Sadržaj

1. Zglob kuka ……….............................................................................................. 3-41.1. Pokreti u zglobu kuka i mišići koji ih izvode..................................... 5-71.2. Inervacija zgloba kuka……….............................................................. 8

2. Obim pokreta u kuku..................................................................................... 9-123. Kontrakture……......................... .................................................................. 134. Pasivna kineziterapija……......................... ................................................... 14-19

Zaključak

Literatura

1. Articulatio Coxae (zglob kuka)

Zglob kuka je zglob koji povezuje karličnu kost (os coxae) i butnu kost (femur).

Zglobne površine na ovim kostima su:

na karličnoj kosti: zglobna čašica (acetabulum), čija površina povećana fibrozno-hrskavičavom čašičnom usnom (labrum acetabulare)

na butnoj kosti: glava butne kosti (caput femoris)

Ove površine povezuje zglobna čaura (capsula articularis) koja ima dva lista: spoljašnji – fibrozni i unutrašnji – sinovijalni. Spoljašnji list zglobne čaure pojačava nekoliko veza.

2

Sa svake od tri kosti koje čine karličnu kost (os ilium, os ischii, os pubis) polazi po jedan ligament ka intertrohanternoj liniji femura (linea intertrochanterica femoris). To su:

lig. iliofemorale Bertini lig. ischiofemorale lig. pubofemorale

Duboki sloj zglobne čaure sastavljen je iz prstenasto postavljenih gustih vlakana, koja čine prstenastu vezu (zona orbicularis). Ona obuhvata glavu i vrat femura sprečavajući ispadanje glave iz acetabuluma. Iz centralnog nezglobnog dela acetabuluma (pulvinar acetabuli) polazi veza glave butne kosti (lig. capitis femoris) i distalno se pripaja u jamicu glave femura (fovea capitis femoris). Osim mehaničke, ova veza je značajna za ishranu dela glave femura jer korz nju u femur dolaze krvni sudovi.

3

1.1. Pokreti u zglobu kuka i mišići koji ih izvode

U ovom zglobu se vrše pokreti karlice prema natkolenici i pokreti natkolenice prema karlici ( u zavisnosti od toga gde je tačka oslonca).

U zglobu kuka se mogu izvesti sledeći pokreti:

Fleksija (koleno opruženo) 0 – 800

Fleksija (koleno flektirano) 0 - 1200

Ekstenzija (koleno flektirano) 0 - 100

Ekstenzija (koleno opruženo) 0 - 150

4

Abdukcija 0 - 450

Adukcija 0 - 200

Spoljašnja rotacija 0 - 450

Unutrašnja rotacija 0 - 300

Pokrete kuka izvodi skladnom i dobro sinhronizovanim radom više mišića. To su:

5

Fleksori: m. iliopsoas

m. tensor fascae latae

m.sartorius

m.recuts femoris

Ekstenzori: m. glutaeus maximus

m. biceps femoris (caput longum)

m. semimenbranosus

m. semitendinosus

Aduktori: m. adductor magnus

m. adductor longus

m. adductor brevis

Abduktori: m. gluteus medius

m. gluteus minimus

Spoljna rotacija: m. gluteus maximus

m. piriformis

m. obturatorius internus

m. gemellus superior

m. gemellus inferior

m. obturatorius externus

Unutrašnja rotacija: m. gluteus medius – prednji deo

m. gluteus minimus

1.2. Inervacija zgloba kuka

6

- n. Femoralis je najveća grana lumbalnog spleta. Prelazi u but kroz mišićni otvor podpreponskog otvora (lacuna musculorum hiatus subingiunalis), i tu daje mišićne grane za m.iliopsoas, m. pectineus, m.adductor longus, m. quadriceps femoris i m. sartorius. Senzitivno inerviše kožu prednje strane buta i kolena

- n. Obturatorius, koji izlazi iz karlice kroz (canalis obturatorius) i inerviše sva tri aduktora (osim donjeg snopa velikog aduktora), kao i m. gracilis, m. pectineus i m. obturatorius externus. Senzitivno inerviše unutrašnju stranu buta.

- rr. musculares, koji inerviše sve pelvitrohanterične mišiće osim m. obturatorius externus-a, koga inerviše opturatorni nerv

- n. gluteus superior, koji prati istoimenu arteriju i inerviše m. gluteus medius, m. gluteus minimus i m. tensor fasciae latae.

- n. gluteus inferior, koji prati istoimenu arteriju i inerviše m. gluteus maximus.

Završna grana sakralnog pleksusa je n. ishiadicus, najveći i najduži nerv u čoveka. Napušta karlicu kroz foramen infrapiriforme i spušta se niz zadnju ložu buta između mišića, i na vrhu poplitealne jame se grana u dve završne grane: n. tibialis i n. peroneus communis.

Ishiadični nerv i njegove grane inervišu sve mišiće zadnje lože buta, donji snop m. adductor magnus-a, sve mišiće potkolenice i stopala. Senzitivno inerviše kožu čitave zadnje strane potkolenice, kao i čitavo stopalo.

2. Obim pokreta u kuku

7

Pod obimom pokreta, podrazumeva se veličina amplitude čovekovih pokreta, koji se izvode u različitim delovima tela, a pomoću dejstva mišića sa njihovim kontrakcijama, i uz voljno kontorlisanje od strane centralnog nervnog sistema.

Pokazatelj veličine obima pokreta u zglobovima je veličina ugla, koji se obrazuje pri pokretima između dva susedna segmenta čovekovog tela. U praktivčnim ispitivanjima, taj ugao se izražava sa stepnima ugla od 0-1800

Fleksija nadkolenice sa flektiranom podkolenicom od 0° do 120°

Fleksija nadkolenice sa opruženom podkolenicom od 0° do 80°

Ekstensija nadkolenice sa opruženom podkolenicom od 0° do 15°

8

Ekstensija nadkolenice sa savijenom podkolenicom od 0° do 10°

9

Abdukcija nadkolenice od 0° do 45°

Addukcija nadkolenice od 0° do 20°

10

Unutrašnja rotacija nadkolenice od 0° do 30°

Spoljašnja rotacija nadkolenice od 0° do 45°

3. Kontrakture

11

Kao posledica imobilizacije i niza bolesti, može nastati smanjivanje sposobnosti skraćivanja i izduživanja mišića, što vodi smanjenju obima pokreta u zglobovima.

Etiološki faktori, koji dovode do ograničenja obima pokreta u zglobovima su mnogobrojni, i oni se mogu podeliti u dve grupe:

miogeni uzroci - dolazi do smanjenja elastičnosti mišićnog tkiva

Mišići kao izolovane strukture lokomotornog aparata podležu skraćenju i tako uzrokuju smanjenje obima pokreta u prethodno imobilisanim zglobovima.

Gubitak snage uobičajeno varira među mišićnim grupama. Smatra se da veliki i snažni mišići gube oko dva puta brže snagu nego mali mišići. tip I-sporo oksidativna vlakna više su podložna atrofiji, nego tip II-brza ili glikolitična mišićna

vlakna Po prestanku imobilizacije, smatra se da je potrebno najmanje dva puta duže vremena da se

mišićna snaga oporavi. Ligamenti mogu da izgube 1/3 svoje snage u samo 8 nedelja imobilizacije. Jednom kad se slabost

ovih tkiva razvije potrebni su meseci i godine da se postigne oporavak.

nemiogeni uzroci – degenerativne promene u zglobu, povrede i drugi uzroci

Sa gubitkom normalnog obima pokreta drugi delovi tela moraju ovaj gubitak u funkcionisanju segmenta da kompenzuju, što često dovodi do povećanog opterećenja na susedne zglobove. Sledstveno tome, povećan energetski utrošak kroz abnormalnu biomehaniku može dovesti do veće imobilnosti i tako se ulazi u međusobno zatvoreni krug disfunkcija.

Primarni uzrok nastanka kontraktura zgloba je odsustvo normalne mobilnosti zgloba, koje se viđa kako kod nametnutog totalnog tako i lokalnog inanaktiviteta. Iz svega ovoga proističe da zglobovi moraju periodično da se stavljaju u uslove punih obima pokreta (da se vežbaju) da bi se ove komplikacije prevenirale, tačnije moraju se oponašati normalne aktivnosti.

Pasivna kineziterapija

12

Osnovno sredstvo pasivne kineziterapije predstavlja primena pasivnog pokreta, koji može biti izveden na različite načine (rukom terapeuta, mehaničkom napravom i sl.).

Smatra se, da se bolji rezultati dejstva pasivne kineziterapija mogu postići, nakon hidroterapije, parafino terapije, masaže, elektor terapije.

Kod ograničenja obima pokreta u zglobovima, obično se koriste vežbe sa većim amplitudama pokreta, i to su vežbe istezanja mišića.

U pasivne vežbe istezanja spadaju:

- autopasivne vežbe, koje izvodi sam bolesnik uz pomoć zdravog dela tela:

- pasivne vežbe, koje izvodi terapeut, ili se izvode pomoću neke sprave

U slučajevima postojanja kontrakutre u zglobu obično se uvek pojavljuje i neki stepen mišićnog dizbalansa.

U cilju uspostavljanja mišićne ravnoteže, mnogo je bolje da se prvo deluje u nivou ošećenih mišića dejstvuje nekom toplotom, ili masažom, što vodi opuštanju mišića, popravljanju krvotoka i limfotoka, a to će omogućiti i bolje delovanje vežbi.

Veoma je važno u ovim slučajevima, da bolesnik pri vežbanju bude potpuno opušten, odnosno relaksiran.

Fiksacija segmenta što bliže zglobu (ruka terapeuta, manžetna, težina segmenta)

Potrebno je prilikom izvođenja vežbi, da se zadrži jedno izvesno vreme ekstremitet u krajnjoj fazi pokreta, da bi se tako dobilo trajnije istezanje zglobnog i mišićnog aparata.

13

Broj pokreta

Najmanje jedan a najviše deset, 2-3 puta dnevno

Pasivan pokret ekstenzije u zglobu kuka za istezanje fleksora

m. iliopsoas

m.recuts femoris

14

Pasivan pokret addukcije u zglobu kuka za istezanje abduktora

m. gluteus medius

m. gluteus minimus

m. tensor fascia latae

Pasivan pokret fleksije sa savijenim kolenom u zglobu kuka za istezanje ekstezora kuka

m. glutaeus maximus

15

Pasivan pokret abdukcije u zglobu kuka za istezanje adduktora

m. adductor magnus

m. adductor longus

m. adductor brevis

m. pectineus

Pasivan pokret fleksije u zglobu kuka sa ispruženim kolenom za istezanje ekstenzora

m. glutaeus maximus

m. biceps femoris (caput longum)

m. semimenbranosus

m. semitendinosus

16

Pasivno istezanje fleksora i ekstenzora kuka

m. iliopsoas

m. glutaeus maximus

Pasivno istezanje spoljašnjih rotatora kuka

m. piriformis

m. obturatorius internus

m. gemellus superior

m. gemellus inferior

m. obturatorius externus

Nakon vežbi istezanja, treba primeniti vežbe za relaksaciju mišića

Vežbe istezanja daju bolji efekat, ako se primenjuju svakodnevno.

17

Ukoliko se prekine sa vežbama za povećanje obima pokreta, dolazi veoma brzo do pogoršanja stanja bolesnika, i razvijanja većih ograničenja pokretljivosti u nekom zglobu.

Pasivno forsirajući pokret

povećanje obima pokreta

bez aktivnog učešća pacijenta.

Spoljna sila:

Ruka terapeuta DŽačići Mehanička naprava

Početni položaj:

Udoban

Obezbedi fiksaciju susednih segmenata.

Mišić se ne nalazi u antigravitacionom položaju.

Dejstvo spoljne sile do granice bola.

Trajanje tretmana 15min. - 30min.

Opterećenje 2,2 - 7,5kg.

Opterećenje se postepeno skida.

18

Zaključak

Obim pokreta u zglobu, treba da se postepeno uvećava, da se održava i da se ne dozvoli bolnost pri pokretima. Kod mnogih pacijenata sa kontrakturom teško dolazi do uspostavljanja povećanja obima pokreta te je posebno važno pažljivo i sporo terapijski delovati, uz puno samopouzdanja i vere da će data terapija, dovesti do dobrih rezultata lečenja.

19

Literatura

Kineziterapija / D.Nikolić –Ćuprija; Viša medicinska škola, 2006

Funkcionlana anatomija čoveka / Duško Spasovski – Beograd: Excelsior, 2009

Sharman, M., Cresswell, A. and Riek, S. (2006). Proprioceptive Neuromuscular Facilitation Stretching. Journal of Sports Medicine

20