ПЧЕЛАРСТВО ОД ПОЧЕТКА

За сваки посао, па и за овај, потребна је љубав према печеларству. Најбитније је да се ослободите почетничког стаха у раду са пчелама, и да нисте алергични на њихов ујед. Ако после уједа имате само оток, црвенило или свраб, то је нормална реакција организма и временом ће те постати имуни.

Пожељно је да имате пријатеља, другара или комшију пчелара ( скоро никада не одбијају помоћ младом пчелару) , који би вас у почетку упознао са почетним радовима на пчелињаку. Пре свега треба да вам објасни како да приступите кошници без сраха и покаже поступак приликом прегледа друштава ( надимити кошницу, отворити поклопну даску и извадити рам са пчелама).

Веома је битно да се у старту определите за тип кошнице са који ће да пчеларите, јер разноврсност типова кошнице отежава рад на пчелињаку. Сваки тип кошнице има своје предности и недостатке, што ће те се и сами уверити кад стекнете искуство. Такође је веома битан и избор локације где ће те поставити кошнице. Место треба да

буде сунчано, кошноце треба окренути према југоистоку, у заветрини, близу воде а да не буде подводно.

За сам почетак потребно је набавити неопходан пчеларски прибор и то: пчеларску капу ( одело ), пчеларски нож и димилицу а касније и остали пчеларски прибор ( центрифугу за вађење меда, виљушку за отварање поклопчића, трафо за утапање сатних основа идр.). Пожељно је, ако у вашем месту постоји удружење пчелара, да се учланите и на тај начин дођете до корисних сазнања од старијих и искусних пчелара. Исто тако препоручујем вам да се претплатите на часопис " Пчелар", где могу да се нађу веома корисни савети.

Кошнице Родна Воја су прве кошнице на свету са предвиђеним правилним вертикално покретљивим пречником. Њени су рамови нижи од површине зимског клубеа, што је јако важно, а истовремено са наставцима једни у односу на наредне у целој кошници се три пута међусобно укрштају.

Кошница је настављача са десеторамним наставцима а број наставака је могуће повећавати у зависности од потребе и начина пчеларења, у суштини 4 наставка са 40 рамова запремине око 240 дециметара квадратних саћа имају могућност прихвата око 64.000 пчела што одговара потребама и најјачих пчелињих заједница, и они чине један предвиђени комплет за једноматичне заједнице.

Рамови Родне Воје[уреди]

Рамови Родне Воје сви су исти, дуги исто онолико колико је ширина десет рамова а по висини су упола нижи. Практично у кошнице настављача са 4 међусобно укрштена наставка испод крова и хранилице у унутрашњости наставака добијамо две коцке, једну изнад друге, унутрашњег простора предвиђеног за распоред и укрштање 40 рамова, и то 20 за плодиште и 20 за медиште.

Рамови који су нижи од површине зимског клубеа, нормално развијеним па и оним нешто слабијим пчелињим заједницама током зиме у овој кошници је омогућено да увек захватају два или три међусобно укрштена наставка, то јест увек директан контакт са правилно распоређеном храном и гарантовано и сигурно презимљавање. Овде је са истом количином хране медна капа већа за око 70% у односу на ЛР кошнице, Дадан-Блатову кошницу ДБ или Фараровукошницу.

Врло је важно да распон од саћа до саћа између наставака износи све укупно 26mm. Сатоноша у раму висока је 10mm а донја летвица 6 mm док је простор између доњих и горњих тј. наредних рамова 10mm.

Због укрштања рамова у сваком наставку онемогућен је директан продор хладног ваздуха на пчелиње легло, у други наставак продире само четвртина хладног ваздуха а у трећи где се развија пролећно легло око 8%. Овде пчеле много лакше одржавају температуру и због правилне медне капе лакше се чува и одржава акумулирана температура, заправо овде се ствара идеална лакоодржива микроклима па и у пролеће али и током целе сезоне мањи бројпчела лако одржава легло а много већи број је запослен на доношењу свежег нектара и полена. Све скупа резултује изобиљем хране у кошници и изузетно квалитетно отхрањеним леглом, што доводи до много дужег животног века пчела свих јединки у кошници.

Исто, због укрштења рамова нижих од површине зимског клубеа пчелама је по први пут од када их је човек спустио у кошнице омогућена измена у клубеу у улицама то јест замена пчела из топлих улица са пчелама из хладнијих крајњих улица, током зиме, а све преко горњих, први пут правилно високих и укрштених рамова са медом.

Због, по 100 раскрсница између сваког наставка и дијагоналне покретљивости са идеалним саобраћајем кроз кошницу добијамо смањену загушљивост, много лакши систем проветравања и смањен ројеви нагон као и много брже зрење меда.

Смањени ројеви нагон добијамо и због више генерација пчела (у односу на друге кошнице без пречника) и много стабилнијег легла, али и због правилне контроле матице од стране пчелиње заједнице.

Све скупа резултује 100% већим приносом на средишњим и слабијим пашама и око 50 - 70% на јачим пашама у односу на остале кошнице настављаче.

Овде пчеле скоро све саме раде и нема зазимљавања, сужавања гнезда, нема окретања рамова и наставака за 180 степени, нема додавања погача и мноштва других непотребних отварања кошнице.

Пчелар сада може да са истим утрошеним временом одржава три пута више кошница са дуплим приносом и оствари појединачно пет до шест пута већу количину меда. Са овом кошницом почетници имају дупло већи принос од старијих и искуснијих колега који раде са старом технологијом.

Нова кошница Родна Воја патентирана и заштићена у Београду и Женеви[тражи се извор од 11.

2012.] управо одсликава природно станиште пчелиње заједнице са више пута укрштеним саћем које са медом изнад легла акумулира и задржава готово сву енергију - температуру утрошену на одржавање легла. Она враћа пчели незаобилазни пречник са правилном вертикалном покретљивошћу, враћа јој стабилну количину легла (посебно кад се матица - легло ограничи на 1 наставак 48000 радиличких ћелија), лаку борбу од болести, могућност стварања великих залиха хране, увек директан контакт са храном, дужину животног века и све оно што јој је човек, тамо неки слаб познавалац природног станишта и природних потреба пчелиње заједнице већ одавно одузео.

Овде чак у једном наставку, наизглед малом све заједнице 100% презимљавају наравно ако су очишћене од варое и ако имају макар 8 до 10 kg. остављене квалитетне хране.

Кошница Родна Воја у свом саставу имају одговарајуће подњаче, 4 наставка, 40 рамова, збег-хранилицу и дубоки кров. Хранилица је запремине од два литра и манипулацијом без директног контакта пчелара са пчелама.

Од подњача у употреби су 3 врсте и то стационарна, селећа са вентилацијом и висока 80 mm за контролу варое.

Подњаче, наставци, хранилице и кровови имају дебљину зидова од 20 mm а рамови су са сатоношама 10 mm* 390mm* 25 mm, бочним летвицама 190 mm*35 *8mm и доњим летвицама 360*25*6mm.

Наставци су сопљне мере 414*414*200mm подњача 414*414*60 +полетаљка, хранилица је 414*414*60mm и дубоки кров који својом висином од ветра штити спој између хранилице и наставка 470*470*100mm

Кошница пружа могућност лакоће и задовољства у раду и склад је више међусобно повезаних решења прилагођених најпре да би задовољиле потребе пчелиње заједнице.

РВ је десторамна кошница квадратне основе 375X375 mm, која се однедавно уврстила у ред сличних европских кошница. Прву такву десеторамну кошницу WBC је конструисао 1890. године Виљам Брутон Кар. То је двозидна кошница чија, спољна мера је 505X505 mm, Q 382X372 mm, или заокружено по метричком систему мерних јединица на 375X375 mm. Спољне димензије плодишног рама су 356X215 mm +-1 mm (14X8 ½ инча или цола) и дубина наставка је 225 mm (8 инча и 7/8). Осим овог стандардног плодишног наставка користе се и дубљи наставци од 317 mm (12 ½ инча) са којима долази рам од 14X12 инча или 356X304 mm +-1 mm. То је класична десеторамна кошница са хофмановим размаком мада постоје и једанајсторамне верзије са ужим рамовима. (У Енглеској се користе следеће димензије за бочне летвице 22, 28, 35, 37, 38 mm и у ређим случајевима 42мм за медишне рамове.) Дубина медишних наставака 148 mm (5 и 7/8 инча) или заокружено 150 mm. Медишни рам је висине 140mm. Ова кошница је лако препознатљива је по спољним наставцима који имају изглед вишеспратне пирамиде. Улога спољних наставака је да обезбеде добру изолацију целокупне кошнице како у летњем тако и у зимском периоду.

Ту кошницу су највише користили баштовани за потребе опрашивања поврћа и воћа. Ретко се користила у комерцијалне сврхе због компликоване конструкције која је захтевала додатни рад при инспекцији. Уједно и њена цена је била већа у односу на једнозидне кошнице услед двозидне конструкције. Више је примерена стационарном пчеларењу јер није их лако ни селити на удаљене паше.

Енглески пчелари су давно уочили да плодиште од 45000 ћелија није довољно велико и да захтева пажљив рад и интервенције током пролећног развоја како би се избегло ројење друштава. Два WBC наставка заједно имају исту запремину као и ДБ плодиште. Национална кошница је нешто већа и њене унутрашње димензије су 424X37 4mm. Спољне димензије кошнице су 460X460 mm. Има 11 рамова и самим тим 50.000 ћелија у једном наставку. Многи енглески пчелари сматрају да ни ова величина плодишта није оптималне

величине. Ова кошница је боља за транспорт и зато је користе професионални пчелари. Након Другог светског рата Национална кошница је продубљена на 12 ½ инча или 317 mm ради повећања плодишта чиме је број ћелија увећан на 72000.

Сличне кошнице са различитим висинама плодишних и медишних рамова се користе у Пољској, Мађарској, Скандинавији (рамови ХЛС висине 14,5 cm, ЛН -висина 22,2 cm, Носк-висине 24 cm), Холандији, Србији (Драгославка) и Турској

Војо Брстина рођен је 1962. године. Проналазач је и конструктор Нове Кошнице Родна Воја. Председник је удружења пчелара Нектар из Новог Милошева, где и живи са породицом. Опслужује на своја два пчелињака око 250 кошница Родне Воје и још помаже пчеларима почетницима на 7 - 8 пчелињака у опслуживању око 150 заједница у новим кошницама. Пчела-рством се бави професионално последњих 12 година.

НОВА КОШНИЦА РОДНА ВОЈА И ЊЕНЕ ПРЕДНОСТИ У ОДНОСУ НА ОСТАЛЕ НАСТАВЉАЧЕ

Аутор: Војо Брстина

www.беехивевоја.цом

- Већа производња меда од 20% до 70% истом технологијом у односу на остале настављаче.

- Лак и једноставан рад - манипулације већином са наставцима, мање са рамовима.

- Сигурно зимовање са мањом потрошњом меда (само 8% хладног ваздуха продире до клубета у трећем наставку или 27% до клубета у другом наставку) и већом медном капом за око 60 до 70%, са истом количином меда у односу на Л.Р., Д.Б., Полошке, А.Ж. и остале кошнице дугих и дубоких рамова (због краткоће и одговарајуће висине рама мед је правилно лагерован изнад клубета по средишњим рамовима и доступан клубету). Нема потребе за додавање погача.

- Бржи пролећни развој, боље одржавање температуре, површина изнад рамова 14дм2.

- Идеално формирање нових друштава (у једном наставку до 16.000 пчела).

- Већа искориштеност материјала приликом производње нових кошница, као и стварање оплодњака (3 ком у једном наставку).

- Већа могућност добијања сортног меда (2 медна наставка по 18-21 килограм изнад матичне решетке)

- Стално мобилно стање друштва и могућност искоришћавања више узастопних паша (мала количина пчела лако одржава невелико легло у квадратном облику и увек велики број сабирачица, изузетне физичке моћи, јер су и оне произведене у идеалним условима: обиље меда, полена и велике количине пчела, а легло невелико)

- Најмања могућност ројидбеног нагона - одговарајућа старосна структура пчела (стабилна количина легала, више генерација дуговечних пчела), све због већег броја мањих рамова.

- Са истим радом одржава се 100% више заједница. Изузетна продуктивност у раду.

- Сви рамови су исти (20 у укршеном плодишту и 20 у укршеном медишту)

- Идеална вентилација са укршеним рамовима кроз целу кошницу, са 2 лета (прво на жичаној подњачи, а друго на урамљеној матичној решетци између два пара наставака)

- Решење за стандардизацију до новог бољег решења. Прва настављача прилагођена најпре потребама пчелиње заједнице, па тек онда човека. Пчеле се саме зазимљавају, нема превешавања легла и многих непотребних отварања кошница

Када се узму у обзир сви наведени фактори може се повећати производња меда од 200 до 300%. Ова кошница у току само једне нормалне пчелиње паше у поређењу са многим другим нпр. ЛР, ДБ, АЖ, полошкама и др. постиже толику разлику у приносу да у потпуности може да покрије своју набавну цену. Због војих конструктивних предности нова кошница пружа могућност лакоће и задовољства у раду.

Као прва српска домаћа кошница настављача, настала је на основу потребе и недостатака код постојећих система кошница и као производ више међусобно повезаних конструктивних и практичних решења.

Навешћемо неколико решења:

Међусобно укрштени рамови, наставци и хранилица-збег у комплет кошници:

Пружају могућност идеалног одстрањивања влаге, тј. убрзавају процес сазревања меда и доношење новог нектара, тј. већу производњу меда

Пчеле прелазе са сваког рама на сваки рам, па убрзају саобраћај и нема застоја и загушљивости у кошници, што омогућује 100 раскрсница између сваког наставка, тј. 300 раскрсница у комплет кошници.

Ствара се идеална микроклима. Свеж ваздух због дужине и укрштања рамова равномерно пролази кроз целу кошницу и лако се одржава влажан ваздушни слој око легла.

Нема умирања пчела од глади у једном наставку, а мед у другом наставку и мед у једном делу наставка а пчеле у другом делу (код нас нормално пчелиње клубе увек захвата 2 лако премостива наставка и увек је у додиру са храном).

Ова кошница исправља код многих погрешна убеђења - велики рам пуно меда. На више мањих укршених рамова пчеле доносе и лако прерађују још више меда. На великом раму висока сатоноша и блокада за кретање пчела, матице и клубета и лети и зими. На високом раму медени венац прави блокаду, а пчеле не воле преко затвореног меда да иду и горе праве медиште.Хранилица-збег се окреће на наставцима:

Ако мора да се додаје погача, додаје се изнад клубета, где год се оно налазило, ближе напред или назад, ближе лево или десно на рамове, а испод хранилице која се обрће и ротира по потреби.Капацитет хранилице је 2 литра сирупа.Збег идеалан за селидбу. Обртањем хранилице добијамо збег са вентилацијом.Распон од саћа до саћа између наставака је 26 милиметра са укрштеним рамовимаПчелама је омогућена лака покретљивост између наставака у свим условимаНема више превешавања. Матица прелази горе - доле без проблема, јер је сатоноша у раму 10мм висока, а доње летвице у горњим рамовима 6мм, плус ходник 10мм, што је укупно 26мм од саћа у доњем, до саћа у наредном наставку

Нема медног венца на доњим рамовима у плодишту, него је легло јединствено у два укршена наставка по око 6 + 6 рамова, што чини идеалну лопту, односно пчелиње гнездо у квадратној основи.

Идеално искоришћење енергије:

Површина кошнице (унутрашњег дела) изнад рамова је 14 дециметра квадратних, тј. 374x374мм. Мед као стабилизатор, тј. као акумулатор топлоте груписан је у 10 рамова исте дужине као што је ширина 10 рамова.

Због лакшег одржавања топлоте смањена је потрошња меда како у току зиме, тако и током целе године.

Пчеле се мање оптерећују у одржавању клубета и његове температуре.

Због повољне температуре и већих залиха као резултат смањене потрошње хране, добијамо бржи рани пролећни развој и могућност бољег искориштења раних пролећних паша, као и формирања веома раних ројева.

Покретљивост плодишта и медишта:

Плодиште може да се смањује на 1 наставак померањем матичне решетке (као на површину од 7 ЛР рамова) у случају наиласка неке бурне и кратке паше нпр. Багрема, медиште се проширује на 3 наставка, тј. 75% кошнице или 180 дециметара саћа за лагеровање од 54 до 63 килограма меда.

Плодиште се проширује на 3 наставка за потребе разројавања.

У нормалним условима једна коцка је плодиште, а друга медиште (2+2 наставка).

Идеалан нуклеус у једном наставку:

Површина саћа је 60дм2 или 48.000 ћелија у једном наставку на 10 рамова.

Капацитет нуклеуса је 16.000 пчела (нпр. као 7 ЛР рамова), али квадратног облика.

Брза изградња саћа због идеалног рама. Унутрашња мера 344x174мм (спољна мера 190x360мм - сатоноша 392x26x10мм)

Нуклеус по потреби са лакоћом прихвата додано легло (рам је одговарајућег формата).

Може и да се самостално прошири у други наставак без превешавања, али то не препоручујем.

Може и да зимује у једном наставку, ако је касно формиран.

Поступак формирања новог нуклеуса може се поновити за 2-3 седмице, тј. утростручити број друштава на пчелињаку

Пчеле приближене природном станишту и природним потребама пчелиње заједнице:

Клубе увек иде вертикално, а не хоризонтално.

Храна за зиму правилно распоређена од 15 до 25 килогама меда, са високом медном капом, као у природно станишту исто због краћих рамова, што није случај код многих кошница.

Да ли смо схватили да пчеле увек изнад плодишта уколико имају слободног простора, саће граде попреко у односу на рамове, као и у природи где имају ту могућност. Пример слика аутора Ивана Брндушића: Саће по пројекту пчеле, у часопису Пчелар бр. 5/2002

године, стр. 218. СПОС Београд. Проверите и сами (оставите простор изнад медишта 5 до 10цм без саћа) па ћете се уверити.

Висина 4 наставка по 20цм је 80цм. Визуелно и практично гледано саће у кошници је благо испресецано сатоношама од 10мм и доњим лествицама од 6мм тј. пресецима од 26мм

Мед се увек групише на мањој површини где брже зри у условима идеалне вентилације.

Капацитет једног наставка је од 18 до 21 килограм меда.

Капацитет кошнице је око 64.000 пчела, а по потреби се може и повећати.

Због стабилне количине легла, пчелиње друштво је отпорније на болести и вирусе, а пчелињи животни век је продужен, тј. враћен је на нормалан природан ниво.

Пчеле директно прелазе са сваког рама на било који, тј. сваки у наредном наставку, чиме се омогућује се омогућује идеалан саобраћај и идеална вентилација у кошници што смањује ројевни нагон.

Човек приближен пчелињој заједници:

Наставци су лакши за 50% од ЛР наставака, а још и краћи, па су дупло лакши за човека. А човек је и жена, која са овом кошницом може лако да манипулише, као деца и старији пчелари, који су пресрећни са новом кошницом. А и ми средњих година, немамо снаге за бацање и за коју годину нећемо бити средњих година. Деца и омладина се лакше одлучују на пчеларење, јер нема подизања тешких наставака од 35 или 40 килограма, него 2 или 3 пута по 20 до 25 килограма.

После више меда и лакшег рада прошириваћемо пчелињаке.

Сва друштва презимљавају и у пролеће се брзо развијају.

Смањен ројевни нагон на минумум, због стабилне количине легла (40.000 - 45.000 ћелија), идеалне старосне структуре пчелињег друштва (више генерација пчела, тј. мали постотак најмлађих пчела које су покретачи ројевног нагона) и идеалне величине плодишта саћа око 120 дцм2 (као 14 ЛР рамова), али квадратног облика.

Због идеалне микро климе пчеле су мирније и мање убадају.

Кошнице су стабилне и сигурне на ударе ветра за разлику од неких деветорамних или осморамних кошница које да би задовољиле недостатак за саћем проширују се у за њих погубну висину.

Смањен број радних захвата у пролеће и непотребних отварања кошница ако се друштва зазиме на 3 наставка. Исто и током лета када се ради више са наставцима, а мање са рамовима појединачно.

Димензије

Спољне мере наставака су 414x414x200мм, а унутрашње 374x374x200мм, док је жичана подњача спољне мере 414x414x80мм, а хранилица 414x414x60мм са истим унутрашњим простором за сируп као и за вентилацију 144x374x55мм. Кров је спољне мере 470x470x100мм, а рамови: сатоноша 392x26x10мм, бочне 190x36x8мм и доње 360x16-26x6мм. Осим рамова сви саставни делови се склапају са даскама 20мм. Ова кошница због својих конструктивних решења има јединствен рам чија је дужина једнака ширини 10 рамова, а истовремено и висина саћа у раму једнака је половини дужине или ширине 10 рамова. Та висина рама у складу са идејом комплетног проналаска омогућује стварање праве замишљене ваздушне коцке испод хранилице у 2 или две ваздушне коцке у 4 укрштена наставка, а истовремено одредила је и висину наставака од 200мм.

То је једина кошница са десеторамним наставцима на свету која пчелама омогућава измену пчела из улица у клубету током зиме чиме се побољшава квалитет зимовања и смањује уимско угинуће (проценат угинулих пчела у заједници.) Пчеларење са Родном Војом је лакше, једноставније и сигурније.

Она аматера-пчелара почетника за врло кратко време претвара у успешног пчелара с не упоредиво бољим резултатима у односу на старе искусне пчеларе који пчеларе са другим врстама кошница ( наравно на истој паши).

Горе наведено је потврђено у пракси током 7 последњих година на пчелињацима аутора где тренутно има више од 200 кошница и многим другим пчелињацима где се пчелари са овим типом кошница.

Све ово чини радост и задовољство у пчеларењу са новом кошницом која је са својим нацртима објављена у ченеви и свим институтима света за интелектуалну својину под шифром ВО 02/076194 А1 са интернационалним испитивачким извештајем. Датум интернационалне објаве је 3. 10. 2002. године.

Европски патентни завод у Рејсвику у Холандији нову кошницу Родна Воја води под шифром ПЦТ/ЈУ 01/00024 а у Југославији се води од 26. 03. 2001. године под заштитом и шифром П.227/01. Нова кошница је на међународној излозби иновација и проналазака добила сребрну медаљу и друго место.

ПРЕЛАЗ НАСТАВАК

Ово је још једно неопходно решење на путу ка савременом и рентабилном пчеларењу. Прелаз наставак нам омогућава да са лакоћом са старе технологије пређемо на нову тј. са ЛР, Фарарове и ДБ десеторамне кошнице пређемо на нову РВ кошницу. Он се поставља на поменуте кошнице а прилагођен је тако да у њега попреко стане 12 рамова Родне Воје.

СЕЗОНСКИ РАДОВИ У ПЧЕЛИЊАКУ

Зоран Станимировић*, Драган Ћирковић**

*Факултет ветеринарске медицине, Београд,

Пчелари углавном сматрају да је почетак припрема пчелињих заједница за зимовање уједно и почетак припреме за следећу пчеларску годину. Мишљења су да је то крај летње паше, односно почетак августа. Међутим, има и пчелара који не деле овакво мишљење, који припреме за следећу пчеларску годину никад нису утврђивали према календару, већ према развоју пчелињих заједница, што углавном зависи од временских прилика и услова паше, па се припремни радови морају ускладити са стално променљивим еколошким односима и условима у окружењу. Кад пчелиња заједница половином године заврши свој развојни циклус и постигне биолошки максимум, следи њен природни пад у развоју. Матица постепено смањује легло, а радилице смештају вишкове меда са страна и изнад легла, што је последица инстинкта пчела у њиховој припреми за зимовање. Међутим, у моменту када пчелиња заједница постигне биолошки максимум, значи пре него што почне пад развоја пчелињег друштва, пчелар је дужан да тачно одређеним поступцима одржи пчеле у пуном радном расположењу и снази, јер од тога не зависи само коришћење летњих и јесењих паша већ и зимовање пчела и успешан пролећни развој. Свакако да овај развој зависи од старости матице, довољне залихе хране (меда и полена), здравственог стања и бројности младих зимских пчела, што је условљено стањем легла у претходном летњем периоду. Све ово је јако повезано, па зато прве припреме за следећу пчеларску сезону треба почети врло рано, одмах после биолошког максимума пчелиње заједнице у јуну. На тај начин се пчелињим заједницама не допушта пад развоја - напротив, ројењем, заменом матица и сеобом на интензивне или подражајне паше одржава се врло висок интензитет развоја и радно расположење. Зато је неопходно пчеле селити на ливадску пашу и испашу багремаца или кестена, јер су то изузетно добре развојне и поленске паше погодне за стварање резерве квалитетног полена за најранији пролећни развој. Полен пчеле депонују у саће ближе леглу, код првог наставка који треба покрити матичном решетком, а касније га пребацити изнад плодишта и матичне решетке да би га пчеле

залиле медом. Други начин којим се може обезбедити довољна резерва полена је јесење припајање нуклеуса основним заједницама или спајање двоматичних заједница у једноматичне.

При двоматичном пчеларењу јунским увођењем младе матице пчелиња заједница улази у форму и интензивнији развој, док прошлогодишња матица служи као помоћна. Обе матице у оптималном периоду полажу максималан број јаја, из којих се ствара врло снажна заједница, спремна да интензивну јулску пашу сунцокрета искористи до максимума. Под утицајем обилне јулске паше ове матице одржавају висок развој заједнице у којој је легло све време добро храњено, а младе пчеле веома виталне. Тако се однегује велики број здравих и виталних зимских пчела, способних да без већих тешкоћа поднесу све неповољне услове зимског периода. Према томе, сви радови у јуну и коришћење интензивне јулске сунцокретове паше су подређени добијању високих приноса меда, али и припремама заједница за зимски и пролећни период. Без коришћења јунске и јулске паше долази до пада у развоју легла, док би подражајно храњење пчела средином августа (што предлажу неки стручњаци) дало половичне резултате, због смањења интензитета полагања јајних ћелија матице. У недостатку јулске паше, подражајно храњење треба почети пре него што се смањи обим легла, али ако до смањења легла и дође, матица га неће више проширивати, јер јој пчеле наше расе то неће омогућити, због свог инстинкта да храну почну складиштити око легла и у легло спремајући се за зимовање. Пошто се на овај начин јулском пашом код матица одржава висок интензитет полагања јаја, а истовремено и радно расположење пчелиње заједнице, неопходно је у даљем периоду сељењем на августовске паше (бели босиљак и мента) овај радни и развојни темпо пчела одржавати. Уколико нема природне

паше, активност матица се може одржати прихраном сирупом и поленом, што ће омогућити довољно продужење периода полагања јаја матице и добро презимљавање целог друштва. На овај начин се обезбеђује да пчелиња заједница бројчано масовна и са великим виталним потенцијалом пчела уђе у зиму. Према томе, са припремом пчелињих заједница за наредну годину мора се започети врло рано, већ у јуну, и то најпре заменом матице.

Крајем јула, после врцање меда, пчелама у кошници треба обезбедити минималну залиху до 15 кг меда и 2-3 оквира полена, уз вођење рачуна да се пчелињем друштву остави довољно слободног простора, тј. да се не блокира легло (код Фарарове кошнице довољна су 4 плодишна наставка). Осим тога, већ почетком августа, одмах после скидања медних наставака, пчеле треба ослободити од варое, а уколико немају довољну залиху хране, прихрана се мора обавити најкасније у првој половини септембра. Касније прихрањивање доноси више штете него користи, јер неговање касног легла исцрпљује пчеле које ће зимовати, а уколико није обављена замена матице, старе матице већ крајем септембра престају са лежењем те прихрана нема ефекта. Код подражајне прихране или допуне залиха хране за зиму предност треба дати природној храни пчела, тј. меду. Ако се избегава

прихрана природним медом, због могућности појаве и ширења пчелињих болести или због високе цене меда, веома добра замена је, а и добре резултате даје вештачки мед или сируп од инвертног шећера оплемењен поленом и витаминима. Прихрањивање сувим шећером треба кад год је могуће избегавати, јер сувише исцрпљује пчеле. Неопходно је истаћи да стимулативна течна прихрана пчела у јесен, посебно разблаженим медом, ако нема паше, може изазвати грабеж, а истовремено изискује и додатно радно ангажовање. Овај проблем је решен пчеларењем са ДБ, ЛР и Фареровим кошницама, где неки пчелари користе један наставак са што више отворених медних ћелија из последње паше као магацин хране. Овај наставак се ставља на подњачу, а преко њега се полажу наставци са леглом, па се на тај начин преношењем меда одоздо нагоре ствара привидна паша, која даје исте резултате као природна паша или континуирано подражајно храњење пчела.

У септембру је неопходно обавити спајање нуклеуса и слабо развијених заједница са средње јаким, што је веома корисно, јер се уклањањем слабих заједница истовремено обавља селекција пчелињих друштава на пчелињаку, а средње јаке пчелиње заједнице додатком пчела и легла од слабих друштава постају снажније, са много већим залихама хране (меда и полена). Крајем септембра треба извршити кратак преглед, оцену и евиденцију стања пчелињих друштава, чиме су припреме за зимовање углавном завршене. Након престанка легла, за време топлог и сунчаног дана, приступа се једнократном третирању пчела против варое, затим из наставака треба уклонити крајње оквире ради сужавања плодишта и боље аерације кошнице, уз истовремено затварање или сужавање лета а у циљу спречавања мишева и других штеточина да продру у кошницу. Пчелама не треба давати ни „зимске погаче” ни антибиотике, под условом да је све остало урађено како треба, јер су пчелама од тада потребни само заштита од ветра, доста чистог ваздуха и мир.

Заштита од ветра је готово неопходна, јер хладни и снажни удари ветра продиру кроз лето и пукотине незаштићене кошнице и нагло расхлађују зимско клубе, које нема способност брзе и адекватне реакције у кратком периоду, па је надокнада изгубљене топлоте слаба и спора, што може имати и фатални исход по друштво. Осим тога ветрови, посебно источни, могу кроз отворе кошнице нанети снег који каснијим топљењем ствара велику влажност, неповољно утичући на нормално зимовање пчела. Због тога, уколико пчелињак нема природне заштите од ветра, кошнице треба заштитити појединачно, на пример обавијањем терпапиром, како то раде пчелари у Канади.

Пчелама пријају зимски топли сунчеви зраци, па лета кошнице треба окренути југу или југозападу, ради дефекације. Пчеле у клубету релативно добро и лако подносе велику хладноћу. Зато утопљавању кошнице не треба придавати велику важност, али га ни потцењивати не треба, већ је неопходно обавити добру изолацију кошнице. Изолациони материјал (хартију или стиропор) неопходно је поставити преко унутрашњег покривача да успори расхлађивање топлог и влажног ваздушног омотача око пчелињег гнезда, да га апсорбује, или пропусти ван кошнице, пре него што се кондензује у простору око клубета

пчела и тако га учини још хладнијим. Влага која се ствара кондензацијом паре је велика опасност за узимљену пчелињу заједницу. Због тога је неопходно да у горњем делу кошнице постоји мањи

отвор кроз који ће пара излазити ван кошнице. У савременом пчеларству за зимску аерацију кошнице најчешће се користи нормално отворено веће доње и мање горње лето. Уколико је пчелињак постављен у долинама поред река, где је влажност спољашњег ваздуха посебно повећана, уместо горњег лета, боље је одвод паре из кошнице регулисати кроз збег преко хигроскопног изолационог материјала (хартија односно новине). Међутим, јако проветравање или прекомерно утопљавање, у нашим климатским условима немају ваљано оправдање, јер, ако је пчелар у лето и у јесен на време урадио све како је наведено, а у току зиме је обезбедио мир на пчелињаку, сигурно ће таква пчелиња друштва добро и презимети, те ће у рано пролеће при првој контроли бити здрава, витална и снажна, способна да се уз минималну помоћ пчелара максимално развију и остваре високе приносе.

Зимовање пчела обухвата два периода: период зимовања у клубету без легла, кад пчеле одржавају просечну температуру око 21º Ц, и период зимовања пчела у клубету са гајеним леглом, када температура мора имати просечну вредност 34 до 35º Ц. Овај други период настаје кад дани одужају (већ у јануару) и најкритичнији је у развоју пчелиње заједнице, јер током њега у најтежим условима почиње нов живот. Колико ће пчелиња заједница бити у могућности да одржи константну температуру за развој првог јануарског легла, зависи пре свега од снаге пчелиње заједнице и резерве хране, и баш у овом периоду до посебног изражаја долазе значај и квалитет природног меда и полена за презимљавање и развој зимског легла у односу на друге облике хране. Наиме, пчеле храњене у јесен шећерним сирупом, у току зиме су принуђене да своје ново потомство хране шећерном храном, која се по садржини знатно разликује од природног меда, па су тако одгајене младе пчеле мање способне од пчела одгајених на природном меду, а самим тим и мање рентабилне. Због тога треба избегавати јесењу прихрану пчела шећерним сирупом, а поготову додавање шећерних погача са појавом првог легла, јер пчеле не треба оптерећивати још и прерадом сахарозе у периоду који је иначе за њих најтежи. Међутим, давање медно-шећерне погаче са поленом има економско оправдање уколико у кошници нема довољно резерви природног полена. Постоје бројне замене за полен које користе многи пчелари, али за успешну економски исплатљиву и биолошки здраву пчеларску производњу (здраву и за човека и за пчелињу заједницу), данас се у свету прибегава природној пчелињој храни (мед-полен). Међутим, то не значи да пчеле при крају зиме и у рано пролеће не треба хранити. Напротив, некад је то неопходно (нпр. ако су заједнице пчела ушле у зиму са малом залихом хране), па је тада нужно са појавом првог легла додати медно-шећерну, а још боље медно-поленску погачу састављену од меда и шећера у праху уз додатак полена, квасца и одговарајуће количине витамина. ^ак и са отопљавањем и првим излетима пчела, када почну уносити прве количине свежег полена, повремена

прихрана ретким сирупом од инвертованог шећера (30-40% шећера) обогаћеним са 1%-ним поленом у мањим оброцима врло је корисна. Тако се, поред стимулације развоја легла и попуњавања утрошене резерве хране, пчелама обезбеђује и неопходна вода, па мање пчела страда на хладним појилиштима, што је у то време врло значајно, нарочито са аспекта очувања оптималног броја пчела у друштву. Да ли је таква прихрана економски оправдана, зависи од величине и удаљености пчелињака. У светској литератури се препоручује одржавање активности пчела ротирањем плодишта за 180º и постављањем магацина хране испод плодишта. Међутим, све ове активности на прихрани пчела имају мале ефекте уколико пчелиња заједница нема минимум резерве хране, тј. 10-15 кг. Када та резерва постоји, стимулативна прихрана у повољним временским условима код малих заједница даје осетно побољшање, док је код јачих, које у рано пролеће заузимају 8 до 10 „улица”, ефекат нешто мање уочљив, јер такве заједнице, уколико имају довољно меда и полена, добро се развијају и без стимулације. Због тога се пчеларима препоручује јесење спајање слабих заједница са јачим, уз обезбеђење довољних резерви хране, јер са снажним заједницама има мање посла, а економски ефекат је већи. Овим се свакако не негира позитивни ефекат раног стимулативног храњења, али ипак је најбоље пролећно прихрањивање и добра јесења паша.

Убрзан пролећни развој легла свакако да зависи од дотока нектара, односно количине додатог сирупа у кошници. У време кад пчеле не излећу на пашу, када нема додавања сирупа или друге стимулативне прихране, површина под леглом се смањује. Стимулативном прихраном, посебно медним сирупом и поленом, подстиче се рад пчелињих заједница, што резултира интензивним развојем и квалитетом исхране

легла. Заједнице се равномерно развијају, а да при томе много не зависе од временских услова. Код таквих заједница постоји уравнотежен однос свих узраста пчела, што им омогућава да лакше обављају све активности, а самим тим остваре и високе приносе. Тиме је постигнута економичност пчелињака, али углавном за пчелара аматера, који на свом пчелињаку пре свега налази задовољство и одмор, а тек потом од пчела очекује приход. Овакво опслуживање пчела може се обављати само на малом пчелињаку, у близини места становања пчелара.

За пчелара коме је пчеларство основно занимање, наведени приступ развоју пчела није погодан због великог броја кошница, па ће он применити друге методе интензивног развоја, које су аматеру често неприхватљиве. Професионални пчелар ће одустати од посла да погачама спасава слабе заједнице од глади или да им сипајући сируп улива снагу. За пчелара професионалца је економичније да на пчелињаку држи само снажне заједнице са довољним залихама меда и полена. Захваљујући томе, он ће са много мање рада, на пример користећи магацин хране, постићи већи економски учинак по једној кошници него аматер својом методом интензивне прихране пчела разним стимулативним средствима.

Раном пролећном развоју пчела пчелари прилазе на различите начине са мање или више успеха, али сви би требало да се придржавају основних правила:

- У плодишту је неопходно обезбедити топло и правилно изграђено саће, са минимално 15 кг меда и 1-2 оквира полена.

- Преко горњег унутрашњег покривача потребно је поставити топлотну изолацију, уз истовремено постојање мањег отвора за одвод сувише влажног ваздуха.

- Неопходно је избегавати свако беспотребно и без оправданог разлога отварање кошница, нарочито при ниским температурама.

- Не треба цепати компактност легла.

- Потребно је наћи најпогоднији и економски оправдан начин за интензивнији развој легла уз оптималну исхрану у повољним микроклиматским условима.

- Максималан развој пчелињег друштва треба усклађивати са познатим природним показатељима, који нам помажу у прогнозирању почетка главне паше.

- Неопходно је поставити хигијенско појило и применити превентивне мере у циљу одржавања доброг здравља пчела.

Први послови на пчелињаку које треба обавити у рано пролеће су: постављање појила, „очитавање”, чишћење и дезинфекција подњача, постављање антиварозних трака и санирање обезматичених друштава. Уколико се запазе знакови обољења, треба прикупити узорке и однети на лабораторијску анализу. Ако на пчелињаку нема оболелих заједница, пчелама не треба давати никакве лекове као превентиву, а нарочити не антибиотике, јер се пчеле не могу „вакцинисати”, а свако превентивно давање антибиотика, чије деловање има продужено дејство, може имати врло негативне последице на здравље људи. Много је боље да се уместо непотребних и штетних антибиотика пчелама даје здрава храна, природни цветни мед и полен, а за јачање имунитета у одређеној дози комплекс витамина уз обезбеђење потребних хигијенских услова Међутим, неки стручњаци ипак препоручују и превентивну заштиту пчела од болести применом масних погача са антибиотицима (Кулинчевић). По њима у масним погачама антибиотици су стабилни, па је опасност од уношења антибиотика и његових резидуа у мед мања. За готово све болести пчелињих заједница, заразне и оне које то нису, један од битнијих узрока је неправилан, нехигијенски, нестручан или неблаговремен рад са пчелама, што произилази из недовољног познавања живота и рада пчела.

Многе незаразне болести и узроци страдања пчелињих заједница - тровање пестицидима, грабеж, гладовање, сувишна влага, прехлада легла, угушење, као и непријатељи пчела, восков мољац, мрави, осе, мишеви и птице могу се правилним радом и превентивним мерама потпуно елиминисати.

Заразне болести (нозема, кречно легло, америчка и европска трулеж, као и друге, економски мање штетне) врло ретко или никако се не појављују уколико пчелар предузме сталне превентивне мере:

- Општа хигијена пчеларења: лична хигијена, хигијена одеће, хигијена пчелињака и околине, хигијена кошница, а посебно хигијена подњаче, појилица и хранилица, као и свега другог што спада у пчеларски инвентар.

- Правилан рад са пчелама у току године, при чему посебну пажњу треба посветити правилној припреми и узимљавању пчелињих заједница, јер су слабо зазимљене пчеле мање отпорне на већину заразних и незаразних болести пчела и њиховог легла.

Због тога на пчелињаку у току целе године, у склопу савремене технологије пчеларења, кроз редован пчеларски рад треба примењивати све потребне превентивне мере. Пре свега предузимају се мере против уношења заразе, а истовремено онемогућава се стварање услова који потпомажу појаву и ширење заразних болести пчела. Тако, на пример, најбитније превентивне мере које се спроводе у пчелињаку у циљу спречавања појаве ноземозе пчела су: блокирање уласка ове болести у пчелињак постављањем хигијенског појила, као и отклањањем узрока и спречавањем појаве грабежа и налета пчела. Као битну превентивну меру треба истаћи и значај производње здравих матица у здравим друштвима, благовремену замену саћа и непозајмљивање пчеларског прибора и инвентара.

Припрема пчелињака за багремову пашу. Рана багремова паша у нижим пределима почиње око 6. маја, а десетак дана касније у брдско-планинском подручју. Оптимални период развоја пчелињих заједница за рану пашу је од 15. марта до 20. априла, односно до 1. маја за каснију багремову пашу, те у овом периоду треба интензивирати развој пчелињег легла. На пример, познато је да од 15. марта до 4. априла матица полаже дневно преко 500 јаја, а од 4. априла до 25. априла чак до 1000 јаја дневно, тако да ће пчелиња заједница за рану багремову пашу имати око 30.000 сабирачица. Међутим, тај број није довољан за добијање високих приноса и коришћење интензивне багремове паше, па због тога пчелари покушавају на разне начине да постигну већу бројност сабирачица у једној кошници у односу на кућевне пчеле. Већина сматра да додавањем хране у разним облицима и садржајима, у оптималном периоду, могу нагло повећати обим легла и тако обезбедити већи број излетница за пашу, што је делимично и тачно. Међутим, прихрана може помоћи само ако је усклађена са биологијом пчеле и временско-климатским условима. Прихраном форсиран развој у оптималном периоду за багремову пашу је пожељан, али захтева пуно рада, а и несугуран је, јер много зависи од временских прилика. Међутим, ма колико прихраном успели да интензивирамо развој заједнице у оптималном периоду, снага такве једноматичне заједнице није довољна да у потпуности искористи кратку и богату пашу каква је багремова. Због тога за стварање суперзаједница треба предвидети и друге могућности, као што су: двоматично и двојно пчеларење,

коришћење помоћних друштава, или коришћење налета пчела. Свака од ових могућности заједно са интензивирањем развоја пчелињег легла, одржавањем доброг радног расположења заједнице и обезбеђењем ближе паше, простране кошнице, доста резервног изграђеног саћа, добре вентилације, благовременог додавања наставака, контроле уноса, неузнемиравања пчела у раду, евентуалног проширивања међурамног простора и још много тога, доприноси максималном искоришћавању обилног медења багрема уз сигурно постизање високих приноса.

Багрем као наша најмедоноснија биљка цвета (меди) десетак дана, али због различитих микроеколошких услова на одређеним локалитетима може цветати и дуже, па се сеобом пчела могу користити две, а понекад и три багремове паше. Међутим, шта ако због временских или других неповољних услова медење багрема изостане?! У том случају треба само изменити план рада и, уместо врцања меда, кошнице треба селити на другу пашу или одмах приступити разројавању заједница, производњи младих и замени старих матица, а све у циљу одржавања пуног радног расположења и оспособљавања заједница за коришћење летњих паша, јер једна неискоришћена паша не значи неуспех те пчеларске године.

У склопу савремене технологије пчеларења производња младих проверених матица је битан процес коме треба посветити посебну пажњу, јер је квалитетна матица један од основних фактора рационалног пчеларства. Стога на пчелињаку треба обављати масовну селекцију и увек имати заједнице са посебно добрим производним особинама, или у друштва укључивати матице провереног квалитета

специјализованих центара за производњу квалитетног пчеларског репродукционог материјала. Када се обезбеди млада и проверена матица са малом заједницом, до доброг роја је само један корак, тј. потребно је само обавити поделу основне заједнице на два дела па обезматиченом делу додати нуклеус са провереном младом матицом. Једноставно, али врло ефикасно и економично. У ројевном периоду, уколико се код неких заједница појаве знаци природног ројења, ројевни потенцијал контролом и усмеравањем треба искористити за добијање две нове заједнице. У таквим случајевима добро може да послужи обична преградна даска, али су практичније разделна Снелгровљева противројевна и класична енглеска противројевна метода.

Летња паша подразумева цветање свих медоноша од почетка јуна до краја августа (багремац, ливаде, кестен, липа, сунцокрет, бели босиљак и разно коровско биље), али значајнији принос омогућују ливадска, липова и сунцокретова паша. Припрема заједница за коришћење ових паша није иста, јер свака од њих има одређене карактеристике: почетак и трајање цветања, интензитет лучења нектара, различите временске, географске и климатске услове. Међутим, у сваком случају увек важи опште правило: две заједнице посебно - више легла, две заједнице заједно - више легла и меда.

Од свих поменутих летњих паша свакако је сунцокретова главна и најсигурнија летња паша, на којој се могу постићи високи приноси врцаног меда. Сунцокретова паша је дуготрајна интензивна паша, која захтева изузетно спремне и снажне пчелиње заједнице, богате не само радилицама већ и леглом свих стадијума старости, из којег ће се континуирано лећи велики број младих пчела, које треба да замене старе и исцрпљене излетнице, али и да однегују виталну пчелу која ће ући у период зимовања. Да би се то постигло, неопходно је у току оптималног периода, које је за сунцокретову пашу од 10. маја (почетак цветања багрема) до 1. јула (почетак цветања сунцокрета), у кошници створити услове за максималан развој легла. У овом периоду, то је релативно лако јер су заједнице развијене, температура повољна, а у природи има и нектарске и поленове паше од багрема, багремца, купине, малине, кестена, ливаде или липе итд. Да бисмо пчеле усмерили у жељеном правцу, тј. да однегују што више легала од почетка цветања багрема, матици треба оставити два плодишна наставка. Овакав начин рада, можда, иде на штету приноса од багрема, али се то вишеструко исплати каснијим већим уносом на паши сунцокрета. Већ по прецветавању багрема треба поседовати прву серију најранијих спарених матица, а да би се снажне заједнице после багремове паше одржале у пуном радном расположењу, једноставно их треба поделити и плодишном делу без матице додати младу проверену матицу. Од тада у кошници раде два одгајивачка центра, чије матице полажу велики број јаја, а ливадска или кестенова паша чине овај развој још бурнијим, тако да јаче заједнице на липи (ако меди) могу донети солидан вишак меда за врцање. На пашу сунцокрета треба селити овако припремљене двоматичне заједнице. Таквим производним заједницама предвођеним двема матицама, са доста легала и много излетница од обе матице, треба само обезбедити оптималну количину празног изграђеног саћа, а за све остало се побринула биологија пчеле.

Медне резерве пчелиње заједнице у току активне сезоне паше увек би требало да буду око 15 кг. Крајем јула и почетком августа, после врцања меда са главне летње паше, медна резерва би требало да буде око 15 до 18 кг. То је мед који су пчеле у току јулске паше сместиле изнад и око легла у плодиште, одакле по правилу не треба вадити мед. Врло су ретке године кад пчеле са летњих паша не скупе себи наведену резерву меда. Уколико из било ког разлога меда буде мање, разлику до 25 кг (за снажну заједницу) треба на време надокнадити.

Поред меда, довољна резерва полена од 2-3 оквира је изузетно важна, односно неопходна за нормалан развој заједнице. Уколико почетком августа у кошници има довољно меда и полена, нису потребне никакве посебне припреме пчела за зимовање. Све припреме пчеле су уз правилно усмеравање и рад пчелара саме обавиле на време, током лета. Оне боље од човека знају како да уреде свој стан. А пчелару преостаје само да крајем августа уклањањем матичне решетке двоматичне заједнице сведе на једноматичне. Тако удружене две заједнице чине снажно, витално пчелиње друштво које, ослобођено варое, са

довољном залихом меда и полена, гарантује успешно зимовање, добар рани развој и високе приносе у наредној години.

ЈАНУАР

•Обезбедити мир на пчелињаку;

•Обилазити пчелињак и видети да ли је стање нормално;

•Кад почне отапање снега треба очистити лета да не би дошло до замрзавања и угушења пчела:

•Ако наступи неки леп и топао дан и пчеле почну да излазе на прочисни излет, тада испред кошница треба ставити сламу, кукурузовину, картонску хартију или други суви материјал, како пчеле не би падале на снег и страдале;

•Заштитити пчелињак од птица: жуна, детлић, сеница и др.

•Помоћи пчелиња друштва која немају довољну количину хране.

ФЕБРУАР

•Обезбедити мир на пчелињаку;

•Не дозволити замрзавање снега на лету;

•Контролисати здравствено стање пчела;

•Процењивати јачину друштва на основу излета пчела на лепом и топлом дану;

•Не отварати кошнице из чисте радозналости, већ само ако се за то укаже потреба;

•Пчелињим друштвима са недовољно хране помоћи додавањем хране (меда у саћу или погача).

•Спречити појаву грабежи;

•Очистити подњаче од прљавштине и угинулих пчела и дезинфиковати их на пламену - опаљивачем;

•Угинуле пчеле и осталу прљавштину са подњача спалити.

•Заменити утопљавајући материјал ако је овлажио;

•Друштва са трутовима санирати заменом старе матице младом из резерве или га припојити другом јаком друштву.

•Предузимати и друге мере за које се процени да су потребне.

МАРТ

•Извршити први пролећни преглед свих пчелињих друштава и утврдити: количину хране, здравствено стање, квалитет матице, количину и квалитет легла, квалитет саћа и друго;

•Отклонити недостатке утврдјене првим пролећним прегледом унетим у бележницу;

•Контролисати или спаљивати мртве пчеле и труње;

•Извршити пролећно третирање против варое;

•Предузети мере лечења ако се појави ноземоза код пчела;

•Почети са стимулативним прехрањивањем;

•У другој полобини месеца, ако је време топло и стабилно, почети са постепеним одзимљавањем

•Поставити и уредити хигијенско појило.

АПРИЛ

•Извршити детаљан преглед пчелињих друштава почетком месеца ако то није урадјено у другој половини марта;

•Пратити стање и развој својих пчела благовремено вршити проширење гнезда;

•Отклапати саће са старим медом у циљу ослобадјања простора и стимулисања матице за лежење;

•Одузимати оквире са вишком цветног праха за време цветања воћа и чувати га као резерву;

•Сакупљати цветни прах хватачима;

•Предузимати мере за одржавање радног расположења и спречавање појаве ројевног нагона;

•Уколико додје до прекида паше или погоршања временских прилика треба наставити стимулативно прихрањивање;

•Користити воћну пашу за изградњу новог саћа додавањем сатних основа;

•Спајати слаба друштва са јачим;

•Контролисти здравствено стање пчела и легла и по потреби предузимати одговарајуће мере;

•Спроводити биолошку борбу против варое употребом оквира градјевњака;

•Стално одржавати појило у исправном стању.

МАЈ

•Очување створеног радног расположења код пчела мерама којима се спречава појава ројевног нагона а то су:

а) добра вентилација

б) правовремено проширење простора у кошници

ц) замена старих матица младим

д) додавање сатних основа на изградњу

е) засенити оне кошнице које су и сувише изложене сунцу и

ф) код изразито јаких друштава одузимање и по неког рама са затвореним леглом и додавање

неком слабијем друштву а на место одузетог рама ставља се рам са сатном

основом

•Ако из неких разлога није у априлу извршено припајање слабих друштава јачим и изједначавање пчелињих друштава, то треба, без одлагања обавити одмах на почетку овог месеца;

•Чим забели саће у плодишту или забеле први цветови багрема треба почети са додавањем медишта;

•Широм отворити сва лета - доња и горња;

•Размацима оквира у медишту ради продубљења ћелија и онемогућавања матица да их залеже;

•Ограничавање рада матицама ради добијања већег приноса у меду;

•Додавање сатних основа на изградњу;

•Чим пчеле испуне преко половину додатог медишта одмах му треба додати следеће медиште;

•Не отварати кошнице у току дана да се не омета рад пчела.

ЈУН

•Скидање медишта и цедјење (центрифугирање) меда;

•При одузимању меда треба бити умерен и пчелама оставити најмање 10 кг јер "мед на меду рађа";

•Медишта скидати ујутру и исцедјена враћати увече;

•Не остављати мед да се охлади јер се теже центрифугира;

•Мед треба чувати у чистим судовима - хигијена меда;

•Одржавање пчелињих друштава у јаком стању и радном расположењу за наредне паше.

•Производња и замена матица;

•Умножавање пчелињих друштава;

•Стварање помоћних друштава и нуклеуса;

•Нега ројева;

•Обезбедјење и чување саћа са поклопљеним медом за зимску резерву;

•Конзервација полена у саћу за зиму;

•Проширење вентилације ако наступе високе температуре;

•Стимулативно прихрањивање сувим шећером;

•Одржавање појила у исправном стању;

•Третирање тимолом против варое;

•И даље користитиоквире грађевњаке за биолошко сузбијање варое.

ЈУЛ

•Заштита од високих температура;

а) стављање жичане мреже уместо унутрашњег покривача (мрачна вентилација);

б) где нема жичане мреже, уклонити унутрашњи покривач и ослободити пчелама слободан улаз у збег а унутрашњи покривач ставити преко збега;

ц) помицати горња тела уназад код ЛР и Фарарових кошница а медишта код Даданблатових, како би се отворио нови простор за проветравање;

д) ако су кошнице изложене сунцу треба их засенити стављањем сена или зелене траве преко кровова;

•Редовно контролисати исправност појила;

•Производња и замена матица;

•Стварање нових ројева (ројеви, помоћна друштва, нуклеуси, оплодњаци);

•Нега младих ројева;

•Заштита од појаве грабежи;

•Додавање шећера у кристалу ради прехрани пчела и стимулације матице;

•Предузимати мере против варое која у овом месецу достиже максимум у свом развоју;

•Сеоба пчела липову и сунцокретову пашу;

•Борба против оса и стршљенова.

АВГУСТ

•Детаљан преглед свих друштава ради утврдјивања:

а) здравствено стање пчела и легла,

б) квалитета матице и легла,

ц) квалитета саћа и

д) количине и квалитета хране.

•Заштита од високе температуре;

•Санирање ослабелих друштава;

•Сузбијање заразних болести пчела и легла (нозема, вароа, трулеж и др.)

•Нега ројева;

•Замена старих и неквалитетних матица младом и квалитетним; уклонити старо и неисправно саће из кошница;

•Распоредити саће у кошници на начин како пчелама највише одговара за нормалан рад и формирање зимског гнезда;

•Почети са интензивнијем прихрањивањем пчела како би се до краја месеца обезбедиле зимске резерве. Храну давати само у вече да се неби изазвао грабеж. Шећер у кристалу треба и даље давати;

•Заштита од осица и стршљанова;

•Заштита саћа од восковог мољца;

•Одржавање појила.

СЕПТЕМБАР

•Завршити евентуално пропуштене послове из августа;

•Утврдити количину хране у кошницама и хитно допунити залихе потребне за зиму;

•Наставити стимулативно прихрањивање;

•Наставити борбу са осама и стршљанима;

•Поставити чешљеве на лета кошница ради заштита од мишева;

•Заштити саће од восковог мољца,

•Припојити слаба друштва јаким ако су здрава;

•Контролисати исправност појила.

ОКТОБАР

•На почетку месеца обавити евентуално пропуштене послове из претходног месеца;

•Третирати пчеле против варое;

•Обноити и појачати постоља;

•Извршити поправке оштећених кровова;

•Фарбање кошница;

•Поправка ограде око пчелињака;

•Подесити кошнице тако да се вода слива преко лета напоље;

•Проверити ускладиштено саће да није нападнуто од мољца;

•Обезбедити мир на пчелињаку.

НОВЕМБАР

•Извршити утопљавање пчелињих друштава;

•Проверити као функционише вентилација;

•Заштитити пчеле од ветрова;

•Обезбедити мир на пчелињаку;

•Чистити лета од мртвих пчела;

•Проверити да ли су кошнице успешно заштићене од мишева и да ли у неку није ушао миш;

•Заштитити пчеле од птица, нарочито од жуна и детлића.

ДЕЦЕМБАР

•Повремено обилазити пчелињак и вршити проверу стања;

•Уклањати влажан снег и мртве пчеле са лета.

•Ако је снег растресит - није влажан - не треба га уклањати.

•Проверавати вентилацију и заштиту од мишева;

•Наставити заштиту од птица;

•Помоћу гуменог црева послушати звук пчела у клубету, проценити стање и по потреби указати помоћ;

•Сређивати и вршити поправке пчеларског прибора и алата.

ТЕХНОЛОГИЈА ПЧЕЛАРЕЊА

Под технологијом пчеларења подразумевамо скуп мера и поступака који се примењују на пчелињаку у циљу постизања што бољих производних резултата. Пошто се ова књига односи на биологију медоносне пчеле, о технологији пчеларства рећи ћемо само елементарне чињенице, без улажење у појединости, а неопходне за комплетирање слике о функционисању комплетне пчелиње заједнице.

Развојем науке и технологије направљени су значајни помаци и у технологији савременог пчеларства. Примене нових метода пчеларења допринеле су повећању производних резултата, али су делимично утицале и на живот целокупног пчелињег друштва. У циљу илустровања ове тврдње сетимо се само утицаја увођења готових основа саћа (драстично убрзање изградње гнезда) или увођења савремених типова кошница (могућност проширења гнезда, избегавање ројења итд.).

Успех у пчеларству и производњи пчелињих производа зависи од избора места за пчелињак, пчеларске опреме и прибора, квалитета пчела. тј. пчелињег друштва, и распореда кошница на пчелињаку.

ИЗБОР МЕСТА ЗА ПЧЕЛИЊАК

Приликом избора места за пчелињак треба водити рачуна о следећем:

- Место за пчелињак мора да буде заклоњено од јаких ветрова, јер јаки пролећни и јесењи, а нарочито зимски ветрови значајно утичу на нормалан живот и функционисање пчелиње заједнице.

- Место за пчелињак мора бити тако изабрано да пчелињак буде окренут према сунчаној страни, јер сунце има благотворни утицај на развој пчелињег друштва и његов опстанак, нарочито зими.

- Пчелињак треба поставити тако да се за време великих летњих дневних врућина, нарочито у периоду између 11 и 15 часова, кошнице нађу у хладовини дрвећа, јер ће у противном пчеле много више енергије и времена утрошити на расхлађивање кошнице него на друге активности, тако да ће и производни резултати бити слабији.

- Место за пчелињак никада не треба, у циљу бољег заклона од ветрова, постављати у непосредној близини зидова зграда без одговарајућег засенчења током дана, јер у

супротном услед дејства сунца и одбијања од зидова сунчевих зрака, нарочито у поподневним часовима, може доћи до срозавања младог саћа, његовог одвајања од рама и пада на подњачу или ослањања на други рам, што може имати штетне последице, нарочито ако пчелар ове хаварије на време не примети.

- Пчелињак никада не треба постављати у близини јако прометних саобраћајница или пешачких стаза (слика 87), јер пчелама смета узнемиравање, нарочито током презимљавања. Посебно је важно да пчелињак буде ограђен, како би се спречио приступ стоци, која може на разне начине да узнемирава пчеле, па је зато најбоље да пчелињак буде формиран у ограђеном воћњаку у којем су воћке ређе засађене, да је терен са погодним нагибом, у близини шуме или је на неким други начин заклоњен од деловања јаких ветрова.

- Место за пчелињак не сме да буде у близини ђубришта, рафинерија, складишта, пекаре и других објеката са непријатним и јаким мирисима. Такође, треба избегавати просторе пренасељене пчелињим друштвима других пчелара.

- При избору места пчелињака мора се водити рачуна о пчелињој паши, тако да у близини пчелињака, на максималној удаљености 1 до 2 км, има довољно разноврсне пчелиње паше, нарочито различито распоређене у погледу времена цветања, затим да има раноцветајућих биљака (врба, ива или друга рана паша), које обезбеђују довољно хране за рано пролећно развиће пчелињег друштва и његов опстанак до пристизања остале паше.

-Такође је битно да у близини пчелињака има текуће воде, која је нарочито неопходна у време интензивног пролећног развића легла. Међутим, није добро пчелињак подизати у близини великих река, јер се пчеле у њима даве током прелетања, нарочито при наступу јаких ветрова и олуја ако су претоварене нектаром и поленом. Зато је најпогодније пчелињак поставити на валовитом терену у подножју брежуљка, како би пчеле при лету ка паши летеле узбрдо, а при повратку са паше низбрдо.

Валовити терени су погодни и зато што обезбеђују континуирану продужену пашу, јер у пролеће најпре процвета биље у подножју, а затим како време одмиче и постаје топлије пристиже и паша у вишим деловима.

На крају, при одређивању места за пчелињак треба имати на уму и број планираних пчелињих друштава у будућности, јер

најбоље је да се почне са десетак друштава, а да се у перспективи према могућностима и потребама друштва умножавају. За особу којој је пчеларење успутно занимање, оптималан број кошница за пчеларење је преко 40, максимално до 100, што је у функцији броја чланова домаћинства који могу бити ангажовани на пчелињаку.

На пчелињаку треба избегавати збијени систем постављања кошница, јер такав систем отежава приступ и рад на појединим кошницама, осим тога отежава се оријентација пчела радилица и матице. Ако су кошнице сувише збијене, приликом рада на једној узнемирава се пчелиње друштво у суседним кошницама, затим пчеле радилице губе радно расположење, опада производња пчелињих производа, а често долази и до грабежа, нарочито при неправилном раду.

Распоређивање кошница по групама је најбољи систем пчеларења (слика 88). Групе треба да садрже три до пет кошница, које не треба да су у једном реду, већ у шах поретку, тј. прва група кошница треба да је постављена напред, а друга повучена мало уназад и тако редом. Растојање међу кошницама оптимално мора бити око 80 цм, а ако има довољно простора, препоручљиво је да растојање буде и веће, док размак између група кошница по дубини оптимално треба да износи три до четири метра. Међутим, ако се кошнице ипак морају поставити у једном реду, онда растојање између прве две кошнице треба да буде 80 цм, између друге и треће најмање један метар и тако редом. На овај начин се ипак елиминише монотонија линијског распореда и његове штетне последице по оријентацију, док је у циљу побољшавања оријентације пчела пожељно предњи део кошнице офарбати различитим бојама. Такође се препоручује избегавање заједничких постоља за кошнице, јер су непрактична, будући да се сваки потрес једне кошнице, путем заједничког постоља, преноси на остале. При постављању кошница на постоље треба водити рачуна да лета буду окренута према југу, југоистоку и ређе према југозападу. Такође, лето на кошницама не сме да буде ни сувише високо, ни сувише ниско, најбоље око 30 до 50 цм изнад земље. Врло је битно да кошнице буду благо нагнуте напред, према лету, да би вода приспела на било који начин у кошницу могла истећи, што је врло значајно за одржавање оптималне микроклиме у кошници.

Услов за успешно, рентабилно и продуктивно пчеларење је поседовање адекватне пчеларске опреме и прибора, а у том погледу је нарочито значајан правилан избор кошница, јер пчелар може савршено да познаје биологију медоносне пчеле, технологију и све најсавременије принципе пчеларења, али без адекватне кошнице не може постићи ни задовољавајуће резултате.

Током свог праисторијског развоја човек је најпре пљачкао пчелиња друштва, која је налазио по шупљинама дрвећа и стена.

Међутим, оног тренутка када је развио стрпљење у чекању да пчеле напуне саће медом, а истовремено почео да их штити и надгледа њихов рад, човек је постао пчелар.

Првобитна кошница је била цевастог изгледа, направљена од коре дрвета, која је са једне стране била затворена потпуним чепом, а са друге чепом са отвором, који је служио као лето. Овакве кошнице су биле раширене у старом свету (Африка, Европа, Азија), а људи су их вешали по дрвећу да би се у њих населили ројеви, док су пред прикупљање меда

пчеле истеривали димом. Касније су кошнице грађене и од другог материјала (блато, пруће, слама, даске), али су дуго задржале ваљкаст изглед, да би много касније добиле изглед правоугаоних посуда, које су постављане на земљу или неки подметач.

Пчеле су у својим природним стаништима, као и у плетарама, лепиле саће за зидове, тако да је оно било непокретно.

Временом је човек запазио да је непокретно саће нефункционално, тј. да прави сметње било у проучавању живота пчелињег друштва, било у вађењу пчелињих производа. Зато је настојао да реши овај проблем, те је открио систем покретног саћа. Најпре је конструисана изокренута плетара са покретним поклопцем за који су качене сатоноше са висећим саћем.

Овакве су кошнице употребљавали још стари Грци, а претпоставља се да су пореклом са Далеког истока.

Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века у пчеларству се почињу примењивати кошнице са покретним саћем, које су условиле употребу сасвим другачијих метода пчеларења него што је то изискивала дотадашња употреба вршкара или других врста кошница са непокретним саћем. Међутим, услов за револуцију у развоју пчеларске технологије и пчеларства уопште био је откриће принципа пчелињег простора (бее спаце), који је реализовао Л. Л. Лангстротх у САД 1853. године, да би нешто касније у Европи дошло до открића: поступка израде сатних основа (Мехринг, 1857), конструисања прве центрифуге за истресање меда (Хрушка, 1867), и разрађен је начин за масовну производњу матица пресађивањем ларви у почетке матичњака (Дулитле, 1881). Даљем напретку пчеларске технологије и пчеларства допринели су још многи други пчеларски посленици тог и каснијег времена, као што су Хубер, Јанша, –ерзон, Прокопович, као и познати предузимљиви пчелари Дадант и Рут, чије фирме још и данас постоје у САД. Сва ова открића заједно са открићем кошница са наставцима пружила су могућност пчелару да у потпуности располаже пчелињом заједницом, а пчеларство је претворено у праву индустрију са производњом по кошници која се раније није могла ни замислити. Данас широм света пчеларењем се бави преко 40 милиона људи, а годишње се од преко 50 милиона пчелињих друштава произведе више од 850 хиљада тона меда не рачунајући остале пчелиње производе (восак, полен, млеч, прополис и апитоксин).

Савремена кошница, која се данас користи у модерном економски рентабилном пчеларењу, мора да испуњава следеће

услове:

− да је пространа, али да је тако конструисана да се њен корисни простор може по потреби проширивати или сужавати,

− -да обезбеђује термичку стабилност, тј. да није подложна наглим температурним променама, штитећи пчелиње друштво зими од великих хладноћа и мразева, а лети од превеликих врућина,

− да не пропушта влагу у унутрашњост,

− да је подесна за селидбу, тј. да поседује делове за лако повезивање и причвршћивање појединих њених делова, као и да поседује ефикасан систем вентилације неопходан за нормалан живот пчелиње заједнице чак и када је и лето затворено,

− да је једноставне конструкције и практична за рад, тј. да се једноставно и лако може растављати, а да при томе не дође до оштећења и гњечења саћа и пчела,

− да поседује посебно плодиште, а посебно медиште, тако да приликом интервенција у кошници, на пример превентива антибиотицима или прихрањивање шећером или сирупом), разне резидуе (антибиотици и шећер) не би доспевали у мед,

− да су све кошнице грађене на исти начин, тако да се различити делови (рамови, наставци итд.) могу лако и без тешкоћа премештати из једне у другу кошницу,

− да свака кошница поседује збег. Збег је додатак квадратног или правоугаоног облика, грађен од четири дашчице дебљине, ширине и дужине као и спољне димензије доњих делова кошнице за коју је намењен. Са горње унутрашње стране збега је зарез (пет пута 15 мм) у који се ставља уоквирена поцинкована жичана мрежа са окцима око 3 мм. Са доње стране, у циљу бољег налегања збега на наставке кошнице, налази се оквир од четири летвице димензија 50 x 20 мм.Кошница која поседује збег има кров мало модификованих димензија, тј. дужи је и шири за око 20 до 30, а дубљи за 30 мм, са по две пакнице у угловима дебљине око 15 мм, како кров не би налегао на мрежу и спречавао слободну циркулацију ваздуха.

Основне улоге збега су:

− да током селидбе кошница прими извесни број пчела које би лепезањем елиминисале сувише топли и влажни ваздух, одржавајући тако оптималну микроклиму кошнице,

− да за време запрашивања и прскања пољопривредних култура или током дезинсекције против штетних инсеката омогући затварање кошнице до проласка опасности,

− да током касне јесени, зиме и раног пролећа прихвати материјал за утопљавање и адсорпцију сувишне влаге,

− да у свако доба омогући лако и једноставно прихрањивање пчела шећерним сирупом, сувим шећером, шећерним колачем са или без замене цветног праха, давање антибиотика и других лековитих материја.

Досадашња искуства из практичног пчеларења показала су да у кошницама са збегом пчелиње заједнице лакше презимљују, а у пролеће се брже развијају, тако да се може рећи да збег поспешује репродуктивне способности пчелињег друштва.

ТИПОВИ КОШНИЦА

Постоји више типова кошница, али све се могу сврстати у две групе:

− кошнице са непокретним саћем и

− кошнице са покретним саћем.

Кошнице са непокретним саћем су вршкаре или плетаре (трмке), представљају најпримитивнији тип кошница, које су у савременом пчеларењу све мање заступљене и једино се користе за прихватање и природну производњу ројева (слика 89).

Кошнице са покретним саћем су: Аж, полошке и настављаче.

Аж или лисњаче (слика 90 А и Б). Кошницу лисњачу конструисао је немачки учитељ Алберти 1873. године, а 1907. године на простор бивше Југославије пренео ју је словеначки пчелар А. жнидершич, па на овом простору лисњаче још називају и Албертижнидершичев пањ или, скраћено, Аж кошнице. Аж кошница није настављача, али у заједничком сандуку поседује раздвојено плодиште и медиште, по потреби су са два лета, с тим да је на медишту мање а на плодишту веће лето, док су рамови најчешће димензија 410 x 260 мм. Одликују се изузетно повољно решеним системом вентилације. Поседују девет, десет или једанаест рамова, веома су подесне за сеобу, али је рад са њима мало компликованији, нарочито ако је у питању преглед пчела. Веома су распрострањене у Словенији.

Полошке (слика 91). Полошке су много боље од вршкара, јер имају покретно саће, али су лошије од настављача јер им се корисни простор може ограничено модификовати, а осим тога не поседују одвојено плодиште и медиште.

Полошке су у виду обичних сандука, тако подешене да могу да приме 20 рамова димензија 420 x 270 мм. Као и Аж кошнице, тако и полошке нису настављаче, већ су им плодишта и медишта у истом простору кошнице.

Погодне су за селидбу, једноставне за рад, посебно за преглед и прихватање. Међутим, у односу на кошнице са наставцима, полошке имају доста мана. Наиме, простор у њима је

ограничен, а постојећи се тешко сужава када је потребно, јер матица за полагање јаја и радилице за смештај меда захтевају већи простор.

Нуклеуси. Представљају мале кошнице, величине око једне четвртине димензија нормалне кошнице. Поседују 4-6 рамова нормалне величине, а користе се при узгоју, тестирању и чувању резервне матице. Постоји више типова нуклеуса, међу којима нема битнијих разлика, али је у циљу лакшег рада пожељно да се користе нуклеуси са рамовима исте величине као код кошница заступљених на пчелињаку. У нуклеусу се може формирати и мало пчелиње друштво, које по потреби у њему може да презими.

Нуклеуси (слика 92) се најчешће праве од Дадан-Блатових кошница, које се преграде на два до четири самостална дела са својим летима. Преграде треба да додирују подњачу како се друштва не би мешала, а да би се по потреби два до три друштва могла спојити у једно, пошто се налазе у истој кошници. Ако се у једној кошници формирају четири нуклеуса, онда предње стране сваког нуклеуса треба обојити различитим бојама како би се пчеле радилице и матице лакше оријентисале и брже налазиле своје друштво при повратку са лета (матице са спаривања, радилице са паше). Нуклеуси добијени преградом Дадан—Блатових кошница се нарочито користе при производњи вештачких ројева.

Настављаче су кошнице које пружају најоптималније услове за развој пчелињих заједница и рентабилну пчеларску производњу.

Данас се за успешно пчеларење препоручује употреба кошница са наставцима, Постоји више типова ових кошница, али најчешће се примењују Дадан--Блатове, Лангстрот-Рутове и Фарарове кошнице.

Дадан-Блатова кошница (ДБ). Настала је у Америци, а у Европу су је пренели и модификовали Дадан и Блат, по којима је добила и назив. Овај тип кошнице поседује плодиште са једном преградном даском, једном поклопном даском и 12 оквира (рамова). Дужина сатоноше рама је 474 мм, ширина 25 мм, а дебљина 20 мм. Бочне летвице оквира су дужине 300, ширине 25 и дебљине 8 милиметара. Током сезоне се обично извади преградна даска и додаје 12 рамова, док се преко зиме у циљу што бољег утопљавања гнезда преградна даска поново убацује.

Дадан-Блатове кошнице (слика 93) поседују два до три, а некада и више полунаставака који служе као медишта. У полунаставцима сатоноша је дужине 474, широка 25 и дебела 20 мм, као и у плодишту. Истих димензија је и доња летвица рамова у медишним полунаставцима, док су им бочне летвице дужине 145, ширине 25, и дебљине 8 мм. Дадан-Блатове кошнице, обично, поседују и збег, те тада омогућавају високе производне резултате. Рад са овим типом кошница је врло једноставан, јер је приступ сваком делу кошнице лак, а поред тога јефтиније су у односу на друге типове кошница.

Лангстрот-Рутова кошница (ЛР). Лангстрот-Рутова кошница (слика 94) је кошница са наставцима, тј. поседује раздвојене наставке истих димензија, који могу бити плодишта и медишта. Оквири овог типа поседују сатоношу дужине 487, ширине 25 и дебљине 20 мм, бочна летвица је дужине 232, ширине 36 и дебљине 8 мм, док је доња летвица 450 мм дуга, 20 широка и 10 мм дебела.

Раније се овај тип кошнице употребљавао само са једним плодиштем, али је пракса показала да је то недовољно па се прешло на употребу два плодишта. Плодишта и медишта су раздвојена матичном решетком (Ханеманова решетка), тако да матица не улази у медишта, и посећују их само пчеле радилице које у његово саће одлажу нектар који ће бити инвертован у мед. Такође је временом уочено да матица радије борави у горњем него у доњем плодишту и да у њему углавном развија легло.

Међутим, касније је уведен принцип замене положаја горњег и доњег плодишта на сваких 10 до 15 дана, омогућујући тако равномерно развиће легла у доњем и горњем плодишту.

Лангстрот-Рутова кошница поседује лето на оба плодишта, али пошто је ово вишекорпусна кошница (кошница са више тела - наставака), добро би било да свако тело (свако плодиште и медиште) поседује отвор за излетање и улетање пчела. Овај тип кошнице је веома погодан за увођење механизације у рад са пчелама и у последње време све више се примењује како у светском тако и нашем пчеларству.

Фарарова кошница. Представља једну од најподеснијих кошница за интензивно, првенствено двоматично пчеларење. У нашој земљи овај тип кошнице није много распрострањен, користе га само они пчелари који су прешли на систем двоматичног пчеларства.

Фарарова кошница поседује плодиште од четири полунаставка са 12 ниских рамова сличних димензија као у Дадан-Блатовим кошницама. Ове кошнице представљају тип кошница за будућност, иако је данас њихова употреба у зачетку, али пружају низ погодности у односу на друге типове кошница, тј. наставци се пуне брже медом тако да се раније могу вадити, пружају могућност бржег и лакшег прегледа пчелињег друштва, омогућавају добро презимљавање итд.

ПЧЕЛАРСКИ ПРИБОР

За нормалан рад на пчелињаку неопходно је поседовати одговарајући пчеларски алат и прибор. Није препоручљиво позајмљивање пчеларског прибора, због могућности лаког преношења опасних пчелињих паразита и заразних болести.

Комплетан најнеопходнији пчеларски прибор чине:

- прибор за преглед пчела,

- прибор за прихрањивање пчела,

- прибор за учвршћивање појединих делова кошнице,

- прибор за одузимање и истресање меда,

- прибор за учвршћивање основа саћа,

- прибор за топљење и цеђење воска,

- помоћни пчеларски прибор.

Комплет прибора за преглед пчела чине: сандук за рад, димилица и материјал за сагоревање, пчеларски нож и пчеларска капа.

Сандук за рад. Пчелару на пчелињаку увек су потребни димилица са материјалом за сагоревање, пчеларски нож, капа, клешта, чекић, ексери, кавези за матице и др. Сав овај најнеопходнији алат и прибор држе се у посебном радном сандуку (слика 96), где се још може сместити и један оквир који се при прегледу вади напоље. Када се рам извади из кошнице и поставе у радни сандук, заштићен је од пчела, а онемогућено је и испадање матице ако се на њему случајно нашла. Сандук се прави од лесонита или танких дашчица, а унутрашњост му је подељена у три дела: први део служи за оквир, други одељак је намењен за суд са водом, восак и ексере, а трећи део је за алат (пчеларски нож, клешта, чекић, виљушке итд.). Дужина сандука се одређује према дужини рама, а ширина је од 20 до 22 цм. За ношење сандука уграђује се покретна ручица, док је са друге стране постављена кука за вешање димилице.

Пчеларска димилица (слика 97 А и Б). Служи за умиривање пчела димом при отварању кошнице. Постоји више различитих типова димилица, али при одабирању треба водити рачуна о томе да механизам за дување ваздуха у димилицу буде добар, да је цилиндар адекватне запремине, како би материјал за производњу дима при једном пуњењу трајао што дуже. Свакако, димилица не сме да буде гломазна и неподесна за рад, и обавезно мора да поседује решетку за спречавање изласка варница, смоластих материја и чађи из ње.

Материјал за сагоревање треба да буде такав да споро сагорева и производи дим који није много љут. У ову сврху најбоље је употребљавати сушене гљиве које расту на дрвећу (труд), труло дрво, старе крпе, кору дрвета и сл.

Пчеларски нож (слика 97 Ц, Д и Е). Представља неопходну алатку сваког пчелара. Направљен је од нерђајућег челика, са једне стране је прав и оштар, а са друге повијен скоро под правим углом. Служи за одвајање поклопне даске од тела кошнице, као и за раздвајање наставака тела кошнице једног од другог, затим за раздвајање рамова, скидање воска и прополиса са појединих делова кошнице, чишћење зидова и подњаче кошнице итд.

Пчеларска капа (слика 97 Ф и Г). Обавезни део пчеларског прибора који служи да заштити очи и остале осетљиве делове лица од убода агресивних пчела. Састоји се од шешира са широким ободом преко којег пада и прекрива лице густа танка мрежа (тил). [ешир је од белог материјала, док је тил од црног мрежастог материјала, зато што се кроз црни мрежасти тил боље види и не замагљује се вид. Мрежасти тил никада не треба да додирује лице и врат, јер једино тада ефикасно штити од убода пчела.

Комплет прибора за прихрањивање пчела укључује различите типове хранилица, посуђе за припремање смесе за прихрану, као и појилице за појење пчела.

Хранилице за прихрањивање пчела (слика 98) представљају неопходан део пчеларске опреме, нарочито током периода у којима се обавља обавезно прихрањивање пчелиње заједнице. Постоји више типова хранилица: Милерова хранилица, хранилица у виду валовчића, хранилица уграђена на поклопној дасци, хранилице од пластике са дрвеним решеткама које пливају у сирупу, хранилице у виду рама са саћем итд. Од свих наведених типова најбољом се у пракси показала хранилица уграђена на поклопној дасци или Милерова хранилица. Наиме, на средини поклопне даске уграђује се дрвени оквир који издваја простор за сипање сирупа, а на средини тог простора је отвор за вентилацију. Да би се спречило дављење пчела у сирупу, као и да пчеле не би ометале пчелара приликом сипања сирупа, отвор за вентилацију је поклопљен дрвеним поклопцем, који на својој горњој површини поседује жичану мрежу, док су са стране поклопца, на летвицама, избушени ситни отвори кроз које пролази сируп, тако да га пчеле несметано могу узимати, а да се не даве нити да сметају пчеларима током сипања хране. Преуређене

Милерове хранилице омогућавају, поред прихране пчела течном храном, још и храњење шећерним погачама и прикупљање прополиса.

Посуде за прављење сирупа. За справљање сирупа могу се користити било које чисте и дезинфиковане посуде, али је најбоље ако пчелар поседује посуде намењене искључиво за ову сврху. Ове посуде у исто време треба да служе и за наливање сирупа у хранилице, па је зато најбоље ако су у виду канти за поливање цвећа са сиском, што спречава просипање сирупа при сипању и тако онемогућава појаву грабежа.

Појило за пчеле је неопходан део пчеларске опреме, јер за сваки па и најмањи пчелињак неопходно је постојање здраве и чисте пијаће воде. Савремено пчеларење подразумева обавезно постојање појила на пчелињаку, јер то омогућава боље производне и економске резултате.

Комплет прибора за додавање и отпремање матица (слика 99). Да би се матице могле додавати пчелињим друштвима тамо где је то потребно, као и да би се матице могле додавати и отпремати на одредиште без икаквог ризика по њихов живот, конструисани су разни кавези. Комплет прибора за додавање и отпремање матица чине: жичана чахура, жичани кавез, кавези „поклапачи”, кавез за отпремање матица и матична решетка.

Жичани кавез се према Батлеровом систему изграђује од мрежасте жице са окцима дијаметра око 3 мм, има облик паралелопипеда и подсећа на кутију шибица, с тим да је висине 12, ширине 1 и дужине 3 цм. Један крај је затворен дрвеним зидом, а на другом крају је отвор. По убацивању матице у кавез отвор се затвара плутаним чепом или шећерно-медним , тестом.

Жичана чахура . Изграђује се од алуминијумске жице дебљине око 2 мм. На свом предњем делу поседује отвор за излаз матице, јер пчеле матичњак стављен у чахуру никада не руше одоздо. жичану чахуру која је жирастог облика одозго треба покрити плеханим поклопцем. жичана чахура служи за додавање матичњака у пчелиња друштва где се жели извршити замена матице.

Кавези „поклапачи” могу бити округли и четвртасти, мада су за рад прикладнији округли. Округли поклапачи поседују лимено тело ширине 1 цм, а пречника 4-5 цм, на које је залетована мрежаста жица. На лименом ободу се налазе три испуста или језичка који омогућавају чврсто стајање утиснутог кавеза на саћу. ^етвртасти поклапачи су димензија 10 x 9 цм и на себи као и округли носе мрежасту жицу са окцима дијаметра 3 мм.

Кавези за матице . Постоје различити типови ових кавеза: једни служе само за транспорт, други за додавање матица пчелињем друштву (Смитов кавез), трећи само за хватање матица. Свакако, најбољи су универзални, који служе за одвајање матица од пчела, за транспорт и додавање матица пчелињој заједници.

Кавез за отпремање матица изграђен је од липовог дрвета дужине 9, ширине 3 и висине 1,5 цм. На овако припремљеном дрвету избуше се три округле рупе пречника 2,5 цм, које се међу собом спојене. Две рупе служе да се у њима крећу матица и пчеле пратиље, а трећа се пуни шећерно-медним тестом за њихову исхрану током транспорта. Са обе дужне стране прорезан је жлеб дубок 2-3 мм и дужине 7 цм, који омогућава прилив свежег ваздуха. Целом дужином кавез се покрива танком мрежастом жицом или пластичном мрежом, а преко мреже се поставља картон или танка лесонитна плоча.

На картону се исписује адреса или потребно упутство. ^еоне стране кавеза избушене су на два места бургијом пречника 7-8 мм; кроз један отвор уносе се матица и пчеле пратиље, а кроз други храна. Отвор за дотурање хране се затвара картоном на којем пише „Не отварај”, док се отвор кроз који се ставља матица са пратилицама затвара перфорираним металним поклопчићем, како би пчеле у кавезу добијале ваздух. Коморица за храну пре сипања хране мора се парафинисати како би се одржавала оптимална влажност хране.

Матична, Ханеманова или Хофманова решетка (слика 100) део је пчеларске опреме намењене за ограничавање простора у коме се креће матица. Прави се од нерђајућег лима, жице или дрвета, с тим да су отвори решетке димензија 4,1 x 4,2 мм. Постоје матичне решетке различите по величини и облику, али све морају бити компатибилне са величином и обликом кошница на пчелињаку.

Свака матична решетка мора да испуњава следеће захтеве:

- да су јој димензије усаглашене са димензијама кошнице на којој се монтира, како би могла у потпуности да прегради

простор кошнице и ограничи кретање матице,

- да су јој отвори прописаних димензија, правилно и равномерно распоређени по целој површини омогућавајући несметани

пролазак пчела радилица и спречавајући пролаз матици,

- да су отвори на решетки овалног облика, како пчеле при пролазу кроз њих не би запињале крилима или другим деловима тела и тако се повређивале.

Комплет прибора за учвршћивање појединих делова кошнице. Током сеобе пчела на паше поједини делови кошнице (подњача, наставци, збег и кров) морају бити чврсто спојени један уз други, да у путу не би долазило до оштећења и гњечења пчела. За учвршћивање служе шарке, стеге, спона и реза.

Шарке се користе за Дадан-Блатове кошнице и полошке. Помоћу шарки се лако обавља подизање и спуштање појединих делова кошнице, тако да се наставци за време прегледа пчела не уклањају са кошнице.

Стеге служе за учвршћивање појединих делова кошнице настављаче пред сеобу пчела на пашу. Стеге се при постављању на кошнице доњим делом закаче за подњачу, а горњим делом за збег, где је причвршћено парче јачег лима за који се ушрафљује горњи део стеге.

Аустралијска спона састоји се од конусног клизача и две лимене плоче. И поред тога што је њена употреба веома раширена, многи је пчелари сматрају непрактичном због брзог рђања и зато се не препоручује.

Реза се користи за повезивање свих делова Дадан-Блатове кошнице. Грађена је од лименог материјала ширине 3 цм. У средини резе су пробушене три рупе кроз које пролазе алке учвршћене кошници. Реза је на свом врху савијена, што омогућава њено лако учвршћивање за шарку на крову кошнице.

Комплет прибора за врцање и истресање меда чине четка или гушчије перо, пчеларска виљушка и нож, сито за цеђење меда, сандук за отклапање медног саћа и центрифуга.

Пчеларска четка (слика 101 А). Део пчеларског алата намењен за скидање пчела са рамова. Грађена је од еластичног, меког материјала, тако да не оштећује нити гњечи пчеле и ћелије саћа при раду. При раду са четком или гушчијим пером требан водити рачуна да се

не умажу у мед, те да мед почне да капље ван кошнице, што може изазвати грабеж. ^етку као и остале делове пчеларског алата и прибора треба прати и одржавати чистим и уредним.

Нож и виљушка за скидање медних, воскових, поклопаца са ћелија саћа неопходан су део пчеларског алата. Постоји више типова ножева и виљушака, с тим да треба истаћи да су виљушке погодније за рад.

Најпогодније пчеларске виљушке су израђене од хромираног челика и носе 16 или 18 зубаца. У последње време у Америци и неким европским земљама користе се електрични и машински ножеви, који су се показали веома практичним за пчеларе са великим бројем кошница.

Сито за цеђење меда . Истресени мед треба процедити и пречистити од разних физичких отпадака (делови саћа, делови екстремитета пчела или целих пчела), а у ту сврху се примењује сито за цеђење меда. Постоји више типова, различите грађе и облика. Најпогодније је дупло сито, с тим да је горње ређе а доње гушће, што обезбеђује веома добро цеђење меда,

Сандук за скидање поклопаца медног саћа неопходан је на сваком већем пчелињаку. Најчешће се прави преправком кошнице полошке и у свом горњем делу поседује покретни сталак са рамом од мрежасте жице на који се поставља оквир са поклопљеним медним саћем, у циљу скидања медних поклопаца. На сталку су причвршћена два покретна подупирача, помоћу којих се регулише висина сталка која најбоље одговара висини особе која ради за њим. На подњачи сандука налази се лимени плех висине око 10 цм, који лежи по целој унутрашњој површини сандука. Изнад плеха налази се рам са мрежастом жицом, која прихвата скинуте поклопчиће са медног саћа, док се иза покретног сталка налази простор за одлагање рамова са скинутим поклопцима саћа, из којих ће се тек врцати мед.

Центрифуга (врцаљка) за врцање меда намењена је за истресање или врцање меда, То је уједно и најскупљи део пчеларског прибора неопходан сваком пчелару. У последње време пчелари са великим бројем кошница уводе у употребу моторне центрифуге у које може да стане до 50 рамова. Центрифугу никада не треба позајмљивати јер је изузетно погодна за ширење заразних болести пчела.

Комплет прибора за уметање и учвршћивање основа саћа укључује: шило, бургију, бушилицу, шаблон за бушење, шаблон за обележавање места за бушење рупа, жврк, подметач и цилиндар за заливање воска.

Бушилица, бургија и шило . Бушилице, бургије и шила се користе за бушење рупа на лајснама и за ожичавање рамова. Наиме, њима се буше летвице на рамовима, а кроз направљене отворе провлачи се, затеже и учвршћује жица.

Пчеларски подметач је обична даска нешто ужа од рама и служи за подметање при учвршћивању основа саћа за жицу на раму. После армирања основе саћа жицом, она се поставља на подметач и тако се спречава кидање жице и сечење основа саћа.

Шаблон за обележавање рупа прави се од јачег лима, ширине је лајснице и са обе стране се савија под правим углом. На лиму су избушене рупице кроз које се оловком обележавају места за бушење рупа на оквиру.

Мамузасти точак или жврк . Представља значајан део пчеларског алата намењен за утискивање жице на рамовима у основу саћа. Постоје два типа жврка: жврк за хладно и жврк за топло утискивање. У пракси се боље показао жврк са топлим утискивањем, јер када се жврк угреје, он делимично растапа восак, док зуби на точку због свог специфичног распореда обавијају восак око жице, тако да се основе саћа јако добро учвршћују за жицу, а тиме и за рам. Ме|утим, данас је све више у употреби електрични жврк.

Цилиндар за заливање воска је обична метална цевчица величине оловке, која се прави од лаког материјала и кроз чију средину пролази канал промера 3 мм. При врху је зашиљен у виду оловке, а сужење почиње на 3 цм од краја, постепено се сужава, а на врху цилиндра остаје отвор канала од 3 мм. При раду цилиндар се потопи у растопљени восак, којим се по принципу спојених судова напуни. Да восак из цилиндра не би истекао, горњи отвор се затвара палцем и по жељи на тачно одабраном месту где треба додати восак подизањем прста он исцури из „воштане оловке”.

Комплет прибора за топљење и це|ење воска чине парни топионик, преса за це|ење воска и старинска ступа.

Парни топионик воска је намењен топљењу воска и неопходан је део пчеларске опреме, јер омогућује лако, брзо и сигурно топљење саћа (воштине), за разлику од примитивних начина топљења воска који су спори и никада не обезбе|ује издвајање свег воска из припремљеног материјала за топљење. Састоји се од два дела: казана за воду са цеви кроз коју пролази водена пара и казана у којем се топи восак. Казан за топљење воска по-седује перфорирано дно са порама дијаметра 2 мм, постављен је унутра и ужи је од спољњег казана са водом за око 1 цм. Осим дна које је гра|ено од бакарне лимене плоче, сви остали делови парног топионика за восак су гра|ени од поцинкованог лима.

Руска преса је гра|ена од дрвета, у виду је сандука ширине и дужине 280, а висине 30 мм. Дно пресе је густим клиновима причвршћено за зидове и на дну пресе се поставља покретна решетка изгра|ена од два реда истих танких лествица постављених унакрст под правим углом. На дну се налазе отвори за отицање воска. Цела преса је обухваћена са три шине, које јој током це|ења дају одговарајућу чврстину. На средини пресе је причвршћена гредица 70 x 70 мм, кроз коју пролази завртањ, а испод гредице је тег или притискивач на који се ослања стопало завртња. Завртањ пролази кроз средину гредице и ставља се у погон помоћу ручице на врху завртња.

Старинска ступа. У Поморављу и Подунављу и данас многи пчелари за це|ење воска користе старинску ступу. Гра|ена је од трупца дужине 1-1,5 м и пречника 60-80 цм. По целој унутрашњости ступе издубљени су канали од 1 цм, на растојању од 2 до 3 цм да би восак при це|ењу брже отицао. За це|ење се користе две јаче дрвене решетке, од којих се једна ставља на дно ступе, а друга по средини масе која се цеди. На масу за це|ење ставља се поклопац - притискивач који тако|е има издубљене канале као и зидови ступе. На дну ступе је отвор кроз који се цеди восак.

Помоћни пчеларски прибор. Обухвата нешто алата, вршкаре, хватаче поленовог праха, пчеларску вагу, бележницу и др.

Чекић, клешта, турпија, тестерица и воћарске маказе су неопходне алатке за поправку било каквих оштећења на рамовима и кошници. У циљу што бржих и ефикаснијих санирања оштећења на рамовима или кошници неопходно је увек имати на располагањуу довољним количинама ексера различитих димензија, као и остали потребан столарски алат.

Вршкара или плетара је кошница са непокретним саћем, направљена од прућа које се облепи мешавином балеге и иловаче, или је исплетена само од сламе. Намењена је за хватање ројева насталих путем природног ројења.

Хватачи цветног (поленовог) праха служе за добијање већих количина цветног праха. Има их више врста и величина, анајчешће се користе хватачи који се постављају у подњачу кошнице или на подњачу. За кошнице које су са непокретномподњчом користе се хватачи који се постављају у подњачу кошнице, док се за кошнице са покретном подњачом хватачиза полен постављају директно на њу. За узимање мањих количина цветног праха директно из ћелија саћа (обично за анализеполена) користи се специјална направа у виду шприца. Наиме, то је алуминијумска цевчица са клипом и опругом која гапотискује и тако избацује узети полен.

Пчеларска вага и бележница. Пчеларска вага не мора бити обавезни део опреме сваког пчелара, али свакако је корисна и,ако пчелару могућности дозвољавају треба је имати. Сваки пчелар обавезно мора имати бележницу за во|ење детаљнеевиденције о целокупној динамици сваког пчелињег друштва од тренутка његовог формирања па надаље. При свакомпрегледу кошнице у бележницу треба унети све карактеристичне податке о променама, како би се могла планирати даљадинамика рада и мере које треба предузети у наредном периоду.

Formiranje pcelinjeg drustva u RV od nukleusa do max razvijenog drustva

Najosnovnije nam je da treba da znamo da ako ima dovoljno polenovog praha u prirodi možemo da krenemo u intenzivno prihranjivanje i burni razvoj pčelinjih zajednica koje treba da što snažnije uđu u suncokretovu i naredne letnje i jesenje paše.

Ukoliko je zajednica na 6-7 ramova pčela i sa oko 10-12.000 zaleženog radiličkog legla na 3- 4 rama legla i sa mladom maticom, kako bi trebalo da bude tada najpre pokraj legla sa obe strane dodajemo po jedan ram sa osnovom i u centar legla dodajemo još jednu osnovu.Ovo se radi samo pod uslovom da je toplo vreme kada ima dosta polnovog praha i kada pčele redovno i kvalitetno prihranjujemo sa malo većim količinama sirupa i kada znamo da pčele mogu vrlo brzo da izgrade saće u tom centralnom novododanom ramu sa satnom osnovom gde će matica u roku od jedan do dva dana taj ram početi da zaleže.Moramo znati da leglo nikada ne smemo da presecamo na više mesta nego maksimalno samo jednom i nikada ni slučajno sa dve osnove jednom do druge.

U narednih desetak do petnaest dana redovno ćemo prihranjivati pčele sirupom koji smo napravili 1:1 i u koji smo obavezno dodali Nozevoj.

Za ovih petnaestak dana prihrane postepeno su nam izlazile mlade pčele iz legla i brojčano pojačavale pčelinju zajednicu. U tom periodu pčele su izgradile dodane satne osnove i matica je iste zalegla.Sada bi trebalo u nukleuzu da imamo svih 10 ramova zaposednuto pčelama sa oko 7 ramova legla.Ako slučajno nemamo svih 10 ramova pčele bolje bi bilo sačekati još koji dan da pčele budu malo gušće zaposednute na saću i nabijene između ulica pre nego dodamo drugi nastavak.Dočekali smo i taj dan kada dodajemo drugi nastavak.Otvorimo košnicu, poklopac košnice obrnemo i spustimo na pogodno mesto (obično na poklopac susedne košnice) malo zadimimo pčele ispod hranilice i hranilicu odložimo pokraj nukleuza.U pripremljeni drugi nastavak doneli smo 7 ramova sa osnovama i isti nastavak postavljamo na prevrnut poklopac. Odmah zatim iz sredine pripremljenog nastavka izvadimo 3 središnja rama i odlažemo ih pokraj nastvka a na njihova mesta ćemo dodati ramove sa leglom iz plodišta.Najpre ćemo pčelarskim nožem razdvojiti drugi ram od prvog i trećeg rama sa leve strane nukleuza  pažljivim pomeranjem pčelarskog noža između bočnih letvica ramova a zatim iz plodišta izvaditi drugi ram na kome bi trebalo da bude leglo. Bez obzira da li na njemu bilo leglo ili je to ram sa polenom i medom prebacićemo ga zajedno sa pčelama u pripremljeni drugi nastavak, a otprilke na položaj sedmog rama. Obzirom da ćemo taj drugi nastavak ukrstiti u odnosu na prvi nastavak sada ćemo paziti da nam prednji deo rama ovog puta bude okrenut na istok to jest na levu stranu i praktično u severnoj strani ili udaljenijoj strani od leta a bliže pčelaru koji stoji iza košnice.Na isti način podićemo i drugi i treći ram sa leglom i pčelama i bez međusobnog okretanja ramova postaviti ih jedan do drugog u nastavak kao što su bili poređani u prvom nastavku samo što će im sda ona prednja strana biti okrenuta levo prema istoku (dok je košnica letom otvorena ka jugu). Ovog puta nismo tražili maticu a ako je slučajno i vidimo samo zapamtimo gde smo je videli i taj ram ili nastavak u kome se nalazi malo bolje pripazimo kako njime manipulišemo.Kada smo u prvom nastavku ostavili 4-5 ramova legla i pregledali količinu hrane sada dodajemo ramove sa satnim osnovama i popunjavamo prvi nastavak.U prvi nastavak pored onog prvog rama sa leve strane od kojeg smo i započeli posao i koga nismo premeštali, nego samo prekontrolisali količinu hrane, dodajemo prvi ram sa satnom osnovom. Do njega pomerimo i pribijemo dva rama sa leglom opet bez okretanja ramova za 180 stepeni a zatim dodamo još jedan ram sa osnovom koja će nam praktično biti u sredini prvog nastavka to jest na petom mestu gledano sa leva na desno.Do ovog petog rama sa osnovom pribijemo i preostale ramove sa leglom a iza njih i treći ram sa osnovom koji se praktično postavlja na deveto mesto i iza tog rama polako pribijemo i poslednji deseti ram.

Kao što smo napomenuli strogo treba da pazimo da ramove ne okrećemo za 180 stepeni da nebi narušavali pravilan razmak u ulicama između ramova i gnječili pčele.Pošto smo završili raspored ramova u prvom nastavku, pčele preprskamo Nozevojom i dodamo drugi nastavak u kome na sredini ostavljamo tri podignuta rama pčela i legla sa po dva rama sa satnim osnovama sa obe strane legla ili praktično ukupno 7 ramova. Preprskamo i ove pčele i ramove Nozevojom (ne podižući ramove pojedinačno). Vratimo hranilicu sa novinskim papirom i preko nje postavimo dodatni papir i poklopac.Ovako raspoređenu pčelinju zajednicu treba redovno prihranjivati šećernim sirupom 1:1 sa oko 0,5 litara na dan ili po 1 litar svaki drugi dan ukoliko u prirodni nemamo neku jaču pčelinju nektarsku pašu sve dok pčele ne izgrade sve dodane osnove i matica ne proširi leglo na oko 10-12 ramova.Za 5-7 dana u gornji nastavak ćemo dodati i preostalih 3 rama sa satnim osnovama i po potrebi ako su pčele izgradile sve osnove u gornjem nastavku prebaciti ih do legla i ili na drugo i deveto mesto kako bi ih pčele što pre izgradile.

RV smo ostavili sa svim ramovima i koju smo prihranjivali dok pčele nisu izgradile svo saće i raširile leglo na najmanje 12-13 ramova pa i  koji više ram legla. Obzirom da smo pčelinjoj zajednici stalno dodavali ramove sa osnovama i što pčele stalno othranjuju i proširuju leglo čime značajno troše masno tkivo iz svog organizma te ih isto tako čeka izgradnja novih 10 ramova saća sada slobodno možemo pustiti da se leglo proširi i na 14-15 ramova i da slobodno dođe na veličinu od oko 50.000 radiličkih ćelija ukupno otvorenog i zatvorenog legla.

Bez obzira na datum sada je vreme za ograničavanje matice u jedan plodišni nastavak i dodavanje trećeg nastavka.Treba da znamo da na terenima gde ima bagremca (mada on obično prođe pre ovoliko razvijene zajednice ali ako je neko pravio ovakve rojeve, malo ranije od svojih pčelinjih zajednica, onda uzimamo i takvu mogućnost u obzir)  koji ima izuzetno kvalitetan polenov prah može doći do posebno kvalitetnog othranjivanja legla i značajnog povećanja masnog tkiva kod pčela pa time i produženja života svih jedniki u košnici kao i do pokretanja eventualnog rojevog nagona(mislim da je samo paša uljane  repice rojevnija od bagremca). U ovakvim slučajevima moramo nešto ranije dodati treći nastavak i proširiti košnicu.Ako je u pitanju kraj juna meseca ili sno več koji dan ušli u juli imamo vremana da u potpunosti iskoristimo suncekretovu pašu koja u mojim uslovima počinje upravo početkom jula a glavni medni udar kraće od desetog jula i traje  naredne sedmice to jest do oko dvadeset četvrtog-petog jula u zavisnosti od godine. Ovo u nekim godinama može biti i pomereno sedmicu napred ili nazad ali je u najvećem broju godina upravo ovakvo stanje u mom okruženju.

Otvorimo košnicu, zapravo skinemo poklopac i okrenemo ga naopačke, nakon što smo zapalili dimilicu i polako dunemo 2-3 slabija dima kroz ventilaciju na zbeg-hranilici. Lagano otvaračem malo podignemo hranilicu samo par centimetara i samo sa jedne strane (dešnjaci obično sa desne strane) i ponovo dunemo 1-2 slaba dima a zatim pažljivo bez velikih i naglih pokreta skinemo hranilicu i dunemo još jedan do dva dima (u zavisnosti od mirnoće pčela).

Izvršimo pregled zajednice i vidimo čime raspolažemo u gornjem a zatim i u donjem nastavku tražeći pri tom ram sa maticom. Ako smo posao započeli ujutro oko 8 sati kada se temperatura već značajno podigla na oko 18-20 stepeni maticu ćemo tražiti na istočnoj strani gornjeg nastavka na prvom ili drugom ramu.

Ako je pronađemo odmah je zajedno sa leglom prenosimo u pomoćmi radni nukleuz sa prikovanom podnjačom. Izvršimo dalji pregled i tačno vidimo ukupan broj ramova legla i starost legla u ramovima i stanje ramova sa saćem i hranom, koje treba da rasporednimo.Primer za zajednicu koja ima 14 ramova legla: Na stranice prevrnutog poklopca postavićemo novi treći nastavak u kome ostavljamo po dve osnove na krajeve dok ostale osnove ostavljamo za dodavanje i to 3 u plodište ispod matične rešetke koju ćemo ovog puta dodati i 3 u nastavak iznad matične reštke.

U taj treći novi nastavak dodaćemo dva prazna rama sa izgrađenim saćem do ovih osnova to jest po jedan na mesto broj 3 i mesto broj 8. U sredinu ovog nastavka dodaćemo 4 rama najstarijeg zatvorenog legla bez obzira da li ga prebacujemo iz prvog ili iz drugog nastavka.

U prvi nastavak ostavljamo ramove sa svežim otvorenim leglom pazeći da tom prilikom biramo ramove na kojim ima hrane a par ramova na kojim uopšte nema mednog venca postavljamo u sredinu plodišta.Između njih dodajemo jednu satnu osnovu tačno u centar (na peto ili šesto mesto). Pokraj spuštenog otvorenog legla dodajemo i ram sa maticom a zatim pored legla sa obe strane dodajemo po jednu osnovu i ka krajevima ostaljamo po ram sa medom to jest sa najvećim količinama meda. Postavljamo ram matične rešetke sa letom i matičnom rešetkom i na ovaj ram dodajemo bivši drugi nastavak. U ovaj nastavak ostavljamo malo starije leglo a ako u nekom ramu ima i malo hrane te ramove ostavljamo u sredini drugog nastavaka i između njih dodajemo jednu stnu osnovu.Ukupno u drugi nastavak kao i u prvi ostaljamo 5 ramova legla a pored legla dodajemo još po jednu osnovu na mesto broj 2 i broj 9. Na mesto broj 1 i 10 postavićemo ramove sa već izgrađenim i praznim saćem.Konačno podižemo i treći novi nastavak u kome smo ostavili 4 rama najstarijeg legla.Ako su dnevne temperature preko 32 stepena na krajeve moramo ostaviti ramove sa već izgrađenim saćem a do njih po dve osnove, isto sa obe strane. međutim ako su nam košnice u nekoj prošaranoj hladovini i ako temperature ne prelaze 30-32 stepena pokraj legla možemo ostaviti izgrađene ramove po jedan sa obe strane.Međutim ako smo slučajno na nekom ramou videli započete i sveže zaležene matičnjake tada je najbolje leglo u ovom trećem nastavku ispresecati satnim osnovama a na krajeve ostaviti izgrađene ramove. 

Nakon 7-8 dana izvršićemo pregled zajednice. Treba da znamo da u ovim slučajevima kada u košnici imamo blizu ili oko 50.000 radiličkog legla ako su pčele u vreme othranjivanja ovog legla imale kvalitetan polenov prah snaga zajednice se naglo povećava i svakodnevno imamo izlazak od 2.300-2.500 mladih pčela. Za desetak dana ako je lepo vreme i ako imamo solidnu pašu imaćemo svo saće izgrađeno i snagu zajednice od 25-28 ramova pčela.Tada je upravo vreme i za dodavanje četvrtog nastavka. Ako smo u ovom periodu imali kišovitih i hladnijih dana onda se taj period pomera za koji dan.

Prošlo je i tih 7-8 dana nakon dodavanja prethodnog trećeg nastavka. Za ovo vreme pčele na suncokretovoj paši početkom jula pa do sredine jula obično izgrade svo saće na dodanim osnovama. Matica u plodištu proširi leglo na dodanim i tek izrađenim osnovama i sada nema potrebe da otvaramo plodište naravno ako u ramovima sa leglom u drugom nastavku nismo pronašli

dograđene matičnjake. Dok u gornjem trećem nastavku gde smo ostavili najstarije zatvoreno leglo nađemo ramove napunjene medom kao i u novo izgrađenim ramovima to jest bivšim dodanim satnim osnovama kao i u ostavljenim ramovima sa izgrađenim saćem.Pošto je u najčešćem slučaju u ovo vreme u svim ramovima dosta otvorenog meda sada je pravo vreme za dodavanje četvrtog nastavka.Njega možemo dodati na više načina:

1. Prvi način je da ga dodamo sa svih 10 osnova na četvrto mesto to jest iznad trećeg nastavka ali obično prođe još par dana (u zavisnosti od inteziteta paše ) dok pčele ne krenu da izgrađuju novo dodane osnove.

2. Drugi način je da taj isti nastavak dodamo odmah iznad matične rešetke a ispod bivšeg drugog nastavka.Ovaj način je bolji od prvog načina i pčele već sutradan krenu u izgradnju ovog "mosta" i odmah ga počnu puniti sveže donešenim nektarom i polako u narednim danima proširuju "most" i već za 4-5 dana svo saće u dobrim pašnim uslovima bude izgrađeno i natrpano novim svežim to jest najređim nektarom.

3. Treći način je po meni način koji je najprihvatljiviji ali i način koji traži najviše utrošenog vremena to jest rada pčelara.    Iz drugog nastavka koji je odmah iznad matične rešetke izvadi se 4 rama sa medom i prebace u sredinu novog četvrtog nastavka a na njihovo mesto se dadaju 4 rama sa osnovama.Iz trećeg nastavka takođe se izvadi 3 rama sa medom i doda to jest prebaci na krajeve novog četvrtog nastavka a na njihova mesta se dodaju tri rama sa osnovama.U četvrtom nastavku sada imamo 7 ramova i nedostaje nam još 3 rama. Tu sada dodajemo još 3 rama sa osnovama ali tako da ove osnove postavljamo pojedinačno pored svetlog izgrađenog saća.Nastavke vratimo svaki na svioje mesto i novi četvrti iznad njih, vratimo hranilicu i zatvorimo košnicu.

Ako su pašni uslovi dobri za 4-5 dana zajednice su dodatno ojačale i već sada u košnici imamo preko 30 ramova pčela to jest maksimalno razvijenu zajednicu koja može u potpunosti da iskoristi bilo koju narednu pašu. Pčele obično za ovo vreme izgrade sve dodane osnove i tada možemo izvršiti kontrolu količine unetog meda i procenu zrelosti meda to jest zatvorenih količina meda i vremena ceđenja meda. 

UZGOJ MATICA ZA POČETNIKE

Kako pčele uzgajaju matice? 

Suprotno uvreženom mišljenju da je uzgajanje matica nešto jako teško, stvari ipak nisu toliko komplikovane. Bitno je samo da se držite nekoliko osnovnih principa. Za početak, hajde da vidimo „kako to pčele rade“. Svakome ko je malo upoznat sa biologijom pčela poznato je da i radilice i matice vode poreklo iz identičnih oplođenih jaja. Razlika između pčele radilice i matice nastaje zbog različite hrane koju su dobijale u stadijumu larve. Kada pčelinja zajednica „odluči“ da odgoji novu maticu, sve što pčele treba da učine je da odaberu nekoliko mladih larvi, da prošire i nadograde ćelije u kojima se odabrane larve nalaze i da ih hrane matičnim mlečom sve dok matične ćelije ne budu zatvorene. S druge strane, larve pčela radilica hrane se znatno manjim količinama matičnog mleča samo u jednom ograničenom periodu da bi potom pčele hraniteljice nastavile da ih snabdevaju jednostavnijom hranom. I to je to. Nema neke velike nauke - radi se samo o matičnom mleču.

Da biste odgajili maticu onda kada vam je neophodna, treba da učinite sledeće: 

a) Da stvorite uslove koji stimulišu pčele da uzgajaju matice, odnosno matičnjakeb) Da obezbedite resurse koji su neophodni pčelama da odgoje novu maticu.

USLOVI KOJI STIMULIŠU PČELE

1. Rojenje. Predstavlja prirodnu težnju za reprodukcijom, za stvaranjem nove zajednice. Dešava se obično u proleće kada su u prirodi u izobilju dostupni nektar i polen i kada košnice postanu prenaseljene pčelama.

2. Tiha smena. Pčele će zameniti maticu ako je matica stara i ne izlučuje dovoljno feromona, ili ako je bolesna, ili ukoliko iz nekog drugog razloga ne polaže dovoljno jaja.

3. Hitna potreba. Ukoliko zajednica iznenada ostane bez matice, recimo ako nehotično bude ubijena tokom pregleda, pčele će u roku od nekoliko sati primetiti nedostatak matičnog feromona i ubrzo potom započeće izgradnju matičnjaka. 

Ovako to pčele rade: matičnjaci tihe smene (foto V. Umeljić)

 

RESURSI KOJI SU PČELAMA POTREBNI DA BI ODGAJILE VISOKO KVALITETNE MATICE1. Jaja ili larvice u najmlađem stadijumu razvoja.

2. Pčele negovateljice starosti od 5-15 dana koje izlučuju matični mleč i vosak.

3. Polen ili polenska pogača koja bi pčelama negovateljicama obezbedila neophodne protein za lučenje mleča.

4. Med ili šećerni sirup koji bi stimulisao lučenje voska.

... a ovako pčelari: Jenterovi matičnjaci (foto: V. Umeljić)

 JEDNA MALA NAPOMENAČak i ako ne nameravate da uzgajate matice bilo bi dobro da znate da odredite starost larve prema njenoj veličini. Ukoliko ne možete da pronađete maticu, a prilikom pregleda niste primetili nijedno jaje u ćelijama, starost larvi reći će vam pre koliko vremena je matica nestala. Dakle, ukoliko ste primetili larvice u zoni legla, matica je nestala 3-9 dana pre vašeg pregleda. Ukoliko je u zoni legla prisutno samo poklopljeno leglo, zajednica je bez matice više od devet dana. Ukoliko su sve pčele izlegle, košnica je već duže od tri nedelje bez matice. „Pročitajte“ sa saća u kakvom je stanju vaša pčelinja zajednica. 

OSNOVNA PROCEDURA OKO UZGOJA MATICA1. Dodajte 3-4 rama sa najzrelijim leglom snažnoj zajednici sa dobrom maticom. Na ovaj način obezbedićete pčele negovateljice za negu matičnih larvica koje budete dodali. Ovo će biti bilder zajednica.

2. Sačekajte 8-10 dana kako bi se pčele izvele iz legla i da bi se razvile njihove žlezde za lučenje mleča, a zatim uklonite maticu i sva jaja i larve koje nisu poklopljene. Ovim ćete stvoriti neophodne uslove koji će stimulisati pčele da neguju matičnjake.

3. Postavite hranilicu sa sirupom i 2-3 rama polena ili polensku pogaču. Na taj način obezbedićete neophodne proteine pčelama i stimulisati ih da luče mleč i vosak.

4. Nakon najmanje četiri sata, u bilder zajednicu dodajte 15-30 matičnih osnova u koje su presađene larvice ne starije od 24 časa.

5. Posle 11 dana izvadite zrele matičnjake i rasporedite ih u prethodno pripremljene oplodnjake.

6. Tri nedelje po izvođenju matice će se spariti i početi da polažu jaja. Zatim, nove matice možete da smestite u kaveze i da ih koriste prema potrebi.

I to je to. Potrebne su vam pčele negovateljice, potrebno je da obezmatičite zajednicu, da dodate med ili sirup, polen i nekoliko osnova matičnjaka sa larvicama. A, pčele će odnegovati matice.

Larvica u najmlađem stadijumu u osnovi matičnjaka iz Jenterovog aparata (foto: V. Umeljić)

 

PAR REČI O ČETRVRTOM KORAKU ILI O PRESAĐIVANJU LARVICAPresađivanje larvica je najsloženiji postupak u čitavom procesu uzgoja matica. Navešćemo, zbog toga, nekoliko uobičajenih načina. Prvo, odaberite larvicu mlađu od 24 sata, koja potiče od vase najbolje matice. Dakle, treba vam larvica jedva veća od jajeta koja pliva u maloj količini matičnog mleča. Izaberite larvice slične veličine (starosti) da bi se kasnije i sve matice iz njih izvele u približno istom trenutku. Kako premestiti larvicu? Na koji način larvicu sa pripadajućim mlečom premestiti u osnovu matičnjaka? Komercijalni uzgajivači matica presađuju larvice raznim iglama jer im je tako brže. Ovaj postupak nije baš jednostavan, jer zahteva veliku preciznost prilikom presađivanja larvice iz ćelije u veštačku osnovu matičnjaka kako pritom ne bi došlo do povređivanja larve. Neki pčelari koriste Jenterov ili Nikotov (Nicot) aparat u koji se zatvara matica u ograničenu površinu sa plastičnim ćelijama dok ih ne zaleže. Na ovaj način eliminiše se potreba za dodirivanjem i eventualnim povređivanjem larve. I na kraju, treba reći da ovaj članak nije od onih „kako da uradite to“, ali to i nije bio cilj, već da vas ohrabrimo da se sami upustite u najlepši deo pčelarenja.

PRSTEN ZA   PRESAĐIVANJE LARVICA

Postoji i jedno sredstvo za presađivanje larvica koje se proizvodi u Australiji, a koje rešava potencijalne probleme koji mogu nastati usled presađivanja larvi ili usled rukovanja malim plastičnim delovima. Vi samo treba da odaberete larvu koju želite, da centrirate prsten za sečenje preko ćelije i da ga gurnete kroz voštano pčelinje saće. Prečnik prstena za sečenje ostavlja dovoljno voska zalepljenog oko premeštene ćelije, bez uništavanja larve.

Preveo i priredio: Ivan UmeljićIzvor: Jerry Freeman, Queen Rearing—A few Simple Principles, American Bee Journal (mart 2012.)

PRIHRANA PČELINJIH DRUŠTAVA ČVRSTOM HRANOM

Veroljub UmeljićU toku zimskog perioda, pri niskim spoljnim temperaturama vazduha, pčelinja društva u savremenim košnicama mogu, u slučaju potrebe, da se prihranjuju čvrstom hranom. Neki pčelari ovakvu hranu daju pčelinjim društvima i u proleće, kao nadražajnu prihranu. No, za ovu svrhu, korisnije je pčele prihranjivati tečnim šećernim sirupom. U manjim količinama pogače se mogu koristiti i prilikom uzgoja matica, a tada se dodaju malim pčelinjim društvima, oplodnjacima, kao stalno prisutna rezerva hrane tokom proleća i leta. U toku zimskog perioda, ako pčelari nisu sigurni da su pojedina ili sva pčelinja društva zazimljena sa dovoljnom količinom pravilno raspoređene hrane, treba da ih prihrane pogačama. Radi se o prihranjivanju „iz nužde“. Društvima koja imaju dovoljno pravilno raspoređenih rezervi hrane imaće više štete nego koristiti od prihrane, jer će pčele nepotrebno gubiti vreme i iznurivati se konzumiranjem, za njih prilično nepodobne, čvrste hrane. Međutim, za razliku od prethodnog slučaja, odnosno kada su društva zazimljena sa nedovoljno nepravilno raspoređene hrane, blagovremeno dodata pogača može ih spasiti od propasti. 

 

ZIMSKA PRIHRANAPčelari zimsko prihranjivanje čvrstom hranom smatraju kao „nužno zlo“. Ipak, većina njih pribegava ovoj operaciji na svojim pčelinjacima. U svakom slučaju, neopravdano je dodavanje pogača društvima pre ponovne pojave legla, koja se dešava kalendarskim početkom zime, krajem decembra, odnosno početkom dužanja obdanice. Jer, do tada, tokom novembra i skoro celog decembra, kada u košnici nema legla, klube je moglo da se pomera napred ili nazad za hranom, ili da se pri nuždi, kada spoljna temperature malo popusti, prebaci na susedne remove sa medom. Pojavom prvog legla u košnici, klube se „vezuje“ za zonu legla i pri niskim spoljnim temperaturama može da koristi samo hranu koja se nalazi neposredno iznad njega. Klube se za hranom kreće vertikalno. To je instinkt koji su pčele stekle u dugom vremenskom periodu, boraveći u prirodnom staništu, šupljini drveta, gde su na raspolaganju imale uzak a visok prostor, u čijem gornjem delu su uvek smeštale hranu a ispod toga odgajale leglo, odnosno formirale zimsko klube. Ako se hrana u košnici, takozvani venci meda, potroši a i dalje vladaju niske temperature, društvo može da ugine od gladi iako na bočnim udaljenim ramovima ima dosta meda. Da bismo eliminisali mogućnost ove opasnosti, preporučljivo je u ovo vreme dati društvima po jednu pogaču od 1 kg.Pogače treba pripremiti odmah nakon Nove godine. To predstavlja najčešće prvu pčelarsku aktivnost u nastupajućoj godini. Za dodavanje pogača pčelama, treba iskoristiti prvi lep sunčan dan, bez vetra, sa poželjnom temperaturom od oko +10 °C. Ako smatramo da je stanje sa hranom kritično, po narodnoj izreci da „nužda zakon menja“, ne moramo čekati dan sa +10° C, već ćemo pogače dati i na temperaturi iznad 0 °C, uz uslov da je dan bez padavina i bez vetra. Dešava se da se u januaru ukaže samo jedan takav dan, pa ako ga propustimo onda duže vremena nećemo moći da obavimo ovaj posao. 

Zima (foto: Veroljub Umeljić)

DODAVANJE POGAČA

Uz dobru pripremu, dodavanje pogača obavlja se brzo

Pre samog dodavanja pogača na pčelinjaku ćemo izvršiti pripreme, kako bismo ovaj posao što brže uradili, uz što manje uznemiravanje pčela. Cilj je da pri dodavanju pogača košnice budu što kraće vreme otvorene, kako bismo rashlađivanje unutrašnjosti sveli na minimum. Na foliji pogače, sa donje strane (koja će biti do pčela), isecamo po celoj širini dve trake od po 20 mm. Kada košnicu otvorimo, stavljamo pogaču obavezno u zonu iznad klubeta, direktno na satonoše, tako da su prorezi na foliji poprečno postavljeni u odnosu na ulice košnice. Zatim na plodište postavljamo odstojne prstenove, kojima povećavamo prostor između satonoša i poklopne daske i preko njih odmah stavljamo poklopnu dasku, i utopljavajući materijal, ako ga koristimo. Poželjno je da ovaj posao obavljaju dve osobe. U tom slučaju košnica će biti otvorena samo 4-5 sekundi. Za to vreme, i na nižim spoljnim temperaturama, unutrašnjost košnice ne može znatnije da se rashladi. Kada podignemo poklopnu dasku i spazimo da je pčelinje klube nisko ispod satonoša, a iznad njega, u vencima ramova, još uvek postoje velike rezerve

zatvorene hrane, tom društvu ne dajemo pogaču, već ga brže-bolje zatvaramo i u evidenciju beležimo zatečeno stanje. Ako je temperatura takva da pčele ne izleću iz košnice, tokom dodavanja pogača ne treba koristiti dimilicu. U tom slučaju pčele su u klubetu i neće izletati. Ako je ponestalo hrane u društvu, gornja zona klubeta biće blizu satonoše. U slučaju da su venci meda potpuno potrošeni, dosta pčela će biti i preko satonoša. Pošto baš na to mesto treba da stavimo pogaču, njenom ivicom ćemo polako i pažljivo, preko satonoša pogurati pčele na jednu stranu, i odmah pogaču spustiti na ramove. Ako se zima sa niskim temperaturama oduži, onda ćemo, po slobodnoj proceni, društvima kasnije dodati još po jednu pogaču.

DRUGE VARIJANTE DODAVANJA POGAČE

Pogaču postaviti iznad klubeta

Poklopne daske sa Milerovim hranilicama imaju na jednoj polovini, u donjoj zoni, ugrađen pokretni zamreženi ram. Neki pčelari pogaču stavljaju preko ove mreže, s tim što u ovom slučaju potpuno uklanjaju donju stranu plastične kese, u koju je pogača upakovana. Prilikom dodavanja pogača na ovakav način prethodno se moramo uveriti da li je pčelinje klube u zoni košnice ispod mreže, a ako nije, poklopnu dasku treba okrenuti za 180°. Dodavanje pogača pomoću ovakve poklopne daske jednostavnije je od prethodno opisanog načina, ali u slučaju veoma niskih zimskih spoljnih temperatura je i manje efikasno, jer će pčele teže kontaktirati sa dodatom hranom, koja se, u ovom slučaju, ne nalazi neposredno na satonošama. Kod tipova košnica kao što su LR i Farar, u kojima se društva najčešće zazimljuju u dva tela, može da se dogodi da, zbog neodgovarajućeg položaja pčelinjeg društva pri zazimljavanju, u vreme dodavanja pogača kompletno pčelinje klube još uvek bude u donjem telu. U vencima ramova donjeg tela u to vreme su preostale minimalne rezerve hrane. Ako u narednom periodu bude potrajalo vreme sa veoma niskim temperaturama vazduha, što je za očekivati u to doba godine, pčele neće moći da se „prebace“ do meda u gornjem telu, pa ni od postavljanja pogača preko satonoša gornjeg tela neće biti ama baš nikakve koristi. U ovom slučaju pogaču treba postaviti

preko satonoša donjeg tela, uz korišćenje odstojnog prstena za pogača, koji se sada postavlja između donjeg i gornjeg tela. Pogaču treba otvoriti i sa gornje strane, kako bi pčelama kroz nju bila omogućena komunikacija i dostupna hrana iz gornjeg tela, kada vreme otopli. Kod košnica tipa AŽ pogača se dodaje vertikalno, uz bočne letvice ramova, sa zadnje strane, pa se zatim preko nje postavlja vertikalni ožičeni ram za zatvaranje košnice.

Kvalitetno pripremljenu pogaču pčele rado troše (foto: Veroljub Umeljić)

Dodavanje pogače pčelama u AŽ košnici (foto: Veroljub Umeljić)

RECEPTI ZA PRAVLJENJE POGAČAAko ne želimo da koristimo pogače koje nam se nude u trgovini, možemo ih i sami napraviti. Šećer za pravljenje pogača treba prethodno što sitnije samleti. Ako ne raspolažemo odgovarajućim mlinom, možemo koristiti uslugu proizvođača ratluka, koji imaju dobre mlinove za mlevenje šećera. Dobro umešene pogače odmah pakujemo u najlonske kese za zamrzivače, od 3 kg. U njih stavljamo umešenu i podmerenu masu od 1 kg, tanjimo na debljinu 1-1,5 cm, i zatvaramo aparatom za lepljenje kesa, mada je dovoljno i da se kraj otvora kese samo previje. Ovako pripremljene pogače pakujemo u kutije, gde ih čuvamo do dodavanja pčelama.

ŠEĆERNO-MEDNA POGAČA SA KVASCEM

Ovu pogaču pčelari nazivaju i „6-5-4“, zbog procentualnog učešća kvasca, meda i vode. Kao osnovicu za izradu pogača uzimamo 100 kg samlevenog šećera.Za ovu količinu šećera potrebno je još:- pekarskog kvasca 6% ......... 6 kg- meda 5% ............................ 5 kg- vode 4% ............................. 4 lit

Kvasac izdrobimo u lonac velike zapremine, preko 20 litara i preko njega pospemo 4 kg mlevenog šećera, oduzetog od pripremljene količine. Ubrzo će se kvasac pretvoriti u kašastu masu, sličnu istopljenoj čokoladi. Mešanjem ovaj proces možemo da ubrzamo. Zatim u ovu masu sipamo 4 litra vode, dobro izmešamo i stavimo na vatru da se kuva. Moramo biti oprezni da nam smeša ne pokipi, jer zagrevanjem kvasac stvara veliku penu i brzo puni lonac. Masu treba da kuvamo sve dok pena ne počne da opada i na kraju se potpuno izgubi. Tada je skidamo sa vatre i, kada se prohladi, u nju dodajemo 5 kg meda. Sve to dobro promešamo. Najbolje je za ovo koristiti suncokretov med jer je on veoma bogat polenom. Podrazumeva se da moramo biti sigurni da med ne potiče iz društava u kojima tinja neka zarazna bolest. Ovom masom zamesićemo pripremljeni šećer.

JEDNOSTAVNA ŠEĆERNO-MEDNA POGAČAOvu pogaču sačinjavaju šećer, med i voda. Zagrejan med pomešati sa mlakom vodom i tom mešavinom zamesiti šećer. Za 100 kg šećera potrebno je:- meda 20% .......... 20 kg- vode 2% .............. 2 lit.

ŠEĆERNO-MEDNA POGAČA SA POLENOMOva pogača je obogaćena belančevinama iz polena, pa je možemo koristiti u vreme početka razvoja legla, ako smatramo da su u košnicama nedovoljne zalihe polena, a u prirodi ga još nema. Za 100 kg šećera potrebno je:- meda 15% .......... 15 kg- polena 5% .......... 5 kg- vode 2% .............. 2 lit.

Polen preliti sa 2 kg mlake vode, malo sačekati da se dobro natopi, pa ga onda mikserom dobro izmešati. Med malo zagrejati (do 40 °C) pa sa njim dobro pomešati kašastu masu polena i vode. Sa ovako dobijenom masom zamesiti samleveni šećer.

ODSTOJNI PRSTENOVI ZA DODAVANJE POGAČAOdstojni prsten za dodavanje pogača izrađuje se od istog drveta kao i košnica. Sastoji se od 4 letvice dimenzija (za DB košnicu) 520 x 32 x 13 mm. Na krajevima svih letvica, sa iste strane, izrezani su žljebovi dimenzija 32 x 6,5 mm. Sklapanje prstenova se vrši tako što se dodirne

površine žljebova prethodno premažu lepkom za drvo, pa se sve 4 letvice spoje užljebljenim krajevima. Treba se truditi da unutrašnji uglovi prstena budu po 90°. Uglove prstena zakivamo sitnim ekserima.

ZAMENITE STARO SAĆE! Evo i zbog čega…

Dženifer BeriTipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija saća i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šećera koja je neophodna da bi se izlučila ovolika količina voska energetski je ekvivalentna 7,5 kg meda. Zbog toga, pčelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda zamenjujući staro saće. Međutim, ekonomska ušteda može biti obezvređena pogubnim posledicama ovakve pčelarske prakse jer staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi.

Pre određenog vremena završila sam projekat o posledicama korišćenja starog, odnosno novog, saća na razvoj pčelinje zajednice, opstanak legla i smrtnost odraslih pčela. Ovaj rad prvobitno je objavljen u časopisu Journal of Apiculural Reasearch, a ovde je izložena skraćena verzija istraživanja. Ovo je pravo vreme za ovu temu zbog toga što je sve više novijih nalaza koji se tiču rezidua u vosku i polenu u pčelinjem saću, i zbog toga što je ovo doba godine kada je najlakše ukloniti stare, bolestima i hemikalijama krcate, ramove i zameniti ih novim. 

Staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi (foto: V. Umeljić)

Medonosne pčele koriste strukture nalik drveću i košnicama koje je čovek izradio za sklonište, ali vosak je taj koji predstavlja osnovni građevinski materijal u unutrašnjosti gnezda. Odrasle

radilice izlučuju voštane ljuspice ovalnog oblika iz svog abdomena i zatim ih modifikuju sekretima mandibularne žlezde kako bi izgrađivale saće. Do lučenja voska obično dolazi u sakupljačkom period zbog toga što radilice moraju da utroše velike količine nektara kako bi proizvele voštane ljuspice. Saće, sačinjeno od niza šestaougaonih ćelija naslonjenih jedna na drugu, predstavlja mesto na kojem se odgaja potomstvo i skladišti hrana. Takođe, saće igra veoma važnu ulogu u komunikaciji jer predstavlja podlogu na kojoj se izvode plesovi i preko koje se prenose hemijske poruke.

"U DIVLJINI, KAKO SE DRUŠTVO RAZVIJA I NASTAVLJA DA IZGRAĐUJE NOVO SAĆE, UZGAJANJE LEGLA SE POSTEPENO POMERA KA NOVOIZGRAĐENIM SATOVIMA A MED SE SKLADIŠTI U STARO SAĆE. MODERNA PČELARSKA PRAKSA NARUŠAVA OVAJ PRIRODNI PROCES PRIMORAVAJUĆI PČELE DA IZNOVA I IZNOVA KORISTE STARO SAĆE ZA UZGOJ LEGLA."

Kada se prvi put izgradi, saće je elastično i skoro bele boje ali se menja usled konstantne upotrebe i prispelih zaliha. Saće koje se koristi za skladištenje hrane postaje žućkasto zbog akumulacije polena. Ako se koristi za odgajanje legla, vremenom postaje tamnije, skoro crno, i krtije zbog akumuliranja fekalnih materija, propolisa i polena. Tamnija boja može takođe da bude posledica sakupljanja i integrisanja mnogobrojnih zagađivača u vosku tokom vremena. Voštano saće sadrži prvenstveno ugljene hidrate i masne sastojke sa malim procentom slobodnih kiselina i alkohola. Smatra se da ovi manjinski sastojci daju vosku njegovu plastičnost i sposobnost da apsorbuje mnoge vrste materija. Neke od ovih materija, gljivične i bakterijske spore, pesticidi i teški metali, mogu da budu štetni za zdravlje pčelinje zajednice. Evo liste nekih biotskih i abiotskih zagađivača pronađenih u vosku. 

Biotski zagađivači: spore američke i evropske truleži, spore krečnog legla, nozema. Abiotski zagađivači: Amitraz, Arsenic, Azoxystrobin, Boscalid, Bromopropylate, Captan, Carbaryl (Sevin), Chlordimeform, Chlordane, 2-chloroethanol, Chlorpyrifos, hlorothalonil, Chromated copper arsenate, Copper naphthenate, Coumaphos (CheckMite+®), Diazinon, 4,4’-dibromobenzophenone, 1,4-dichlorobenzene, Dicofol, Endosulfan, Esfenvalerate, Ethion, Ethylene dibromide, Fenthion, Fluvalinate (Apistan™), Malathion, Menthol, Methomyl, Organochlorine (multi-residue), Organophosphorus (multi-residue), Methyl parathion (Penncap-M), P-dichlorobenzene, Pentachlorophenol, Phenkapton, Phenol, Phenothiazine, Polychlorinated biphenyls, 2,4,5-T,Tributyltin oxide (TBTO), Vinclozolin. 

Kako se materije akumuliraju u vosku prečnik ćelija postaje manji. Svaki put kada se larva razvija, ona isprede svilenkasti omotač, čiji jedan deo ostane u ćeliji pošto se pčela izlegne iz nje. Vremenom udeo svilenkastog omotača u voštanoj masi raste, pa voštano saće od monolitne materije postaje vlaknima ojačan proizvod koji se sastoji od dve materije. Pčele, s obzirom na veličinu ćelija starog saća, postaju manje.

Mlado saće je elastično i skoro bele boje ali se menja usled konstantne upotrebe i prispelih zaliha meda i polena. Saće koje se koristi za skladištenje hrane postaje žućkasto zbog akumulacije polena. (foto Saša Jović, Ždrelo)

Feromoni se takođe integrišu i prenose u saće i, u zavisnosti od njihove isparljivosti, mogu se tu zadržati veoma dugo. Jedna grupa feromona koja je relevantna u ovom kontekstu jesu feromoni legla. Ove kontaktne feromone emituje leglo i na taj način obaveštava negovateljice o prisustvu larvica, njihovoj starosti i potrebama za hranom. Pčele negovateljice, koje su odgovorne za negovanje legla, ove feromone brže detektuju u starijem saću, i zbog toga češće hrane leglo. Dakle, larve odgajane u saću u kojem je prethodno, takođe, bilo leglo mogu dobiti nešto bolju negu što će rezultirati njihovim uspešnijim preživljavanjem.Pre prisustva varoe (Varroa destructor Anderson and Trueman) u SAD znalo se da pčelinje zajednice u umerenom klimatskom pojasu mogu opstati u divljini oko šest godina. Jednom kada pčelinja zajednica ugine, voskov moljac, miševi i ostali strvinari obično uništavaju saće i potom pčelinje stanište ostavljaju nekoj narednoj zajednici da se u njemu nastani. Moderna pčelarska praksa prekida ovaj prirodni proces reciklaže uzgojem pčela na polu-veštačkom saću koje može biti godinama, pa čak i deceniju, staro. Sve savremenija pčelarska oprema, kao što su Langstrotova košnica i žicom armirane satne osnove, produžile su voštanom saću rok trajanja za više godina. U Velikoj Britaniji, pčelari se ohrabruju da menjaju staro saće jer je to važan segment dobre pčelarske prakse. U SAD se preporučuje zamena dva najstarija sata svake godine kako se ne bi dogodilo da u plodištu bude saća starijeg od pet godina. Danas bi čak i petogodišnje saće moglo takođe da bude prestaro. Pa ipak, mnogi pčelari veruju da nije ekonomski isplativo vršiti redovno uklanjanje i zamenu starog saća. Ne samo da su nove satne osnove skupe i da treba utrošiti vreme na zamenu, nego je i za pčele energetski izdatak što moraju da nadograđuju osnove u funkcionalno saće koristeći metabolički dobijeni vosak. Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šećera koja je neophodna da bi se izlučila ova količina voska energetski je ekvivalentna 7,5 kg meda. Zbog toga, pčelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda zamenjujući staro saće.

Međutim, ekonomska ušteda čuvanja starog saća može biti obezvređena pogubnim posledicama koje ovakva praksa može proizvesti jer staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi. Ovo pitanje navelo me je da istražim kakve posledice staro saće ima po razvoj pčelinje zajednice, opstanak legla i smrtnost odraslih pčela. Tokom trogodišnjeg istraživanja, poredili smo količinu i opstanak legla, prosečnu težinu odraslih pčela i populaciju odraslih pčela u zajednicama smeštenim ili na starom ili na novoizgrađenom jednogodišnjem saću.

Rezultati ovog istraživanja pokazali su da pčelinje zajednice koje su bile smeštene na novom saću imaju znatno veću količinu legla, veću površinu poklopljenog legla i mlade pčele veće telesne mase. Starost saća nije značajnije uticala na konačni broj odraslih pčela ili na promene u populaciji pčela. Međutim, trend je bio da na novom saću bude više pčela a da, u skladu s tim, na starijem saću budu veći gubici, odnosno manje pčela. Opstanak legla nije se razlikovao u zajednicama sa starim i novim leglom.

Povećana proizvodnja legla zabeležena u novom saću mogla je da bude rezultat nekoliko različitih procesa koji su se odvijali u košnici. Veća količina legla mogla je da bude rezultat opstanka legla, kvalitetnije brige o leglu od strane pčela negovateljica ili polaganja jaja od strane matice. Osvrnimo se na poslednju pretpostavku. Matice su sposobne da razlikuju radilične od trutovskih ćelija, procenjujući širinu ćelije preko svojih prednjih nogu. Prečnik ćelije tokom vremena postaje manji, pa tako i staro saće može negativno uticati na produktivnost matice prilikom polaganja jaja.

"MATICA MOŽE BITI OSETLJIVA NA ZAGAĐIVAČE U STAROM VOSKU NE ŽELEĆI DA POLAŽE JAJA U ODREĐENE ĆELIJE SAĆA. PORED TOGA, STARO SAĆE JE SKLADIŠTE FEROMONA LEGLA KOJI MOGU NEGATIVNO UTICATU NA MATICU JER ONA ĆELIJE TAKVOG SAĆA PONEKAD DOŽIVLJAVA KAO VEĆ ZALEŽENE."

Starije saće je takođe poznato kao skladište rezidua brojnih pesticida i bolesti koje mogu da budu škodljive za zdravlje pčela. One se šire od zajednice do zajednice putem pokvarenog voska i materija koje su unete u košnicu. Matica može biti osetljiva na ove zagađivače ne želeći da polaže jaja u određene ćelije saća. Pored toga, staro saće je skladište feromona legla koji mogu negativno uticatu na maticu jer ona ćelije takvog saća posmatra kao već zaležene.

Sledeća pojava koja je relevanta za ovo istraživanje jeste zapažanje da su pčele sklone skladištenju meda i polena u ćelije koje su prethodno bile korišćene za uzgoj legla. U divljini, kako se društvo razvija i nastavlja da izgrađuje novo saće, uzgajanje legla se postepeno pomera ka novoizgrađenom saću a med se skladišti u staro saće.  U zajednicama kojima čovek nikada nije manipulisao ovakvo ponašanje može služiti izbegavanju negativnih posledica koje staro saće može da ima po proizvodnju legla. Međutim, moderna pčelarska praksa sprečava ovaj prirodni process primoravajući pčele da iznova i iznova koriste staro saće za uzgoj legla, a da med smeštaju u saće koje se inače koristi isključivo za skladištenje meda.

Veću težinu pčela izleženih u novom saću najbolje objašnjava razlika između prosečnih prečnika ćelija dve starosne klase saća. Kao što je spomenuto ranije, kako saće stari, prečnik ćelija se smanjuje usled akumulacije kokona i fekalnih materija koje se unutar ćelija talože zbog razvoja larvi i lutki. Na telesnu masu utiče genetika baš kao i činioci iz okruženja, recimo, količina hranljivih materija kojima se larva hrani, i veličina rodne ćelije. Bačner je 1955. godine utvrdio da je prosečna težina novoizvedene pčele iz starog saća iz kojeg se izvelo 68 generacija pčela bila manja za 19 odsto (96,1 mg) od prosečne težine pčela izvedenih iz novog saća (118,3 mg).Morfološke karakteristike evropskih radilica gajenih u saću afrikanizovanih pčela bile su manje nego kod radilica odgojenih u većim ćelijama evropskog saća. Deli i Mors su 1991. godine utvrdili da bi mogle da se odgaje veće radilice iz trutovskih ćelija saća. Gluškov je 1958.

godine otkrio da su pčele odgajene u proširenim ćelijama bile teže i veće što je za posledicu imalo veće prinose meda po zajednici i izgradnju većih ćelija. Larve radilica odgojenih u povećanim ćelijama dobijale su više hrane (21 odsto više proteina i 39,7 odsto više glukoze) od larvi koje su gajene u normalnim radiličnim ćelijama. Veliki broj dokaza ukazuje da je težina novoizvedenih pčela proporcionalna veličini ćelija iz kojih su se one izlegle, kao i količini hrane kojom su ih hranile negovateljice.

U ovom istraživanju pčele odgojene u novom saću bile su za 8,3 odsto teže od onih koje su se izvele iz starog saća, što je slično Abdelitifovim nalazima iz 1965. godine, prema kojima radilice odgajane u starom saću iz kojeg se prethodno izvelo 70 generacija pčela imaju za 8 odsto manju telesnu masu.

Malobrojnija populacija u starom saću može da bude posledica veće smrtnosti larvi zbog akumulacije stranih zagađivača zarobljenih u starom saću. Takođe, zagađivači u voštanom saću mogu pčelama prikriti mirise i znake pomoću kojih one prepoznaju gnezdo, otežavajući tako izletnicama povratak u svoje sopstveno društvo. Neki znaci za prepoznavanje gnezda potiču iz saća. Brid i saradnici su 1988. godine otkrili da miris pčelinje zajednice koji potiče od saća može da prikrije genetske razlike među pčelama. Miris pčelinje zajednice prenosi se na odrasle pčele preko saća i može promeniti prepoznavanje fenotipa za manje od pet minuta. 

Matica polaže više jaja u novoizgrađenom saću (foto V. Umeljić)

Leglo „obaveštava“ radilice o svom prisustvu u ćeliji, kasti, starosnom dobu i stepenu gladi putem mehaničkih i hemijskih signala. Hemijski signa li jesu feromoni legla koji mogu predstavljati faktor odgovoran za veći stepen opstanka što je utvrđeno u slučaju starog legla u ovom istraživanju. Voštano saće se ponaša kao rezervoar za apsorbovanje i prenošenje feromona što bi moglo da objasni zbog čega rojeve više privlači starije saće. Prisustvo feromona legla stimuliše sakupljanje polena, olakšava pčelama prepoznavanje legla i stimuliše negovateljice da hrane larve, što su sve važni faktori za opstanak legla. Fri i Vinder su 1983. godine utvrdili da je stepen preživljavanja legla veći u ćelijama koje su bile prethodno korišćenje za gajenje legla. Uzeta zajedno ova istraživanja pokazuju da feromoni sadržani u saću mogu pospešiti opstanak legla. Odstupanja u opstanku legla u ovom istraživanju mogla bi delimično da budu objašnjena optimalnijom koncentracijom feromona legla u starijem saću.

Tokom našeg istraživanja došli smo do naizgled paradoksalnih rezultata o većoj proizvodnji legla u novom saću i boljem opstanku legla u starom saću. Verujemo da je najbolje pomiriti ove rezultate, u sebi i sa literaturom, i to tvrdnjom da matica najviše jaja polaže u novom saću, ali da kada ga položi u ćeliju, najveće šanse da će opstati larva će imati ako se nalazi u starom saću. Pa ipak, sveukupno posmatrano, proizvodnja legla je najveća u novom saću. Očigledna korist od maksimalizovanja polaganja jaja preteže nad koristi od maksimalizovanog opstanka legla.

Tokom tri godine istraživanja, pčelinje zajednice sa novim saćem imale su više legla, veću površinu poklopljenog legla i teže novoizvedene pčele. Opstanak legla je samo donekle (rezultati variraraju od slučaja do slučaja) bio bolji u starom saću. I konačno, na smrtnost odraslih pčela uticala je starost saća u kojem su bile odgajane i smatra se da je nešto manja, ali ne značajno, u novom saću. Veliki broj činjenica ukazuje da novo saće pozitivno utiče na sveukupno zdravlje pčelinje zajednice i reprodukciju. Ovi nalazi sugerišu pčelarima da treba da izbace veoma staro plodišno saće iz svoje pčelarske prakse.

BAGREM (Robinia pseudoacacia L.) Tekst i fotografije: Veroljub Umeljić

Bagrem je listopadno drvo, poreklom iz Severne Amerike. Visina dostiže do 25 m a prečnik stabla do 50 cm. Mlade grane su sa oštro zašiljenim trnovima, koji štite pupoljke. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 9-21 eliptičnog listića. Cvetovi su beli, jako prijatno mirisni, sakupljeni po 15-20 u lepe viseće, grozdaste, rastresite cvasti. Bagrem se lako razmnožava semenom, kao i izdancima. Pčelari bi trebali da se uporno bore za očuvanje postojećih površina pod bagremom, kao i da intenzivno rade na podizanju novih zasada. Bagrem brzo raste i skromnih je zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta. Veoma je osetljiv na kasne prolećne mrazeve, pa se ponekada desi da cvetni pupoljci potpuno izmrznu, tako da izostane cvetanje na pojedinim lokacijama. Ako se tome doda da bagrem cveta za vreme promenljivog prolećnog perioda, tako da kiša, hladnoća i vetar po nekada danima ne dozvoljavaju pčelama da izleću iz košnica, onda su u takvim prilikama neminovna velika razočaranja pčelara u ovu pašu. Loše raspoloženje se može ublažiti jedino seobom košnica na druge lokacije, gde bagrem nije izmrzao, kao i na terene gde cvetanje počinje kasnije...

Cvetanje i medenje bagrema Bagrem cveta obilno, najčešće od početka maja pa do kraja juna, 40-45 dana posle kretanja prvih pupoljaka. Početak cvetanja zavisi od klimatskih prilika, nadmorske visine, sorte, konfiguracije terena, od stepena osunčanosti površina pod bagremom, sastava zemljišta itd. Na vreme cvetanja bagrema znatno utiču prethodne klimatske prilike, tako da početak cvetanja na istom području iz godine u godinu može da varira i do 15 dana. Zbog navedenih činjenica u jednoj sezoni mogu, sa istim pčelinjim društvima, da se koriste dve, pa i tri bagremove paše. 

Od vremena kada je dužina cvetnih pupoljaka bagrema 2 cm do početka cvetanja protekne oko 15 dana

Bagrem najranije počinje da cveta na najnižim nadmorskim visinama, u dolinama velikih reka. Kako se povećava nadmorska visina zemljišta, po pravilu bagrem na tim terenima počinje sve kasnije i kasnije da cveta. Optimalna nadmorska visina za seobu košnica na drugu bagremovu pašu je 200-300 mnv. Treću bagremovu pašu treba koristiti na brdskim terenima, na 500-600 mnv. Poznato je i u praksi više puta proveravano, da na preko 700 mnv bagrem praktično ne medi. Zato treba da budemo oprezni i da pri izboru mesta za korišćenje kasne bagremove paše, obavezno imamo u vidu i nadmorsku visinu mesta gde želimo da smestimo košnice. Moguće je pronaći i terene gde se na jednom mestu, bez seobe, mogu koristiti dve bagremove paše. To su ravničarsko-brdska područja na kojima je bagrem veoma zastupljen. Kada na takvom području košnice smestimo u podnožju brda, pčelama će biti dostupan i ranije procvetali bagrem u dolini kao i onaj koji će kasnije počinjati da cveta na većim visinama. Na jednoj lokaciji cvetanje bagrema, odnosno lučenje nektara obično traje do 14 dana. Lučenje nektara je najintenzivnije od trećeg do desetog dana cvetanja. U nižim predelima, s plodnijim zemljištem, bagrem ranije cveta i luči mnogo više nektara, nego u brdsko-planinskim. Takođe, starija i usamljenija stabla izdašnije luče nektar, nego mlada u gustim bagrenjacima. 

Početak medenja bagrema

Mogućnost korišćenja tri bagremove pašeKada su ranoprolećne vremenske prilike uobičajene za to doba godine, onda pčelari mogu da pronađu lokacije gde se počeci cvetanja ranog, srednjeg i kasnog bagrema međusobno razlikuju od 7 do 10 dana. U tom slučaju se mogu, dobrim delom, u toku jedne sezone, sa istim pčelinjim društvima iskoristiti i tri bagremove paše. Kada su počeci medenja ranog, srednjeg i kasnog bagrema fazno pomereni u proseku za po 8 dana, a pošto najintenzivniji unos nektara na jednoj paši traje oko 8 dana, to znači da čim vaga na ranoj paši počne naglo da „pada“, a na srednjoj paši počne da „raste“, košnice treba odmah seliti. 

Prosečni dnevni unosi nektara za vreme dobre bagremove paše (dijagramski prikaz)

Grafički prikaz mogućnosti korišćenja tri bagremove pašeIsto važi i za seobu sa druge na treću bagremovu pašu. Na osnovu iznetih pokazatelja najoptimalnije je da se košnice sa prve na drugu i sa druge na treću pašu sele desetog dana medenja prethodne paše. Sa ovakvim načinom korišćenja tri bagremove paše teško može da se desi da u jednoj godini ostanemo bez bagremovog meda. Jer ako na jednoj lokaciji bagrem „omane“ zbog slabog medenja ili loših vremenskih prilika, mala je verovatnoća da će se isto desiti i na ostale dve paše. Naprotiv, ako budu povoljne vremenske prilike, i bagrem dobro zamedi na sve tri paše, veoma će nam se isplatiti trud oko ovih seoba košnica. Cvetovi bagrema najjače luče nektar na dnevnoj temperaturi od 20 do 25°C, sa optimalnom vlažnošću vazduha i tla, kada je vreme bez vetra, uz jutarnju rosu i temperaturu iznad 16 °C. Dnevni unosi na ovoj paši mogu da budu do 15 kg nektara, a ukupan prinos sa jedne paše i 70 kg nektara po košnici. Prinos meda sa jednog hektara može da bude do 1.000 kg. Bagremov med je odličnog kvaliteta, vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Spada u red najcenjenijih medova. Skoro je bezbojan, kristalno providan, sa jedva primetnom zelenkastom nijansom. Vrlo dugo ne kristališe, ponekada i nekoliko godina.

Mađarske sorte bagrema. U Mađarskoj je dugo godina rađeno na stvaranju novih sorti bagrema, čije se osnovne odlike ogledaju u boljoj izdašnosti nektarom, nešto kasnijim početkom cvetanja i većoj otpornosti na izmrzavanje. Stvoreno je više sorti, među kojima se ističe svetloružičasti bagrem (Robinia pseudoacacia L. sp. halvanj rožasti). Pored navedenog, ova sorta se odlikuje izuzetno bogatim cvetanjem i brzim porastom.