ZBIRKA TEST PITANJA SA ODGOVORIMA PREDMET : ORTOPEDIJA SA
TRAUMATOLOGIJOM
1
1. a) b) c) 2. a) b) c) 3. a) b) c) 4. a) b) c) 5. a) b) c) 6.
a) b) c) 7. a) b) c)
Razderno-nagnjena rana se naziva na latinskom: Vulnus scissum,
Vulnus sclopetarium Vulnus lacerocontusum. Distensio musculorum
predstavlja: delimini prekid miinog tkiva, istegnue miia, potpuni
prekid miia. Potpuni prekid tetive miia koji je nastao pri poveanom
naporu se naziva: Sectio tendinis musculorum, Ruptura partialis
tendinis musculorum, Ruptura tendinis musculorum. Posekotina se
naziva na latinskom: V. scissum, V. punctum, V. lacerum. Ubodna
rana se naziva na latinskom: V. scissum, V. punctum, V.
sclopetarium. Prekid tetive miia nastao mehanikim dejstvom, naziva
se: Ruptura tendinis, Sectio tendinis, V. lacerum tendinis.
Distorsio je naziv za povredu zgloba, a odnosi se na: naprsnue,
iaenje, uganue.
8. Luxatio je naziv za povredu zgloba, a odnosi se na: a)
uganue, 2
b) iaenje, c) istegnue. 9. a) b) c) Ligamenti su: pasivni
stabilizatori zgloba, aktivni stabilizatori zgloba, dinamiki
stabilizatori zgloba.
10. Inervacija ligamentarnih struktura se nalazi u sastavu: a)
kod svih ligamenata, b) kod pojedinih ligamenata u zavisnosti od
njihove anatomske pozicije, c) ligamenti nisu inervisani.
11. Luksacija (luxatio) predstavlja povredu: a) zgloba, b) miia,
c) tetive miia. 12. Kod luksacije dolazi do povreivanja: a) kapsule
zgloba, b) ligamenata i meniskusa, c) najee kapsuloligamentarnih
povreda uz gubitak kongruencije zgloba. 13. Distorsio predstavlja
povredu kod koje su: a) pojedina vlakna kapsule zgloba pocepana, a
integritet struktura sauvan, b) ruptura ligamentarnih struktura, c)
kompletna povreda svih unutranjih struktura zgloba. 14. Uganue
skonog zgloba se pie: a) distensio art. humeroscapilaris, b)
distorsio art. metatarsophalangealis, c) distorsio art.
talocruralis. 15. Unutranje strukture kolena predstavljaju: a) LCA
i meniskusi, b) LCP i meniskusi, c) prednja i zadnja ukrtena veza
sa meniskusima, lateralnim i medijalnim. 16. Unutranja ovojnica
zglobne kapsule se naziva: a) membrana fibrosa, b) membrana
synovialis, c) fascia lata. 17. Kod povrede u vidu nagnjeenja mekih
tkiva dolazi do pojave: a) otoka i krvarenja, b) otoka, bola i
krvnog podliva na mestu povrede, c) kalusa. 18. LCA je skraenica
za: 3
a) lateralni koletaralni ligament, b) prednju ukrtenu vezu, c)
zadnju ukrtenu vezu. 19. LCP je skraenica za: a) zadnji ukrteni
ligament, b) prednji ukrteni ligament, c) lateralni koletaralni
ligament. 20. Glavni dinamiki stabilizator kolena je/su: a) ukrteni
ligamenti, b) kapsularno-ligamentarne strukture, c) m. quadriceps
femoris. 21. Luxatio recidivans predstavlja: a) iaenje zgloba sa
naprsnuem artikularnih povrina, b) ponovljeno iaenje zgloba, c)
ponovljeno iaenje zgloba sa naprsnuem artikularnih povrina. 22.
Hirurka obrada rane obuhvata, najee, sledee postupke: a) Toilette,
debridement, sutura, b) debridement, drainage, sutura vulneris, c)
Toilette, debridement, haemostasis, drainage (po potrebi), sutura
vulneris. 23. Uklanjanje devitalizovanog, nekrotinog tkiva sa ivica
rane, naziva se: a) drainage, b) toilette, c) debridement. 24.
Dreniranje rane se naziva: a) haemostasis, b) drainage, c)
toilette. 25. Postupak zaustavljanja krvarenja iz rane se naziva:
a) haemostasis, b) perfusio et lavage, c) drainage. 26.
Podvezivanje krvnog suda se naziva: a) haemostasis, b) drainage, c)
ligatura. 27. Rameni pojas ine: a) humerus i lopatica (scapula), b)
hunerus, scapula, klavikula, c) humerus, scapula, clavicula sa
prateim tetivno-miinim i ligamentarnim strukturama. 28. U ramenom
zglobu se izvode sledei pokreti: a) abductio, adductio et rotatio,
b) extensio, flexio, abductio et adductio, 4
c) extensio, flexio, abductio, adductio et rotatio. 29. Obim
pokreta u ramenom zglobu iznosi: a) 180 stepeni, b) 270 stepeni, c)
blizu 360 stepeni. 30. Zglobovi koji ulaze u sastav ramenog pojasa
su: a) art. humeroscapularis, b) art. humeroscapularis et art.
acromioclavicularis, c) art. humeroscapularis, art.
acromioclavicularis et art. sternoclavicularis 31. Povrede
sternoklavikularnog zgloba najee nastaju: a) dejstvom indirektne
sile na spoljanju stranu ramena ili du abdukovane nadlaktice, b)
dejstvom direktne sile na spoljanju stranu ramena, c) padom na
ispruenu ruku. 32. Prelomi klavikule su ei kod: a) sportista, b)
kod male dece, c) sportista, starije dece i omladine. 33. Prelom
klavikule najee nastaje: a) pri dejstvu sile preko ramena prema
medijalnoj strani, b) pri padu na ispruenu ruku, c) pri dejstvu
sile preko ramena prema medijalnoj strani i pri padu na ispruenu
ruku. 34. Mehanizam povreivanja klavikule je: a) direktni, b)
direktni i indirektni, c) indirektni. 35. Pri prelomu srednje
treine klavikule medijalni fragment je dislociran: a) gore i
unazad, b) dole i unazad, c) napred i dole. 36. Prelom lateralne
treine klavikule nastao direktnim dejstvom daje: a) minimalnu
dislokaciju, b) veliku dislokaciju, c) umerenu dislokaciju. 37.
Prelom lateralne treine klavikule nastao indirektnim dejstvom daje:
a) akromion koji je gurnut nanie, b) akromion gurnut navie, c)
korakoidni nastavak gurnut nagore. 38. Leenje preloma klavikule je
najee: a) konzervativno (neoperativno), b) operativno, c) u poetku
konzervativno, a definitivno zbrinjavanje je operativno. 5
39. Leenje preloma klavikule bez dislokacije je najee: a)
neoperativno u trajanju od 3 do 5 nedelja, b) neoperativno u
trajanju od 2 do 3 nedelje, c) operativno. 40. Nezarastanje preloma
klavikule se zove: a) sindesmoza, b) pseudoartroza, c) artroza. 41.
Neoperativno leenje preloma klavikule se najee izvodi: a)
imobilizacijom u vidu Desault zavoja, b) osmicom zavojem, c) viseim
gipsom. 42. Leenje pseudoartroze klavikule se izvodi: a) hirurki (
osteosinteza sa osteoplastikom ), b) hirurki i naziva se
aloartroplastika, c) neoperativno uz produenu imobilizaciju. 43.
Neurovaskularne povrede pri prelomu klavikule najee nastaju: a)
rupturom krvnih sudova u momentu povreivanja, b) dejstvom
dislociranih fragmenata, c) pri neadekvatnom leenju. 44.
Dislocirani fragmenti kod preloma klavikule mogu da povrede: a) a.
subclaviu i plexus brachialis, b) a. axillaris i n. medianus, c) a.
brachialis i n. medianus. 45. Prelomi tela scapulae: a) zahtevaju
dugotrajnu imobilizaciju, b) neodlonu hirurku intervenciju, c) ne
zahtevaju repoziciju zbog velike miine mase oko lopatice. 46.
Prelom glenoida scapulae: a) zahtevaju dugotrajnu imobilizaciju, b)
neodlonu hirurku intervenciju, c) ne zahteva repoziciju jer
glenohumeralni zglob nije nosei i moe podneti veliku inkongruenciju
zglobnih povrina. 47. Prelomi processus coracoideusa scapulae: a)
obino ne zahtevaju leenje, sem imobilizacije, b) zahtevaju hirurko
leenje zbog pripoja miia i njihovu reinserciju, c) zahtevaju
aplikaciju Desault zavoja. 48. Prelomi acromiona scapulae: a) obino
je dovoljna Mitella koja pritiska savijeni lakat navie, a spoljanji
deo klavikule nanie, b) osmica zavoj, c) zahteva hirurko leenje.
6
49. Pokreti scapulae na grudnom kou su za pokretljivost ramena:
a) beznaajni b) veoma znaajni, c) znaajni samo pri pokretima
abdukcije nadlaktice. 50. Tzv. stoerni poloaj nadlaktice je
pozicija u kojoj: a) vie nije mogua ni unutranja, ni spoljanja
rotacija, b) vie nije mogua ni abdukcija, ni addukcija, c) vie nije
mogu nijedan pokret. 51. Luxatio art. humeroscapularis anterior
predstavlja: a) uganue ramena sa prednje strane, b) leziju
kapsuloligamentarnih struktura zadnje strane ramena, c) prednje
iaenje ramena. 52. Aksilarna ili subglenoidna luksacija ramena
predstavlja: a) prednju luksaciju, b) zadnju luksaciju, c) gornju
luksaciju. 53. Distorzija zadnjeg zida kapsule ramena moe da
nastane: a) pri fazi rotacionog zamaha kod bacaa ( u sportu ), b)
pri padu na abdukovanu nadlakticu, c) pri direktnom dejstvu sile na
zadnju stranu ramena. 54. M. subscapularis je vaan za pokret: a)
spoljanje rotacije, b) abdukcije, c) unutranje rotacije nadlaktice.
55. Vaskularne komplikacije nakon luksacije i repozicije ramena su:
a) ruptura a. axillaris sa nestankom radialnog pulsa i brzim
razvojem hematoma u aksili ili sa prednje strane ramena i ee su kod
starijih ljudi, b) istezanje i parcijalna ruptura a. radialis, c)
este aneurizme a. axillaris. 56. Zastarelom luksacijom ramena se
smatra svaka luksacija kod koje je prolo: a) vie od 7 dana, b) vie
od 14 dana, c) vie od 3 nedelje. 57. Kod akutne prednje luksacije,
ruka je u poloaju: a) addukcije i spoljanje rotacije, b) addukcije
i unutranje rotacije, c) abdukcije i unutranje rotacije. 58. Kod
akutne zadnje luksacije, ruka je u poloaju: a) addukcije i
spoljanje rotacije, b) addukcije i unutranje rotacije, c) abdukcije
i unutranje rotacije.
7
59. Najee nastane previd pri dijagnostici: a) prednje luksacije
ramena, b) zadnjoj luksacije ramena, c) distorziji ramnog zgloba.
60. Zastarelo iaenje ramena se lei: a) operativno, b)
konzervativno. 61. U predelu proksimalnog okrajka humerusa najei je
prelom u nivou: a) anatomskog vrata humerusa, b) glave humerusa, c)
hirurkog vrata humerusa. 62. Kod zastarele zadnje luksacije ramena:
a) nema upadljivog deformiteta i mora se misliti na nju da bi se
dijagnostikovala, b) oigledan je deformitet ramena u vidu epolete,
c) priisutan je deformitet u vidu dirke na klaviru. 63. Dugotrajna
imobilizacija ili neprepoznata i neleena luksacija ramena moe da
dovede do: a) kontrakture, odnosno tzv. smrznutog ramena, b)
pseudoartroze, c) spondiloze. 64. Elevacija nadlaktice ne moe biti
izvedena bez poetnog dejstva: a) m. supraspinatusa i m. trapesiusa,
b) m. infraspinatusa i m. deltoideusa, c) m. supraspinatusa, a
zatimi m. deltoideusa. 65. Potpuna ruptura tetive m. supraspinatusa
dovodi do: a) izrazite nemoi unutranje rotacije, b) izrazite nemoi
abdukcije, c) izrazite nemoi spoljanje rotacije. 66. Parcijalna
ruptura m. supraspiantusa je esta kod: a) stanja nakon preloma
dijafize humerusa, b) stanja nakon luksacije ramena, c) ranijeg
tendinita ili zbog degenerativnih oboljenja. 67. Pri pokretu
bacanja u krajnjoj taki zamaha, tj. krajnjoj abdukciji i spoljnoj
rotaciji obino dolazi do povrede: a) m. supraspinatusa, b) m.
deltoideusa, c) m. subscapularis-a i ponekad m. pectoralis maior-a.
68. Otrgnue glave m. triceps brachii sa donjeg dela labruma
glenoida je esto kod: a) bacaa u bejzbolu i tenisera, b) koarkaa,
c) veslaa. 69. Prelomi dijafize humerusa zahvataju: 8
a) gornju treinu kosti, b) donju treinu kosti, c) srednju treinu
kosti. 70. Pri prelomima humerusa veoma je vano imati u vidu moguu
povredu : a) n. medianusa, b) n. ulnarisa, c) n. radialisa. 71.
Pseudoartroza humerusa je najee posledica: a) neuspene repozicije,
b) neadekvatne postavljene indikacije za leenje, c) neuspene
repozicije usled interpozicije miia ili, ponekad neadekvatnog
leenja. 72. U sastav lakatnog zgloba ulaze: a) humerus i ulna, b)
humerus i radius, c) humerus, radius i ulna. 73. Najvea snaga i
stabilnost lakta lei u zglobu: a) humerusa i ulne, b) humerusa i
radiusa, c) ulne i radiusa. 74. Deformitet lakatnog zgloba dovodi
do smanjenja pokreta: a) fleksije, b) rotacije, c) ekstenzije.
75. U punoj ekstenziji oba humeralna kondila i olekranon lee u :
a) horizontalnoj ravni, b) obliku jednakostraninog trougla, c)
nepravilno su postavljeni. 76. Pri fleksiji lakta od 90 stepeni oba
humeralna kondila i olekranon lee: a) u obliku jednakostraninog
trougla, paralelnog sa zadnjom stranom humerusa, b) u horizontalnoj
ravni, c) u obliku slova S. 77. Prelomi tik iznad zgloba lakta se
nazivaju: a) suprakondilarni, b) intraartikularni, c)
fraktura-epifizioliza. 78. Prelomi trohlee i kapituluma pripadaju:
a) intraartikularnim prelomima, b) ekstraartikularnim prelomima, c)
metafiznim prelomima. 79. Prilikom suprakondilarnih preloma lakta
treba uvek kontrolisati puls: 9
a) a. radialis, b) a. ulnaris, c) a. brachialis. 80. Prelom u
suprakondilarnom predelu lakta se lei: a) neoperativno, b)
iskljuivo operativno, c) neoperativno (imobilizacijom ili skeletnom
trakcijom), a moe i operativno ukoliko se ne postigne
zadovoljavajua redukcija. 81. Skeletna trakcija kod
suprakondilarnih preloma se postavlja kroz: a) distalni deo
humerusa, b) proksimalni okrajak radijusa, c) olekranon. 82.
Suprakondilarni prelomi humerusa mogu biti: a)
abdukciono-addukcionog tipa, b) rotatornog tipa, c) fleksionog i
ekstenzionog tipa. 83. Ortopedska repozicija preloma predstavlja:
a) nametanje preloma, b) postupak dovoenja frakturnih povrina u
priblino anatomski poloaj, c) fiksaciju preloma implantacionim
materijalom. 84. Najei tip iaenja zgloba lakta je : a) zadnji, b)
prednji, c) lateralni. 85. Pri zadnjoj luksaciji lakta: a)
podlaktica izgleda produena, b) nadlaktica izgleda skraena, c)
podlaktica izgleda skraena. 86. Pri prednjoj luksaciji lakta: a)
nadlaktica izgleda skraena, a podlaktica produena i u supinaciji,
b) nadlaktica izgleda skraena, a podlaktica u pronaciji, c) ne
uoava se deformitet lakta. 87. Izolovano iaenje glavice radijusa
je: a) esto kod odraslih, b) retko kod dece i uvek udrueno sa
prelom ulne, c)ee opisivano kod dece, a retko kod odraslih. 88.
Zastarelo iaenje lakta nastaje nakon: a) 7 dana, b) preko 14 dana,
c) tri nedelje. 89. Smanjen obim pokreta zgloba se naziva: a)
pseudoartroza, 10
b) kontraktura, c) ankiloza. 90. Neuroloka komplikacija nakon
povreda u predelu zgloba lakta naee je usled: a) nagnjeenja,
istegnua ili prekida n. radialisa, b) nagnjeenja, istegnua ili
prekida n. medianusa, c) nagnjeenja, istegnua ili prekida n.
ulnarisa.
91. Kontraktura lakta je najee posledica: a) estih preloma, b)
estih luksacija, c) estih preloma sa povredama mekih tkiva. 92.
Volkmann-ova kontraktura je jedna od najteih posledica i nastaje
usled: a) spazma a. brachialis i refleksnog spazma kolaterala, b)
rupture magistralnih krvnih sudova podlaktice, c) lezije nerava
podlaktice. 93. Usled preloma olekranona oteena je funkcija: a)
fleksije lakta, b) ekstenzije lakta, c) fleksije i ekstenzije
lakta. 94. Posledice preloma glavice radijusa se ogledaju u: a)
ogranienoj fleksiji i ekstenziji, b) bolnoj i ogranienoj pronaciji
i supinaciji, c) oteanoj abdukciji i addukciji podlaktice u odnosu
na nadlakticu. 95. Fractura antebrachii je naziv za: a) prelom
nadlaktice, b) prelom obe kosti podlaktice, c) prelom jedne od
kostiju podlaktice. 96. Prelomi podlaktice bez dislokacije su: a)
retki kod odraslih, b) esti kod dece, c) esti kod odraslih. 97.
Sigurni znaci za prelom su: a) deformacija i patoloka
pokretljivost, b) otok, bol i hematom, c) otok, bol i deformacija
ekstremiteta. 98. Period zarastanja preloma podlaktice i noenja
imobilizacije iznosi: a) 6 do 8 nedelja, b)8 do 10 nedelja, c) 10
do 12 nedelja. 99. Imobilizacija preloma podlaktice se vri: a)
podlakatnom gips inom, 11
b) nadlaktnom gips inom, a nakon redukcije otoka, nadlakatnim
cirkularnim gipsom. c) cirkularnim podlaktnim gipsom. 100. U sluaju
otvorenih prelom podlaktice, metod izbora leenja je: a) rigidna
osteosinteza, b) intramedularno uklinjavanje, c) spoljanja
fiksacija.
101. Vreme zarastanja preloma podlaktice reenih kompresivnom
osteosintezom iznosi: a) 4 nedelje, b) 6 do 8 nedelja, c) 10 do 12
nedelja. 102. Fractura male sanata antebrachii znai da je prelom:
a) zarastao u looj poziciji, b) nezarastao, c) zarastao sa
hipertrofinim kalusom. 103. Usled nedovoljno duge imobilizacije,
neadekvatne repozicije ili infekcije, moe da doe do: a)
pseudoartroze, b) kontrakture susednih zglobova, c) ankiloze. 104.
Izolovani prelom ulne, najee nastaje: a) indirektnim dejstvom sile,
b) direktnim dejstvom sile u tzv. odbrambenoj poziciji, c) pri
forsiranoj supinaciji podlaktice. 105. Fractura radii in loco
typico predstavlja prelom: a) dijafize radijusa, b) metafize
radijusa, c) donjeg okrajka radijusa na 1,5cm do 4cm od zglobne
pukotine. 106. Fractura radii in loco typico najee nastaje pri padu
na dlan ake i esto je prati: a) prelom skafoidne kosti, b) avulzija
stiloidnog nastavka ulne, c) prelom skafoidne kosti i avulzija
stiloidnog nastavka ulne.
107. Cilj repozicije preloma radijusa na tipinom mestu je: a) da
se uspostavi duina radijusa, b) da se uspostavi volarni fizioloki
nagib zglobne povrine radijusa, c) da se uspostavi duina radijusa i
volarni fizioloki nagib zglobne povrine radijusa. 108. Duina noenja
imobilizacije nakon preloma radijusa na tipinom mestu je: a) do tri
nedelje, b) maksimalno 4 nedelje, c) 3 do 6 nedelja. 109. Prelom
skafoidne kosti kosti ake najee nastaje kao posledica: 12
a) direktnog dejstva radijalnog stiloida, b) direktnog dejstva
ulnarnog stiloida, c) i jednog i drugog istovremeno. 110.
Pseudoartroza skafoidne kosti ake (odsustvo znakova kotane
konsolidacije) nastaje: a) nakon tri meseca, b) nakon 4 meseca, c)
nakon 6 meseci. 111. Ukoliko doe do pseudoartroze skafoidne kosti:
a) sprovodi se produena imobilizacija, b) hiruko leenje, odnosno
osteosinteza sa osteoplastikom, c) ukljuuju se fizikalne procedure
i medikamentizna terapija. 112. Karlini prsten ine: a) tri kosti,
b) dve kosti, c) etiri kosti. 113. Spoj pubinih kostiju se naziva:
a) diasthasis, b) simphysis, c) arthrosis. 114. Povean razmak
pubine simfize se naziva: a) diasthasis, b) simphysis, c)
arthrosis. 115. Test otvaranja i zatvaranja knjige se koristi kod
sumnje na prelom: a) u predelu kuka, b) u predelu karlinog prstena,
c) u lumbosakralnom predelu. 116. FABER test se koristi kod povreda
u predelu: a) karlice, b) kuka, c) kolena. 117. FABER test
podrazumeva poziciju: a) abdukcije, spoljanje rotacije i fleksije u
predelu kuka zahvaene strane, b) fleksije, addukcije i unutranje
rotacije u predelu kuka nezahvaene strane, c) forsiranu abdukciju i
spoljanju rotaciju zahvaene strane karlice. 118. Najee komplikacije
karlinih preloma su: a) thrombophlebitis, infekcije, loe srasli
pelomi, posttraumatska artroza sakroilijanog zgloba, b) krvarenje i
povrede bubrega, c) povrede donjeg dela urinarnog trakta. 119.
Udruene povrede sa prelomima karlice su: a) infekcije,
tromboflebitis, 13
b) posttraumatska artroza, c) krvarenje, povrede bubrega i
povrede donjeg dela urinarnog trakta. 120. Fractura colli femoris,
prelom vrata butne kosti, je povreda koja se tretira: a) kao
vitalna indikacija za hirurko leenje, b) odloeno, najee
neoperativno, c) u prvoj fazi se aplikuje skeletna trakcija, a
nakon tri nedelje se pristupa operaciji.
121. Cilj leenja preloma vrata butne kosti je: a) anatomska
repozicija, osteosinteza ili endoprotetisanje i rana adekvatna
rehabilitacija, b) ugradnja parcijalne endoproteze kuka, c) hitno
izvoenje aloartroplastine procedure. 122. Prelom u predelu kuka je
ei kod: a) starijih osoba, naroito ena sa razvijenim osteoporotinim
promenama na kostima, b) mlaih osoba mukog pola, c) enskih osoba u
petoj decenij ivota. 123. Prelom vrata butne kosti leen
osteosintezom zavrava se: a) zarastanjem u toku 3 meseca uz rani
oslonac na povreenu nogu, b) zarastanjem u toku 4 meseca i
rehabilitacijom, c) ili zarastanjem ili komplikacijom u vidu
avaskularne nekroze i potom endoprotetisanjem kuka.
124. Koji kliniki znak nije tipian za prelom u predelu vrata
butne kosti: a) unutranja rotacija stopala povreene noge, b)
spoljanja rotacija stopala povreene noge, c) skraenje ekstremiteta
sa adukcijom u odnosu na horizontalno poloenu karlicu. 125.
Postoperativne komplikacije nakon implantacije endoproteze kuka su:
a) zarastanje u looj poziciji, b) luksacije proteze, paraliza
ishijadinog nerva, infekcija, c) odbacivanje ugraenog materijala.
126. Najea posledica preloma vrata butne kosti je: a) infekcija, b)
thromophlebitis, neuroloke komplikacije, c) avaskularna nekroza
glave butne kosti (AVN). 127. Faktori rizika za nastanak
psudoartroze vrata butne kosti su: a) opta oboljenja organizma i
uzrast uz lokalne faktore (anatomski uslovi, insuficijencija
vaskularizcije kuka, terapijski neuspesi), b) kardiopulmonalna
oboljenja, c) Diabetes mellitus. 128. Luksacija kuka predstavlja:
a) teku povredu koja zahteva hitnu repoziciju na mestu povreivanja,
b) teku povredu koja se reava repozicijom u anesteziji radi
postizanja relaksacije muskulature, c) povredu koja ne predstavlja
urgentno stanje i ne zahteva hitnu repoziciju.
14
129. Luksacija kuka moe biti: a) prednja i zadnja, b) gornja i
donja, c) ishijadini, opturatorni, ilijani i pibini tip. 130.
Posebno treba obratiti panju na neurocirkulatorni nalaz u sluaju:
a) prednjih, b) zadnjih, c) i prednjih i zadnjih luksacija kuka.
131. Repozicija kuka je veoma znaajna u prvih nekoliko: a) minuta,
b) asova, c) dana. 132. esta posledica traumatske luksacije kuka
je: a) infekcija, b) avaskularna nekroza glave butne kosti, c)
reluksacija kuka. 133. Pojava avaskularne nekroze glave butne kosti
direktno je zavisna od: a) duine vremena proteklog od trenutka
povreivanja do repozicije, b) tipa iaenja ( npr. prednja, zadnja, i
dr.), c) manuelne sposobnosti ortopeda koji izvodi repoziciju. 134.
Luxatio centralis predstavlja: a) iaenje kuka, b) protruziju glave
femura kroz acetabulum, c) lateralnu luksaciju kuka. 135. Prelomi
proksimalnog okrajka butne kosti su karakteristini za: a) deji
uzrast, b) odrasle u IV deceniji ivota, c) stare osobe sa izraenom
osteoporozom. 136. Prelomi dijafize femura se sreu kod: a) osoba u
punoj ivotnoj i radnoj aktivnosti, b) kod sportista, c) kod osoba
posle 6. decenije ivota. 137. Prelomi u predelu trohantera su
znatno ei kod osoba: a) mlaih mukaraca, b) starijih mukaraca, c)
starijih od 60 godina, a 4 puta ei kod ena. 138. Prelomi u predelu
trohantera su najee: a) kominutivni, praeni veim gubitkom krvi, b)
otvoreni, sa velikim rizikom od nastanka infekcije, c)
nedislocirani prelomi. 139. Leenje trohanternih preloma
neoperativno, skeletnom trakcijom, traje : 15
a) 4 do 6 nedelja, b) 6 do 8 nedelja u zavisnosti od tipa
preloma, c) 10 do 12 nedelja. 140. Subtrohanterni prelomi se
karakteriu: a) usporenim zarastanjem i potrebom za hirurkim
leenjem, b) dobrim rezultatom leenja i nakon skeletne trakcije, c)
podjednako dobrom prognozom bez obzira na primenjeni tretman,
operativni ili neoperativni. 141. Subtrohanterni prelom zahvata: a)
predeo femura ispod velikog trihantera, b) proksimalnu trinu
dijafize femura od malog trohantera do na 5cm distalno, c) spoj
srednje i gornje treine femura. 142. Operativno leenje kod
subtrohanternih preloma se ne izvodi kod povreenih: a) ukoliko je
loe opte stanje gde e operacija da ugrozi ivot, b) ukoliko je oteen
magistralni krvni sud u blizini preloma, c) ukoliko je kod
povreenog druga noga amputirana. 143. Imobilizacija subtrohanternih
preloma sa postavlja u vidu: a) natkolenog gipsa, b) visokog
cirkularnog gipsa, c) koksitis gipsa. 144. Prelomi dijafize femura
se kliniki dijagnostikuju na osnovu sledeih znakova: a) deformiteta
natkolenice i patoloke pokretljivosti na mestu preloma, ali na
kojoj ne treba insistirati zbog mogueg naknadnog oteenja
neurovaskularnih elemenata, b) rentgengrafije natkolenice u dva
pravca, c) otoka, hematoma i palpatorne bolnosti u predelu povrede.
145. Metod izbora za leenje otvorenog preloma femura je: a)
Unutranja fiksacija ( osteosinteza, intramedularno ukljinjavanje),
b) skeletna suprakondilarna trakcija u trajanju od 12 nedelja, c)
spoljanja fiksacija. 146. Svi prelomi koji zahvataju
intrartikularne povrine rezultiraju, pre ili kasnije, posledicom u
vidu: a) ankiloze zgloba, b) osteomijelitisa, c) posttraumatske
artroze. 147. Hiruka procedura zamene zgloba endoprotezom se
naziva: a) aloartroplastika, b) osteoplastika, c) spongioplastika.
148. Ekstenzorni aparat kolena ine: a) ligament patellae, b) lig.
patellae, tetiva m. qudricepsa i patela, c) lig. patellae i tetiva
m. quadricepsa.
16
149. Ligamentarna nestabilnost kolena nije samo mehaniki
nedostatak, ve i: a) proprioceptivni poremeaj koji remeti funkciju
zgloba kolena, b) neprekidni subjektivni oseaj bola u kolenu, c)
faktor smanjenog obima pokreta kolena. 150. Uloga patele je: a) da
zatiti svojim poloajem prednju stranu kolena od mehaniih dejstava,
b) da svojim oblikom daje estetiku kolena, c) poveanje snage
ekstenzije potkolenice i time poveanje mehanikih osobina tetive
quadriceps, uz pomaganje ishrane zglobne hrskavice butne kosti.
151. Nakon preloma patele sa dislokacijom, najvaniji kliniki znaci
su: a) nemogunost izvoenja fleksije uz izliv u zglobnoj upljini, b)
impresija na mestu preloma patele sa nemogunou ili jako oteanim
pokretom ekstenzije kolena, c) otok, palpatorna bolnost,
haemarthros, bolom redukovani svi pokreti kolena. 152. Ukoliko tip
preloma patele diktira neoperativni nain leenja imobilizacijom, ona
traje: a) do 2 nedelje, b) tri nedelje, c) 3 do 4 nedelje. 153. Ne
treba operativno leiti prelom patele u sluaju: a) kada se radi o
kominutivnom prelomu, b) otvorenog preloma, c) kada se radi o
prelomu bez dislokacije fragmenata i neoteenih zglobnih povrina uz
ouvanost ekstenzornog aparata. 154. Kod intraartikularnih preloma
tibijalnog platoa se savetuje: a) operativno leenje uz ranu primenu
fizikalnih procedura, b) neoperativno leenje uz gips-imobilizaciju
u trajanju od 6 nedelja, c) operativno leenje uz dozvolu za hod uz
pomo taka sa osloncem do granice bola na povreenu nogu. 155.
Haemarthros predstavlja: a) prisustvo krvi u zglobu, b) viak
sinovijalne tenosti, c) otok mekih tkiva. 156. Hydrpos ili
Hydrarthros predstavlja: a) prisustvo krvi u zglobu, b) izliv, viak
sinovijalne tenosti u zglobu, c) otok mekih tkiva. 157. Posledica
intrartikularnih preloma kolena se ogleda u: a) ogranienoj
ekstenziji kolena, b) ogranienoj fleksiji kolena, c) ukoenosti
kolena. 158. Traumatska luksacija kolena je: 17
a) veoma esta pojava u saobraajnom traumatiizmu, b) veoma retka
povreda, c) relativno esta sportska povreda. 159. Sloenost povrede
kod luksiranog kolena se ogleda u: a) masivnoj leziji meniskusa i
ukrtenih ligamenata, b) otoku, izlivu i bolnoj pokretljivosti
kolena, c) masivnim kapsulo-ligamentranim povredama i moguim
vaskularnim komplikacijama koje mogu da rezultiraju i amputacijom.
160. Ruptura lig. patellae se ne lei: a) operativno, b)
gips-imobilizacijom c) gips imobilizacijom, a zatim intenzivnom
fizikalnom terapijom. 161. Dijagnozu lezije meniskusa je mogue
postaviti: a) na osnovu klinikog i radiografskog pregleda, b) na
osnovu CT kolena, c) na osnovu klinkog pregleda, MRI i artroskopije
kolena. 162. Nakon parcijalne meniscektomije izvedene artroskopski
: a) moe se odmah zapoeti sa osloncem i fizikalnom terapijom, b)
miruje se 3 do 4 dana a zatim se postepeno zapoinje fizikalna
terapija, bez oslonca na povreenu nogu, c) operisani odmah ustaje,
dozvoljen je oslonac na nogu do granice bola uz pomo ort. pomagala
i nakon 2 dana naputa bolnicu, ukoliko nema komplikacija, 163. Test
po McMurray-u se izvodi kod sumnje na leziju: a) LCA i LCP, b)
kolateralnih ligamenata kolena, c) meniskusa. 164. Jedan od
najpouzdanijih znakova za leziju medijalnog meniskusa je: a) otok i
bol sa unutranje strane zglobne pukotine, b) blokada kolena i
preskok pri pokretima kolena, c) Haemarthros, odnosno prisustvo
krvi u zglobnoj upljini. 165. Prednja fijoka je test karakteristian
za leziju: a) LCA, b) LCP, c) meniskusa. 166. Nakon duge
naektivnosti ili imobilizacije kolena dolazi do hipotrofije
natkolene muskulature, i to prvenstveno: a) m. vastus lateralisa,
b) m. vastus medialisa, c) m. rectus femorisa. 167. Nakon dve
nedelje imobilizacije kolena moe da doe do hipotrofije natkolene
muskulature: a) do 20%, 18
b) do 50%, c) neznatno, ukoliko se sprovode statike kontrakcije
miia natkolenice. 168. Suverene dijagnostike procedure kod povreda
kolena su: a) kliniki i radiografski pregled, b) na osnovu CT
kolena, c) MRI i artroskopija kolena.
169. Artroskopija predstavlja: a) hirurku proceduru koja ima
dijagnostiku funkciju, b) dijagnostiko i terapijsko sredstvo koje
se koristi kod svih veih zglobova (koleno, rame, kuk, skoni zglob,
lakat), c) pomono dijagnostiko sredstvo. 170. Kod preloma
potkolenice su, najee, prisutni kliniki znaci u vidu: a) otoka,
bola i hematoma na mestu povrede, b) eksterna rotacija i angulacija
potkolenice (deformacija), c) bol u susednim zglobovima, kolenu i
skonom zglobu. 171. Metod izbora za leenje otvorenih preloma
potkolenice predstavlja: a) intramedularno uklinjavanje, b)
eksterna fiksacija, c) kompresivna osteosinteza. 172. Zatvoreni
prelom se tretira kao otvoreni u sluaju: a) kada postoji masivno
oteenje mekih tkiva i neurovaskularnih struktura, b) kada se radi o
povredi u predelu nadlaktice, c) kada se radi o politraumi.
173. Kod veine preloma potkolenice dolazi do: a) nepromenjene
duine ekstremiteta ukoliko se postavi pravilna indikacija i tehniki
dobro izvede operativni rad, b) izvesnog fiziolokog skraenja koje
obino iznosi 5 do 10mm, c) skraenja preko 10mm uz rotatorni
deformitet. 174. Funkcionalni gips za hod za prelome potkolenice
predstavlja: a) natkolenu gips inu sa petom za hod, b)
tzv.Sarmiento gips, koji je ideja italijanskog ortopeda, a bazira
se na principu nestiljivosti tkivnih tenosti, c) cirkularni
natkoleni gips za hod. 175. Imobilizacija za prelom potkolenice se
skida nakon: a) 3 do 4 meseca, b) 6 do 8 meseci, c) klinike i
rendgenoloke potvrde zarastanja preloma. 176. Prelomi potkolenice u
donjoj treini su podloni usporenom zarastanju i/ili nezarastanju
usled: a) oskudne vaskularizacije navedenog predela, 19
b) potkonog poloaja tibija u tom predelu, c) rigidne
gips-imobilizacije. 177. Najopasnija komplikacija nakon hirurkog
leenja preloma je: a) thrombophlebitis cruris, b) paresis n.
peronei, c) osteomyelitis.
178. Najea povreda koja zahvata skoni zglob je: a) distensio,
b)distorsio, c) luxatio. 179. Distorsio art. talocruralis
predstavlja povredu koja obuhvata leziju: a) kapsulo-ligamentarnih
struktura, b) deltoidnog ligamenta, c) prednje i zadnje
tibio-fibularne sindesmoze. 180. Postavljanje indikacije za
operativnim leenjem preloma u predelu skonog zgloba se postavlja na
osnovu: a) iskljuivo klinikog pregleda, b) iskljuivo CT skonog
zgloba, c) na osnovu klinikog pregleda i RTG skonog zgloba u,
najmanje, dva pravca. 181. Kliniki znaci za distorziju skonog
zgloba su: a) nemogunost oslonca na povreenu nogu, b) palpatorna
bolnost, c) otok, hematom, palpatorna bolnost, mogunost oslonca i
hoda sa povreenim zglobom. 182. Deltoidni ligament se nalazi sa: a)
zadnje strane skonog zgloba, b) prednje i unutranje strane skonog
zgloba, c) lateralne strane, ispo fibularnog maleolusa. 183. Prelom
baze pete metatarzalne kosti nastaje: a) pri pokretu inverzije i
dolazi do avulzije ili preloma, u zavisnosti od jaine dejstva sile,
b) pri eksternoj rotaciji stopala, a zbog pripoja m. peroneus
brevisa na navedenom mestu, c) pri inverziji stopala, a zbog
dejstva m. peroneus longus-a. 184. Prelom fibularnog i tibijalnog
maleolusa se naziva: a) Fractura cruris partis distalis, b)
Fractura malleolaris, b) Fractura bimalleolaris cruris. 185. Najea
komplikacija koja se javlja nakon dugotrajne imobilzacije ( npr.
preloma u predelu skonog zgloba, potkolenice ili runog zgloba) se
naziva: a) Volkmann-ova kontraktura, b) M. Sudeck, c) M.
Perthes.
20
186. Povreda sindesmoze potkolenice najee nastaje: a)
intenzivnom abdukcijom, b) intenzivnom addukcijom, c) kombinacijom
abdukcije i addukcije. 187. Od tarzalnih kostiju u stopalu, najee
se lomi: a) talus, b) kalkaneus, c) navikularna kost.
188. Prelomi metatarzalnih kostiju najee nastaju kao rezultat:
a) dejstva direktne sile, pri padu sa visine, i sl., b) indirektnim
dejstvom sile na stopalo, c) udruenih povreda skonog zgloba i
metatarzalnih kostiju. 189. Amputacija je: a) odstranjivanje donjeg
ekstremiteta u celini, b) odstranjivanje donjeg i gornjeg
ekstremiteta u celini, c) odstranjivanje ekstremiteta u celini ili
jednog njegovog dela. 190. Amputacija se nikad ne vri zbog: a)
malignih tumora i oboljenja, b) uroenih i steenih deformiteta, c)
tekih degenerativnih oboljenja ekstremiteta. 191. Fantomski bol
predstavlja pojavu bola: a) u operisanom ekstremitetu, b) nakon
ugradnje vetakog zgloba, c) koji traje dugo nakon amputacije i
predstavlja psihosomatsko stanje. 192. Mehanizam povreivanja vratne
kime najodgovorniji za nastanak veine spinalnih fraktura od C2 do
C7 je: a) ekstremna cervikalna kompresija, b) ekstremna fleksija
vrata, c) ekstremna ekstenzija. 193. Za veinu lakih povreda vratnog
dela kimenog stuba se preporuuje ortoza u vidu: a) Thomasovog
okovratnika, b) Philadelphia okovratnika, c) gipsane minerve. 194.
U kom predelu vratne kime se najee nalaze povrede nastale
kompresivnom fleksijom? a) Izmeu C4-5 i C5-6. b) Izmeu C1-2 i C2-3.
c) Izmeu C6-7 i C7-Th1. 195. Mehanizam kompresivne hiperekstenzije
vratne kime oteuje: a) bone strukture prljenova, b) prednje
strukture prljenova, c) zadnje strukture prljenova. 21
196. Mehanizam povreivanja torako-lumbalne kime moe biti: a)
kompresivni i distrakcioni, b) rotacioni i dejstvom sile smicanja,
c) ) kompresivni, distrakcioni, rotacioni i dejstvom sile smicanja.
197. Najee povrede vratne kime kod dece su u novou: a) od potiljka
do C3, b) od C3 do C5, c) donja vratna kima. 198 . Kod prolapsa
intervertebralnog diskusa u neurolokom nalazu zapaamo: a) spazam
paravertebralne muskulature sa bolom, antalgini poloaj i reaktivnu
skoliozu, b) slabost grube motorne snage, snien ili ugaen Ahilov
refleks c) spazam paravertebralne muskulature sa bolom, antalgini
poloaj i reaktivnu skoliozu, slabost grube motorne snage, snien ili
ugaen Ahilov refleks.
199. Visinu lezije kimene modine moemo odrediti: a) neurolokim
pregledom, b) CT-om, c) neurolokim pregledom, Ro grafijom, CT, MRI.
200. Da li se visina lezije kimene modine moe priblino odrediti na
osnovu ispada snezibiliteta? a) Da. b) Ne. 201. Kod radiografije
vratne kime prvenstveno treba zahtevati: a) A-P projekciju, b)
profil vratne kime (lateralni snimak), c) kosi snimci vratne kime.
202. Kompletna lezija kimene modine se manifestuje: a) potpunim
gubitkom motorike, b) potpunim gubitkom senzibiliteta, c) potpunim
gubitkom motorike i senzibiliteta distalno od mesta frakture ili
dislokacije. 203. Discus hernia se najee javlja u: a) cervikalnom
segmentu , b) torakalnom segmentu, c) lumbalnom segmentu. 204.
Coxarthrosis predstavlja: a) specifinu infekciju kuka, b)
degenerativno oboljenje kuka, c) metaboliko oboljenje kuka. 205.
Koksartroze mogu biti: a) primarne i sekundarne, b) primarne,
sekundarne i tercijarne. 22
206. Primarne koksartroze su: a) poznate etiologije, b)
nepoznate etiologije. 207. Kardinalni simptomi za degenerativno
oboljenje kuka su: a) preponski bol, ogranienje pokreta ( unutranja
rotacija i abdukcija), fleksiona kontraktura, b) ishijadini bol,
skraenje ekstremiteta, c) oteano ustajanje i sedanje, hod uz i niz
stepenice. 208. Kod koksartroze se osim preponskog bola, javlja i
bol u: a) lumbosakralnom predelu, b) predelu kolena iste strane, c)
predelu spoljanje strane kuka. 209. Kod dgenerativnog oboljenja
kuka se prvo uoava ogranienje pokreta: a) fleksije, b) unutranje
rotacije, c) ekstenzije.
210. Nakon ugradnje vetakog zgloba kuka poinje se sa
rehabilitacijom: a) odmah sledeeg dana, a sa hodom kada se
uspostavi koordinacija pokreta operisanog ekstremiteta, to je najee
u prva tri dana, b) nakon skidanja drena iz rane, tj. nakon 2 do 3
dana, c) nakon 7 dana. 211. Kimeni stub: a) se sastoji od 8
cervikalnih prljenova b) se sastoji od 12 torakalnih prljenova c)
se sastoji od 6 lumbalnih prljenova 212. Kimeni stub: a) se sastoji
od vratne i slabinske lordoze i torakalne i sakralne kifoze b)
izmeu ostalog ima i ulogu da titi kaudu ekvinu, medulu spinalis,
medulu oblongatu i mali mozak. c) se sastoji od 10 torakalnih
prljenova 213. Kifoza kimenog stuba (koje tvrdnje nisu tane): a) u
torakalnom delu normalno iznosi od 20 do 40 stepeni b) je uvek
patoloki fenomen c) koja nastaje u mladosti (1-17 godina), ee kod
deaka, i manifestuje se poveanom krivinom u grudnom i
grudno-slabinskom delu kime i ponekad bolovima izaziva sumnju da se
radi o bolesti koja se naziva M. Scheuermann. 214. Kifoza kimenog
stuba (koje tvrdnje nisu tane): a) esto nastaje u starosti kao
posledica osteoporoze b) predstavlja krivinu kimenog stuba u
sagitalnoj ravni sa konveksitetom pozadi c) u slabinskom delu
kimenog stuba se naziva spondylolysthesis
23
215. Strukturalna skolioza je: a) deformitet kimenog stuba koji
se ispravlja kada se otklone uzroci poremeaja b) trodimenzionalna
deformacija gde pored krivljenja kimenog stuba u stranu dolazi i do
torzije prljenova sa prateim promenama na rebrima, grudnom kou
i/ili karlici. c) je krivina kimenog stuba u sagitalnoj ravni 216.
Najvei broj strukturalnih skolioza spada u grupu: a) skolioza
vezanih za neuroloke bolesti b) skolioza vezanih za infektivne
bolesti c) idiopatskih skolioza 217. Najvei broj idiopatskih
strukturalnih skolioza spada u grupu: a) infantilnih, b)
juvenilnih, c) adolescentnih 218. Osnovna filozofija u leenju
skolioza je: a) rano operativno leenje b) rano otkrivanje c)
pravovremena vakcinacija kod dece sa genetskom predispozicijom 219.
U principu skolioze kod kojih je osnovna krivina vea od 50 stepeni
se lee: a) kineziterapijom b) TLSO miderima c) hirurkim putem 220.
U principu, skolioze kod kojih je osnovna krivina manja od 20
stepeni se lee: a) kineziterapijom b) TLSO miderima c) hirurkim
putem 221. Kod veoma izraenih skolioza najvie su ugroeni: a)
kardiorespiratorni organi b) medulla spinalis i nervni korenovi c)
bubrezi i urogenitalni trakt 222. Termin Scoliosis oznaava: a)
krivinu kimenog stuba u frontalnoj ravni b) krivinu kimenog stuba u
sagitalnoj ravni c) krivinu kimenog stuba u horizontalnoj ravni
223. Najei razlozi nestrukturalne skolioze su (koja tvrdnje nije
tana): a) skraenje jedne noge b) lumboishialgija c) hemivertebra
224. Na spinalni deformitet se sumnja ako postoji telesna
asimetrija u (koja tvrdnje nije tana): a) visini ramena, b) visini
skapula, c) visini mastoida
24
225. Osnovno dijagnostiko sredstvo za procenu strukturalne
skolioze je: a) RTG kimenog stuba u stojeem stavu b) MRI c)
ultrazvuni nalaz 226. Prognoza idiopatskih strukturalnih skolioza
zavisi od (koja tvrdnje nije tana): a) kotane zrelosti deteta b)
veliine krivine c) uredno sprovedene vakcinacije 227. Spondylitis
ankylopoetica se jo naziva : a) M. Bechterew, b) M. Scheuermann, c)
M. Litlle. 228. M. Bechterew najee zahvata : a)sakroilijane
zglobove i laktove, b) kolena, laktove i kukove, c) sakroilijane
zglobove i kimu dajui ukoenost lea i razliite promene na ostalim
zglobovima. 229. Mesto na kome raste kost se naziva: a) dijafiza a)
fiza c) Haversov kanal 230. Kongentalne anomalije musluloskeletnog
sistema mogu biti posledica: a) genskih mutacija b) davanje
teratogenih lekova novorodjenetu c) povrede u ranom detinjstvu 231.
Kotano tkivo se izmeu ostalog sastoji i od (koja tvrdnje nije
tana): a) hidroksiapatita b) kolagenih vlakana c) mioblasta 232.
Osnovna elija kotanog tkiva se naziva: a) hondroblast b) osteoblast
c) fibroblast 233. Delovi dugih cevastih kostiju su (koja tvrdnje
nije tana): a) epifiza b) dijafiza c) epikriza 234. Fibroblasti su
elije: a) hrskaviavog tkiva b) vezivnog tkiva c) kotanog tkiva
25
235. Na osnovu izgleda, kosti moemo svrstati u (koja tvrdnje
nije tana) : a) pljosnate kosti b)cevaste ili tubularne c)
deltoidne 236. Vaskularizaciju dugih cevastih kostiju obezbeuju
(koja tvrdnje nije tana): a) penetrantne arteriole iz periosta
b)nutritivni krvni sudovi c) a. costaria 237. Jedna od osnovnih
funkcija kotanog sistema u organizmu je i a) Hematopoeza b)
produkcija kisele fosfataze c) produkcija bilirubina 238. Jedna od
osnovnih funkcija kotanog sistema u organizmu je i (koja tvrdnje
nije tana): a) Metabolizam Ca b) Metabolizam P c) Metabolizam
masnih kiselina 239. Hrskavica se sastoji od : a) hidroksiapatita
b) mukopolisaharida c) spongioze 240. Povrine sinovijalnih zglobova
su obloene: a) hijalinom hrskavicom b) hidroksiapatitom c)
fibroznim tkivom 241. Zglob kuka pripada grupi : a) kuglastih
zglobova, b) arkastih zglobova, c) sindesmoza. 242. Na osnovu
komunikacije sa spoljanjom sredinom prelomi se dele na (koja
tvrdnje nije tana): a) otvorene b) zatvorene c) kominutivne 243. Na
osnovu kominucije prelomi se dele na : a) proste b) viestruke c)
zatvorene 244. Patoloki prelom : a) Nastaje na mestu gde je kost
oslabljena preegzistirajuim procesom b) Nastaje dejstvom vatrenog
oruja c) Nastaje viestrukim dejstvom sile, koja kada pojedinano
deluje ne moe da uzrokuje prelom (zamor materijala)
26
245. Sklopetarni prelom : a) nastaje dejstvom vatrenog oruja b)
nastaje dejstvom sile malog intenziteta c) nastaje na bazi
patolokog procesa 246. Stres prelom: a) nastaje dejstvom sile veoma
visokog intenziteta b) nastaje dejstvom sile uvrtanja c) nastaje
viestrukim dejstvom sile, koja kada pojedinano deluje ne moe da
uzrokuje prelom (zamor materijala) 247. Delimini prekid u
kontinuitetu kosti se naziva : a) fisura b) impakcija c)
idiosinkrazija 248. Prelom u vidu "zelene granice" je
karakteristian za: a) deji uzrast b) a mukarce u odraslom dobu c)
za ene posle menopauze 249. Epifizeoliza predstavlja povredu: a)
koja nastaje u starosti, b) koja nastaje po zavretku rasta c) koja
nastaje u dejem i adolescentnom uzrastu. 250. Epifizeoliza
predstavlja povredu: a) hrskavice rasta b) artikularne hrskavice c)
dijafize 251. Prelom kosti: a) je prekid u kontinuitetu kotanog
tkiva b) se uvek lei gipsanom imobilizacijom c) se moe
dijagnostikovati samo uz pomo savremenih dijagnostikih metoda (CT,
MRI, UZ i dr.) 252. Klinikom slikom potpunog zatvorenog preloma bez
dominiraju : a) bol, otok, deformitet, patoloka pokretljivost i
krepitacije. b) bol, otok, pareza, gubitak pulsa c) bol, otok,
gubitak senzibiliteta, nabreklost povrnih vena. 253. Klinika
prezentacija luksacija: a) bol, otok, deformitet, patoloka
pokretljivost i krepitacije b) bol, gubitak pokreta (federirajui
otpor), deformitet c) bol, otok, gubitak senzibiliteta, nabreklost
povrnih vena. 254. Primena transportne imobilizacije nije obavezna
kod: a) velikih povreda mekih tkiva natkolenice b) luksacija
vratnih prljenova c) distorzije runog zgloba 27
255. Osnovni principi transportne imobilizacije su: a) prvo
imobilisati povredjeni segment, izvriti transport, a potom u
adekvatnim uslovima (bolnica) uraditi kardio-respiratornu
reanimaciju b) prvo imobilisati, a potom proveriti vitalne funkcije
c) kod preloma imobilisati 2 susedna zgloba
256. U obavezne postupke na mestu povredjivanja spadaju: a)
kontrola krvarenja b) davanje antibiotika c) davanje AT zatite d)
postavljanje transportne imobilizacije 257. U faze zarastanja
preloma ne spada: a) faza infekcije b) faza imflamacije c) faza
remodelacije d) faza reparacije e) faza intoksikacije 258. Osnovni
nedostatak kod operativnog leenja preloma je: a) poveani rizik od
infekcija b) usporeno zarastanje c) odbacivanje implantata 259.
Metod izbora u leenju otvorenih preloma je : a) intramedularna
fiksacija, b) funkcionalni gips za hod, c) spoljanja fiksacija.
260. Sledei prelomi kada su dislocirani gotovo uvek zahtevaju
operativno leenje: a) prelom vrata butne kosti b) prelom dijafize
fibule c) prelom olekranona ulne d) prelom potkolenice e) prelom
humerusa 261. Deformitet ake nastaje posle: a) Volkmann-ove
kontrakture b) bursitis olecrani c) pes equinovarus-a 262.
Dupuytren-ova kontraktura: a) nastaje posle tekih povreda ake i
podlaktice b) je proliferativna fibrodisplazija subkutanog
palmarnog tkiva, to dovodi do fleksione kontrakture zahvaenih
prstiju c) nastaje kao posledica reumatoidnog artritisa 263.
Dugotrajna kompresija n. ulnarisa dovodi do: a) kandaste ake 28
b) majmunske ake c) visee ake 264. Dugotrajna kompresija n.
medijanusa dovodi do: a) kandaste ake b) majmunske ake c) visee ake
265. Dugotrajna kompresija n. radialisa dovodi do: a) kandaste ake
b) majmunske ake c) visee ake 266. U rane komplikacije otvorenih
preloma spadaju: a) infekcija b) Sudeck-ova atrofija c) Myositis
ossificans d) Compartement sy e) avaskularna nekroza 267.
Komportment sy: a) se nikada ne deava na potkolenici i podlaktici
b) se na podlaktici naziva i Volkmann-ova ishemina kontraktura c)
ne oteuje miie 268. Komportment sy: a) ne oteuje nerve b) je
izazvan poveanim pritiskom u zatvorenom subfascijalnom prostoru c)
dovodi do avaskularne nekroze kosti, to je i njegova najtea
komplikacija. 269. Od preloma karlice esto su prisutne i povrede:
a) uretre b) eluca c) duodenuma 270. Sigurni znaci preloma su : a)
deformacija, b) gubitak funkcije, c) patoloka pokretljivost, d)
bol, e) otok 271. Fractura male sanata predstavlja: a) nezarastao
prelom, b) prelom koji usporeno zarasta, c) zarastao prelom u
nepovoljnoj poziciji 272. Peudoartroza je drugi naziv za: a)
nezarastao prelom, b) loe srastao prelom c) lani prelom 29
273. Meu najee opte komplikacije posle preloma dugih cevastih
kostiju noge spadaju: a) kvadriplegija b) tromboembolije c)
cerebrovaskularni insult
274. Komplikacije leenja preloma kotanom trakcijom su (koja
tvrdnja niju tana): a) uglavnom vezane za dugotrajni prinudni
poloaj u krevetu b) hipostatska pneumonija c) reakcije odbacivanja
implantata. 275. Duboka venska tromboza je: a) veoma retka kod
preloma kuka b) veoma esta komplikacija posle preloma cevastih
kostiju donjih ekstremiteta c) hronino degenerativno oboljenje
krvnih sudova 276. Dugotrajni prinudni poloaj u postelji posle
preloma veoma poveava rizik od nastanka (koja tvrdnja niju tana):
a) infarkta miokarda b) upale plua c) duboke venske tromboze 277.
Najei uzrok akutnog hematogenog osteomijelita je: a)
Staphyilococcus b) Streptococcus c) Ehinococcus 278. Osteomijelitis
predstavlja: a) upalu modanica b) upalu kosti izazvanu infektivnim
agensom c) gubitak kotanog tkiva izazvan metabolikim poremeajima.
279. Akutni hematogeni osteomijelitis: a) najee se javlja u
starijoj ivotnoj dobi b) nastaje hematogenom invazijom kotanog
tkiva piogenim agensom. c) ima spor i progredijentan poetak i tok
280. U klasinoj klinikoj slici akutnog hematogenog osteomijelitisa:
a) uvek je prisutna fistula b) javlja se lokalni bol uz dobro opte
stanje pacijenta. c) dominraju znaci sepse 281. Kod akutnog
hematogenog osteomijelitisa: a) RTG zahvaenog segmenta je od
presudnog znaaja za postavljanje dijagnoze b) hemokultura je uvek
negativna c) nalaz gnoja u punktatu zahvaene kosti potvruje
dijagnozu 282. Osteo-artikularna tuberkuloza je: a) hronino,
negnojno zapaljenje kostiju i zglobova 30
b) akutno, gnojno zapaljenje kostiju i zglobova c) metabolika
bolest kostiju 283. Tuberkulozom su najee zahvaeni: a) ruke (spina
ventoza) b) kimeni prljenovi (i to Th6 do L3) c) stopala 284. Kod
kotano-zglobne tuberkuloze: a) poetak bolesti uvek je akutan b)
poetak bolesti uvek je polagan i podmukao c) bolest poinje uvek
visokom temperaturom 285. Najtea komplikacija kotano-zglobne
tuberkuloze je: a) nastanak kaverne b) razvoj paraplegije, gibusa i
hladnog apscesa (Pott-ov trijas) c) nastanak epilepsije 286.
Kotano-zglobna tuberkuloza se: a) lei samo hirurkim metodama b) moe
leiti i samo fizikalnim procedurama c) lei tuberkulostaticima 287.
Karakteristika hroninog osteomijelitisa: a) je nastanak sekvestara
(infektivna, mrtva kost okruena sklerotinom, slabo vaskularizovanom
reaktivnom kosti) b) je veoma brz nastanak patolokih preloma c) je
da se primenom penicilina (7 do 10 dana) moe veoma efektno
eradicirati primarno arite
288. Najee izrasline na aci su: a) gigantocelularni tumori
tetivnih ovojnica b) benigni tumori kostiju c) ganglioni (higromi)
289. Najei maligni tumori kostiju su : a) adenokarcinomi, b)
sekundarni (metatstatski ) tumori, c) plazmocitomi. 290. Znaci
maligniteta tumorske izrasline su: a) jasno ograniena, lako
pokretna u odnosu na okolne strukture b) velika, duboko usaena,
vrsta masa, fiksirana za okolne structure, c) bezbolna, potkono
locirana, meke konzistencije 291. Koju od navedenih promena
svrstavamo u tumorima sline lezije : a) Osteoblastom b)
Hondrosarkom c) Solitarna kotana cista 292. Koju od navedenih
promena svrstavamo u tumorima sline lezije : 31
a) Aneurizmalna kotana cista b) Hondroblastom c) Osteosarkom
293. Najei primarni maligni tumor kostiju je: a) Multipli mijelom
b) Hondrosarkom c) Ewingov sarkom 294. Najei primarni maligni tumor
kostiju u adolescenciji je: a) Ewingov sarkom b) Hondrosarkom c)
Osteosarkom 295. Solitarna (juvenilna) kotana cista: a) je maligna
proliferacija, koja se odlikuje stvaranjem velike upline u kostima
b) je upljina u kostima ispunjena tenou i ograniena tankim slojem
fibroznog tkiva, koja moe da izazove istanjenje korteksa i patoloki
prelom c) nastaje uglavnom posle 30. godine ivota 296. Sekundarni
kotani tumori: a) znatno su rei od primarnih b) javljaju se
uglavnom kod dece c) esto uzrokuju patoloke prelome 297. Metastaze
u kostima veoma esto daju (koja tvrdnje nije tana): a) tumori
prostate b) tumori titaste lezde c) tumori koe 298. Veoma retko
daju metastaze u kostima: a) tumori koe b) tumori bubrega c) tumori
plua 299. Metastaze se najee javljaju : a) distalno od ramena i
kolena b) centralnim delovima skeleta c) pre svega u kostima sa
masnom kosnom sri 300. Metastaze se najee javljaju u : a) kimenim
prljenovima i rebrima b) sakralnim segmentima skeleta c) tarzalnim
I karpalnim kostima
301. Osteosarkom a) najee se javlja u 4. deceniji ivota, kod ena
b) u svim uzrasnim grupama podjednako c) u 2. deceniji ivota 302.
Osteosarkom: 32
a) najee se javlja u kostima blizu kolena b) kimenim prljenovima
c) kostima ruja 303. Sindaktilija je : a)najea kongenitalna
deformacija ake i predstavlja spojenost 2 ili vie susednih prstiju
b) je nedostatak 2 ili vie prstiju na aci c) rascepljena aka 304.
Deformiteti stopala: a) Pes plonovalgus je najtei deformitet
stopala kod dece, koji gotovo uvek ostavlja trajne posledice b) Pes
equnovarus je urodjeno oboljenje stopala, ee kod devojica, i gotovo
uvek dolazi do spontanog korigovanja deformiteta c) Pes cavus je
deformitet koji se karakterie podignutim medijalnim uzdunim lukom
stopala. ee se javlja kod izvesnih neurolokih oboljenja
(Fridrajhova ataksija, poliomijelitis,...) 305. Bol u prednjem delu
stopala izaziva: a) tendinitis Ahilove tetive b) Hallux valgus c)
Apophysits calcanei (M.Sever) 306. ta nije karakteristino za pes
equinovarus: a) plantarna fleksija skonog zgloba b) varus stopala
c) valgus kalkaneusa 307. Kod ukljevitog stopala (hallux valgus)
palac je: a) deviran upolje, a u teim sluajevima podvlai se pod II
prst b) mukarci znatno ee oboljevaju c) V prst je deviran unutra, a
u teim sluajevima se podvlai ispod IV prsta 308. Distorzija
(uganue): a) predstavlja povredu zgloba kod koje su zglobne povrine
izgubile svoj normalan anatomski odnos b) oznaava povredu
ligamenata i ostalih mekih tkiva koji daju vrstinu zglobu c) je
povreda koja uvek zahteva vienedeljnu imobilizaciju povreenog
zgloba 309. Kliniki znaci i simptomi traumatskog iaenja su (zaokrui
pogreno): a) federirajui otpor pri pasivnim pokretima b) bol c)
poviena telesna temperatura 310. Ortopedska repozicija predstavlja
: a) nasilno ispravljanje deformiteta nekog zgloba, b) nasilno
lomljenje kostiju na mestu najveeg deformiteta, c) postupak
nametanja i dovoenja prelomljenih kotanih fragmenata ili iaenih
zglobnih tela u normalne ili priblino normalne anatomske odnose.
311. Osteosinteza predstavlja : a) operativni postupak
privrivavanja kotanih fragmenata posle preloma ili osteotomije,
33
b) operativno odstranjenje dela kosti, c) presecanje kosti. 312.
Artrodeza je : a) operativno otvaranje zgloba, b) postupak
operativnog ograniavanja pokreta zgloba u jednom pravcu, c)
operativni postupak ukoenja zgloba. 313. Osteosarkom najee daje
metastaze u: a) jetri b) mozgu c) pluima 314. Osnov terapije
osteosarkoma je: a) radikalna amputacija zahvaenog ekstremiteta b)
kombinacija polivalentne hemioterapije i iroke resekcije
(amputacije) c) kombinacija iroke resekcije (amputacije) I
antibiotske terapije 315. Artritis je : a) upala zgloba b) upala
pokosnice c) degenerativno oboljenje zgloba 316. Septini arthritis
je: a) reaktivna upala zgloba b) gnojna upala zgloba c) autoimuno
oboljenje zgloba 317. Predisponirajua stanja za pojavu septinog
artrita su (koja tvrdnje nije tana): a) upotreba kortikosteroida b)
dijabetes mellitus c) infarkt miokarda
25.o2.2005 godine Kragujevac
34
