Osnovi elektronskogposlovanja

Dr Borislav Jošanov

Istorija razvoja elektronskog poslovanja

Pojam e-poslovanja

• prvi pojam elektronskog poslovanja (e-business) koristi IBM 1997. godine

• označava svaku vrstu razmene poslovnih transakcija u kojoj strane učestvuju elektronskim putem, preko računarskih mreža, umesto razmene klasičnih dokumenata ili direktnih fizičkih kontakata

• izvori elektronskog poslovanja nalaze se u elektronskoj trgovini

Elektronska trgovina• segment svog sledbenika, e-poslovanja

• e-trgovina (e-commerce) obuhvata preduzimanje trgovinskih aktivnosti pomoću računara i telekomunikacionih mreža

• razmena informacija, podataka i vrednosti izmeñu dve ili više strana

• procesi prenosa vlasništva nad odreñenim proizvodima ili prava da se koriste dobra ili usluge

• završava se kada obe strane postignu dogovor o kupovini i prodaji

Elektronske transakcije

• elektronske transakcijesu trgovinske razmeneizmeñu dve strane usvim fazama posla kojese sprovodeelektronskim putem

elektronska trgovina

elektronsko poslovanje

elektronska trgovina

Internet trgovina

Web

TrgovinaEDI

EFT

Deset “zapovesti” elektronskog poslovanjaSledeća velika stvar nije nikada ono što očekujemo!Loš menadžer klasične ekonomije biće loš menadžer nove ekonomije!Jednog dana email možda neće biti besplatan!Mladost nije isto što i inteligencija!Ono što je moderno ne mora biti i profitabilno!Lokacija na Webu nije isto što i radnja!Niko ne želi kupiti hleb preko Interneta!Voće sa niskih grana već je odavno neko pobrao!Deca će odlučivati o tome kojim ćemo se tehnologijama koristiti u budućnosti!Internet može razviti, ali i uništiti svaku kompaniju!

Alan Turing1912 - 1954

osnivač računarskih nauka, vizionar, filozof, matematičar i razbijač šifarskih kodova

razvio Bombu, računarsku mašinu koja je dešifrovala Enigmutvorac Turingove mašine i Turingovogtesta za mašinsku inteligenciju

Vannevar Bush1894-1974• direktor nacionalnog Ureda za naučna istraživanja SAD•1945. napisao programski esej ‘As We May Think’u kojem opisuje Memex,teorijsku mašinu koja je inspirisala tvorce Interneta

Nastanak računarskih mreža: MIT

• ‘61: prvi rad o mrežama sa paketnim prenosom

• povezani računari u Kaliforniji i Kembridžu

• ‘62: objavljen memorandum o galaktičkoj mreži

J. C. R. Licklider1915-1990

radeći na ARPAnet projektu definisao standardizacijuveza grupe različitih računarskih sistema,tj. galaktičku mrežu

DARPA (Defence Advanced Research Project Agency) projekat

• Pokrenulo je ministarstvo odbrane SAD 1963. godine

• Vojni projekat: mreža sa distribuiranom kontrolom

• Može funkcionisati u slučaju da su neki čvorovi i veze izbačeni iz upotrebe

• Vode ga stručnjaci sa MIT

Paul Baran

roñen 1926. u Poljskojtvorac ideje o distribuiranoj mreži i ‘packet switching’prenosa (slanje u blokovima sa naknadnim spajanjem)

Larry Roberts

•‘otac’ ARPAneta•od 1965. (sa 29 godina)vodio je tim inženjera u ovom projektu•glavni arhitekta Interneta

Interface Message Processor

Hardver za mrežu ARPAsa paketnim prenosomkonfigurisan 1969. godineprva veza: UCLA-StanfordPrvi ruteri: IMP

Douglas Engelbert

roñen 1925. godine, vizionaru ’60-im izmislio miša i pisao oonline konferencijama i kolaboracijiu ARPA projektu razvio NLS(oNLine System) kao podrškudistribuiranoj kolaboraciji

Rezultat projekta• Krajem 60-ih 12 univerziteta umreženo sa

prenosom od 56KB/s• Formirana mreža univerziteta ARPA• Glavni rezultat: elektronska pošta Ray

Tomlinsona

Bob Metcalfe

•roñen 1946. u Bruklinu, NY•tvorac Ethernet mreža kao nadgradnje Aloha mreža

Nastanak ARPANET-a• Godine 1970. na ARPA mrežu priključena

ALOHANet sa Havaja • Godine 1971. nastaje ARPANET

Vinton Cerf• završio Stanford 1965. godine

•‘otac’ Interneta• jedan od koautora TCP/IP protokola• sada je glavni strateg Interneta za MCI WorldCom

TCP/IP

• 1974. pojavljuje se opis protokola TCP/IP, nosioca otvorene arhitekture

• TCP (Transmission Control Protocol - poruke prenosi u nepromenjenom obliku) i IP (Internetworking Protocol – zadužen je za komunikaciju izmeñu mreža)

• Standardni protokol DoD od 1980. godine• Pojavio se u fizičkom obliku 1982. a uključen u

ARPANET 1983. godine

‘Roñenje’ Interneta• 2. septembra 1969. pušten prvi ruter na

UCLA univerzitetu• 20. oktobra 1969. uspostavljena prva

komunikacija na relaciji UCLA - Stanford

Elektronska pošta

• Izdvojena je iz ARPANET-a 1981. godine pod nazivom CSNet

• U Velikoj Britaniji JANET 1984. godine • U SAD NSFNet 1986. godine kao mreža

univerziteta SAD – iz nje nastala elektronska pošta Interneta

Nastanak Interneta (1)

• Godine 1984. ARPANET se razdvaja na civilnu ARPAnet i vojnu MILNET

• Godine 1986. na ARPAnet se priključuje mreža super-računara NSFNET

• Počinje priključenje privatnih mreža velikih kompanija

• Godine 1992. priključeno milion računara• Početkom 2000. preko 10 miliona računara• Svake godine dvostruko više korisnika

Nastanak Interneta (2)• Početkom '90-ih godina: komercijalne

računarske mreže (Compuserve, AOL...)• Akademska mreža postaje komercijalna• Njihovim povezivanjem nastaje mreža mreža:

Internet• Kontrola i upravljanje saobraćajem Interneta:

Nacionalna agencija za bezbednost SAD - NSA

Ted Nelson

voña nezavršenog Xanadu projekta globalnog sistema izdavaštvauveo pojam ‘hipertekst’uticajan u svetu računarstva sa obično suprotnim stavovima

Tim Beerners Lee•Englez, diplomirao na Oxfordu 1980. godine•radi na MIT•1990. u Cernu napisao HTTP i browser za WorldWideWeb po konceptu W3C•1991. razvio softver za WorldWideWeb server

Marc Andreesen•razvio Mosaic, prvi browser sa dobrom podrškom grafici, za Unix, Mac i Windows•iz njega nadgradio Netscape browser, komercijalni (sa SSL kriptografijom) i osnovni server

Ekspanzija Interneta• 21.12.1994. lansiran Netscape

Browser, za 6 meseci prodat u više od 5 miliona primeraka

• 1994. Hotwired.com: prvi oglasi podržani banerima

• Microsoft je Internet Explorer uključio u operativni sistem Windows

• Google pretražuje 4.300.000.000 Web stranica

• 1995-2000. e-commerce I: pionirski period,više hiljada dot-com firmi sa finansijskim kapitalom od preko 125 milijardi dolara

• 2000. na Internet povezano oko 350 milionaračunara, a zabeležen je trend rasta od oko45% godišnje

• april 2000. akcije NASDAQ pale za 10%• april 2000./juni 2001. godine 564 dot-

kompanija bankrotiralo• 2001. počinje e-commerce II: nastaju

profitabilne i inovativne firme

Razvoj e-trgovine

Internet danas

• 2001. oko 4 milijarde HTML stranicaraspoloživih na Internetu, a svaki danna mrežu stiže još 7 miliona novih stranica

• 2006. u svetu zabeleženo više od milijardu korisnika Interneta

• 2009. u svetu oko 1.670.000.000 korisnika Interneta

173.4 %60.1 %20,838,0197,620,48034,700,201Oceania & Australia

873.1 %30.0 %175,834,43918,068,919586,662,468Latin America & Caribbean

132.9 %73.9 %251,735,500108,096,800340,831,831North America

1,360.2 %23.7 %47,964,1463,284,800202,687,005Middle East

282.9 %50.1 %402,380,474105,096,093803,850,858Europe

516.1 %18.5 %704,213,930114,304,0003,808,070,503Asia

1,359.9 %6.7 %65,903,9004,514,400991,002,342Africa

Growth2000-2009

PenetrationPopulation

Internet UsersLatest Data

Internet UsersDec. 31, 2000

Population( 2009 Est.)

World Regions

WORLD INTERNET USAGE AND POPULATION STATISTICS

282.9 %50.1 %402,380,474TOTAL Europe

216.6 %79.8 %48,755,000United Kingdom

3,250.0 %14.7 %6,700,000Ukraine

1,225.0 %34.5 %26,500,000Turkey

333.3 %64.8 %1,300,000Slovenia

550.6 %35.3 %2,602,478Serbia

81.5 %85.7 %3,993,400Norway

266.0 %85.4 %14,272,700Netherlands

-41.7 %280,000Montenegro

2,923.3 %43.9 %906,979Macedonia

1,022.2 %50.0 %2,244,400Croatia

20,485.7 %31.2 %1,441,000Bosnia-Herzegovina

23,100.0 %15.9 %580,000Albania

User Growth(2000-2009)

% Population(Penetration)

Internet Users,Latest Data

EUROPE

Nova ekonomija• Tehno-ekonomska paradigma• Aktuelna je od 1997. godine• Osnova velike ekspanzije post-industrijskog

društva u primeni ICT• Internet proglašen opštim dobrom čovečanstva• Poslovno okruženje izloženo stalnoj

neizvesnosti i velikim promenama

• Brzina reagovanja je postala neminovnost

• Novi izvor prihoda predstavljaju informacije i znanje

Dva modela reagovanja• manje skloni korenitim izmenama uključuju

nova znanja i dostignuća u postojeće modele poslovanja

• radikalnije kompanije stvaraju nove modele poslovanja prilagoñene novom ambijentu svetskog tržišta

Odnos klasične i nove ekonomije

• poslovno okruženje iz lokalnog i fizičkog ambijenta prelazi u globalni i virtuelni

• fizički i opipljivi poslovni resursi prelaze sve više u mrežni ambijent i postaju neopipljivi

• periodične i postupne promene dobijaju veliku brzinu i postaju stalne i nepredvidive

• masovna proizvodnja se zamenjuje sa pojedinačnom, prema željama pojedinaca

• fizička infrastruktura poslovanja postaje mrežna i elektronska

Organizacione promene• tradicionalna hijerarhijska organizacija

poslovanja zamenjuje se novom organskom, modularnom i virtuelnom

• umesto tradicionalnih modela nastaju inovativni

• strategija poslovanja prelazi sa lanca na mreže vrednosti

• novi modeli upravljanja zahtevaju nove menadžerske profile

• razvijaju se nove metrike analize uspešnosti

Načela nove ekonomije• Kompleksnost: veliki broj komponenti,

neureñenost, otvorenost i holistički pristup sistemu

• Haos: potrebno stvaralaštvo u rešavanju i ispitivanju novih odnosa

• Sinergija: udruživanjem se dobijaju efekti veći od zbira efekata onih koji se udružuju

Društvene osnove za primenu EP

• Kvalitet informaciono-komunikacione infrastrukture

• Nivo ekonomskog razvoja• Kulturni nivo društva• Pravna regulativa za ovakav način rada

kultura

ekonomski faktori

pravotehničkainfrastruktura

potrebno

stanje

Švajcarska 2004.

E-spremnost

• prihvatanje kupaca i kompanija (25%)• povezanost i tehnološka infrastruktura (20%)• poslovno okruženje (15%)• društveno i kulturno okruženje (15%)• vladina politika i vizije (15%)• zakonsko okruženje (10%)

Rang-lista 2009.1 Denmark 8.872 Sweden 8.673 Netherlands 8.644 Norway 8.625 United States 8.606 Australia 8.457 Singapore 8.358 Hong Kong 8.339 Canada 8.3310 Finland 8.30

O rangiranju 2009.

• izmeñu 70 rangiranih zemalja nalazi se 30 evropskih država

• Slovenija je zadržala 29. mesto na rang-listi, 18. meñu evropskim zemljama

• Čile je na 30. mestu• Rusija je na 59. a Kina na 56. mestu• Ukrajina na 61. i Azerbejdžan na 70.

mestu su najslabije rangirane evropske zemlje

Organizacione promene pod uticajem EP

• obrade podataka u elektronskom poslovanju vrše se apriori i poslovni dogañaji slede nakon evidentiranih podataka i na osnovu njih

• ma kako razvojni tim široko uključio korisnike u razvoj, uvek će postojati oni koji smatraju da su u tome zaobiñeni ili nedovoljno konsultovani

• poslovanje se sve više seli sa klasične na elektronsku infrastrukturu

Očekivani problemi I

• informacije o greškama učinjenim u toku uvoñenja brzo se uočavaju i šire meñu korisnicima

• trivijalna greška u funkcionisanju će oterati veliki broj kupaca

• organizacione granice izmeñu partnera u pružanju on-line usluga obično nisu precizno postavljene

• promene na tržištu nameću brze promene on-line sistema, tako da je razvojni postupak skoro stalno prisutan

• kompleksnost veza izmeñu partnera u on-line uslugama dovodi do grešaka u komunikaciji i birokratizacije, što usporava donošenja odluka

Očekivani problemi II• prestaje da postoji mogućnost intervencija za

ranije isporuke i o tome treba voditi računa

• uvek će postojati oni koji smatraju da su u tome zaobiñeni ili nedovoljno konsultovani i zbog toga dolazi do konflikta sa razvojnim timom

• pojedine aplikacije IS je potrebno ponovo kreirati, što može uticati na troškove i kašnjenje razvoja

• potrebno je uporediti da li su efekti sistema oni koji su bili planirani, a dužnost menadžera je da odrede šta će se i kako meriti

okruženje e-poslovanja, e-strategija i e-marketing

menadžment

aplikacije

tehnologija

administracijai agencije

gradjani/kompanije

e-vlada

e-poslovanjekompanija

ERP

komercijala

e-dizajn

e-radnjaodnosi sapartnerima

e-snabdevanje e-trgovina

poslovnipartner

kupac

CMS/DMS/portalB2BB2BB2C

upravljanje odnosimasa snabdeva čima: SRM

upravljanje odnosimasa kupcima: CRMe-organizacija

upravljanje lancimasnabdevanja

upravljanje lancimasnabdevanja

intranetInternetextranet

tehnologijaB2E/E2E

e-inženjering

razvoj i istraživanjei operacionalizacija

Osnovni pojmovi o Internetu

Definicija Interneta

Internet je globalni skup računarskih mreža meñusobno povezanih pomoću TCP/IP protokola koje čine javni, distribuirani, multimedijalni informacioni sistem sa više od milijardukorisnika.

Ključne odrednice Interneta

• Globalno povezivanje korisnika u celom svetu: malih lokalnih mreža, velikih državnih, nacionalnih i internacionalnih u jednu jedinstvenu mrežu

• Pristup velikom broju informacija, tekstova, grafika, zvuka, programa i ljudi

Povezivanje računarskih mreža• rezavisno od hardvera i softvera• realizovano je kreiranjem specijalnog

protokola iz 2 dela: • IP (Internet Protocol) uspostavlja pravila za

prenos podataka izmeñu korisnika• TCP (Transmission Control Protocol)

obezbeñuje siguran i pouzdan prenos podataka

Slojevi komunikacije

Pregleda č

TCP format

IP protokol

Ethernet format

001001110101011 (prenosna linija)

Koncept galaktičke mreže• Jedinstvena identifikacija svakog računara na mreži:

IP adresa sa 4 grupe brojeva

• Adresiranje jednostavno za rukovanje: Sun-ov sistem imena domena

• Paketni prenos: Baranov IP packet switching sa prenosom u manjim, spojivim celinama

• Odreñivanje puta: ruteri usmeravaju saobraćaj i prevode poruke izmeñu različitih ICT

• Pouzdanost: TCP Vintona Cerfa sprečava gubitak paketa i dugo čekanje na njih

• Standardizacija: mrežne i komunikacione tehnologije potpuno standardizovane

Koncepti postavke TCP protokola

• svaka od mreža funkcioniše posebno, bez izmena u povezanju na Internet

• komunikacija zasnovana na najboljm pokušajima sa ponavljanjem slanja paketa

• čvorovi u mreži funkcionišu po principu crnih kutija, ne zadržavajući nikakve informacije o paketima koji su prošli

• nema globalne kontrole operativnog nivoa

Internet asocijacije I• ISOC (Internet Society) meñunarodna organizacija

koja brine o širenju i tehničkom razvoju Interneta,njegovoj budućnosti i formiranju pravila za rad

• IAB (Internet Architecture Board) bavi se osmišljavanjem tehničkih detalja rada Interneta, nadgleda svoje delove - IRTF i IETF

• IRTF (Internet Research Task Force) bavi se istraživanjima vezanim za protokole, aplikacije, arhitekturu i tehnologije

• IETF (Internet Engineering Task Force) bavi se evolucijom arhitekture Interneta i njegovim funkcionisanjem, održava TCP/IP i druge protokole

Internet asocijacije II• ICANN (Internet Corporation for Assigned Names

and Numbers) odgovara za funkcionisanje dodele prostora za adrese i sistem naziva domena prema IP protokolu

• InterNIC (Internet’s Information Network Center) upravlja dodelom Internet imena i adresa na jedinstven i nekonfliktan način

• W3C (World Wide Web Consortium) brine o razvoju interoperatibilnih tehnologija i Web standarda

rs

Delatnosti.aero – vazdušni prevoz.biz – poslovne firme.com – poslovne organizacije.coop – kooperacije.edu – obrazovne institucije.gov – vladine organizacije.info – pružaoci informacija.mil – vojska.museum – muzeji.name – pojedinci.net – mreže računara.org – neprofitne organizacije i fondacije.pro – profesionalci

Backbone

• vrlo brza, osnovna mreža saobraćaja na Internetu

• na ovu mrežu se povezuju regionalne i mreže pojedinih pružalaca usluga

Backbone

Regionalne mreže Regionalne mreže

Pružaociusluga

Pružaociusluga

Pružaociusluga

Lokalnipružaociusluga

Lokalnipružaociusluga

Lokalnipružaociusluga

Lokalnipružaociusluga

Korinici Korinici Korinici Korinici Korinici

Provajderi Interneta

• telefonske kompanije• sistemi kablovske televizije• hardverske i softverske kompanije• univerziteti• trgovačke kompanije• telekomunikaciona industrija

Glavne funkcije provajdera

• Uspostavljanje globalnih komunikacionih veza

• Elektronska pošta• Web hosting• ...

Izbor provajdera• usluge dostupne 24/7/365• dostupnost tehničke podrške

• kvalitet veze, brzina prenosa, kapacitet • mirroring sajta (više dostupnih kopija)

• e-mail i ftp usluge• zaštita servera• softverska podrška (podaci o posetama,

multimedijalni servisi, ćaskanje idr.)• cena usluga

• iskustva drugih

Povezivanje na Internet I• pomoću modema i telefonskih linija sa propusnim

opsegom od 64 Kb/s• preko ISDN-a (Integrated Services Digital Network)

sa propusnim opsegom od 144 Kb/s ili 1984 Kb/s

• optičkim kabelom sa pružaocem usluga kablovske televizije, do 1Mb/s

Povezivanje na Internet II• Bezžični pristup digitalnom radio vezom uz propusni

opseg od 256Kb/s do 3 Mb/s

• Pomoću digitalnih linija po ATM, X.25 ili Frame relay protokolima sa 2 Mb/s

• Visoki propusni opseg do 32Mb/s pomoću specijalnih bakarnih kablova i DSL tehnologija

Internet servisi• elektronska pošta• daljinsko preuzimanje datoteka• telnet

• diskusione grupe• ćaskanje

• World Wide Web

Elektronska pošta

• electronic mail (e-mail) kombinuje ekspeditivnost telefonske i trajnost pisane komunikacije

• autor Ray Tomlison, učesnik ARPANET projekta, u septembru 1971. godine

• program se zvao SNDMSG• uveo simbol @ u adresu• prva poruka: QWERTYUIOP

Koncept e-maila

• e-mail omogućava slanje poruke drugom korisniku ili njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz obavezan uslov da su njihove adrese poznate

• pružalac usluga svakom klijentu obezbeñuje poštanski pretinac za njegove poruke tj. deo memorije na njegovom disku

• prenos poruke iz pretinca do klijenta vrši se samo kada je poruka pristigla u pretinac i klijent to zahteva

• poruke sadrže tekst, ali im se mogu dodati i drugi sadržaji

Adresiranje

• adresa pretinca formata: ime@organizacija.područje

• ime: odreñuje vlasnika pretinca, mora biti jedinstveno za organizaciju i područje

• organizacija: institucija koja je vlasnik ovog pretinca ili drugi pružaoci usluga (gmail, yahoo, hotmail...)

• područje: geografsko područje (odreñeno ISO standardom 3166) ili delatnost, za Srbiju: RS

Funkcije elektronske pošte• priprema pisma• priključenje proizvoljnog dokumenta

• korišćenje adresara• korišćenje mnemoničkih adresa

• slanje pisma (na jednu ili više adresa)• arhiviranje poslatih pisama

• prijem i čitanje pošte• arhiviranje primljenih pisama

• odgovaranje na primljeno pismo• prosleñivanje pisama

Daljinsko preuzimanje datoteka• preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa

sa udaljenog servera (download), počev od 1973.

• osnova: protokol za prenos datoteka (File Transfer Protocol - FTP)

• prenose se javne datoteke (public file) ili uz lozinku datoteke namenjene samo odreñenom krugu, sa udaljenog servera, a na zahtev korisnika

• najpoznatiji program: WS_FTP

Telnet

• nastao 1974. godine• omogućava pristup udaljenom računaru

pomoću programa za emulaciju terminala, na poznatoj adresi, uz predstavljanje i lozinku

• koristi se za udaljeno administriranje računara• problem: zloupotreba pristupa sa visokim

ovlašćenjima

Diskusione grupe• koriste se od 1979. godine• UseNet Discussion Groups• okupljaju se na osnovu zajedničkog interesa• korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim

učesnicima u grupi• razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe

sa direktnim slanjem poruka• grupe hijerarhijski organizovane u kategorije i

potkategorije• prijava ili pretplata su slobodni za svakoga• najproduktivnija razmena informacija u svetu• registrovano više od 100.000 ovakvih grupa

Ćaskanje (Chatting)

• u primeni od 1988. godine

• organizivano na sistemu IRC (Internet Relay Chat), program IRC Client

• omogućava konverzaciju na neformalan način• privatna i pozivna komunikacija slična telefonu uz

mogućnost razmene datoteka

• pismeno, govorno i grafičko čavrljanje• učešće pod nadimcima ili pseudonimima

• najčešći korisnici - žene

Internet telefonija

• napredna varijanta ćaskanja

• direktna veza izmeñu Internet adresa • razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom

• neophodna odgovarajuća opremljenost računara• izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog

znatno niže cene: cena impulsa do pružaoca usluga + cena njegovih usluga

• ugrožen monopolski položaj telefonskih kompanija

World Wide Web

• mrežni servis za organizovanje informacija dostupnih korisnicima Interneta u obliku hipermedijskih dokumenata (tj. Web stranica)

• sinonimi: WWW, W3,the Web

Šta je WWW?

• biblioteka sadržaja koji koriste Internet kao komunikacinu strukturu

• veze dokumenata koji se nalaze na računarima povezanim preko Interneta

• neformalna kolekcija konvencija za rukovanje ovim sadržajima

Šta je WWW?• sistem koji koristi Internet za obezbeñivanje,

organizovanje, pristupanje i predstavljanje informacija u obliku teksta, zvuka, slike ili animacije

• Web stranice : osnovni dokumenti u koje se strukturiraju informacije na WWW

Sadržaj WWW

• sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih na različitim lokacijama u celom svetu

• računari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju se Web serveri

• napisani su pomoću specijalnog jezika koji se naziva HTML

• sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i uputstva kako će oni biti prikazani

• ovi fajlovi se nazivaju Web stranice

Veze stranica hiperteksta

• HyperLink: veze izmeñu Web stranica• ne postoje prostorna i funkcionalna ograničenja

za uspostavljanje ovih veza• oni su osnova za pretraživanje Web stranica

(browsing)

Funkcije Web sajta• sa Web strane moguće je

direktno poslati elektronsku poštu ili preuzeti datoteku

• može se povećavati funkcionalnost Web strana pomoću kratkih programa (apleti)

• mogućnost direktne veze Web sajta sa bazom podataka

Pristup Web stranama• programi za pristup nazivaju se

pregledači, čitači ili brauzeri (browser)

• jedno gledanje Web strane –poseta (visit)

• skup pristupa Web strani –saobraćaj (traffic)

• odreñivanje broja poseta Web strani – brojači (counters)

• registracija poseta Web strani –Log File

Alati za snalaženje na Internetu

• direktorijumi ili katalozi predmeta (Directory)

• pretraživači informacija (Search Engine)

Direktorijumi

• metabaze podataka preuzetih sa Interneta, ureñene kao katalozi predmeta u bibliotekarstvu

• programi za njihovo pretraživanje po ključnim rečima

• upis u direktorijum traži vlasnik sajta• pretraživanje je hijerarhijsko i sekvencionalno• najpoznatiji: Yahoo! i Britanica Internet Guide

Pretraživači informacija• unapreñeni direktorijumi sa programima za

pretraživanje Interneta• omogućavaju korisniku navigaciju sa logičkim

operacijama izmeñu ključnih reči• program koji sprovodi ove aktivnosti naziva se

spider ili crawler

• najpoznatiji: Google, Alta Vista, Lycos, Excite, Northen Light i Infoseek

Načini pretraživanja• postupak rada pretraživača je poslovna tajna

• posećuje Web sajtove, izvlači reči koje smatra ključnim i smešta ih u svoju bazu (Alta Vista)

• kolaborativna tehnika filtriranja zasniva se na prebrojavanju korisnika koji su se povezali sa odreñenim sajtom (Google)

• nova generacija pretraživača usmerena na pojedine oblasti: sport, vesti, medicina, finansije, pravo

Problemi u primeni Interneta • Internet je danas legatni sistem• kako je proizišao iz vojne mreže, koja je

distributivno (a ne konverzacijski) organizovana, prisutna je sporost u online procesima

• Internet dostiže granicu predviñenu IP adresama

• distribuciju WWW dokumenata nije trebalo da prati šta se prethodno dogodilo

• Web sajtovi su po svojoj osnovnoj prirodi statični, sa unapred fiksiranim i arhiviranim sadržajem

• Internet sigurno nije najsigurnije mesto na svetu

Internet nema

• kontrolu kvaliteta

• centralizovanu kontrolu• garanciju isporuke

• sigurnosne garancije• garanciju privatnosti

Razlozi za prodor Interneta• nijedna kompanija nije "vlasnik" prava za

objavljivanje sadržaja na Internetu

• Web čitači dostupni su besplatno svim korisnicima računara i nezavisni su od hardversko-softverske platformme

• fleksibilnost Web čitača dozvoljava stalno dodavanje novih funkcija

• Internet je otvoren za svakoga i niko ne može kontrolisati njegovo korišćenje

Rast InternetaRast Interneta

StandardiStandardi

Pogodnost isvestranost

čitača

Pogodnost isvestranost

čitača

Jednostavnostkreiranjasadržaja

Jednostavnostkreiranjasadržaja

Jednostavnostkorišćenjasadržaja

Jednostavnostkorišćenjasadržaja

Intranet

• intranet je Internet u malom : to su informacioni sistemi zasnovani na Internet tehnologijama, pre svega WWW

• osnova : brze lokalne računarske mreže sa više servera (meñu kojima je obavezno bar jedan Web server) i radnih stanica sa Web čitačima, a zasnovane su na klijent - server arhitekturi

Infrastruktura intraneta

• heterogena mreža zasnovana na TCP/IP protokolu i klijent-server arhitekturi

• bar jedan Web server• softver za pristup bazama podataka na

intranetu • DBMS• klijenti sa Web čitačima

Vatreni zid

InternetInternet

Intranet vs. klasični IS• brzi razvoj na velikom broju platformi

• pristup u postojeće informacione sisteme• mogućnost korišćenja skladišta podataka

• razvoj na postojećim mrežama uz znatno niže troškove

• značajno kraće vreme uvoñenja

• manja sigurnost

• zaštićena mreža sa stalnim poslovnim partnerima, zasnovana na Internet protokolima

• informacioni sistem koji koristi Internet kao spoljašnju komunikacionu infrastrukturu za komuniciranje sa drugim informacionim sistemima ili drugim delovima internog informacionog sistema (intranetima)

• zamena za klasične javne i privatne mreže

• vrlo jednostavna razmena informacija po niskoj ceni

Ekstranet

Internet

Problemi ekstraneta

• nije dovoljno pouzdan• performanse prenosa su nepredvidljive

• sigurnosni problemi: verodostojnost, prisluškivanje, upad u sistem, nepriznavanje učešća u transakciji i dr.

Pažnja!

Extranet ima smisla razvijati samo ako njegovi učesnici većimaju razvijene intranete!

Karakteristike rešenja

niska do umereneumerena do visokesigurnost

InternetInternetprotokoli

grad do globalnogzgrada ili kampusprostiranje

niskavisokapropusna moć

ekstranetintranet

Posledice Interneta (1)• povezivanje medija

• slobodni sadržaji• smanjenje gledanja TV–a

• nestanak posrednika i novo posredništvo• liberalizacija pornografije• ponovna upotreba ‘oka’ na vratima

• neoznačena pravna pravila• bogatstvo iz snova koje slede nezamislivi gubici

• prevaga engleskog jezika

Posledice Interneta (2)• netačne zdravstvene informacije

• lekovi bez recepta• strah od zloupotrebe kartica

• zabrana kopiranja• izbegavanje poreza

• instrukcije za izradu bombi isl.• hakeri i virusi

• neželjena pošta (spam)• pomeranje barijera za konkurenciju• izazovi i proizvodi zaštite privatnosti

Glavni poslovni uticaji Interneta• poštanske usluge• stanja u realnom vremenu

• komunikacije• radio i TV• finansije (hipoteke, osiguranja...)

• zabava• turistički agenti

• berzanski brokeri

Nejednakost • digital divide se ogleda u nejednakim mogućnostima

pristupu Internetu u različitim sredinama • zavisi od ekonomske moći da se ICT implementiraju u

odreñenoj sredini i od ekonomskog potencijala pojedinaca

• najveći broj sadržaja Interneta na engleskom jeziku odreñuje da je za njegovo korišćenje on neophodan

• nedostatak odgovarajće obuke za korišćenje računara• razvoj Internet tehnologija zahteva sve veća ulaganja

u njegovu infrastrukturu• nečinjenje u ovoj oblasti direktno utiče na nivo razvoja

zemalja

9.1%ostali

1.7%holandski

3.1%portugalski

3.8%italijanski

3.9%koreanski

4.2%francuski

6.9%nemački

8.4%japanski

9.0%španski

13.7%kineski

35.2%engleski

Procenat korisnikaOn-line jezičke populacije

Socijalni kapital• globalne mogućnosti razmene informacija u različitim

formama predstavljaju osnovu za njegovo uvećanje socijalnog kapitala

• Open Source je realizovan je kolaborativnim radom sa Internetom kao osnovnom infrastrukturom

• povećanje depresije i stresa i smanjenje kvaliteta i intenziteta društvenih odnosa njegovih korisnika

• socijalna izolacija je posledica sve većeg vremena pojedinaca provedenog za računarom

• virtuelna komunikacija meñu ljudima ipak raste

EDI sistem i tehnologije

Izvori elektronskog poslovanja• krajem 70-ih pojavio se EDI sa idejom da

kompanijama uštedi na ispisivanju, transferu i ponovnom unosu poslovnih transakcija

• razmena ograničena na poslovna dokumenta• grupe kompanija se dogovaraju o zajedničkom

formatu i strukturi podataka koje su razmenjivale• 26 razvijenih EDI standarda, ističu se EDIFACT,

ANSI X.12 i TRADACOMS

EDI vs. XML• EDI radi analogno sa teleprinterom, mogu se

slati isključivo tekstualni podaci

• XML omogućava vrlo jednostavno slanje svih oblika podataka i podržava mešanje tekstova u razičitim jezicima

• XML nije kompletno rešenje, jer on pokriva samo sintaksna pravila

• mogućnost komunikacije izmeñu različitih XML rešenja

Odnos cena EDI vs. XML

• SME koja sa 15 poslovnih partnera nedeljno razmenjuje 135 poslovnih transakcija godišnje potroši:– preko EDI provajdera (VAN) 12.300 dolara – preko Interneta 247 dolara

• odnos cena: 1:50

EDI

• Electronic Data Interchange - elektronska razmena podataka

• orijentisana razmena poslovnih dokumenata izmeñu 2 računara sa korišćenjem standardizovanih formata

• neophodno da se unapred zna ko je pošiljalac, a ko primalac poruke

• poruka predstavlja jedan od unapred dogovorenih poslovnih dokumenata

• razmena poruka vrši se isključivo izmeñu računara

• svaka poruka je unapred standardizovana

EDI je:• direktna komunikacija izmeñu dve povezane

aplikacije• upotreba mreža računara za prenos,• upotreba sistema elektronskih poštanskih

pregradaka za slanje i prihvat poslovnihdokumenata

• upotreba precizno strukturiranih dokumenata

EDI kao sistem• strogo formalizovan sistem• razmena redovnih transakcija koje se

ponavljaju na vertikalnim tržištima• koristi se za za naručivanje, isporuku,

fakturisanje i plaćanje• ne koristi se za istraživanje tržišta,

pregovaranje i aktivnosti nakon realizovanog posla

• formalizovano je znatno više poruka – u EDIFACT-u više od 200

EDI i organizacione promene• EDI je 90% poslovanje i 10% tehnologija• u radu pojedinaca 79% oseća promene• funkcionisanje organizacionih celina 50%• organizacija kompanije 36% promena

Neposredne koristi od EDI • skraćenje vremena naručivanja• smanjenje troškova• uklanjanje grešaka• brzi odgovor• efikasno fakturisanje i plaćanje

Indirektne koristi od EDI • smanjenje zaliha repromaterijala• poboljšani tok novca• mogućnost poslovanja sa kompanijama

koje posluju samo na ovaj način• uspostavljanje stabilnih poslovnih odnosa

EDI standardi• pored poslovnih partnera neophodno

uključenjebanaka, carine, luka, špeditera, osiguranja i dr

• postoji 26 EDI standarda

• neohodno je razviti 650 meñustandardnih translacionih rutina

• angažovane Ujedinjene nacije, Meñunarodna privredna komora, Meñunarodna organizacija za numerisanje, ANSI, ISO, IETF i dr

EDI projekti

• UNCID: pravila voñenja razmene trgovačkih podataka

• regionalni projekti: TEDIS u Evropi, SIA u Velikoj Britaniji i TPA u SAD i Kanadi

• granski projekti: ODETTE u automobilskoj industriji, EMEDI u zdravstvu, CEFIX u hemijskoj industriji

EDIFACT

• Electronic Data Interchange For Administration, Commerce and Transport -najznačajniji EDI standard

• formirala ga Komisija za ekonomsku i društvenu problematiku pri Ujedinjenim Nacijama

• u razvijenim zemljama sveta je zakonskim aktima usvojen kao zvanični nacionalni EDI standard

Osnove EDIFACT • standard ISO 9735 sintaksna pravila

EDIFACT• ISO 7372 direktorij elementarnih podataka• katalog standardizovanih poruka (United

Nations Standard Messages - UNSM) • ISO skupovi znakova • kodne liste sadrže semantiku EDI

Struktura EDI poruke• postoje delovi standarda za svaki od poslovnih

dokumenata

• dokument se sastoji iz obaveznih i neobaveznih segmenata, jedinstvenih ili sa ponavljanjem

• sastoje se iz elementarnih podataka: sadrže naziv, redosled, obaveznost korišćenja, repeticiju i format

• sintaksa: gramatička pravila povezivanja podataka u segmente

• sadržaj elementarnog podatka: iz odgovarajuće kodne liste, šifriran ili sa stvarnom vrednošću

IETF standardi

Internet Engineering Task Force:• 2002. protokol RFC3335, sa standardnim,

sigurnim metodom slanja EDI poruka pomoću elektronske pošte

• 2005. objavio RFP4130 za razmenu EDI poruka pomoću HTTP protokola

Tipovi EDI veza• direktne veze računara: čine zatvorenu

poslovnu celinu, primenjuju u slučaju manjeg broja korisnika ili kada se za jednog većeg vezuje više manjih

• Value Aided Network - VAN: veza preko posrednih sistema specijalizovanih za računarske komunikacije koji garantuju visok nivo kvaliteta dogovorenih usluga

Standardneporuke

Standardneporuke

Lokalnaaplikacija

Konverzija

Lokalnaaplikacija

Konverzija

Korisnik A Korisnik B

Modeli VAN• nacionalni operatori rade u jednoj i

susednim zemljama (pošte ili nacionalne banke)

• osovina mreže sa pridruženim članovima obezbeñuje komunikacije i održavanje mreže zajedno sa članovima koji u pojedinim zemljama (u Evropi: GEIS, Sprint i Infonet)

• osovina mreže sa nacionalnim članovimau sastavu mrežne kompanije (IBM WIN)

Usluge VAN

• obezbeñenje pristupa pregradcima sa porukama• veze izmeñu VAN mreža• privatnost, sigurnost poruka, pouzdanost,

raspoloživost i uspešnost slanja poruka• funkcionalno rukovanje pristiglim porukama • "tragovi" neophodni za kontrolne preglede • provera ispravnosti pristiglih poruka i vraćanje

neispravnih• mogućnosti lokalnih pristupa

• periodične pretplate ili plaćanja za izvršene prenose

• softver kojim se lako pristupa na mrežu

Protokli Internet prenosa EDI

• File Transfer Protocol Secure (FTPS)• Hyper Text Transport Protocol Secure

(HTTPS) • Applicability Statement 2 (AS2)

Translacioni softver

• transparentan je pri povezivanju u javne mreže

• pruža podršku svim vodećim mrežnim standardima

• moguće ga je integrisati sa lokalnim aplikacijama

• odgovoran je za početak, kontrolu i kompletiranje EDI prenosa

• kodira poslovne transakcije u format EDI standarda i interfejs prema odabranom VAN

EDI konfiguracijakontrola podatakarečnici, direktorijiopisi postupaka

Komunikacioni interfejs

EDI aplikacioni interfejs

prevoñenje

upravljanjesigurnosti

statistikei provere

nadzor transakcije

upravljanjetransakcijom

ostalo

Mapiranje podataka• Papirni sistem• Integracija sa postojećom poslovnom

bazom podataka• Integracija sa postojećim aplikacijama i

procesima• Razvoj novih aplikacija i procesa • Potpuno integrisani aplikacioni razvojni

sistem

Papirni sistem• isključivo se prikupljaju i prenose podaci u

translacionom procesu• na krajevima razmene prevode se pristigli,

odnosno poslati podaci• ovaj scenario koriste najčešće male

kompanije • softver obezbeñuje translaciju podataka,

ekrane za unos i izveštaje

Integracija sa postojećom poslovnom bazom podataka

• obezbeñuje se povezivanje translacionog softvera sa postojećim bazama podataka

• korišćenje isključivo statičkih vrednosti podataka

• softver koristi flat file za pripremu sirovih podataka u/iz transakcija

• integracija je obezbeñena u procesu izmeñu ravne datoteke i baze podataka

Integracija sa postojećim aplikacijama i procesima

• scenario sličan prethodnom• podaci predaju i preuzimaju od procedura

postojećeg informacionog sistema• ulaz ili izlaz u proceduru je iz translacionog

softvera umesto sa terminala• omogeno da prijemnikov računar poziva

procese• prevazilazi se problem statičke relokacije

podataka

Razvoj novih aplikacija i procesa• scenario pretpostavlja nove procese koje

najčešće prouzrokuje elektronska razmena podataka

• potrebno je obuhvatiti razvoj procesa za mapiranje novih podataka i njihovo uključivanje u bazu

• neposredna dogradnja prethodnog scenarija• pokriva slučajeve koji nisu bili predviñeni

prethodnim scenariom

Potpuno integrisani aplikacioni razvojni sistem

• najsloženiji od navedenih scenarija • podrazumeva neposredno uključivanje

integracije EDI u novi dizajn IS• translacioni softver direktno kompatibilan sa

aplikacionim modulima• isključuje se poteba za ravnim datotekama• moguć sopstveni razvoj translacionog

softvera

Interaktivni EDI• razmena standardizovanih podataka iz EDI

poruka u realnom vremenu i interaktivnom, konverzacionom načinu obrade naziva se interaktivni EDI

• glavni koncepti su scenario, transakcija, uloga, dijalog, inicijator i responder

• prate posebna sintaksna pravila u kojem su opisani formalizmi formiranja transakcija i odvijanja dijaloga

Koncepti I-EDI• scenario se sastoji iz modela pravila

razmene poslovnih transakcija • transakcije su moguće razmene podataka

u jednom smeru• učesnici I-EDI imaju različite uloge u

razmeni transakcija • dijalog je interaktivna, dvostrana razmena

podataka izmeñu 2 učesnika • strana koja je pokrenula dijalog naziva se

incijator, a strana koja odgovara responder

Interorganizacioni sistemi (IOS) • automatizovani sistemi podeljeni izmeñu dve

ili više organizacija čije računarske mreže prelaze granice organizacije

• integracija internih sa eksternim informacijamakompanije

• podržani institucionalizacijom elektronske razmene podataka

• kako EDI tehnologiju iskoristiti za pristup u udaljene baze podataka

Posrednici IOS• komercijalni posrednici (aukcije i veleprodaja)

pružaju logistiku u uspostavljanju ugovora• posrednici finansijske logistike su usmereni na

finansijsko sprovoñenje ugovora• posrednici fizičke logistike su orijentisani na

podršku transporta, distribucije i skladištenja• pružaoci informaciono-komunikacionih usluga

nude usluge podrške elektronskoj razmeni podataka

Razlozi slabe primene EDI• visoki troškovi uvoñenja, transakcija i usluga

VAN• EDI ne obuhvata ceo spektar podataka koje

organizacije žele da razmene

• prenosi samo tekstualne podatke, a ne i multimedijalne sadržaje

• komplikovani modeli implementacije i korišćenja• EDI ne omogućava on-line pristup informacijama

i transakcioni dijalog u toku razmene poruka

EDI na Internetu• EDI dobija nove forme prilagoñene novom

okruženju, sa reduciranom strukturom podataka i korisničkim interfejsom

• SIMPL-EDI i lite EDI zasnovani na standardnim EDI dokumentima

• XML/EDI i Web-EDI zasnovani na XML dokumentima

Referentni model otvorenog edi

• JUS ISO/IEC standard 14662-1998 Referentni model za otvoreni edi

• upravlja stanjima kod autonomnih učesnika na osnovu prethodno definisanih pravila

• obezbeñuje metodske alate za opisivanje poslovnih aktivnosti u nacionalnom i meñunarodnom okruženju

• definiše potencijalne scenarije, sastavljene iz dijaloga razmenje odreñenih dokumenata

Pretnje sigurnosti EDI• pretnja integriteta: poruka može treće lice promeniti

u cilju ostvarivanja interesa• gubitak ili dupliranje: poruka može biti izgubljena u

mreži ili duplirana ponovnim emitovanjem treće strane

• pretnja poverljivosti: poruka može biti pročitana od treće strane

• maskerada: treća strana se može pretvarati da je poslovni partner

• nepriznavanje: poslovni partner može tvrditi da nikada nije poslao ili primio odreñenu poruku

Mehanizmi eliminisanja pretnji• integritet se čuva formiranjem kontrolnog broja

koji se dodaje poruci

• poverljivost se štiti kriptografisanjem• nepriznavanje slanja ili prijema poruke

prevazilazi se digitalnim potpisivanjem

• multipliciranje poruke proverava se posebnim programima koji ih porede

• integritet ukupno razmenjenih poruka postiže se povremenom razmenom njihovih zbireva

• verodostojnost se štiti digitalnim potpisama i raznim aplikativnim proverama

Sigurnosni mehanizmi EDIFACT• Security Header izmeñu zaglavlja poruke i

samog sadržaja poruke • Security Trailer izmeñu kraja sadržaja poruke

i završnog segmenta • AUTACK poruka sa digitalnim potpisom

primaoca kojom se potvrñuje prijem

• CIPHER poverljive šifrirane poruke sa EDIFACT karakterima

Sigurnosni sadržaji• Security Header: navodi se koje se sigurnosne

tehnike i varijante primenjuju, ko potpisuje poruku i broj za otkrivanje nestalih ili dupliranih poruka

• Security Trailer: nalazi se kontrolna sumaporuke

• ovi segmenti mogu biti ponavljani do 9 puta

Elektronska trgovina na Internetu

Poslovna vrednost e-trgovine I• omogućava kontinuiranu interaktivnu prezentaciju

prilagoñenu pojedinim korisnicima• novi, neposredni kanal za prodaju bez posrednika i

na novim tržištima• neposredna prodaja smanjuje troškove posrednika,

zaposlenih, hartije i poštarine

• novi proizvodi stižu odmah na tržište, smanjujući ciklus promocije na minimum

• Web sajt pruža kupcima znatno bolje informisanje i podršku

Poslovna vrednost e-trgovine II• bolji imidž robnih marki koje se promovišu preko

Interneta • kompanije stiču nova znanja o mogućnostima koje

u budućnosti mogu koristiti• stvaranje bližih veza sa kupcima kojima se

prilagoñavaju proizvodi i usluge

• informacije od kupaca mogu biti osnova za razvoj novih proizvoda i usluga

• vremenska i fizička ograničenja dobijaju potpuno novu interpretaciju, uz nove poslovne modele i organizacione strukture

Godišnja potrošnja u SAD 2000.

• kupovina avionskih karata 318 miliona dolara

• kupovina hardvera 224 miliona dolara• kupovina knjiga 224 miliona dolara • nabavke softvera 187 miliona dolara

• hotelske rezervacije 164 miliona dolara

Greenfield On-line

Oblasti e-trgovine

• trgovina u užem smislu raznim vrstama roba

• elektronsko izdavaštvo• prodaja različitih sadržaja (vesti, vremenske

prognoze, sport, muzika, filmovi, zabava, informacije, obrazovanje idr.)

• on-line kockanje• prodaja pornografskih sadržaja

Primer: McDonald's

• ne prodaje svoje proizvode preko Interneta

• strategija sajta usmerena je da stvori utisak robne marke isti kao što je u restoranu, TV reklami ili bilbordu

• kompanija koristi prednosti Interneta da pruži lokalne informacije o restoranima i pomogne putnicima da planiraju i nañu ih

Karakteristike e-trgovine• prisutna uvek i na svakom mestu na kojem postoji

računar sa priključkom

• potencijalni partneri milijarde potencijalnih korisnika i milioni kompanija po celom svetu

• prilagoñavanje proizvoda karakteristikama koje definiše kupac

• poruke se dinamički prilagoñavaju iskustvu i potrebama korisnika

• smanjeni troškovi obrade, odlaganja i komunikacije • tačnost, promet, pravovremenost i kvalitet značajno

povećavani

Osobine sistema e-trgovine

• sistem mora biti jednostavan za upotrebu• funkcionalnost Web sajta mora biti prilagoñena

očekivanjima korisnika

• obrada upita korisnika potpuno integrisana sainformacionim sistemom ili efikasnompozadinskom obradom

• kupcu treba pružiti garancije i dokaze o sigurnosti finansijskih i kupoprodajnih transakcija

jednostavan siguran

funkcionalan

brz

Web sajt

Organizacioni oblici e-trgovine• virtuelne prodavnice• virtuelne organizacije

• elektronska tržišta• elektronske aukcije

• elektronski kiosci

Virtuelne prodavnice• specijalni slučaj virtuelnih organizacija• sastavljene od grupe aplikacija na Internet

serveru kojom se prodaju robe ili usluge

• omogućavaju komfor kupovanja od kuće• sadrže postupke pomoću kojih kupac

formira narudžbu

• funkcije podržane multimedijalnim tehnikama

• informacije o veleprodaji, popustima, upozorenjima, promocione kampanje i uputstva

Funcije virtuelnih prodavnica• odlaganje podataka kupaca na osnovu kojih se

pripremaju informacije i ponude• dinamičke Web stranice za svakog korisnika

• personalizovane Web stranice za odreñenog kupca• korpe za kupovinu• oglasne table, udruženja kupaca i dodatne

informacije• različite opcije plaćanja

• šeme vernosti zasnovane na popustima

• on-line pomoć i pošta i elektronska isporuka

Poboljšanja usluga e-prodavnice• ponuditi više usluga kupcima proizvoda višeg nivoa

• najvrednijim kupcima ponuditi interaktivnu podršku• izuzetnim kupcima ponuditi "hotline" telefonske

usluge

• ponuditi popuste redovnim kupcima, na količinu, iznos računa i za ugovaranje redovnih isporuka

• prilagoditi uslove isporuke zavisno od količine i učestanosti narudžbi

• kreirati specijalnu zonu prodaje pod povoljnijim uslovima za odabrane kupce

• ponuditi dobre uslove za narudžbe unapred novih proizvoda aktivnim kupcima

Jedan od poznatijih sistema za razvoj virtuelnih prodavnica razvio je Oracle Company pod nazivom Internet Commerce Server , u kojem je prodaja potpuno personalizovana, pri čemu se ponuda kreira za datotg kupca sa ograničenjima koja sam definiše (odelenje, vrsta robe, nivo cena i slično), a formira se i prateća baza "otisaka stopala" u kojoj se evidentiraju njegovi prehodni interesi i kupovine, što takoñe utiče na veću personalizaciju sledećih ponuda.

Besplatne elektronske knjige• besplatni elektronski primerci povećavaju zaradu

kompletnog serijala

• prva knjiga Naomi Novik iz Temere serijala je ponuñena besplatno

• prodaja ostalih njenih knjiga porasla za 1000 posto

• sve veći broj besplatnih elektronskih primeraka knjiga uticao je na značajno sniženje cena drugih naslova u elektronskom obliku

Virtuelne organizacije • grupa pravno nezavisnih kompanija koje kupcima

pružaju zajedničke usluge kao da su jedna kompanija • realizuju se preko jedinstvene Web prezentacije sa

koje se vrši dalje povezivanje

• grupa kompanija se može dinamički menjati• jedna kompanija može biti u sastavu više različitih

virtuelnih organizacija

• članice virtuelne organizacije mogu biti u različitim zemljama, različitim sistemima...

Komponente virtuelnih organizacija• baze podataka sa distribuiranim i konkurentnim

pristupom

• alati za elektronsku trgovinu i pregovaranje• alati za brokering

• servisi elektronskog plaćanja i bankarstvo• upravljanje finansijama i kreditiranje

• bezbednosni servisi

• alati za analize i optimizaciju

Komponente IS virtuelne organizacije

• upravljanje znanjem

• lanac snabdevanja • upravljanje vezama sa kupcima i marketing

• virtuelno preduzeće • upravljanje investicijama • integrisani razvojni alati

Elektronska tržišta• organizacije čiji informacioni sistemi podržavaju

trgovinske transakcije elektronskim putem

• predstavljaju entitet postavljen izmeñu grupeposlovnih partnera koji izvode institucionalizovaneposlovne transakcije podržane informaciono-komunikacionom infrastrukturom

• upotreba tekstova, grafika, multimedija i virtuelnerealnosti

• integracija poslovnih servisa za neposrednu i stratešku podršku

Servisi e-tržišta

• neposredna podrška: elektronske poruke, prenosdatoteka, skladištenje podataka, sistemi zapodršku kupcima, marketinške baze podataka

• strateška podrška: lansiranje novih proizvoda, usluge po meri, integrisani sistemi za naručivanje, isporuku i plaćanje

Osobine uspešnog elektronskog tržišta

• poverenje, sigurnost i poverljivost partnera i tehnologije

• integracija logističkih servisa

• uključenje naprednih načina plaćanja• pouzdanost na najvišem nivou

• odnosi izmeñu kupca i prodavca zasnovani na traženim principima

• izgrañen imidž tržišta

• ekskluzivnost u izboru korisnika

Ključni faktori uspeha elektronskih tržišta

• obezbeñenje samo osnovnih funkcija čini sistem jeftinijim i prihvatljivijim

• uključenje strategije koju definišu korisnici• komplementaran sistem u odnosu na postojeći

tržišni lanac

• može se uključiti u postojeće prodajne lance

• tačni i objektivni opisi proizvoda • stil i podrška usklañeni sa nacionalnom vladom

• vlasništvo i kontrola podeljeni izmeñu učesnika

Faktori neuspeha elektronskih tržišta

• prerazvijeni sistemi preskupi za implementaciju• nedostatak dovoljnog broja aktivnih učesnika• upotreba drugih (klasičnih) tržišnih metoda• postoje proizvoñači koji elektronsko tržište koriste

samo da bi došli do cena i zatim prodavali direktno• depersonalizovana priroda elektronskog tržišta

eliminiše socijalne aspekte u trgovini

Elektronske aukcije• prvi korak su elektronski katalozi sa fiksnim cenama• aukcija je mehanizam odreñivanja cene javnom

ponudom sve dok se ne postigne najviša cena• slični mehanizmi se koriste kada artikle treba

nabaviti

• elektronske aukcije su specijalni slučaj automatizovanog ugovaranja više učesnika

• kod ugovaranja najmanje jedan atribut ponude ili upita promenljiv - cena

• cena je jedini parametar aukcije• prvi Internet aukcionar je japanski Aucnet

Tipovi elektronskih aukcija• engleski tip: usaglašavanje ponude i kontra-ponude

tako što obe strane menjaju cenu, odn. ponudu• prihvatanje najbolje ponude: objavljuje se početna, a

zatim dostignuta cena i period u kojem se primaju nove ponude

• holandski tip: objavljuje se tražena cena koja se redukuje (smanjuje) dok se ne pojavi kupac

• Vikrejev tip: pobednik na aukciji plaća iznos iz druge najbolje ponude, uz fiksirano povećanje

• zapečaćena: učesnici dostavljaju zapečaćene ponude, a licitaciju dobija najbolja

Uticaji ICT na elektronske aukcije

• komunikaciona infrastruktura stvara globalnu vidljivost ponude

• povećanje broja elektronskih aukcija uslovilo je i povećanje interesa javnosti za njih

• jeftini i kompleksni opisi produkata na aukcijamapomoću hipermedija i multimedijalnih prezentacija

• mehanizmi pretraživanja podigli su vidljivost aukcija• mehanizmi bezbednog plaćanja ohrabruju kupce

Dvostrane aukcije• obuhvataju istovremeno više kupaca i više

prodavaca

• kontinuirana dvostrana aukcija predstavlja opšti model berze roba i akcija

• pri pojavi novog potencijalnog kupca vrši se provera da li njegova ponuda odgovara najnižojponudi prodavaca

• analogan postupak je u slučaju nove prodajne ponude

Uticaji elektronskih aukcija

• manja ograničenja za učesnike• transparentnije ponude sa širim opisima proizvoda i

bolje informisanje o ponuñenim cenama

• niži troškovi za postavljanje i sprovoñenje aukcija i logističke podrške prodaji

• moguća kompleksnija pravila trgovine sa bršim prikupljanjem ponuda i distribucijom informacija

• visoki rizici neotkrivenih grešaka i niskog kvaliteta ponuñenih artikala

• povećana opasnost pri ugovaranju zbog globalne prirode aukcija i povećanog broja učesnika

Primer: eBay

• jedna od 5 najuspešnijih virtuelnih kompanija• ima svetsku mrežu od preko 20 aukcijskih

sajtova• visok kvalitet usluga i garancija u toku

transakcija• godišnji prihod od oko 2,5 milijarde dolara• dobit od oko 500 miliona dolara godišnje• glavni saradnik: PayPall

Elektronski kiosci• organizaciono jednostavniji oblik e-trgovine• namenjeni onima koji trenutno nemaju pristup

računarima povezanim na Internet• početak primene: 1993. je instalirano 5.100 Internet

kioska• 2003. tržište e-kioska procenjeno na oko 3 milijarde

dolara• postavljaju se u pošte, biblioteke, škole i druge

javne zgrade• mogu se naći i aplikacije kojih nema na privatnim

računarima, npr. izdavanje gotovog novca, kupovina poštanskih maraka

Funkcionisanje e-kioska• omogućava svima da sa državom

ravnopravno komuniciraju

• pružaju uslove za 24-satnu realizaciju različitih poslova sa jednog mesta

• e-kiosci su jeftiniji i sigurniji od predstavništava, a pružaju kompletan spektar informacija

• najbolje organizovani u Irskoj - godišnje transakcije preko e-kioska u vrednosti većoj od $9 milijardi

Klasifikacija e-kioska• sa niskim mogućnostima širenja informacija

namenjeni strogo strukturiranim upitima• sa većim mogućnostima širenja informacija imaju

slobodnije strukturiranje upita

• na nižem transakcionom nivou samo jednostavne transakcije - evidentiranje uplaćenog novca za parkiranje automobila

• na višem transakcionom nivou pristup i ažuriranje baza podataka u on-line režimu, uz proceduru lične identifikacije

Principi e-marketinga • e-marketing je ostvarivanje marketinših aktivnosti

kompanije intenzivnim korišćenjem ICT• za e-marketing važe poznata pravila iz opšteg

modela ponašanja kupaca

• veliki značaj marketinških funkcija u e-trgovini: neposredna interakcija sa kupcem

• osnovna novina e-marketinga: intenzivno korišćenje Interneta kao kanala poslovne komunikacije

• dobitnici ga integrišu u cilju poboljšavanja postojećih mogućnosti

Prednosti uporednog korišćenja prodajnih kanala

• niži troškovi: uštede u radnoj snazi, zalihama i troškovima isporuke

• povećano poverenje: hibridne firme smanjuju rizik kupaca, jer postoji fizičko mesto gde se mogu žaliti ili vratiti robu

• poboljšanje usluga: sinergija nastala korišćenjem dobrih strana svakog od ovih kanala

• geografsko i tržišno proširenje: pojavljivanje kompanije i njenih robnih marki na mestima gde se oni nisu ranije pojavljivali

Princip direktne kupovine • kompletna kupovina iz različitih distribucionih centara

na jednom mestu, a ne usmeravanja na sajtove dilera • integrisanje marketinga, prodaje i podrške kod

decentralizovanih kompanija

• Dell-ov model direktnog marketinga bez posrednika

• prodaja tako da kupci samostalno, u interaktivnom režimu, izvrše kompletnu transakciju: 65% kupaca napustilo razmenu transakcija pre njenog završetka

• prodaja se znatno bolje odvija ako se u nju pri kraju uključe i prodavci

Personalizacija!

• Ako Amazon ima 6.200.000 kupaca, on treba da poseduje 6.200.000 visoko personalizovanih prodavnica. Mit je da postoji prosečan kupac.

Jeff Bezos, CEO Amazon.com

Personalizacija prodaje

• evidentiranje svake posete sajtu, svakog "klika" mišem i izvršene ili neizvršene kupovine za svakog posetioca sajta čine jedinstvenu bazu znanja

• ovoj bazi se može pristupati, sortirati je i sprovoditi nad njom različite akcije

• moguće je izgraditi poruku iskrojenu za odreñenog kupca na mestu gde će on doći

• elementarno je pravilo da se na svaki zahtev kupca mora odgovoriti

Klikografika

• analiza podataka iz registracionog obrasca, poseta sajtu, izvršenih pretraživanja i sprovedenih aktivnosti

• podaci se grupišu u demografske, geografske situacione i promenljive ponašanja

• formira se personalizovana ponuda za pojedine kupce, koja ostale tržišne segmente postavlja u drugi plan

Primer dobro osmišljenog Web sajta je Madonin sajt. Sa muzikom sa najnovijeg CD-a u pozadini, ispunjen je svim informacijama o njoj, sa fan klubom, intervjuima, pregledom dosadašnjeg rada, izveštajima sa turneje i mogućnošću glasanja za dodelu MTV nagrade Madoni.Pored prodaje karata za njenu turneju, mogu se kupiti njeni CD-i, spotovi, koncerti, pojavljivanja na TV, filmovi, časopis Icon, njene knjige, vina, slike, ring-tonovi, fotografije, odeća i lično kompilirani mixevi. Sve na jednom mestu!

Kako obezbediti posećenost sajta

• klasične metode marketinga

• elektronsko oglašavanje• visoko rangiranje kod pretraživača

Klasične metode marketinga• E*TRADE je u toku 1999. godine potrošila skoro

$300 miliona na oglase• America Online (AOL) je poklanjala besplatne

časove rada na Internetu na razne načine

• kolaps dot-kom kompanija 2000. je velikim delom prouzrovan njihovim stavom da grade svoju robnu marku na Internetu, bez ozbiljnog pozicioniranja u realnom svetu

Elektronsko oglašavanje

• skoro trećina troškova oglašavanja vezana je za online oglašavanje

• ima za cilj obezbeñenje adekvatne posećenosti sajtu

• zasniva se na prikazu plaćenih poruka na Web sajtu, online servisu ili drugom interaktivnom medijumu

• postoji više tehnika elektronskog oglašavanja

Tehnike online oglašavanja (1)• baneri: promocione poruke preko kojih se klikom

prelazi na sajt oglašivača• dugme (button): je stalni baner ugrañen u sam sajt• pop-under: ako se klikom na baner otvori novi

prozor za dijalog• prodori (interstitial): postavljanje poruka na

kompletnoj stranici izmeñu 2 stranice sajta• superprodori (superstitial): multimedijalno bogati

prodori

Tehnike online oglašavanja (2)

• rich media: ako se uz reklamnu poruku koriste multimedijalne tehnologije

• zamena banera: dogovor dve firme da svaka na svom sajtu postavi baner one druge bez novčane nadoknade

• berza banera: sajtovi preko kojih se vrši zamena banera

Oglašavanje u virtuelnim prodavnicama

• specijalne prezentacije proizvoda u posebnoj sekciji

• ponude sa popustima u sekciji namenjenoj specijalnim ponudama

• e-mail poruke o specijalnim popustima kupcima koji žele da primaju takve poruke

• konkursi i nagradne igre

• on-line saveti o proizvodima

Visoko rangiranje kod pretraživača• rangiranje kod glavnih pretraživača meñu prvih 20

znaćajno povećava posećenost sajtu

• izbor i postavljanje ključnih reči su od velikog značaja za ovo rangiranje

• koristite uputstva samih pretraživača

• najznačajnija ključna reč ili fraza u nazivu strane• prvi pasus na strani je od velikog značaja

• koristite tekst i hipertekst sa ključnim rečima, a ne tabele, frejmove i hipergrafiku

• registrujte sajt kod svih pretraživača

Robna marka

• obećanje predvidivih mogućnosti i iskustava koje kupac očekuje od kompanije od koje kupuje

• razvoj robne marke pomera se iz službe marketinga u domen najvišeg menadžmenta kompanija

• mora pokrivati kupce u svim pravcima: elektronska prodaja, kataloška prodaja i neposredno u radnjama

• najbolji način vezivanja kupaca za robnu marku je neposredan, u prodavnici

Značajni aspekti robnih marki

• stepen prisutnosti robne marke u svesti kupaca

• lojalnost kupaca robnoj marki• prepoznati kvalitet usluga meñu

kupcima• diferencijacija robnih marki na

tržištu

Primer: Walt Disney

• primenio je iste principe informisanja i voñenja kupaca iz tradicionalne trgovine u prodaji na elektronskom tržištu

• svoj imidž na Internetu gradi na principima sigurnog društva i porodičnih vrednosti

• svoje kupce stalno vodi do potrošačke korpe i odluke o kupovini

Tehnike izgradnje poverenja • izgradnja kroz udruživanje: sa partnerom koji ima

izgrañenu, poštovanu i poznatu robnu marku

• kupovanje poverenja: povezivanje sa kompanijama koje obezbeñuju privatnost, sigurne sisteme plaćanja i nadzor nad kompletnim poslom

• izgradnja kroz oglašavanje: oglašavanje u klasičnim medijima donosi znatno više poverenja od postavljanja banera na druge sajtove

• nezavisna izgradnja poverenja: odnosi sa kupcima grade se strpljivo i u dužem periodu

Tehnike izgradnje robne marke (1)• baneri: nivo je još uvek vrlo nizak, u proseku se

klikne na 1 od 200 prikazanih banera• meñusajtovi: prozori koji se otvaraju nakon

pokušaja izlaska sa Web sajta, posetioci Web sajta ih koriste u 5% slučajeva

• sponzorstva: uspostavljaju se linkovi do Web sajta sponzora

• elektronska pošta: koristi se u obliku spama, izuzetno jeftin način oglašavanja, nije rado prihvaćena od korisnika

Tehnike izgradnje robne marke (2)

• kuponi za popuste: koriste se za elektronsku ili klasičnu kupovinu

• plaćanje za pregled oglasa: zasniva se na ideji da su informacije koje kompanija želi proširiti za nju od velikog značaja

• programi za razvoj lojalnosti robnoj marki: nude svojim kupcima da zarade odreñene vrednosti kupujući na mestima koje kompanija preporučuje

‘Ubistva’ robne marke

• sajt koji kupcima nije privlačan, primenljiv ili nije potpuno u funkciji

• konfliktna situacija na sajtu

• spori odgovori• konfuzna navigacija kroz sajt• neadekvatne informacije

• servisi koji se ne odazivaju

Odgovorite svakome!• najvažnije je imati zadovoljnog korisnika sajta• autoresponderi gde je to moguće

• FAQ sistemi• integracija sa call-centrima

• e-mail kao odgovor na posebne upite• odgovorite što pre!

Sistem isporuke

• najčešće je uzrok neuspeha kompanija koje razvijaju e-poslovanje

• greške učinjene u isporuci su neoprostive za kupca

• sistem isporuke predstavlja najkonkretniji izraz vrednosti koje kompanija nudi

• zbog njega se kupci često odlučuju na on-line kupovinu

• različiti zahtevi koji se postavljaju pred isporuku (poštanska isporuka, sveža hrana, softver..)

Lanci snabdevanja

Procesi

Resursi

Sistemi

LjudiSistemisporuke

Kada je štampana knjiga Harry Potter i plameni

pehar, Amazon.com je u pretplati imao naručenih

350.020 kopija. Da bi sve knjige isporučio što pre

nakon izlaska, povezao se sa FedEx Home Delivery,

koji je za samo jedan dan isporučio 250.000

primeraka knjige. Da bi ovo realizovali, Amazon i

FedEx su nedeljama pre toga povezali svoje

računarske mreže, pripremili nalepnice i sproveli

druge radnje neophodne za ovu isporuku veka.

Gubljenje kupaca

• neizvršene i zakasnele isporuke su najčešći uzrok žalbi kupaca

• polovina nezadovoljnih kupaca prestaje da kupuje na tom mestu

• 6 puta je veća verovatnoća da će stari kupac ponovo kupiti u odnosu na novog posetioca sajta

• troškovi vraćanja robe su 3 do 4 puta veći od troškova isporuke

Osnovni modeli snabdevanja

• virtuelna kompanija može imati zalihe i brinuti o isporukama, koristeći automatizovani sistem upravljanja zalihama u skladištu

• u dogovoru sa logističkim kompanijama zalihe robe se nalaze kod njih i oni dobijaju naloge za isporuku

• proizvoñači mogu direktno dostavljati kupcima robu kupljenu u virtuelnim kompanijama

• posrednici specijalizovani za izvršenje posla obavljaju za virtuelne kompanije poslove koji slede nakon zaključenja kupovine

Transparentnost isporuke

• upućeniji kupac je zadovoljniji kupac

• Federal Express (nešto kasnije i UPS i DHL) razvioWeb sajt pomoću kojeg se, na osnovu ključnihpodataka o isporuci, može pratiti tok njenerealizacije

• Internet se može koristiti za direktan kontakt sakupcem, ili za produženje i poboljšanje veze sanjim – dodate vrednosti!

Zašto nema globalnog e-poslovanja?

• nepoznate detaljne ponude pojedinih kompanija

• poslovna tradicija, običaji u zemljama sveta, jezičke i kulturne razlike

• sudska nadležnost i pravni status poslovanja nisu jedinstveno rešeni u svetu

• zažtita intelektualne svojine i od neovlaštenog umnožavanja

• neophodnost globalnog sertifikacionog sistema

• nema globalnih mogućnosti vraćanja, garancije i poništavanja prodaje

Prepreke e-poslovanja

• otpor korisnika prema bezpapirnim transakcijama• nepoverenje u ICT zasnovano na lošim iskustvima

• snabdevači se boje od povećanog nivoa zaliha i poslovnog rizika

• banke ne pokazuju odgovarajući interes

• nedostatak isporučilaca novih tehnologija i rešenja

• B2B elektronsko poslovanje je često teško primeniti• nema dovoljno pouzdanih sigurnosnih mera

• skupo uvoñenje

• realizovan uglavnom prenos narudžbi

Upotreba barkoda

• EPOS (Electronic Point Of Sale) : elektronska kasa i optički čitač koji prepoznaje šipkasti simbol (barkod) jedinstven za svaki jedinstveni tip artikla

• EFTPOS (Electronic Funds Transfer at Point Of Sale): EPOS povezan sa elektronskim plaćanjem

• potrebno je da neko odreñeni broj jednoznačno dodeli baš tom artiklu

• EAN.UCC: Europian Article Numbering i Uniforum Code Council

Struktura barkoda

• jedinstvena šifra od 13, 8 ili 14 cifara, u kojoj postoje 4 dela:

– Srbija ima oznaku 860 – jedinstvenu oznaku kompanije koja proizvodi

artikal odreñuje nacionalna članica EAN.UCC

– treći deo je GTIN (Global Trade Item Number) - jedinstveni broj artikla koji odreñuje kompanija koja ga proizvodi

– četvrti deo je kontrolni broj odreñen posebnim algorimom

Radio Frequency IdentificationRFID

• metoda automatske identifikacije zasnovana na prijemu udaljenih podataka pomoću specijalnih ureñaja: RFID etikete ili responderi

• RFID etiketa je objekat koji može biti "ugrañen" u proizvod, životinju ili osobu radi identifikacije pomoću radio-talasa

• sastoji se iz silikonskog čipa i antene

• prvi put primenjivane u vojsci i radi špijunaže • razlikujemo pasivne i aktivne RFID ureñaje

Pasivni RFID

• uključuju se kada je potrebno izvršiti identifikaciju

• aktiviraju se pomoću odreñenog radio signala

• najmanji tržišno dostupan je kvadrat tanji od papira (7,5 mikrometara) dimenzija 0,15x0,15 mm

• domet signala je od 10 cm do nekoliko metara

• nova vrsta od polimera i štampana, tako da se može postavljati slično barkodu

Aktivni RFID• stalno emituju signal i moraju imati odgovarajući

izvor napajanja (bateriju aktivnu 10 godina)• pouzdaniji u radu od pasivnih, jer stalno emituju

signale prema čitaču

• preporučuju se za korišćenje u lošim uslovima: u vodi, iz metalnih kontejnera ili sa većeg rastojanja

• kombinuju se sa senzorima koji registruju temperaturu, vibracije, udare, vlažnost, svetlost, radijaciju, različite gasove isl.

• najmanji je veličine novčića, imaju domet signala od oko 100 m

Funkcionisanje RFID

• RFID etikete emituju signal sa jedinstvenom oznakom tog ureñaja preko antene koja sadrži transmiter i dekoder za prijemni signal

• signal prepoznaje obližnji čitač etiketa i prosleñuje ga do za to specijalizovane aplikacije

• signali se mogu slati i primati u oba smera

• jedan čitač "komunicira" sa više RFID etiketa

• sadržaj poruke: identifikator artikla, njegova obeležja i podaci sakupljeni od senzora

Primene RFID• upravljanje logistikom u vojsci• transport i skladištenje robe, carina

• biblioteke: pronalaženje zagubljenih i nadzor iznošenja knjiga

• sastavni deo pasoša • naplata troškova javnog prevoza, putarine i

plaćanja manjih iznosa

• obeležavanje stoke• zaštita ključa, udaljena kontrola upravljanja i

praćenje ukradenih vozila

• plaćanja stalnih gostiju u noćnim klubovima

RFID: narušavanje privatnosti

• kupac nekog artikla ne mora biti svestan postojanja RFID etikete

• RFID etiketa može biti pročitana sa rastojanja bez znanja pojedinca

• ako je artikal obeležen RFID etiketom i plaćen kreditnom karticom, tada se ID artikla može povezati sa njegovim kupcem

• RFID etiketa ostaje aktivna i kada se proizvod kupi i odnese kući

Kada nazovem ženu da joj kažem da ćuostati duže da radim, mogu očekivati

njeno pitanje: šta onda moja košulja radi u restoranu na uglu Pete avenije.

Vinton Cerf

Osnovni organizacioni modeli elektronske trgovine

Organizacioni oblici e-poslovanja• off-line (bricks and mortar): posluju isključivo u svom

poslovnom prostoru, prodajući kupcima robu koju oni mogu videti i neposredno testirati

• on-line (dot-com, clicks): pružaju posetiocima Web sajta mogućnost da u efikasnom dijalogu izvrše izbor i sklope kompletan posao

• hibridni (clicks & bricks): čest u praksi, podržava oba navedena oblika poslovanja, pruža šansu kupcima da prepoznaju kompaniju i ostanu uz nju

Prednosti prodavaca u e-trgovini• globalna prisutnost na tržištu• poboljšana konkurentnost omogućava približavanje

kupcu• velika prilagodljivost prema zahtevima pojedinih

kupaca• skraćenje ili potpuno izbegavanje lanca snabdevača• značajno sniženje troškova poslovnih transakcija • nove poslovne mogućnosti neposrednih

informacionih usluga • brza, uredna i besprekidna obrada i evidencija

narudžbi kupaca i neposredno izvoñenje• ažuran uvid u sve ključne indikatore poslovanja

Prednosti kupaca u e-poslovanju• globalni izbor • poboljšani kvalitet usluga koje im se nude • moguće je obezbediti proizvode i usluge prema

ličnim zahtevima• omogućen je brzi odgovor na zahteve kupaca

• značajno je sniženje cena• pojavljuje se niz novih proizvoda i usluga

Prednosti obeju strana• moguća je digitalna kontrola komercijalnih operacija i

finansijskog stanja kompanije

• solidne uštede u hartiji, broju zaposlenih, potrebnim kancelarijama i neophodnom parkingu za kupce i zaposlene

• porast efikasnosti i produktivnosti kompanija

• viškovi kadrova u bankama, maloprodaji i veleprodaji• rast broja zaposlenih u softverskim kompanijama,

informativnim kućama, kod brokera, bankarskih servisa i državnih službi koje obrañuju dokumentaciju

Kategorije elektronskog poslovanja• posao-posao• posao-korisnik• korisnik-posao• korisnik-korisnik• posao-administracija• korisnik-administracija• posao-zaposleni• zaposleni-zaposleni• poslovna kolaboracija• poslovanje brzinom svetlosti

Kategorija posao-posao: B2B• Business-to-Business

• upravlja inter-organizacionim poslovnim transakcijama

• kompanije koje koriste računarske mreže za razmenu poslovnih transakcija sa poslovnim partnerima

• način rada karakterističan za EDI, ali sve više i za XML aplikacije na Internetu

• najviši nivo: neposredna razmena podataka izmeñu dve aplikacije sa svake strane razmene

• finansijski obuhvata značajno najveći deo tržišta ET (šest puta veći od B2C)

Kategorija posao-korisnik: B2C

• Business-to-Consumer

• uglavnom se sastoji iz elektronske maloprodaje• glavni napredak zasnovan na WWW tehnologiji

• najčešći primer: virtuelne prodavnice• obuhvata ubedljivo najveći broj transakcija

elektronskog poslovanja

Kategorija korisnik-posao: C2B

• Consumer-to-Business

• sve vrste okupljanja korisnika u cilju zajedničkog nastupa

• postizanje boljih tržišnih uslova • razmena informacija o ponudi i proizvodima

odreñene kompanije

Kategorija korisnik-korisnik: C2C• Consumer-to-Consumer

• omogućava pojedincima meñusobnu trgovinu preko online tržišta (elektronske aukcije)

• tržište 2001. iznosilo preko 5 milijardi dolara

• ima veoma ubrzan rast• prodavac priprema proizvod za prodaju ili aukciju

• pružalac usluge formira katalog, pretraživač i mehanizme plaćanja

Kategorija posao-administracija: B2A• Business-to-Administration

• pokriva sve transakcije izmeñu kompanija i vladinih organizacija

• kanali: Interneti i VAN-ovi• najznačajniji primeri: Švedska, SAD i Irska

Kategorija korisnik-administracija: C2A

• C2A: Consumer-to-Administration

• transakcije koje pojedinci imaju sa državnim organima na svim nivoima

• nadovezuje se na kategorije B2C i B2A

• manja primena zbog velikih ulaganja, a male zarade

• primer u Srbiji: opština Inñija

Kategorija posao-zaposleni: B2E

• Business-to-Employee• spada u širi kontekst e-poslovanja

• zasnovana je na primeni intraneta u svakodnevnoj razmeni informacija kompanije

• koncept ERM (Employee Relationship Management) omogućava upravljanje ekspertima u kompaniji pomoću kadrovskih informacija i specijalnih alata

Kategorija zaposleni-zaposleni: E2E• Employee-to-Employee

• slična prethodnoj kategoriji• zasnovana na intranetu i lokalnom portalu

kompanije preko kojeg su moguće komunikacije zaposlenih ili članova odreñenih timova

• zajednice koje meñusobno dele znanje ili imaju ista interesovanja

Poslovna kolaboracija: P2P

• decentralizovani model

• tehnološki organizovana na upotrebi Peer-to-Peer komunikacija izmeñu računara

• kupac nabavlja specijalizovani softver sa kojim komunicira sa softverom na računaru prodavca

• ne kontaktira Web sajt, već se direktno pretražuje baza podataka

• primeri: Nepster, Kazbaa i Gnutella

Poslovanje brzinom svetlosti: CALS• Commerce At Light Speed

• nastalo 1985. godine u SAD kao podrška avijaciji u okviru DoD (Department of Defence - ministarstvo odbrane)

• prvo samo saradnici DoD, a kasnije i drugi korisnici van ovog sistema

• principi rada slični EDI• uglavnom se razmenjuju tehnički podaci vezani za

istraživanje, razvoj, konstrukciju, proizvodnju i dokumentaciju

Poslovni model • predstavlja opise:

dobara koje kompanija nudi arhitekture kompanije imreže partnera

koje kompanija koristi u ostvarivanju profita

Poslovni model predstavlja nedostaju ću kariku izme ñu strategije i poslovnih procesa!

Poslovni modelje zbirni skup opisa kako: • kompanija bira svoje poslovne partnere • formira i diferencira svoje ponude • definiše poslove koje će sama izvršiti, a za

koje će angažovati druge • će konfigurisati svoje resurse• će izaći na tržište• će formirati koristi za kupce i ostvariti profit

Sadržaj poslovnog modela

• opis inovacije produkata: oblast poslovanja kompanije, predložene inovacije i nove vrednosti

• odnosi sa kupcima: ciljni kupci, opis isporuke proizoda i izgradnja odnosa

• opis upravljanja infrastrukturom: opis korišćenja infrastrukture i logistike, zaduženja i korišćenje virtuelne organizacije

• finansijski aspekti: opisi modela zarade i troškova

Poslovni model ET• razdvaja način na koji kompanija posluje od toga

kako to rade drugi

• prikazuje kako korisnik razume kritične faktore

• postizanje karakterističnih kompetencija koje su izvor prednosti u odnosu na tržišnu konkurenciju

• menadžment kompanija uvažava uticaj i ulogu Interneta i ICT

• inovacije treba da budu zasnovane na ICT

Predpostavke modeliranja ET• EP se mora integrisati sa drugim poslovima

organizacije• poslovni model predstavlja osnovu za izradu

poslovnog plana kompanije

• kompanije se moraju stalno redizajnirati• snažan proces formiranja novih poslovnih

modela kompanije

Osnovni elementi poslovnog modela

• predlog vrednosti

• model prihoda ili finansijski model • model udruživanja prihoda

• mogućnosti na tržištu • konkurentno okruženje

• konkurentne prednosti • tržišna strategija

• organizacioni razvoj

Predlog vrednosti

• opisuje kako će predloženi proizvod ili usluga zadovoljiti potrebe kupca

• zašto kupac treba da kupuje baš od odreñene kompanije

• primer: Amazon ima neuporedivo najbolji asortiman i vrlo dobre rokove isporuke

Model prihoda

• opisuje kako će kompanija ostvariti prihod iz kojeg će vratiti investirani kapital i ostvariti profit

• specijalizacije ovog modela:�Model prihoda od reklama

�Model prihoda od pretplate �Model prihoda od takse

�Model prihoda od prodaje

Model prihoda od reklama

• zasniva se na Web sajtu koji svojom atraktivnošću privlači veliki broj posetilaca

• prihod ostvaruje od reklama i banera koji se nalaze na sajtu

• primeri: Yahoo!, Krstarica

Model prihoda od pretplate

• nudi zanimljive sadržaje posetiocima sajta, pri čemu je pristup omogućen samo pretplatnicima

• primeri: Gartner Group, Key-to-Steel

Model prihoda od takse

• preko sajta se realizuju poslovi za koji prodavac plaća odreñenu taksu kompaniji čiji je sajt korišćen

• primer: eBay

Model prihoda od prodaje

• koriste kompanije koje prodaju robu, usluge ili informacije

• primer: Amazon

Model udruživanja prihoda

• zasniva se na poveravanju poslova, kojima upravlja vlasnik sajta, drugim, bliskim firmama za odreñeni iznos ili procenat u zaradi

• primer: MyPoints

Mogućnosti na tržištu

• ukazuju na segment tržišta na kojem jedna kompanija, saglasno svojom potencijalu, želi da bude konkurentna

Konkurentno okruženje

• sastoji se iz pregleda kompanija koje na istom tržišnom prostoru prodaju iste ili slične proizvode

• razlikujemo direktne konkurente (npr. prodavci knjiga) i indirektne (npr. željeznica i drumski prevoz)

Konkurentne prednosti

• postižu se kada se može ponuditi proizvod koji je superioran po svojim osobinama ili ima nižu cenu u odnosu na proizvode istih osobina

• jedistvena konkurentna prednost je biti prvi sa odreñenom ponudom na tržištu

Tržišna strategija

• opisuje detaljno kako organizacija planira svoj izlazak na tržište i na koji način će zainteresovati kupce

Organizacioni razvoj

• kako će kompanija organizovati rad koji treba da bude izvršen

• organizacione strukture i prihvaćene kulturne vrednosti neophodne da podrže nove forme trgovine su osnova opstanka na tržištu

Upravljački tim • čine oni zaposleni u kompaniji koji su odgovorni da

formirani poslovni model proradi• dobar upravljački tim ne može sprovesti slab

poslovni model, ali ga može promeniti, privući investitore i obezbediti neophodan kredibilitet

• obično se formira od najvišeg rukovodstva, što je prednost u iskustvu, ali i mana jer je neophodna sposobnost prilagoñavanja novim situacijama

Oblici modela ET• graditelj nove kategorije poslovnog subjekta prvi

otkriva specifične potrebe kupaca (Yahoo!)• preoblikovatelj kanala koristi i Internet kao novi

kanal za poslovanje (Dell)• posrednik u transakcijama sadrži transakcijski

model obrade narudžbi (eBay)• informacioni posrednik sadži sistem prikupljanja

informacija za veće kupovine (HomeAdvisor)• inovator samouslužnih servisa nudi sveobuhvatni

skup servisa (WebMD)• inovator lanca snabdevanja unapreñuje interakcije u

lancu snabdevanja (MKesson)• korisnik kanala koristi Internet kao dopunu call

centara (Charles Schwab)

Modeli ET (I)• on-line prodavnice (e-tailers)

• virtuelne zajednice (virtual communities) • elektronski prodajni centri (malls)

• portali (portals)• aukcije (auction sites) • snabdevači sadržajima (content providers)

• brokeri informacija (information brokerage) • transakcioni komisioni (transaction brokers)

• pružaoci usluga (service providers)• sajtovi proizvoñača (manufacturer's sites)

• društveni organizatori (community providers)

Modeli ET (II)• tržnice ili menjačnice

(marketplaces/exchanges)• elektronski distributeri (e-distributors)

• B2B pružaoci usluga (B2B service providers) • elektronsko učenje (e-learning)• provodadžije (matchmakers)

• posrednici informacija (infomediary)• zajedničke kupovine (bulk-buying sites)

On-line prodavnice

• osnovni poslovni model• predstavljaju mesto gde kupci mogu da kupuju 24

sata na dan ne napuštajući svoj dom ili radno mesto

• osnova: katalog roba i usluga• prodaja preko:

�virtuelnog prodavca (sajta)�distribucionih kanala postojećih radnji koje preko

Interneta primaju narudžbe �online kataloga �online prodajnih centara

Nivoi on-line prodavnica

• jednostavne prezentacije statičkih kataloga • prikazi proizvoda sa njihovim karakteristikama • kada se roba elektronski isporučuje - besplatno

preuzimanje uzoraka• praćenje lista isporuke • prikazi iskustava ranijih kupaca

Virtuelne zajednice

• nadgradnja on-line prodavnica

• mogućnost komunikacije izmeñu kupaca • alati za komuniaciju: mailing liste, oglasne table i

FAQ liste

• izgrañuje se lojalnost kupaca i drže se na okupu• kompanija koja prodaje dobija veliki broj

povratnih informacija

• korisnici modela: proizvoñači softvera i pratećih usluga i visoko sofisticiranih proizvoda

Elektronski prodajni centri

• virtuelni prostor sa kolekcijom on-line prodavnica namenjen susretima prodavaca i kupaca

• cene se usklañuju na osnovu ponude i potražnje

• kreator tržnice naplaćuje usluge od on-line prodavnica

• kupac na jednom mestu ima pristup širem asortimanu robe

• udruživanjem vrednost svake od elektronskih prodavnica raste eksponencijalno

• prodavci koriste vrlo povoljno složenu tehnologiju prodajnog centra

Portali• objedinjuju kataloge kompanija i karakteristike

ponuda sa velikim količinama informacija

• pružaju integrisani paket usluga i sadržaja: pretraživanje, vesti, elektronska pošta, čatovanje, muzika, pregled filmova, kalendari idr.

• ne zarañuju direktno, već od reklama i usmeravanja kupaca na druge sajtove

• glavne funkcije: privlačenje korisnika, inteligentno pretraživanje informacija, Internet sevisi

• vortali specijalna vrsta portala koji nude proizvode i usluge na specijalizovanom tržištu

Aukcije• sprovode aukcijsku prodaju novih ili starih artikala

svih vrsta• najčešće su namenjeni prodaji pojedincima, ali

postoje i oni koji prodaju drugim kompanijama• mogu pružati mogućnosti pogañanja oko cena

• različite varijante sprovoñenja aukcija i dostave ponuda potencijalnih kupaca

• način zarade: odreñeni iznos za oglašavanje i izvršene transakcije

• druge usluge: sklapanje posla i potpis ugovora, mehanizmi plaćanja, briga o isporuci

Snabdevači sadržajima

• nude informacije i zabavu: novine, sportski sajtovi i drugi online izvori najnovijih vesti, specijalizovanih sadržaja, raznih vodiča idr.

• ključ uspeha: imati tražene sadržaje

• postojeći izdavači imaju veliki uspeh u odnosu na nove

• izvori prihoda: pretplata i prodaja oglasnog prostora

Brokeri informacija

• specijalni slučaj predhodnog modela: bave se prodajom poslovnih informacija (rezultati istraživanja, tržišni trendovi, kretanja na berzi, analize poslovanja kompanija)

• osnovni alat: agregiranje informacija (prikupljanje, kategorizacija i grupisanje)

• izvori prihoda: pretplata, naplata troškova transakcija, reklame, promocije

• podmodeli: pronalaženje najpovoljnijih ponuda ili povezivanje e-prodavnica sa distributerima

Transakcioni komisioni

• obrañuju različite online transakcije: kupoprodaja akcija i obveznica, putničke agencije idr.

• većina onih koji kupuju akcije radije se odlučuje za poznate klasične posrednike, jer veruju u lične savete i poznata imena

• podaci turističkih agencija su češće osnova za posetu samoj agenciji

Pružaoci usluga

• naziva se i model učlanjenja (affilate model)

• nude usluge boljih performansi u online režimu• načini zarade:

�naplaćuju taksu za pružene usluge�izdržavaju se od reklama

�sakupljaju informacije i prodaju ih marketinškim agencijama

Sajtovi proizvoñača• elektronske prodavnice samih proizvoñača• koriste snagu Weba da direktno stignu do

kupaca• kombinacija ostalih modela sa podrškom

sistema u pozadini• na ovaj način se robna marka snažno integriše

sa sadržajima koje nudi proizvoñač• primer: BMW je lansirao pojam ‘advertaimnet’

kreirajući robnu marku kroz kreativne reklamne filmove koji su na sajtu

Društveni organizatori

• funkcionišu na sajtovima koji okupljaju ljude sa sličnim interesima

• trguje se, komunicira i pretražuju informacije od interesa za odreñeni profil okupljenih

• izdržavaju se od pretplate, naplate transakcije, procenta od sklopljenog posla, učlanjenja ili reklama

• primer: Open Source Model okuplja programere oko Linux platforme

Tržnice ili menjačnice • elektronski prostor na kojem snabdevači i kupci

mogu izvršavati poslovne transakcije

• funkcije: sprovoñenje poslovnih transakcija, sigurni mehanizmi plaćanja, praćenje statusa narudžbi, logističke usluge, garancija kvaliteta, promocija robnih marki

• podmodel: elektronski sajam (e-bazaar), na kojem članovi meñusobno posluju

• osnovni izvor prihoda: naplata takse za izvršene transakcije

Elektronski distributeri

• kompanije koje vrše snabdevanje proizvodima i uslugama direktno do pojedinačnih poslovnih organizacija

• značajno se skraćuje prodajni ciklus proizvoda• postižu se niže cene

• stvara se bolja saradnja sa poslovnim partnerima

B2B pružaoci usluga

• prodaju poslovne usluge drugima

• usluge: voñenje knjigovodstva, finansijske usluge, upravljanje kadrovima, štampa, aplikativne uslugei drugo

• podmodel: pružaoci aplikativnih usluga prodaju pristup do specijalizovanih vrsta softvera

Elektronsko učenje

• nude kompanijama različite obrazovne kurseve preko svog sajta

• kursevi imaju razne varirajnte:– prodaja specifičnih obrazovnih materijala u

obliku običnog teksta– on-line izbori pojedinih lekcija

– popunjavanja testova sa višestrukim izborima– iskustvene simulacije bitne za preñenu lekciju

Provodadžije

• specijalizovane kompanije koje ostvaruju zaradu povezujući poslovne organizacije tako da im ostvare što bolje uslove poslovanja

• najčešće im smanjuju troškove poslovanja

Posrednici informacija

• sakupljaju informacije o potencijalnim kupcima i prodaju ih zainteresovanim kompanijama

• postoji veliki broj posredničkih organizacija

• njihov glavni problem je zaštita privatnosti• metaposrednici: omogućavaju veze izmeñu

prodavaca i kupaca, ali ne učestvuju u trgovini

Zajedničke kupovine

• povezuju grupe korisnika zainteresovanih za kupovinu odreñenog artikla

• dobijaju popust na količinu

• zarada: od članstva, promocije ili od ostvarenog prometa

Modeli zasnovani na cenama

• dinamičko odreñivanje cena (dynamic pricing)

• besplatni proizvodi i usluge (free products and services)

Dinamičko odreñivanje cena• tretira cenu dobara kao promenljivu otvorenu za

pregovaranje• može se naći u sastavu drugih poslovnih modela• varijante:

– odredi svoju cenu: kupac nudi svoju cenu koja se prosleñuje prodavcu koji odlučuje da li da je prihvati

– poreñenje cena: objedinjuje više sajtova i omogućava kupcu pretragu za najnižom cenom odreñenog proizvoda

– odreñivanje cena osetljivo na potražnju: prodavci daju popuste na naručenu količinu proizvoda

– razmena: omogućava razmenu proizvoda ili usluga

Besplatni proizvodi i usluge• najčešće nude besplatno igre, lutrijske talone i

softver• ne zarañuju ništa od ponuñenih proizvoda

• mogu zarañivati od oglasa koji se moraju proći da bi se dobila besplatna usluga

• softverske kompanije zarañuju na kasnijem održavanju, isporuci CD verzija i drugim uslugama

• neki su za to specijalno finansirani

Modeli uslužnih sajtova• bezbednosni brokeri (trust brokerage)

• anonimni preusmerivači pošte (anonymous re-mailers) • kolaboracione platforme (collaboration platforms)

• sajtovi za proveru linkova (link checking sites) • arhivski sajtovi (archive sites) • izvestioci promena (change notification sites)

• pružaoci usluga elektronske pošte (e-mail providers) • pretraživači (search engines)

Bezbednosni brokeri

• obezbeñuju usluge vezane za sigurnost i poverenje kao što su:

– registracija autorstva– provera delatnosti kompanije

– provera vlasništva odreñenog sajta

Anonimni preusmerivači pošte

• omogućavaju slanje elektronske pošte u kojoj primalac ne dobija povratnu adresu

• pružaju zaštitu od kasnijih, reklamnih poruka, tj. od spama

Kolaboracione platforme

• nude meñusobno udaljenim korisnicima mogućnost da zajednički rade

• najčešća primena je na kompleksnim projektima na odreñenom segmentu tržišta

Sajtovi za proveru linkova• često proveravaju mogućnost pristupa

odreñenom sajtu• koriste ih elektronske prodavnice, radi kontrole

nad "ulaznim vratima" u njihovu radnju

Arhivski sajtovi

• omogućavaju odlaganje podataka na sigurne lokacije

• pružaju zaštititu od katastrofalnog prestanka pristupa podacima na originalnoj mreži računara korisnika ove usluge

Izvestioci promena

• javljaju svojim korisnicima kada su odreñeni Web sajtovi promenili sadržaj

Pružaoci usluga elektronske pošte

• pružaju svojim korisnicima sve ključne funkcije vezane za elektronsku poštu sa svih lokacija

• posebno zanimljivi ljudima koji često putuju

Pretraživači

• pružaju jednu od najpopularnijih usluga na Internetu

• omogućavaju svojim korisnicima da pronalaze adrese Web sajtova sa od korisnika specificiranim sadržajem

Proces modelovanja

• uspešne kompanije ne odabiraju samo jedan model, nego kombinuju i meñusobno dopunjuju više osnovnih modela

• razdvaja način na koji kompanija posluje od svih drugih

• prikazuje kako korisnik razume kritične faktore koji utiču na uspeh modela

• postizanje karakterističnih kompetencija je izvor prednosti u odnosu na tržišnu konkurenciju

Proces formiranja poslovnog modela I

• utvrñuju se načini i uslovi stvaranja nove vrednosti namenjene korisnicima

• utvrñuju se ciljni segmenti tržišta na kojem se nudi nova vrednost

• utvrñuju se mogući izvori prihoda i struktura troškova

Proces formiranja poslovnog modela II

• identifikuju se potencijalni konkurenti i strateške pretnje

• kompanija se pozicionira utvrñujući veze sa dobavljačima, kupcima i drugim poslovnim partnerima

• formira se strategija dugoročnog održanja prednosti u odnosu na konkurenciju

Metoda modelovanja‘odredi i pronañi’

engleski: map & locatesprovodi se ista procedura na 4 navedena nivoa:• formira se relevantno okruženje• odreñuju se učesnici unutar okruženja• kreiraju se vrednosti• vrši se pozicioniranje meñu konkurencijom• utvrñuje se profitabilnost

Nivoi modelovanja

• kompletno poslovno okruženje

• ponuñene vrednosti kupcima• mesta sa kritičnim vrednostima i profitom

• odreñivanje procesa sa optimalnim rezultatima

Struktura sistema e-poslovanja

Aplikacije i e-poslovanje• kako naći sistem odgovarajućih aplikacija za

voñenje kompanija koji će je učiniti konkurentnijom i brzo dati rezultate

• aplikacije treba da obavezno obuhvate sve odnose sa kupcima, poslovne funkcije u pozadini kompanije i njen lanac snabdevanja

• zadatak uvoñenja e-poslovanja je povezivanje izolovanih aplikacija u kohezivnu arhitekturu

• prikupljanje, interpretiranje i usvajanje informacija o nepoznatim tehničkim i tržišnim vrednostima

Tržište integrisanih poslovnih aplikacija

• SAP• Microsoft Navision

• Oracle PeopleSoft i J.D. Edwards• Invensys Baan

• Siebel• Clarify

• Vantive

Aplikativni trendovi• granice preduzeća nestaju i poslovni partneri sve

više imaju pristup internim podsistemima• potrebno je da brzina izlaska na tržište bude što

veća• kupci, zaposleni, menadžeri i drugi poslovni partneri

sve više očekuju od novih rešenja i to u što kraćem vremenu

• u EU 66% kompanija kupuje gotove aplikacije: 61% domaće, a 5% od stranih kompanija

Lanci vrednosti

• predstavljaju prikaz integracije poslovnih funkcija od upita do isporuke robe ili usluga

• najpoznatiji je Porterov generički lanac vrednosti

aktivnosti podrške

osnovne aktivnosti

infrastruktura kompanije

ulaznalogistika

servisproizvodnja marketingi prodaja

izlaznalogistika

upravljanje ljudskim resursima

razvoj tehnologija

nabavka

Lanac vrednosti u e-poslovanju

• glavna ideja e-poslovanja je okretanje lanca vrednosti

• pristup se naziva "od spolja prema iznutra" jer se u centru nalazi kupac, a ne zahtevi kompanije

• ponuda kompanije postaje otvorena i zavisi od toga kako je i koliko okrenuta ka svojim kupcima

• prateće integrisane aplikacije treba da budu prilagoñene ovako okrenutom lancu vrednosti

kompetencijekompanije procesi proizvodi

i uslugeprodajni kanali

kupci

potrebekupaca

integrisanikanali

proizvodi i usluge

procesi primarnekompetencije

Mreže vrednosti

• nove teorije govore o prevaziñenosti Porterovog lanca i njegove okrenute varijante

• u elektronskom i mobilnom poslovanju formiranje vrednosti se ne odvija linearno

• lanac vrednosti se sastoji iz veza više meñusobno povezanih lanaca poslovnih partnera koji učestvuju u stvaranju konačne vrednosti

• dolazi se do nove paradigme - mreže vrednosti

Veze lanaca vrednosti• lanci vrednosti pojedinih kompanija se meñusobno

povezuju pomoću poslovnih transakcija koje razmenjuju

• pojavljuje se potreba povezivanja odgovarajućih, često različitih aplikacija kod poslovnih partnera

izlaznalogistika

ulaznalogistika

izlaznalogistika

ulaznalogistika

proizvodnja

Inter-organizacioni lanci vrednosti

• za uspešan sistem e-poslovanja moraju biti uspešni i njegovi poslovni partneri

• oni zajedno čine inter-organizacioni lanac vrednosti • svako od njih mora da prepozna razloge zbog kojih

treba da se u njemu nañe

• neophodno je da se što bolje postavi svaka od aplikacija arhitekture sistema e-poslovanja

lancivrednosti

snabdevača

lanci vrednosti

posrednika

lancivrednostikupaca

lanacvrednostikompanije

Arhitektura e-poslovanja

• upravljanje odnosima sa kupcima

• upravljanje prodajnim lancem• planiranje resursa kompanije

• upravljanje lancem snabdevanja• elektronska nabavka• poslovna inteligencija

• integracija aplikacija kompanije

upravljanje prodajnim lancem

upravljanje lancem snabdevanja

adm

inis

trat

ivna

kon

trol

a,

e-na

bavk

a

finan

sije

, rač

unov

ostv

o

kont

rola

upr

avlja

nja

poslovna

inteligencija

integracija

poslovnih

aplikacija

planiranje resursa kompanije

logi

stik

a

proi

zvod

nja

dist

ribuc

ija

upravljanje odnosima sa kupcima

mar

ketin

g

prod

aja

serv

is

kupa

ca

Osobine sistema aplikacija• ako jedna od aplikacija ne funkcioniše

dobro, to će uticati na kompletan ciklus formiranja vrednosti za kupca

• koncept konfekcijskog softvera dominira u svim oblastima

• ovakav složeni mozaik aplikacija ne može se kompletan kupiti od jednog isporučioca softvera

• najozbiljnije softverske kuće su standardizovale interfejse izmeñu aplikacija

Upravljanje odnosima sa kupcima • verovatnoća prodaje novom kupcu je 15%, a

postojećem 50%• 6 puta je skuplje prodavati novom kupcu nego

postojećem• od 15 najčešćih primedbi 12 je bilo vezano za

servise kupcima• nezadovoljni kupac će o svom iskustvu ispričati još

osmoro de desetoro ljudi• 70% kupaca koji su se žalili ponovo će poslovati sa

tom kompanijom ako se žalba brzo reši• više od 9% kompanija nema dovoljno integrisanu

prodaju i servise da bi mogli imati podršku u e-poslovanju

Tačke dodira• svaki kontakt sa kupcem se naziva tačka dodira

• tradicionalne tačke dodira: telefonski razgovori, sastanci, seminari i razmene pisama

• nove tačke dodira: elektronska pošta, posete Web sajtu, news-grupe i grupe za ćaskanje

• dodatna prednost je mogućnost automatskog evidentiranja većine od njih i korišćenja u raznim kasnijim analizama

CRM• CRM (Customer Relationship Management) je

integrisana strategija prodaje, marketinga i servisa zasnovana na koordiniranim akcijama kompletne kompanije

• zasniva se na repozitoriju informacija o kupcima (bazi podataka)

• one opisuju sve sadržaje koje je kupac realizovao sa vlasnikom Web sajta

• na osnovu njih se generiše profil kupca

• analitički softver CRM može da prikaže različite aspekte kupaca

Procedura CRM• preliminarna identifikacija potreba i želja kupaca

• kupci se diferenciraju prema potrebama i važnosti

• interakcija sa kupcima u cilju identifikacijenjihovih potreba

• oblikovanje proizvoda i usluga na osnovu"naučenog" iz interakcije

Tehnike CRM

• oko 90% kupaca ponavlja ranije postavljene zahteve

• aplikacije pružaju niz automatizovanih odgovora iz odgovarajućih baza znanja

• stranice Web sajta sa unapred pripremljenim odgovorima na najčešće postavljena pitanja

• u diskusionim forumima kupci meñusobno pomažu jedan drugom

• dobro dizajniran email poslan sa odobrenjem na prave adrese može biti od velike pomoći

Faze ciklusa kupovine• faza uspostavljanja kontakta: kupac posećuje

sajt prodavca a on osmatra posetu i pruža potrebnu podršku

• faza procene: kupac definiše svoje zahteve kroz procenu pojedinih proizvoda, cene i prateće informacije i, na osnovu toga, traži ponudu prodavca

• faza prodaje: počinje sa prijemom narudžbe, a završava se prijemom robe ili izvršenjem usluge i plaćanjem za to

• faza aktivnosti nakon prodaje: obuhvata uvoñenje proizvoda u korišćenje, obučavanje, održavanje i ponovno animiranje kupca

Fazauspostavljanjakontakta

Fazaprodaje

Fazaaktivnostinakonprodaje

Fazaprocene

Razlozi slabih efekata CRM• neuspešno je čak 60% implementacija CRM• većina kompanija nije izvršila neophodne promene

koje uslovljava uspešna primena CRM softvera

• kompanije vrše prilagoñavanje CRM aplikacija pre nego što ih počnu primenjivati odreñeno vreme, tako da je sistem u stalnom razvoju

• mnogi prodavci CRM aplikacija preteruju u opisu njegovih mogućnosti i tako stvaraju preterana očekivanja kod korisnika

Upravljanje prodajnim lancem • e-poslovanje donosi nove prodajne kanale i značaj

aplikacija namenjenih upravljanju prodajnim lancem• kompanije se moraju baviti prodajom onoga što

kupci žele da kupe i kada žele to da kupe• IRM - Internet Relationship Management treba da

omogući kupcu formiranje individualizirane narudžbe na koju dobija optimalnu ponudu sa jasnom dodatom vrednosti

• IRM aplikacije povezuju kupce sa različitim prodajnim i distributivnim kanalima kompanije pomoću funkcija prijema i rukovanja narudžbama

Kompanija

sa

različitim

prodajnim

kanalima

Kupac

Distributer

Preprodavac

Samouslužni servis

Prodavci

Terenska prodaja

Call centar

Razlozi interesa za IRM• porast broja samouslužnih servisa• veliki rast troškova podrške pre prodaje• sve veći troškovi grešaka u narudžbinama

• različiti prodajni kanali• rastuća složenost proizvoda

• sve češća spajanja i preuzimanja kompanija

Planiranje resursa kompanije • ERP - Enterprise Resource Planing• ERP tretira transakcije kao delove sveobuhvatnog,

celovitog sistema povezanih poslovnih procesa kompanije

• podaci se čuvaju u zajedničkoj bazi podataka• obezbeñuje se registrovanje svih poslovnih

transakcija u realnom vremenu • ERP se nalazi u pozadini poslovanja pomoću

Interneta, klasične trgovine ili call centra• poseduje direktni, on-line pristup "živoj" bazi

podataka, a ne njenim "ekstraktima"

Struktura ERP sistema • istraživanje i razvoj

• marketing i poslovno planiranje• nabavka i skladištenje

• prodaja i distribucija• proizvodnja

• računovodstvo i finansije• ljudski resursi

• sistem kvaliteta i održavanje

Osobine ERP

• nije ograničen na velike kompanije, jer svaka kompanija mora kupcu obezbediti informacije

• neophodna mogućnost nadgradnje on-line komunikacije sa kupcima

• unapreñuje poslovne procese i servise za kupace

• omogućava bolju koordinaciju unutar kompanije• ERP nije samo automatizacija procesa, već i

njihovo pojednostavljenje

• kompanija mora redizajnirati poslovnu praksu u skladu sa ograničenjima ERP ili platiti njegovo prilagoñavanje kompaniji

Upravljanje lancem snabdevanja

• SCM - Supply Chain Management softver objedinjuje veliki broj aplikacija

• ciklus proizvodnje obuhvata nabavku repromaterijala, njihovo pretvaranje u gotove proizvode, prodaju i distribuciju gotovih proizvoda kupcima

• integracija ciklusa prodaje i snabdevanjaomogućava bržu razmenu podataka sa kupcima i formiranje individualizovane narudžbe

• neophodne su brze i efikasne reakcije SCM uz upravljanje informacijama

snabdevanjekomponentama

sastavljanjekomponenti

proizvodnja

veleprodaja

maloprodaja

Dobavljač Proizvodnja Distribucija Prodaja Kupac

Realizacija lanca snabdevanja

Planiranje lanca snabdevanja

Tokovi SCM• tokovi materijala uključuju fizičko kretanje

proizvoda od dobavljača do kupca, ali i obrnuto• protok informacija se sastoji iz procene zahteva,

prenosa narudžbi i izveštaja o stanju isporuka• finansijski tokovi sadrže informacije sa kreditnih

kartica, uslove kreditiranja, rokove i planove plaćanja i ugovorene kamate

Segmenti SCM I

• planiranje sadrži strategiju upravljanja neophodnim resursima za realizaciju zahteva i sa metrikom zanadgledanje snabdevanja i ocene efikasnosti

• nabavka se zasniva na izboru pouzdanih dobavljača sa kojima se razvijaju modeli za odreñivanje cena porudžbina i uslova plaćanja

• proizvodnja formira raspored proizvodnih aktivnosti, prati testiranje, pakovanje, pripremu proizvoda za isporuku, merenje kvaliteta proizvoda, produktivnost rada i realizaciju obima gotovih proizvoda

Segmenti SCM II

• isporuka i logistika koordinira primljene porudžbine od kupaca i mrežu skladišta, odabira način transporta i distribucije i uspostavlja sistem naplate potraživanja

• vraćanje robe zasnovano je na mreži punktova za prijem reklamiranih proizvoda, uz posebnu brigu oovim potrošačima

U jesen 2001. godine, nakon 6 meseci primene SCM

softvera kupljenog od i2 Technologies i prilagoñenog

njegovim potrebama, Nike je objavio pogrešno

naručenih 5 miliona pari obuće i akcije su mu pale za

2,61 milijardi dolara.

Razlog za ovo je paralelni rad starog i novog SCM

sistema, čiji su rezultati objedinjeni i zbog čega je

organizovana proizvodnja obuće koja se sporo

prodaje, a umanjena proizvodnja one koja se brzo

prodaje.

Elektronska nabavka

• neefikasne, troškovno neopravdane i nerazumne navike kupovanja zaposlenih

• nabavka je jedan od najmanje automatizovanih procesa u velikim kompanijama

• primena unificiranih sistema on-line kupovanja od izabranih dobavljača donosi značajne efekte

• eP – eProcurement je elektronsko naručivanje dobara i usluga koji se obično ne koriste direktno za osnovnu delatnost kompanije

Aktivnosti eP

• zaposleni na strani kupca naručuju robu i uslugerealizujući upit, autorizaciju, naručivanje, isporuku i plaćanje

• kod snabdevača se primljene narudžbe realizuju kroz upravljanje katalogom roba i usluga, obradu zahteva, kontrolu i odobravanja, prijem i obradu izuzetaka i obradu finansijskih uslova i plaćanja

Glavni pokretači eP • značajno smanjenje troškova

• veća efikasnost u realizaciji nabavki• manje angažovanog vremena• efikasno praćenje odobrenih budžeta pojedinaca i

organizacionih celina• smanjenje dokumentacione arhive

• skraćenje rokova nabavke i obrade informacija• veća fleksibilnost u naručivanju • niže cene

Najznačajniji eP sistemi

• Covisint prodaje proizvode automobilske industrije

• Transora je jedinstveni portal koji prodaje proizvode50 velikih kompanija

• Orbitz.com ima ekskluzivno pravo na davanje popusta za aviokarte

Poslovna inteligencija

• podaci u "klasičnim" IS daju odgovor na pitanje: "šta se dogodilo?"

• kvalitetno poslovanje zahteva formiranjeodgovora na pitanje: "zašto se dogodilo?”

• viši nivo analitičkog modela nameće odgovorna pitanje: "šta će se dogoditi?"

E-poslovanje i otkrivanje znanja• nakon svake transakcije ostaju podaci o njoj u bazi

podataka kompanije

• kompanije sve više koriste aplikacije za upravljanje znanjem

• KM - Knowledge Management

• otkrivanje znanja u bazama podataka je netrivijalno izdvajanje implicitnog, prethodno nepoznatog i potencijalno korisnog znanja iz podataka

Proces otkrivanja znanja• selekcija podataka: formiranje jedinstvenih skladišta

podataka• pročišćenje i obogaćivanje podataka: izdvajanje

podataka iz domena i povezivanje sa drugim podacima

• kodiranje podataka: svoñenje podataka na deo bitan za istraživanje

• data mining: presek mašinskog učenja, statistike i sistema za upravljanje bazama

• izveštavanje: analiza rezultata istraživanja

Data mining• centralna faza procesa otkrivanja znanja• predstavlja skup analitičkih tehnika pomoću kojih

se odreñuju opšti tipovi meñu podacima ili se formira odreñeni model ponašanja

• data mining služi za generisanje hipoteza koje se proveravaju u okviru samog data mininga ili sistema za podršku odlučivanju

Tehnologije poslovne inteligencije

• skladišta podataka• OLAP

• semantički Web

Websajt

bazapodataka

skladištepodataka

ISkompanije

priprema ianaliza

podataka

ETL postupci

srednji sloj

arhi

vira

nje

poda

taka

Osobine DW

• sadrže veliki broj podataka (VLDB)

• podaci u DW se ne ažuriraju• glavna namena: izrada izveštaja na osnovu

repliciranih podataka

• objedinjuju više izvora podataka• složene strukture administriranja

Postupci strukturiranjaskladišta podataka

• formiranje multidimenzionalnosti skladišta: obezbediti dimenzije bliske poslovnojproblematici

• denormalizacija: poboljšanje performansiizveštavanja uvoñenjem kontrolisaneredundance

Interaktivno analitičko procesiranje

• On-line Analythical Processing - OLAP• omogućava brz, interaktivan i konzistentan uvid u

informacije iz skladišta podataka pomoću širokog spektra pogleda na njih

• ne koriste produkcione baze podataka

• pomoću OLAP sistema i tehnika data miningaizdvajaju se nova znanja od značaja za poslovanje

• mogući pozivi i obrada rezultata iz drugih alata

Semantički Web • potrebno je inteligenciju upotrebe Weba dići na viši,

efikasniji nivo

• pravu snagu Internet će ostvariti kada ljudi i računari budu mogli da pronañu, dele, obrañuju i razumeju informacije

• semantički Web donosi predstavljanje podataka u obliku prihvatljivom za računarsku obradu

• računari moraju imati pristup strukturiranim podacima i skupovima pravila koje bi koristili u automatskom zaključivanju

• tvorac ideje semantičkog Weba je Tim Berneers-Lee

Semantički Web predstavlja proširenje postojećeg Web-a, kod kojeg će informacije imati precizno definisano značenje, što će omogućiti bolju saradnju izmeñu ljudi i računara.

Tim Berneers-Lee

Tehnologije semantičkog Weba

• eXtensible Markup Language (XML) omogućava kreiranje skrivenih labela za mapiranje Web stranica ili delova teksta koje će koristiti skriptovi ili programi

• Resource Description Framework (RDF) omogućava predstavljanje značenja u vidu tripleta (subjekat, predikat i objekat proste rečenice) napisanih korišćenjem XML labela

Integracija aplikacija kompanije

• predstavlja “krvotok” sistema aplikacija• raznosi informacione tokove do pojedinih

aplikacija

Postavljanje strategije elektronskog poslovanja

Troškovi e-poslovanja• početne ideje: od uštede na hartiji do

smanjenja troškova poslovnih transakcija• troškovi transakcija:

� traženje poslovnog partnera � provere njegovog boniteta� sklapanje ugovora u procesu pregovaranja � koordinacija resursa i procesa u toku

realizacije posla

Funkcije e-poslovanja

• voñenje ciklusa poslovnih transakcija i e-trgovina robe, usluga i informacionih sadržaja

• oglašavanje i promocija• elektronski kontakati izmeñu poslovnih

partnera• akcije pre i nakon prodaje • elektronsko naručivanje • podrška u poslovnim procesima virtuelnog

preduzeća

Načini korišćenja strateškihprednosti

• tranzitni: biti na pravom mestu sa pravim proizvodom u pravo vreme

• sofisticirani: nova postavka poslovnih procesa i mobilizacija kompanije za promene

-> e-poslovanje

Odnosi kompanija prema EP

• ne žele da krenu na slepo bez modela• dovoljan je Web sajt sa ponudom

• preko Interneta pružaju jeftinije usluge• inteligentnim i prilagodljivim rešenjima pretiču

konkurenciju

Principi uspešnog uvoñenja EP• tesna saradnja sa poslovnim partnerima koji su u

stanju da komuniciraju preko mreže

• specijalizacija u izboru proizvoda, formiranje robne marke i odreñivanje udela na tržištu

• upravljanje veštinama zaposlenih u mešovitim timovima zaduženim za razvoj funkcija virtuelne kompanije

• bezbednost transakcija koje se ne mogu opovrgnuti

• funkcije zasnovane na pristupačnom jeziku• efikasna obrada transakcija sa internim poslovnim

funkcijama • različiti servisi komunikacija

Podela kompanija u EP• kompanije nastale na Internetu, u tržišnom

prostoru elektronskog poslovanja• uhodane kompanije koje prelaze na Internet

• kompanije koje dolaze povezane u elektronske konzorcijume da bi udružile svoje moći

Nastali na Internetu• najuspešnije tržište je na Internetu

• osnov uspeha je vizija proizvoda i tržišta• konceptualna strategija: potpuno novi proizvod /

usluga ili novo izvoñenje postojećeg proizvoda / usluge

• veliki rivalitet sa konkurencijom - specifičnost ponude od presudnog značaja

• vodeće kompanije žele raznoliku ponudu, ali ne žele da razvodne prepoznatljivost robne marke

• neophodna je kontinuirana prisutnost na tržištu• primeri: eBay, Amazon, Google, Yahoo!, AOL

Prelaze na Internet• sukob tehnoloških izmena i inertnosti velikih

kompanija• menadžeri velikih organizacija slepi za nove

uticaje i neprilagodljivi• ekran računara je jednako veliki za najveće i

najmanje kompanije• poslovni cikljusi: u danima, satima i minutima, a

ne godinama i mesecima• pojava konkurencije nastalih na Internetu• primer: Amazon i Barnes & Nobbles

Povezani na Internetu• e-konzorcijumi: grupe organizacija se povezuju

da bi mogle bolje konkurisati drugima • one mogu zadržati svoje oblike poslovanja, od

klasičnog do individualnih Web sajtova• cilj: jedinstveni, kvalitetniji nastup u virtuelnom

prostoru• njihova vrednost raste eksponencijalno kada oni

rastu linearno• primeri: pružanje zdravstvenih usluga, aukcije

Strategija• precizan plan kojim se poslovanje usklañuje

sa prilikama i opasnostima proizašlim iz promena u tržišnom okruženju

• precizno odreñivanje akcija koje treba slediti da bi se dostigao željeni cilj, pozicija ili vizija

• nivoi strategije:� odnosi sa kupcima i korisnicima usluga� razvijanje odnosa sa kooperantima,

sestrinskim kompanijama isl.� održavanje veza sa zaposlenima unutar

kompanije

Strateški faktori uspeha EP

• Povezujući: voñenje, infrastruktura i organizaciono učenje

• Pozicioni: tehnologije, usluge, tržišta i robne marke

Robert Plant

voñenje

infrastruktura

organizaciono učenje

tehnologija

tržišterobna marka

usluge

Voñenje• nosioci promena: članovi najvišeg rukovodstva

organizacije, neko od njih formira viziju• faktori uspešnog voñenja:

� praćenje novih tehnologija� posmatranje šta drugi rade

� ohrabrivanje istraživačkih timova� spremnost na sprovoñenje izmena u strategiji

organizacije

Infrastruktura• obuhvaćeni spektar: od pojedinih Internet file

servera preko Internet servis provajdera pa sve do intenzivnih online obrada transakcija

• formira se na 3 nivoa:

� strateški nivo: odreñivanje uticaja dolazeće tehnologije na tržište i kompaniju

� organizacioni nivo: uravnoteženje postojeće prakse, tokova procesa i strukture kompanije

� fizički nivo: hardver, softver i komunikacije

Dobra infrastruktura• lako prihvata promene• otvoreno komuniciranje sa svim nivoima

kompanije• sigurno, robusno i podešljivo tehnološko

rešenje

• praćenje i integracija standarda• rukovodioci moraju razumeti tehnologiju

Organizaciono učenje• tesno povezano sa stilom voñenja kompanije:

� najviše rukovodstvo treba da pokazuje poverenje u svoje kolege na svim nivoima

� to stimuliše okruženje za radoznalost� olakšana realizacija novih koncepata i

tehnologija• dobar odnos prema organizacionom učenju:

� okruženje ga stimuliše i podržava � usmereno na strateške ciljeve kompanije� ono kreira pozitivne promene

optimalne tehnologije

izgradnja vode ćerobne marke

kvalitetneusluge

prepoznatljivina tržištu

integrisana strategija

Strateško pozicioniranje• tehnologije: rano usvajanje tehnologije

obezbeñuje poziciju prvog na tržištu• usluge: Internet je optimalni ambijent za

pružanje usluga u svim fazama

• tržišta: brzi odgovori, promena uslova ponuda i razumevanje novih uslova povećavaju tržište

• robne marke: izgradnja prestižne robne marke je u prvom planu

Proces formiranja e-strategije

• formiranje tima sa ekspertskim znanjima i veštinama

• analiza digitalnog okruženja organizacije• definisanje pravca razvoja sistema e-poslovanja

Stejkeholder analiza

• kompanije se povezuju sa drugima da bi ostvarili obostrane interese

• ti drugi se nazivaju stejkeholderi• postoji dvosmerna veza uticaja izmeñu

kompanije i stejkeholdera

• autori Ian Mitroff i Harold Linstone

Definisanje stejkholdera

• stejkholder (učesnik): svaka individua, grupa, organizacija ili institucija koja može uticati ili biti pod uticajem

• stejkholder mapa: prikaz svih učesnika povezanih sa internim IS

Opštapraksa

pacijentidoktori sestre

bolnicerukovo-

dilacfondovi

prijemnaslu žbasnabde-

vači patolozi

Klasifikacija stejkholdera po značaju• u odnosu na 3 atributa: • moć: ako može nametnuti svoju volju

• legitimitet: stekholderi od značaja za donošenje poslovnih odluka

• hitnost: vremenski osetljivi i važni stekholderi • broj pozitivnih odgovora odreñuje klasu stejkholdera:

potencijalni (0) latentni (1)očekivani (2)

definitvni (3)

Dalja podela stejkholdera• neupotrebljivi (samo moć)

• diskretni (samo legitimitet)• zahtevni (imaju samo zahteve)

• dominantni (snažni i legitimni)• zavisni (hitni i legitimni zahtevi)

• opasni (moćni sa zahtevima)

SWOT analiza

• potrebno je izvršiti analizu rada kompanije i njenog okruženja na tržištu

• često primenjivana: SWOT analiza• akronim SWOT označava:

prednosti (strengths)slabosti (weaknesses)

šanse (opportunities) pretnje (threats)

Prednosti

• specijalističko iskustvo kompanije

• nov, inovativni proizvod ili usluga• lokacija kompanije

• kvalitet poslovnih procesa i procedura • drugi aspekti kojim se uvećava vrednost

proizvoda ili usluge

Slabosti

• nedostatak objektivne ekspertize• nedovoljna difereciranost proizvoda u odnosu na

konkurenciju

• lokacija posla• slab kvalitet proizvoda ili usluga

• uništena reputacija

Šanse• razvoj tržišta

• povezivanja• zajednički poduhvati ili strateški savezi

• ulaz na novi segment tržišta na kojem su bolje zarade

• nova meñunarodna tržišta

• nastanak prostora na tržištu koji je ostavila konkurencija koja se sa njega povukla

Pretnje

• novi kokurenti na postojećem tržištu

• rat cenama sa konkurencijom• novi inovativni proizvodi ili usluge konkurencije

• slabiji pristup kanalima distribucije

• novi porezi

Pravila izrade SWOT analize

• treba biti realan u procenama prednosti i slabosti• razdvojiti gde je kompanija danas i gde će biti u

budućnosti• sive zone procene treba izbeći preciznim

opisima

• analiza treba da pruži kratke i jasne opise• analiza treba da je saglasna sa odgovornostima

onog ko je vrši

• SWOT analiza daje samo jedan vrlo subjektivni prikaz

Analiza mogućnosti na tržištu• definisati postojanje šanse u okviru

postojećeg ili novog sistema vrednosti• definisati načine uvećanja zadovoljstva

kupaca ili kreiranja novog iskustva za kupce• identificirati prioritetne kupce• ispitati sposobnosti i aktivnosti pomoću kojih

će kompanija formirati konkurentnu ponudu • oceniti atraktivnosti poslovnih šansi:

finansijskih mogućnosti, tehnoloških resursa i konkurentnih prednosti

Osnovne mogućnosti i postojanje novog vrednosnog sistema

• sistem vrednosti obuhvata kompletan lanac snabdevača, distributera, konkurenata, kupaca i posrednika koji postoje na tržištu

• uverenje da sistem vrednosti treba ponovo postaviti ili transformisati

• ekonomske aktivnosti koje treba da budu sprovedene, preusmerene ili kreirane

Otkrivanje suštine novih mogućnosti

• kreirati novo, visoko vrednovano iskustvo za kupce

• imati u vidu šta kupce danas iritira• svesni ili nesvesni nedostaci i prednosti kompanije

• šta se od nedostataka može ispraviti

• otkrivanje novih i nedovoljno razvijenih potreba kupaca

Identifikacija ciljnih kupaca• služi boljem razumevanju potencijalne ciljne

grupe• vrši se detaljno ispitivanje njihovih specifičnosti,

želja, potreba i postojećih barijera

• oblikovanje koncepta poslovanja • procena postojeće šanse

• odreñuje se priroda buduće ponude

Odreñivanje šanse na osnovu resursa kompanije

• ispitivanje sposobnosti i aktivnosti formiranjakonkurentne ponude

• korišćenje sopstvenih resursa i resursa partnerskih kompanija

• resurse neophodno precizno definisati i prihvatitiideju o njihovom kompletiranju

Ispitivanje atraktivnosti poslovne šanse

• finansijske mogućnosti: potrebna sredstva, stepen rasta, profitabilnost i drugi finansijski pokazatelji

• tehnološki resursi: mogućnosti raspoloživih tehnoloških sredstava i učestanost njihovog inoviranja

• konkurentne prednosti: postojeća konkurencija i načini njihovog prestizanja

Osnovne mogućnosti i postojanje novog vrednosnog sistema

Otkrivanje suštine novih mogućnosti

Identifikacija ciljnih kupaca

Odreñivanje šanse na osnovu resursa kompanije

Ispitivanje atraktivnosti poslovne šanse

Donošenje odluke PRIHVATITI / NE PRIHVATITI

Formiranje digitalne strategije

• kritični faktor: stav rukovodstva u pogledu korišćenja elektronskih aktivnosti

• potrebno je odrediti prioritete i formirati terminski plan implementacije

• precizno predstaviti kako će ona doneti uspeh na tržištu

• izrada digitalne strategije mora biti dokumentovana

• treba sprovesti javnu diskusiju o strategiji u kompaniji

Sadržaj digitalne strategije• kratak opis ciljnih segmenata odabranog

sistema vrednosti• precizna formulacija predloga• nabrojene nove vrednosti koje kupac dobija• identifikacija kritičnih resursa i funkcija • analiza razloga sticanja prednosti u odnosu na

konkurenciju• načini na koji će se realizovati svaka od

navedenih funkcija• opis kako će kompanija ostvariti zaradu• procena nivoa zarade koju će kompanija

ostvarivati

Faktori uspeha digitalne strategije• stvarni obim poslovne mogućnosti koja je njen

predmet• prednosti pomoću kojih kompanija namerava da

pobedi svoju konkurenciju

• poslovni model sa jasno definisanim načinima ostvarivanja profita

• prvi čovek roñeni voña sa vizijom i okružen talentovanim i kreativnim pojedincima

Uloga HRM u digitalnoj strategiji • ICT donosi profitabilnost usmeravanjem na strukturu

industrije i održivu prednost u odnosu na konkurenciju• alati e-poslovanja mogu biti korišćeni pametno ili

manje pametno

• organizacione funkcije uključuju istraživanje i razvoj, marketing, finansije i upravljanje ljudskim resursima

• prethodno voñene kadrovske evidencije proširuju se u vrstu menadžmenta zaposlenima u kompaniji

• HRM je usmeren na obezbeñivanje odgovarajućih ljudskih resursa za odreñenu organizaciju

HRM i e-poslovanje• implementacija tehnologija je

centralizovala funkcije i uticala na redizajn poslova

• lokalno znanje preneto u baze podataka računara

• nove veštine zaposlenih donosi ideju organizovanog učenja u fokus strategije

• ujednačenje shvatanja, znanja i mentalnih modela izgrañenih na prethodnom znanju

HRM i organizacione promene• rad na formiranju zajedničkog znanja• širenje informacija pomaže prevazilaženju

granica organizacionih celina i pojedinaca• pristupanje informacijama i dostava ideja ukida

vertikalne i horizontalne granice u kompaniji• prestaje potreba za srednjim slojem menadžera

a ICT eksperti dobijaju više prostora za rad• menadžeri zaduženi za ljudske resurse moraju

razumeti dizajn organizacije

E-poslovanje i novi poslovi • razvoj i programiranje Web aplikacija• informacioni sistemi i rešenja e-trgovine • opisi zahteva i analiza poslovnih procesa,

troškova i dobiti rešenja e-trgovine• aktivnosti prodaje i konsaltinga• poslovi strateškog planiranja• poslovi obrazovanja i obuke• istraživanje u više od 20 oblasti• poslovno i kriminalno pravo, ugovaranje,

privatnost, intelektualno vlasništvo, industrijsko zakonodavstvo i sloboda informisanja

Specifičnosti malih i srednjihkompanija

• u Velikoj Britaniji više od 50% zaposlenih radi u malim i srednjim kompanijama (SME)

• kada je e-poslovanje bilo oslonjeno na EDI infrastrukturu, većina SME nije bila u stanju da participira zbog visokih cena posredničkih usluga

• danas je uspostavljanje EDI ili XML veza SME moguće preko Interneta

• na ovakvu komunikaciju se odlučuju jer ih velike kompanije na to primoravaju

Problemi SMEs• suviše mali obim transakcija koje se

razmenjuju• mali broj partnera koji su voljni da

prihvate elektronsko poslovanje• poslovi moraju biti duplirani• troškovi najčešće premašuju dobiti• postoji više problema sa raspoloživim

standardima, naročito kod B2B poslovanja

Problemi SME u uvoñenju EP• e-poslovanje nije jednostavna tehnologija i SME

treba da odabere i uvede odgovarajuću aplikaciju• tehnologije e-poslovanja traže značajne investicije

u obuku, reorganizaciju poslovanja i IS• često ne postoje odgovarajuće infrastrukture i

pružaoci usluga

• kreirane Web sajtove treba učiniti vidljivim da bi ih kupci lako pronalazili, što zahteva ulaganja

• male kompanije teško dolaze do informacija o potencijalnim kupcima i konkurenciji na Internetu

Iskustva eXperience projekta• ne postoje standardna rešenja za e-poslovanje• različiti pristupi u praksi koji svi mogu biti uspešni

u realizaciji

• kupac je još uvek u centru pažnje • pravi i samo jedan partner sa rešenjima

informacionih tehnologija je ključan za uspeh • neophodno je ostvariti sinhronizaciju podataka

izmeñu lokalnog IS i e-prodavnice

• uočljiva potreba za ostvarenjem mobilnog pristupa u IS kompanije

Početni uspesi ET

• 9. aprila 1995. na dan lansiranja prvog browsera akcije Netscape vrede $2.700.000.000

• ‘mrežna ekonomija’ raste od 1995. do 1998. za174,5% a od 1998. do 1999. za 68%

• 1998. Amazon.com i eToys.com zabeležile milionske prihode

• mladi, bogati vlasnici ili suvlasnici e-kompanija: stav da iskustvo nije potrebno i šteti

• primeri: Bill Gates i Jeff Bezos

Slom dot-kompanija• aprila 2000. akcije NASDAQ pale za 10%• investitori povukli novac i zatražili profit

• do juna 2001. godine 564 kompanija bankrotiralo

• oko 45.000 ljudi je ostalo bez posla

• Amazon jedva opstao• prvi zaključak: njihovi vlasnici premladi i bez

iskustva

• drugi: u nameri da pokrenu nova poslovna pravila zaboravili na ključne faktore uspeha poslovanja

• konačni: poslovni planovi ovih kompanija bili su slabi, površni i pogrešni

Poslovni i organizacioni modeli elektronskog poslovanja

Generacije e-poslovanja• prva generacija: vizija i sa njom povezani koncepti• druga generacija: novi proizvodi i usluge koje

donosi ICT infrastruktura• treća generacija: nove forme i modeli poslovanja• četvrta generacija: nastaju nove organizacione

forme• peta generacija: utiče na promenu celog društva

• šesta generacija: stvara novu teoriju i nove paradigme istraživanja

komunikacijasa spoljnimokruženjem

internakomunikacija

elektronskatrgovina

elektronskoposlovanje

e-kompanija

Internetposlovnimodel

vrednost

vreme

Faze razvoja e-poslovanja I• Web je mesto sa promotivnim sadržajima koji se

distribuiraju poslovnim partnerima, a protokinformacija je najčešće samo u jednom smeru

• razvoj intranet kanala komunikacije unutar kompanijakoji stvaraju dobre uslove internim korisnicima zarad, ali bez promena širih razmera

• brza i jeftina platforma za saradnju i komunikaciju sa obrascima za naručivanje i dvosmernim tokovimainformacija

Faze razvoja e-poslovanja II• reinženjering unutrašnjih, pozadinskih poslovnih

procesa radi usklañivanja sa zahtevima kupaca u brzini usluga i personalizaciji proizvoda

• inteligentno i integralno e-poslovanje omogućavatrenutno donošenje odluka, koje se nadziru i analiziraju u realnom vremenu

• restrukturiranje poslovanja u isključivo elektronski oblik sa neprekidnim učenjem, promenama i inovacijama

Slojevi e-poslovanja • na uspeh e-poslovanja utiče to kako menadžment

kompanije definiše ambijent za njegovu primenu • u okruženju postoji veći broj promenljivih, kao što su

tehnologija, kupac, zahtevi ili lanci snabdevanja

• poslovna rešanja prelaze u neponovljivu inezaboravnu suštinu funkcionisanja

• aplikaciona infrastruktura podržava rešenja e-poslovanja čvrsto integrisana sa IS u pozadini

• informaciona struktura u on-line režimu osigurava strukturne temelje za podršku sloju aplikacija

Dizajn

e-poslovanja

Ponuda vrednostiSegmenti kupacaPrioriteti kupacaOrganizacione sposobnosti

Infrastruktura

e-poslovanja

CRM e-NabavkaERP Finasijska kontrolaEAI Poslovna inteligencijaProdajni lanac Upravljanje lancem nabavke

Infostruktura

e-poslovanja

Skalabilnost Web serveriPouzdanost Baze podatakaHosting aplikacija Posrednički softverArhiviranje podataka Aplikacioni serveriSigurnost ASP

Semiotički model• koristi se da bi se praćenje konteksta razvoja

razmene transakcija moglo jednostavnije realizovati • SM u e-poslovanju sadrži 4 nivoa:

– tehnički nivo sadrži opise mreža i protokola kojiće biti korišćeni

– semantički nivo sadrži opise značenja podataka, ograničenja i odabrane kodne liste

– sintaksni nivo se sastoji iz opisa sintakse poruka, u kojem se navode podaci iz poruke i pravila njenog kreiranja

– pragmatički nivo sadrži dogovorene namene svake od razmenjenih poruka

pragmatika procedure

semantika značenja

sintaksa sintaksa poruke

tehnika mreže, protokoli

pošiljalac primalac

Kolaborativno poslovanje • označava upotrebu digitalnih tehnologija u

zajedničkom dizajnu, razvoju, proizvodnji i upravljanju proizvodima od strane više kompanija -saradnika

• centar pažnje pomera se sa razmene transakcija na odnose izmeñu učesnika u lancu snabdevanja

• cilj je stvaranje okruženja za obimne komunikacije sa osetljivim dokumentima izmeñu poznatih partnera u stvaranju odreñenih proizvoda

Tipovi partnerstva

• partnerstvo zajedničkog tržišta (joint marketing partnership)

• partnerstvo u okviru industrijske grane (intra-industry partnership)

• partnerstvo kupac-snabdevač (customer-supplier partnership)

• partnerstvo voñeno od strane proizvoñača informacionih tehnologija (IT vendor driven partnership)

Partnerstvo zajedničkog tržišta

• donosi prednosti koje ovakav način rada pruža svim konkurentima koji se pojavljuju na tržištu

• kombinovani marketinški programi • primeri: prodaja avionskih karata, rezervacije

hotela, iznajmljivanje automobila i bankarske kreditne kartice

Partnerstvo u okviru industrijske grane

• sastoji se iz malih i srednjih kompanija koje vide potrebu da ujedine resurse

• primeri: niz finansijskih institucija formiraju zajedničku mrežu elektronskog bankarstva

Partnerstvo kupac-snabdevač

• pruža mogućnost formiranja sistema komunikacije uz relokaciju funkcija na obe strane od koje imaju koristi obe

• najčešći slučaj partnerstva, poznati primer: Wall-Mart

Partnerstvo voñeno od strane proizvoñača IT

• proizvoñač IT omogućava proizvodnju nestandardnih produkata i usluga koji koriste njegovu IT platformu

• primer: objava nove (beta) verzije hardvera ili softvera radi testiranja i što bržeg razvoja pratećih proizvoda

Oblici kolaboracije• CPFR: kolaborativno planiranje resursa, predviñanje

i popunjavanje uključuje procese predviñanja potreba, razvoja proizvodnih planova i koordinacije isporuke, proizvodnje i skladištenja

• saznanja o zalihama u maloprodaji utiču na planove proizvoñača, a oni na planove snabdevača, čime se izbegavaju tržišni viškovi i smanjuju potrebe za privremenim sniženjem cena i rasprodajama

• povratne informacije od kupaca direktno utiču na dizajn i proizvodnju

Poslovni modeli e-poslovanja • rešenja strane koja prodaje (ECR i PIN) su

usmerena na prodaju drugim kompanijama i krajnjim korisnicima i zasnivaju se na Web aplikacijama

• indirektno naručivanje (industrijski konzorcijumi) predstavljaju familiju rešenja namenjenukompanijama koje kupuju

• mrežna tržišta predstavljaju mesta na kojima se pojavljuju dve prethodno navedene strane

Efikasan odgovor potrošaču • Efficient Consumer Response – ECR

• reformiše rad prodavnica: asortiman, razvoj i uvoñenje novih proizvoda, promociju i popunjavanje zaliha

• upotreba barkoda, Internet i EDI, računarski podržano naručivanje, alternativne metode distribucije

• primer: Proctor & Gamble informacije iz prodavnica sa POS terminala kumulirane kod distributera odmah prevodi u proizvodni plan i dostavlja glavnim snabdevačima

Privatne industrijske mreže• najveći segment B2B poslovanja na Internetu i van

njega pokrivaju privatne industrijske mreže (Private Industrial Network - PIN)

• direktni sledbenici postojećih EDI mreža čvrsto povezani sa ERP sistemima

• služe za koordinaciju interorganizacionih poslovnih procesa

• mogu biti u okviru jedne industrijske grane• najčešće obuhvataju grupu snabdevača okupljenih

oko jedne velike kompanije – “vlasnika” mreže • "proširene kompanije" sa ERP sistemom velike

kompanije na koji se uključuju glavni snabdevači

Namene PIN• razvoj efikasnih procesa naručivanja i prodaje u

širem okruženju• razvoj sistema planiranja resursa u širem okruženju

radi podrške planiranju resursa kompanije• kreiranje povećane vidljivosti lanca snabdevanja

upravljanjem nivoima zaliha kupaca i snabdevača• uspostavljanje čvršćih veza izmeñu kupaca i

prodavaca pomoću predviñanja budućih potreba, komunikacije i rešavanja konflikta

• globalizacija poslovnog okruženja• smanjenje rizika u širem okruženju uklanjanjem

razlika izmeñu ponude i potražnje

Primer: Fiat

• formirana zajednička kompanija Fiat i IBM• pruža usluge iz oblasti logistike na kvalitetnoj

komunikacionoj infrastrukturi

• “nervni sistem" koncepta predstavlja snažna podrška ICT

• kompanija prevazilazi svoje fizičke granice i uključuje druge uslužne kompanije koje doprinose proizvodnji, banke, transportere i snabdevače

Wal-Mart • maloprodajni lanac ostvario je 1980. godine

prodaju od milijardu dolara

• 1989. nakon izgradnje EDI sistema kolaborativnog poslovanja dostigao 26 milijardi dolara

• 2000. nakon nadgradnje u sistem maloprodajnih veza i prelaska na ekstranet ukupna prodaja je 91 milijarda dolara

• sistem kolaborativnog predviñanja, planiranja i popune zaliha u 8.159 prodajnih centara u 15 zemalja donosi 2009. realizaciju od 405 i zaradu od 65 milijardi dolara

Prepreke uvoñenju PIN• kompanije teško prihvataju podelu i vidljivost

podataka koje se dugo vremena smatrale za vrlo osetljive i poverljive

• kompleksna integracija ERP aplikacija i EDI mreža u novi ambijent

• ERP aplikacije nisu dizajnirane tako da funkcionišu u otvorenom okruženju i zahtevaju ozbiljne intervencije

• zaposleni su godinama usmeravani da budu lojalni svojim kompanijama, a sada treba da prihvate novu privrženost proširenim kompanijama

• svi učesnici osim vlasnika mreže gube deo svoje samostalnosti

Industrijski konzorcijumi

• tržište upravljano od veće grupe kompanija iste industrijske grane preko kojeg je omogućena direktna kupovina od odreñene grupe snabdevača

• unifikacija snabdevačkog lanca u industrijskoj grani i to preko zajedničke mreže i računarske platforme

• vizija vodećih klasičnih kompanija koje su odlučile da izgrade sopstvena tržišta

• najpoznatija iskustva: Transora, Covisint, Auction

Transora

• 50 velikih industrijskih kompanija osnovalo 2000.

• osnivački kapital od 238 miliona dolara • Coca Cola, Pepsi, Cadbury Schweppes, Nestle,

Heinz, Heineken, Cargill, Kellogg, Kraft, Procter & Gamble, Colgate-Palmolive, Johnson & Johnson, Unilever, Gillette, Eastman Kodak ...

• danas u sastavu više od 150 velikih snabdevača maloprodaje (24 od 25 najvećih)

Covisint

• osnovala ga 199. “velika trojka" iz Detroita: Ford, General Motors i Daimler Chrysler

• uloženo 200 miliona dolara• jedinstveni elektronski konzorcijum proizvoñača u

automobilskoj industriji

• pridružili se Nissan-Renault i PSA Peugeot-Citroen

• za 3 godine smanjeni troškovi snabdevanja i proizvodnje za 16% kod članova

Auction

• osnovale vodeće medijske kompanije: Washington Post, New York Times, Tribune Company, Times Mirror...

• osnovan je sa idejom da okupi oglase sa manjih lokalnih izvora na jedan veliki aukcijski sajt

Mrežna tržišta • hiljade snabdevača i stotine glavnih naručilaca, pri

čemu se snadevači takmiče meñusobno u ceni i drugim uslovima

• transakcije automatizovane i što jeftinije

• razlikujemo e-distributere, e-nabavljače i razmene

e-Distributeri • najjednostavniji tip mrežnog tržišta

• obezbeñuje elektronske kataloge sa proizvodima više hiljada direktnih proizvoñača

• nezavisne kompanije usmerene na oko 40% nabavki koje kompanije ne mogu realizovati od stalnih dobavljača

• pokrivaju različite industrijske grane i otvoreni su za sve potencijalne kupce

• prednosti: niske cene pretraživanja, transakcija i samih kupljenih artikala, širok izbor i brza isporuka

• tržišni lider: W. W. Grainger

e-Nabavljači • nezavisne kompanije povezane sa stotinama on-line

snabdevača • nude milione delova za održavanje i opravku

poslovnim kompanijama • naplaćuju procenat od svojih usluga i zarañuju od

konsaltinga i softverskih usluga • nadgradnja u odnosu na e-distributere je realizacija

kompletnih on-line transakcija na obe strane koje učestvuju u njima

• kupcima realizuju rezervacije, garancije, primenu čvrstih poslovnih pravila, fakturisanje i plaćanje

• snabdevačima nude kreiranje kataloga sa održavanjem sadržaja, izvršenje posla, fakturisanje, isporuku i isplate

• model favorizuje stranu kupca

Primeri e-nabavljača• tržišni lideri su su Ariba, CommerceOne i

VerticalNet

• ICT platforma Aribe sastoji se iz 4 sloja:• Ariba Bayer je namenjena poslovnim procesima na

obe strane, a u okviru kompanijinog intraneta je podrška kreiranju porudžbenica

• Ariba Marketplace i Ariba Dynamic Trade uspostavljaju funkcije tržišta na strani snabdevača

• Ariba Commerce Service Network služi kompanijama koje hoće da pristupe elektronskom tržištu Aribe sa katalozima svojih proizvoda

Razmene • povezuju snabdevača sa kupcima u dinamičnom

okruženju sa izvoñenjem transakcija u realnom vremenu

• usmerene su na pojedinačne zahteve za nabavkom velikih kompanija u pojedinim industrijskim granama

• kupci brzo i jeftino pronalaze odgovarajuće ponude, kao i niske cene proizvoda

• snabdevači dobijaju pristup globalnom tržištu i mogućnost da rasprodaju viškove robe

• tržišni lideri: Foodtrader, E-Steel i FreeMarkets

Web 2.0• od 2005. nove vrste Web sajtova, zajednica i

aplikacija• eksplozija sadržaja, ali ljudi ne shvataju šta računari

mogu sa njima da urade

• bogatstvo sadržaja posebno na društvenim mrežama• glavni koncept Web 2.0 su softverski alati koji

omogućavaju delenje informacija korisnika

• autor termina Web 2.0 je Tim O’Reilly• Web 2.0 je pokušaj okupljanja i usmeravanja

kolektivne inteligencije velikog broja ljudi da bi se stvorile informacije sa novom vrednosnosti

• ideja povezivanja ljudi (ne računara) nema krute granice

• okupljanje i prezentacija znanja u virtuelnom prostoru• osnovna jedinica prezentacije je mikrosadržaj

(microcontent)

• folksonomija: kolektivno kreiranje sadržaja, u kojem korisnici dopisuju informacije, stavove ili mišljenja

• pokretač Web 2.0 modela je integracija i prezentacija kolektivnog znanja, a ne ostvarivanje profita

Osnovni koncepti Web 2.0

Web 2.0 razvojni standard

• razvojni standard: AJAX (Asynchronous JavaScript and XML)

• omogućava razmene malih količina podataka sa serverom u pozadini

• obuhvata tehnologije koje omogućavaju klijentima da kreiraju interaktivne Web aplikacije sa odgovorima bogatog sadržaja

AJAX tehnologije

• prezentacija: HTML i CSS (Cascading Style Sheets)

• pristup pomoću JavaScript: Document Object Model (DOM)

• asinhrona razmena podataka: XMLHttpRequest (XHR) - izmeñu klijentovog čitača i servera izbegavajući ponovne prenose strana

• formati podataka na strani servera za: skriptove iz XML, preformatizovani HTML, običan tekst i JavaScript Object Notation (JSON)

Modeli primene Web 2.0 koncepta (I)

• wiki: tekstovi stavljeni na Web pomoću specifičnog softvera kojim se meñusobno povezuju

• blogovi: mreža multimedijalnih tekstova pojedinaca sa zajedničkom temom

• RSS: familija formata za prezentaciju aktuelnih informacija

• društvene mreže: veze pojedinaca meñuzavisnostima kao što su prijateljstvo, lične veze, interesi, uverenja isl.

Modeli primene Web 2.0 koncepta (II)

• trackback: metoda pronalaženja ko je pristupao nekom tekstu

• podcast: metod izdvajanja novih fajlova dostupnih pomoću RSS

• mash-up: Web prezentacija informacija sa 2 ili više izvora

Primeri primene Web 2.0• društvene mreže: Facebook (više od 300 miliona

aktivnih korisnika) i MySpace (više od 60 miliona u SAD) i platforma mikroblogova Twitter (3 miliona poruka svaki dan)

• sistem blogova: TypePad (preko 200 miliona blogova)

• multimedijalni sajtovi: YouTube (10 sati novih materijala svaki minut), Flickr (3,6 milijardi slika) i BitTorrent (više od 160 miliona klijenata)

• on-line enciklopedija: Wikipedia (sadrži više od 12 miliona članaka na 27 jezika)

Web 2.0 u poslovanju• direktno utiče na podizanje nivoa kolektivne

inteligencije kompanija • omogućava radnicima interaktivno učešće u

davanju ideja, predloga i mišljenja o poslovnim procesima i odlukama kompanije

• najčešće se primenjuje na intranetu kompanije• kontakti i razmena informacija i znanja sa kupcima,

prodavcima i ekspertima

• podizanje nivoa poverenja poslovnih partnerapomoću kvalitetnijeg informisanja

Organizacione promene• kod tradicionalnih organizacija su dominantne

horizontalne strukture upravljanja i kontrole

• EP donosi adaptivnije strukture zvezdastog tipa (e-centrične) kod kojih se u centru nalazi e-poslovanjesa svojim rukovodiocem

• ovim se smanjuju fiksni troškovi za komunikacije, a proces donošenja odluka je neuporedivo brži

Menadžere-poslovanja

Prodaja iusluge

Logistika

Proizvodnja Finansije

Inženjering Kadrovi

Nabavka

Organizacija e-centričnog upravljanja

• za ovakvo funkcionisanje kompanije odgovoran njen predsednik ili njegov zamenik

• celina zadužena za integrisanje i razvijanje Internet strategije nalazi se u okruženju marketinga ili komunikacionog sistema kompanije

• operacioni zahtevi strategije e-poslovanja sprovode se kroz službu planiranja

• vlasnici sadržaja imaju odgovornosti za odreñivanje strateških ciljeva kompanije i usmeravanje svih delatnosti

Menadžere-poslovanja

Višimenadžment

Planiranje

Vlasnicisadržaja

Automatizacijamarketinga

e-Organizacija

• ne postoje opšte-prihvaćena pravila, provereni modeli i strateški planovi za e-organizacije

• brzina u poslovanju je odlučujuća za uspeh, a ne veličina kompanije

• prelaz na organizacije u kojima zaposleni imaju lak i brz pristup informacijama, a menadžeri jednostavno prate projekat ili posao

• paradoks e-organizacija: povećavaju izolovanost zaposlenih gradeći zajednice istomišljenika

Neophodne tranzicije kompanije

• sa lokalnog načina razmišljanja prelazi se na globalni

• sa fizičkih razdaljina prelazi se na virtuelnu bliskost• sa stabilnih tržišta kompanije prelaze na snažno

forsirane inovacije• sa povremenih informacionih tokova prelazi se na

stalne protoke informacija• sa velikog sveta prelazi se na mali svet• sa velikih sistema prelazi se na male sisteme• od pasivnih korisnika postaju aktivni korisnici• sa malih brzina prelazi se na velike brzine• sa fiksnih mreža prelezi se na mobilne mreže

Ponašanje zaposlenih

• brze promene i nestabilnost stvaraju potrebu za zajedništvom meñu zaposlenima

• veze izmeñu zaposlenih u e-organizacijama su mnogo manje lične

• razvijen visoko sofisticirani softver za nadzorzaposlenih

• 50% kompanija u SAD nadzire telefonske pozive, datoteke i elektronsku poštu zaposlenih

• zaposleni su osetljiviji na poremećaje koji ih mogu okupirati i potkopati njihove radne napore

Gubici e-organizacija• neželjene aktivnosti: surfovanje po Internetu,

igranje on-line igara, trgovina na berzi, kupovina sa posla i traganje za drugim poslom

• dnevno potroše prosečno 90 minuta za posete sajtovima koji nisu deo njihovog posla

• izgubljena produktivnost zbog besposličarenja u virtuelnom prostoru košta godišnje kompanije u SAD 54 milijardi dolara

• Xerox otpustio 40 zaposlenih koji su obilazili prodajne i pornografske sajtove

Voñenje e-organizacija

• odluke moraju donositi brzo, na osnovu malog broja informacija

• eBay: broj zaposlenih za godinu dana narastao sa 30 na 140, a broj komitenata sa 100.000 na 2.200.000

• menadžeri moraju stalno ohrabrivati eksperimente

• organske strukture organizacije sa komunikacijama u svim smerovima zasnovane na timovima okupljenim oko odreñenih projekata

Telework

• 1973. Jack Nilles je, radeći za avijaciju SAD, koristio pojam telework

• predstavlja model fleksibilnog načina rada gde je odreñeni procenat aktivnosti izvršen kod kuće ili ulokalnom radnom centru

• predstavlja verziju distribuiranih sastava virtuelnih organizacija

• decentralizacija donošenja odluka i lociranja proizvodnje, a time i smanjenje troškova

Posledice teleworka• AT&T godišnje uštedi $25.000.000 koristeći telework,

a ušteda po radniku je $10.000

• nema vremena ni troškova za prevoz

• rad je moguć u različita vremena i različite dužine trajanja

• prikladan je za rad hendikepiranih ljudi

• omogućava dinamičko formiranje globalnih fleksibilnih stručnih timova

• glavna opasnost od teleworka je povećanje otuñenja ljudi

Osnovni modeli primene teleworka • telecommuting: rad od kuće jedan ili više dana

nedeljno u toku radnog vremena

• virtuelna/mobilna kancelarija: rad sa bilo koje lokacije (kod kupca, u avionu, hotelu idr.)

• hoteling: model povremenog korišćenja radnih resursa kompanije

• satelitska kancelarija: potpuno opremljena kancelarija koja se može naći na različitim mestima

• telework centar: potpuno opremljene kancelarije koje deli više kompanija za telework

Oblasti primene teleworka• opšti i informatički konsalting• kursevi jezika

• finansijsko planiranje i kontrola• prodaja i marketing

• sekretarski poslovi• obrada tekstova

• elektronsko izdavaštvo• timesharing organizacije

• agencije za zapošljavanje• razne vrste usluga

Koncepti tehnike i primenjene tehnologije

Promene u metodama razvoja

• promena paradigme obrade: sa IS kompanije na IS izmeñu kompanija

• značajne promene u metodama razvoja IS EP• IS razvijani top-down sa jasnim granicama i

prema modelu vodopada• EP je otvoreno i globalno i zahteva nove ili

prilagoñene metode

Metode razvoja

• izmenjena metoda izrade prototipa• metoda ekstremnog programiranja• razvoj zasnovan na komponentama• objektno orijentisani razvoj• generičke procedure• strukturna sistem analiza

Metoda izrade prototipa

• primenjuje se u praksi od početka 80-ih godina

• realizuje se kao iterativni proces kojim se prevazilaze glavne slabosti modela vodopada

• zasniva se na modelu prototipskog razvoja

Izrada prototipa

• projektanti zajedno sa korisnikom dizajniraju i grade funkcionalni model

• na osnovu primedbi korisnika vrši se dalja razrada

• nakon toga dopunjuje se preostalim funkcijama (interfejsom sa bazom podataka i proračunima)

• ako to nije moguće, prototip se napušta i kreće se sa razvojem po definisanim zahtevima

Izmenjena metoda izrade prototipa

• izrada prototipa pokazala se pogodna za dizajn Web aplikacija, jer su Web sajtovi bogati sadržajem

• Web tehnologije pružaju jednostavnu isporuku sistema i njihove izmene

• jedinstveni zahtevi Web aplikacija nameću potrebu za analizom dodatnih faktora

• razvoj aplikacije odvija se sa udaljene lokacije

Ekstremno programiranje - XP

pri razvoju jednostavnijih, ali manje razumljivih sistema, podložnih čestim promenama u čijem razvoju učestvuju manji razvojni timovi (od 2 do 10 članova)

Osnovne postavke XP

• komunikacija izmeñu članova tima, korisnika i rukovodstva

• jednostavnost dizajna • brza povratna sprega manjih delova kodiranih

programa prikazanih korisniku • podsticanje za izmenama i poboljšanjem koda koji ne

ispunjava adekvatno zahteve

Način rada u XP• iteracije u planiranju • programiranje u parovima

• zajedničko vlasništvo programskog koda• testiranje više puta na dan• stalna integracija

• rad u dužem od predviñenog radnog vremena • rad kod korisnika

Karakteristike XP• zasniva se na zdravom razumu i postojećoj praksi

programera• dobro i uravnoteženo povezivanje delova sistema

je osnova efikasne primene• počinje formiranjem testnih podataka, a ne sistem

analizom i dizajnom• članovi tima su programeri sa znanjima, veštinama

i voljom za rad• razvoj od dna ka vrhu (botom-up)• u centru je programski kod• orijentacija na primenu

Razvoj zasnovan na komponentama

• ne započinje od nule, već se aplikacija sastavlja iz skupa postojećih komponenti

• ponovna upotreba – opšti model u inženjerstvu

• suština primene – uočavanje poznatih, gotovih komponenti i njihova ponovna primena

Tipovi komponenti• komponente za pristup podacima (relacione ili

objektno orijentisane baze, ravne ili sistemi datoteka)

• komponente korisničkog interfejsa (podešavanje izgleda i stila aplikacije)

• komponente podsitema (funkcionalnost u rukovanju greškama, sigurnosti ili pomoći)

Tržište komponenti za sisteme elektronskog poslovanja

• dva osnovna modela: JavaBeans i ActiveX• komuniciraju preko veznih komponenti (bridge) ili

preuzimaju funkcionalnost drugog modela• komuniciraju kroz srednji sloj (middleware) po

standardima CORBA i DCOM

• JavaBeans razvijen u Javi i funkcioniše na svim platformama

• ActiveX namenjen isključivo Microsoft platformi a komponente razvijene u različitim jezicima

Objektno orijentisani razvoj• zasniva se na principima apstrakcije, asocijacije,

nasleñivanja, učaurivanja, komunikacije putem poruka i skaliranja

• sprovodi kroz faze analize, dizajna i programiranja• UML je objektno orijentisana tehnika koja najviše

odgovara poslovnom i informacionom modelovanjuu e-poslovanju

• UML: sistem se ne može kompletno predstavitipomoću primene samo jedne vrste dijagrama

UML i EP• autori UML: Grady Booch, James Rumbaugh i

Ivar Jacobson

• radna grupa EU TMWG (Techniques and Methodology Working Group) predložila je UML kao tehniku koja najviše odgovara EP

• projekat Instituta za primenjene računarske nauke i informacione sisteme iz Beča odabralo je 4 koncepta sa kojima se optimalno rešavaju problemi EP

Komunikacija u decentralizovanom i distribuiranom okruženju

• u objektno orijentisanom razvoju zasniva se na SOAP (Simple Object Access Protocol) protokolu

• objekti u razmeni opisuju se kao WSDL (Web Services Description Language) dokumenti

• XML DTD kontrolisana grupa XML dokumenata napisana pomoću WSDL

Generičke procedure

• razmena transakcija se odvija prema odreñenom rasporedu

• njega je moguće unapred definisati i ugraditi u softver IS korisnika

• sastoji se iz pravila na osnovu kojih se odlučuje o razmeni poslovnih dokumenata izmeñu 2 ili više poslovnih partnera

• nalazi se u jedinstvenom repozitorijumu

Osobine generičkih procedura

• prilikom svakog izvoñenjageneričke procedure seinterpretiraju

• automatski se analizirajuprilikom svake interpretacije

• pomoću njih poslovni procesi mogu biti neposredno upravljani korišćenjem informacionih tehnologija

Dokumentacione Petrijevemreže

• autor Petrijevih mreža (PN) je Carl Petri • primenljive su u oblastima u kojima je potrebno

modelovati sekvencu, više mogućih situacija i konkurentnost aktivnosti

• dokumentacione PN (DPN) predstavljaju proširenje koje omogućava grafičku prezentaciju i formalizam opisa koji može biti računarski obrañivan

• koriste se za opis generičkih procedura

Ograničena gramatika• predstavlja dalju formalizaciju

generičkih procedura

• pravila formiranja rečenica u ovojgramatici svode se na nekolikoosnovnih konstrukcija

• u rečenicama se navode poziviprocedura, uslovi izbora, staze DPN i akcije koje treba sprovesti

• rečenice se formiraju nad unapredformiranim rečnikom definisanimsintaksnim pravilima i kodnim listama

Strukturna sistem analiza

• jedna od najpopularnijh i najjednostavnijih metoda analize i dizajna poslovnih aplikacija

• autor je Tom de Marco• najveći broj poslovnih aplikacija je razvijen pomoću

nje

• e-poslovanje nije pravi ambijent za njenu primenu• modeluju se informacioni tokovi i njihovi sadržaji

• tehnika grafičkog prikaza naziva se dijagrami toka podataka

Osobine Web aplikacija• mali broj Web analitičara i dizajnera zna kako da

napiše razvojne specifikacije i iskoristi bogatstvopostojećih alata

• složenost sajtova zahteva automatizovane metodekojima se sprovode, dokumentuju i ažuriraju izmenebez intervencija u aplikacijama

• upravljanje različitim vrstama sadržaja zahtevarazličite vrste rešenja

• odluke o interfejsu i arhitekturi sistema na osnovu infrastrukture postojeće tehnologije organizacije i korisničkih zahteva

Osnovni tipovi Web aplikacija• statički Web dokumenti ne razmenjuju podatke sa

svojim posetiocima i nemaju nikakvih interakcija, samo distribuiraju informacije

• jednostavne interaktivne Web aplikacije razmenjuju podatke sa vlasnikom sajta preko unapred definisanih formi

• kompleksni sistemi baza podataka zasnovani na Webu rukuju sa sofisticiranim poslovnim transakcijama u on-line režimu

Klijent-server arhitektura• opšti model Internet aplikacija fizički je zasnovan na

klijent-server arhitekturi

• server je stalno priključen na Internet i sa svojim programima je spreman da pruži usluge potencijalnim korisnicima

• korisnici ne znaju gde se nalazi server koji pruža odreñenu uslugu, kako su podaci memorisani, ni kojim će putem oni stići do klijenta

• jedino moraju znati koje će servise Interneta koristiti za prenos i obradu podataka

Arhitektura WWW aplikacijatroslojna klijent-server arhitektura:

1. WWW browser: preuzima funkcije grafičkoginterfejsa i prezentacije

2. logika aplikacije: WWW server, transakcionimonitor, teleprocesing i aplikativni server

3. DBMS: sistem za upravljanje bazompodataka

pretraživačInternet

aplikacijaInternetInternetklijent server

Sistemi upozadini

Klijent-server arhitektura

Komponente uspešnog Web sajta

• mogućnost da sajt uspešno komunicira i prenosi poruku i ideju robne marke, a ne da se koncentriše na upotrebu naprednih tehnologija

• jednostavnost navigacije kroz Web sajt, sa jednostavnom i razumljivom mapom navigacije

• prilagodljivost u očuvanju robne marke svežom i značajnom kroz stalno nove i aktuelne poruke

Planiranje dizajna Web sajta

• formiranje rasporeda na ekranu

• odreñivanje sadržaja stranica• tehnološki zahtevi

• zahtevi organizacije koja je vlasnik sajta

Raspored na ekranu • u zaglavlju se navode identifikacioni podaci

organizacije i naziv aplikacije

• ispod zaglavlja nalazi se naslov stranice • regija za pristup je u gornjem levom uglu (uloga

korisnika sajta i informacije o nivou pristupa)

• regija navigacije je na levoj/desnoj strani ispod naslova (podaci za navigaciju, hiperlinkovi, baneri)

• telo sajta obuhvata najveći deo ekrana (interakcije sajta sa korisnikom propraćene informacijama)

• regija statusa je u poslednjem redu ekrana (podaci o statusu sajta nakon izvršenja korisnikovih zahteva)

zaglavlje

naslov stranice

regija zapristup

regijaza

navigaciju

regija statusa

telo Web sajta

Sadržaj stranica • vrlo širok spektar:

� od aktuelnih informacija o artiklima � preko metoda povezivanja sadržaja� do linkova koji predstavljaju podršku prikazanim

materijalima ili eksterne sisteme uključene u sajt• svaka stranica predstavlja nezavisnu celinu

• navesti termin kada je sadržaj ažuriran

Preporuke Marka Hursta • učinite sajt što brži korišćenjem malih i jednostavnih

grafika, sa što više teksta• za prikaze elemenata dizajna sa većim fajlovima

koristite posebne klikove• napravite sajt tako da služi prvenstveno vašim

kupcima, a ne da zadovoljava ideje grafičkih dizajnera

• ponudite dobro i jednostavno pretraživanje sajta • zatražite neutralno stručno mišljenje van kompanije • koristite jasne kategorije proizvoda navodeći tako

kupce brzo i precizno• koristite svima poznate nazive proizvoda (ne iz

tehničke dokumentacije)

Tehnološki zahtevi

• tehnološki minimum neophodan za pregled, pristup i interakcije sa sajtom, sadrži:� rezolucija monitora

� zahtevi vezani za boje kod svake od rezolucija � minimalna brzina konekcije� verzija pretraživača

� zahtevi štampe idr.

Zahtevi organizacije • odnose se na standarde kompanije:

� logo

� karakteristične boje� fontovi

� veličina fontova � zahtevi vezani za prikaze

Proces dizajna• za grafičke dizajnere nije najvažnije dobro crtanje,

već poznavanje korišćenja računara

• proces dizajna je isti, kreće od ideje robne marke, na kojoj se gradi komunikacija sa ciljnom grupom

• jednostavna i razumljiva mapa navigacije

• kretanje sa što manje klikova do traženih informacija• očuvanje robne marke svežom i značajnom kroz

stalno nove i aktuelne poruke

• primena naprednih tehnologija nije u prvom planu• nova iskustva: interaktivna iskustva, animacije,

trodimenzionalne aplikacije, izbor pratećih zvukova

Šta treba izbegavati?• ne postavljati tekst dobrodošlice, brojače, linkove

na tuñe sajtove, pop-up prozore ili zahteve zadownload-om softvera

• pravopisne i gramatičke greške, tekst pun šumova, neispravni linkovi, nedostaci slika, nepotpuneinformacije o kontakt-adresama, obaveštenje o konstrukciji strane, nesigurne ili nejasne procedurenaručivanja

• besplatne usluge koje se ne izvršavaju odmah, nagrade, adrese u prvom planu i tekst koji jedominantno pisan u prvom licu

HTML• Web dokumenti su napisani pomoću specijalnog

jezika koji se naziva HTML (HyperText Markup Language)

• sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i uputstva kako će oni biti prikazani

• osnovna ideja HTML-a je prikaz sadržaja pomoću paragrafa, lista, tabela i formi

• HTML ‘program’ odreñuje kako će informacija biti prezentirana na ekranu korisnika koji je preuzima preko Interneta

Osnove HTML• zasnovan na SGML standardu: ISO 8879

Standard Generalized Markup Language• SGML jezik: skup pravila kojima se odreñuju

podaci, naredbe i tipovi dokumenata

• HTML je izveden kao specijalni slučaj primeneSGML kada je unapred poznata logička struktura, odnosno tip dokumenata

• sadrži 2 komponente:• Visual Design Editor služi za obogaćivanje Web

stranica grafičkim sadržajima i animacijom

• HTML Code Editor je namenjen, pre svega, ureñivanju tekstualnih informacija

XML• markirni jezik 1998. izveden je takoñe iz SGML

standarda• XML je metajezik, a ne gotovo rešenje

• informacije prati jasna sintaksa• ne služi za formatiranje strana ni za prezentaciju

već za označavanje podataka

• koristi tagove i atribute da bi markirao podatke• omogućena primena inteligentnih aplikacija

• izdvojeni specifični jezici: CML (Chemical Markup Language), MathML (Mathematical Markup Language) i ebXML (Electronic Business XML)

Pravila XML• markiranje se vrši pomoću para tagova – početnog

i krajnjeg, a u svaki tag se mogu ugnjezditi drugi tagovi i to do neograničenog stepena ugnježdenja

• ovim se formira struktura stabla XML dokumenata• svakom XML dokumentu pridružuje se definicija

tipa dokumenta (Document Type Definition - DTD), u kojoj su opisana pravila formiranja dokumenata

• dokumenta sadrže podatke koji mogu bitiimenovani

• ovim se podiže nivo apstrakcije i omogućavaupravljanje podacima u različitim programskimjezicima

Odnos cena EDI vs. XML

• SME koja 15 sa poslovnih partnera nedeljno razmenjuje 135 poslovnih transakcija godišnje potroši:– preko EDI provajdera (VAN) 12.300 dolara

– preko Interneta 247 dolara • odnos cena: 1:50

2843250 i više

131450 - 249

6410 - 49

52do 9

Koriste XML standarde

%

Koriste EDI standarde

%

Broj zaposlenih

XML modeli dokumenata

• XML nije kompletno rešenje, jer on pokriva samo sintaksna pravila

• glavni problem ostaje dizajniranje poruka koje zadovoljavaju zahteve poslovnih procesa

• dalja nadgradnja standardizovanih modela razmene poslovnih dokumenata je vrlo aktuelna u svetu

• razlikujemo više grupa prihvaćenih rešenja: ebXML, UBL, RosettaNet i xCBL

ebXML • meñunarodna inicijativa United Nations Centre for

Trade Facilitation and Electronic Business (UN/CEFACT) i Organization for the Advancement of Structured Information Standards (OASIS) grupa

• standardne XML specifikacije prema kojima se vrši razmena poslovnih dokumenata

• objedinjeno je nasleñe EDI (sintaksa, semantika i kodne liste) sa mogućnostima XML

• primena jedinstvenog registra (registry) poslovnih dokumenata na za to specijalizovanom serveru

• pravila koja ih prate vezana su za specifične zahteve primaoca poruke

UBL• Universal Business Language (UBL) je naziv za

biblioteku standardnih XML dokumenata• dokumenta razvio tehnički komitet OASIS sa grupom

organizacija koje se bave standardima podataka

• UBL sadrži 31 poslovnih dokumenata koje pokrivaju dogovaranje pre prodaje, naručivanje, isporuku, fakturisanje i naplatu

• omogućava realizaciju poslovanja, reviziju, pravne procedure, upravljanje podacima i neposrednu integraciju podataka u IS korisnika

Primene UBL

• koreni dokumenata nalaze se u EDI standardima

• od 2006. UBL verzija 2.0, dokumenta sadrže procedure validacije i autorizacije podataka

• projekat NES izdvojio iz UBL-a grupu dokumenata za koje je difinisana semantika u specifičnim poslovnim procesima

• za svaku zemlju-učesnicu NES projekta definisana su precizna lokalna poslovna pravila

RosettaNet• meñunarodni neprofitabilni konzorcijum osnovan

1998. sa više od 400 vodećih svetskih kompanija u članstvu

• poslovni protokol pomoću kojeg njegovi učesnici prevazilaze jezičke i druge barijere i aktivno učestvuju u B2B e-poslovanju

• standardi namenjeni transakcijama u globalnom lancu snabdevanja prema principima kolaborativnog poslovanja dostupni svim potencijalnim korisnicima

Sadržaji RosettaNeta

• Partner Interface Processes (PIP) sadži poslovne dokumente, rečnik i poslovni proces dat opisom koreografije dijaloga

• Implementation Framework (RNIF) sadrži protokole razmene namenjene brzoj primeni RosettaNet standarda

• Business and Technical Dictionaries se sastoje iz jedinstvenih termina za sve pojmove koji se pojavljuju u porukama

• RosettaNet Business Message je osnovna jedinica razmene

xCBL • XML Common Business Library je razvio Veo

Systems 1997.

• struktura poslovnih dokumenata koju podržavaju Microsoft, SAP, Compaq, HP, Sun Microsystems i CommerceOne

• skup XML gradivnih blokova i okvira dokumenata koji omogućava izgradnju XML dokumenata

• puna mogućnost integrecije sa ERP aplikacijama i kompatibilnost sa RosettaNetom i EDIFACT standardom

• obuhvata 44 poslovnih dokumenata

Modelovanje on-line transakcija EP• proces razmene informacija izmeñu poslovnih

partnera vrši se izmeñu aplikacija u realnom vremenu

• potrebno je da IS bude interaktivan

• neophodno je definisati sve aktivnosti sistema i objekte kao nosioce tih aktivnosti

• njihovo modelovanje opisuje se kroz transakcioni model

Transakcioni model • prikaz razmene informacija kod kojeg osnovni

sadržaj čine poruke

• cilj: obezbeñivanje kontrole prenosa objekata sajednog mesta na drugo

• transakcija: grupa poruka vezana za prenosjednog objekta sa jednog mesta na drugo u datom vremenskom trenutku

• sadržaji transakcija i poruka definišu se naosnovu modela aktivnosti

Model aktivnosti

• poslovni sistem se sastoji iz aktivnosti koje se odvijaju u sekvenci ili paralelno

• predmeti razmene izmeñu poslovnih partnera u toku aktivnosti nazivaju se objekti

• jedna aktivnost može prihvatati ulazne i formirati izlazne objekte

• formiranje izlaznog objekta je moguće samo ako su dostupni svi ulazni objekti i resursi

• primer: za aktivnost carinjenja ulazni objekat roba koja se uvozi a izlazni objekat je ocarinjena roba

Analiza transakcije• u toku izvršenja jedne razmene podataka

neophodno je izvršiti razmenu većeg broja poruka• poruka predstavlja svaki pojedini tok informacija u

okviru transakije• razlikujemo sledeće grupe poruka:

� pripremne poruke služe za dobijanje saglasnosti za razmenu podataka

� izvodive poruke prenose poslovne podatke

� restauratorske poruke služe za najavu prekidatransakcije

transakcija

priprema

početaktransakcije

krajtransakcije

izvoñenje

restauracija

Dijagram stanja prenosa

• sve vremenske sekvence poruka koje se mogu desiti prikazuju se dijagramom stanja prenosa

• svako stanje se modeluje elipsom u koju se upisuje naziv stanja

• transakcije se navode kao usmerene grane izmeñu ovih elipsi

početaktransakcije

čekanje napočetak

spreman zaizvršenje

čekanje planai izveštaja

krajtransakcije

čekanje naprekid

čekanje naizveštaj

in pl

re

re

bo

bo

bc

bo

bc in pl

recc

re

re

br rein

cr

cc

ca

re

Pojam distribuirane transakcije• u toku izvoñenja transakcije primalac može odlučiti

da, kao novi pokretač, pokrene jednu ili više transakcija prema nekim drugima

• ulazna transakcija može prouzrokovati više izlaznih

• skup svih ovako povezanih transakcija naziva se distribuirana transakcija

Scenario poruka

• predstavlja moguće sekvence poruka unutar jedne distribuirane transakcije

• formira se na osnovu relacija izmeñu ulaznih i izlaznih transakcija

• jednu distribuiranu transakciju možemo opisati sa jednim ili više scenarija poruka

Uloga A

Uloga D

Uloga B Uloga Culazniobjekat

izlazniobjekat

Pojam poslovnog reinženjeringa • reinženjering poslovnih procesa (Business

Process Reengineering - BPR) ili poslovni reinženjering je filozofija poboljšanja performansi kompanija čij je cilj postizanje ukupnih poboljšanja do kojih se dolazi ponovnim osmišljavanjem i dizajnom načina na koji se posao odvija

• autori ovog koncepta su James Champy i Michael Hammer

Ideja reinženjeringa

• osnovna ideja reinženjeringa zasniva se na pojednostavljenju organizacije i izvršenja svih sastavnih delova procesa

• poslovni reinženjering je modernizacija poslovnog sistema jednog ili više učesnika kojim se postiže poboljšanje delovanja i uspešnost kompanije

Projekat poslovnog reinženjeringa

• uspešan poslovni reinženjering je organizovan kao projekat, ima sastav tima, ciljeve, budžet, alate, kontrolne tačke i rokove

• bolji način poboljšanja poslovnih procesa je realizacija posebnog projekta

• realizuje se kroz 5 osnovnih faza

Faza 1: uočavanje procesa • okidački dogañaj za projekat može biti različit:

problemi sa performansama, poreñenje sa konkurencijom, pritisak poslovnih partnera, mogućnost stvaranja nove vrednosti, vizija menadžmenta kompanije ili nešto drugo

• procesi su obično slabo poznati i dokumentovani u kompaniji i zaposleni ih delimično poznaju

• procesi izmeñu kompanija još su manje poznati

• slede razmatranja, diskusije, ponude i odluka o početku projekta

Faza 2: lansiranje projekta• mobilizacija na projektu počinje izborom voñe

projekta i formiranjem centralnog tima

• nakon toga se biraju procesi koji će biti redizajnirani

• za njih se formira IT struktura

• ova faza rezultira predlogom plana i bužeta projekta

Faza 3: dizajn poslovnih procesa

• redizajniraju se poslovni procesi • reinženjering nije usmeren na poboljšanje

postojećih procesa, već na oblikovanje novih

• potrebno očistiti organizaciju od procesa koji nikako ne učestvuju u ukupnom rezultatu kompaniije

• centralizovana preglednost nad procesima zaahvaljujući ICT infrastrukturi

• porede se performanse sa drugim kompanijama • primenjuju se benčmarking (benchmarking)

metode za ocenu

Faza 4: uvoñenje i organizaciona transformacija

• predstavlja najtežu fazu• dizajnira se informacioni sistem i menja IT struktura

• uvode se i uspostavljaju novi procesi sa izmenama u organizaciji rada

• smanjuje se potreba za brojem učesnika i OJ u izvoñenju novih procesa

• obučavanje kadrova

• rešavanje političkih i pojedinačnih problema koje donose novi procesi

Faza 5: korišćenje

• poslovni reinženjering nije jednokratan posao• nakon uvoñenja treba da bude kontinuirano

nadziran • nadzorni mehanizmi se poboljšavaju zahvaljujući

kontrolama ugrañenim u procese• sprovodi se skoro kompletan nadzor nad izvršenjem

svakog posla • koordinacija je zasnovana na zahtevima tržišta,

umesto na osnovu stanja u kompaniji • procesi mogu biti menjani i održavani kada to uslovi

zahtevaju

Modelovanje poslovnih procesa • reinženjering procesa vrši se obično parcijalno

• prvo se automatizuju najkritičniji procesi • e-poslovanje direktno utiče na smanjenje broja

procesa, obim rada poslovnih partnera i vreme trajanja procesa sa manjim brojem zaposlenih

• kada modelovanje vrši više heterogenih grupa potrebna je snažna koordinacija njihovog rada

• konceptualni okvir za postavljanje modela zasnovanog na ICT naziva se Levitov dijamant

Upotrebainformacionih

tehnologija

Neophodneljudskeveštine

Poslovniprocesi

Organizacionaforma

Primena Levitovog dijamanta• kada se menja jedna grupa promenljivih, ostale 3

se moraju prilagoditi da bi se očuvala harmonija ovih odnosa

• uključenje ICT povlači prilagoñavanje poslovnih procesa, inoviranje ljudskih veština i nove, centralizovane organizacione forme

• ako se ova prilagoñavanja ne sprovedu, doći će do izmena na neformalan način sa manjom funkcionalnošću rešenja

Sam Walton, dugogodišnji CEO maloprodajnog lanca Wal-Marta, reorganizovao je poslovanje tako što je reorganizovao procese ponude i obnavljanja zaliha i kupcima ponudio najveću vrednost koja se može dobiti za istu svotu novca. Time je od kompanije srednje veličine stvorio danas najsnažniji maloprodajni lanac na svetu. Kada je shvatio da je iscrpeo ideje, povukao se sa mesta prvog čoveka Wall-Marta, čime je proces uspešne modernizacije kompanije očuvan.

E-poslovanje i reinženjering• dugoročne prednosti od uvoñenja e-poslovanja

postižu se samo ako se izvrši i poslovni reinženjering

• implementacija e-poslovanja je najdirektniji put u reinženjering poslovnih procesa

• prva linija funkcija reinženjeringa su prodaja, marketing i usluge kupcima

• usmeren je i na funkcije u pozadini: obrada narudžbi, upravljanje zalihama i proizvodnja

• neophodno je povezivanje ovih grupa funkcija

• e-poslovanje nameće potrebu redizajniranja procesa na nivou kompanije i kompletnog lanca snabdevanja

Elektronski finansijski sistemi

Osnovi EFT

• EFT je prenos sredstava koji nije zasnovan namenicama, čekovima ili drugim papirniminstrumentima, već je iniciran pomoću računara, telefona, terminala ili magnetne trake

• njegov je cilj davanje uputstva, instrukcije iliodobrenja odreñenoj finansijskoj instituciji daizvrši odobrenje ili zaduživanje odreñenih računa

EDI

FEDI FEDI

EFT

SWIFT

• Society for Worldwide Interbank Financial Telecomunication

• SWIFT je neprofitna, svetska asocijacija koja od 1977. godine pruža usluge telekomunikacionog prenosa bankarskih transakcija

• meñunarodni platni promet se u Evropi obezbeñuje pomoću SWIFT-a

• infrastruktura se sastoji iz više meñunarodnih privatnih mreža

Mreža SWIFT-a • organizovana je kao akcionarsko društvo sa

sedištem u Briselu• ključni centri su u SAD i Holandiji

• ima više od 5.500 članova iz 190 zemalja• postoji potpuna samostalnost u radu korisnika

• u zemljama članicama nalaze se regionalni centri, koji su spojeni sa meñunarodnim koncentratorima

• banke snose odgovornost za prenos do operacionog centra

EBPP sistemi

• Electronic Billing Presentment and Payment

• omogućavaju korisnicima plaćanje računa pomoću EFT sistema sa računa u banci ili sa kreditne kartice

• mesečni interaktivni pregled računa• postižu se uštede u izradi i dostavi papirnih računa i

u proceduri plaćanja

• primenjuje se najčešće u B2C, ali i u B2B poslovanju manjih iznosa

Tipovi EBPP • direktna dostava računa platišama, to su najčešće

telefonske kompanije ili one koje se bave izradom i naplatom komunalnih računa

• kompanije koje se bave prikupljanjem računa sa različitih strana i njihovim plaćanjem nakon odluke o plaćanju, najpoznatija i najstarija je CheckFree

• kompanije kao što su portali ili banke koje prikupljaju i plaćaju odreñene vrste računa za svoje korisnike

Komponente sistema EFT• automatizovane klirinške kuće (Automated Clearing

Houses - ACH) • ATM sistemi (Automated Teller Machines)

• kućno bankarstvo (Home Banking - HB)

• kancelarijsko bankarstvo (Office Banking - OB)

• EFTPOS sistemi (Electronic Funds Transfer at Point of Sale)

• udružena ATM mreža

Automatizovane klirinške kuće• čine "kičmu" sistema elektronskog platnog

prometa• koriste se za automatizovani kliring i

meñubankarsko komuniciranje

• najpoznatije svetske automatizovane klirinške kuće su CHIPS, CHAPS i EAF

ATM sistemi

• predstavljaju terminale za komunikaciju banke sa svojim komitentima

• u ovu grupu spadaju:– bankomati koji omogućavaju podizanje

– samouslužni šalteri namenjeni realizovanju kompletnih šalterskih usluga

Kućno bankarstvo

• posebna vrsta daljinskog bankarstva • komitentima banke omogućava se veza sa

informacionim sistemom banke

• korišćenje usluga kao što su:– pregled stanja računa

– prenos sredstava sa jednog računa na drugi– plaćanje računa

Kancelarijsko bankarstvo• omogućava svojim korisnicima korišćenje

bankarskih usluga pomoću terminala instaliranih u kancelarijama

• usluge:– elektronski prenos sredstava– skladištenja informacija o izvršenim

transakcijama– ulasci u deo baze podataka banke od interesa

za korisnika – automatsko bilansno izveštavanje prema

posebnim zahtevima korisnika

EFTPOS sistemi

• posebni punktovi u maloprodajnim objektima namenjeni direktnom ulasku u automatizovani sistem plaćanja pomoću odreñene elektronske kartice

• prenos sredstava sa računa kupca na račun prodavca

EFTPOSterminal

Banka prodavca Banka kupca

InternetInternet

Udružena ATM mreža

• nastaje sporazumom više banaka• one svoje ATM terminale stavljaju na

raspolaganje jedni drugima • neophodno je da ove banke budu meñusobno

povezane

• kada pokrivaju teritoriju jedne države one se nazivaju nacionalne mreže

Elektronsko bankarstvo• obavljanje rutinskih meñubankarskih poslova u

platnom prometu je potpuno automatizovano• platni promet je postao sistem elektronskih razmena

transakcija izmeñu potpuno automatizovanih banaka

• masovno u primeni od 70-ih godina prošlog veka• na Internetu se pojavilo 1995. godine, kada je u

SAD formirana SFNB (Security First Network Bank)• prvi talas: virtuelne banke (NetBank, Wingspan)• tradicionalne banke se odlučuju na usluge preko

Interneta tek od 1998. godine i imaju prednost, jer ljudi vole da mogu i otići u banku

Dualni model bankarstva• ljudi imaju veće poverenje u banke koje mogu videti

i u njima razgovarati sa ljudima• model koji podrazumeva „najbolje iz oba sveta“

• integrišu transakcione servise za jednostavnije usluge u svoje poslovanje

• razvijaju svoja odeljenja u svim mestima u kojima se koriste ovi servisi, ostavljajući ovim lokacijama sofisticiranije bankarske usluge

• banke u EU 2008. ovako realizuju 30% transakcija

Primena mrežnih tehnologija

• 91% banaka koristi ožičene LAN mreže

• bežični LAN koristi 17% banaka• Intranet tehnologije postoje kod 84% banaka

• ekstranet koristi 53% banaka

• udaljene konekcije evidentirane kod 37% banaka

Usluge u e-bankarstvu • e-bankarstvo na malo: usluge stanovništvu i manjim

poslovnim komitentima na daljinu, 24 sata dnevno, samousluživanjem, sa manjim troškovima

• korporativno bankarstvo: usluge većim poslovnim komitentima, i to informacione, transakcione, upravljanje novčanim tokovima kompanije, upravljanje kompletnim portfoliom

• meñubankarsko e-poslovanje: vrši se preko klirinških kuća (za veće vrednosti transakcija) ili swiching centara (za manje vrednosti)

Primer: Banco de Bradesco

• dnevno opslužuje 3.000.000 korisnika

• prva u Brazilu, a peta u svetu je finansijske usluge ponudila preko Interneta

• najznačajnija inovacija: BradescoNet: nudi veliki broj usluga svojih klijenata, prateći ih svojim uslugama

• formirala je izuzetno veliku bazu podataka na osnovu koje predlaže odgovarajuće usluge klijentima

Uticaj ICT na e-bankarstvo• tehnički nivo primenjenih tehnologija neophodnih

za sprovoñenje svakodnevnih poslovnih rutina

• spremnost korisnika banaka da prihvate servise zasnovane na novim ICT

• nivo rasprostranjenosti ICT u kompanijama koje su korisnici usluga banaka

• sigurnost ovih servisa

• marketinške aktivnosti kojima se dovode korisnici do primene bankarskih servisa

Korišćenje Interneta u bankama• 99% banaka ima pristup Internetu• 50% banaka ga koristi aktivno svaki dan • 87% banaka ima svoje Web stranice• 71% koristi Internet za marketing svojih usluga • 56% banaka je implementiralo on-line finansijske

servise namenjene preduzećima• 46% nudi elektronske servise plaćanja• 28% raspolaže sa servisima za štedne depozite • 27% poseduju elektronska rešenja za odobravanje

kredita• 30% koristi automatizovane servise za investicije• 50% banaka nudi usluge e-bankarstva

Sredstva elektronskog plaćanja• elektronske kartice

• digitalni novčanici sa elektronskom gotovinom• elektronski čekovi

• plaćanje putem potvrde treće strane

Elektronske kartice • poverenje u plaćanje elektronskim karticama zasniva

se na opštem prihvatanju ovog načina plaćanja

• garantno sredstvo plaćanja (čekovne i novčane karte)

• kreditne i debitne kartice

• klasične elektronske kartice i inteligentne kartice

Inteligetne kartice• tvorac je Roland Moreno 1974. za Bull

Computers• hiljade različitih sistema – najpoznatije Visa i

American Express• verzije: memorijske kartice i kartice sa

mikroprocesorom

• koriste se za plaćanja i identifikaciju • njihovom primenom zloupotrebe platnih kartica

smanjene su sa 3-5% na 0,5%

Multifunkcijske inteligentne kartice upotreba u različite svrhe:

– primena u kontroli pristupa– zabava

– pristup finansijskim servisima– zdravstvene usluge

– kupovina u maloprodaji– usluge transporta i telekomunikacija

– elektronska gotovina– studentski kampusi

Digitalni novčanici• engleski: digital wallets• analogni klasičnim novčanicima

• elektronska jedinica sa identifikacionimpodacima korisnika

• pomoću specijalizovanih programa se smeštaiznos kojim korisnik slobodno raspolaže

• autentifikacija korisnika upotrebom digitalnih sertifikata ili drugih kriptografskih metoda

• odlaganje i transfer novčanih iznosa

• siguran proces plaćanja

Kategorije digitalnih novčanika• klijentski digitalni novčanici: korisničke aplikacije za

popunjavanje upitnika u elektronskim prodavnicama - poznatiji sistemi Gator i MasterCard Wallet

• serverski digitalni novčanici:. posreduju izmeñuservera kod kojeg potencijalni kupci polože novac i aplikacija elektronskih prodavnica, na osnovudigitalno potpisanog naloga od strane kupcanjegova "digitalna banka" mu dostavlja potpisanudoznaku pomoću koje kupac vrši plaćanje prodavcu- najpoznatiji je Microsoft Passport

Elektronska gotovina• engleski: digital cash• jedan od prvih oblika platnih sistema e-trgovine• kupac preuzima aplikaciju digitalnog novčanika i

elektronsku gotovinu, troši ga kod prodavaca koji suspremni da je preuzmu

• tržišni lider u ovoj oblasti je PayPal, e-pošta kaoosnova za informisanje

• evropski sistem je Digi Cash• korisnici najčešće digitalno potpišu nalog za transfer

novca sa kreditne kartice u digitalni novčanik

16. novembra 1999. godine Peter Theil je sedeo sa

prijateljima u restoranu i upotrebio je PDA da

prijatelju, Maxu Levchinu, pošalje svoj deo u

računu, koristeći program koji su oni zajedno

napravili. Tada su odlučili da ga prenesu na Internet

i nastao je PayPal, prvi sistem koji omogućava

slanje novca pomoću elektronske pošte.

Zaštita e-gotovine• sigurnosni mehanizmi: autentifikacija sve tri

strane, obezbeñenje od nepriznavanja,integritet svih transakcija izmeñu sve tri strane i poverljivost informacija iz narudžbe

• privatnost: tehnika nevidljivih potpisa

Elektronski čekovi• koriste se od 1995. godine

• analogna tehnologija sa klasičnim čekovima u digitalnom obliku izdavanja i korišćenja

• korisniku se izdaju odreñeni brojevi elektronskihčekova, a on navodi pri plaćanju podatke kojiobezbeñuju sigurnost ove tehnike plaćanja

• prednosti: izdavalac čeka ne daje broj računaprimaocu i ne šalje osetljive informacije, elektronski čekovi su jeftiniji i brži od papirnih

• najpoznatiji sistemi: eCheck, Achex

Plaćanje putem potvrde trećestrane

• naročito je popularno u Japanu• digitalno akumuliranje računa malih iznosa kod

specijalizovanih pružalaca usluga• naplata se vrši periodično tako što se korisniku

dostavlja račun sličan telefonskom

• najpoznatiji sistem: qPass zasnovan na digitalnim novčanicima i kreditnim karticama

Zaštita elektronskog plaćanja• ostvaruje se pomoću protokola OFX i SET

• OFX (Open Financial Exchange): je namenjenrazmeni finansijskih podataka izmeñu neposrednihpotrošača i finansijskih institucija i razmeni poslovnihdokumenata, zaštita se ostvaruje pomoću digitalnih sertifikata i programa SSL

• SET (Secure Electronic Transaction): je otvoreni standard koji su razvili MasterCard i Visa, koristi se za plaćanje pomoću kreditnih kartica, obuhvata kupca, prodavca, sertifikaciono telo i sprovodioca transakcije, kriptografija je pomoću programa SSL

Elektronska razmena na berzama• aktuelan trend je potpuna automatizacija berzanskog

poslovanja

• prva faza: sopstveni IS berzi sa instaliranjem udaljenih terminala na brokerskim punktovima

• aktuelno: distribuirani modeli obrade aktivnosti na tržištu kapitala

• najčešći model je primena FIX (Financial Information eXchange) protokola

FIX protokol• FIX je je tehnička specifikacija poruka koje se odnose

na trgovinu• obuhvata niz specifikacija poruka koje se primenjuju

pre, u toku i nakon sklapanja posla

• pojavilo se 7 verzija ove specifikacije, od kojih je 5 u upotrebi

• namenjen je razmenama sigurnosnih i tržišnih poruka u realnom vremenu

• od 2007. FIX je obavezan u razmeni finansijskih dokumenata sa nacionalnim berzama u zemljama EU

Struktura FIX poruka• poruke se sastoje iz 3 dela: zaglavlja, tela poruke i

začelja, od kojih se svaki sastoji iz niza polja• svako od polja ima svoju jedinstvenu numeričku

oznaku • sadržaji polja mogu biti kriptografisani• u standardu su za svaki dokument definisana polja

koja se u njemu mogu naći, kao i oznaka da li su obavezna ili opciona, dok redosled polja nije ureñen

Online finansijske usluge• jedan od najsjajnijih segmenata e-poslovanja

• finansijski sajtovi su najposećeniji od svih poslovnihsajtova iz domova korisnika

• korisnici obilaze sajtove radi informacija, a posao sklapaju u kancelarijama

• obuhvata brokerske usluge, bankarstvo, osiguranjei promet nekretnina

Brokerske usluge

• početni veliki uspesi virtuelnih pružalaca finansijskih usluga E*Trade i Ameritrade

• brzo potisnuti od finansijskog giganta Fidelity, brokerskog pionira u davanju popusta Charles Schwab i najvećeg brokera akcija Merrill Lynch

Vrste finansijskih usluga

• odlaganje i pristup finansijskim sredstvima

• osiguranje viška kapitala• načini uvećanja kapitala

• prenos sredstava

Trend: integracija usluga• stvaranje institucija koje pokrivaju sve vrste navedenih

usluga• CitiBank je razvio koncept finansijskog supermarketa:

korisnici mogu pronaći bilo koju uslugu ove vrste na svim njegovim punktovima

• on-line verzije finansijskih supermarketa na Internetu• banke nude usluge planiranja finansija i njihovog

investiranja

Banke Posrednici

Osiguranje

Integrisanefinansijske

usluge

Finansijski portali • sajtovi koji obezbeñuju poreñenje uslova kupovanja

na različitim mestima, nezavisne finansijske savetei finansijsko planiranje

• ne nude nikakve finansijske usluge• polazne tačke za veliki broj korisnika – zarada na

linkovima

• Yahoo Finance nudi praćenje narudžbi pomoćukreditnih kartica, pregled tržišta, kupovinu akcija, vesti, finansijske savete, digitalni novčanik idr.

• Web sajtovi sa agregiranim finansijskim stanjimakorisnika u različitim institucijama

Tržište hipoteka i zajmova

• online transakcije se koriste u ranim fazama

• samo 2% ovih transakcija se potpuno realizuje u online režimu

On-line osiguranje• prouzrokovalo pad cena osiguranja od 8 do 15%

• usluge su bolje diferencirane kao posledica on-line transakcija

• svega 1% posetilaca sajta realizuje kompletanposao na njemu

• sve više bankarskih i posredničkih kompanijapočinje da pruža i usluge osiguranja

Usluge prometa nekretninama• prirodni ambijent u Web okruženju za

potencijalne kupce• troškovi efikasnog pronalaženja odgovarajućih

objekata svode se na minimum• 2005. godine 80% kupaca nekretnina u SAD

potencijalne objekte pronalazi na Web sajtovima

• glavna vrednost je priprema kasnijih odluka

• sklapanje posla vrši se u agencijama

Sigurnost u e-poslovanju

Sigurnosni problemi• najveća pažnja se posvećuje sigurnosti u transportu• najranjivija mesta za napade su računari koji

primaju i šalju poruku• najveća pretnja dolazi od zaposlenih i ranije

zaposlenih• softver predstavlja slabu kariku u lancu sigurnosnog

sistema - i delenje nulom je moguće iskoristiti za upad u sistem

• istraživanje IBM: oko 40% pokušaja prijava na poslovne aplikacije imaju pogrešnu lozinku, a izmeñu 30 i 60% transakcija imaju pogrešan broj računa

Korišćenje kriptografije na Internetu ekvivalentno je angažovanju blindiranog auta da prenese

informacije sa kreditne kartice od nekoga ko živi u kartonskoj kutiji do

druge osobe koja živi na klupi u parku.Eugene Spafford

Hakeri• sinonimi: hacker, cracker, phreak i computer intruder• od računarskih kriminalaca i upadača na tuñi posed

do osobe koja uživa u učenju pojedinosti o računarima• osnovna ideja: neautorizovan pristup računaru

koristeći slabosti sigurnosnog sistema sajta i računara

• klubovi hakera: Legion of Doom, NuKE, Outlaw Telecomandos, Chaos Computer Club

• časopisi: Phrack, 40Hex, Chaos Digest, 2600 The Hacker Quarterly

• kongresi:The Chaos Congress, Hacking at the End of the Universe, HoHoCon

Digital Millenium Copyright Act • donet 1998. u SAD• reguliše prava vlasnika digitalnih sadržaja na Internetu

• nastao po zahtevu vlasnika materijala zaštićenih od kopiranja: izdavači, muzičke i softverske kuće, filmska industrija i pružaoci usluga

• ruski naučnik Dimitrij Sklijarov je uhapšen u Las Vegasu 2001. prilikom posete naučnoj konferenciji

• za Elcom Soft razvio u Rusiji legalan softver za dešifrovanje Adobe-ovog ključa za šifriranje elektronskih izdanja

• tužba povučena posle 6 meseci

Zlonamerni kod • virus je računarski program koji ima sposobnost da

se sam kopira i širi na druge datoteke, može samo prikazivati odreñenu poruku ili lik, ali može biti i vrlo destruktivan i uništavati datoteke, reformatizovati ceo disk ili prouzrokovati da programi ne rade ispravno

• virusi se kombinuju sa crvima, čija je funkcija da se šire sa računara na računar

• trojanski konj je način na koji se zlonamerni kod uvlači na računar, jer se spolja ne vidi njegov unutrašnji, zlonamerni sadržaj

• apleti se prenose (download) sa računara na računar a njihov sadržaj može biti loš i prouzrokovati štetu, pa i nasilni prekid rada

Najčešći napadi i prevare• zlonamerni softver razvija se da bi otkrio rupe u

sigurnosnim sistemima sajtova na Internetu• nemoguće je sa sigurnošću tvrditi da se na drugoj

strani nalazi osoba za koju se ona predstavlja

• dovoljan je broj kreditne kartice i datum njenogisticanja da bi nesmetano kupovali na tuñ račun: prave žrtve ove prevare su prodavci

• napadi radi onemogućavanja izvršenja usluga: Web sajt se zatrpa sa velikim brojem poruka

• najčešće brige korisnika su: verodostojnost, privatnost, poverljivost, integritet, garancija isporuke i mogućnost nepriznavanja slanja/prijema poruke

Najčešći rizici u kompanijama• upotreba Interneta u druge svrhe• zlonamerni kod• softver sa greškama• poricanje izvršenih grešaka• slučajne pogrešne poslovne transakcije• prevara, hakerisanje i piratski mediji• neodgovarajuće oglašavanje• neodgovarajući e-mail• nizak kvalitet podataka• kraña informacija• slučajno otkrivanje poverljivih podataka

Upravljanje rizikom

• poslovni sistemi mogu uspešno upravljati rizikom od potencijalnih napada

• zaštitu treba postaviti u skladu sa uočenim rizicima

• realizacija treba da odbije potencijalne napadače i njihovu pažnju usmeri ka drugim sajtovima

• dizajniranje softvera za Internet bez analize sigurnosnih rizika predstavlja poziv na propast

Problemi softvera

• upadi u računare dešavaju se kroz pukotine u softveru• najveći problem: pogrešna konfiguracija

• lica koja razvijaju softver za Internet nisu obučena za pisanje sigurnosnog dela programskog koda

• razvojne organizacije samo su zainteresovane za brzo pojavljivanje na tržištu

• zlonameran, slab i jak program ne razlikuju se dok se ne počnu koristiti

• kupci se pouzdaju samo u robnu marku proizvoñača

Ranjivost sistema EP• skup atributa zavisnih od sistema koji omogućavaju

ostvarivanje pristupa do podataka ili dobijanje ovlaštenja koja ne bi smeo realizovati

• svi sistemi su ranjivi i upravljanje rizikom nije realno ako se strategija zasniva na postizanju bezgrešnog sistema

• ranjivost sistema ne sme dovesti do gubitaka koji se ne bi mogli prihvatiti

Opasnosti pogrešne konfiguracije• ponuñene vrednosti parametara pružaju maksimanlnu

funkcionalnost i fleksibilnost i minimalnu sigurnost

• korisnik nije detaljno upoznat sa funkcijama koje stavlja na raspolaganje nepoznatim korisnicima

• omogućava im upotrebu servisa koje nikako ne bi smeli koristiti

• proizvoñači softvera stavljaju kupcima ispravke na raspolaganje, ali ih oni ne preuzimaju

• neažuran softver omogućava ozbiljnu ranjivost

Grupe sigurnosnih rizika

• mrežni protokoli

• aplikaciona logika• Web serveri

• baze podataka

• operativni sistemi

Mrežni protokoli

• najčešće opisivana grupa rizika• postoji niz dobrih sigurnosnih protokola :SSL, SET,

S/HTTP, S/MIME i CyberCash• nezvanični standard pretstavlja SSL, koji je ugrañen

u skoro u sve značajnije pretraživače

• SET protokol predviña da se broj kreditne kartice dešifruje tek u banci, što snižava rizik od prevara

• protokoli za prenos elektronskog novca su slabo prihvaćeni

Aplikaciona logika

• rizici uglavnom vezani za srednji sloj koji koristi CGI (ili EJB, J2EE, OMG, CORBA, COM i DCOM) i programime napisane u Javi, C ili C++

• upotreba interpretera za formiranje skriptova može biti zloupotrebljena jer oni kao ulaze mogu prihvatiti komande interpretera

• skriptovi ostavljeni na serveru ili kupljeni mogu biti preuzeti od napadača i analizirani kako ih napasti

Podizanje sigurnosti aplikacione logike (1)

• izvršiti detaljnu inspekciju svih skriptova iz ugla napadača i odkloniti sve uočene rizike

• kupljene skriptove redovno ažurirati sa svim dodacima• skloniti sve izvorne kodove skriptova i programa• za razvoj koristiti prevodioce, a ne interpretere

• skriptovi koji ne izvršavaju poslovne funkcije treba da budu nedostupni

• izvorne programe srednjeg sloja aplikacije brižljivo čuvati od kopiranja i neautorizovanog pristupa

Podizanje sigurnosti aplikacione logike (2)

• programi srednjeg sloja treba da dozovljavaju pristup samo sa ovlaštenjima pristupa neophodnim za odreñeni program

• provera logike aplikacionog koda kojim se unose podaci treba da obezbedi da su prihvatljivi samo dobro formirani podaci

Web serveri

• sigurnost Web servera je zasnovana na njegovoj konfiguraciji

• proizvoñači nude verziju maksimalne funkcionalnosti i minimalne sigurnosti

• kritične opcije: SSI (Server Side Includes) kojom se ugnježñuju uputstva u HTML i directory browsing

• zloupotrebe u browseru: skriveni podaci i cookies u koje napadači upisuju podatke o izvršenoj verifikaciji

• detaljno definisati pristupe do pojedinih resursa

Baze podataka

• predstavljaju ključno intelektualno dobro kompanija

• pristup njima je najstrože kontrolisan• odobravanje pristupa bazi podataka zasniva se na

autentifikaciji i autorizaciji• glavno mesto napada na bazu podataka

predstavljaju skriptovi

Akcije zaštite baze podataka• obavezna autentifikacija korisnika pri svakom pristupu• autorizacija klijenata vrši se isključivo za odreñene

slogove baze podataka• opšte dozvole za pristup bazi podataka treba ukinuti• otkrivene lozinke treba da budu promenjene brzo i

jednostavno• interne kontrole pristupa treba da se mogu

konfigurisati i održavati

• nadzor log fajlova treba da bude usmeren konstantno na otkrivanje sumnjivih aktivnosti

Operativni sistemi• lozinke koje se lako pogañaju treba promeniti

• redovno uklanjati lozinke kojima je istekao rok • dezaktivirati sve servise koji nisu neophodni

• sigurnosne dodatke OS treba redovno instalirati• operativni sistem treba ažurirati na najnoviju verziju

• redovno proveravati integritet sistemskih datoteka• omogućiti kontrolu pomoću log datoteka

• dozvole za pristup datotekama redovno svoditi samo na neophodna zaposlena lica

Testiranje sigurnosti • rezultat dužeg testiranja su duži rokovi isporuke

softvera i njegova veća cena

• treba izvršiti odvojeno od testiranja funkcionalnosti i performansi, jer je ono drukčije usmereno

• ne postoje jasne tehnike kojima bi se moglo utvrditi da li je sistem siguran

• voditi računa o utvrñenim rizicima i svaki od njih detaljno ispitati

• nadzori – neophodan kontrolni mehanizam

Sigurnosni mehanizmi transporta • fokusiraju se na dogañaje izmeñu programa kupca

(browser) i programa prodavca (aplikacija na serveru)• SSL obezveñuje verifikaciju, kriptografiju i integritet

poruke, dok nepriznavanje poruke nije uključeno

• poruke poslate sa S-HTTP mogu biti digitalno potpisane, verifikovane i kriptografisane, a postoji i mehanizam kojim se štiti od nepriznavanja poruka

• broj kreditne kartice kriptografiše se tako da ga može dešifrovati samo njegov bankar - kupac uspostavljavezu sa bankarom prodavca i dobija od njega ključ za kriptografisanje

Sigurnosne mere u eksploataciji• autorizacija transakcije se prva sprovodi u okviru IS

• aplikacione kontrole tačnosti i kompleksnosti• modeli procene poslovnih partnera i podataka koji

ulaze ili izlaze iz IS

• kontrole platežne sposobnosti• žurnali podataka, datoteke sa prijavama korisnika i

greške evidentirane u transakcijama

Dodatne sigurnosne mere• realizacija stalnog nadzora sistema kod kojih se

uočavaju kritične akcije• funkcije pomoću kojih se brzo reaguje na napade i

onemogućava napadač

• formiranje rezervne kopije sistema (back-up) • utvrñivanje mogućih katastrofa

• planiranje oporavka sistema• alternativni sistemi obrade transakcija• istražne mere, procena i popravka nastalih šteta

9/11: razorene kompanije

•• American Express nije prekidao sa radom•Merrill Lynch je restaurirao IS isti dan•AON nije izgubio nijedan podatak, a brzi pristup je obezbedio za 3 dana•Marsh Mc Lennan je oporavio svih 25.000 izgubljenih dokumenata•Cantor Fitzgerald je za 2 dana uspostavio kompletno e-poslovanje•Morgan Stenley nije imao gubitke u podacima

Vatreni zid (firewall)

definiše se kao sistem sa sledećim karakteristikama:

� sav saobraćaj izmeñu dve mreže mora proći kroz vatreni zid

� samo saobraćaju koji je autorizovan lokalnom sigurnosnom politikom biće dozvoljen prolaz

� vatreni zid, kao posebna celina, je otporan na prodiranje

Internet

Prednosti vatrenog zida• ukoliko ne postoji vatreni zid, lako je moguće

prodreti u informacione sisteme bez znanja onih koji njime upravljaju

• on predstavlja najbolje mesto za uspostavljanje nadzora i praćenje svih tragova pri istraživanju sumnjivih aktivnosti, prevara, zloupotreba, problema u uspostavljanju veza, traćenja vremena kao i u merenje saobraćaja

• vatreni zidovi mogu uočavati pokušaje probijanja i alarmirati administratora ili se prilagoditi ovim pokušajima na neki drugi način

Ograničenja vatrenih zidova• pokušaji otkrivanja virusa u vatrnom zidu

značajno ruše performanse• vatreni zid spoljnim korisnicima sakriva

odreñene vrste informacija sa lokalne mreže

• vatreni zidovi mogu izvršavati i autentifikaciju, ali je bolje da ona bude sprovedena na višem softverskom nivou

Kriptografija

podrazumeva sve načine tajnog pisanja kojima se otežava otkrivanje sadržaja poruke u toku nesigurnog transporta

Pošiljalac Primalac

Neprijatelj

poruka

napad

Kripto-sistem Caesar

• za poznati pripodni broj k, dogovoren izmeñu pošiljaoca i primaoca, svako se slovo abecede pomera za k, s tim što se nakon poslednjeg slova pomeranje vrši na prvo

• primalac svako dobijeno slovo pomera za k mesta u suprotnom smeru

• moguće je šifrirati na ovaj način sa 29 različitih slučajeva

Glavni nedostatak šifriranja zamenom• u dužim tekstovima u svakom jeziku

karakteristična je učestanost pojedinih znakova• u engleskom jeziku:

najčešći su ETAONISRHsrednje učestani LDCUPFMWYretki su BGVKQXJZ

• u evropskim jezicima česti su INSEA

Zaštita od analize učestanosti: homofoni

• svako slovo, zavisno od procenta učestanosti, dobija odgovarajući broj zamena

• zamene su brojevi od 0 do 999, slučajno izabrani• svako šifriranje slova preuzima sledeću šifru u

nizu zamena, ciklično se ponavljajući

• primeri u engleskom: e -123 zamene, b i g – po 16 zamena, j i z – po 1 zamena

Mehaničko šifriranje• Giovanni Battista Porta u 16. veku konstruisao disk

za šifriranje• Šveñanin Grippenstierna u 18. veku konstruisao

mašinu za šifriranje

• prva rotirajuća mašina: Jeffersonov točak• ENIGMA: razvio Artur Scherbius 1919. za Deutche

Bundespost

C-36 (M-209): Borisa Hagelina, izgrañen 1920. u Stockolmu za AB Cryptotehnik

ostale mašine: Sigaba, Purple, Red• Bomba: mašina za dešifrovanje Alana Turinga

Simetrična kriptografija• osmobitna kombinacija svakog znaka pomnoži

sa odreñenim, tajnim ključem i tako se dobije šifrirani sadržaj

• ključevi za kriptografisanje su dužine 56, 128, 256 ili 512 bita

• najpoznatiji simetrični 56-bitni ključ je DES

Data Encryption Standard (DES)• nastao na principima rotirajućih mašina• objavio ga 1977. National Bureau of Standards

• prvi javno objavljen algoritam• zasniva se na ključu od 56 bita

• isti ključ služi za šifriranje i dešifrovanje• za svaki korak šifriranja vrše se odreñene

permutacije i rotacije bitova ključa, da bi se, nakon toga, dobijena permutacija ključa i originajni tekst sabrali po modulu 2

• dešifrovanje se vrši sa istim ključem, u istim koracima, ali u suprotnom smeru

Najsnažniji algoritmi

• triple DES sa trostrukim šifriranjem ključevima dužine od 168 bita (3X56)

• RC4-MD5 sa ključem dužine 128 bita

• van SAD i Kanade: SSLeay protokol i StrongHold server

Ideja javnih ključeva• zasnivaju se na funkcijama čiju je inverznu funkciju

gotovo nemoguće odrediti• kriptografisanje pomoću javnih ključeva je vrlo

sporo

• osnova su javni ključevi, pri čemu svaki učesnik razmene poseduje, pored javnog, svoj privatni ključ

• javnim ključem primaoca, dostupnim svima, vrši sekriptografisanje poruke

• dešifrovanje se vrši pomoću privatnog ključa primaoca poruke, može je dešifrovati isključivo primalac

RSA• tvorci Ronald Rivest, Adi Shamir i Leonard Adleman

• ključevi dužine 1024 bita

• dva izuzetno velika prosta broja (sa približno po 100 cifara) je lako pomnožiti, ali gotovo nemoguće rastaviti na faktore

• proizvod – osnova za kriptografisanje, a faktori – za dešifrovanje

Digitalna koverta• simetrični ključ se kriptografiše pomoću javnog

ključa onoga kome se poruka šalje• sadržaj dokumenta kriptografiše se pomoću

kriptografisanog, simetričnog ključa

• koriste se dobre osobine obe metode: efikasno kriptografisanje pomoću simetričnih ključeva i pouzdana razmena pomoću javnih ključeva

Kriptografisanje podataka sa elektronskih kartica

• zasniva se na različitim rešenjima u čijoj su osnovi simetrična ili asimetrična kriptografija

• SET koriste Visa i Mastercard

• Global Server ID koriste Netscape, Microsoft i Verisign pod različitim nazivima sa simetričnim ključem od 128 bitova

• OpenSSL najčešće korišćeni sa simetričnim ključevima od 128 i 168 bitova i asimetričnim koji mogu biti i preko 2048 bitova

Digitalni potpisi • zasnovani na asimetričnoj kriptografiji

• za šifriranje potpisa koristi se privatni ključ pošiljaoca poruke

• sprečavanje zloupotrebe digitalnog potpisa: u ključse integrišu datum i vreme

• generiše se hash od 128 ili 160 bita koji se stavlja u poruku i šifrira javnim ključem primaoca

• primalac prvo svojim privatnim ključem dešifruje poruku, a onda primljenim ključem digitalni potpis

Sertifikacija• sistem sertifikacije otklanja pretnje maskerade

digitalnih potpisa• sertifikati su dokumenti koji povezuju javne

ključeve sa fizičkim ili pravnim subjektom kojima je on dodeljen

• sertifikaciono telo (Certificate Authority - CA)garantuje za verodostojnost sertifikata koji je izdala

• u sastavu sertifikata se nalazi hash funkcija potpisana privatnim ključem CA

• najpoznatiji CA: Verisign i Tawte

Sigurnosna infrastruktura• odreñivanje procedura poverljivog izdavanja ključeva• mogućnost upravljanja ključevima• procedure za registraciju korisnika

• servisi za evidentiranje podataka o transakcijama• arhiva transakcija

• sigurnosni ulazi u aplikaciju

• glavni problemi: identifikacija stranaka kojima se sertifikat izdaje, prikupljanje podataka o tim strankama, distribucija sertifikata i rukovanje listama povučenih sertifikata

Sprečavanje prevara

• u poslovima preko elektronskih transakcija korisnici se ne moraju ni videti ni čuti

• veliki izazov za ljude sklone mahinacijama • u njima mogu učestvovati kupci, ali i prodavci

• postoje različite tehnike sprečavanja prevara na obe strane

Tehnike na strani prodavca• prodavci analiziraju redosled aktivnosti u toku same

prevare i postavljaju specijalne module radidetekcije nove

• tehnikama generalizacije iz prethodnih slučajeva predviñaju se slučajevi koji bi mogli dovesti do prevare

• iskusni korisnici pokušavaju da otkriju slabe tačke i predvide prevaru

• paralelno se odvijaju transakcije nadzora pomoćuserije testova aktivnog procesa

• modeli očekivanih ponašanja kupaca javljaju slučajeve sa neuobičajenim podacima

• ugrañuju se nadzorne rutine i obaveštava se licezaduženo za nadzor o utvrñenim neregularnostima

Tehnike na strani kupca I• nikada ne kupovati sa sajta na kojem nema fizičke

adrese i telefonskog broja• ne prihvatati ponudu da se posao realizuje na

nekom drugom Web sajtu• ne odgovarati na anonimne pozive i agresivne

spamove• nerealno povoljne ponude su po pravilu pokušaj

prevare• izuzetno povoljni finansijski aranžmani su najčešće

pokušaj prevare• ne potpisivati ugovore ili narudžbe, a naročito ne

one besplatne

Tehnike na strani kupca II

• informacije o povoljnim uslovima kupovanja iz diskusionih grupa ili ćaskanja sa nepoznatima obično imaju za cilj prevaru

• izbegavati kompanije sa nekontrolisanog područja (Kajmanska ostrva i sl.)

• ne kupovati od nepoznatih pojedinaca• pristupiti sa rezervom davanju dodatnih

informacija prodavcu• posebno treba biti oprezan pri plaćanju sa

kreditnim karticama

Ograničavanje zloupotrebe Interneta I • upotreba Interneta u druge svrhe i pojava

zloćudnog koda su najčešći

• dobro regulisani privatnost zaposlenih, pravo nainformisanje, cenzurisanje, poverenje u zaposlene

• stalno obučavanje zaposlenih, a naročito višegrukovodstva

• zaposleni prave nenamerne greške: pogrešnousmeravanje važnih poruka, slanje poverljivihpodataka, preuzimanje virusa

Ograničavanje zloupotrebe Interneta II • kompanije nemaju osmišljenu politiku upravljanja

sigurnosti i probleme rešavaju od slučaja do slučaja

• rukovodioci nemaju informacija o sigurnosnimpotrebama i nisu zainteresovani za njih

• postoje lica koja će naći način da zloupotrebljavajuInternet u svakoj politici sigurnosti

• kompanije su u stalnoj borbi sa nesigurnominfrastrukturom Interneta, a sve je uočljivija potrebaza čvršćim zakonskim i istražnim mogućnostima

Pravni aspekti e-poslovanja

• pravne kategorije povezane sa Internetom su:

� ugovorno pravo� intelektualna svojina

� nepravda i nehat � kriminalno pravo

Ugovorno pravo

• precizni formalizmi u oblasti EDI• elektronski potpis kao zamena za holografski

regulisan posebnim zakonom• u ugovoru je potrebno regulisati: mesto i vreme

ugovaranja, sudsku nadležnost i pravni status ovakvog ugovaranja

Intelektualna svojina

• patenti, robne marke, zaštita od kopiranja i poslovne tajne

• ove komponente mogu doći do izražaja na Internetu, čiji neograničeni horizonti pružaju velike mogućnosti za zloupotrebu intelektualne svojine

Nepravda ili nehat • veličina štete

• verovatnoća da do nje doñe• troškovi njenog predupreñenja• neophodne mere za sprečavanje štete

• standardi da do nje ne doñe

Kriminalno pravo

• pornografija (tržište od milijardu dolara godišnje) ion-line kockanje (oko 6,5 milijardi dolara)

• deca 65% vremena više provode na pornografskim sajtovima nego na onima sa igrama

• prodaja lekova, stimulativnih sredstava i cigareta su takoñe precizno definisani zakonima

• sajtovi su smešteni u okolnim zemljama u kojima je njihova prodaja dozvoljena

Privatnost• sigurnost podataka ne povlači automatski privatnost,

jer kompanija koja ih skuplja može odlučiti da ih otuñi• privatnost podrazumeva poverljivost podataka, ali i

privatnost u ponašanju• privatnost informacija obuhvata zahtev da odreñene

informacije neće biti sakupljane od strane vlade ili poslovnih kompanija, kao i pravo pojedinaca da kontrolišu upotrebu onih informacija koje su o njima sakupljene

• ljudi se retko odlučuju da daju svoje lične podatke, jerse boje da će njihova privatnost time biti ugrožena

Izvori privatnih podataka• kada se odlučimo da ostavimo svoje lične

podatke na nekom sajtu na Internetu, miprodajemo svoju privatnost da bismo dobiliodreñenu uslugu

• glavni izvori privatnih podataka: pretraživači Web stranica, log datoteke Web sajtova, kolačići, korpe za kupovinu i popunjeni obrasci na Internetu

Prikupljanje podataka od kupaca• jedan od najvažnijih koraka u procesu elektronske

prodaje• treba da bude prilagoñeno kupcu, a ne prodavcu

• popunjavanje brojnih podataka može biti dugotrajno, dosadno, pa i nerešiv zadatak za kupca

• više razloga za napuštanje unosa podataka:� mnogo pitanja� suviše teška pitanja

� pitanja koja se ponavljaju� pogrešni rezultati pretrage ili ih ni nema

Osobine dobrog upitnika• broj pitanja koja treba postaviti treba da bude

najmanji mogući, izostaviti nebitna pitanja• upitnik dinamički kreirati zavisno od dobijenih

odgovora

• postavljena pitanja moraju biti razumljiva kupcu• kupac treba da uloži što manje napora za kreiranje

odgovora

• pitanja treba grupisati na način razumljiv kupcu• redosled pitanja treba da bude logičan

Pravila privatnosti rukovanja podacima

• kompanije treba da navedu koje podatke sakupljaju i u koje svrhe

• kupcima omogućiti pregled ličnih podataka i izmene u njima

• korisnici odlučuju da li će njihovi podaci biti uopšte upisani ili će nekom biti dati

• politika privatnosti u kojoj nema mogućnosti provere je samo obećanje

• potrebno je formirati procedure provere pridržavanja postignutog dogovora o privatnosti

Regulativa o korišćenju podataka

• EU je 1998. donela direktivu o zaštiti podataka koji se prikupljaju

• neophodno je odobrenje vlasnika radi korišćenja ovih podataka

• zabranjeno je njihovo otuñenje• nije jednostavno proslediti ove podatke u SAD, jer

je tamo privatnost bez sličnog pravnog ograničenja– neophodno je da kompanija iz SAD potpiše saglasnost u skladu sa ovom direktivom

Kolačići i bubice • kolačić je mali tekstualni fajl koji Web sajt upisuje na

hard disk njegovog posetioca u koji se upisuju podaci o kasnijem kretanju posetioca po drugim sajtovima

• bubica je grafika veličine jedne tačkice koja se nalazi na Web sajtu, ali nije vidljiva na osnovu koje se saznaje IP adresa posetioca i informacije iz kolačića

• bubica u e-mailu ustanovljava da li je poruka otvarana i čita ranije poslati kolačić na osnovu čega prodavci usmeravaju svoje poruke

Tehnologije zaštite privatnosti• poverljive organizacije: TRUSTe i WebTrust

• agenti za očuvanje anonimnosti: Anonymizer, Crowds i Onion Routing

• agenti koji svojim korisnicima obezbeñujupseudonime: LPWA

• agenti-pregovarači: obavljaju posao umesto svog korisnika prema zadatim parametrima: P3P

Poverenje• poverenje je čvrsto uverenje da se u odreñenu

osobu ili stvar možemo pouzdati• poverenje je lično verovanje ili kolektivno verovanje

članova grupe da druga ličnost ili grupa:

� čine napore u dobroj volji da bi se ponašali u skladu sa nekim obećanjima, eksplicitnim ili implicitnim

� je poštena ma kakvi pregovori sledili ta obećanja� ne uzima prekomerne prednosti u odnosu na

drugu stranu, čak i ako prilike to omogućavaju

Poverenje u elektronsku trgovinu • lično verovanje u kompetentnost, pouzdanost i

sigurnost sistema u rizičnoj situaciji• uočeni rizici povezani sa osetljivošću tehnologije

treba da budu na nivou na kojem mogu biti otklonjeni

• moguće je da postoji meñusobno poverenje izmeñu poslovnih partnera, ali ne postoji u platformu na kojoj se odvijaju transakcije

Istraživanja

• AC Nilsen: � kupci veruju 4 puta više novinama nego

informacijama na Internetu

� 75% korisnika je nepoverljivo prema informacijama koje nalaze na sajtovima i brine o ugrožavanju privatnosti i sigurnosti svojih bankovnih računa

• CNN i Time: � Web je medijum kojem se najmanje veruje

Brige kupaca• (ne)sigurnost online transakcija• da li se iza Web sajta nalazi stvarna poslovna

organizacija• da li će i kada dobiti robu ili usluge koje su

naručili i platili• tragovi transakcija na Internetu narušavaju

privatnost• problematične isporuke i kvalitet proizvoda• zabrinuti su da bi mogli postati žrtve elektronske

prevare

Mehanizmi podizanja poverenja• šeme provere prodavca• odgovornost za proizvod (mogućnosti vraćanja)

• garancije • poništavanje prodaje

• reputacija prodavca• referentne liste ranijih kupaca• uvoñenje treće strane kao garanta kvaliteta

Komponente poverenjatrećih strana

• prethodne provere različitih parametara potencijalnog poslovnog partnera

• potvrde o ispravnosti (seals of approval) u svim fazama izvršenja posla

• koncept poverljivih prodavnica (Trusted Shops)

• prvi korisnici: IBM i Compaq

Funkcije poverljivih prodavnica • zaštita podataka• pouzdani transfer podataka i finansijskih uslova

• mogučnost osporavanja izvršenja posla• garancije povratka novca u slučajevima da:

� isporuka nije izvršena� isporuka kasni

� nije u skladu sa uslovima koje je prodavac objavio � je zloupotrebio kreditne kartice

Mobilna trgovina i agenti

Mobilna trgovina (m-trgovina)

predstavlja proširenje oblasti elektronske trgovine sa kablovima povezanih računara na bezžične računare (PDA) i telekomunikacije pomoću mobilnih telefonaosnova za nove velike razvojne mogućnosti Interneta i na njemu zasnovanog e-poslovanja

Mobilna telefonija• tehnologija sa najvećom stopom rasta

• ITU: krajem 2009. u svetu je 4,6 milijardi korisnika• bežični prenos govornih poruka je neuporedivo

efikasniji i ekonomski opravdaniji od fiksne telefonije

• najveća prednost: sloboda kretanja bez robovanja blizini fiksnom aparatu

• korišćenje: svako, sa svakog mesta i u svakom trenutku

• ureñaji: notebook, PDA, Palm i prenosivi računari i inteligentni mobilni telefoni sa bežičnim pristupom Internetu

Mobilna telefonija vs. Internet• Mobilna telefonija: centralizovane upravljačke funkcije,

ureñena je pravnim normama, razvijaju je elektroinženjeri, funkcioniše u realnom vremenu, korisnike je jednostavno identifikovati, neotporna na greške u prenosu, ima ograničenu propusnu moć, komunikacijski ureñaji su malih dimenzija

• Internet: anarhično organizovan, razvijaju ga softverske kompanije i entuzijasti, korisnici su anonimni, ne funkcioniše u realnom vremenu, omogućava ispravljanje grešaka u prenosu, propusna moć je prilagodljiva opterećenju prenosa, ureñaji su većih dimenzija

Prvi primer primene m-trgovine vezuje se za Finsku 1997. godine, kada je Coca Cola instalirala u Helsinkiju mašine za njihovu prodaju, a plaćanje je vršeno slanjem SMS poruka.Iste godine je Merita bank, takoñe u Finskoj, lansirala bankarski SMS servis.Sledeće godine, opet u Finskoj, počela je mobilna prodaja signala za mobilne telefone.

Metode transfera informacijasa i na mobilnu opremu

• SIM Application Toolkit (SAT) sadrži procesor sa memorijom i skladištem za aplikacije

• General Packet Radio Service (GPRS) sadrži nosačza TCP/IP usluge, paket za šifriranje podataka, stalno uključene usluge, kontrolu saobraćaja, obezbeñenje osnovnog kvaliteta...

• Wireless Application Protocol (WAP) razvili Motorola, Nokia, Ericsson i Unwired Planet 1998. sa velikim brojem aplikacija

WAP aplikacije• sadržaji: servisi poruka, pretraživanja direktorija,

procedure pretraživanja prethodno definisanih baza podataka, isporuka komercijalnih sadržaja i pregled kataloga

• transakcije: unificirani servisi poruka, bankarske transakcije, nabavke karata, naručivanje i plaćanje

• zabava: vicevi, testovi znanja i horoskopi• aplikacije održavanja sistema: definisanje

korisničkog profila, administracija i upravljanje memorijom

Tehnička ograničenja• memorija mobilnog telefona ima nekoliko KB

• minijaturni Internet pretraživač radi sa malo memorije i sa ekranom limitiranih dimenzija

• jezik za razvoj: WML (Wireless Markup Language), sličan je HTML-u, dokument tretira kao špil povezanih karata pri čemu se špilovi mogu meñusobno povezivati

• u svakom trenutku moše se pristupiti samo jednoj “karti”

• na ovaj način se prenos svodi na minimum

WML Sscript • predstavlja bezžični ekvivalent JavaScripta

• dizajniran tako da se prenosi preko WML-a • omogućava podršku navigaciji kroz sajt, unos

podataka, postavljanje linkova, prezentaciju tekstova, likova i formi

• komunikacija se ostvaruje pomoću WAP protokola

• postoji potpuna analogija u mogućnostima za primenu zlonamernog mobilnog koda u mobilnom poslovanju

Uticaji m-trgovine

• utiče na infrastrkturu kompanija i njihoveaplikacije

• vrši pomeranje centra poslovanja na sva mestana kojima se nalaze korisnici

• izuzetan potencijal u broju korisnika koji koriste mobilni telefon

Ideja m-trgovine

• pojavila se sredinom devedesetih godina • izuzetno optimistička predviñanja do danas nije

opravdala• u centru pažnje m-trgovine je pojednostvljenje

uvećanih potreba pristupa računarskoj mreži pomoću jednostavne elektronske opreme

• tehnologija i odgovarajuće aplikacije su u razvitku i tek se pojavljuju prva ozbiljna, komercijalna rešenja

Osnovni koncept• korisnik se postavlja u centar sveta informacija i

komunikacija kroz odnose i poslovne operacije • umesto da šalje poruke, korisnik se nalazi u

centru informacija

• m-trgovina stvara uslove za raspoloživost podataka u realnom vremenu, jer je broj mesta sa kojih je moguće koristiti znatno veći od e-trgovine

Osobine m-trgovine• povećava ažurnost i omogućava širi

pristup podacima i ljudima u realnom vremenu

• aplikacije i podaci dostupni trenutno sa svih lokacija i u svako vreme

• mogući nadzor i kontrola podataka u širem okruženju

• velika očekivanja od primene ove tehnologije

Aplikacije m-trgovine

• značajno poboljšavaju uslove poslovne efikasnosti

• lokalni podaci na putu (restorani, smeštaj, zabava, turističke informacije idr.) postaju dostupni u svakom trenutku

• najznačajnije aplikacije vezane za finansije i turističke usluge

Nagoveštaji mogućnosti • primena SMS (Simple Messaging System), naročito

u Evropi• Microsoft se transformiše u kompaniju koja pruža

usluge na različitim platformama

• Intel prelazi na mesto proizvoñača mobilnih mrežnih i comunikacionih proizvoda

• Nokia kreira proizvode mobilne ekonomije

• AOL ulaže milijarde dolara da bi omogućio pristup sa svih vrsta ureñaja

• IBM i SAP se takoñe repozicioniraju• 65 miliona korisnika Facebooka sa mobilnih ureñaja

Primer: NTT DoCoMo

• neverovatan rast u broju pretplatnika koji koriste Internet sa mobilnih ureñaja

• početkom 2004. 41 milion korisnika• koristi protokol i-Mode preko kojeg su korisnici

stalno povezani na Internet

• u Japanu je znatno jeftiniji od klasičnog Interneta• na ekranu mobilnih ureñaja je kolor grafika,

muzika i animacije

Primeri mobilnih aplikacija• FedEx i UPS: praćenje dostave paketa i dokumentata

preko ovih kompanija

• u Finskoj: aplikacije kojima se nudi kupovina odevnih predmeta poznatih robnih marki i preuzimanje najatraktivnijih igara

• Virgin Mobile: prodaje najnovije muzičke hitove• poslovne aplikacije B2W (business-to-workforce):

koriste je kompanije da bi zaposlenima ostvarile stalni pristup informacionim resursima kompanije

• Simpay: sistem mobilnog plaćanja iz 2005. operatera Vodafone, T-Mobile, Orange i Telefonica Moviles

Tehnike mobilnog plaćanja• pozivanje broja ili slanje poruke na broj za koji

se poziv naplaćuje prema specijalnoj tarifi • opterećivanjea računa korisnika mobilnog

telefona

• preuzimanje iznosa sa kredita pozivnog broja• registracija kreditne kartice povezane sa SIM

karticom

• slanje računa na korisnikovu kreditnu karticu kroz sigurni interfejs

Usluge dizajnirane za mobilne ureñaje (1)

• pronalaženje najbližih restorana, pozorišta, radnji i bankomata

• hitni pozivi sa mogućnošću lociranja onog koji poziva online kupovina

• informacije o letovima aviona • vesti i vremenske prognoze• redovi vožnji, rezervacije i kupovina karata• berzanske usluge• trgovina akcijama• bankarske transakcije

Usluge dizajnirane za mobilne ureñaje (2)

• uvid u stanje isporuke paketa

• čitanje i slanje elektronske pošte• upiti u interne baze podataka kompanije• informacije i uputstva sa putnih mapa

• rezultati igara na sreću• pretraživanje Web sajta uz razgovor sa

predstavnikom sajta

Ograničenja dizajna• mali format ekrana sa ograničenim mogućnostima

prikaza i navigacije• ograničene mogućnosti unosa podataka

• spori odgovori i visoki troškovi prenosa podataka • sporost mreže prouzrokovana korišćenjem raznih

usluga i druga kašnjenja

• izazovi sigurnosti su vrlo veliki

Preporuke za dizajn

• izbegavati grafičke prikaze

• eventualno koristiti male ikone• tabele treba da budu male i vertikalne

• ne treba upotrebljavati složene elemente (npr. kaskadni meniji ili kontrole kalendara)

• navigacija treba da bude linearna koliko god je to moguće

• ne spuštati nivo više od 3 menija

• umesto unosa postaviti liste za izbor i menije

• preko mreže prenositi minimum podataka

Nove mobilne tehnologije• Nokia, Ericsson, Motorola i Qualcomm sa mrežnim

operaterima AT&T Wireless i Sprint razvijajuinteligentne mobilne telefone koji koriste WAP i Bluetooth

• usluge slične faksu i e-mailu, kao i sve mogućnostimobilne telefonije

• prve aplikacije: kupovina raznih vrsta karata, preuzimanje vaučera i kupona i korištenje kartica odreñenih prodavaca

Utvrñivanje verodostojnosti• transakcije izmeñu mobilnih ureñaja i njihovih

GSM prenosnika su veoma sigurne• postoje eksplicitne procedure za utvrñivanje

verodostojnosti, kanalskog kodiranja i upotrebu potpisa

• SIM (Subscriber Identity Module) inteligentna kartica mogućava upotrebu PIN-a u proceduri verifikacije i zaštitu od udara

Rizici m-poslovanja • pri upotrebi roaminga, signali putuju preko velikog

broja mreža (zlonamernih?)• ne postoji infrastruktura mreže u kojoj bi se mogli

postavljati zaštite kao što su vatreni zidovi

• 'osvežavanje' signala od pošiljaoca može poslužiti za otkrivanje log-ina i lozinke

• ne postoje sigurnosni mehanizmi za adresiranje direktorija, pa se signal može presresti i lažno predstaviti

• ukradeni i pokretljivi ureñaji omogućavaju lako sakrivanje

Gap in WAP• WAP aplikacije za siguran prenos koriste

kombinaciju sigurnosnih protokola – SSL i WTLS (Wireless Transport Layer Security)

• WTLS koristi RSA algoritam po eliptičnoj krivoj• izmeñu ovih protokola postoji period kada se vrši

konverzija iz formata jednog u drugi• server na kojem se to odvija mora na par sekundi

ispisati kod koji nije kriptografisan da bi sproveo kriptografisanje po drugom protokolu

• u tom periodu podaci su podložni napadima sa strane

Agenti• sinteza ideja iz:

� veštačke inteligencije (data mining & semantičkiWeb)

� elektronskih transakcija � interakcija izmeñu ljudi i računara

• softverske komponente koje su sposobne dasamostalno izvršavaju odreñeni zadatak za svogkorisnika

• donose novu metaforu koja se naziva kooperativni saradnik

• koriste se kao posrednici u aktivnostima EP

Softverski agent • je program koji radi nezavisno u okruženju

elektronskog tržišta, a u interesu njegovog korisnika• entitet koji autonomno deluje u ime svog korisnika i

ima odreñeno ponašanje i pokazuje osobine učenja, kooperativnosti i mobilnosti

• sinonimi: adaptivni interfejsi, personalni agenti, autonomni agenti, mrežni agenti, softbots, knowbotsi taskbots

Grupe agenata • agenti koji kupuju: obilaze Internet i traže ponude za

odreñeni artikal ili ih koriste prodavci za formiranje šire ponude za poznatog kupca

• lični agenti: proveravaju e-mail, služe kao partneri u igrama, pronalaze vesti odreñene vrste ili sadržaja, popunjavaju obrasce isl

• agenti koji vrše monitoring ili nadzor: pretražuju računarske sisteme i proveravaju zalihe, nadziru cene konkurencije, analiziraju kretanje akcija idr

• data mining agenti: otkrivaju trendove ili kretanja na osnovu informacija preuzetih iz različitih izvora

Arhitekture agenata

• agenti sa promišljenom arhitekturom pokušavajuda ostvare ciljeve zbog kojih su i formirani

• agenti sa reaktivnom arhitekturom u najvećojmeri odgovaraju na dogañaje iz svoje okoline

• hibridni agenti jednako primenjuju osobinepromišljenih i reaktivnih arhitektura agenata

Funkcionalnost agenata• informacioni agenti tragaju za informacijama koje su u

domenu interesovanja korisnika koristeći algoritmefiltriranja i proučavajući veze odreñenih sadržaja

• kooperacioni agenti rešavaju decentralizovaneprobleme ili probleme koji su suviše kompleksni zarešavanje jednim agentom, meñusobno komuniciraju, sinhronizuju se i dele informacije

• transakcioni agenti su visoko specijalizovani programi koji se koriste za faze ugovaranja i obračuna u elektronskoj trgovini prema standardu Open Profiling Standard (OPS) ili Platform for Privacy Preferences (P3P)

Inteligentni agenti• pod inteligencijom podrazumevamo stepen

razumevanja i sposobnosti učenja• dobijaju informacije iz svog okruženja na osnovu

kojih donose samostalno odluke o svojim akcijama iizvršavaju ih

• autonomni, personalizovani, prilagodljivi i aktivni• interakcije korisnika i programa: direktno rukovanje

podacima ili kooperativni saradnik ili asistent• sadrže senzore, na osnovu kojih opažaju svoje

okruženje, i aktuatore, putem kojih dejstvuju na okruženje

Realizacija inteligentnih agenata• realizovani su najčešće u Javi, a proistekli su iz

ideje da se, pri korišćenju WWW, mogu prenositi i programi koje Web čitač interpretira

• realizovani kao mali, kompaktni, Java programi (appleti)

• nezavisni su, jer ne zavise od računara, OS ili Web browsera pomoću kojih se izvršavaju

• omogućavaju kooperaciju heterogenih računara, baza podataka i aplikacija, pri čemu korisnik ovih programa to ni u čemu ne oseća

Unutrašnji dizajn inteligentnog agenta

• API sloj služi za komunikaciju sa korisnikom• definicioni sloj sadrži mehanizme rasuñivanja i

učenja• organizacioni sloj služi za definisanje statusa

pojedinih agenata u njihovoj grupi• koordinacioni sloj obezbeñuje tehnike razmene

znanja i informacija sa drugim agentima• komunikacioni sloj definiše način komuniciranja sa

drugim agentima

Baza znanja jednog agenta• baza činjenica - podaci na osnovu kojih se zasnivaju

postupci inteligentnog agenta• baza ciljeva - zadaci agenta

• standardni jezik i skup protokola za komunikaciju inteligentnih agenata je KQML (Knowledge Query and Manipulation Language - jezik za upite i rukovanje znanjem) koristi standardne protokole Interneta (TCP/IP, e-mail, HTTP, CORBA)

Vrste inteligentnih agenata• kolaborativni agenti sarañuju sa drugim agentima

• interfejs agenti rade u sprezi sa korisnikom • mobilni agenti se sami prenose kroz mrežu

• informacioni agenti prikupljaju i daju informacije• reaktivni agenti miruju dok ih ne pobudi spoljnji

dogañaj

• hibridni agenti poseduju više navedenih uloga • multagentni sistemi su organizovane grupe agenata

sa navedenim ulogama

Primene inteligentnih agenata

• navigacija i pretraživanje Interneta• filtriranje novinskih informacija

• finansijske transakcije• elektronska trgovina

• inteligentno podučavanje• izbor filmova, muzike i knjiga

• kontrola saobraćaja i transporta• nadzor i kontrola industrijskih procesa, dijagnostika

i opravka kvarova

• medicinska nega• kontrola letilica

Mobilni agenti • inteligentni agenti koji su u stanju da se samostalno

kreću preko računarskih mreža i kontaktiraju sa udaljenim računarima, na njima izvršavaju, sakupljaju informacije i vrate se računaru sa kojeg su krenuli da bi podneli izveštaj

• oni imaju najčešće mogućnost samostalne navigacije (gde i kada ići i šta uraditi)

• često imaju mogućnost komunikacije sa drugim inteligentnim agentima, na osnovu čega podešavaju svoje ponašanje

Osobine mobilnih agenata

• paradigma obrade mobilnih agenata naziva se programiranje na daljinu

• broj informacija koje putuju preko mreže značajno se smanjuje u odnosu na 'klasične' udaljene pozive

• nije neophodno neposredno uspostavljanje veze računara

• agenta je moguće poslati na jednom mestu u mreži, a nakon toga ga pozvati sa neke druge lokacije pomoću prenosivog računara

Struktura mobilnih agenata• satoje iz 2 dela:

� u jednom su instrukcije na osnovu kojih agent formira svoje ponašanje

� u drugom delu se nalazi trenutno stanje agenta i njegova prethodna stanja

• na osnovu ovih podataka agent 'zna' šta je prethodno uradio i šta treba da uradi

• agent podatke upisuje u deo koji će se prenositi na drugu lokaciju ili će ih izbrisati nakon odlaska sa lokacije

• osnovu za pretraživanje podataka pomoću mobilnih agenata čine labele - neophodna primena XML i semantičkog Web

Prednosti mobilnih agenata • bolja podrška za mobilne klijente

• olakšavaju semantičko pretraživanje informacija• ispitivanja i transakcije su fleksibilniji i robustniji,

jer se izvršavaju lokalno

• nije potrebno čuvanje njihovih procesnih stanja• omogućavaju finansijske transakcije sa

elektronskim novcem

• smanjuju se troškovi komunikacije• omogućavju rad softvera u nepouzdanim uslovima

Prepreke primeni mobilnih agenata• isplati se samo ako dobit od upotrebe prevazilazi

troškove• većina sajtova nije spremna da omogući pristup

agentima jer oni ne vide reklame na njima• agenti smanjuju opterećenje mreže i tako

povećavaju njenu propusnost, ali opterećuju procesorsko vreme kod domaćina

• poseban problem je zaštita servera od zlonamernih agenata i zaštita agenata od zlonamernih servera

Primene mobilnih agenata• pretraživanje informacija sa filtriranjem nebitnih• filteri kao zaštita od neželjenih informacija• osmatranje i čekanje na pojavu odreñenih

informacija (najčešće akcija na berzi)• agenti naručuju, a ponekad i plaćaju za svog

korisnika u ET• infrastruktura servera mobilnih agenata

omogućava jednostavan način podele posla u režimu paralelnog procesiranja

• modeli sportskih igara, šaha i kockanja podržavaju takmičenja agenata

Multiagentni sistemi

• grupa od dva ili više agenata koji meñusobno sarañuju ili se takmiče u rešavanju problema

• vrste multiagentnih sistema (MAS):

� kooperativne MAS karakteriše meñusobna saradnja i pomaganje agenata

� kod takmičarskih MAS agenti se meñusobno takmiče, a agenti-pobednici mogu da izvedu svoje akcije

� delimično takmičarski MAS predstavljaju kombinaciju dve prethodne grupe

Tipovi interakcija u MAS• kooperacija: zajednički rad agenata radi

ostvarivanja zajedničkog cilja• koordinacija: organizacija rešavanja problema

pomoću koje se izbegavaju štetne, a koriste povoljne interakcije izmeñu agenata

• reagovanje: formiranje prihvatljivog sporazuma za sve učesnike

Osnovi konstrukcije MAS

• primena data mininga i otkrivanja informacija u pronalaženju odgovarajućeg URL

• filtriranje informacija i njihovo izdvajanje u razumljivom, raščlanjenom obliku

• interpretacija podataka slična prirodnom jeziku

• prezentacija podataka u formatu upita• interakcije sa drugim agentima u toku traženja

rešenja

Problemi komunikacije agenata

• ontološko izdvajanje: agent treba da drugomrazumljivo opiše objekte na nedvosmislen način

• strategija: kako agent da odredi pravila koje veličine u pregovorima treba ponuditi ili prihvatiti

• ciljevi: kako agent da odredi koje funkcije pregovaranja odabrati

• komunikacija: kako da se ponaša sa drugim agentom i šta da radi ako druga strana nema agenta

Elektronska tržišta zasnovana na agentima

• kupac definiše šta bi kupio (sa kojim obeležjima) i od koga bi kupio

• inicijalizovani agent pronalazi odgovarajućeg prodavca ili njegovog agenta i dostavlja podatke kupcu

• brokerski sistemi ove vrste su Frictionless Commerce online shop i MATE (Multi-Agent Trading Environment)

Online aukcije

• prodavci predaju opis onoga što prodaju, opisujući detalje zajedno sa početnom i krajnjom prihvatljivom cenom

• na osnovu ovih podataka generiše se agent koji će vršiti pregovore o prodaji

• poznatije aukcije ove vrste su eBay's Auction Web, Fishmarket i eAuction House

Multi-agentna elektronska tržišta• kupci i prodavci, pored predhodno navedenih

osobina, opisuju i strategiju pregovaranja, funkciju sniženja, odnosno povećanja cena i rokdo kojeg će se pregovori vršiti

• najpoznatija implementacija ove vrste je Kazbaah

• njeno proširenje sa nizom novih ulsova u pregovorima je Tete-a-Tete

• obe su delo MIT Media Laboratory

Primeri iz prakse• program za kreiranje agenata: IBM System Aglets, a

za agentni server: Tahiti• informacioni agenti: BarginFinder i All Direct Books

• kooperacioni agenti: CD Recomender System, GroupLens, WiseWire i OpenSesam

• transakcioni agenti: MIT Market Maker

• agenti za očuvanje anonimnosti: Anonymizer, Crowds, Onion Routing

• agenti sa pseudonimima: LPWA

• agenti-pregovarači: P3P

PDA (Personal Digital Assistent)• izvodi jednostavne i dugotrajne operacije prema

specifikaciji korisnika:� upravlja elektronskom poštom korisnika� otkriva zanimljive Web sajtove i filtrira informacije

sa njih� zakazuje i otkazuje sastanke na osnovu plana

sastanaka� komunicira sa drugim PDA idr

• PDA stiče i inovira znanje: � programiranjem od strane korisnika

posmatranjem njegovih aktivnosti� na osnovu povratnih informacija od korisnika � korišćenjem iskustava drugih agenata

Primene mobilnih agenata• rezervacija avionskih karata

• elektronski brokeri• plaćanja

• automatsko konfigurisanje i upravljanje telefonskom mrežom

• kontrola saobraćaja

• istraživanje tržišta• prikupljanje podataka o novim tehnologijama

• istraživanje delovanja konkurencije

• dislociranje kolaborativnih aktivnosti kod virtuelnih organizacija

Agentne tehnologije zaštite privatnosti

• agenti za očuvanje anonimnosti: Anonymizer, Crowds i Onion Routing

• agenti koji svojim korisnicima obezbeñujupseudonime: LPWA

• agenti-pregovarači: obavljaju posao umesto svog korisnika prema zadatim parametrima: P3P

Slučajevi ugrožavanja bezbednosti

• mogućnost napada agenta na server • mogućnost napada jednog agenta na

drugi rešava se strogim, formalnim meñusobnim razdvajanjem agenata na serverima

• mogućnost napada i zloupotrebe agenta od strane zlonamernog servera

Mogućnost napada agenta na server

• postoje 2 metode zaštite:

� sandbox method ograničava agentima izvršenje malog skupa operacija uz ograničeni pristup datotekama i mreži

� code signing method zasniva se na listama poverljivih klijenata, na osnovu kojih se odobravaju privilegije za agente pojedinih klijenata

Sadržaj agenata• I deo: podaci koji se mogu samo čitati i u kojem su

podaci koje je tu upisao programer ili korisnik agenta

• II deo: programski kod agenta

• III deo: protokol svih koraka izvoñenja u obliku uslovnih kontrolnih naredbi

• kontrolni tokovi se ne mogu sakriti, jer ih domaćin kreira u dijalogu sa agentom i na taj način saznaje njihovu strukturu i način evidentiranja

Mogućnost napada servera na agenta

• zlonamerni domaćin može čitati, manipulisati sa njim ili uništiti svako od područja agenta

• domaćin treba da pročita kod agenta i nije moguće kompletno ga kriptografisati

• domaćin može promeniti delove u toku izvoñenja agenta i na kraju vratiti sadržaj

• domaćin može napraviti neograničeni broj kopija agenta i na izolovanim sistemima sprovesti testove tipa crne kutije da bi saznao kako agent reaguje na različite uslove

• server takoñe može preuzeti elektronski novac

Mehanizmi zaštite agenta• opažanje napada postiže se formiranjem objekata

opažanja koje kreira sam agent registrujući postupke sa agentom na serveru

• tragovi izvoñenja zasnovani su na protokolu koji identifikuje neautorizovane manipulacije agentima na osnovu ulaznih i izlaznih podataka sa servera

• tolerisani propusti predviñaju slanje 2 agenta kod iste grupe servera, ali u različitim redosledima posećivanja

• ostali postupci: poverljivi serveri, izgradnja reputacije, vremenska zaštita rasturanja koda agenta i proračun kriptografisanih funkcija

E-poslovanje u Srbiji

Prva iskustva

• Yugo America početkom 80-ih

• S.W.I.F.T.• ZOP

• YUEDI asocijacija

Korišćenje Interneta

• prvi korisnici Interneta inženjeri, naučnici i studenti• postaje popularan posle 1996. godine

• glavni razlog: komunikacija sa dijasporom• godišnja stopa rasta: 150%

• 265.000 ljudi je kupovalo ili naručivalo robu pomoću Interneta

• 285.000 lica koristilo e-servise javne uprave

Statistike korišćenja I• 46,8% domaćinstava poseduje računar (56%

gradskih i 33,6% seoskih)• 36,7% domaćinsatava ima Internet priključak (46,9%

gradskih i 22% seoskih)

• 2.080.000 lica koristi računar skoro svaki dan• 1.500.000 lica koristi Internet skoro svaki dan

• 43,6% grañana Srbije koristili Internet • preko 4.760.000 lica koristi mobilne telefone

• 93,2% pristupa Internetu pomoću PC• 15,4% koristi laptop za pristup Internetu

• 25,4% pristupa Internetu pomoću mobilnih ureñaja

Statistike korišćenja II• korisnici Interneta 55% muškog, 45% ženskog pola

• 84% korisnika Interneta u Srbiji mlañi od 45 godina • 60% višeg obrazovnog statusa (VŠS/VSS/studenti)

• 60% korisnika Interneta je mlañe od 30 godina• 26% mlañi od 20 godina

• 94,8% studenata koriste Internet • 63,3% zaposlenih

• 23,2% nezaposlenih

• 23,5% meñu ostalim grañanima

Internet i kompanije u Srbiji• 97,8 % kompanija koristi računare u poslovanju• 94,5% preduzeća ima Internet priključak (65,5% je

sa DSL konekcijom)• intranet koristi 43,7% preduzeća, 12,2% ekstranet,

68,9% ožičene, a 37,4% bežične računarske mreže • 69,1% koristi elektronske usluge javne uprave• od preduzeća koja imaju Internet priključak, 67%

poseduje vlastiti Web sajt, 22,4% je elektronski naručivalo robu, a 19,9% je primalo elektronske porudžbine

• 20,2% preduzeća poseduje pravilnik regulisanja informacione bezbednosti, a 16,8% vrši njenu proveru meñu zaposlenima

Dostupnost Interneta

• modemski pristup koristi 29,3% grañana

• kablovski pristup evidentiran je kod 23,4% korisnika,

• ADSL ima 39,5% domaćinstava – korisnika Interneta,

• bežični pristup pomoću WAP i GPRS protokola registrovan je kod 18% korisnika

Najčešća korišćenja Interneta• čitanje novina i časopisa

• Facebook ima oko 850.000 registrovanih lica• slanje i prijem elektronske pošte

• igranje • preuzimanje igrica, slika, filmova ili muzike

• traženje informacija o robi ili uslugama • četovanje

Najposećeniji Web sajtovi• Google• Facebook• YouTube• Yahoo! • Google.rs• B92• Wikipedia• Windows Live• Blogger.com• Blic• RapidShare

• Krstarica

Sadržaji na srpskom jeziku

• sadržaji usmereni prema srpskoj dijaspori

• informativni časopisi i novine • komercijalne prezentacije kompanija

• spontani, samonikli, akademski i neprofitni sajtoviU Srbiji je Internet još uvek u ranoj fazi upotrebe!

Rezultati istraživanja sprovedenog meñu korisnicima Interneta u 8 gradova Jugoistočne Evrope

17%14%28%39%primanje zvaničnihdokumenata

18%17%26%38%ugovaranjeposla

20%23%27%29%traženje/davanjeoglasa

21%25%27%25%informisanje o radunevladine organizacije

21%27%25%25%informisanje o radudržavnih službi

26%26%23%24%informisanje onekom preduzeću

34%29%23%13%informisanje onekom proizvodu

više putamesečnoi češće

jednommesečnoili reñe

nikada ali bih biospreman

nikada ine bih biospreman

Koliko često koristiteInternet za:

6%5%32%55%primanje/slanjenovca

8%15%37%39%kupovinu/naručivanjenečega

9%12%36%41%savetovanje sastručnjakom

9%12%40%38%pohañanje nekogobrazovnog programa

9%15%35%39%konkurisanje zakurs/školu/fakultet

13%15%32%37%konkurisanje naposao

više putamesečnoi češće

jednommesečnoili reñe

nikada ali bih biospreman

nikada ine bih biospreman

Koliko često koristiteInternet za:

surfovanje i elektronska poštapopularna kultura i

muzika

Zagreb

surfovanje i elektronska poštamuzika, umetnost i

kultura

Sofija

surfovanje i elektronska poštaputovanja i turizamSkoplje

surfovanje i elektronska poštamuzikaSarajevo

surfovanje i elektronska poštamuzika i naukaPodgorica

surfovanje i elektronska poštaputovanja i turizamLjubljana

surfovanje i elektronska poštamuzika, obrazovanje i

ICT

Bukurešt

surfovanje i elektronska poštamuzika i verski

sadržaji

Beograd

Najčešće aktivnostiNajčešće oblastiGrad

17,4535,5447,21Zagreb

30,2038,4030,80Sofija

25,9322,2251,85Skoplje

17,6821,2161,11Sarajevo

18,5911,0670,35Podgorica

9,5032,5058,00Ljubljana

20,5033,5046,00Bukurešt

14,0023,0063,00Beograd

Ostalo%

Najčešće na poslu%

Najčešće od kuće%

Grad

Korišćenje Facebook-a 2009.

• na srpsokom preko 850.000 korisnika

• na hrvatskom oko 660.000 korisnika• u Bosni i Hercegovini 340.000 korisnika

• na slovenačkom 302.000 korisnika

• na makedonskom 107.000 korisnika

Poslovna upotreba Interneta• dominantno korišćenje e-maila

• raste interes za korišćenje bankarskih usluga preko Interneta

• komercijalne prezentacije kompanija - najčešće elektronske brošure sa zastarelim informacijama, retko sa verzijom na engleskom jeziku

• kompanije ne komuniciraju sa klijentima putem svojih sajtova – sajtovi su još uvek pitanje prestiža

• Srbija u fazi izgradnje infrastrukture za pristup Internetu

• 2008. više od 300 Internet prodavnica

Servisi za srpsku dijasporu

• relativno materijalno bogatstvo, mogućnost i navika korišćenja kreditnih kartica i nedostatak drugog načina za nabavku željenog proizvoda

• nedeljni informativni listovi

• online prodavnice muzičkih CD-ova i knjiga• isplate novca

• kućne nabavke• održavanje porodičnih grobova

Neki uspešni sajtovi

• Krstarica• B92

• e-Dućan• Industrijski inženjering – INI

• Exit

Krstarica

• kreirana 199. godine

• prvi i najveći portal Interneta na Balkanu• beleži oko 1.600.000 posetilaca mesečno

• sadrži pretraživač ključnih reči na srpskom, reklamni i katalog nacionalnih sajtova, magazin sa reklamama, virtuelnu radnju i veliki broj informacija i linkova

B92• više od 1.000.000 poseta dnevno

• 180.000 jedinstvenih posetilaca svakog dana• najviše zabelešeno 2.330.281 poseta i 389.936

posetilaca u jednom danu• više od 500.000 eura godišnjeg prihoda od prodaje

reklamnog prostora na Internetu

• neprestani priliv vesti u realnom vremenu na srpskom i engleskom

• elektronski tržni centar B92: prodaje knjige, CD i DVD, karte za koncerte i sportske proizvode

Editorial board

no 1

Editorial board

no N

TV

station

teletext

Web

Wap

radio

MySQL

database

e-Dućan• virtuelna organizacija

• obuhvata više osnovnih modela elektronske trgovine:

• virtuelnu prodavnicu• globalni sistem naručivanja robe• B2B sistem snabdevanja repromaterijalom

• elektronsku aukciju • elektronski butik brendiranih odevnih predmeta

• u sistem je integrisana prodavnica u Beogradu

DDBMS

Information system

Global Store B2B Portal

Shopping

Bazaar

Fashion Corner

Industrijski inženjering - INI• prodaje informacije o čelicima i drugim metalnim

legurama• najveća baza podataka o čelicima na svetu: Key-to-

Steel i baza podataka o metalima: Key-to-Metals

• uspeh nakon formalnog lociranja u Švajcarskoj• preko 30.000 korisnika iz više od 120 zemalja

• korisnici: Alcatel, Apple Computers, Black&Decker, Chevron Texaco, Delphi, Ford, General Dynamics, General Electric, Honda, Hyundai, Pilatus Aircraft, Shell, Thyssen-Krupp idr

INI Serbia INI Montenegro

Key-to-Steel

Key-to-Metals

data base

Key to Metals AG

Switzerland

development

marketing &

Web hosting

EXIT

• prodavnica karata, koja uz pomoć engleskog portala za plaćanje prodaje ulaznice za festival u celom svetu (osim Srbije)

• funkcije na sajtu: marketing, aplikacije učesnika, društvene aktivnosti, informacije za posetioce

• prioritet: komunikacija sa potencijalnim i ranijim posetiocima festivala: myexit.org, Facebook i MySpace

EXIT

Web siteEXIT

community

Other

communities

EXIT

other stuff

EXIT

Web dept.

Users

solutions contents

Drugi uspešni srpski sajtovi• U inostranstvu: Serbian Cafe, Balkanmedia

• Knjižara – najveća e-knjižara na Balkanu• prodaja računarske opreme: Laptopshop, Desk, Ada

Computers, Pakom, Handy e-Shop i Mycrosystems

• tehnička roba: Technomania, Novel

• turističke usluge: Putovanja.info i Pakujse.com• Hotel Royal u Beloj Crkvi

• WebNekretnine, Berza-nekretnine• Halooglasi

• ...

E-bankarstvo u Srbiji• važan način za dostizanje višeg nivoa efikasnosti i

smanjenje troškova• novčani transferi, plaćanja, provere stanja su prešli

u virtuelni prostor

• spiskovi novčanih transfera šalju se putem e-maila ili automatski kreiranim SMS porukama

• povećana lojalnost klijenata i dodatne besplatne usluge

Meridijan banka• prva virtuelna banka u zemlji

• 2006: povezano 52 ispostave i više od 5.000 POS terminala, preko 16.000 poslovnih partnera i 60.000 gradjana sa elektronskim karticama

• veze sa 23 banke u 12 zemalja• mreža je razvijena pre prodaje Credit Agricole banci

• 2009. godine mreža sa 82 filijale i sistem e-bankarstva za pravna i fizička lica

• koristi Pexim i Halcom softverska rešenja

Banka Intesa

• rešenja namenjenih fizičkim i pravnim licima

• usluge brokerskog asistiranja pri kupovini akcija

• banka je razvila prvi portal za elektronski platni promet u Srbiji

sklonost kupaca

obrazovanje

zakonska regulativa

e-plaćanje i e-bankarstvo

softverska industrija

telekomunikacije

usluge isporuke

saobraćajna infrastruktura

Analiza mogućnosti e-poslovanja u Srbiji

Saobraćajna infrastruktura• koridor 10 se proteže od Norveške do Grčke

• meñunarodni putevi prema Mañarskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj

• putevi u Srbiji se kontinuirano dovode u red

• mreža puteva prema manje razvijenim delovima Srbije stalno raste

• železnička mreža u lošem stanju, prevoz spor, koridor 10 i veze sa susednim državama

• 2 teretna i putnička aerodroma i još 34 mala

• rečni saobraćaj na 5 reka: Dunav (koridor 7), Sava, Tisa, Tamiš i Morava

• luke: Beograd, Novi Sad i Smederevo

Usluge isporuke

• prenos robe od prodavca do kupca

• obuhvata transport, skladištenje, slanje robe, planiramje prevoza, praćenje prevoza i rokova

• glavni prevoznik "od vrata do vrata" je Pošta Srbije

• prevozom robe bave se i Željezničko-transportno preduzeće, JAT i veći broj drumskih precoznika

• drumski saobraćaj je vrlo nesiguran• mogući i rečni i avio prevozi robe• ekspresna dostava: Pošta, DHL i Federal Express

Telekomunikacije

• kvalitetna telekomunikaciona infrastrukturaneophodna za promet informacija

• na Internet mrežu u Srbiji 2009. vezano oko 100.000 hostova (u svetu više od 450 miliona)

• okosnica (backbone) Interneta u Srbiji SMIN (Serbian Multiservice Internet Network) u Telekomu Srbije

• 6 tačaka sa brzinom od 155 Mbps: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i 2 prema svetu

• više od 100 pružalaca Internet usluga • veze sa svetom: preko SMIN i Deutche Telecpma• Akademska mreža od Subotice do Niša preko Novog

Sada, Beograda i Kragujevca sa propusnom moći od 1 Gbps

Softverska industrija• osnovna infrastruktura e-poslovanja

• dobre perspektive, u prvoj fazi izgradnje IT tržišta• poznavanje i iskustvo u oblasti IT: najbolje u

Beogradu, zadovoljavajuće u Novo Sadu, Nišu, Subotici i Kragujevcu, u ostalim mestima slabo

• prioritetno instaliranje i poboljšanje hardvera, a zatim aplikacija osnovne arhitekture sistema

• 16.8% prihoda od instalacije i usluga softvera, a 83,2% je prihod meñunarodnih kompanija

• prepreka stranim ulaganjima – veće plate eksperata• prisutni skoro svi veći proizvoñači hardvera i

softvera

Softverske kompanije• preko 1.100 kompanija sa više od 5.000 zaposlenih

bavi se raznim softverskim uslugama

• najveći broj softverskih kompanija je u Beogradu

• uglavnom su okrenute razvoju klasičnih aplikacija

• 94% softverskih kompanija koristi elektronsku poštu, a 77% imaju svoje Web stranice

• prisutni: AcuCorp, Adobe, Autodesk, Borland, Bull, IBM, Microsoft, SAP, Oracle, Symantec i TIBCO

• ponuda sistema e-poslovanja: Yunix Software, PAKOM, Comtrade Group i Saga

E-plaćanje i e-bankarstvo• velika ekspanzija poslednjih godina • prisutan veliki broj uglavnom evropskih banaka • tržište softvera e-bankarstva u 2003. $18 miliona:

Saga 27%, Pexim 21%, Antegra 14%, Halcom 9%• broj izdatih elektronskih kartica u Srbiji raste: 2003.

u upotrebi 250.000, a 2009. preko 6.000.000• aktivno je preko 50%, a preko 2.600.000 ih je u

sistemu Dina Card• u zemlji je oko 50.000 POS terminala i 20.000 ATM

mašina (oko 2.500 bankomata)• godišnje se realizuje oko 70.000.000 transakcija• SMS sistem naplate parkiranja u više gradova Srbije

kontrolisan pomoću PDA ureñaja

Beogradska berza • jedini organizator trgovine hartijama od vrednosti

• osnovale su je poslovne banke i osiguravajuća društva• članovi: 88 brokersko-dilerskih društava (15 banaka)

• poseduje sopstveni elektronski sistem za trgovanje• jedan od najsavremenijih sistema za trgovanje u

okruženju, zadovoljava uslove za članice EU

• zasnovan u potpunosti na FIX protokolu• BELEX.info servis omogućava distribuciju informacija

o trgovanju u realnom vremenu

• pruža korisnicima uvid u trenutno stanje na tržištu i kretanje cena hartija od vrednosti, odnos ponude i tražnjei prikaz celokupne realizacije

Zakonska regulativa• e-poslovanje mora biti zasnovano na jasnim

zakonskim principima

• pravna sigurnost i poverenje su ključni za trgovinske transakcije

• Srbija nema sve zakone u ovoj oblasti

• poslovanje se zasniva na ugovorima i plaćanju po viñenju robe

• postojeći zakoni bazirani na postojanju papirne dokumentacije

• digitalnom potpisu i elektronskim dokumentima treba dati isti legalni status kao pisanom potpisu i papirnim dokumentima

Stanje zakona• Zakon o digitalnom potpisu – usvojen• Zakon o elektronskoj trgovini – godinama u proceduri

• Zakon o telekomunikacijama (Sl. list br. 44/03) Internet definiše kao javnu telekomunikacionu uslugu

• Zakon o javnom informisanju (Sl. list br. 43/03): Internet tretiran kao medij

• Zakon o autorskim pravima – u skladu sa WTO TRIPS

• Zakon o zaštiti ličnih podataka – u skladu sa evropskim zakonima

• Kriminal na Internetu – nije zakonski regulisan

Sankcionisano delovanje na Internetu• neovlašćena upotreba računara i mreža

• računarska sabotaža• kreiranje i širenje računarskih virusa,

• prevare pomoću računara• prekid elektronskih obrada i prenosa podataka

• neautorizovan pristup zaštićenim računarima ili mrežama

• zaštita od neovlašćenih ograničenja pristupa javnim računarskim mrežama

• piraterija softvera

Obrazovanje• Peter Keen: poluge razvoja informacionog društva

su dobri srednjoškolski profesori informatike, znanje engleskog jezika i kvalitetni inženjeri i menadžeri

• zaposleni treba da budu obučeni za primenu elektronske komunikacije

• u Srbiji generacijama unazad su se školovali kvalitetni sistem inženjeri, vrlo rado viñeni u svetu

• pripreme budućih menadžera za rad u novoj ekonomiji nisu na zavidnom nivou zbog nedostatka kvalitetne menadžerske prakse

• nezadovoljavajući istraživački rad

Sklonost kupaca• faktori ekonomske kulture kupaca: poverenje,

tradicija, prethodna iskustva, navike, procene trgovaca, pouzdanost finansijskih institucija

• ljudi su tradicionalno orijentisani i više cene stabilnost čak i kada ona označava stagnaciju

• period u poslednjih dvadesetak godina ozbiljno je poljuljao poverenje kupaca u Srbiji

• oporavak: povećanje devizne štednje, korišćenje kartica, dobar rad kompanija sa stranim kapitalom, poverenje u robne marke

• napredak “naruči odmah” kupovanja, porast broja e-prodavnica, mladi rado prihvataju nova rešenja

Osnovni koncepti informacionog društva

Razvoj informacionog društva u Evropskoj uniji

• Lisabonska strategija

• Inicijativa eEvropa• Inicijativa eEvropa+

• Inicijativa eSEE (elektronska Jugoistočna Evropa) • nacionalne strategije informacionog društva

Lisabonska strategija• doneta na Evropskom savetu u Lisabonu 2000. god.

• nove smernice evropske razvojne politike• značajno mesto u strategiji: strategija razvoja

informacionog društva• zasniva se na idejama:

� prodora ICT

� implementaciji koncepta ekonomije bazirane na znanju

� poboljšanju životnog standarda � kompletnoj društvenoj obnovi uz poštovanje

principa održivog razvoja

Akcioni plan eEvropa• dopunjen i pretočen u Akcioni plan eEvropa 2005

u Sevilji 2002. • obuhvata strategiju EU za informaciono društvo

2005 – 2010• glavni ciljevi:

� kreiranje jedinstvenog evropskog informacionog prostora

� povećanje ulaganja u inovacije i istraživanje u sektoru ICT

� poboljšanje kvaliteta javnih servisa i kvaliteta života kroz upotrebu ICT

� ponuñen je skup indikatora za benchmarking tj. merenje stepena razvoja informacionog društva

Benchmarking u eEuropa• Internet indikatori: pristupa i korišćenja Interneta i ICT

od strane grañana i preduzeća, nivo cena korišćenja Interneta

• moderni elektronski javni servisi: nivoi primene e-vlade, e-učenja i e-zdravstva

• okruženje elektronskog poslovanja: on-line kupovina i prodaja i spremnost za e-poslovanje

• sigurnost informacione infrastrukture: procene iskustava Internet korisnika vezane za ICT sigurnost

• širokopojasna infrastruktura: indikatori procene njene raširenosti

Inicijativa eEvropa+• potpisuju je 2000. godine kandidati za ulazak u EU

• osnovni ciljevi:

� ubrzano postavljanje temelja za razvoj informacionog društva

� ulaganje u ljude i veštine

� obezbeñivanje jeftinijeg, bržeg, sigurnijeg Interneta

� stimulisanje njegove upotrebe� periodično se meri izabrani skup pokazatelja kako bi

se kvantitativno iskazao stepen razvoja informacionog društva

Inicijativa eSEE• članice Pakta za stabilnost SEE potpisale su

meñunarodni sporazum “eSEE Agenda za razvoj informacionog društva” u Beogradu 2002.

• definiše globalnu strategiju razvoja informacionog društva u regionu Jugoistočne Evrope

• konkretni zadaci: � izrada strategija razvoja informacionog društva � usvajanje i implementacija zakonskih okvira

informacionog društva� uspostavljanje regionalne kooperacije i nacionalnih

mehanizama za implementaciju � promocija razvoja informacionog društva

Aplikacije projekta Infocities• virtuelne baze podataka sa tele-konsaltingom za

obrazovanje, kulturu i zdravstvo• virtuelni grad omogućava vizuelne prikaze mapa za

turiste, poslovne partnere i potencijalne investitore

• virtuelno obrazovanje i udaljeno obučavanje• elektronska trgovina za mala i srednja preduzeća

• javna tribina omogućava virtuelne forme diskusuja i debata čime se promoviše teledemokratija

• komunalne informacije sa javnim, gradskimprevoznim, zdravstvenim i drugim informacijama

• zdravstvene usluge podržane virtuelnim pozivima i upravljanjem podataka iz zdravstvenih evidencija

Razvoj informacionog društva u Srbiji• Srbija se, potpisujući eSEE inicijativu, obavezala da

sledi evropski model razvoja informacionog društva

• ključna uloga vlade kao pokretača razvoja• usvojila je Nacionalnu strategiju razvoja informacionog

društva 2006. godine

• četiri osnovna cilja:� ubrzavanje uspostavljanja strukture za izgradnju

informacionog društva

� jeftiniji, brži i siguran pristup Internetu� povećano ulaganje u ljude i znanja

� stimulisanje upotrebe Interneta

Tehnike ostvarivanja ciljeva strategije• obezbeñivanje pristupačnih komunikacionih usluga

za sve • usklañivanje pravnog sistema• posebni uslovi za istraživače i studente• korišćenje sigurnih mreža i inteligentnih kartica• uključivanje omladine u digitalne tehnologije• pripremanje ljudi za rad u privredi zasnovan na

znanju• ubrzavanje e-trgovine, razvoj e-uprave i e-zdravstva• postavljanje lokalnih sadržaja na globalnu mrežu• uspostavljanje inteligentnog sistema prenosa

informacija

Osnovna svrha NISP

• definiše veze izmeñu različitih činilaca procesa transformacije:

� tehnologije� vladine politike

� ljudskih resursa� institucionalnih okvira

� ekonomskih faktora

Stanje ICT indikatora• u trenutku donošenja strategije postojalo vrlo malo

podataka o stanju u Srbiji• druge zemlje u tranzciji bile uključene u programe

eEurope+ i eEurope 2005

• 27 zemalja Evropske unije dostavlja podatke radi prikaza nivoa razvijenosti ICT infrastrukture

• Republički zavod za statistiku prati upotrebu ICT u Srbiji u peridu od 2006-2009. godina

Podsistemi informacionog društva

• e-poslovanje• e-uprava• e-vlada• e-zdravstvo• e-učenje• e-geomatika

E-uprava

• primena ICT u efikasnijem i efektivnijem radu organa uprave i imaoca javnih ovlašćenja u vršenju vlasti, ekonomskom rastu i smanjenju administracije

• uključuje i promenu propisa, organizacije, postupaka i načina rada organa vlasti

• javne usluge se koriste posredstvom Interneta i ličnog računara ili mobilnog ureñaja ili na 1 šalteru

• zasniva se na: � elektronskom katastru nepokretnosti� uvoñenju elektronskih servisa za pojedine poslove � uvoñenju elektronskih sednica vlade� ...

Efekti e-uprave

• omogućava svim grañanima, organizacijama i preduzećima da poslove sa organima vlasti završavaju jednostavnije, brže i jeftinije

• preduzećima je omogućeno da javne usluge koriste posredstvom Interneta, sa elektronskom razmenom podataka izmeñu informacionih sistema preduzeća i organa vlasti

• jednostavan pristup preko jedinstvenog portala i lako pronalaženje informacija o državnoj upravi, sa vezama ka pod-portalima, namenjenim grañanima i privredi

Elektronske javne usluge grañanima• godišnji porez na dohodak grañana• usluge traženja zaposlenja pri biroima za rad• usluge u vezi prava iz oblasti socijalne zaštite• lična dokumenta• registracija automobila• dobijanje grañevinske dozvole• prijave policiji• javne biblioteke, tj. dostupnost kataloga i alata za

pretragu publikacija• izvodi iz matičnih knjiga• prijava na konkurs za visoko obrazovanje• promena adrese• usluge u vezi sa zdravstvom

Elektronske javne usluge preduzećima • socijalni doprinosi za zaposlene

• porez na dobit preduzeća• porez na dodatu vrednost

• registracija novog preduzeća• podnošenje podataka kancelarijama koje se bave

statistikom

• carinske deklaracije• dozvole u vezi sa životnom sredinom

• javne nabavke

Usluge uprave sa pozadinskim službama

• omogućavaju organima uprave učestvuju u pružanju javnih usluga grañanima

• automatizuju se interne administrativne procedure

• pristupi zajedničkim bazama podataka i centralnim registrima

• osnova za druge elektronske javne usluge

• zajedničke elektronske usluge: provere identiteta korisnika, elektronsko plaćanje, verifikacijaelektronskog potpisa idr.

Komunikaciona infrastruktura organa vlasti

• sektorske računarske mreže povezuju organizacione jedinice odreñenog organa vlasti ili ustanove iz odreñene oblasti

• računarska mreža republičkih organa (RMRO) povezuje centralna čvorišta sektorskih mreža

• teritorijalne računarske mreže odreñene opštine, grada ili pokrajine čijim se razvojem upravlja na nivou pokrajinske ili lokalne vlasti

• prekogranična interoperabilnost elektronskog potpisa i elektronskog identiteta

E-vlada (e-government)• širi koncept od e-uprave, obuhvata e-upravu, e-

demokratiju i e-glasanje• podrazumeva upotrebu ICT u cilju poboljšanja

usluga vlade, transakcija i interakcija sa:

� grañanima (G2C)

� poslovnim organizacijama (G2B)� vladinim agencijama (G2G)

� zaposlenima u vladinim organima (G2E)

Aktivnosti e-vlade

• postavljanje različitih vrsta informacija na Internet

• obostrana komunikacija vladine agencije sa zainterosovanom drugom stranom

• sprovoñenje odgovarajućih transakcija• upravljanje aktivnostima pre i u toku izbora

Osobine e-vlade• ukidaju se posrednici izmeñu vlade i grañana

• brza obrada transakcija• pojava napada na sajt vlade može da značajno

uspori ove procese• pomaže dobroj informisanosti na obe strane, ali

značajan broj ljudi nema pristup informacijama

• moguće sklanjanje informacija od korisnika (WTC)• može se ugroziti privatnost korisnika

• razvoj ovakvih sistema nije jeftin, ali su kasniji troškovi obeju strana značajno niži

• štedi se vreme, novac i napori za obezbeñenje informacija i sprovoñenja transakcija

• vlada štedi na hartiji i zaposlenima

E-demokratija• podrazumeva različite modele komunikacije

izabranih lica i onih u proceduri izbora sa svojim biračima pre izbora i nakon njih, kao i brojne tehnike i metode korišćene u toku izbornih kampanja

E-glasanje • neposredni proces glasanja i prebrojavanje glasova

pomoću elektronskih sredstava• može se obaviti pomoću identifikacionih kartica,

skeniranjem rezultata ili u specijalnim e-kioscima

• prvi put primenjeno u Arizoni 2000. godine u izborukandidata demokratske partije za predsednika SAD

• integralno organizovano u Šefildu u toku 3 godine,testirano glasanje preko različitih komunikacionih kanala: telefonom, pomoću PC, mobilnim telefonom i iz e-kioska

• ključni problemi: identifikacija glasača i glasanje bolesnih, nepokretnih i lica sa posebnim potrebama

Dalji razvoj e-vlade • vlada 2.0 (government 2.0) podrazumeva

primenu Web 2.0 rešenja društvenih mreža u okviru otvorenih komunikacionih modela e-vlade

• m-vlada označava funkcionalnost e-vlade na tehnologiji bežičnih ureñaja i Interneta, sa pristupom većeg broja korisnika, sa svakog mesta, u svako vreme i sa nižim troškovima

E-zdravstvo (e-health)• jedan od standardnih ICT sistema u okviru

informacionog društva

• označava korišćenje ICT radi zadovoljenja potreba grañana - korisnika zdravstvene zaštite

• korisnici su i zdravstveni stručnjaci, zdravstvene ustanove i kreatori zdravstvene politike

• cilj: poboljšanje zdravstvenog stanja pacijenta• podaci su dostupni bez obzira na to gde se nalaze

korisnici i zdravstveni radnici ili gde se podaci čuvaju• korisnik zdravstvene zaštite je jedini vlasnik podataka,

a lekari, zdravstvene ustanove, fond i vlada imaju ograničene pristupe uz odobrenje korisnika

Osobine primene e-zdravstva• svi učesnici mogu da rade efikasnije, smanje troškove

transakcija i pruže informacije u realnom vremenu• pojednostavljeno pružanje medicinskih usluga

• uštede u distribuciji medicinskog materijala, naručivanju i izboru ponuda

• jednostavije praćenje lečenja

• priprema tačnih izveštaja o korišćenju bolničkihkapaciteta i broju zauzetih postelja

Nacionalni zdravstveni informacionisistem

• ceo proces čini transparentim

• lekari lakše dobijaju medicinske informacije opacijentu

• konsultacije s kolegama iz udaljenih oblasti• pacijenti dobijaju lak pristup dokumentaciji• omogućava tačnu evidenciju troškova i kontrolu

parametara za svakog učesnika u sistemu• pruža državi informacije za planiranje i redovnu

procenu situacije

Elektronska zdravstvena dokumentacija• skup podataka i softverskih alata koji omogućavaju

pristup sopstvenim zdravstvenim informacijamasakupljenim tokom života

• integrisan i jasan pogled na zdravstvene informacijekoje potiču od pacijenta, lekara, farmaceuta i osiguravajućih društava

• članovi porodice ili lekari mogu da vide delove EZDkada je to potrebno, a doktori urgentne medicine uhitnim slučajevima

• pojedinci mogu da vide ko je pristupio svakompodatku, gde su podaci prebačeni i ko ih je video

Elektronska medicinska dokumentacija

• kompjuterizovana platforma za upravljanjedetaljnim medicinskim informacijama koje susakupljene tokom hospitalizacije ili u ambulanti

• sadrži istoriju bolesti, zabeleške lekara, laboratorijske i rendgenske rezultate

• u vlasništvu je lekara i ograničena na informacijekoje su sakupili jedan lekar i jedna bolnica

Telemedicina

• obuhvata skup postupaka i upotrebu ICT upružanju usluga zdravstvene zaštite na daljinu

• ne utiče razdaljina izmeñu lekara i pacijenta, nitiodredište pružalaca usluge ili opreme, pod uslovomda se pacijent može povezati u mrežu

• realizovani telemedicinski projekti pokazali su datelemedicina značajno utiče na poboljšanje zdravljažena i dece u seoskim oblastima

• primenjuje se u svakoj fazi i za svaku metoduzdravstvene zaštite

E-učenje (e-learning)• koncepti e-učenja:

� povezivanje obrazovnih institucija u razne vrstemreža

� komunikacija škola, nastavnika i učenika naelektronskoj mreži

• obrazovni model zasnovan na kreativnom razmišljanjui učenju tokom celog života, prilagoñen zahtevimainformacionog društva

• upotreba ICT kao nastavnog sredstva koje dopuštapristup obrazovnim bazama podataka

• u okviru školskog sistema obučavati veštinamarukovanja softverskim alatima: European Computer Driving Licence – ECDL

Pojam e-učenja• e-učenje je korišćenje multimedija i Interneta pomoću

pristupa udaljenim izvorima i uslugama i saradnjom i komunikacijama i na daljinu

• organizacija konferencija, e-learning akademija, on-line obrazovanja zaposlenih i različiti komercijalni kursevi

• e-učenje nije alat, već vrsta komunikacijskog kanala kroz koji se odvija učenje

• omogućava korisnicima učešće u nastavi kada udaljenost, raspored i slično neposrednu nastavu čine nemogućim

• efikasno korišćenje vremena: e-učionica otvorena 24 sata dnevno

Osobine e-učenja• omogućava dinamičnu interakciju izmeñu instruktora i

polaznika, kao i polaznika meñusobno• korisnici sami biraju kada će i kako koristiti e-učenje

• omogućena je integracija i pristup drugim izvorima bitnim za gradivo koje se podučava

• zahteva od korisnika odreñena znanja i veštine kako bi se mogli njime koristiti

• svaki od korisnika treba da ima odreñenu opremu• ni najkvalitetnija oprema na kojoj se izvodi e-nastava

nije apsolutno pouzdana• e-učenje svojim učenicima donosi veću odgovornost,

jer se sami moraju motivisati i individualno procenjivati potrebu za učenjem

E-geomatika (e-geomathics)• geomatika je disciplina koja se bavi sakupljanjem,

odlaganjem, obradom i isporukom geografskih informacija, povezanim sa lokacijama u prostoru

• termin geomatika je formiran 1969. godine

• podrazumeva alate koji se koriste za: � preglede zemlje

� daljinsko prepoznavanje� geografske informacione sisteme (GIS)� globalne navigacione satelitske sisteme

� formiranje modela zemlje i formi mapiranja zemlje

Geomatski inženjering • disciplina zasnovana na različitim tehnološkim

dostignućima koja integriše akviziciju, modelovanje, analizu i menadžment podataka koji opisuju prostor

• uključuje proces transformisanja podataka o prostoru u IS sa dobro definisanim karakteristikama preciznosti

• primena ovih sistema na globalnoj računarskoj mreži naziva se e-geomatika i bavi naprednim rešenjima:� softver za planiranje letova� kalibracija kamera� obrada likova� digitalni modeli prostora� obrada prostora prema visoko sofisticiranim

algoritmima

GIS• informacioni sistemi koji uključuju:

� softver za izradu mapa� aplikacije za daljinsko prepoznavanje

� preglede zemlje� fotografisanje iz vazduha

� matematičke metode interpretacije� obradu fotografija

� geografske metode i alate potrebne za implementaciju ovakvih sistema

Aspekti GIS• baza podataka sa geografskim pojmovima

interpretiranim u vektorskom obliku (objekti sa atributima) koji opisuju svet u geografskim terminima

• inteligentne mape i drugi pogledi na zemljinu površinu u čijoj su pozadini geografske informacije do kojih se dolazi upitima sa lokacija na mapi.

• alati za transformaciju informacija koji omogućavaju prostorne interpretacije u obliku matematičkih modela i obrade podataka prema različitim algoritmima

Najčešće korišćene GIS mape I• svet slikan sa satelita• mapa ulica• topografska slika• topografska mapa• fizička mapa• reljefna mapa• mapa sa granicama i mestima• transportna mapa• mapa trodimenzionalnih objekata• mapa opisa mesta• mapa dogañaja u svetu• mapa svetske populacije

Najčešće korišćene GIS mape II• mapa indeksa različitosti• mapa prosečnih prihoda domaćinstava• politička mapa• mapa naziva mesta• mapa zaštićenih područja• istorijske mape• mapa stanja oblaka• mapa lokatora mesta• mapa lokatora adresa• mapa puteva • hibridne mape

GIS rešenja

• Google Earth

• MapQuest• ArcGIS

• ESRI

• Wiki Map

• ...

Mobilni GIS• prilagoñeni, interaktivni prikazi geografskih

podataka na mobilnim ureñajima• vezani su za lokaciju sa koje je zahtev za

prikazom pokrenut

• postoji niz različitih mapa• mobilni GIS ima sve dobre i lože osobine koje

karakterišu i mobilnu trgovinu