partner diabetes casopis

Partner

Društvo za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda

19

Partner


1

Poštovani čitaoci,

Daleke 1981 godine Društvo za borbu pro-tiv šećerne bolesti grada Beograda na čelu sa dr Evom Arsenić, a pod uredništvom g. Mi-hajla Mirkovića, pokrenulo je glasilo Društva pod imenom Bilten. Iz tadašnjeg skromnog izdanja Bilten je do danas prerastao u pravi časopis koji rado čitaju ne samo članovi Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda već i članovi mnogobrojnih društava i udruženja širom Srbije i Crne Gore. U saradnji sa Dijabetološkim savezom Srbije i Crne Gore, bilten Partner je predstavljen i Međunarodnoj dijabetološkoj federaciji (IDF) od koje smo dobili podršku i podstrek za daljnji rad.

U ovom jubilarnom broju predstavili smo program osnovne obuke u osoba sa dijabe-tesom. Obrađene su teme koje su manje-više svima jasne, kratko i vrlo jasno. Svaku od ovih tema smo detaljno obradili u nekom od prethodnih brojeva, a ako nismo onda ćemo to uraditi u sledećim.

UVODNA REČ

Bilten izlazi tromesečno.Tiraž: 5000.

Izdaje: Društvo za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda, Savski trg 9 (Dom RVI), 11000 Beograd.Godišnja članarina udruženja 400 din.Žiro račun Društva broj: 180-0185850101000-45 (Jubanka). Poziv na broj 1/06.Predsednik društva: Stela Prgomelja, e-mail: [email protected], tel: 064/283-5500.Glavni i odgovorni urednik: Goran Jovanović,e-mail: [email protected], tel: 064/199-8841Štamparija: “SLOG” ◦ Inđijaweb: http:// www.diabeta.netUredništvo Partnera se ograđuje od sadržaja

oglasnih strana

Sadržaj

Šećerna bolest, juče, danas, sutra. Dijabetes - šta je to? Samokontrola.

Šta je insulin?

Terapijski režimi.

Oralna hipoglikemijska sredstva. Lekovito bilje ičajevi. Fizička aktivnost.

Šta su šećerne jedinice.

Koliko grama ugljenih hidrata “pokriva jedna” jedinica insulina?

Koliko jedna jedinica insulina snižava nivo šećera u krvi? Hipoglikemija i hiperglikemija.

Dijabetično stopalo Laserom protiv slepila Stela Prgomelja

Za 11 meseci11 kilograma, 11 centime- tara

Suzana Ilić Dijabetičar znalac Rodoljub Živković

Zanimljivosti i zablude

Srećne uskršnje praznike želi Vam vaš

Partner

Partner


2

Broj obolelih od šećerne boles-ti se udvostručio

u poslednjih deset godina dvadesetog veka. Slobod-no se može reći da je Diabe-tes Mellitus (šećerna bolest) bolest savremenog čoveka. Procene su da u svetu ima više od 156 miliona obolelih. Prema nekim predviđanjima već 2025. godine taj broj obolelih će preći 300 miliona.

Dijabetes se nalazi na 4. mestu razloga umiranja lju-di, posle oboljenja srca, raka i oboljenja pluća. To je prava civilizacijska bolest, čija se pojava može sprečiti, a napredovanje usporiti. Nema razloga da čovek umire od dijabetesa, kada postoje moćni lekovi. A to se, ipak, događa. Zašto? Zato što nije tajna u leku već u mnogim drugim činiocima: edukac-iji, ishrani, rekreaciji, relak-saciji, samokontroli i antiok-sidansima. Sve do početka 20. veka lečenje dijabetesa svodilo se na strogu dijetu, a bolesnici sa ovom bolešću su živeli najduže pet godi-na. Tek 1921. godine kanad-ski naučnici Banting i Best otkrili su hormon insulin. Već sledeće godine insulin se uspešno primenjuje u tera-piji dijabetesa. Od tada su i saznanja o ovoj bolesti sve veća i šira.

Još jedno važno pitan-je koje se postavlja je da li je dijabetičar hendikepira-na osoba ili ne? Danas se on smatra uslovno zdravom osobom. Na njegovom licu i

po izgledu se ne može otkri-ti da boluje. Sve dok održava šećer u krvi, tokom celog dana, u normalnim grani-cama (pre svakog glavnog obroka do 7 mmol/l, 2 časa posle obroka do 9 mmol/l), on se oseća kao zdrava osoba. Međutim, kada se stvore komplikacije, osoba može postati hendikepirana. Prepoznaje se “izgled”.

Srećom, više godina šećer mora biti povišen u krvi da bi se stvorile komplikacije, što se ne događa preko noći. Telo obično daje više signa-la da je ugroženo i ukazu-je pojedincu da mora da se kontroliše i pravilno leči.

Koliko košta šećerna bolest?

Šećerna bolest košta mnogo, pojedinca i društvo - ako se stvore komplikaci-je. Pojedinca u početku ne košta toliko; lekovi se mogu dobiti na recept, a potreb-no je samo uložiti u svo-je “školovanje” (zdravstveno prosvećivanje putem knjiga i učestvovanja na organizo-vanim predavanjima) i naučiti samokontrolu. Samokontro-la (samomerenje šećera u krvi) košta oko 600 dinara mesečno. Međutim, kada se jave komplikacije, mnogo više para se mora odvojiti za preparate.

Troškovi lečenja mogu biti direktni i indirekt-ni. U direktne troškove zdravstvenog sektora spada-ju otkrivanje, lečenje, nega, istraživanje i prevencija

šećerne bolesti i komplikac-ija. Više od 50 odsto ovih troškova otpada na lečenje hroničnih komplikacija dija-betesa. Indirektni troškovi društva i šire zajednice ogle-daju se u ekonomskim pos-ledicama zbog odsutnos-ti sa posla, nesposobnosti, prevremene penzije i rane smrti.

Šta su pokazale velike studije?

Rezultati velikih studi-ja, DCCT (Diabetes Con-trol and Complication Trials) i UKPDS (United Kingdom Prospective Diabetes Study) sprovedene na velikom bro-ju pacijenata, dale su slične rezultate i zaključke. DCCT (više od hiljadu i četristo paci-jenata, proučavano deset godina) dokazala je da se dobrom metaboličkom kon-trolom nivoa glikoze u krvi kod osoba sa tip 1 dijabete-som, smanjuje mogućnost nastanka mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikaci-ja. UKPDS je dokazala da in-tenzivna kontrola i terapija od šećerne bolesti i krvnog pritiska umanjuje učestalost svih dijabetičnih komplikac-ija i popravlja preživljavanje osoba sa tip 2 dijabetesom.

Nažalost povišeni šećer u krvi “ne boli”, često ne daje nikakve znake, tako da gotovo polovina obole-lih ne zna da boluje. Oni su slučajno otkriveni na ne-kom sistematskom ili sličnom pregledu.

ŠEĆERNA BOLEST - JUČE, DANAS, SUTRA

Partner


3

Prepoznavanje šećerne bolesti

Dijabetes je stanje tra-jno povećanog šećera u krvi, nastalo nasleđem i delovan-jem raznih uticaja životne i radne sredine. Ono je doživotno, skupo, kompliko-vano i po život opasno stanje, ali sa kojim se može proživeti normalan i kvalitetan ljud-ski vek, ako se izmene na-vike i prihvati samokontrola i samodisciplina. Ne posto-ji “lakša” ili “teža” šećerna bolest. Svako neprihvatan-je pravila ponašanja i lečenja, može dovesti do težih komp-likacija (oštećenja zdravlja) i invalidnosti. Kada nastanu komplikacije, privlačan na-ziv “stanje” za šećernu bolest zamenjuje se “oboljenjem”. Ljudi koji imaju šećernu bo-lest moraju biti “školovani”, odnosno moraju znati sve o ovom stanju. Lekar im je kon-sultant.

Sprečavanje šećerne bolesti

Čovek može da dobije šećernu bolest ako je nasle-dio sklonost za ovo oboljen-je. Međutim, pojava dijabete-sa uslovljena je delovanjem činilaca iz sredine u kojoj čovek živi. Ti štetni faktori su dobro poznati medicinskoj nauci. Pošto čovek ne može da promeni nasleđe, on može

da utiče na način na koji živi, čime bi sprečio ili odložio po-javu dijabetesa.

Postoje dva tipa šećerne bolesti: Tip 1 dijabetesa nas-taje zbog potpunog uništenja delova gušterače u kojima se stvara insulin i javlja se kod 20% obolelih. Insulin je hor-mon pankreasa zadužen za preradu raznih vrsta šećera, masti i belančevina, iz ko-jih se dobija energija za život. Bez insulina nema života. Ovaj tip šećerne bolesti se javlja kod dece i mlađih lju-di koji moraju da se leče doživotno insulinom. Fak-tori iz sredine koji mogu dovesti do uništenja delo-va gušterače su virusi, neke belančevine iz kravljeg mleka i materije iz dimljenih suho-mesnatih proizvoda kojima se hrani trudnica. Ovo je razlog da se trudnicama savetuje da ne koriste suhomesnate proizvode, a mlade mame da što duže doje svoje bebe i da ih ne prihranjuju kravljim mle-kom.

Tip 2 dijabetesa javl-ja se kod 80% obolelih lju-di. Nastaje zbog delimičnog oštećenja pankreasa, ne-dostatka proizvodnje ili nep-otpunog delovanja insuli-na. Ovaj tip šećerne bolest se javlja kod starijih ljudi koji pretežno žive u gradovima. Činioci iz sredine koji dopri-

nose nastanku ovog stan-ja su nepravilna ishrana, gojaznost, zapostavljena rek-reacija i stalna napetost ili briga (stres). Pojava ovog tipa dijabetesa sprečava se svakodnevnom rekreacijom ili prigodnim sportom, izbega-vanjem masne hrane i slatkih stvari i relaksacijom, odnosno opuštanjem. Odrastao čovek, koji ima porodičnu sklonost ka šećernoj bolesti, mora da nauči i praktično primeni, rek-reaciju, pravilnu ishrani i re-laksaciju.

DijagnostikovanjeŠećerna bolest se pre-

poznaje po pojačanoj žeđi, češćem dnevnom i noćnom mokrenju, pojačanom apetitu uz redovne obroke, zama-ranju i gubitku telesne težine. Međutim, često neke od ovih pojava ne postoje, pa se dija-betes kod mnogih ljudi otkri-va slučajnim ili ciljnim mer-enjem visine šećera u krvi. Ako je nalaz šećera u krvi 6 mmol/l, potrebno je uradi-ti test opterećenja sa gliko-zom. Tako se otkivaju osobe koje imaju “latentnu šećernu bolest” (intolerancija glikoze) koja uvek prelazi u dijabe-tes. Naravno to se ne mora desiti ako se sprovode mere sprečavanja: rekreacija, ishrana, opuštanje i smanjen-je telesne težine.

Šta je važno zapamtiti• Šećerna bolest je stanje trajno povećanog šećera u krvi.• čovek nasleđuje sklonost za ovo oboljenje, a ispoljavanje dijabetesa nastaja delovanjem činilaca iz životne sredine.• Postoje dva tipa šećerne bolesti: Tip 1 i Tip 2.• Simptomi šećerne bolesti su: pojačana žeđ, često mokrenje, pojačan apetit uz redovne obroke, zamaranje i gubitak telesne težine. U velikom broju slučaja simptomi su odsutni.• Ukoliko je nivo šećera u krvi 6 mmol/l i više potrebno je posetiti doktora dabi se uradio test opterećenja glukozom.

Partner


4

Dijabetes ili šećerna bolest je stanje kada je povišen nivo šećera

u krvi. Visok šećer nastaje kada naše telo ne stvara do-voljno insulina ili kada ga do-voljno dobro ne iskorišćava.

Dijagnoza šećerne bolesti postavlja se kada se dva puta izmeri jutarnji šećer od 7 mmol/l ili preko te

vrednosti. U zdravih osoba jutarnjih nivo šećera u krvi je do 6 mmol/l. Cilj osobe sa dijabetesom je da ima iste vrednosti šećera u krvi kao čovek koji nema dijabetes.

Kada postignete ciljne vrednosti u kontroli šećerne bolesti – čestitajte sebi!

Koliko tipova dijabetesa postoji ?

Postoje četiri tipa dijabe-tesa i to:

• Tip 1 – nastaje kada se u telu ni malo ne stvara insu-lin, pa osoba mora da prima

DIJABETES – ŠTA JE TO?

Partner


4

insulin da bi preživela.• Tip 2 – nastaje kada

se u telu nedovoljno stvara insulin, odnosno insulin dovoljno dobro ne obavlja svoj posao. Takve osobe u početku koriste tablete za regulisanje normalnog nivoa šećera u krvi, a posle prosečno 5 godina (nekada i ranije) prelaze na insulin.

• Dijabetes kod trudnica - povišen šećer u krvi javlja se prvi put tokom trudnoće. Posle trudnoće se obično

gubi, mada može os-tati i kao trajno stanje. Čak i ako se dija-betes izgubio sa porođajem, može se javiti

u kasnijim godinama života. Leči se insulinom ili tableta-ma.

• Sekundarni dijabetes – dijabetes koji nastaje kod drugih oboljenja (upale pan-kreasa zbog alkoholizma, dugotrajne upale pankreasa zbog mulja ili kamena u žućnoj kesi, endokrinoloških bolesti i drugo) ili upotrebe nekih lekova (najčešće kor-tikosteroida kod dugotrajnog bronhitisa ili astme). Leči se insulinom.

Da li je važno koji tip dija-betesa neka osoba ima?

Pa i nije! Nijedan od tih tipova nije “lakši”. Ako se zanemari, dovešće do komplikacija. Važno je držati šećernu bolest pod kontro-lom, bilo kog da je tipa.

Ciljne vrednosti šećera u krvi:• Pre bilo kog obroka: do 7 mmol/l (starije osobe do 8 mmol/l)m,• 2 časa posle bilo kakvog obroka: do 9 mmol/l (starije osobe do 10 mmol/l).

SAMOKONTROLA

Kako se dijabetes drži pod kontrolom?

Odabirom pravog tima! Vi ste kapiten svoga tima. Odaberite

članove svoga tima. Treba-lo bi tu da budu medicins-ka sestra, dijetetičar-nutri-cionista, lekar, neka osoba koja ima dijabetes, ponekad i psiholog, a obavezno Dijabetološki savez. Prijatelji i članovi porodice su važni pomoćni igrači u timu.

Šta znači “stroga kontrola šećerne bolesti”?

Pojam “stroga” znači da je šećer u krvi u ciljnim vred-nostima svakodnevno. To se postiže svakodnevnim mer-enjem šećera u krvi. Stroga kontrola dijabetesa odlaže pojavu komplikacija. Glavni zadatak vašeg tima je da vam pomogne u tome.

Piše: doc. dr Teodora Beljić Živković

♦ ♦ ♦

Partner


5

Šta je glikozilirani hemo-Šta je glikozilirani hemo-globin ili HbA1c?

HbA1c - govori o prosečnoj kontroli dijabetesa u periodu od 2 do 3 meseca. Nastaje reakcijom glikoze i terminalnih amino-kiselina beta lanca hemoglobina. U zdravih osoba njegova prosečna količina je 4-6% ukupne količine hemoglo-bina.

HbA1c je povišen kada postoji dugotrajno povišen šećer u krvi.

HbA1c ispod 7% ukazuje da je kontrola dijabetesa odlična. Što je vrednosti viša od 7%, kontrola je lošija.

Koliko često se određuje HbA1c?

Vrednost hemoglobina A1C treba određivati naj-A1C treba određivati naj-manje dva puta godišnje ukoliko su vrednosti šećera u krvi stabilne. Ukoliko je neophodna promena u terapiji ili ukoliko je vred-nost šećera u krvi povišena, vrednost hemoglobina A1C treba određivati na tri A1C treba određivati na tri meseca dokle god se vred-nost glikemije ne stabilizuje. Znači, optimalno je jednom u 3 meseca.

Šta preduzeti ako je HbA1c preko 7%?

Konsultovati svoj tim! Analizirati rekreaciju, ishranu Analizirati rekreaciju, ishranu i dejstvo lekova. Nekada je dovoljno smanjiti unos je dovoljno smanjiti unos ugljenih hidrata, ili povećati šetnju da bi se HbA1c nor-

malizovao. Ponekad se malizovao. Ponekad se mora izgubiti neki kilogram u telesnoj težini. A, nekada je potrebno promeniti lekove ili dozu insulina.

Šta još treba držati pod kontrolom?

Masnoće u krvi i pritisak.Dijabetičari dva puta

češće oboljevaju od srčanih bolesti od ljudi koji nemaju dijabetes.

Kontrolu masnoća u krvi obavljati 1 do 2 puta godišnje, Kod povećanih vrednosti i lečenja, kontrolu vršiti češće, i na tri meseca.

Kod ljudi sa dijabete-som vrednost krvnog pri-tiska ne bi smela da pređe 135/85 mmHg. Osobama sa normalnim krvnim pri-tiskom preporučuje se da ga kontrolišu jednom mesečno dok osobe sa povišenim krvnim pritiskom to moraju da čine bar jednom dnevno.

Koliko često se meri šećer u krvi?

Što češće to bolje. To naročito važi za mlađe osobe sa tip 1 dijabetesom. Ali i za one sa tip 2 dijabe-

tesom koje vode dinamičan tesom koje vode dinamičan život. Za njih je minimalno merenje jednom dnevno, a optimalno 3 puta dnevno. Za osobe se tip 2 dijabetesom i umerenijim načinom života, broj kontrola može biti i 15 mesečno. Za one koji ne mogu priuštiti sebi trake za merenje, minimalni broj kon-trola je 8 mesečno.

Merenja treba tako rasporediti da daju pravu sliku o promenama šećera u krvi tokom dana, a za-visno od jela, aktivnosti, raspoloženja. Jako je pogrešno meriti šećer samo ujutru. Važno je izvršiti mer-enje 2 sata posle bilo kog glavnog obroka. I ne zabo-raviti merenje pred spavanje. Ako je pauza između obroka veća od 5 sati, potrebno je i tada uraditi merenje. Treba naviti sat i proveriti šećer u krvi oko tri časa iza ponoći. Tada je najčešći pad šećera. Cilj merenja je da se “uhvati” svako odstupanje vred-nosti šećera u krvi da bi se ubuduće ono moglo sprečiti.

Ukoliko je osoba za-poslena, merenja se rade u dane vikenda, kao i u radne dane. Mnogi su primetili da se šećer u krvi toliko raz-likuje da je potrebno načiniti izmene u terapiji, pr. terapija za “radni” i “neradni dan”. Takođe postoji terapija za “letnje” i za “zimsko” vreme. Za žene, postoji terapija za “obične” dane i dane “oko ciklusa”.

Svako je čovek za sebe. To isto važi i za šećernu bolest. Ne postoji idealna terapija za svakog. Meren-jem se određuje optimalna terapija.

Ciljne vrednosti masnoća u krvi

• Ukupni holesterol ispod 5.2 mmol/l

• LDL holesterol ispod 3 mmol/l

• Trigliceridi ispod 1.7 mmol/l

Ciljne vrednosti pritiska • 130/80 mmHg

Ciljna vrednost HbA1c:ispod 7%

Partner


6

Primer: Optimalno mesečno merenje za tip 2

Primer: Minimalno mesečno merenje za tip 2

Mnoge osobe urade dnevni profil jednom u mesec dana, umesto što ponavljaju merenja prema tabeli za dane 15 – 30.6.2006. Ukoliko im to više odgovara savetuje se da jednog mese-ca urade profil u dane vikenda, a sledećeg meseca profil tokom radnog dana.

Datum Predoručka

2 časa posle

Preručka

2 časa posle

Prevečere

2 časaposle

Predspavanje

Tokomnoći

1.6.2006

6.6.2006

12.6.2006

18.6.2006

24.6.2006

30.6.2006 Ponoviti merenje u vreme najvišeg šećera u krviDodatnomerenje

Pad šećera – napisati izmerenu vrednost, datum i vreme“Osećam se loše”

Tabela 2. Minimalno mesečno merenje za tip 2

Datum Predoručka

2 časa Posle

Preručka

2 časa posle

Prevečere

2 časaposle

Predspavanje

Tokomnoći

1.6.2006

3.6.2006

6.6.2006

9.6.2006

12.6.2006

15.6.2006

18.6.2006

21.6.2006

24.6.2006

27.6.2006

30.6.2006 Ponoviti merenje u vreme najvišeg šećera u krvi

Dodatno merenje

Pad šećera – napisati izmerenu vrednost, datum i vreme“Osećam se loše”Pre aktivnosti, vežbe ili šetnjeNeposredno posle i 2 sata posle aktivnosti, vežbe ili šetnje

Tabela 1. Optimalno mesečno merenje za tip 2

Partner


7

Primer: Optimalno mesečno merenje za tip

Datum Pre doručka

2 časa posle Pre ručka 2 časa

poslePre

večere 2 časa posle

Pred spavanje

Tokomnoći

1.6.20062.6.2006 Povratak sa posla ili iz škole3.6.20064.6.20065.6.20066.6.20067.6.20068.6.2006 vikend9.6.2006

10.6.200611.6.2006 Povratak sa posla ili iz škole12.6.200613.6.200614.6.200615.6.200616.6.200617.6.2006 radni18.6.200619.6.2006 Povratak sa posla ili iz škole20.6.200621.6.200622.6.200623.6.200624.6.200625.6.200626.6.200627.6.200628.6.2006 Povratak sa posla ili iz škole29.6.200630.6.2006

Dodatno merenje

Pad šećera – napisati izmerenu vrednost, datum i vreme“Osećam se loše”Pre sporta, neposredno posle i 2 sata posle sporta

Tabela 3. Optimalno mešečno merenje za tip 1

Partner


8

Datum Pre doručka

2 časa posle Pre ručka 2 časa

poslePre

večere 2 časa posle

Predspavanje

Tokomnoći

1.6.2006

3.6.2006

5.6.2006

7.6.2006

9.6.2006

12.6.2006

15.6.2006

17.6.2006

19.6.2006

21.6.2006

23.6.2006

26.6.2006

Dodatno merenje

Pad šećera – napisati izmerenu vrednost, datum i vreme“Osećam se loše”Pre sportaNeposredno posle i 2 sata posle sporta

Tabela 4. Minimalno mesečno merenje za tip 1

Primer: Minimalno mesečno merenje za tip 1

Tabela samomerača

O aparatima trebate znati dosta naiz-gled nevažnih

stvari da bi ste merodavno mogli oceniti njihov kvatitet.Za početak proizvođač bi trebala biti neka ugledna i renomirana kuća, zatim da je ovdašnji uvoznik ili distributer ozbiljan i finansijski dovoljno sposoban da bi mogao da garantuje da za par mese-ci neće prestati da uvozi trake, zatim opseg tempera-

ture za rad... Mi nismo boga-to, potrošacko društvo pa je bitno da trake ne budu vre-menski kratkog roka tra-janja.Većina, na žalost dijabetičara, 50 kom. trakica koristi po šest i više meseci.

Displej treba biti što pre-gledniji i veći zbog lošeg vida starije populacije korisnika.Način korišćenja što jednos-tavniji. Aparat treba imati mogućnost podešavanja vre-mena i datuma, zato što je

to potrebno zbog bolje kon-trole memorije.Nije poželjno da aparat ima livene baterije jer onog trenutka kada se ba-terije isprazne aparat postaje neupotrebljiv.

Isto tako nije poželjno da aparat stoji pored uređaja koji imaju stepen zračenja, kao što su TV ili mobilni tele-foni. Isto tako merenje se ne može izvesti ako aparat trpi veliku, naglu promenu tem-perature. To znači da ako je

♦ ♦ ♦

Partner


9

aparat bilo napolju gde je hladno pa ga unesete u to-plu prostoriju, treba ga os-taviti par minuta da se ujednači sa tem-peraturom prostor-ije. Takođe treba izbegavati meren-je ispod direktnog svetla,kao što su ni-ske stone lampe i slično.

U nastavku je data tabela sa pre-gledom aparata koji su široko zastuplje-ni u SCG. Pored gorenavedenih da-jemo i pregled samomerača koji se mogu nabaviti kod nas ali još uvek nemaju veliku zas-tupljenost.

• In-Duo kompanije Lifes-can. To je samomerač koji meri šećer u krvi i ujedno daje zadatu količinu insulinu – ne automatski, već koliko osoba odredi. Prednost – u jednoj malo većoj spravici nalazi se aparat i brizgalica sa insulinom.

• Glucowatch kompanije

Cygnus. Nosi se 3 dana kao sat i meri šećer u krvi na svakih 20 minuta. Neophod-

no je uporedno merenje iz prsta pred obroke.

• Medtronic Minimed sis-tem, plasira se u bolnici.

Merne trake

Svaki aparat, uglavnom koristi samo jednu vrstu tra-kica namenjenih baš za taj aparat. Trakice i senzore ne bi trebalo koristiti pos-

le isteka roka jer onda nika-da nećete biti sigurni da su dobijeni rezultati merodav-

ni. Nije poželjno da trakice stoje dugo u otvorenoj kuti-ji, a posebno ih treba čuvati od vlage. Trake, na čijoj kuti-ji piše da je po otvaranju rok upotrebe 2-3 meseca, obično je ostavljeno prazno belo polje - pravougaono u kom trebate upisati datum otvar-anja kutijice.Važnost takvih traka nije rok koji piše na ku-tiji već 2-3 meseca od dana od kada ih otvorite.

Bitno je znati da se nikada ne bockate u samu jagodicu prsta, već sa strane. Pre bockanja napravite od vate duguljasti tufer, na jedan kraj stavite alkohol, a drugi neka ostane suv. Pošto željeno mesto očistite alkoholom, prvu kap krvi obavezno obrisati suvim delom vate jer u toj prvoj kapi može imati alkohola i linfne tečnosti. Tek druga kap se nanosi na trakicu ili ako je senzorski aparat, pustimo da je trakica “usisa”. U slucaju hladnih ruku, što je znak da je loša cirkulacija, najbolje bi bilo ruke pre bockanja oprati toplom vodom, obrisati, a onda spuštene uz telo par puta stisnuti, otvoriti šaku da bi se cirkulacija poboljšala, a samim tim i lakše izvadila krv.

Proizvođač Samomerač Neka osobina

Lifescan One Touch BasicOne Touch Ultra

Idealan za osobe na dijalizi.Najbrži i najmanji.

Abbott Precision QID

Precision Xtra, Xtra OKPrecision Xceed

U različitim bojama – za decuMeri i ketone u krviMeri ketone u krvi

BayerElite, Elite XL

Ascensia Ascensia Contour

Jednostavan bez dugmetaTrake u disku.Lep!

Roche Diag-nostica

Accu check ActiveAccu check Compact

Accutrend

Traka se vadi iz ležištaTrake u burencetu, ne vade se.

Prizma Sensimack Veliki ekran – dobar za starije

Biochemical systems intl. Glucoval

A.Menarini Glucomen Mogućnost priključenja na PC

Partner


10

ŠTA JE INSULIN?

GODIŠNJI KALENDAR KONTROLA

Napomena: Uz merenje težine, poželjno je izmeriti i obim struka. Ukoliko su holesterol i triglice-ridi normalni, analiza se može prorediti na 6 meseci.

TežinaObim* Pritisak HbA1c Holesterol Trigliceridi Očno dno Pregled

noguUrino-kultura

JanFebMartAprilMajJuniJuliAvgSeptOktNovDec

Insulin je hormon koji se stvara u ostvrcima pankreasa. Izlučuje se

iz tih ostrvaca “po pozivu”, tj. kada se poveća nivo šećera u krvi. Insulin pomera šećer iz krvi u druge delove tela (jetru, mišiće i masno tkivo). Tamo se šećer prerađuje i koristi za energiju.

Insulin – kome ?

Za sve osobe koje imaju tip 1 dijabetes.

Za sve osobe koje imaju tip 2 dijabetes, pod uslovom da:

• nisu uspostavile opti-malnu kontrolu dijabetesa

(što se proverava kroz anal-izu glikoziliranog hemoglo-bina, HbA1c) na maksimalnoj dozi oralnih hipoglikemijskih lekova,

• se planira operacija,• se planira trudnoća,• loše podnose ili ne

mogu da kupe oralna hipog-likemijska sredstva,

• imaju alergiju na oralna hipoglikemijska sredstva,

• imaju oboljenje jetre ili bubrega.

Insulin se često daje osobama sa tip 2 dijabete-som ako:

• su mršave i ne mogu da kontrolišu dijabetes dijetom i fizičkom aktivnošću,

• imaju simptome žeđanja i učestalog mokrenja, a vred-nosti šećera u krvi se ne spuštaju ispod 12 mmol/l,

• je šećerna bolest tek otkrivena sa veoma visokim vrednostima šećera u krvi.

Insulin – izbor pravog

Insulin koji je danas u upotrebi je rekombinantni humani insulin. Proizvodi se u neograničenim količinama genetskim inženjeringom iz bakterije E. coli ili pivskog kvasca. Najboljeg je kval-iteta i istog sastava, odnosno rasporeda amino kiselina, kao ljudski insulin. Na njima stoji

♦ ♦ ♦

Partner


13

Insulini u upotrebi u Srbiji i Crnoj Gori

oznaka HM što znači “hum-ani” ili u bukvalnom prevodu, “ljudski”. Svi su iste koncen-tracije 100 ij u 1 ml, što je označeno kao U-100.

Insulinski analozi se ra-zlikuju od humanog insulina u rasporedu aminokiselina. Deluju drugačije od HM in-sulina.

Izbor insulina određuje lekar, a prema izmerenim vrednostima šećera u krvi samomeračem. Kombinacija insulina, kao i doza, mogu

se menjati u zavisnosti od aktivnosti (pr letnja i zimska kombinacija ili kombinacija za radni dan i za dane odmora), kao i jela (kombinacija kada je osoba na dijeti za mršavljenje ili kombinacija za slave, pro-slave).

Dozvoljena promena u dozi insulina je 2 do 4 jedin-ice. Da bi osoba mogla sama to da uradi, mora biti dobro podučena! Svako eksperi-mentisanje “na svoju ruku” može biti jako opasno.

Osnovne vrste insulina

Regularni – insulin koji pokriva obrok i deluje brzo i kratko.

Bazalni – insulin koji drži šećer pod kontrolom za vreme noći i između obroka.

Fiksni – kombinacija reg-ularnog i bazalnog insulina u odgovarajućem odnosu (pr. 10% regularnog i 90% bazal-nog je Mixtard 10 Novolet, ili 25% regularnog i 75% bazal-nog je Insuman comb 25).

Proizvod Proizvođač (penkalo – pen ili bočica)

Regularni insulini i analozi insulinaBrzo delujući analog- Novorapid (insulin aspart) - Novo Nordisk (Flexpen)Brzo delujući insulini (regularni insulin)- Actrapid HM

- Insuman Rapid HM

- Novo Nordisk (Novolet), Hemofarm (penfil za Novopen 3 i bočice)- Sanofi Aventis (Optipen)

Bazalni insulini i analog insulinaSrednje dugodelujući insulini- Monotard HM - Insulatard (NPH)

- Insuman Basal (NPH)

- Hemofarm (bočice)- NovoNordisk (Novolet), Hemofarm (penfil za Novopen 3 i bočice)- Sanofi Aventis (Optipen)

Dugodeljući analog- Lantus (insulin glargine) - Sanofi Aventis (Optipen)

Fiksne insulinske kombinacije

- Mixtard 10 (10% regularni + 90% NPH)- NMixtard 20 (20% regularni + 80% NPH)- Mixtard 30 (30% regularni + 70% NPH)

- Mixtard 40 (40% regularni + 60% NPH)- Mixtard 50 (50% regularni + 50% NPH) - Insuman comb 25 (25% regularni + 75% NPH)- NovoMix 30 (30% insulin aspart + 70% NPH)

- Novo Nordisk (Novolet)- Novo Nordisk (Novolet)- Novo Nordisk (Novolet), Hemofarm (penfil)

- Novo Nordisk (Novolet)- Novo Nordisk (Novolet)- Sanofi Aventis (Optipen)

Novo Nordisk (Flexpen)

Tabela 7. Insulini u upotrebi u SCG

Partner


14

Uskoro stiže još jedan ba-zalni insulinski analog: Lev-emir (insulin detemir) – Novo Nordisk.

Kada govorimo o insulinu najvažnije je pravo vreme

Za dobru kontrolu dijabe-tesa veoma je važno uskla-

diti vreme uzimanja lekova i insulina sa jelom i aktivnos-tima.

Napomena: Na dijagramima su prikazani početak, maksimum i prestanak dejstva, kao i dužina delovanja različitih vrsta insulina.

Da bi se odredila prava kombinacija in-sulina, mora se poštovati dejstvo insulina.

Terapijski režimi

Terapijski režim podrazumeva vreme davanja insulina, kao i vrstu insuli-na. Određuje ga lekar i osoba ga ne

može promeniti po svom nahođenju. Terapijski režim se uklapa u život osobe, a ne obrnuto. Time se održava kvalitet života.

a.) 2 injekcije insulina. Obično su to 2 fiksne insulinske kombinacije sa nekim od Mixtarda, Insuman Comb 25 ili NovoMix 30.

Prednost: 2 uboda Mana: ručak nije pokriven i obično je

tada šećer viši.

b.) 3 injekcije insulina. Daju se 2 fiksne insulinske kombinacije – pred doručak i pred večeru, a rućak se pokriva sa još jednom in-jekcijom regularnog insulina. Time se ispravlja mana kombinacije A.

♦ ♦ ♦

Partner


15

c.) 4 injekcije insulina. Daje se regularni insulin (4-5 sati dejstva) ili insulinski analog (2-3 sata dejstva) pred obroke, a bazalni in-sulin u 22 č. Prednost: Ova kombinacija je za veo-

ma aktivne koji se troše tokom dana. Mana: Bazalni insulin može dovesti do

hipo tokom noći i nedovoljno pokriva dan. Da bi se izbeglo maksimalno dejstvo bazalnog insulina oko ponoći, mnogi pomeraju injekciju za 20 časova.

d. 4 injekcije insulina. Daje se regularni insulin (4-5 sata dejstva) ili regularni analog (2-3 sata dejstva) pred obroke, a bazalni in-sulinski analog, lantus u 22 č. Osobe koje su veoma aktivne i jedu više hranu sa ugljen-im hidratima primaju regularni analog pred obroke. Manje aktivni koji sa obrocima unose više masti bolje prolaze na regularnom in-sulinu. Lantus kod mnogih ne deluje punih 24 časa. Može se davati bilo kada tokom dana, ali uvek u isto vreme.

Zadatak:Ucrtajte svoj terapijski težim sa vremeni-

ma kada sebi dajete insulin. U ovome vam može pomoći član vašeg tima.

Sledeće: Napravite “profil” sa 8 merenja – kada ustanete, pre i 2 časa posle doručka, pre i 2 časa posle ručka, pre i 2 č. posle večere i pred spavanje. Upišite vrednosti u vaš crtež.

Sada možete videti koji insulin deluje i kada vam “iskaću” vrednosti šećera tokom dana. Pokažite ovo svom doktoru. Ako vam HbA1c nije idealnih 7%, vaš dijagram može pomoći vašem doktoru da vam promeni tera-pijsku kombinaciju.

Oralna hipoglikemijska sredstva

Koriste se prvih godina po dijagnozi dijabetesa tip 2, ali

retko duže od 5 godina kao samostalna terapija. Mogu se kombinovati sa insulinom. Deluju tako što podstiču beta ćelije pankreasa da izlučuju insulin ili tako što pomažu de-jstvo insulina.

U odabiru leka mora se imati u vidu:

- godine osobe sa dijabe-tesom,

- da li dominira poremećaj u sekreciji insulin, poremećaj u dejstvu insulina ili su oba prisutna,

- rad bubrega i jetre,- životni stil osobe i koliko

drugih lekova uzima.Uvek je bolje koristiti le-

kove pred obrok, odnosno one koji traju kraće. Međutim,

komfornija je upotreba leka koji deluje 24 časa, naročito ako osoba koristi i druge le-kove. Dozu i kombinaciju određuje lekar. Broj tableta se ne može povećavati, bez odluke lekara.

Na tržištu se nalaze jako mnogo preparata za Tip 2 Dijabetes. Mnogi su slični u hemijskom sastavu, ali se ra-zlikuju u dozi. Jedan lek se ne

♦ ♦ ♦

Partner


16

može menjati za drugi, bez odluke lekara.

Napomena: Preparati u istim poljima se ne razlikuju po hemijskom sastavu već po dozi.

Preparat Proizvođač

Glibenklamid 5mgDaonil 5 mgManinil 3.5 mg

FamPharmJugoremedijaBerlin Chemie

Diaprel 30 mgGlioral 80 mgGlikosan 80 mgPredian 80 mg

ServierGalenikaSlaviamedZorka

Beglynor 30 mg Zdravlje – ActavisAmaryl 1 mg, 2 mg, 3 mg, 4mg Sanofi Aventis Glibenese 5mgGlucotrol XL 5 mg, 10 mg

PfizerPfizer

Siofor 500 mg, 850 mgTefor 500 mgGluformin 500mgGlucophage 850 mg, 1000 mg

Berlin ChemieGalenikaHemofarmNovos - Merck

Acarbose 50 mg, 100 mg Bayer Pharm * nije regis-trovan u SCG

Actos 15 mg, 30 mg Takeda, Lilly * nije regis-trovan u SCG

Tabela 8. Oralna hipoglikemijska sredstva u upotrebi u Srbiji i Crnoj Gori

Lekovito bilje i čajevi

U farmakologiji je odavno poznato da

neke vrste bilja koje se koriste u ishrani ili kao čajevi (babnje, susam, borovnica i dr.) mogu da imaju blag

efekat na ponašanje šećera u krvi. Ipak, najvažniji razlog njihove primene je u tome što mogu da budu koristan činilac u dijetetskoj ishrani i kao vrlo dobra zamena za

razne vrste napitaka.Bilje koje raste u našem podne-

blju, a čini standardni sastav svih mešavina čajeva koji se preporučuju dijabetičarima jeste: koren vodopije,list

koprive ,zrele mahune od pasulja,list kadulje,delovi

borovnice,kantarion, breza, zova, hajdučka trava, lin-

cura, kičica, majčina dušica, medveđe uho, i dr.Treba

imati u vidu da čajevi za dijabetičare nisu zamena

za lekove i dijetu. Osnovna prednost bilja koje se upotre-bljava za ovu vrstu čajeva je u njegovom sastavu. Većina ovih sastojaka sadrži umesto skroba inulin. Zrele mahune pasulja sadrže arginin, čije

delovanje je slično sintetskom antidijabetiku sintalinu - blag i

spor hipoglikemijski efekat.

♦ ♦ ♦

Partner


21

Sport je deo opšte fizičke aktivnos-ti dijabetičara, kao i

zdravog čoveka. Kod mladih osoba doprinosi usklađivanju psihofizičkog razvoja, a star-ijima koristi za održavanje opšte kondicije.

Otežani uslovi ili mogućnosti za bavljenje spor-tom treba da su razlog da se više pažnje pokloni rek-reaciji. Svako životno doba ima svoje potrebe za fizičkim angažovanjem preko spor-ta ili rekreacije.Važno je da se zna da svako povećano angažovanje zahteva doda-tan unos ugljenih hidrata u odnosu na količinu koja je di-jetetskim programom bila predviđena. Ovo je poseb-no važno za one aktivnos-ti koje neprekidno traju određeno vreme (čas fizičkog obrazovanja, fudbal, odbo-jka, košarka, trčanje, pli-vanje, ples i dr.). U svim

ovakvim i sličnim situacijama dijabetičar mora prethodno da uzme dodatni obrok (jedan sok i mali sendvič ili nekoliko keksa). U početku ovakvih angažovanja, dok još nema ličnog iskustva, dobro je da ima pri ruci nekoliko kocki šećera.

Ukoliko je cilj fizičke ak-tivnosti gubitak telesne težine kod osobe koja je na insulinu, izbegava se dodatni obrok već se smanjuje doza insuli-na.

Svako fizičko angažovanje dovodi do veće potrošnje šećera iz krvi (od strane mišića), a prethodno primljena doza insulina ili uze-ta količina tabletiranog leka je predviđena za regularne dnevne potrebe. Dodatni obrok nadoknađuje utrošeni šećer iz krvi, “izravnava” sit-uaciju i nema bojazni od hipoglikemije.

Uzimanje tečnosti u toku

fizičke aktivnosti je veoma važno.Gubitak tečnosti tokom fizičke aktivnosti, putem zno-ja, je očekivan i zato treba uzeti dovoljno tečnosti pre početka aktivnosti.Najbolje je uzeti čistu vodu jer se ona najbolje apsorbuje. Naročito je bitna nadoknada tečnosti u letnjim mesecima, kada se inače jače znojimo, jer veći gubitak tečnosti može doves-ti do pogoršanja metaboličke kontrole šećerne bolesti.

Važno je pomenuti, da šećerna bolest ne sprečava mladu osobu, koja ima talen-ta, da se aktivno bavi sportom i postane vrhunski sportista. Nije mali broj sportista koji su postigli vrhunske sportske re-zultate i postali svetski i ol-impijski pobednici, a da su imali šećernu bolest od det-injstva. I to pokazuje koliko je važna uloga same osobe koja ima šećernu bolest u kontroli dijabetesa.

FIZIČKA AKTIVNOST

ŠTA SU ŠEĆERNE JEDINICE?

♦ ♦ ♦

Kako bi se olakšao i uprostio postupak sastavljanja jelovni-

ka za dijabetičare - uvedeno je računanje. Računanje za-menjuje merenje hrane vag-om. Pošto se 60% potreba dobija iz ugljenih hidrata, potrebno je upoznati ugljeno-hidratnu ili šećernu jedinicu. Treba znati računati koliko svaki obrok ima šećernih jedi-

nica, kalorija, slatkog indeksa, itd. U početku je teško, dok se ne nauči.

Šećerna jedinica je os-novna mera za snalaženje u ishrani dijabetičara.1 šećerna jedinica = 12 gra-

ma ugljenih hidrata 48 kcal / 201.6 kJ)

Koliko pojedine namir-nice sadrže šećernih jedi-

nica uči se vizuelno. Tan-ka kriška hleba, jedna šolja mleka, plastična čaša jogur-ta, jedna srednja jabuka, kruška, krompir, pola kukuru-za ili kroasana, 4 šljive, pola banane, 4 kockice čokolade i drugo sadrže jednu šećernu jedinicu.

Mleko i mlečni proizvo-di sadrže šećerne jedinice, ali meso, riba i jaja ne sadrže.

Partner


22

Optimalan unos šećernih jedinica tokom dana

Američka asocijacija za dijabetes (ADA) je napravila tablice ishrane, da bi olakšala sastavljanje jelovnika ljudi-ma obolelih od dijabetesa. Tablice ishrane su naprav-ljene tako da je hrana u nji-ma podeljena po grupama. U svakoj grupi se nalazi hrana koja je ista u sadržaju ugljenih hidrata, belančevina, masti i kalorija. Namirnice u svakoj pojedinačnoj grupi se mogu međusobno zamenjivati, a da takva “zamena” ne kvari kon-trolu šećerne bolesti.

Namirnice u istoj grupi se mogu međusobno zamenji-vati pri sastavljanju obroka. U ovim tablicama, hrana je raz-vrstana u šest grupa namirni-ca:

1. grupa: hleb i zamene za hleb,

2. grupa: mleko i zamene

za mleko,3. grupa: meso i zamene za meso,

4. grupa: voće,5. grupa: povrće (A i

B), 6. grupa: mast i

zamene za mast.

Šta je slatki indeks?

Slatki, ili šećerni, in-deks deli hranu na osno-vu brzine porasta šećera u krvi. Ugljeni hidrati sa niskim slatkim indeksom uzrokuju umeren porast

šećera u krvi, i obratno. Svi oboleli od dijabetesa bi treba-lo dobro da poznaju vrednos-ti slatkog indeksa za različite vrste namirnica.

Na vrednost slatkog indek-sa utiče prisustvo vlaknastih materija (celuloze), ali i način pripreme hrane (naročito beli pirinač i krompir). Na-jbolje je da, nakon obroka sa određenom vrstom hrane, iz-merite šećer i tako utvrdite Vašu osetljivost prema toj hra-ni (posle dva sata od obroka). Ako želite da saznate šećerni indeks obroka, koji se sasto-ji više vrsta hrane bogate ug-ljenim hidratima, jednostavno zbrojite pojedinačne šećerne jedinice.

Što je veći slatki indeks namirnice - brže skače nivo šećera u krvi.

Nizak slatki indeks je od 0

– 45, srednji od 45 – 54 a pre-ko 55 je visok slatki indeks. Mahunarke imaju slatki in-deks od 18 do 42, crni hleb 50 dok beli hleb i peciva ima-ju slatki indeks oko 70.Slati in-deks kolača je preko 64, voća od 30 do 70, najviše lubeni-ca 72, banana 62, ananas 66. Voćni sokovi imaju slatki in-deks oko 45, a mlečni proiz-vodi od 14 do 34. Krompir ima visok slatki indeks u zavis-nosti kako je spremljen, tako pomfrit ima slatki indeks 78 a pečeni krompir 88. Od povrća treba obratiti pažnju na cveklu (66), šargarepu (73), paškanat (101!)

Indeks sitosti

Različita hrana različito zasićuje. Pokazalo se da krompir 3 puta više zasićuje od hleba, a peciva (kroasani) imaju skoro duplo manji uticaj na sitost. To znači da možete da pojedete mnogo peciva da biste se zasitili, a tako ćete uneti mnogo kalorija.

Pomorandže i jabuke više zasićuju od banana, a riba od piletine i govedine. Kokice bolje zasićuju od čokoladine ili kikirikija. Najveći indeks sitos-ti ima kuvani krompir. Uvek bi-rajte hranu sa visokim indek-som sitosti. Tako ćete moći, sem idealne linije tela, da održavate i šećer na željenom nivou.

Nor-malno uhran-

jeniGojazni

Po-thran-jeni

(mršavi)Zbir 14 10 18

Doručak 3 2 4Užina 1 1 1Ručak 5 3 7Užina 1 1 1

Večera 3 2 4Užina 1 1 1

Obavezno pročitajte šta piše na specifi kaciji proizvoda.Važni natpisi: Bez šećera – šećer nije dodat namirnici ali namirnica sadrži prirodni šećer, Lite ili Light – obično uz piće i to znači da je šećer zamenjen zaslađivačem. Ako se

nastavak odnosi na hranu, znači da namirnica sadrži manje kalorija ili masti od uobičajenih proizvoda, Bez masnoća (Low fat) – 100g namirnice sadrže ispod 3g masti, Bez holesterola – 100g namirnice sadrži ispod 2mg holesterola, Malo soli (Low salt) – 100g namirnice sadrži ispod 120mg natrijuma, Obogaćeno vlaknima (High fi bre) – porcija sadrži najmanje 3g vlakana.

Partner


23

Hleb i zamene za hleb1 jedinica = 12 gr ugljenih hidrata (68 kcal)

Namirnica 1 jedinica

hleb beli i polubeli 25 gr - 1 tanka kriškahleb crni, raženi 30 gr - 1 tanka kriškahleb kukuruzni 35 gr - 1 tanka kriška

dvopek 20 gr - 2 tanke kriškebrašno (pšenično) 25 gr - 3 supene kašike

brašno (kukuruzno) 35 grkeks 20 gr

biskvit 25 grkornfl eks 20 gr

soja u zrnu 20 grgriz 20 gr

testenina 25 grpirinač 25 gr

krompir bez ljuske 100 grkesten bez kore 40 gr

sočivo 20 grpasulj 1 tanjir

grašak, bob 25 gr

Povrće A1 jedinica sadrži neznatne količine UH, M i B

kupus prazilukspanać keleraba zelenablitva paradajz (zeleni, crveni, kiseli)karfi ol plavi patlidžantikvice krastavac

rotkvice zelena salatapečurke paprika

Povrće B1 jedinica = 12 gr UH (56 kcal)

Namirnica 1 jedinica sirova

1 jedinica ku-vana

šargarepa 200 gr 200 grcvekla 200 gr 200 gr

mladi grašak 200 gr 200 grcrna rotkva 200 gr 200 gr

boranija 200 gr 200 grcrni luk 200 gr 400 gr

Voće1 jedinica = 12 gr ugljenih hidrata (48kcal)

Namirnica 1 jedinicajagode 150 gr (1 šolja)jabuka 80 gr (1 manja)kruška 85 gr (1 manja)

breskva 100 gr (1 srednja)trešnje 80 gr (oko 10 kom.)višnje 100 gr (oko 12 kom.)

šljive (sveže) 100 gr (4 kom.)šljive (suve) 15 gr (3 kom.)

kupine 120 gr (pola šolje)borovnice 120 gr (pola šolje)

maline 70 gr (oko 15 kom.)grožđe 70 gr (15 zrna)

lubenica 275 gr (1 kriška)dinja 200 gr (1 kriška)

pomorandža 80 gr (1 manja)sok od pomorandže 130 ml

banana 50 gr (pola kom.)ananas 140 gr (1 kriška)grejpfrut 125 gr

sok od grejpfruta 120 mlkivi 120 gr (1 kom.)

mandarina 100 gr (1veća)limun 150gr (2 kom.)

smokve (sveže) 50 gr (2 kom.)smokve (suve) 15 gr (1 kom.)

nar 100 gr kajsija 100 gr (2 kom.)

Mleko i zamene za mleko1 jedinica = 12 gr ugljenih hidrata (170 kcal)

Namirnica 1 jedinica

kravlje mleko (neo-brano) 240 ml

kravlje mleko (obrano) 260 mlkiselo mleko 200 ml

jogurt 200 mlposni sir - mlađi 60 grmleko u prahu 35 gr

Partner


24

KOLIKO GRAMA UGLJENIH HIDRATA “POKRIVA” JEDNA JEDINICA INSULINA?

Da bi se odredila potrebna doza koja će “pokriti” obrok,

moraju se odlično poznava-ti šećerne jedinice i visine ug-ljenih hidrata namirnica koje će se konzumirati. Iako vam je le-kar dao potrebne informacije, ipak je za praktičan život sa dija-betesom potrebno i da sami pre-poznajete potrebe vašeg organ-izma, stalno merite šećer u krvi i primenite malo matematike.

Iako su potrebe individualne, prosečno 2-4 jedinice insulina su potrebne za 12 grama ugljenih hidrata. Dobro je da to znaju oni koji su na intenziviranoj insulin-skoj terapiji. Prema vrsti obroka mogu lako da izračunaju broj jedinica insulina koji će sebi dati.

Za osobe na terapiji insulin-skom pumpom, prosečno je do-voljna 1 insulinska jedinica za 10-12 grama ugljenih hidrata (mada doze mogu da variraju, od 1:8 do 1:25 gr UH).

Zašto brojimo ugljene hidrate?

Hrana koju svakodnevno konzumiramo se sastoji od tri glavna energetska sastojka: ug-ljenih hidrata, masti i proteina. Ugljeni hidrati su ti koji podižu nivo šećera u krvi. Više od 90% jestivih ugljenih hidrata (skrob i šećeri) se pretvara u glukozu. Računanje koliko grama ugljenih hidrata ima u pojedinoj namir-nici direktno pokazuje koliko će vam ta namirnica povećati nivo šećera u krvi. Samim tim, znaćete koliko jedinica insulina je potrebno za tu namirnicu da bi i posle obroka vaš šećer ostao na željenom nivou.

A masti?

Morate voditi računa o sas-tavu obroka, jer ukoliko hra-na, osim ugljenih hidrata sadrži masti, šećer u krvi će se podići znatno sporije, jer masti uspo-ravaju apsorpciju ugljenih hid-rata. Kada obrok sadrži mas-ti, najčešće vam je nivo šećera u krvi normalan dva sata nakon obroka, ali će biti povišen 4-6 sati nakon konzumiranja. Kako budete utvrđivali uticaj masti na vaš nivo glikemije, tako će vam biti lakše i da adekvatno dozi-rate.

Primer: jedno parče hleba će podići nivo šećera u krvi brže od onog parčeta hleba na koji ste stavili npr. šunku i sir.

Namirnice koje sadrže masti:• Margarin i puter,• Ulja i prelivi za salate,• Punomasno mleko, pavla-

ka i krem sir,• Slanina i mesne

prerađevine,• Koštunjavo voće,• Pržena hrana.Svakako da masnoće tre-

ba upotrebljavati u najmanjoj mogućoj meri, jer imaju mnogo kalorija, utiču na nivo holesterola i povećavaju rizik od gojaznosti.

Kako da računamo ug-ljene hidrate?

Pakovane namirnice glavnom imaju nalepnicu ili proizvođačku specifikaciju sa nutritivnim podacima tog proiz-voda. Čitajte ih - naročito po-datak o visini ugljenih hidra-ta! Pošto uvrdite koliko u 100 g nekog keksa ima ugljenih hid-rata, biće vam jednostavno da izračunate i koliko vam je insuli-na potrebno za grickanje 20 g tog keksa.

Kuvari koji sadrže poda-tke za svaki recept su takođe izvrsno pomagalo u obračunavanju ugljenih hidrata. Ukoliko već nije navedeno ko-lika je vrednost po porciji, sami je odredite tako što broj totaln-ih ugljenih hidrata celog recepta podelite sa brojem porcija.

Vaga vam pomaže da odredite visinu ugljenih hid-rata u voću, pekarskim proiz-vodima, pahuljicama i slično. Obračunavanje se vrši pomoću merenja određene namirnice i množenja te težine sa njenim ugljeno-hidratnim faktorom. Za podatke o namirnicama koji su vam nepoznati, možete se obratiti nekom od nutricionista, ili vašem ordinirajućem lekaru.

Pekara

Kada je u pitanju pekara, prednost je ta što možete da saznate tačnu težinu peciva koje ćete pojesti. Ako ne kupujete na meru, tražite da vam izmere već gotov proizvod. Kako nije jed-nostavno precizno utvrditi visinu ugljenih hidrata, tu pomaže jed-na generalna računica. Naime, svi pekarski proizvodi u prose-ku sadrže 50% ugljenih hidra-ta. To, na primer, znači da će đevrek koji teži 100 gr sadržati 50 gr ugljenih hidrata (odnos-no, oko 4 šećerne jedinice). Ova računica nije idealna, ali veoma dobro dođe u situacijama kada koristimo pekarske proizvode i ne može se mnogo pogrešiti pri računanju potrebne doze. Pri kupovini u pekari, vodite računa o količini masti koja je upotre-bljena za spravljanje peciva (npr. lisnato testo), trudite se da je ima u najmanjoj mogućoj meri i adekvatno dozirajte.

Partner


27

KOLIKO JEDNA JEDINICA INSULINA SNIŽAVA NIVO ŠEĆERA U KRVI?

Sledeće formu-le i računice se odnose na terapiju

osoba sa dijabetesom tip 1, koje sebi daju 4 ili 5 doza in-sulina tokom dana. Primenju-ju se za izračunavanje doze NovoRapida® ili Actrapida® potrebnih za “pokrivanje” obroka.

Indeks insulinske os-etljivosti označava za ko-liko mmol/l će jedna jedi-nica brzodelujućeg ili kratkodelujućeg insuli-na sniziti vaš nivo glikemi-je. U zavisnosti od vrste in-sulina, menja se formula za izračunavanje ovog indeksa.

Korektivna doza će vam biti potrebna ukoliko je vaš trenutni nivo glikemije viši od normalnog. Korektivna doza se može dati bez konzumi-ranja hrane, dakle samo za spuštanje glikemije, ili se može dodati bolusu pred obrok kada vam je šećer vi-sok, a treba da jedete.

Izračunavanje indeksa in-sulinske osetljivosti

Primer 1: ženska osoba prima NovoRapid® i ukup-na doza svih jedinica insulina u toku dana je 40, pa je njen faktor insulinske osetljivos-ti 2.5 mmol/l. Njen nivo šećera u krvi će se sniziti za 2.5 mmol/l po svakoj jedinici NovoRapida® koju primi.

Primer 2: muška osoba prima NovoRapid® i ukupna doza svih jedinica insulina u toku dana je 45, pa je njegov

faktor insulinske osetljivos-ti 2.2 mmol/l. Njegov nivo šećera u krvi će se sniziti za 2.2 mmol/l po svakoj jedinici NovoRapida® koju primi.

Primer 3: devojčica pri-ma Actrapid® u toku dana i ukupna doza svih jedinica in-sulina u toku dana je 35, pa je njen faktor insulinske os-etljivosti 2.3 mmol/l. Njen nivo šećera u krvi će se sniz-iti za 2.3 mmol/l po svakoj jedinici Actrapida® koju pri-mi.

Kako to izgleda u praksi?

Da biste započeli računicu, morate znati ko-lika je vaša ukupna dnev-na doza (UDD), odnosno zbir svih doza insulina za 24 sata (i kratkodelujućeg i dugodelujućeg).

Ukoliko primate Nov-oRapid®, formula za izračunavanje indeksa je sledeća:

insulinskeindekstiosetljivos

=UDD100

Na primer, imamo osobu koja prima:

a) Pred doručak 4 j. Novo-Rapida® + 10 j. Insulatarda®,

b) Pred ručak 4 j. Novo-Rapida®,

c) Pred večeru 6 j. Novo-Rapida® + 16 j. Insulatarda®

Njena ukupna dnev-na doza je 40 jedinica za 24 sata. Njen indeks računamo na sledeći način:

lmmol /5,240

100=

Dakle, u ovom primeru, jedna jedinica NovoRapida® će sniziti šećer za 2.5 mmol/l. Drugim rečima, indeks in-sulinske osetljivosti je 2.5.

Ukoliko bi osoba iz pre-thodnog primera prima-la Actrapid®, formula za izračunavanje indeksa insu-linske osetljivosti bila bi:

insulinskeindekstiosetljivos

=UDD

80

Što bi u ovom primeru značilo:

lmmol /0,24080

=

U ovom primeru jedna jedinica Actrapida® snižava nivo šećera u krvi za 2.0 mmol/l.

ZADATAK: Koliko izno-si vaš indeks insulinske os-etljivosti?

Izračunavanje korektivne doze

Recimo da vam je glike-mija trenutno 13.8 mmol/l i želite da je “vratite” na 5.5 mmol/l. Dodali biste određeni broj jedinica insulina, ali ne znate koliko?! Ova formula će Vam pomoći:

Prema podacima iz pre-thodnog primera za Novo-Rapid®, gde je indeks in-sulinske osetljivosti bio 2.5, računaćemo na sledeći način:

tiosetljivosinsulinskeindeks

glikemijevisinaželjenaglikemijevisinatrenutna −

=bonuskorektivni

Partner


28

3,322,5

8,3

2,5

5,513,8==

−

Dakle, u ovom primeru, dodaćemo 3 jedinice insuli-na da bismo “vratili” šećer na normalu.

Ili, želite da ručate, ali je glikemija 10.8 mmol/l. Ko-

liko je potrebno da se doda insulina na dozu za obrok? Računaćemo po istom prin-cipu:

2,122,5

5,3

2,5

5,510,8==

−

Znači, u ovom primeru, na dozu ćemo dodati još 2

jedinice i možemo pristupiti obroku.

ZADATAK: Koliko ćete insulina dodati za korekciju, ako vam je trenutno glikemi-ja npr. 8.3 mmol/l, a želite da bude 6.0 mmol/l?

Hipoglikemija je akutna komplikac-ija šećerne boles-

ti. Nastaje iznenada, za neko-liko minuta, a karakteriše se smanjenjem nivoa šećera u krvi ispod normalnih vrednos-ti. Normalne vrednosti šećera u krvi su 3,6-6,0 mmol/l , a hipoglikemija nastaje kada je ova vrednost ispod 3,2 mmol/l.

Smanjenje nivoa šećera u krvi ispod normalnih vred-nosti nastaje, kod boles-nika lečenih insulinom iz sledećih razloga: izostavljanje ili odlaganje obroka ili užine, neplanirano veća fizička ak-tivnost, davanje insulina u krvni sud ili ako insulin damo u mišić. Zavisno od vrste pri-menjenog insulina (bistri ili mutni), hipoglikemija će se javiti u različito doba dana.

Po primeni jutarnje doze mešavine insulina (bistar + mutan) hipoglikemija se javlja najčešće u prepod-nevnim časovima. Prime-na dvokratne dnevne doze takve mešavine insulina (ju-tarnja i večernja) podrazume-va mogućnost pojave hipog-likemije u prepodnevnim ili noćnim časovima (obavezna je užina pre spavanja). Uza-stopna, višednevna pojava hipoglikemije, u isto doba dana, upozoravajući je znak za razgovor sa lekarom.

Hipoglikemija se često

javlja pri infekcijama praćenim povraćanjem i pro-livom (prepoloviti dozu in-sulina i hitno se javiti lekaru), pri uzimanju alkohola, kao i pri povećanoj fizičkoj ak-tivnosti (obavezna je užina pre izvođenja istih). Kod inte-nzivne fizičke aktivnosti na svaki čas treba uzimati mali sendvič ili neki napitak (čaša soka, koka-kole i si.). Mesto davanja insulina prilagođava se obliku fizičke aktivnos-ti (ukoliko su fizičkom naporu izložene noge, insulin treba davati u ruke i obrnuto), pošto pojačan rad mišića ubrzava prenošenje insulina u krvotok.

Hipoglikemija može nas-tati i po uzimanju tabletiranih lekova za šećernu bolest (bi-odijab, diabineze i dr.). Pon-avljane hipoglikemije posle uzimanja ovih lekova, javljaju se duže vreme po njihovoj obustavi. Hipoglikemija se javlja i kod osoba sa oboljen-jem jetre i bubrega zbog spo-rog izlučivanja leka.

Najčešći znaci hipoglikemije Najčešći znaci hipog-

likemije su: drhtanje, zno-jenje, povećan osećaj gladi, malaksalost, vrtoglavica, kon-fuzija, pospanost, promena ponašanja, lupanje srca i dr.

Najteži oblik hipoglikemija je hipoglikemijska koma (gu-bitak svesti).

Šta treba uraditi pri pojavi hipoglikemije?

Pri pojavi prvih znako-va hipoglikemije odmah pop-iti čašu zaslađenog soka ili uzeti 2-4 kašičice, odnosno kocke šećera, kašiku meda razmućenu u vodi ili slatko, ili injekciju glukagona ubriz-gati u mišić. Ukoliko je osoba bez svesti hitno je prebaciti u zdravstvenu ustanovu. Svaka osoba sa dijabetesom treba da upozna najbliže (članovi porodice, kolege, susedi) sa svojom bolešću, i kako da joj pomognu pri pojavi hipog-likemije. Sa sobom uvek nosi-ti dijabetičarsku knjižicu.

Hiperglikemija

Hiperglikemija je stanje povišenog nivoa šećera u krvi

iznad normalnih vrednosti. Is-poljava se sušenjem usta, pojačanom žeđi i noćnim mokrenjem, malaksalošću, gubitkom telesne mase i osećajem umora.

Veoma izraženo povećanje nivoa šećera u krvi uzrokuje ketoacidozu (po-java acetona i veće količine šećera u mokraći) kod mlađih osoba na lečenju insulinom.

Uzroci hiperglikemije i ke-toacidoze su: naglo smanjen-je doze ili obustava davanja insulina, rede tabletiranih le-kova, unošenje hrane bogate šećerom, prisustvo infekci-

HIPOGLIKEMIJA l HIPERGLIKEMIJA

♦ ♦ ♦

Partner


29

je, drugog oboljenja, hirurške intervencije, stres i si. Pored povišene vrednosti šećera u krvi i šećera u mokraći prisu-tan je i aceton koji štetno de-luje na organizam (muka, gađenje, povraćanje, opšta slabost, malaksalost i za-

dah na aceton). Nagomila-vanje acetona može biti uzrok dijabetičke kome (gubitak svesti) za čiji razvoj je potreb-no više dana.

Prepoznavanje ketoaci-doze i postupak

Umor, osećaj slabos-

ti, izražena žeđ, pojačano mokrenje, povraćanje, bol u trbuhu i zadah na aceton uka-zuju na ketoacidozu. Pojava acetona u mokraći ili krvi (ako osoba poseduje aparat) zaht-eva pomoć lekara.

Kako sprečiti hipoglikemiju?• Potrebne su redovne kontrole ili samokontrole oboljenja,• Upoznavanje osobina insulina koji se ubrizgava ili tableta koje se koriste,• Redovno uzimati obroke u isto vreme i po preporučenom jelovniku,• Svakoga dana obavljati približno istu fizičku aktivnost; pre upražnjavanja vanredne ili dodatne planirane fizičke aktivnosti treba uzimati vanrednu užinu,• Upoznati znake hipoglikemije i postupke u pružanju samopomoći. Svaka osoba ima za sebe tipične znake hipoglikemije koji se uvek na isti način javljaju i ispoljavaju.

Dijabetesno stopalo nastaje kada pos-toje dva ili više rizik

faktora. Dijabetesna polineu-ropatija je prvi uslov. Više od 50% osoba sa dijabetesom tip 2 ima dijabetesnu polineu-ropatiju. Postoji izmenjena os-etljivost stopala, nastaju žuljevi i druge povrede koje dugo mogu ostati neprepoznate. Promene na bole, a veoma se često inficiraju.

U osoba sa neuropatijom manja povreda ili pojava žulja zbog neudobne obuće dovode do stvaranja ulceracije. Ul-ceracija teško zarasta, obično se inficira i otežava kretan-je. Pritisak na obolelo mesto i kretanje još više pogoršavaju stanje.

Obično kod osoba sa di-jabetesom postoji i poremećaj u cirkulaciji. Naročito je izražen kod pušača. Zarastan-je promene na terenu slabe prokrvljenosti stopala je sko-ro nemoguće. Ukoliko posto-ji infekcija, ulceracija se širi prema dubini i može zahvati-ti kost. Tada je prognoza veo-

ma ozbiljna, dolazi do pojave gangrene i to je osnovni razlog amputacija.

Da bi sprečili ovu ozbiljnu komplikaciju, morate znati kako da negujete vaša stopala. Preduslov za negu stopala je svakodnevna higijena. Jednom dnevno treba držati stopala u toploj, lako sapunjavoj vodi, uz redovno skidanje orožalih naslaga na peti i tabanima. Ako odlazite kod pedikira, obavezno mu naglasite da ste dijabetičar kako bi malo više poveo računa pri svom radu. Nokte podsecajte pažljivo, a zanoktice otklanjajte trljanjem kako ne bi oštetili kožu. Još vlažnu kožu, lagano masira-jte utrljavanjem neke hidrantne kreme, od prstiju prema peti. Pregledajte da li imate bilo kakvih promena na stopalima uz pomoć ogledala.

Dobar izbor obuće i čarapa je takođe veoma važan. Čarape treba da su isključivo pamučne, da dobro upijaju vlagu, po mogućstvu bez šavova ili da su šavovi sa spoljne strane kako ne bi iriti-

rali kožu. Cipele treba da su od pri-

rodnih materijala, kako bi vaša stopala mogla da dišu. Obuća treba da je komotna, meka i prilagođena vremenskim pri-likama. Zato se postarajte da uvek imate dva para cipe-la, kako ne bi morali da nosite vlažnu obuću.

Pre nego što obujete cipe-le, proverite da li je uložak do-bro postavljen, da li ima nekih neravnina ili ispupčenja, zatim da li ima nekih kamenčića ili sl.

Nove cipele prvo razgazite u kući, pre nego što se upu-tite napolje u njima, da se ne bi stvorio žulj. Dame vole štikle i uže cipele koje svakako nisu udobne. Ovu obuću nosite isključivo na proslavama ali se pobrinite da imate adekvatan rezervni par udobnih cipela.

Nikada ne hodajte bosi, čak ni po kući!

Kožna obuća je skupa, obuća i čarape za dijabetičare takođe Ali svakako je najsku-plje vaše stopalo!

DIJABETIČNO STOPALO♦ ♦ ♦

Partner


30

LASEROM PROTIV SLEPILA

Da

nisam držala svoj dijabetes pod strogom kontrolom i išla na redovne očne laserske tretmane, sigurno sada ne bih bila u stanju da vam ovo pišem. Čak sam bila pod-vrgnuta i operaciji, odnosno vitrektomiji, koja mi je “vra-tila” skoro izgubljen vid na desnom oku. Zahvaljujući svemu tome i dalje sasvim solidno vidim, iako imam di-jabetes više od 30 godina.

Šta je retinopatija?

Dijabetička retinopatija (Retinopathia Diabetica) je oboljenje koje nastaje zbog izraženog oštećenja kapilara u mrežnjači (mikroangiopat-ije). Mrežnjača je unutrašnji deo oka pomoću koga čovek vidi. Vremenom oboljen-je napreduje, dovodi do oštećenja vida, a u najtežim slučajevima može da dođe

i do slepila. Promene na oku su brojne i mogu zah-vatiti sve delove. Međutim, dijabetička retinopatija pred-stavlja vodeći uzrok slepi-la u svetu. U Srbiji, članove udruženja slepih i slabovi-dih čini 78% osoba obole-lih od dijabetesa i njihov broj se, na žalost, svakim danom povećava!

Komplikacije koje nas-taju na oku direktno su pov-ezane sa dužinom trajanja bolesti. Povišen nivo šećera ostaje u krvi i dugotra-jno šteti malim krvnim su-dovima. Najbolja zaštita za očuvanje vida je održavanje nivoa šećera u krvi što bliže normalnim vrednostima (od 4 - 7 mmol/l).

Pored toga, prevenci-ja razvoja dijabetičke retin-opatije je obavljanje re-dovnih pregleda očnog dna, minimum jednom godišnje, idealno na svakih 6 mese-ci, a po potrebi i češće. Takođe, preporučljiva je i ishrana bogata beta-karo-tenom ili upotreba adekvat-nih, najčešće tabletiranih, pomoćnih lekovitih sredsta-va.

Kako dolazi do promena na krvim sudovima oka?

Dugotrajno povišena koncentracija šećera u krvi uslovljava poremećaj cirku-

lacije u malim krvnim su-dovima i dovodi do sman-jene ishranjenosi tkiva kiseonikom (hipoksija). Oko, kao organ sa visoko razvi-jenom funkcijom, naročito je osetljivo na hipoksiju. Tada se krvni sudovi sužavaju, slabe, cirkulacija se uspo-rava i njihova ishrana se smanjuje.

Promene na očnom dnu i retinopatija

Promene na očnom dnu imaju naročito značenje i predstavljaju glavni uzrok teških oštećenja funkci-je vida. Postoje dve vrste dijabetične retinopatije:

Neproliferativna retin-opatija - je češća i man-je opasna. Karakterišu je promene na krvnim sudovi-ma mrežnjače, proširenja vena, koja se kasnije pret-varaju u nepravilna suženja tako da vene dobijaju iz-gled kobasice. Prisutna su sitna krvarenja i pojava “be-

Piše:Stela Prgomelja

Slika2. Normalan vidSlika1. Retinopatija

Partner


31

Posetite zvaničan sajt Dijabetološkog saveza

Srbije i Crne Gore

lih konaca”.Proliferativna retin-

opatija - nastaje u oko 10% slučajeva, a odlikuje se nov-ostvorenim krvnim sudovima (neovaskularizacija) i bujan-jem vezivnog tkiva u oku. To je zloćudni oblik retinopat-ije. Novi krvni sudovi ima-ju tanke zidove i često pu-caju i krvare. Nastaju česta krvarenja u staklastom telu. Resorpcija je vrlo uspore-

na i traje mesecima, a na-kon ponovljenog krvarenja najčešće ostaje mutan vid. Sve to uzrokuje stvaranje ožiljaka i oštećenje vida.

Lečenje i primena lasera

Kao što smo već rek-li, vrlo je važna dobra reg-ulacija šećera u krvi. To se postiže već određenim leko-vima, bilo tabletama, bilo in-

sulinom, uz pravilnu ishranu i fi zičku aktivnost.

U svrhu lečenja, tj. us-poravanja progresije retin-opatije, u specijalizovanim ustanovama se primenju-je laserska intervencija (la-serska fotokoagulacija, skraćeno LFK). Laserskim zrakom se uništavaju ka-pilari koji su izgubili svo-ju elastičnost i samim tim “popucali”, prokrvari-li u unutrašnjost oka, onemogućavajući oso-bi normalan vid. Intervenc-ija se vrši ambulantno, pod lokalnom anestezijom i bez-bolna je, a osoba se odmah po završetku tretmana pušta kući. Narodski rečeno, sam postupak je veoma sličan re-dovnom pregledu kod očnog lekara, osim što vam se ne-koliko minuta “puštaju” svet-losni zraci.

Laser je postupak koji neće izlečiti retinopati-ju, ali će je zaustaviti u napredovanju, tj. smanjiti simptome. Ona predstavlja terapijski napredak u lečenju dijabetičke retinopatije. Os-novni cilj je da se zaustavi, odnosno, uspori tok bolesti i što duže održi vid. Tretman laserom mnogo je delotvorn-

iji u početnim fazama retin-opatije i zato su redovne kontrole kod oftalmologa neizmerno važne.

Vitrektomija

Ukoliko se oboljenje za-pusti, teška krvarenja u oku dovode do veoma opas-nog stadijuma i potencijal-no potpunog gubitka vida. U tim slučajevima primenju-je se vitrektomija, operativ-na tehnika kojom se čiste ta krvarenja iz staklastog tela, vrši se raslojavanje, odva-janje i ljuštenje membrana. Kada se mrežnjača oslobodi od svih krvarenja, po potrebi se stavlja silikonsko ulje koje će držati mrežnjaču “na svom mestu” i vrši se do-datna laserska intervencija. U mom slučaju, višegodišnja krvarenja su se “zalepi-la” za sočivo i potpuno onemogućila vid na desnom oku. Zato mi je, osim vitrek-tomije, izvršena i promena sočiva, kao što se primen-juje kod operacije katarakte. Vitrektomija se radi u an-esteziji, lokalnoj ili totalnoj, u zavisnosti od institucije i njenih tehničkih mogućnosti.

Slika3. Oštećen vid

Partner


32

ZA 11 MESECI 11 KILOGRAMA,11 CENTIMETRA

Izlazim iz lekarske or-dinacije i razmišljam - rezultati nisu baš sjaj-

ni, šećer visok, pritisak visok. O težini i da ne govorim.

Ali put ka ozdravljenju nije tako strašan. Naprotiv, zvuči jednostavno:

1. Način ishrane;2. Šetnja do 3 kilometara

dnevno;3. Lekovi – terapija.Kao što reče moj doktor

– dijabetes je lepa bolest, od samog pacijenta zavisi raz-voj, odnosno lečenje bolesti. Sve je, znači, u mojim ruka-ma. Zvuči jednostavno. Lako ću ja to.

Krećem kući. Razmišljam. Kod kuće više ne izgleda tako jednostavno. Nalazim prob-lem u svakom detalju. Kako ću ja da vodim računa o ishra-ni – frižider pun, ukućani svi sa apetitom, hrana izgleda tako primamljivo. Ne moram da počnem baš ove nedelje, idu slave, idu praznici. Sig-urno ću početi od ponedelj-ka. Ma šta ja to pričam od ponedeljka. Kog ponedeljka? Kakav ponedeljak? Počeću od sledećeg prvog u mesecu. Opusti se još malo.

Trebalo bi da krenem u šetnju. Pa ne moram baš danas. Vreme nije baš na-jbolje: vruće je, hladno je, pada kiša. I šta će mi sve to kada se brže stiže koli-ma. A i iz samoposluge treba vući pune kese. Čemu mi

onda služe kola? Što sam ih kupovala, da ih gledam u garaži.

Jedino što je lako – progutam dve tri pilulice, bocnem se dva tri puta. Zažmurim. Zaboravim na sve. Biće sve uredu. Popi-la sam lekove. Neće baš mene bolest. Ima toliko drugih, što baš mene?

I tako prolaze dani. Stiglo je vreme nove kon-trole. Rezultati će biti loši. Znam to unapred. Šta da radim? Da li da se bocnem još neki put? Ma priznaću sve doktoru – nisam se baš pridržavala vaših saveta – ali ko prizna pola mu se prašta. Smišljam reči opravdanja za sebe. Kao da sam nekog drugog pre-varila pa sad treba da se opravdam. Sa doktorom ću lako, ona je simpatična, ja sam simpatična, ali kako da se opravda pred sobom, svo-jim mužem, svojim detetom? Ma i oni nisu bezgrešni. On puši i ne prestaje, ubi-ja sebe, truje nas, ona drži dijetu, mršava je, slabo se oblači, dobiće neku hroničnu

bolest. Ma kad mogu oni – mogu i ja. Priznaću dok-toru da nisam slušala save-te, razumeće ona – nisam joj ja prva.

Počinje kontrola. Sta-jem na vagu. Koliko? Stidim

se da kažem. Crvenim. Da li da slažem? Ali znam da se sve teže krećem, stalno se zamaram, teško dišem, patim od ne-sanica. Ako slažem, kako sve drugo da kažem? Jed-va izgovaram tri reći. Stidim se i gledam u zemlju. Šta sad?

Situacija postaje krajn-je ozbiljna. Ve-liki zdravstveni

rizici, a i estetika – pa este-tike i nema. Vidi na šta ličim. Krajnje je vreme da se nešto uradi.

Prvi korak je – doneti od-luku. Čvrstu odluku, odluku koju neću osporiti. Najteže je doneti takvu odluku, posle toga sve je lakše.

Krećem kao „neverni Toma“ na Taru, u Kamp za odrasle. Boravak u kampu pokazao je da nije sve tako strašno. Sigurno se krećem

Piše:Suzana Ilić

Partner


33

ka cilju. Hrane dovoljno, šetnja prijatna, zabave u izo-bilju. Uveće kada dođem u sobu i ne mislim na televi-zor. Čak ni vesti me ne in-teresuju. Suviše sam srećna i umorna.

Jednostavno rečeno – super osmišljena rekreacija, edukacija i relaksacija. Re-zultati šećera svakim danom bolji, pritisak ustaljen, kondic-ija sve veća. A i šta mi bi da kupim ovako veliku gardero-bu? Moraću po nešto da suz-im kada se vratim kući.

Povratak iz kampa ne

znači kraj svih tih aktivnos-ti. Naprotiv. Nastavak „zdra-vog života“ u urbanoj sredini kao što je to Beograd, sas-vim je moguć. Parkovi, Ada, Košutnjak. Pa malo i Bulevar, izlozi, prodavnice, kafići. A i do pijace se može peške. Ne moram sve da kupim dan-as. Ima i sutra dan šta da se radi.

Sviđa mi se moj novi iz-gled. Prijaju mi komplimen-ti koje dobijam. Odlučila sam se i da sve ovo malo ubrzam. Opredelila sam se za tablete xenical. Pomažu. Prvih dana

je neprijatno. Posle toga nije više strašno. Ne preterujem. Uzimam ih po malo.

Za jedanaest meseci smanjila sam obim struka za 11 santimetara i težinu za 11 kilograma. Rezultat nije za podcenjivanje. Vidljiv je.

Sa malo volje, bez da išta boli, stavila sam sebe i svo-ju bolest pod kontrolu. Proba-jte i vi. Regulišite svoju „lepu“ bolest. Najvažnije je doneti odluku. Posle toga sve ostalo ide lako.

Od sada rubrika Mer-enje šećera - kako, čime, kada, dobija novo ime: Šećer i priključenija. Oni koji su učili školu u vreme Dosite-ja Obradovića, a u koje i ja spadam, razumeju šta reč priključenija znači. Svi ostali moraće nekog da pitaju ili da, hm, dobiju šećer! Mislim, ko ima šećer, zna šta znači to priključenija. I to ne samo da znaju već to i svakodnevno praktikuju! Dakle, to mu dođe nekako kao, da kažem, eru-dita, tj. načitan, tj.znalac. E, tu sam vas ček’o: dijabetičar-znalac! E, to je svaki onaj koji je: 1. dijabetičar, 2.učio školu kad i ja i pok. Dositej, 3. još nije umro. Zašto je bit-no ovo treće, da nije umro? Bitno, bre,bitno! Ko je već umro, znači da nije dobro izučio, da je kroz šećer sa sve priključenijima proš’o ki guska kroz maglu ili labud

kroz ‘tičeći grip! E, zato ja ovo i pišem za one koji su školu učili kasnije te da k’o ja i pok. Dositej budu znalci te da lepo budu živi I zdravi. E sad, što pok. Dositej nije još uvek živ to je valjda zato što nije bio dijabetičar, šta li?! Dakle, dijabetičar zna-lac ima sve šanse da os-tane živ i dalje, ako uopšte i umre!? S’ jedne strane ne mož’ da stigneš da se svega što ti doktori, sestre, novine, TV, reklame i tsl. preporučuju tj. naređuju, a u vezi šećera izpopridržavaš a sa druge, ne možeš da se izboriš sa onim što ti zakon omogućava a stvarnost onemogućava! I tako, opismeniš se da znaš sve šta i kako i sve što može ii ne može, pa onda juriš i gledaš da sve to nekako jel’ pofataš il’ nekako izbegneš, a vreme ti ide. I onda te sret-ne neki drugar iz osnov-

ne škole, jedva te prepoz-na, pa te pita: š’ae bre, ‘esi živ, još bre, nisi umro? A ti kažeš, evo nisam, Bogu fala, nisam stig’o! A posle ti to uđe u naviku te ostaneš načisto živ. I džabe onaj mali Toma, ministar zdravlja pootpuštao pola zaposlenih, pola bolnica pozatvar’o, sve račun’o siroma’ da ćeš da capneš, al’ ti jok, živ živcijat, poraniš pa u dom zdravl-ja, pa u apotečicu, recepa-ta puna šaka.. a oni šta će, seku vene, čupaju kosu.. al’ ne vredi! Eee, dijabetičar-znalac! Stara kajla, nego. E sad, neki kažu dobro ti ono Živkoviću a neki, bog-ami, ‘oće da biju, mame mi! Dođe zimus jedan r’mpalija kod nas u Dijabetološki, čujem negde iz hodnika, psu-je lift, hauzmajstore, stam-beno, vlast i opoziciju.. i tam-an da povičem to majstore a

DIJABETIČAR ZNALACPiše:Rodoljub Živković

Partner


34

u vezi opozicije, banu ti on unutra, ostasmo bez vazdu-ha, toliki je, mame mi, kad on raspali..! Izdržasmo prvi udar te ja pređo’u napad: “Ves-na dušo, daj gospodinu čašu vode, možda mu pao šećer”.. Štamu je, pao, ko zna ko-liki mi je..šećer, valjda, za-grcnu se čovek, jedva ga povratismo! I šta kažeš pri-jatelju, visok ti šećer,a, mis-lim čovek stvarno prolupo čim priznaje da mu šećer vi-sok, mislim, pravi dijabetičar nikad ne priznaje da mu je šećer visok, ni Nemcima, ni policiji, a doktoru pogotovo a baš će meni da prizna.. Al’ priznade! Eto vidiš, prijatelju, to on meni, nateraše me da bacim cigare.. ko te,bre nat-era, pitam a on od kašlja jedva govori.. dušmani, eto ko, kaže, dušmani! Kak’i bre dušmani, da nisu more, lekari,a? Lekari, nego šta! Taman sam, kaže, reg-uliso šećer, raso’I, crni leb-ac, al’ onaj pekarski od kilo, prepečem ti ja onaj lebac pa u raso’ umačem.. veze li on veze.. a domaću, mis-lim ljutu, el’ konzumiraš? Pa nego, al umereno, 2-3 pred jelo.. a posle jela, pitam? I posle jela.., nego, što ti to mene pitaš, da nisi i ti dok-tor, a? Jok bre, inženjer, Šta se bre onda mešaš, nemaš ti pojma, ja ka’ ti kažem..Tu ti se mi dobro “dofatis-mo”, da ne dođe jedna lju-ta baba stara mušterija, te me uze u zaštitu, kaže, pus-ti bre čoveka mafijašu jedan, on je fin čovek, gospodin, pomaže nama dijabetičarima a ti ga napadaš, sram te bilo barabo..! I bogami, r’mpalija pusti mene te ti se okomi na babu! Šta se bre ti baba mešaš ko te bre ovlastio,a? Bogami, za malo da i ja i

baba opasno stradamo. Elem, nekako ti se taj prim-iri, te ga ja opet itokola vratim na šećer, duvan i domaću. I ispriča čovek svoju muku. Imam kafanu kod Smeder-eva.. e, bogami, nije ti lako pomislih...velika sekiraci-ja, ne može čovek ni da se najede od tog šećera, ni da popije k’o čovek, dava-li mi neke tablete, pio čajeve, oće da me udare na insu-lin, al’ nisam dao, jok! Dok sam živ na insulin neću pa bog! Nego, došo sam ovde kod vas u taj vaš Savez, šta li je, da vidim ima li nešto drugo osim tog insulina.. a taj raso i crni lebac, to što si malopre pričo, ‘el ti pomog-lo, pitam. Pomoglo, nego, al ‘ iš’o ja kod moje doktorke pa ispričam za raso’, i crni leb-ac al’ neka oštrokonđa, skoči na mene, kakav, bre, crni le-bac, kakva, bre domaća, na-grdi me na pasja kola! Raso može, kaže, a crni lebac i domaća jok! Jel može makar malo tog crnog leba, za dušu? Može, kaže, može po malo, taman za dušu i poka-za mi koliko. Dušman, eto. I zato sam došo ako ima nešto da pripomognete ako ne da ne varate narod. Ona baba, moj spasilac ode, Vesnu po-slah po doručak, ostadosmo sami nas dvojica.. Nego, pitam, imaš li ti prijatelju neku muku, mislim onako, mušku muku,a? I nađoh ga! Dok se Vesna vratila, sve sam ga ubedio, I za inslulin i za vi-tamine i minerale i za crni i beli lebac I za jagnjećo i za domaću i.. Na kraju se sko-ro izljubismo, kupi on aparat. Vesna se vrati ja ga ispratih na hodnik. I šta kažeš, po-moglo mu,a? To pita on za onog Simu kog sam mu ko primer naveo. Pomog-

lo, kažem. I meni će da po-mogne, a? Bogami ‘oće, sto posto,al’ da te udare na insu-lin i da sve uzimaš kako sam ti kazao i kod onog doktora da ideš, ‘el u redu? U redu, kaže, ma znaš šta, nije meni zbog mene, bogami ti kažem, nije očiju mi, al ‘ znaš kako, ja sam ti tamo viđen čovek, kafedžija, svašta se tu meni nudi, znaš kakva roba, da biraš, pa znaš kako je, mogu ja da vrdam malo, kao biram, al ako negde obećam, znaš kako je, malo mesto, da ne puca bruka! Dobro, de, raz-biram, samo radi kako sam ti kaz’o i ne brini. I treniraj malo, onako na rečima, pa malo obigravaj pa malo fo-liraj, kao, merkaš robu jel’, dok ti se ne povrati, da te ne provale da već ne vrediš, a kad ti dođe snaći ćeš se nekako.. Oću brate.kaže, oću. . nego, i ti bi mogo da pripomogneš ako ustreba, a, pa mi namignu! Mogo bi, javi. Zdravo, zdravo. I došo čovek posle mesec dana, skinuo dest kila, smeška se, poka-zuje onaj pen za insulin, na-bacio neku torbicu za pen k’o ona za mobilni, zadenuo za pojas, usta od uveta do uve-ta..Šta da vam pričam. Zna-lac, mislim dijabetičar zna-lac, sa sve priključenijem. I evo, čekam poziv, mislim ako zatreba da priskočim da mu pomognem, mislim ako ima viška, kafana je to, daće bog da ima, mislim. I evo, čekam poziv. A vi, šta bre vi čekate,a? El ima još neko ko neće na insulin, a? Ko ima pitanja, nek me pita i za muku i za sve ostalo. A onaj kafedžija, posto stara kaj-la, za mesec dana, sve mu se razjasnilo, krenuo u nar-od pa podučava i prosvećuje. Dositej, nego.

Partner


35

ZANIMLJIVOSTI I ZABLUDE

Da li su štetni zaslađivači?

Uobičajeno je pitanje da li su štetni zaslađivači i koliko mogu da se koriste?

Zaslađivači nisu štetni ako se uzimaju umer-eno. Najpopularniji nutritiv-ni zaslađivač je fruktoza ili voćni šećer. Usporeno podiže šećer u krvi. 12 grama je 1 šećerna jedinica. Koriste ga deca i to do 0.5gr po kilogra-mu telesne težine. Najviše se upotrebljava sa spravljanje džemova i kolača.

Nenutritivni zaslađivači su aspartam, ciklamat, sa-harin – oni su jako slat-ki, nemaju kalorija i koriste se u veoma maloj količini – već fabrički određenoj za šolju kafe ili čaja. U čokoladi i konditorskim proizvodima za dijabetičare prisutni su zaslađivači i sorbitol, slatki alkohol.

Da li smete da konzu-mirate slatkiše?

Da, ali u veoma malim količinama. Svi slatkiši ve-oma brzo i visoko podižu šećer u krvi.Zato ih uzima-jte samo ponekad i uvek pos-le obroka. Ako su napravlje-ni zaslađivačem možete ih upotrebljavati u većoj količini, ali ne preterujte. Vazno je znati da ne postoji razlika između belog i žutog šećera i šećera iz voća. Naše telo ne razlikuje poreklo šećera u kr-votoku, ali beli šećer brže podiže šećer u krvi zbog var-enja jer se voće duže vari.

Povremeno zadovoljite svoju potrebu za slatkišima,

ali to ne sme da vam pređe u naviku! pojedite manje parče rođendanske torte posle nor-malnog obroka, ali se posle obroka prošetajte. Kod nared-nog obroka smanjite unos ug-ljenih hidrata. Kontrolišite nivo šećera nakon što ste pojeli slatkiš. Na taj način će te zna-ti kako pojedina vrsta hrane utiče na vaš šećer pa ćete tako pronaći koja vam poslas-tica najviše odgovara.

Belančevine i masnoće u mleku usporavaju podizanje šećera u krvi posle slatkiša. Ova činjenica nam govori da je najoptimalniji desert, za obolelog od šećerne bolesti, sladoled.

Kolika je dozvoljena količina alkohola?

Ništa nije zabranjeno, pa ni alkohol. Ali i ovde posto-ji mera u vidu alkoholne jedin-ice.1 alkoholna jedinica se nalazi u 1 čaši piva od 300 ml, 1 čaši vina od 100 ml, 1 maloj čašici rakije od 30 ml ili 2 prsta viskija sa ledom opet 30 ml. Muškarcima je doz-voljeno 3 takve, a ženama 2 alkoholne jedinice dnevno. Ali jedan dan u nedelji se savetu-je da bude bez pića.

Alkohol ima mnogo kalori-ja – podiže težinu i trigliceride u krvi. Uzet na prazan stomak ume jako da obori šećer u krvi. Zato se alkohol uzima uz jelo – tada umereno podiže šećer u krvi.

Pravilo je ne uzimati alko-hol pre težeg fizičkog rada, sporta i naravno pre vožnje kola. Alkohol u večernjim časovima traži da se izmeri šećer u krvi pre spavanja

pošto može da obori šećer tokom noći.

Slave i slavlja

Za vreme tradicional-nih proslava jede se ug-lavnom tradicionalna hra-na i sedi se dugo za stolom. Oboleli od šećerne boles-ti u tim slučajevima treba da se pridržavaju svojih na-vika u ishrani koliko god je to moguće. Pošto je običaj da se poslužuje sa više vr-sta jela, uzmite od svake sas-vim malu količinu. Nemo-jte biti opterećeni hranom za dijabetičare. Uzmite tanko parče torte i uživajte u večeri provedenoj sa prijateljima i rođacima!

Diskoteka i igranke

Ako ćete ići u diskoteku ili ćete za vreme večeri igra-ti i biti aktivniji nego inače, potrebno je da uz večeru, pre izlaska, pojedete dodat-nu količinu hrane bogate ug-ljenim hidratima (hleb, tes-to, krompir) kako biste imali dovoljno energije za tu noć. Ponesite i nešto da gricnete tokom večeri.

Žurke i prijemi

Proverite sa organi-zatorom da li će na žurci ili pr-ijemu biti posluživana hrana, kako biste se mogli adekvat-no pripremiti za tu priliku. Ako će biti servirane samo gricka-lice, onda morate pre odlaska pojesti svoj regularni obrok. Takođe, ako će hrana biti servirana kasnije od Vašeg uobičajenog vremena za

Partner


36

jelo, tada pojedite neki lagani sendvič ili voće. Ponekad, kada idete na roštilj ili mesta gde ser-viraju jednoobraznu hranu, zatražite hleb ili neku drugu hranu koja sadrži ugljene hidrate kako bi se održao Vaš šećer u krvi.

Stare i nove navike

Stvaranje novih navika i “prerađivanje” star-ih je najglavniji deo posla koji treba da obavi svaki dijabetičar (sam i uz pomoć lekara) na početku i u toku lečenja šećerne bolesti. U tre-nutku kada je ovo savladao, dijabetičar počinje da “vodi svoju bolest” (tada mu više nisu potrebni mnogobrojni “savetodavci”, koji često znaju manje od njega) i postaje gospodar svoga zdravlja, a kontrola i savetovanje kod leka-ra služe mu kao potvrda da je na dobrom putu, koji uspešno savlađuje.

Naročito je važno stvoriti nove navike u odnosu na vreme uzimanja obroka i broj uzetih obroka. Povećanje broja obroka u toku dana (5 - 6) znači pravilno raspoređivanje uzete hrane (ili hrane i lekova) u odnosu na ponašanje (oscilaciju) šećera u krvi, a bez uticaja na povećanje telesne težine (ukoliko to nije jedan od ciljeva same dijete).

Osobe koje su imale sklonosti za unošenjem slatkiša, a razbolele su se od šećerne bolesti, treba da prilagode svoje na-vike za upotrebu dijetetskih deserta - napitaka, kolača, džemova i ostalih namenskih proizvoda, koji se po ukusu praktično ne razlikuju od nor-malne - uobičajene ishrane zdravih ljudi.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

616.379 PARTNER : bilten Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda / glavni i odgovorni urednik Goran Jovanović. - God. 21, br. 1 (januar 2002). -Beograd (Skerlićeva 24) : Društvo za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda, 2002. - (Inđija : Slog). - 30 cmTromesečno. - Podnaslov preuzet sa korične strane. - Nastavak publikacije: Bilten - Društvo za borbu protiv šećerne bolesti Beograda. - Drugačije povezane serijske publikacije: Part-ner (Online) = ISSN 1820-3973ISSN 1820-3965 = Partner (Štampano izd.)COBISS.SR-ID 118230028

Kupite aparat i trake ili zamenite aparat za koji ne možete da nađete trake u Dijabetološkom Savezu.

Na jednom mestu: Knjige, DVD, Part-ner, edukacija, Kampovi ... To može samo Savez.

Posetite nasKarađorđeva 36/5a ili se javite na telefon 011/3283-267,

011/3283-485.

Documents

partner diabetes casopis