nestalih

predmeta.

Ostra}anin, kome je u

vozu na relaciji Bar-Kra-

qevo nestala torba u ko-

joj su, izme|u ostalog, bi-

li i lekovi, u svojoj za-

hvalnici upu}enoj na~el-

niku Policijske uprave

Bogoqubu @ivkovi}u na-

veo je kako ga je Sla|ana

Pagan umirila lepim re-

~ima i istog dana, ne{to

kasnije, pozvala i rekla

da su stvari prona|ene.

On je u pismu tako|e po-

hvalio divan postupak

dvojice kolega, koja su mu

na ku}nu adresu doneli

izgubqenu torbu.

„Meni je Sla|ana pro-

sto spasila `ivot, jer

sam u tom momentu bio

veoma uzrujan i upla{en,

a bez terapije imao bih

ozbiqne zdravstvene

probleme“, naveo je u pi-

smu Borisav Ostra}anin.

Neboj{a Vasiqevi}

Zadovoqni radom De`urne slu`be Policijske uprave Kraqevo

Ukazom predsednika

Republike Srbije u

junu ove godine za izu-

zetne zasluge i rezulta-

te pokazane u obavqawu

du`nosti i zadataka u

oblasti javne bezbedno-

sti odlikovana je direk-

tor Centra za osnovnu

policijsku obuku Biqa-

na Pu{kar.

„Ovo priznawe ima

poseban zna~aj kako za

mene, tako i za zaposle-

ne u Centru za osnovnu

policijsku obuku. Nasta-

vqaju}i ~etrdesetogodi-

{wu tradiciju Sredwe

{kole unutra{wih po-

slova, Centar je refor-

misan zahvaquju}i

stru~nosti i radu tima

zaposlenih. Ova medaqa

je jo{ jedan podsticaj

svima nama da nastavimo

da obu~avamo osnovni

policijski kadar po sa-

vremenim principima

obuke u skladu sa potre-

bama slu`be“, rekla je

Biqana Pu{kar i dodala

da joj je posebno drago

{to je ovo priznawe

stiglo ba{ u godini jubi-

leja, kada se obele`avaju

dva veka srpske policije

i 160 godina postojawa

{kolskog zdawa u Srem-

skoj Kamenici.

U okviru 128 prizna-

wa podeqenih ovom pri-

likom, ministar unutra-

{wih poslova Ivica

Da~i} doneo je re{ewe

na osnovu kojeg je vi{i

policijski inspektor

Nemawa Radovi}, zbog

izuzetnih rezultata u

radu, vanredno stekao

zvawe samostalnog po-

licijskog inspektora.

„Ovo unapre|ewe je

za mene velika ~ast. S

obzirom na to da sam ga

dobio na po~etku karije-

re, bi}e mi poseban

podsticaj da i daqe ula-

`em maksimalan trud u

svom radu“, istakao je

Radovi}.

Jasna Obradovi}

Tri praznika i dve nagrade u jednom danuPovodom obele`avawa Dana MUP-a i Dana policije, u ime predsednika Srbije, ministar Da~i}

je pripadnicima MUP-a uru~io po 25 medaqa za revnosnu slu`bu prvog i drugog reda. Zlatnom medaqom odlikovana je Biqana Pu{kar, a vanredno unapre|en Nemawa Radovi}.

Memorijalni turnir

u Sokobawi

Policijska stanica u So-

kobawi je u septembru je-

danaesti put bila doma-

}in kolegama policajcima

iz vi{e gradova Srbije.

Na sportskim terenima

hotela „Zdravqak” odr-

`an je tradicionalni

Memorijalni turnir „Bo-

ra Stefanovi} - Sokoba-

wa 2011”, u organizaciji

Policijske uprave u Zaje-

~aru - PS Sokobawa, lo-

kalne samouprave i poro-

dice Stefanovi}.

Na turniru, u znak se-

}awa na sve kolege koji su

izgubili `ivot tokom

obavqawa policijskog

posla, u~estvovalo je 29

ekipa MUP-a, a pobedila

je ekipa PU Po`arevac.

Drugo mesto osvojila je

ekipa iz Sombora, a tre-

}i je bio tim jagodinske

Uprave policije. Za naj-

boqeg igra~a turnira

progla{en je Darko Paj-

ki} iz ekipe PU Po`are-

vac, najboqi golman bio

je Predrag Stepanovi} iz

iste ekipe, a najboqi

strelac Zoran Alimpi}

iz PU Novi Sad.

Sportskom delu tur-

nira prethodilo je pola-

gawe cve}a na grobove

tragi~no nastradalih

kolega, oficira OKP

Bore Stefanovi}a i re-

zerviste SAJ-a Gorana

@ivadinovi}a. Cve}e su

polo`ili predstavnici

Policijske stanice So-

kobawa i ~lanovi poro-

dice Stefanovi}.

Ve~e pesni~ke besede

pod nazivom „Vidovdan

na Vidu“ pesnika i majora

policije Protivterori-

sti~ke jedinice Dejana La-

zarevi}a, odr`ano je 8. juna

u Ruskom domu u Beogradu.

Stihovi Dejanovih pesa-

ma iz istoimene neobja-

vqene zbirke, prate isto-

rijske doga|aje na Balkanu u

vezi sa Srbijom i srpskim

narodom uo~i, za vreme i

nakon Prvog svetskog rata.

Pesni~ku besedu, sve vreme

pratila je autenti~na mu-

zika sa po~etka 20. veka.

Izgovaraju}i stihove sa

puno emocija, do~aravaju}i

duh minulog vremena i

stradala{tva srpskog na-

roda, Dejan je kod publike

pokrenuo jaka ose}awa. Ni-

ko od prisutnih slu{alaca

nije ostao ravnodu{an.

„Ceo moj pesni~ki rad je

oma` na{oj istoriji i kul-

surom i ruskom masa`om.

Voli tradicionalne bo-

rila~ke ve{tine - trener

je slobodnog rvawa i tre-

ner majstor aikida ~etvr-

ti dan. Svake godine orga-

nizuje plivawe za ^asni

krst na Mladenova~kom

jezeru.

Lazarevi} nagla{ava

da veliku zahvalnost du-

guje, pre svega, komandan-

tu PTJ-a Goranu Dragovi-

}u na bezrezervnoj podr-

{ci i razumevawu, kao i

svojim kolegama i dodaje:

„Ponosan sam {to sam

pripadnik ove elitne je-

dinice koja neguje srpsko

vite{tvo!“

Osim stihova, na pe-

sni~koj besedi u Ruskom

domu, Dejan je prezentovao

i autenti~na svedo~ewa i

kazivawa znamenitih li~-

nosti sa po~etka 20. veka.

V. ].

turi, mada imam i dosta sa-

vremenih pesama“, ka`e De-

jan. Do sada je napisao ~e-

tiri zbirke pesama. Autor

je i drame „Kapija slobode“

~ija je tema proboj Solun-

skog fronta – potresna

pri~a bazirana na svedo~e-

wima pre`ivelih boraca.

Kako isti~e, prilikom

pisawa koristi istorij-

sku dokumentaciju, arhiv-

sku gra|u i sara|uje sa

istori~arima.

U Ministarstvu unu-

tra{wih poslova radi

od 1991. godine, a od

2007. godine je rukovodi-

lac baze u PTJ-u. Sve vre-

me rada u Ministarstvu

bio je instruktor speci-

jalne obuke. Diplomirao

je na Fakultetu sporta i

fizi~kog vaspitawa u Be-

ogradu. Bavi se i tradi-

cionalnom medicinom –

hiropraktikom, akupre-

Stihovi za se}awe

FOTO: ^aslav Lazi}

UCentru za osnovnu policij-

sku obuku u julu je, zahvaquju-

}i saradwi Misije OEBS-a u

Srbiji i Uprave za obezbe|ewe

odre|enih li~nosti i objekata,

uz stru~nu podr{ku ma|arskog

Me|unarodnog civilnog centra

za obuku i upravqawe kriznim

situacijama, organizovana men-

talno-takti~ka radionica.

Predava~i su bili ma|arski

stru~waci, klini~ki psiholog

specijalizovan za upravqawe

stresom Jozef Veg i wegov asi-

stent Andra{ Sakmari. Pred-

stavnici Misije OEBS-a u Sr-

biji su bili [andor Horvat i

Adam Por`olt.

Polaznici su bili iz Uprave

za obezbe|ewe odre|enih li~-

nosti i objekata, {ef Odseka za

obuku, samostalni policijski

inspektor Dra`en Blagojevi},

rukovodilac Grupe za obuku u

rukovawu vatrenim oru`jem i

ga|awu, policijski narednik

Marijana Kosanovi} i {est po-

licijskih slu`benika Uprave -

Viktor Stevovi}, @eqko Si-

mi}, Milan Vojinovi}, Aleksan-

Obuke

18

Uprava za stru~no obrazovawe,

osposobqavawe, usavr{avawe i

nauku, u saradwi sa Misijom OEBS-a i

Fakultetom za matematiku i infor-

matiku Univerziteta u Novom Sadu,

sprovela je obuku za administratore

i izvo|a~e nastave za kreirawe i re-

viziju postoje}ih nastavnih planova

i programa postoje}ih obuka.

Obuka, koja je odr`ana u prosto-

rijama Fakulteta za matematiku i

informatiku, sastojala se iz preda-

vawa i ve`bi, sa naglaskom na prak-

ti~nom radu. Polaznici obuke bili

su iz Uprave za stru~no obrazova-

we, osposobqavawe, usavr{avawe i

nauku, Sektora unutra{we kontrole, Uprave za informacione tehnologije, Biroa za strate{ko

planirawe i Uprave za vezu i kriptoza{titu.

Obuka za administratore i izvo|a~e nastave

dar Radulovi}, Predrag Tomovi}

i Dejan \ur|evi}, kao i psiholog

Sla|ana Petakovi}, rukovodi-

lac Grupe za komunikaciju, in-

formacione sisteme, sistem-ve-

zu i mentalnu higijenu i instruk-

tor Zoran Veselinovi} iz Cen-

tra za osnovnu policijsku obuku.

„Ciq ove radionice bio je

ukazivawe na va`nost savlada-

vawa stresa u kriznim situaci-

jama i razmena profesionalnih

znawa i ve{tina, a predvi|ena

je za instruktore trenere koji

ve} imaju prethodno iskustvo

na ovom poqu“, rekao je Blagoje-

vi} i naglasio da je svrha dola-

ska ma|arskih eksperata iz

oblasti psihologije bila da

uka`u na metode kontrole stre-

sa u ciqu unapre|ewa poslova

neposredne fizi~ke za{tite

odre|enih lica.

Pored teorijskih aspekata

stresa tokom obavqawa poslo-

va neposredne fizi~ke za{tite

odre|enih lica, realizovane su

i simulacije ugro`avawa u Tak-

ti~koj ku}i i na otvorenom pro-

storu u raznim situacijama sa

jednim, dva, tri, ~etiri i pet

pratilaca.

Jasna Obradovi}

FOTO: Dejan \ur|evi}

VE@BA INSTRUKTORA NA POSLOVIMA NEPOSREDNE FIZI^KE ZA[TITE

19

Uorganizaciji Misije

OEBS u Srbiji i Upra-

ve za obezbe|ewe odre|e-

nih li~nosti i objekata,

od 3. do 7. oktobra reali-

zovana je petodnevna me-

|unarodna obuka pod na-

zivom „Takti~ko-psiholo-

{ka priprema policij-

skih slu`benika na po-

slovima neposredne fi-

zi~ke za{tite odre|enih

lica“. U~e{}e je uzelo

dvadeset instruktora-

trenera iz Crne Gore, Hr-

vatske, Italije, Norve-

{ke, Slovenije, [vedske

i Srbije. Obuka je odr`a-

na u sedi{tu Uprave

za obezbe|ewe odre-

|enih li~nosti i

objekata, Nastav-

nom centru ,,Ava-

la“ i Centru za

osnovnu policij-

sku obuku u Srem-

skoj Kamenici

(COPO). Koordi-

nator obuke bio je

{ef Odseka za obu-

ku, samostalni poli-

cijski inspektor Dra-

`en Blagojevi}, a stru~ni

konsultanti bili su psi-

holozi Sla|ana Petako-

vi} i Nata{a Male{e-

vi}, iz COPO-a.

Kada je u pitawu teo-

rijski, prakti~ni i situa-

cioni deo obuke, akcenat

je bio na dve teme: „Uticaj

stresa u kriznim situaci-

jama“ i „Takti~ko postu-

pawe tima za neposrednu

fizi~ku za{titu odre|e-

nih lica u kriznim situa-

cijama“, ka`e na~elnik

Uprave za obezbe|ewe od-

re|enih li~nosti i obje-

kata Zoran Toma{evi}.

Kako je objasnio, pred-

stavnici zemaqa u~esni-

ca izvr{ili su prezenta-

ciju organizacione {eme

jedinice iz koje dolaze,

kao i na~ina na koji se vr-

{i selekcija i edukacija

policijskih slu`benika

na poslovima neposredne

fizi~ke za{tite odre|e-

nih lica. Psiholozi su

prezentovali teorijske

osnove uticaja stresa u

kriznim situacijama, a

vo|ena je i otvorena di-

skusija na temu pe{a~kih

formacija tima za nepo-

srednu fizi~ku za{titu

• U~estvovalo

dvadeset

instruktora-

trenera

iz Crne Gore,

Hrvatske, Italije,

Norve{ke, Slove-

nije, [vedske i

Srbije. Akcenat je

bio na dve teme

„Uticaj stresa

u kriznim

situacijama” i

„Takti~ko

postupawe tima

za neposrednu

fizi~ku za{titu

odre|enih lica

u kriznim

situacijama”

ME\UNARODNArazmena iskustava

odre|enih lica i postu-

pawa u kriznim situaci-

jama. Realizovano je ukup-

no osam scenarija, kao si-

mulacije poslova nepo-

sredne fizi~ke za{tite

odre|enih lica. Kori-

{}eni su pi{toqi, muni-

cija i za{titna oprema, a

za bezbednost kori{}e-

wa bio je zadu`en ofi-

cir za bezbednost, ruko-

vodilac Grupe za vatrenu

obuku i ga|awe Marijana

Kosanovi}. Tokom simula-

cija bili su prisutni le-

kari sa sanitetskim vozi-

lom iz Odeqewa za

zdravstvenu i psiholo-

{ku prevenciju Uprave za

qudske resurse.

Tokom obuke timovi

su bili sastavqeni od

predstavnika razli~i-

tih zemaqa u~esnica, a

svaki ~lan tima pri rea-

lizaciji same simulaci-

je nosio je pulsmetar.

Nakon realizacije sva-

kog scenarija sa timom

ra|ena je analiza. Pored

razgovora sa u~esnici-

ma, gde su se utvr|ivala

razli~ita psiholo{ka

stawa u kojima su se na-

lazili ~lanovi tima, vr-

{ena je analiza podataka

dobijenih sa pulsmetara.

Psiholozi su zajedno sa

u~esnicima scenarija

tokom razgovora utvr|i-

vali razloge zbog kojih

su izvesno vreme provo-

dili u fazi ekstremnog

stresa. Prikazivan je i

video-materijal gde je

analizirano postupawe

za{titnog tima.

Sertifikate o zavr-

{enoj obuci uru~ili su

pomo}nik direktora po-

licije Sa{a Mitrovi} i

predstavnik Misije

OEBS u Republici Srbiji

Stig Manson.

Na~elnik Toma{evi}

je iskazao veliku zahval-

nost Misiji OEBS u Re-

publici Srbiji na fi-

nansirawu obuke, kao i

na pru`enoj stru~noj po-

mo}i u pripremi i reali-

zaciji obuke. Pored in-

struktora zemaqa iz re-

giona, posebno je istak-

nut zna~aj u~e{}a in-

struktora iz Norve{ke,

[vedske i Italije. Oce-

na svih u~esnika je da su

se prvi put sreli sa ovom

metodom obuke i da }e

ste~ena znawa i iskustva

dobro do}i tokom obuke

policijskih slu`benika

na poslovima neposredne

fizi~ke za{tite odre|e-

nih lica.

Obuke

20

„Obuka rukovode}ih radnika po poslovima ana-

litike i evidencija iz podru~nih policijskih

uprava“ koju je organizovala Uprava za analitiku u

okviru Sektora za analitiku, telekomunikacione i

informacione tehnologije Ministarstva unutra-

{wih poslova Republike Srbije, odr`ana je 10. i

12. oktobra u Beogradu. Polaznici obuke bili su

analiti~ari iz svih policijskih uprava Srbije.

Tom prilikom, za analiti~are je organizovana

obuka „Dnevnik doga|aja“ i ~etiri prezentacije:

„Novi projekat – KDU“, „Analitika-elektronska do-

kumentacija AED“, „Objediwavawe dokumentacije

MUP-a i PU“ i „12-G statistika grani~nih prelaza“.

Polaznike obuke pozdravio je pomo}nik mini-

stra unutra{wih poslova, na~elnik Sektora za

analitiku, telekomunikacione i informacione

tehnologije Slobodan Nedeqkovi}.

„Sve evidencije u Ministarstvu trebalo bi da

budu elektronske, nema vi{e papirnih biltena, iz-

ve{taja i planova“, naglasio je na~elnik Nedeqko-

vi} i ukazao da je zabraweno ~uvawe podataka o

gra|anima u papirnoj formi.

Pri izradi aplikacija, ideja je da analitika i

statistika Ministarstva unutra{wih poslova bu-

du kreirani na moderan na~in sa bazama podataka i

sistemima.

U~esnicima obuke, Slobodan Nedeqkovi} poru-

~io je da imaju veoma va`nu ulogu u prakti~noj pri-

meni aplikacija i wihovom poboq{awu, ali i da-

vawu predloga za funkcionisawe drugih aplikaci-

ja u budu}nosti.

Polaznicima obuke obratio se i na~elnik Upra-

ve za analitiku Milan Gligorijevi}, koji je najavio

primenu aplikacije „Dnevnik doga|aja“ po~etkom

naredne godine i istakao da je ovo pravi trenutak

za sve primedbe i zapa`awa u vezi sa wom. Tako|e,

naglasio je da je aplikacija KDU prilago|ena novim

zakonima i uslovima rada, a da je ideja za projekto-

vawe aplikacije „Analitika-elektronska dokumen-

tacija AED“, bila da se papirna prepiska i listin-

zi ne koriste.

Milan Gligorijevi} naglasio je da je aplikacija

„12-G statistika grani~nih prelaza“ veliki proje-

kat koji je iskqu~ivo proizvod Sektora za analiti-

ku, telekomunikacione i informacione tehnologi-

je u saradwi sa Upravom grani~ne policije.

V. ].

Sve~anom otvarawu i po~etku kur-

sa za saobra}ajne policajce 12.

septembra prisustvovali su mnogo-

brojni gosti. Na~elnik Uprave sa-

obra}ajne policije, pukovnik

Dragi{a Si-

mi} iskazao je

zadovoqstvo

zbog intereso-

vawa policij-

skih slu`beni-

ka za poha|awe

ovog kursa, ali i po-

dr{ke koju saobra-

}ajna policija kon-

tinuirano dobija od

stru~ne javnosti.

Stoti osnovni kurs za

saobra}ajnog policajca, ~iji rukovo-

dilac je pomo}nik na~elnika Uprave

saobra}ajne policije, glavni poli-

cijski savetnik Slobodan Male-

{i}, poha|a trideset polaznika,

koje ~ini po 15 mu{karaca i `ena.

Akcenat je stavqen na savreme-

ne metode predavawa i u~ewa, a

kao rezultat pa`qivog odabira

predava~a, teorij-

ska i prakti~na

znawa pola-

znici }e

sticati i

od ekspera-

ta koji ni-

su zaposle-

ni u Ministarstvu unutra{wih po-

slova.

Otvarawu kursa, osim na~elnika

Uprave saobra}ajne policije, pri-

sustvovali su i zamenik na~elnika

Uprave za obrazova-

we Bo`idar Ota-

{evi} sa saradni-

cima, polazni-

ci kursa, preda-

va~i, predstav-

nici Kriminali-

sti~ko-poli-

cijske akade-

mije, Sao-

bra}ajnog

fakulteta

Univerzi-

teta u Beo-

gradu, Agencije

za bezbed-

nost sao-

b r a } a j a ,

Ministar-

stva za in-

frastruk-

turu, Uprave

za zajedni~ke

poslove, Srp-

skog komiteta za

bezbednost saobra}aja

i Sekretarijata za saobra}aj grada

Beograda.

Isidora Jovi}

• Osnovni kurs za saobra}ajnog policajca od 12. septembra poha|a

stota klasa koju ~ini petnaest mu{karaca i petnaest `ena.

Teorijska i prakti~na znawa polaznici }e sticati i od eksperata

koji nisu zaposleni u Ministarstvu unutra{wih poslova.

Na intranet sajtu MUP-a postavqen je

20. oktobra link „Dnevnik doga|aja“.

Uskoro sve evidencije

elektronske

saobra}ajnih policajaca

21

Ministarstvo unutra-

{wih poslova Repu-

blike Srbije u saradwi sa

Centrom za evropsku per-

spektivu (CEP) iz Repu-

blike Slovenije i Mini-

starstvom unutra{wih

poslova Republike Slove-

nije pokrenulo je projekat

„Trening za rukovodioce

i policijske slu`benike

Direkcije policije Mini-

starstva unutra{wih po-

slova Republike Srbije –

Izgradwa eti~kog radnog

okru`ewa“. Ovaj projekat,

zapo~et 2009. godine, kre-

iran je u ciqu pospe{iva-

wa kvaliteta rada, a rea-

lizuje se kroz ~etiri mo-

dula, za ~etiri uprave iz

sastava Direkcije poli-

cije: Upravu grani~ne po-

licije, Upravu kriminali-

sti~ke policije, Upravu

saobra}ajne policije i

Upravu policije.

Dobra radna

atmosfera –

faktor uspeha

svakog policajca

Prvi modul u okviru

projekta, organizovan za

policijske slu`benike

Uprave grani~ne policije,

zapo~et je decembra 2009.

godine, a zavr{en semina-

rom „Izgradwa eti~kog

radnog okru`ewa“, koji je

odr`an 29. i 30. avgusta

ove godine u Beogradu.

Seminaru je prisustvo-

valo sedamnaest komandi-

ra stanica grani~ne poli-

cije, sa Aerodroma „Niko-

la Tesla“ i sa svih grani-

ca prema susednim dr`a-

vama, kao i ~etiri pred-

stavnika Odeqewa za gra-

nicu, iz sedi{ta Uprave.

Obuku su otvorili di-

rektor programa u CEP-u

Andreja Dolni~ar Jeraj i

pomo}nik na~elnika

Uprave grani~ne policije

Bo`idar Pendi}, koji je

naglasio da je ova obuka

od velikog zna~aja za

predstavnike grani~ne

policije Srbije u smislu

razmene stavova i isku-

stava sa kolegama iz Slo-

venije.

Dragan Markovi} koji je

pozdravio prisutne i is-

takao va`nost razmene

iskustava srpskih i slo-

vena~kih policajaca to-

kom treninga i podizawa

standarda u radu.

Polaznike je pozdravi-

la i direktor programa u

Centru za evropsku per-

spektivu Republike Slo-

venije Andreja Dolni~ar

Jeraj.

S obzirom da je ciq se-

minara bio da doprinese

stvarawu eti~ke infra-

strukture u radnom okru-

`ewu policije, koja }e

promovisati eti~ki rad,

a da izgradwa odgovaraju-

}eg radnog okru`ewa za-

visi od rukovodioca, po-

laznike je ~inio rukovo-

de}i kadar saobra}ajne

policije.

Petodnevni seminar

poha|alo je i uspe{no za-

vr{ilo dvadeset i sedam

polaznika – dvadeset i ~e-

tiri komandira i na~el-

nika Policijskih uprava

u Srbiji i tri rukovodio-

ca iz Uprave saobra}ajne

policije.

Organizacija i na~ini

realizacije seminara

omogu}ili su polaznici-

ma savladavawe ~etiri

osnovne grupe ve{tina

vo|ewa: komunikacije i

motivacije; strate{kog

razmi{qawa i wegove

uloge u odr`avawu moti-

vacije na visokom nivou;

sistemskog razmi{qawa

i wegove uloge u obliko-

vawu odgovaraju}e radne

sredine i li~nih ve{tina

vo|e i wegova uloga u mo-

tivaciji za profesiona-

lan i kvalitetan rad. U

okviru svake grupe ve{ti-

na vo|ewa, pored interak-

tivnog u~ewa saobra}ajni

policajci imali su prak-

ti~ne ve`be i simulaciju

konkretnih situacija.

Tokom obuke, polazni-

ci su pokazali visok ste-

pen interesovawa za

ovladavawe ve{tinama i

wihovu prakti~nu upo-

trebu.

V.]. i T.B.

Ciq seminara bio je

upoznavawe sa svim ve-

{tinama koje ~ine do-

brog lidera, sa akcentom

na komunikaciji i moti-

vaciji, zatim strate-

{kom razmi{qawu i we-

govoj ulozi da odr`i mo-

tivaciju na visokom ni-

vou, kao i na podsticawu

eti~kih principa u radu

i radnom okru`ewu. Pri-

znati predava~ iz obla-

sti upravqawa i motivi-

sawa dr Tatjana Dragovi}

odr`ala je radionice na

temu ~etiri grupe ve{ti-

na rukovo|ewa i poima-

wa strate{ke komunika-

cije i motivisanosti na

radnom mestu. Teoretski

deo radionica kombino-

van je sa prakti~nim pri-

merima koje su izneli

Branko Novak iz Direk-

cije policije Republike

Slovenije i Anton [tu-

bqar iz Policijske upra-

ve Novo Mesto.

S obzirom da je pro-

gram imao interaktivan

karakter, svi u~esnici

imali su priliku da pre-

nesu svoja iskustva i di-

skutuju o razli~itim si-

tuacijima u kojim }e im

ste~ena znawa biti od

velike pomo}i, uz zakqu-

~ak da }e wihova primena

zna~ajno doprineti stva-

rawu okru`ewa zasnova-

nog na dobrim radnim od-

nosima.

Po zavr{etku uspe{no

sprovedene dvodnevne

obuke, na sve~anosti uru-

~ivawa sertifikata, An-

dreja Dolni~ar Jeraj, is-

takla je da ova obuka

predstavqa va`an korak

ka ja~awu kapaciteta ru-

kovodilaca u grani~noj

policiji, kako bi jo{ kva-

litetnije motivisali iz-

vr{ioce da profesio-

nalno i stru~no obavqaju

svoje du`nosti.

Zamenik na~elnika

Odeqawa za granicu Ne-

boj{a Puri} istakao je

zna~aj obuke i wen nov

pristup ovoj tematici,

dok je {ef Biroa za me|u-

narodnu saradwu i

evropske integracije Je-

lena Lubarda navela da

joj je drago {to ~uje da su

u~esnici visoko ocenili

obuku i saradwu izme|u

kolega iz Slovenije i Sr-

bije, naglasiv{i da pod-

sti~e sprovo|ewe budu-

}ih obuka koje }e biti or-

ganizovane u 2011. i

2012. godini.

Razmena iskusta-

va srpskih i

slovena~kih

policajaca

U sklopu tre}eg modu-

la, namewenog saobra}aj-

noj policiji, Ministar-

stvo unutra{wih poslo-

va Republike Srbije or-

ganizovalo je seminar

„Stvarawe pozitivne

radne sredine za kvali-

tetan i profesionalan

rad“ u periodu od 17. do

21. oktobra u Beogradu.

Seminar je otvorio

dr`avni sekretar Mini-

starstva unutra{wih po-

slova Republike Srbije

Izgradwa eti~kog radnog okru`ewa

Ciq seminara bio je

upoznavawe sa svim

ve{tinama koje ~ine

dobrog lidera, sa ak-

centom na komunikaci-

ji i motivaciji, zatim

strate{kom razmi{qa-

wu i wegovoj ulozi da

odr`i motivaciju na

visokom nivou

Sport

22

Septembar je bio mesec

za osvajawe medaqa i

pehara najboqeg xudo klu-

ba u Srbiji – Xudo kluba

„@andarmerija“. Tri tur-

nira, dr`avno, balkansko

i svetsko prvenstvo i ~e-

tiri zlatne i {est bron-

zanih medaqa, kao i pehar

za najboqu ekipu na jed-

nom od odr`anih turnira,

pokazali su da su svako-

dnevni naporni treninzi

uz pripreme xudista u me-

|unarodnom kampu „Izola

2011“ i trening u kampu

„Kawi`a 2011“ bile i vi-

{e nego uspe{ne.

Me|unarodni kamp

„Izola 2011“, koji je odr-

`an u Sloveniji u julu ove

godine, posetilo je preko

250 takmi~ara iz Ita-

lije, Slovenije, ^e-

{ke, Poqske, Crne

Gore, Bosne i Herce-

govine, Hrvatske, Tur-

ske i drugih zemaqa.

Takmi~ari su treni-

rali dva puta dnevno u

proseku po dva sata,

po osam borbi dnev-

no. Ni{ta mawe na-

porni nisu bili i

treninzi u kampu „Ka-

wi`a 2011“, koji je

odr`an odmah nakon kampa

„Izola 2001“, gde su pored

najboqih xudista iz Srbi-

je, trenirali i takmi~ari

iz Ma|arske, Bugarske,

Slovenije, Hrvatske, Bo-

sne i Hercegovine.

Prvo kontrolno takmi-

~ewe bio je ~etvrti memo-

rijalni turnir „Svetozar

Dra`a Mihajlovi}“, po-

~etkom septembra u novo-

sadskom SPENS-u, u orga-

nizaciji Xudo kluba „Sla-

vija“. Nastupilo je 98 tak-

mi~ara iz Srbije, Hrvat-

ske BiH, Crne Gore, Ma-

|arske i Slova~ke. Takmi-

~ili su se u pet te`inskih

kategorija od 66 do preko

90 kilograma. Ispred Xu-

do kluba „@andarmerija“

takmi~ili su se Jovan

Mirkovi}, Dejan Bo`ovi}

i Milo{ \urovi} u kate-

goriji do 73 kilograma,

Marko Vukovi} u katego-

riji do 81, Papovi} Bran-

ko do 90 i Predrag Budi} i

^edo Kali} u kategoriji

preko 90 kilograma. Mar-

ko Vukovi} je od ~etiri

munije, Turske, Albanije,

Crne Gore, BiH, Makedo-

nije i Srbije. Od sto tak-

mi~ara, Marko Vukovi} iz

Xudo kluba „@andarmeri-

ja“ u kategoriji do 81 ki-

lograma, osvojio je tre}e

mesto. Predrag Budi} je u

kategoriji do 100 kilo-

grama osvojio srebro.

Prvenstvo Srbije za

seniore do 23 godine, odr-

`ano je 1. oktobra u Ni{u.

Na takmi~ewu je u~estvo-

valo 120 takmi~ara, 48 u

`enskoj i 72 u mu{koj kon-

kurenciji. U kategoriji do

73 kilograma, takmi~io se

Jovan Mirkovi} koji se

borio za tre}e mesto pro-

tiv takmi~ara iz Xudo

kluba „Rekord“. Borba je

bila veoma napeta, ne-

izvesna, posle prvog

dela rezultat je bio

nere{en, ali u toku

zlatnog boda Jovan je

bio dominantniji i bo-

qi. Pobedio je i zau-

zeo tre}e mesto. ^edo

Kali} u kategoriji do

100 kilograma, osvojio

je bronzanu medaqu.

Xudo klub „@andar-

merija“ iz nedeqe u ne-

dequ ni`e uspehe. ̂ la-

novi ovog kluba oprobali

su se i u rvawu, discipli-

ni „grepling“. Od 29. sep-

tembra do 1. oktobra u Be-

ogradu, odr`ano je Prven-

stvo sveta u rvawu, na kom

je nastupala 21 reprezen-

tacija sa oko 200 takmi~a-

ra sa svih kontinenata.

Na spisku selektora re-

prezentacije Srbije na-

{la su se i dva takmi~ara

Xudo kluba „@andarmeri-

ja“, Filip Marinkovi} u

kategoriji do 60 kilogra-

ma i Predrag Budi} u ap-

solutnoj kategoriji. Ma-

rinkovi} je osvojio {e-

sto mesto, dok se u apso-

lutnoj kategoriji, u kojoj

je reprezentacijama do-

zvoqeno da prijave po dva

takmi~ara, Budi} uspeo da

dobije me~ predajom pro-

tivnika. Ovo je wegova

tre}a svetska medaqa. Na

pro{lom svetskom prven-

stvu u Krakovu Budi} je

osvojio dve srebrne meda-

qe u kategorijama od 110

kilograma, kao i u apso-

lutnoj kategoriji.

drag Budi} u svojim kate-

gorijama imali su po ~e-

tiri pobede i osvojili

prva mesta, dok je Dejan

Bo`ovi} imao tri pobede

i jedan poraz i osvojio

tre}e mesto. Xudo klub

„@andarmerija“ dobio je

pehar za najboqu ekipu.

U SC „[umice“ odr`a-

no je i prvenstvo Beogra-

da za takmi~are do 23 go-

dine, na kome je u~estvo-

valo 50 takmi~ara iz de-

set klubova. Jovan Mirko-

vi} je sa tri pobede i jed-

nim porazom zauzeo tre}e

mesto u kategoriji do 73

kilograma, dok je ^edo Ka-

li} u kategoriji do 100

kilograma osvojio prvo

mesto. Svi takmi~ari su

se plasirali na prven-

stvo dr`ave.

Balkansko prvenstvo u

xudou za seniore odr`ano

je krajem septembra. U~e-

stvovale su ekipe iz Ru-

kom je u~estvovalo 92 tak-

mi~ara iz 15 klubova iz

Srbije. Ispred Xudo klu-

ba „@andarmerija“ nastu-

pali su Jovan Mirkovi},

Dejan Bo`ovi} i Milo{

\urovi} u kategoriji do

73 i Predrag Budi} u kate-

goriji do 100 kilograma.

Jovan Mirkovi} i Pre-

me~a postigao tri pobede

i poraz u polu-finalu

(zbog preglasavawa sudija

2:1) i zauzeo je tre}e me-

sto na turniru. Vukovi} je

jedan od retkih takmi~ara

koji nije izgubio nijedan

me~ na poene protivnika,

ve} samo preglasavawem

sudija. U kategoriji preko

90 kilograma u kojoj

se takmi~io, Pre-

drag Budi} pobe-

dio je u sva ~etiri

me~a i iako to nije

wegova kategori-

ja, osvojio pr-

vo mesto na

turniru.

U SC

„ [ u m i -

ce“ u Beo-

g r a d u ,

odr`an je

memorijal-

ni turnir

„Mili} Raso-

vi} Migo“, na

XUDO KLUB „@ANDARMERIJA“ IZ NEDEQE U NEDEQU NI@E POBEDE

Veliki uspeh u septembru

U kategoriji preko

90 kilograma,

Predrag Budi}

pobedio je u

sva ~etiri

me~a i iako

to nije

wegova

kategori-

ja, osvo-

jio prvo

mesto

na turniru.

• Tri turnira, dr`avno, balkansko i svetsko prvenstvo, ~etiri zlatne,

{est bronzanih medaqa i pehar za najboqu ekipu na turniru

SAJ PRVI NA TAKMI^EWU U ZAGREBU

23

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije. Biro za saradwu s medijima, Bulevar Mihajla Pupina 2, Beograd.

Telefon: 011/3008205, Faks: 011/3139782. E-mail: policijadanas¿mup.gov.rs Intranet adresa: policajac¿mupPRIPREMA I [TAMPA: politika AD, Pan~eva~ki put 47, Beograd, FOTOGRAFIJE: MUP Republike Srbije

TIRA@: 6500, CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd,

POLICIJA DANAS, ISSN 1821 - 1879 – Policija danas, COBISS.SR-ID 16766444.

Naslovna strana: fotografija Crveni krst Srbije

Pripadnik SAJ-a prvak Balkana u xiju-xici

na takmi~ewu

u Zagrebu• U Zagrebu na 4. Policijskom takmi~ewu u prakti~nom streqa{tvu (IPSC), u

jakoj konkurenciji kolega iz specijalnih policijskih timova, pripadnik SAJ-a

Goran Stojanovi} osvojio je 1. mesto u pojedina~noj konkurenciji od preko

stotinu takmi~ara, a u ekipnoj konkurenciji tim SAJ-a osvojio je 2. mesto.

Takmi~ari Specijalne

antiteroristi~ke jedi-

nice (SAJ) opet su se vra-

tili sa me|unarodnog tak-

mi~ewa oki}eni medaqama

i sa peharima u naru~ju. Na

4. Policijskom takmi~ewu

u prakti~nom streqa{tvu

(IPSC), koje je odr`ano

21. septembra 2011. godine

na streli{tu Dotr{}ina u

Zagrebu u jakoj konkurenci-

ji kolega iz specijalnih

policijskih timova, pri-

padnik SAJ-a Goran Stoja-

novi} osvojio je 1. mesto i

zlatnu medaqu u pojedina~-

noj konkurenciji od preko

stotinu takmi~ara.

U ekipnoj konkurenciji

tim SAJ-a u sastavu – Goran

Stojanovi}, Aleksandar

Mari~i}, David Radanovi}

i Miroslav Blagojevi},

osvojio je 2. mesto i sre-

brnu medaqu. U neizvesnoj

borbi za {to preciznije

pogotke, u kojoj su odlu~i-

vale sekunde, ukupno se

nadmetalo 26 ekipa iz Bo-

sne i Hercegovine, Slove-

nije, Srbije, Hrvatske i

jo{ nekoliko zemaqa, a

ekipe su ~inili pripadni-

ci specijalnih i inter-

ventnih jedinica i krimi-

nalisti~ke policije.

Prvo mesto ekipno

osvojili su doma}ini iz

Antiteroristi~ke jedini-

ce Lu~ko, a tre}e mesto

osvojili su predstavnici

Specijalne policijske je-

dinice Federalne uprave

policije BiH. Takmi~ewe

je bilo organizovano po-

vodom obele`avawa Dana

policije Republike Hrvat-

ske, a organizatori su bi-

li ATJ Lu~ko i Policijska

akademija u Zagrebu, koji

su se potrudili i veoma

dobro pripremili osam

borbenih poligona (stej-

xeva) za situaciono ga|a-

we meta iz ~etiri vrste

naoru`awa, koje se nalaze

u slu`benoj upotrebi: au-

tomatske pu{ke M70 (je-

dan poligon), automata He-

kler-Koh (jedan poligon),

borbene sa~mare i pi-

{toqa (dva kombinovana

sa~mara-pi{toq i ~etiri

poligona za pi{toq).

Kao i kod ostalih tak-

mi~ewa po IPSC pravi-

lima o plasmanu ekipa i

pojedinaca odlu~ivale su

tri osnovne karakteri-

stike: preciznost-brzi-

na-snaga i oni koji su za

najkra}e vreme re{ili

sve poligone i uz to po-

stigli najvi{e bodova na

metama, osvojili su meda-

qe i priznawa. Postojala

su i izvesna ograni~ewa u

odnosu na klasi~na IPSC

takmi~ewa: takmi~ari su

nosili za{titne kacige i

slu`bene uniforme, stan-

dardnu policijsku opremu

bez „brzih“ sportskih fu-

trola, opasa~a i drugih

pomagala koje koriste

sportski strelci. Pored

toga, metne situacije na

stejxevima su bile sli~ne

onima prilikom izvr{a-

vawa zadataka i interven-

cija-ga|alo se sa slu`be-

nog motora u mestu, iz vo-

zila, u prostoriji, iza

prepreka, iz razli~itih

polo`aja i stavova.

Predstavnici SAJ-a

imaju samo re~i hvale za

organizatore i doma}ine

i za gostoprimstvo koje

su pokazali, po~ev od

ukupne organizacije tak-

mi~ewa na visokom nivou,

odli~no ure|enih poligo-

na, sme{taja, slu`bene

pratwe ekipa od momenta

prelaska hrvatske grani-

ce, prijateqskog dru`ewa

kolega i sportskih pozna-

nika van takmi~arskog de-

la programa. Sve su to bi-

li pokazateqi punog re-

spekta i velikog uva`ava-

wa prema kolegama i tak-

mi~arima od strane doma-

}ina. Upravo su ovakvi i

sli~ni sportski susreti

jedan od najboqih na~ina

za pro{irewe, u~vr{}i-

vawe me|usobne i profe-

sionalne saradwe poli-

cijskih organizacija ze-

maqa u regionu.

Dragan Xami}

Velika kolekcija medaqa,

pehara i diploma koje su

pripadnici Specijalne an-

titeroristi~ke jedinice

(SAJ) osvojili na raznim

sportskim takmi~ewima u

zemqi i inostranstvu, od

nedavno je bogatija za jo{

jedno odli~je – i to zlatno!

Aleksandar R. Mari~i} je

kao ~lan dr`avne reprezen-

tacije osvojio zlatnu meda-

qu na 8. Balkanskom {ampi-

onatu u xiju-xici koji je

odr`an od 21. do 26. septem-

bra 2011. u Larnaki na Kipru. Pr-

vo mesto u kategoriji do 85 kg u iz-

uzetno jakoj konkurenciji ubedqi-

vo je osvojio, pobediv{i protiv-

nike u sve ~etiri borbe maksimal-

nom bod razlikom, tzv. full-ipo-nom. U prvoj borbi savladao je do-

ma}eg takmi~ara, u drugoj pred-

stavnika Republike Srpske, u po-

lufinalu Grka i u finalnoj borbi

reprezentativca Bugarske.

Mari~i} je svestrani sporti-

sta. Trenira tri borila~ke ve{ti-

ne – xudo, sambo i xiju-xicu. Ove

godine osvojio je 1. mesto i titulu

prvaka dr`ave na prvenstvu Srbi-

je u xiju-xici u Novom Sadu, a tako-

|e i 1. mesto na me|unarodnom tur-

niru u Aleksincu. Pro{le godine

je na me|unarodnom turniru u xiju-

xici „Temerin Open 2010“ osvojio

zlatnu medaqu u kategoriji do 85

kilograma i bio progla{en za naj-

boqeg takmi~ara.

Aleksandar je ve} ~etiri godine

uzastopno osvaja~ 2. mesta i titu-

le „{titono{e“ na tradicional-

nom takmi~ewu za izbor „hajdu~-

kog haramba{e“, koje se odr`ava

u okviru manifestacije „Hajduk

Veqkovi dani“ u selu Lenovac

kod Zaje~ara, rodnom mestu pro-

slavqenog junaka iz Prvog srp-

skog ustanka. Ovo takmi~ewe

smatra se za jednu od najte`ih

provera kompletne psiho-fizi~-

ke pripremqenosti, spretnosti

i izdr`qivosti takmi~ara, po-

sebnu vrstu vi{eboja, jer prove-

rava wihovu spremnost i spo-

sobnosti u desetak disciplina,

sve u skladu sa starim hajdu~kim

pravilom: „Kadar sti}i i ute}i i

na stra{nom mestu postojati“.

Upravo zbog toga vredi napome-

nuti da je i ove godine po ~etvrti

put uzastopno titulu „hajdu~kog ha-

ramba{e“ osvojio tako|e pripad-

nik SAJ-a Dragan Kova~evi}, koji je

na taj na~in najboqe dokazao da s

pravom zaslu`uje epitet „prvog

me|u jednakima“.

Dragan Xami}

BEOGRAD - Srpske odbojka{ice slave pobedu, jer su postale prvaci

Evrope, po{to su u finalu prvenstva savladale Nema~ku sa 3:2.

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

NAVOTAS - Stanovnici prolaze

pored ru{evina uni{tenih ku}a

nakon {to je kroz priobalno

naseqe protutwao tajfun. Na

severoistoku Filipina dva

tajfuna odnela su gotovo

60 `ivota.

KABUL

Senka

avganistanskog

policajca.

PUERTO

GAJTAN

Policajac

stoji pored

zaplewenih

paketa

kokaina u

Kolumbiji.

Policija je

zaplenila

vi{e od

{est tona

kokaina

tokom

racije. MEKSIKO SITI

Policajac za vreme protesta u Meksiku.

BEOGRAD

Balon nad

Beogradom.

WUJORK

Policija

u Wujorku

u vreme

protesta.

OKLAND

Policija

Oklanda

{eta me|u

stvarima

koje su

ostavili

demonstranti

ispred

gradske

ku}e u

Oklandu.

KIRHBERG

Senka balona

na pa{waku u

austrijskoj

provinciji

Tirol.

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug