Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

1.1. Trovanje gasovima

Značajno mesto po učestalosti u profesionalnoj toksikologiji pripada trovanju gasovima. Trovanja gasovima je kao i druga trovanja patološki proces koji nastaje delovanjem na organizam spoljašnjim hemijskim materijama u gasovitom stanju. Ulaskom u organizam ne narušavaju normalne biohemijske procese u organizmu, usled čega dolazi do poremećaja fizioloških funkcija različitog stepena, od blagih manifestacija intoksikacije do smrtnog ishoda.

Akutno trovanje gasovima ima značajnomesto u profesionalnoj patologiji.Klinička slika akutnog trovanja predstavlja skup sindroma među kojima mogu dominirati:1.Respiratorni2.Kardiovaskularni3.Neuropsihički4.Renalni5.Hepatični6.Hematološki7.Gastrointestinalni8.Poremećaji acido-bazne ravnoteže.

Klinička slika zavisi od:1.Koncentracije i parcijalnog pritiska gasa. Dužine izloženosti3. Toksikokinetike4. Toksikodinamike5. Štetnog gasa Individualnih karakteristika otrovanog.

Pema svom dejstvu na organizam trovanj agasovima se mogu podeliti na sledeći način:

A – NADRAŽLJIVCIa) Gornjih disajnih puteva 1.Hlor 2. Fluor 3. Sumpordioksid4. Amonijak b) Donjih disajnih puteva1.Nitrozni gasovi2.Fozgen

B – ZAGUŠLJIVCIa) Prosti zagušljivci1.Ugljendioksid2.

1

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

 Azot3. Metan4. Vodonik b) Hemijski zagušljivci1.Ugljenmonoksi2. Cijanidi3. Sumporvodonik 

C - ORGANOMETALNI GASOVI1.Arsenvodonik 2. Fosforvodonik 3. Karbonil nikl

D - ANESTETICIKao profesionalna priznaju se trovanja:1.Halogenim elementima ili njihovim jedinjenjima2.Sumorom ili njegovim jedinjenjima3.Azotnim jedinjenjima4.Ugljen-monoksidom5.Cijanom ili njegovim jedinjenjima

1.1.1. Trovanja nadražljivcima

Nadražlljivci koji su dobro rastvorljivi u vodi (hlor, sumpordikosid, amonijak) svoje toksične efekte pretežno ispoljavaju na gornjim disajnim putevima, dok nadražljivci koji su slabije rastvorljivi u vodi (azotni oksidi) toksičnost ispoljavaju pretežno na donjim disajnim putevima.

Udisanjem nadražljivaca pri njihovom kontaktu sa vlagom tkiva nastaju odgovarajuće kiseline ili baze sa kaustičnim delovajem na gornje delove respiratornog sistema, a u zavisnosti od koncentracije nastaje slabiji ili jači nadražaj sluzokože. Na alveo-kapilarnoj membrani dolazi do oštećenja epitelnih ćelija alveola i endotelnih ćelija kapilara sa oslobađanjem endogenih amina i povećanja propustljivosti sa ekstravazacijom plazme i celokupne krvi u alveole.

Vrlo visoke koncentracije nadražljivaca dovode do refleksnog spazma laringsa i bronhija, paralize disanja i refleksnog zaustavljanja srca. Nadražajem simpatikusa dolazi do vazokonstrikcije na periferiji i dilatacije krvnih sudova u plućnom krvotoku.Resorpcija gasova može dovesti do metaboličke acidoze sa smanjenjem alkalne rezervekrvi, stvaranja methemoglobina i oksiazothemoglobina i vazodilatacije.

1.1.2. Trovanja zagušljivcima

Zagušljivci deluju tako što svojim prisustvom u atmosferi smanjuju parcijalni pritisak O2 i ugušenje nastaje zbog nedostatka kiseonika u udahnutom vazduhu. Ovde spadaju ugljendioksid, vodonik, metan, azot.

2

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

1.2. Azotni oksidi

Pojam azotni oksidi se obično odnosi na binarna jedinjenja kiseonika i azota ili njihova jedinjenja: Azot-monoksid (NO), azot(II) oksid Azot-dioksid (NO2), azot(IV) oksid Azot-suboksid (N2O), azot (I) oksid Azot-trioksid (N2O3), azot(II, IV) oksid, anhidrid azotaste kiseline. Azot-tetroksid (N2O4), azot(IV) oksid Azot-pentoksid (N2O5), azot(V) oksid, anhidrid azotne kiseline

(Poslednja tri sa spiska su nestabilna jedinjenja.)

Hemijske reakcije koje dovode do nastanka azotnih oksida mogu proizvesti nekoliko različitih jedinjenja kiseonika i azota (različiti proporcionalni odnosi), u zavisnosti od uslova same reakcije. Ovo je jedan od razloga zašto su sporedni, nusproizvodi N2O nepoželjni; proizvodnja ostala dva stabilna oksida azota, koja su uzgred veoma otrovna, su zakonom regulisana.

Azot-monoksid, NO Azot-dioksid, NO2

Azot-suboksid, N2OAzot-trioksid, N2O3

Azot-tetroksid, N2O4Azot-pentoksid, N2O5

NOx je forma za mono-azotne okside (NO i NO2). Ovi oksidi nastaju prilikom procesa sagorevanja, naročito prilikom procesa sagorevanja na visokim temperaturama. Na normalnoj temperaturi, kiseonik i azot ne reaguju međusobno. Prilikom rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem, sagorevanje smeše vazduha i goriva proizvodi dovoljno visoku temperaturu da bi izazvalo endotermnu reakciju atmosferskog azota i kiseonika u plamenu. U gradovima gde je saobraćaj gust, količina azotnih oksida je primetna i može biti čak i štetna.

3

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

U prisustvu viška kiseonika, Azot-monoksid (NO) će reagovati i nastaće Azot-dioksid (NO2), a vremenski period ove reakcije zavisi od same koncentracije u vazduhu, vidi se na tabeli:

NO koncentracija u vazduhu (ppm)

Vreme potrebno da se polovina prisutnog NO oksiduje u NO2 (min)

20,000 0.17510,000 0.351,000 3.5100 3510 3501 3500

Kada su NOx i neke od organskih isparljivih smeša zajedno u vazduhu i uz prisustvo sunčeve svetlosti, one formiraju fotohemijski smog, koji daje veliki udeo u zagađenju prirode. Pored zagađenja ove komponente negativno utiču na čovekovo zdravlje.

1. Azot-dioksid, ako se rastvori u vlagi iz vazduha, formira komponentu (azotnu kiselinu) kisele kiše:

2NO2 + H2O → HNO2 + HNO3

(Azot-dioksid + voda → azotasta kiselina + azotna kiselina).

2. Zatim se azotasta kiselina razlaže:

3HNO2 → HNO3 + 2NO + H2O

(azotasta kiselina → azotna kiselina + azot-monoksid + voda),

3. Gde azot-monoksid reaguje sa kiseonikom, oksiduje, i formira azot-dioksid koji opet reaguje sa vodom i opet stvara azotnu kiselina:

4NO + 3O2 + 2H2O → 4HNO3

(azot-monoksid + kiseonik + voda → azotna kiselina).

Azot-monoksid takođe učestvuje u stvaranju ozona u troposferi .

U poljoprivredi fertilizacija i obogaćivanje zemljišta azotnim đubrivima takođe pripomaže obogaćivanju atmosferskih NOx, preko fertilizacije zemljišta pomoću mikroorganizmima koji pospešuju proces. Javljaju se u proizvodnji veštačke svile,

4

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

djubriva, pri izradi eksploziva, pri dobijanju azotne kiseline.U organizam prodire preko respiratornog sistema i izaziva njegovo oštećenje.

1.2.1 Toksičnost azotnih oksida

Kod akutnog trovanja javlja se nadražaj sluzokože očiju i nosa, kašalj i glavobolja. Ove pojave se stišaju a mogu proći i nezapaženo. Posle izvesnog vremena javlja se plućni edem. Akutni period je od 3 do 36h.

a) Simptomi akutnog trovanja:- osećaj straha; - kašalj;- nedostatak vazduha;- cijanoze.

Razlikuje se siva i plava cijanoza:

-Stanje plave cijanoze karakteriše razdraženost i snižen sadržaj 02 u krvi. -Stanje sive cijanoze karakteriše siva boja lica, lepljivi znoj, nagli pad srčanog rada i kolars, koma...

b) Simptomi hroničnog trovanja: * kašalj; * bolovi u grudima; * oštećenje srčanog mišića i

* želudačno –crevnog aparata.Na zubima se nalaze zelene naslage.

1.2.3. Azot monoksid (NO)

Azot-oksid ili azot-monoksid je  hemijsko jedinjenje sa hemijskom formulom  N O . Ovaj gas je važni signalni molekul u organizmu sisara, uključujući i čoveka i izuzetno važan intermedijer u hemijskoj industriji. On je toksični produkt u vazduhu, koji nastaje kao izduvni gas automobila i fabrika.NO je važan prenosilac informacija u molekulima, koji uključuje mnoge fiziološke i patološke procese u organizmu sisara, on je i koristan i štetan. Odgovarajući nivoi produkcije NO su važni u zaštiti organa od oštećenja, npr. zaštita jetre od ishemije. Međutim, odgovarajući nivoi NO produkcije odražavaju se direktno kao otrov u tkivu i doprinose vaskularnim kolapsima, udruženim sa septičkim šokom, dok god je hronični oblik azot-monoksida udružen sa različitim karcinomima u inflamatornim uslovima, uključujući početne stadijume dijabetisa, multiskleroze, artritisa čirnog kolitisa.

1.2.4. Azot- dioksid (NO2)

5

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

Azotni dioksid je prisutan u dimu prilikom nekih sagorevanja. Velike količine se stvaraju i prilikom siliranja stočne hrane. Azotni dioksid je iritans za pluća i prouzrokuje plućni edem. Hronična izloženost ovom gasu prouzrokuje razvoj emfizema pluća.

1.2.5. Azot-suboksid (N2O)

Poznatiji je i kao „gas za smejanje“ jer izaziva takvu reakciju kod čoveka. Azot-suboksid je bezbojan, netoksičan i nezapaljiv gas blago sladunjavog ukusa, teži od vazduha 1,5 puta. Na običnoj temperaturi je vrlo stabilan ali na povišenim temperaturama ima jako oksidaciono dejstvo jer se na temperaturama iznad 400 °C razlaže na kiseonik i azot.

Osnovna primena azot-suboksida je u medicini kao anestetika jer je najmanje toksičan od svih poznatih opštih anestetika. Obično se primenjuje u oblicima kombinovane inhalacione anestezije. Pored osnovne primene u medicini, azot-suboksid se koristi i kao potisni gas (propelant) za aerosol pakovanja u prehrambenoj industriji (šlag, sirup, koncentrat kafe) kao i za farmaceutske i kozmetičke preparate.

Isto ima primenu i u auto trkama. Kod automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, azot-suboksid se koristi kao sredstvo za povećanje performansi motora.

On sam po sebi nije zapaljiv, ali se lako na visokim temperaturama raspada i tako u motoru donosi više kiseonika, čime omogućuje bolje i brže sagorevanje goriva. Međutim, pored toga što pomaže, on i odmaže, jer korišćenje azot-suboksida na obične motore može dovesti do njihovog uništenja. Samo dobro ojačani i modifikovani (frizirani) motori mogu podneti snagu koju mu daje azot-suboksid.

1.2.6. Trovanje azotom ( N )

1.2.6.1. Pijanstvo velikih dubina

Narkoticno delovanje azota (N)

Tokom ronjenja sa vazduhom dublje od 40m a posebno preko 70m , kod ronilaca se javlja stanje slicno alkoholnom pijanstvu . Stepen izrazenosti te pojave zavisi u prvom redu o dubini ronjenja , individualnoj osetljivosti i stepenu prilagodjenosti za boravak u atmosferi vazduha sa povisenim pritiskom . U zavisnosti od navedenog , manifestacije mogu biti lagani poremecaji izrazeni u vidu slabije koncetracije paznje do nesposobnosti ispunjavanja zadataka i gubitka svesti . Danas je prihvaceno misljenje da pijanstvo izaziva Azot pod povisenim pritiskom .

Pijanstvo velikih dubina javlja se kod :

◦ Kod ronjenjea vazduhom dublje od 40mo Kod izlaganja atmosferi vazduha u rekompresionoj komori pod pritiskom visim

od 40m vodenog stuba.

6

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

o Kod ronjenja sa trokomponentnim mesavinama kiseonik-azot-helijum , kada parcijalni pritisak u njima prelazi 4bara.

Najkarakteristicniji znaci i simptomi su :

o Smanjenje i "otupljenje paznje"o Nesposobnost izvodjenja radnji koje zahtevaju finu rucnu koordinacijuo Povecanje broja pogresaka kod jednostavnih racunskih radnjio Smanjenje kriticnosti, bezrazlozna veselost i uopsteno nekriticno ponasanjeo Vrtoglavica, otezana orjentacijao U najdrasticnijem obliku padanje u dubok san sa hrkanjem, stanje blisko gubitku

svesti.o Prvi izraziti znaci narkoticnog delovanja azota kod preosetljivih osoba javljaju se

oko 40m, umereni kod svih osoba oko 60m, da bi jako bili izlozeni dublje od 80m.o Opasnost od pijanstva velikih dubina sastoji se u tome sto ronioci zahvaceni

pijanstvom , zbog nekriticnosti postupaju nepravilno i ugrozavaju sopstvenu sigurnost .

Zbog neodgovarajucih rekcija moze doci do zapetljavanja, naglog izbacivanja na povrsinu ili gnjecenja. U autonomnom ronjenju moze doci i do utapanja usled ispadanja piska .

Postupak kod pojave znakova pijanstva :Kod prvih znakova treba odmah poceti polako sa izronjavanjem sto ce ubrzo , zbog pada pritiska azota , dovesti do poboljsanja .Parnjaku zahvacenom pijanstvom trba prici i polako ga dizati prema povrsini , sto ce ubrzo dovesti do iscezavanja tegoba .Profilakticke mere :Automno ronjenje vazduhom ograniciti do 40mSamo iskusnim uvezbanim roniocima moze se dozvoliti ronjenje do 60m.

1.2.6.2. Trovanje azotnim oksidima

Azotni gasovi u organizam prodiru kroz respiratorni trakt, gde sa vlažnom površinom sluzokože grade azotastu i azotnu kiselinu. Ova reakcija se zbog slabe rastvorljivosti azotnih oksida u vodi, više odigrava u donjim disajnim putevima.

Javlja se:1. Iritacija kože i sluzokože gastrointenstinalnog,respiratornog sistema i oka, 2. Koagulaciona nekroza u donjim disajnim putevima - sa oštećenjem alveo-kapilarne membrane i ekstravagacijom tečnosti u alveole (Akutni respiratorni distres sindrom),3. Erozija zubne gleđi,4. Poremećaji od strane CNS-a usled methemoglobinemije. Methemoglobin se stvara reakcijom resorbovanih nitrata i nitrita (nastalih reakcijom azotnih gasova sa alkalnim sastojcima sluzokože) sa hemoglobinom.5. Poremećaji od strane kardiovaskularnog sistema usled nadražaj simpatikusa 6. Blago anestetičko dejstvo 7. Oslobađanje histamina i slobodnih radikala.

7

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

Klinička slikaKod akutnog trovanja javlja se nadražaj sluzokože očiju i nosa, kašalj i

glavobolja. Ove pojave se stišaju a mogu proći i nezapaženo. Posle izvesnog vremena javlja se plućni edem.Akutni period je od 3 do 36h. Simptomi akutnog trovanja: -osećaj straha; -kašalj; -nedostatak vazduha; -cijanoze - razlikuje se siva i plava cijanoza.Stanje plave cijanoze karakteriše razdraženost i snižen sadržaj O2 u krvi. Stanje sive cijanoze karakteriše siva boja lica, lepljivi znoj, nagli pad srčanog rada i kolars, koma.

Hronično trovanje javlja se pri prolongiranoj ekspoziciji niskim koncentracijama azotnih oksida kao:- Hronični konjuktivitis- Grebanje i pečenje u nosu i grlu- Nadražajni kašalj- Znaci iritacije sluzokže gastrointenstinalnog trakta (ređe)- Zelene naslage na zubima- Opšta slabost- Glavobolja- Pospanost- Neurovegetativne smetnje- Erozija zubne gleđi.

Lečenje1. Prekid ekspozicije, utopljavanje, mirovanje, hospitalizacija, prekid unosa hrane, kiseonik2. Simptomatska terapija (kortikosteroidi, bronhodilatatori, diuretici, antibiotici...)

1.2.7. Trovanje amonijakom

Amonijak  je gas koji jako nadražuje oči i gornje disajne puteve tokom dužeg izlaganja.

Trenutna nadraženost očiju, nosa, ždrela nastupa kod koncentracije od 400 – 700 ppm, izaziva suzenje očiju, podražaj na kašalj, koji traju samo tokom izlaganja, a ako se udišu duže vreme, mogu uzrokovati upalu grla i bronhitis. Iznad 1 000 ppm, i nakon kratkog izlaganja, nastaje teško nadraživanje očiju i gornjih disajnih puteva. Koncentracije od 2 000 – 3 000 ppm izazivaju jaki kašalj, plućne ozlede i jake nadražaje očiju. Plućni edem može nastati i nakon 48 sati nakon udisanja s mogućim smrtnim ishodom. Koncentracije veće od 5 000 ppm mogu uzrokovati respiratorni grč i ugušenje. Kapi tečnog  amonijaka izazivaju jake  opekotine. Gas jako nadražuje kožu, posebno ako

8

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

je vlažna. Tečni  amonijak može uzrokovati trajna oštećenja očiju, čiji je potpun rezultat vidljiv tek nakon nekoliko dana. Pare nadražuju oči i izazivaju suzenje, a visoke koncentracije mogu ih teško ozlediti. U slučaju da dođe do gutanja odmah nastaje nagrizanje i oštećenje želudačno – crevnih organa. Češće izlaganje koncentracijama koje su veće od maksimalno dopuštene može uzrokovati hronične nadražaje očiju, sluznica nosa i gornjih disajnih puteva.

Primer kod riba.....Trovanje amonijakom 

Trovanje amonijakom je uzrokovano porastom organskog otpada zbog pretjeranog hranjenja, ugibanja riba ili biljaka i otpada ili neodgovarajućeg cikliranja. Trovanje amonijakom se posebno pojavljuje kad pH preraste 7, kad početni amonij postaje amonijak. Simptomi trovanja amonijakom su usporene kretnje, teško disanje, blijede škrge (izgorene škrge). Ribe se mogu zadržavati tik pod površinom vode. Trovanje amonijakom se može smanjiti smanjenjem obroka, promjenama vode, snižavanjem pH, uporabom zeolita i pojačanim prozračivanjem vode.

1.3. Sumpor i njegova jedinjenja

Sumpor je multivalentan. U svom elementarnom obliku je zuta kristalna supstanca. U prirodi se javlja kao cist element ili kao sulfid i sulfat . Iako sumpor ima cudan miris mnogi ga uporedjuju sa pokvarenim jajima-karakteristican za H2S.

Glavni derivat sumpora je sumporna kiselina, koja se koristi kao industrijska sirovina. Sumpor se nalazi u baterijama, deterdzentima, fungicidima, vatrometima...

Sumpor u kruzenju

Zivot na zemlji ne bi bio moguc bez sumpora. Raniji uslovi u morima su bili takvi da su jednostavne hemijske reakcije stvarale spektar AK koje su danas gradivni blokovi zivota.

Sumporne supstance imaju sledece efekte na ljudsko zdravlje:

- Neuroloski efekti-Poremecaj u cirkulaciji-Ostecenje srca-Uticaj na vid-Reproduktivni neuspeh-Slabost imunog sistema-Gastrointestinal.poremecaj-Hormonski disbalans-Gusenjei plucna embolija

9

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

Uticaj na zdravlje ljudi

Dejstvo vodonik sulfida na organizam: u manjim koncentracijama je lokalno(iritativno), a u većim opšte (toksično). Rastvori sumpor-vodonika mogu na kožiizazvati crvenilo i razne ekcematozne promene,a katkad i gnojna oboljenja kože.Dejstvo mu se ogleda: u stvaranju alkalnih sulfata, koji nastaju na sluznicama, odaklese rasorbuju u krv. Vezuje se u tkivima s gvožđem, te otežava disanje tkiva. Akutnatrovanja najčešće su praćena znacima: teškim glavoboljama, nesvesticama, velikom malaksalošću praćenom hladnim znojem, miozom, zatim, gađenje, povraćanje,psihomotorni nemir, ponekad s halucinacijama. Grčevi i koma često se završavaju letalno. Subakutna forma je najčešći oblik trovanja. Pri njoj se svi navedeni znaci akutnog trovanja osim kome i kolapsa, javljaju u blažoj formi. Može doći do plućnogedema.

Uticaj na životnu sredinu

Vodonik sulfid ima jako akutno toksično dejstvo na vodeni svet, ptice iživotinje. U atmosferu dolazi iz prirodnih izvora ili kao produkt ljudskog rada. On seu atmosferi nalazi kao gas, a raspada se u zavisnosti od vetrova u roku od nekoliko dana.

Prema NPI (The National Pollutant Inventory) izveštaju vodonik sulfid se prema štetnom uticaju na ljudsko zdravlje i životnu sredinu nalazi na 37. mestu.

1.3.1. Trovanje sumpor-vodonikom (H2S)

Sumporvodonik (H2S) je zapaljiv,ekspolozivan, bezbojan gas, mirisa naukvarena jaja. Umereno je rastvorljiv u vodi. Daje veliko broj reakcija oksidacije čiji su glavni produkti S, SO2 i Sumporna kiselina.

10

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

IZVORI EKSPOZICIJE

1.Rad u bunarima, septičkim jamama,kanalizaciji i tunelima2.Rafinerijama nafte, koksa i teških metala3.Proizvodnji viskoznih vlakana i sintetskog kaučuka4.Pri preradi kože i krzna5.U šećeranama i pivarama6.U klanicama

TOKSIKOKINETIKA

APSORPCIJA - Brzo se apsorbuje u respiratornom traktu, ali je moguća resorpcija i preko kože.DISTRIBUCIJA - Distribuira se u mozak, jetru, bubrege, pankreas i tanko crevo. Metaboliše se procesima oksidacije i metilacije(u jetri i GIT-u) ili vezivanjem za disulfidnegrupe proteina.ELIMINACIJA - Netoksični oksidativnii produki eliminišu se uglavnom preko bubrega. Deo H2S se u nepromenjenom stanju eliminiše preko pluća.

TOKSIKODINAMIKA 1.IRITIRA KOŽU I SLUZOKOŽE GORNJEG RES-a I OKAVeće koncentracije mogu dovesti do edema pluća.2.BLOKIRAĆELISKO DISANJE - Inhibicijomenzim Citohrom oksidazu u mitohondrijama čime onemogućava iskorištavanje kiseonika u ćeliji (prestanak celularnog disanja).3.IZAZIVA METABOLIČKU ACIDOZU -Zbog nemogućnosti korišćenja kiseonika u oksidativnoj fosforilaciji, aktivira se anaerobnimetabolizam koji dovodi do povećanja laktata inastanaka acidoze.4.OŠTEĆUJE PLUĆA I CNS-a - Izaziva paralizu respiratornog centra u mozgu štodovodi do smrti. KLINIČKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE -NISKE KONCENTRACIJE H2S -VISOKE KONCENTRACIJE H2S U TEŽIM SLUČAJEVIMA

Akutni efekti pri izlaganju H2SMože doći do iritacije očiju pri izlaganju MTD koncentraciji.Gas nije iritirajući za kožu. U tečnom stanju pri kontaktu može izazvatipromrzline, iritaciju i svrab.

Gas je toksičan pri udisanju. Sa vazduhom formira smešu koja može brzodostići koncentraciju momentalno opasnu po život (IDLH). Udisanje u okviru dozvoljene granice izloženosti (PEL) dovodi do iritacije nosa, grla, glavobolje,mučnine i nervoze.

11

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

- Pečenje i suzenje u očima- Fotofobija i Blefarospazam- Pečenje u nosu i grlu- Nadražajni kašalj- Dispenja i Cijanoza- Penušav isukrvičav ispljuvak - Nekardijalni edem pluća- Glavobolja- Letargija- Vrtoglavica- Nistagmus- Gađenje- Tahikardija- Povraćanje- Hipertenzija- Somnolencija- Koma- Uzbuđenost- Toničko-klonički gr čevi- Midrijaza- Prolongiranakoma- Infarktmiokarda

SUBAKUTNO TROVANJE•Kod kontinuiranog izlaganja od nekoliko sati umerenim koncentracijama H2S.- Iritacija sluzokože oka i gornjih disajnih puteva-Glavobolja i Vrtoglavica-Gađenje i Povraćanje-Smetnje u pamćenju

HRNIČNO TROVANJE

Hronični efekti pri izlaganju H2S

Udisanje do 8 ppm vodonik-sulfida u periodu dužem od dva meseca izazivamučninu, glavobolju, otežano disanje i spavanje, iritaciju očiju i grla.

•Pri intermitentnom izlaganju niskim koncentracijam gasa.-Glavobolja-Vrtoglavica-Opšta slabost- Gušenje- Povraćanje-Gubitak utežini- Nesanica- Razdražljivost- Znaci otećenjaVNS

12

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

LEČENJE

Mere prve pomoći:Oči: Ispirati velikom količinom vode bar 15 minuta.Koža: Skinuti kontaminiranu odeću i ispirati velikom količinom vode deo kožekoji je bio u kontaktu sa materijom.Respiratorni organi: Medicinski nadzor je neophodan u svim slučajevimaudisanja vodonik-sulfida u visokim koncentracijama. Izaći na čist vazduh. U slučajuotežanog disanja inhalirati čist kiseonik. U slučaju prestanka disanja dati veštačkodisanje.

1.Prekid ekspozicije, dekontaminacija, ispiranje očiju, utopljavanje, mirovanje i oksigenoterapija.2.Natrijum nitrat izazivanje met-hemoglobinemije3.Simptomatsaka terapija

1.3.2. Sumpor-dioksid (SO2)

Sumpor-dioksid (SO2) je otrovni gas bez boje, zagušljiv, dva i po puta teži od vazduha. U industriji najveće emisije SO2 potiču iz procesa sagorevanja fosilnih goriva, a tu posebno mesto zauzimaju termoelektrane, zatim slede prerada sulfidnih ruda, ruda olova, cinka I bakra, proizvodnja sumporne kiseline i papira, rafinerije nafte itd. Sumpor-dioksid uzrokuje pojavu kiselih kiša. U prirodi se javlja prilikom erupcija vulkana. U kontaktu sa vodenom parom prevodi se u sumporastu kiselinu H2SO3.

U prisustvu UV zraka sumpor-dioksid se oksidiše do SO3 koji je anhidrid H2SO4.

Takođe redukuje NO2 do NO.

Trovanje sumpor-dioksidom Izaziva zadebljanje sluznice traheje a samim tim i otežano disanje, kašalj, a može

da izazove i trajno oštećenje pluća jer u dodiru sa vodom stvara sumpornu kiselinu, koja nagriza tkiva.

1.4. Trovanje hlorom (Cl)

Gasoviti hlor je veoma reaktivan gas, neprijatnog mirisa koji guši i nadražuje. Pod pritiskom prelazi u žuto-zelenu tečnost. Tečni hlor  pri isparavanju daje sa vodenom parom hlorovodoničnu i hipohlornu kis.Glavni izvor u industriji jeste proizvodnja hlora putem elektrolize kuhinjske soli i putem oksidacije HCl.

Izvori izlozenosti: U prirodi se nalazi slobodan u manjim kolicinama, nastaje delovanjem ultra

ljubicastih zraka na aerosoli hlora iznad povrsine okeana. U malim kolicinama ga ima u

13

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

vulkanskim gasovima. Glavni izvor u industriji jesta proizvodnja hlora putem elektrolize kuhinjske soli i putem oksidacije hlorovodonika.

IZVORI TROVANJA

1. Pri proizvodnji hlora i njegovih derivata2.U hemiskoj i farmaceurskoj industriji3.Pri hlorisanju vode za piće4.Pri dezinfekciji zagađenih voda5.Pri dekolorisanje u industriji hartije i tekstila6.U drvnoj industriji

Trovanje hlorom

Hlor prodire u organizam preko organa za disanje, gde u kontaktu sa tkivom i vlagom disajnih puteva nastaju hlorovodonična i hipohlorasta kiselina, koje svojim delovanjem izazivaju poremećaje disajnih puteva. Hipohlorasta kiselina se pri tom razlaže na hlorovodonik i kiseonički slobodni radikal. Zajedno gasoviti hlor, hlorovodonik i hipohlorasta kiselina i slobodni kiseonički radikal utiču na reakcije sa sulfihidrilnim grupama i proteinima.

TOKSIKOKINETIKA I APSORPCIJA-Hlor prodire u organizam inhalacijomII TRANSFORMACIJA-U kontaktu sa tkivom i vlagom u disajnim putevima nastaju hlorovodonična kiselina i hipohlorasta kiselina koja se dalje razlaže na hlorovodonik i nascentni O2. Kaustično dejstvo imaju hlorovodonična ihipohlorasta kiselina (izazivaju koagulacionunekrozu). -Oksidativno dejstvo-ima nascentni kiseonik (predstavlja protoplazmatski otrov).-Reakcije sa SH-grupama i disulfidnimvezama proteina - Ostvaruju gas hlor, hovodonicna i hipohlorasta kiselina, kao i nascentni kiseonik TOKSIKODINAMIKA

S obzirom na dobru rastvorljivost hlora u vodi iritativni efekti ispoljavaju se na kozi, ocima i duz celog respiratornog sistema. Na alveolnim celijama dolazi do ostecenja celija alveola i do oslobadjanja histemina kao i do povecanja propustljivosti krvne plazme ili krvi u plucima i dolazi do krvnog ispljuvka. Vrlo visoke koncentracije hlora izazivaju refleksni grc bronhija, paralizu disanja i refleksno zaustavljanje srca. Na periferiji nervnih zavrsetaka dolazi do usporavanja krvotoka. 1.Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože RES-ai oka Dolazi do oštećenja alveolokapilarne membrane saoslobađanjem endogenih amina i ekstravazacijom plazme ili celokupne krvi u intersticijalni prostor ialveole što dovodi do Toksičnog edem pluća.2.Refleksni spazam larinksa i bronhija saparalizom disanja -Visoke koncentracije.

14

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

3.Refleksno zaustavljanje rada srca -Visokekoncentracije4.Nadražaj simpatikusa- Vazokonstrikcije na periferiji uz vazodilataciju krvnih sudova u plućima.KLINIČKA SLIKA

Klinicke manifestacije trovanja zavise od intenziteta i trajanja ekspozicije, prethodnog stanja disajnih puteva kao i eventualnih bolesti srca. Pri udisaju vrlo visokih koncentracija hlora nastaje trenutna smrt usled refleksne inhibicije disajnog centra, gubitak svesti i prestanak rada srca. Udisanjem visokih koncentracija hlora dolazi do kratko trajnog zaustavljanja disanja, posle nekoliko sekundi sledi ucestalo, poviseno i neregularno disanje i cijanoze ( plavetnilo). Nastaju znaci iritacije i zapaljenja sluzokoze nosa, zdrela, traheja i koze. Stanje se postepeno smiruje i nastaje faza mirovanja da bi se nakon 6 do 24h iznenada ili na manji fizicki napor razvio akutni oblik trovanja ( kasalj, jako iskasljavanje, cijanoza, toksikartija sa znacima soka ), pri cemu moze da se javi gadjenje, povracanje ili proliv. Umereno povisena koncentracija hlora izaziva pecenje u ocima, nosu i zdrelu, bol u trbuhu i cijanozu. Pri udisanju niskih koncentracija ( najcesce u industriji) nastaje crvenilo oka i grla, osecaj pritiska u grudima, diskretni kasalj. Hronicni oblik trovanja posledica je dugotrajne ekspozicije niskim koncentracijama hlora. Ispoljava se kateralnim promenama gornjih disajnih puteva, laringitis, hronicni bronhitis. Moze da se javi opsta slabost i poremecaj organa za varenje.

I Akutno trovanje-kašalj;-jako iskašljavanje-cijanoza;

-toksikartija sa znacima šoka - pri čemu može da se javi gadjenje, povraćanje ili proliv. Umereno povišena koncentracija hlora izaziva pečenje u očima, nosu i ždrelu, bol u trbuhu i cijanozu. Pri udisanju niskih koncentracija ( najčešće u industriji) nastaje crvenilo oka i grla, osećaj pritiska u grudima, diskretni kašalj.

Razlikujemo sledece vrste akutnog trovanja:

A. PERAKUTNO TROVANJE - Kratak gr č evitiekspirijum- Laringospazam- Presanak disanja- Cijanoza- Nekontrolisani pokreti- Gubitak svesti- Ubrzan puls- Prestanak rada srca- Smrt

B. TEŠKO AKUTNO TROVANJE

15

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

1. AKUTNI STADIJUM3. STADIJUM EDEMA PLUĆA- Nakon 6-24 h- Zaustavljanje disanja nanekoliko sekundi- Učestalo, površno ineregularno disanje- Cijanoza- Iritacije gornjih disajnih puteva, očiju i kože2. LATENTNI STADIJUM- Bez ili sa oskudnim simptomima- Kašalj sa iskašljavanjem- Dispneja- Cijanoza i Tahikardija- Šok - Gađenje, Povraćanje iDijarea

C. SREDNJE TEŠKO AKUTNO TROVANJE- Pečenje u očima, nosu iždrelu- Bol iza grudnekosti- Osećaj gušenja- Jak strah- Spazmodič ikašalj- Opšta slabost- Glavobolja- Bol u trbuhu- Muka i povraćanje-Ubzano iotežano disanje- Cijanoza- Edem pluća- Posle 2-3 sata

D. LAKO AKUTNO TROVANJE- Crvenilo vežnjača- Crvenilo grla- Osećaj pritiskau grudima- Dispneja- Bronhitis- Blagi emfizem

II HRONIČNO TROVANJE

Hronično trovanje posledica je dugotrajne ekspozicije niskim koncentracijama hlora. Ispoljava se promenama gornjih disajnih puteva, laringitis, hronični bronhitis. Može da se javi opšta slabost i poremećaj organa za varenje.

- Konjuktivitis iBlefaritis-- Rinitis, Faringitis iLaringitis- - Hronični bronhitis

16

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

- - Hlorne akne na kož- i- Erozija zubne gleđi- - Gastrointestinalni poremećaji- - Opstruktivni poremećaji plućnih funkcija(Usled intersticijalnog edema

i bronhospazma)

LEČENJE

Lecenje treba zapoceti vec pri pojavi minimalnih znakova trovanja, pa cak i pri postojanju sumnje da je doslo do udisanja hlora. Neophodno je zatrovanog iskljuciti iz daljeg kontakta sa hlorom, svuci ga, utopliti i obezbediti mu apsolitno mirovane, osloboditi sve disajne puteve i ako je potrebno dati vestacko disanje. Davati kiseonik i to zapoceti sto pre. U pocetku lecenja davati bronhodilatatore, lekove za pojacan rad srca, antibiotike i druge lekove. U slucaju popustanja rada srca obavezno davati kardiotonike sa brzim dejstvom. Ponekad i pored sve brzine terapije prognoza je losa. Lecenje hronicnih trovanja zavisi od slucaja do slucaja.

Akutno trovanje1.Prekid dalje ekspozicije, skidanje,utopljavanje, hospitalizacija i apsolutni mir 2.Osloboditi disajne puteve i pokušati saveštačkoim disanjem3.Dati ovlaženi kiseonik što pre (u manjimkoncentracijam i ne pod pritiskom)4.Medikamentozna terapija (bronhodilatatori,diuretici, kortikosteroidi, antibiotici i dr.)Hronično trovanje 1.Simtomatska terapija

1.5. Trovanje ugljen –dioksidom (CO2)

Bezbojan gas, blago kiselog ukusa. Teži je odvazduha i ne gori.Ne smatra se zagađivačem poput ugljen-monoksida, jer nastaje i prirodnim putem: disanjem biljaka i životinja, truljenjem organskog materijala.

U motorima i kotlovima nastaje potpunim sagorevanjem ugljenika (C) i jedan je od najznačajnijih uzročnika globalnog zagrevanja.

Na čoveka CO2 nema negativan uticaj, jer ga i sami proizvodimo u procesu disanja – osim ako se nađe u većoj koncentraciji, kada može biti štetan.

Nesposobnost eliminacije ili izloženost vazduhu koji sadrži visoke koncentracije CO2 dovode do trovanja ugljen-dioksidom.

Rad u zatvorenim prostorijama koje imaju lošu ventilaciju kao rudnici, podzemni tuneli, vinski podrumi.

1.Stvara se u jamama, tunelima, bunarima,krečanama, pećinama,  vinskim podrumima, trapovima sa krompirom i voćem (rudari, bunardžije, speleolozi, vulkanolozi, vinskirednici i dr.)2.Javlja se posle požara i koristi se za gašenje požara (vatrogasci)3.Koristi se u proizvodnji piva, šampanjca,šećera, organskihđubriva i industriji gume4. U medicini za uklanjanje bradavica i pripremuhistoloških preparata 

17

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

TOKSIKOKINETIKA

Unosi se preko pluća (neznatno preko kože).Eliminiše se neizmenjen izdahnutim vazduhom. Ugljendioksid svojim prisustvom smanjuje pPO2 (poremećaji nastaju kada pPO2padne na 12-16%).

TOKSIKODINAMIKA

U VISOKIM KONCENTRACIJAMA1.Inhibira respiratorni centar 2.Deluje kao anestetik 3. Izaziva paralize mišića (posebno sr čanog)4.Izaziva vazodilataciju5.Iiritira kožu i sluzokožeU NISKIM KONCENTRACIJAMA1. Stimuliše respiratorni centar2. Pojačava rad srca3. Ubrzava disocijaciju oksi-hemoglobina4. Ubrzava rastvaranje kiseonika u plazmi

KLINIČKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE

KONCENTRACIJE 3-5% KONC. 10-25% - Glavobolja- Vrtoglavica- Laka dispneja- Poremećaj mišićnekoordinacije za finije pokrete- Smanjenje koncentracije pažnje i jasnog rasuđIvanja- Somnolencija- Ataksija- Pad krvnog pritiska- Gubitak svesti- Epileptiforminapadi (ponekad)

KONCENTRACIJE 8-10% KONC. 25-30% - Cijanoza I Znojenje- Tahikardija i porast TA

18

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

- Tahipneja- Smetnje vida- Cirkulatornainsuficijencija- Komatozno stanje- Periodičnhi napadigr čeva- Smrt zbog sr čanog zastoja

HRONIČNO TROVANJE

Postojanje hroničnog trovanja je sporno. Kod dugotrajne ekspozicije može da se javi: opštaslabost, glavobolja, anoreksija i nesanica

LEČENJE1.Prekid ekspozicije2.Apsolutno mirovanje3.Davanje kiseonika kao antidota4.Simptomatska medikamentozna terapija.

1.6. Trovanje ugljen-monoksidom

Zapaljiv, eksplozivni, bezbojni gas, lakši odvazduha. MDK u vazduhu radne atmosfere je58 mg/m3. Najznačajniji i najrašireniji zagađivač čovekove sredine i najvažniji profesionalni otrov. Nastaje pri sagorevanju organskih materijakoje sadrže ugljenik uz nepotpun pristupvazduhu.

Spada u grupu hemijskih zagušljivaca. Unos u organizam i eliminacija CO vrši se preko pluća, a krajnji toksični učinak je hipoksija. Sam toksični učinak CO na organizam zavisi još od vremena ekspozicije i potencirajućih faktora, to jest, od minutnog volumena disanja, mišićnog rada, individualne otpornosti svakog pojedinca, koncentracije CO i inteziteta hipoksije.

Smrtna doza za ljude je 1000-2000 ppm (0.1-0.2 %) ako ekspozicija traje 30 minuta.

IZVORI EKSPOZICIJE

1.U metalurškoj industriji (topionice, livnice)2.U rudnicima uglja i plinarama3.Pri destilacija uglja, nafte i drveta4.Pri autogenom zavarivanju5.U proizvodnji papira, formaldehida i karbida6.U šahtovima7.U kovačnicama, perionicama, kuhinjama ikupatilima na butan gas8.Ima ga u izduvnim gasovima automobila.

19

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

TOKSIKOKINETIKA

1.SMANJUJE DOPREMANJE KISEONIKAU TKIVA- CO u organizam prodireinhalacijom. Nakon udisanja brzo difundujekroz alveokapilarnu membranu i u eritrocitima sevezuje za hemoglobin za mesto gde senormalno vezuje kiseonik stvarajući karboksi-hemoglobin. Hemoglobin u oblikukarboksi-hemoglobina nije u stanju da prima iodaje kiseonik čime se smanjuje dopremanjeO2 tkivima.2.BLOKIRA ĆELISKO DISANJE- Deo COkoji ostaje rastvoren u plazmi difunduje utkiva, naročito u nervno i mišićno gdeSe vezuje za enzimime koji kao prostetičnu grupuimaju hem (Citohrom a3, P 450) čime remeti ćelisko disanje.3.ELIMINACIJA  Najveći deo CO se eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom, a manji deo se oksidiše u CO2

TOKSIKODINAMIKA

1.OŠTEĆUJE MIŠIĆE- U mišićnim ćelijama naročito u miokardu CO reaguje samioglobinom stvarajući Karboksi-mioglobin  čime remeti ćelisko disanje što može dadovede do- Nekroze mišića- Aritmije- Hipotenzije- Kardiomegalije2.OŠTEĆUJE CNS- Neurotoksičnost CO objašnjavaja se njegovim direktnimdelovanjem na nervne ćelije, reduciranim protokom krvi i hipoksemijom. Javlja se:- Nekroza i Edem- Demijelinizacija- Petehijalna krvarenja- Perivaskularni infiltrati3.OŠTEĆUJE BUBREGE -Usled nekroze mišića dolazi do mioglobinurije koja može izazvati Akutne bubrežne insuficijencije sa hiperkalijemijom.4.OŠTEĆUJE PLUĆA - Nekardijalni plućni edem.5.OŠTEĆUJE OKO -Edem papile i retinalnakrvarenja6.OŠTEĆUJE ČULO SLUHA IRAVNOTEŽE  -Oštećenja labirinta, 8-nerva imoždanih jedara7.METABOLIČKI POREMEĆAJI - Hiperglikemia i glikozurija, poremećaj metabolizama fosfora.

 

20

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

KLINIČKA SLIKA

AKUTNO TROVANJE -PRI NISKIM KONC. CO -PRI VIŠIM KONC. CO NASTAVKOM UDISANJA CO - Opšta slabost i Malaksalost- Vrtoglavica i Glavobolja- Pospanost i opijenost- Slabost u nogama- Muka i povraćanje- Slabljenje vida i sluha- Dispneja i Lupanje srca- Razdražljivosti- Slabost rasuđivanja- Manijakalna ili delirantna stanja- Inkoordinacija pokreta- Osećaj toplote ili hladnoće- Izrazita mišićna slabost- Konvulzije i Kome- Gubitka tetivnih refleksa- Aritmije i pad TA- Poremećaj disanja- Inkontinencija alvi et urinae’- Koža bleda, ružičasta ili cijanotičn- Smrt - usled asfiksije, aritmije ili paralize disanja

PRI UDISANJU VRLO VISOKIH KONCENTRACIJA CO - Trenutna smrtKOMPLIKACIJE AKUTNOG TROVANJA

NERVNI SISTEM ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE- Hemiplegija-  - Parkinsonizam- - Paraplegija-  - Horeo-atetoničke manifestacije- - Kvadriplegija - - Poli i mono neuropatije- - Gubitak ravnoteže-  - Tinitus- - Ataksija-  - Gubitak sluha- - Nistagmus

21

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

RESPIRATORNI SISTEM KOŽA- Pneumonija- Respiratornog di stres sindroma- Bulozne promene - Pri dužem ležanju u komi- Nekroza znojnih žlezda i epiderma

OKO- SRCE- Defekti u vidnom polju i Skotomi - Hemianopsija- Poremećaj adaptacije na tamu - Slepilo- Ishemija miokarda- Iinfarkt miokarda

OŠTEĆENJA PARENHIMATOZNIH ORGANAKod teške intoksikacije

ODLOŽENI NEUROPSIHIČKI SINDROM Javlja se posle izvesnog perioda od trovanja HRONIČNO TROVANJESimptomi i znaci hronične intoksikacije javljaju se posle 1-1,5 godine ekspozicijeu vidu:-Gavobolja- Vtoglavica- Šum u glavi- Premećaj sna- Opšta slabost- Brzo zamaranje- Slabljenje pamćenja i pažnje- Bledilo i gubitka osetljivosti u prstima- Tremor- Oštećenje labirinta- Ekstrapiramidalni poremećaji- Dizartija- Neuralgije- Encefalopatija- Psihoze- Aritmije i nestabilan TA- Ateroskleroza- Infarkti CV-krize.

22

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

 

LEČENJE

1.Davanje kiseonika i veštačko disanje2.Simptomatska terapija

1.7. Ozon (O3)

Ozon (O3) je troatomski molekul koji se sastoji od tri atoma kiseonika. Ozon je alotropska modifikacija kiseonika koja je mnogo nestabilnija od uobičajenog dvoatomskog oblika, O2. Na standardnim uslovima ozon je plavičasti gas koji na temperaturi ispod -112 °C prelazi u tamno plavu tečnost koja dalje ispod -193 °C prelazi u tamno plavi 'led'.

Ozon je snažan oksidacioni agens što je u vezi sa njegovom nestabilnošću pri čemu prelazi u običan dvoatomski kiseonik:

2 O3 → 3 O2.

Ova reakcija se ubrzava sa porastom temperature i padom pritiska.

O3 je opšte prisutan u Zemljinoj atmosferi: u slojevima pri zemlji je jedan od opasnih zagađivača sa štetnim uticajem na pluća; ozon u gornjim slojevima atmosfere sprečava prodor štetnih ultraljubičastih zraka do površine Zemlje. Takođe može da nastane iz O2 električnim pražnjenjem u atmosferi ili pod uticajem visokoenergijskog elektromagnetnog zračenja. Brojni eletrični uređaji mogu da generišu ozon, posebno oni koji koriste visoki napon poput laserskih štampača, mašina za fotokopiranje ili lučno zavarivanje. Svi električni motori koji koriste četkice stvaraju izvesnu količinu ozona manje više proporcionalnu veličini i snazi motora.

Ozon je najjače oksidaciono sredstvo posle fluora i vrlo je otrovan. Služi za sterilizaciju vode, operacijskih, pozorišnih i sportskih dvorana, zatim u farmaceutskoj, kozmetičkoj, industriji papira i tekstila.

Ozon štetno deluje na organizam čoveka. Njegova količina u vazduhu povećava se s visinom i dostiže maksimum u stratosferi. Ozon ima osobinu da upija UV zrake i na taj način štiti živi svet na Zemlji od prekomerne Sunčeve radijacije. U poslednjih nekoliko decenija primećeno je oštećenje ozonosfere. Na nekim mestima ona je veoma razređena i ti delovi atmosfere nazivaju se ozonske rupe. Ozon je najoštećeniji iznad jugoistočne Australije, Novog Zelanda, Antarktika i Arktika.

1.7.1.Konzerviranje ozonom

Zbog izrazitih oksidirajućih sposobnosti mogućnosti uništavanja spora ali i vegetativnih oblika, ozon se počeo primenjivati za konzerviranje hrane, pogotovo u

23

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

skladištima voća i povrća. Osim što deluje germicidno, a da pri tom ne oštećuje površinu voća i povrća, ozon utiče i na sam metabolizam. Prilikom skladištenja voća i povrća procesi respiracije su znatno ubrzani. Dolazi do stvaranja veće količine etilena - prirodni produkt biljnog metabolizma kojeg proizvode i zdrava i bolesna tkiva. Etilen je spoj koji ubrzava proces starenja, a time i propadanje voća i povrća. Ozon ima sposobnost da oksidira etilen i na taj način produžava trajnost voća i povrća.

1.7.2. Efekat na mirise

Ozon sam po sebi ima vrlo karakterističan miris. Njegova upotreba ne rezultira maskiranjem prirodnih mirisa voća i povrća što se ne bi moglo reći za druga sredstva. Sve navedeno daje ozonu prednost u upotrebi kao sredstva za konzerviranje i dezinfekciju u odnosu na druga sredstva.

1.7.3. Toksičnost ozona

Ozon primarno deluje na respiratorni trakt ~ može prouzrokovati plućni edem..

Simptomi akutnog trovanja   ozonom su:

Glavobolja; vrtoglavica;

osjećaj peckanja u očima i grlu;

kašalj.

Simptomi hronične toksičnosti:

Glavobolja; slabost;

gubitak pamćenja i mišićne mase;

povećan afinitet za razvitak bronhitisa.

U niskim koncentracijama ozon nije ekstremno toksičan plin, ali povećane koncentracije zavisno o vremenu ekspozicije mogu biti fatalne za ljude. Istraživanja na psima pokazala su: Izloženost 1-2 h koncentaciji od 0,65 ppm uzrokuje ozbiljne probleme sa disanjem dok izloženost 4-6 dana nižim koncentracijama (0,2 ppm) uzrokuje trajno oštećanje pluća (pogotovo traheja, bronhija i alveola). Letalan za čoveka u koncentraciji iznad 4ppm pri dugotrajnoj ekspoziciji.

Nije svrstan na listu kancerogena. Dugotrajna izloženost dejstvu ozona izaziva bronhitis, fibrozu pluća i emfizem. Ozon povećava osetljivost pluća prema bronhokonstriktorima, kao sto su histamin, acetilholin I alergeni. Značajna sposobnost

24

Otrovni gasovi i pare………………………………………………………………….

ozona ja da pomaže stvaranje tkz. slobodnih radikala koji reaguju sa nezasićenim masnim kiselinama. Ozonizacija ovih kiselina je u suštini ekvivalentna lipidnoj peroksidaciji, za koju se zna da igra bitnu ulogu u nastajanju ateroskleroze.

25