Miodrag Stanisavljevi}Sabrana dela

I

Pesme

PriredioDobrivoje Stanojevi}

InformatikaBeograd 2006.

Izdava~iZadruga »Res publica«,

Drago{ Ivanovi};»Informatika«,

Slobodan Sre}kovi}

UrednikNeboj{a Popov

Grafi~ka obrada i prelomNina Popov

[tampaVojna {tamparija

Resavska 40b11000 Beograd

ISBN86-86487-00-986-86487-01-7

Tira`1000

PREDGOVOR

Dobrivoje Stanojevi}

Kad se nemaju}i najvi{e ima(Ga|enje prema iznenadnim jasno}ama, MS, Dnevnik II)

O poeziji Miodraga Stanisavljevi}a nije se mnogo pisalo. Mo`e se naslutitii za{to. Kriti~ar povodom nje ne mo`e, kao o ve}em delu savremene poe-zije, da govori {ta god ho}e, ve} najpre ono {to ona nala`e. To, naravno,iziskuje posebno tuma~enje. Me|utim, na njega kritika, u svojoj brzogla-snosti, ~esto nije spremna. Li~na pesni~ka nota ovoga pesnika nagla{enonadrasta svakog kriti~ara koji bi hteo olako da pre|e preko njenih zaple-tenih zna~enjskih virova. I danas, posle vi{e od ~etrdeset godina nakonpojavljivanja prve knjige Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a (1965), ~italacse gubi u lavirintu apstraktne originalnosti i originalnih apstrakcija ovogapesnika.U prvoj knjizi Miodraga Stanisavljevi}a osetan je ve} novi netipi~ni pe-sni~ki glas. ^itao~ev do`ivljaj se usmerava u posebnom pravcu za koji setada pouzdano nije moglo re}i {ta je, u stvari, to novo. Poklanjanje marami-ca {to omotavaju / moja plu}a i moje srce podse}a na preporod jesenjinskogduha, ali pokazuje i sasvim posebno zalaganje za va`nost pesni~ke tajno-vitosti, gotovo enigmati~nosti. U ovoj poeziji sve poti~e od re~i. Vi{estrukokoderovane re~i. Jer, Stanisavljevi} je pesnik koji ose}a i misli istovreme-no. Zabluda, glupost i la` bivaju dosledno do poslednje knjige prevazila`e-ni upornim traganjem za onim {to zbunjuje. Oblikuju}i, na po~etku, slikevode, magle, talasa, ovaj vi{estruko nadareni stvaralac ukazuje na jedin-stvo reminiscencije i imaginacije. Tom pro`eto{}u se predo~ava psiholo{kielasticitet njegove dalje poezije. Iznad voda / magle su propadale, peva Sta-nisavljevi}. Ubrus je ve} bio upotrebljen prvi put, nastavlja se u istoj pesmiprve zbirke.Spremno pokazivanje da se pateti~no zasla|enim starim re~ima vi{e nemo`e verovati ukazuje na nove zakonitosti ~arolija pesni~ke re~i: tajanstve-nost je sugestivna i kad je ne razumemo. Prividna jasnost je pateti~na i kadje skladno slo`ena u rimovane napeve. Otuda ga|enje prema iznenadnimjasnostima.Upravo taj talas novog moderniteta (Jedan talas ponovo / dopire u mojepredsoblje †»Jedan talas ponovo...«‡) govori o povratku vere u re~i koje su

8

nemarnom upotrebom izgubile svoju o{trinu. A re~ Miodraga Stanisavlje-vi}a je do poslednje knjige zadr`ala i neprestano se izo{travala.Motiv talasa ne ostaje starinska oznaka za nemire. Talasi se postepeno{ire zatvorenim prostorima sobe. Soba postaje poseban pesni~ki kosmoskojim se zalazi u mikrokosmos introspekcije (no}as / ~elom talasah). To,naravno, vodi u pesni~ku prozu, kojoj je Stanisavljevi} uvek bio sklon,kao prirodni nastavak `elje da se paradoks autenti~no o`ivi (Spre~en samda do|em na va{u malu sve~anost. Da sam ne{to `iv! Ovako...)Ova poezija je trajala, a nije bila shva}ena. Njoj to nije smetalo. Ona je,ve}, pokazivala zavidnu disonantnost u odnosu na tada{nja pesni~ka kre-tanja. Van stereotipnih medijskih okvira tradicionalne poezije, ona se uspi-njala prema posebnom unutra{njem nemiru. Tu nije bilo povratka. Otudau Pesmama sa putovanja (1969) dolazi do ispoljavanja unutra{njeg kosmo-sa prema ironi~noj putopisnoj lirskoj retorici. Lirski subjekt ve} satimamo`e da gleda talase. Jedan ovako ukorenjen zemaljski iskaz govori o po-sebnom otkidanju kapi. One se u poslednjim Stanisavljevi}evim knjigamaprikazuju kao nepotrebne u svom prepoznatljivom obliku, postaju}i na-stasijevi}evski zaumne. Tamo gde je prava poezija, suvi{ne su pogre{nere~i. Paradoks se umno`ava ~injenicom da se vesti pribli`avaju kao velikitalasi u kojima lirski subjekt sanja svoju smrt (»Sanjao sam«), a onda, k’okrug na vodi, svetom se razliva ti{ina (»Hiljadugodi{nji pljuskovi«).Razlivanje ti{ine podrazumeva skloni{te za sanjara. Ti{ina, naravno, {titisanjara. Na njenoj pozadini sada se ve} jasno ocrtavaju konture posebnogpesni~kog glasa. On mo`e sasvim nemirno da sanjari, ali ipak jo{ uvek sa-njari. Sve dok ne izgovori, `ivlji od svih, da ga odavno vi{e nema. A nema-ju}i, najvi{e ima.Stanisavljevi}eva poezija jeste i svojevrsna istorija novijih pesni~kih i in-telektualnih ideja. Otuda njegov lirski subjekt od po~etka za sebe osvajaprivilegiju vrednovanja i samovrednovanja. Skriveni i otvoreni anga`manivode od u`ivanja u stvarnosti do stvarnosti isku{enja. Stani{ta pro{losti po-staju trajna zato {to se se}anja na snove do`ivljavaju kao nova sanjarenja.U Knjizi senki (1973) napetost raznolikih lirskih glasova raste. Ona je,me|utim, veoma suptilno nagove{tena. Senke postaju posebni ~inioci ne-reda koji se opeva i dovodi u poseban red. Stanisavljevi} sve vi{e svojompoezijom zaranja u neprozirnost senki. Tajnovitost njegove poezije je na-merno usmerena prema neizrecivosti o~iglednog. To vodi u o~iglednu neiz-recivost. Poezija ne kazuje. Ona nagove{tava i tako sve kazuje onome koima uvo da ~uje.Kao da se ovom knjigom ve} miri da ne}e biti shva}en, pesnik govori o ve-trovima u odsustvu. Njegov lirski junak popravlja vratnice koje se znat-no razlikuju od vratnica Jesenjina pred kojima se izgovara devoja~ko ne,

Dobrivoje Stanojevi}

9

tiho i ne`no. U ovoj poeziji usamljen ~ovek nije utu~en. On li~i na nekogdrevnog boga (»Napu{tena ku}a«).Pesni~ki cilj Mi{e Stanisavljevi}a sada je mnogo jasniji. Kao da se bojao tejasnosti, on ta~no posle ~etiri godine od prethodnog dela (po{tuju}i sime-tri~nost cikli~nih ~etrigo|a u kojima su se pojavljivale sve njegove dotada-{nje knjige) objavljuje jednu od najizuzetnijih zapostavljenih knjiga srpskeknji`evnosti za decu. Ona nipo{to nije samo za decu. Zato je, valjda, i zapo-stavljena, ako se izuzme povremeno navo|enje nezaobilazne pesme Zec sagovornom manom. Pojavljuje se zbirka Levi kraljevi (1977).Od motiva princeze i drvodelje, kraljeva, careva i razbojnika, Kraljevi}aMarka i Muse Kesed`ije, Gupca i Sin|eli}a, Napoleona i Crnotravaca, Kon-goanaca i Kubanaca, do pasa i ze~eva, Stanisavljevi} strpljivo gradi nepro-zirni pesni~ki sistem. Njime se pokazuje izuzetna integrativna mo}. Se}a-nja, snovi i stvarnost stapaju se u novu ironijsko-parodijsku celinu. Takvase, u to vreme, mo`e na}i jo{ jedino u pesmama Du{ka Radovi}a. Relati-vizuju}i istoriju, predanja i mit, Stanisavljevi} uvodi princip intimne neiz-mernosti sanjarenja kao princip menjanja sveta. Se}anja, snovi i stvarnostdaju poeziji razli~ite vremensko-prostorne i simboli~ke vrednosti. Oni seme{aju, sudaraju, a ponekad i me|usobno izazivaju. Neizvesnost izvesnogpru`a ironi~ne savete o besmislu kontinuiteta. Istorija je razbijeno i ra-suto vreme. Detetu/~oveku preostaje jedino da se igra u rajskom vrtu, aliu stalnom strahu od ljubomornih malih bogova koji ne podnose me{anje.Otuda i raj nije pravi raj. Sada se imaju}i nema. Ostaje jo{ uvek ga|enjeprema iznenadnim jasno}ama.Posle ove zna~ajne i jo{ uvek neotkrivene knjige, Stanisavljevi} objavljujeSlike i saglasja (1980) remete}i prvi put ritam ~etvorogo|a pri objavljiva-nju pesni~kih dela.Po prvi put se u njegovoj poeziji pojavljuju jasni motivi kontrasta nebe-skog i zemaljskog, motivi hrastolike zbijenosti i rasplinutosti voda, motivio gljivama i otrovu, pa i depatetizovani pandurevi}evski motivi o silaskus uma.U uglovima sobe – otrovne gljive. / Sopstvene misli – uhode (»Demon po-hote«), peva Stanisavljevi}. Demonizam vlastitog prostora, sopstvene ku}e,uvla~i se u pore svakodnevlja. Demoni prodiru i u za{ti}ene, zatvorene itople kutke privatnosti. ^ovek nema vi{e gde da se sakrije. Ni u starimstihovima vi{e nema prave izvesnosti.U osami prozirnog su`anjstva ~ami / lepota ~istih otrova, ka`e se dalje. Pe-snik vi{e ne pristaje da slu`i poeziji. Njoj to vi{e i ne treba. On se koristinjome kad njemu to treba, ne bi li do{ao do istine za koju bi se moglo nesta-ti ili od koje bi se moglo dogoditi i{~eznu}e o kojem je i Ni~e govorio. Dotadse jo{ uvek nagla{eno pevalo po principu: {to bli`e poeziji, to dalje od istine.

Predgovor

10

Stanisavljevi}evo bezumno pam}enje jeste oksimoron sumnje u intelekt.Otuda postoje kolebljive terazije uma. Um jeste poezija drugog stepena.Koderijansko izvanumi{te se, stoga, nalazi u sredi{tu pevanja. Onaj ko jeznati`eljan da upozna liriku Mi{e Stanisavljevi}a, treba, dakle, postepenoda si|e u podrume zaumlja. Mora da se navikne na svet paradoksa i apsur-da. Da se uveri u proro~anstvo pameti koja ne veruje razumu. Poeziji nesmeta da ostane gorko iracionalna i kad uvi|a spasonosnost racionalnog.Novi ritmovi (1982) zaista unose dosta druga~ije ritmike u srpsku poeziju.Ta ritmi~nost neguje prepoznatljivu disonancu. U njoj se pro`imaju crtearhai~nog, misti~kog i gotovo okultnog porekla. Ose}aj za poseban ritam,britka opservacija, raznovrsnost opa`anja (Sastru`i. Sigu na licu nahvata-nu. Mahovinu / severene kore. Cvasti {alitre. / Micelijum gljiva), su{tinskipregledno, uprkos brojnim lirskim udaljavanjima, poma`u izlaganju pesni~-kih slika, suo~avaju se sa slo`enim zaumljem. Odabrani detalji stvarnostinose se sa apsurdom i posebnim lirsko-retori~kim zamahom specifi~nihpesni~kih neoblika, nedodira, neboravka, nebroja...Modernost Stanisavljevi}evog pevanja ogleda se, otuda, najpre, u naro~i-tom kontaktu sa stvarno{}u. Njegova anafora tek tada dobija svoja punastilska obele`ja (Svojstva {ume. / Svojstva vode. / U raspadanju nekog stra-ha. // Svojstva ko`e. / Svojstva boje. / Deo sablasne verovatno}e. // Svojstvaruke. / Svojstva gljive. / Na kolenima, pred tu|im / posteljama).^italac se uvodi u nepoznato kao da je to ve} dobro poznato. Ide se, neo-~ekivano, iz razli~itih krajnosti, od prirodnog do civilizacijskog. Uop{teuzev, u ovoj poeziji prirodno ima polo`aj tek prona|enog. Civilizacijskoje uvek podvrgnuto ironiji kao dobro poznato. To proizvodi veoma efekt-ne figure pesni~kog }utanja i zastajkivanja pred objavom smisla. Uvodi senenagla{ena lirska filozofija kruga. Strahuje se od bezrazlo`nog ludila.Ono se implicitno tuma~i kao redak dar, ~ak i kad je samo bekstvo u vin-sku vrtoglavicu.U Novim ritmovima 1, 2 (1984) dolazi do poku{aja odvajanja poezije i stvar-nosti. Stvarnost se meri prisustvom lirskog ja u sebi samom. Gotovo za-mjatinovsko antiutopijsko vi|enje smislenosti u besmislu odre|uje merunovih pesni~kih sloboda (ja sam. ja samo. ja mnogolisna. ja gljiva. ja ~ije.ja listi}e †»Dahovi«‡).Poezija se postepeno izdvaja iz vremensko-prostornih merila tradicije.Ona ne pristaje na postoje}e orijentire. Simboli~ko sila`enje u podzemlje(»Orfej«) motivi{e brisanje razlika izme|u lepog i ru`nog, dalekog i bli-skog, tame i videla, neba i zemlje... Dok je u dotada{njim knjigama preo-vladavalo emocionalno poniranje i ironi~na opservacija, sada se odigravaparaboli~na metamorfoza motiva (insekata – iz ~a{a kolena pi}e paukovi– ptica, glodara – raspu{tam pacove). Kafkijanskoj atmosferi u ovoj lirici

Dobrivoje Stanojevi}

11

doprinosi i nesvakida{nja dijabolizacija prirode (bi}u miris pohote lipa, usne}e ti biti micelijum gljiva).Takav postupak se nastavlja u knjizi Ritmovi 3 (1989). Lirska du{evnost pri-stupa posebnom paralelnom svetu buba-rusa, paukova, zmija, koza, ~aplji,pasa, muva, mrava, riba, pu`eva, gljiva na gotovo groteskan na~in. Lirskisubjekt gleda sebe kroz levak, kao {to devoj~ice iz Vi{njice s razumevanjemnose svoje sise. Nadrealna slika, koja se nije odrekla elemenata naturali-zma, ne gubi za Stanisavljevi}evo pevanje karakteristi~nu vezu sa fizio-lo{kim i stvarnosnim stilskim kompleksom. Lirski junak, istovremeno, vidida su u uglovima terase / izrasle kolonije gljiva.Na ovaj na~in izbegava se neposredna komunikativnost i ulazi se u svetdrugostepenih nedoslovnih zna~enja. Ose}ajnost se preobra}a u irealnuopservaciju. Njome se posti`e posebno ironi~no mnogoglasje (gledam se sbuba-rusom).Najzad, u Jadima srpske du{e (1995) i brojnim rasutim pesmama, MiodragStanisavljevi} je svoje pevanje doveo do posebne funkcionalizacije. U njojpoezija, uprkos opasnostima, nije ni{ta izgubila. Re~ je o naro~itom obli-ku lirskog romana sa prepoznatljivim likovima stvarnosti. Njegovo ume}euo~avanja i nijansiranja grotesknih slika pokazuje se u punom svetlu. Stvar-nost je, istina, davala obilje povoda za to. Likovi Tiran~i}a, konjozvrkastihAvara, Ujedinitelja, Hegemona, Gorogana, Geneti~ara, [takora, Alavca,Preora~a, Debakla, Tutumraka, Julaga, Karakond`ula, Rospija, Frakafu-lja i Poganaca, koji `ive i deluju u zemlji Zaobilaznoj ili Zasebnici, pred-stavljaju, verovatno, jedan od najafektivnijih pristupa stvarnosti medijempoezije u prethodnom veku.Svojevrsna agresivna dramatika ovog pevanja ~uva sve lirske vrednostiStanisavljevi}eve poezije upravo originalnom stilizacijom suptilne, gorkosamoironijski obojene, proro~ke retorike. Teme i motivi su me|usobno sa-svim protivstavljeni. Dramska stilizacija i polemi~ka, na momente eristi~karetori~nost odre|uju odnos izme|u pesme i ~itaoca, pa i pesme i stvarno-sti. Na taj na~in se izaziva poseban saznajni {ok o smelosti i proro~kom,gotovo uzgrednom, ali tim efektnije, daru pisca. To, svakako, i danas zbu-njuje i uzbu|uje ~itaoca. Stanisavljevi} se, me|utim, nikada ne zaustavljana ravni saop{tavanja. On lirske krugove razvija prema posebnim okviri-ma originalnog sa{aptavanja sa odabranim ~itaocem. Takvo pevanje je inajsugestivnije. ^italac postaje lik koji se stavlja, po potrebi, na pesnikovustranu protiv groteskne dru`ine.Otuda se ~italac ne buni kada se u pesmi pojavi temeljno razlikuju}a ubo-jita ironija: Alavcu {to mi pobra / ne`ne gnoj{tarke/ (bele su, velio, ne mogubiti / otrovne) / rekoh (u sebi): Sre}an ti / susret s belom pupavkom! (»Putbuba{vaba«).

Predgovor

12

U svojim poslednjim pesmama Stanisavljevi}ev pesni~ki jezik dobija ka-rakter promi{ljenog eksperimenta u najboljoj tradiciji koderovsko-nasta-sijevi}evskog pevanja. Re~i i kolokvijalni oblici razli~itih sklopova lirski seveoma pribli`avaju. Sintaksa se razla`e i sa`ima prema posebnoj pesni~kojgramatici kojoj se tek u~imo. U njoj se nalaze brojne jezi~ke igre i {ifrova-ne kombinacije. One nisu vo|ene tradicionalnim smislom. Same stvarajunovo zna~enje koje }e se ubudu}e otvarati, ako nas bude, samo pa`ljivim~itaocima.Miodrag Stanisavljevi} jeste od onih pesnika koji nikome nikada nije slu-`io. Nije se ni pretvarao da ikome slu`i da bi dobio zaslu`eno. Vladao se pomisiji vlastite pesni~ke re~i, po svojoj ose}ajnosti. [to je vi{e otvarao o~i,dok ih je ve}ina drugih pesnika zatvarala, potpunije, bolje i bolnije je opi-sivao no}i u kojima se, sva je prilika usamljen, sam, ponekad sasvim samme|u pesni~kom i kriti~arskom bratijom, nalazio. @ivlji od svih. Nesum-njivo specifi~an pesni~ki talenat pomogao mu je da njegova poezija, i kadje duboko anga`ovana, ostane, najpre, velika poezija. Osim ostalog, i zbogtoga su, dok je bio sa nama, ~esto prozori njegove poezije nasilno zatvara-ni. Da ne bi, valjda, bili razbijeni. Vreme je da se oni {irom otvore i razbijumnoge predrasude. Da otklone sedefne predele nemo}i. Da razviju ga|enjeprema iznenadnim jasno}ama.

Dobrivoje Stanojevi}

PesmePisma Aleksandra Ro{a

1965.

Viktoriji

Do{lo je prole}e...Do{lo je prole}e...

Do{lo je prole}e sa svojim {arlatanima!

Mete`i, namere, otaljavanja...

U `urbipoklanjam jednoj plesa~icimaramice {to omotavajumoja plu}a i moje srce.

******Izme|u mene i moga snauspostavlja sesvetlosna granica

Budim se

Sada uvi|am da je to – razdeljakpo sredini crne kose jedne Cigankekoja jutros minupored moje ku}e

******Iznad vodamagle su propadale

Po li{}u su bileciglaste hrpice

Ubrus je ve} bioupotrebljen prvi put

Poku{ao sam da dohvatim mrve hrane sa prozora(bile su bez senki)

Jedan talas ponovo...Jedan talas ponovo...

Jedan talas ponovodopire u moje predsoblje, otvaramali rezbareni ormari},

16

sve njegove fijoke, preturapo svim njegovim policama,igra se sa svim tim(ali vrlo potrebnim)kutijicama, smotuljcima,dugmadima, bo~icama...

Da li on dopire i do tajne pregradegde se u zamotuljku ~uvaPlavilo za Rublje?

Da li ga rastvara?

On odlazi.

******Velikim poljima pamukai velikim poljima vlaknastih biljakai velikim planta`ama makaali najradijenepreglednim poljima zrele p{eniceu traganju za malo sve`inesvu no}plivah!

******Bezdan ima svoje divokozeVodopad ima svoje klobukeDevojka koja pored njega stoji– pled kojim ogr}e ramenaod sve`ine raspr{enih kapljica

Reci{ta ima{ tistoje}i postrance i posmatraju}i ih?

******Okre}u}i seoko sebe sameNa{a Zemlja neprestano

Miodrag Stanisavljevi}

17

gasi `ivote »vodenih cvetova«sad jednesad druge svoje polovine

Zavojite stepenice, k njoj!

******Pripremaju}i se jedne ve~eri za sanrekoh sebi:

ona je divnaja je prosto volim

Koliko sam dugo bio pod tim iznenadnimi blagotvornim uticajem:

gledaju}i je i slu{aju}i jepomno!

******Veliku mirnu povr{inu reke,veliku povr{inu mora u bonaci,veliku povr{inu jezeraumirenu listovima lokvanja,mirnu povr{inu nekog basena,mirnu povr{inu neke cisterne– za prikupljanje ki{nice i snega u bezvodnim krajevima –no}as~elom talasah!

******Pouzdav{i se u svoja jedra i vetar(moreplovac)Pouzdav{i se u svoga konja(konjanik)i pouzdav{i se u svoju kamilu magarca irvasa(jaha~ uop{te)

Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a

18

Pouzdav{i se u svoja krila(ptica)i pouzdav{i se u svoja krila(leptir slepi mi{ pilot)Pouzdav{i se u svoja peraja(dvadeset hiljada vrsta riba)i pouzdav{i se u svoja peraja(kit)Pouzdav{i se u svoje noge(pe{ak)i pouzdav{i se samo u svoje noge(isklju~ivo zveri)Pouzdav{i se u svoje noge i ruke(pliva~)Pouzdav{i se svako u {ta ima da se pouzdasvi kre}u na put

A ja samo sa svojom ljubavljukao jedinom poputninomA ja samo sa svojom ljubavljukao la|arinomSa svojom ljubavlju i kao mostarinomPolazim...

******Ne na|oh drugo do nerveod poznatog listakoji je pojela svilena bubai samave} biv{a

Ne na|oh drugo do korenjeod visokih dvojnih hrastovaophrvanih mahovinom i imelomgde dolazismo

Letos!

******Kao veliki nacionalni parkovi...zaustih

Pribli`avah ti se opasno i dugokao {to se s planine

Miodrag Stanisavljevi}

19

– serpentinama – pribli`avamo gradu u kotlini

Naginjah tikao {to reka naginje moru

Se}am sene{to sam ti jo{ u po~etkuove pesme hteo re}i – evogovorim ti:od velikih nacionalnih parkova lep{a si

Niko mi ve} ne vrati...Niko mi ve} ne vrati...

Niko mi vi{e ne vratiranog mezimstva dom!Osvr}em se za njimkao za vodopadom.

Njegovi zidovi, sleme,sad su tek obris u du{i,al’ svetlost u prozorimani{ta ne mo`e da sru{i.

Ta i skitnica poslednjibez novca, ode}e, zdravlja,se}anjem dom svoj gradii osmehom pod krov stavlja.

Niko mi ve} ne vratiranog mezimstva dom.Jednako se osvr}emza {umnim vodopadom.

******Ulica, red platanaI osim njih – nikog.Oblo`en somotomZlatarev izlog.

Za jedno popodneOgoleo platan.Zlato koje sklanjaPredostro`ni zlatar.

Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a

20

I zvuk sireneJednoli~an, tup.Masnice {to ostajuNa crnom somotu.

Ulica, red platanaI osim nas – nikog.Zaboravio sam: no},Crn, prazan, izlog.

PPesmaesma

Neosetno talo`i sebreme dana i godina,k’o prah bra{na {to se sla`ena pau~inu starog mlina.

Al’ mlaz {to prah ozarujeve} bledi uveliko.Gle crva {to omegunaziva svojom vernom slikom.

Ve} sutra, ve} sutramanje }e da mi sija!Gle crva {to mile}iu omegu se izvija.

Jedino moje srce,tek po ~uvenju mi znano,negde u pusto{i kucauporno, neprestano.

Ali i za nj ~ujemda slabi, uveliko;gle crva {to omegunaziva svojom vernom slikom.

Ve} sutra, ve} sutramanje }e da se duri!Gle crva {to – hodomomegi sli~an – nekud `uri.

A vi, o mora daleka,da l’ jo{ ra~unate na me?Ja }u krenuti makarplutaju} na bali slame!

Miodrag Stanisavljevi}

21

Ja slutim, taj ~asbli`i se uveliko;gle crva ~iju tajnudosad ne odavah nikom.

Koliko sutra, kona~no,nekud }u da se denem...Tek u omegu zgr~encrv mo`e da krene.

Pisma Aleksandra Ro{a

******Svu no} je moje lice, s podbratkom na dasci vagonskog prozora, promi-calo nepoznatim predelima.Otkunjao sam jo{ jednu etapu svog `ivota, udi{u}i miris gare`i i olaja.Uvek taj miris!Dok sam `iv nosi}u u sebi miris olaja starih u~ionica.

******Ovo je klas. Ovo je samo jedan klas kog treba milovati po~ev od petelj-ke pa preko dugog i ne`nog osja i to je sve.Ima li nekog ko ne{to ne shvata iz nehajnog i hladnog opisa mog? Nematog.Ovo je klas. Ako se ovaj klas miluje obrnutim putem – on postaje ne-prijatan, postaje opor, po~inje da bode i ni{ta vi{e, i ni{ta vi{e.Ima li sad nekog ko ne{to ne shvata iz neuglednog opisa mog? Nematog, nema tog.

******Za slu~aj da do|e{ sve }e opet biti po starom; opet }u ti dugo govoriti,isprva nerazgovetno i zbog toga na mahove malo nabusito, ali ti }e{,zar ne, dobro razumeti svu moju smu{enost i sve moje okoli{ne znakeljubavi...

Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a

22

******Ponovo mislim o svim njenim re~ima i postupcima za poslednjih neko-liko dana sve pouzdanije razabiru}i njihovo pravo zna~enje. Mo`dasam sve to slutio, mo`da sam sve to uvi|ao i ranije, al’ ipak nikad takojasno kao ovo sad! Zatim se zari~em da }u sutra postupati sasvim jed-nostavno i odre{ito.Al’ opet, kad se umiren ovom izvesno{}u latim nekog posla pa, u jed-nom trenutku, uhvatim sebe kako sam ne{to uradio sasvim odsutnoi bez imalo pa`nje,sve mislim da ni{ta od toga ne}e biti!

******Sad moji laktovi opet po~ivaju na kolenima. Suvi{e kratko razgalji-vala si me. Koliko puta sam se otad naglo prenuo i, daleko od pomislida se osvrnem, oslu{kivao kako ulazi{.Moji laktovi opet po~ivaju na kolenima a glavu sam zaronio u {ake.Te{ko da }u ikad vi{e sresti tvoj pogled odobravanja il’ negodovanja,al’ jednako, jednako, se nadam!

******Ho}u da ti opi{em kako je vulkan proradio i kako su na{i `ivoti iimanja bili u opasnosti zbog njega.Najpre je nekoliko dana iz njegove kupe kuljao otrovni dim koji jegrizao plu}a, na{a i na{ih tovarnih `ivotinja; zatim se pepeo slagaona nasad evropskog povr}a koje s mukom uzgajasmo. Tronuti i nemi~ekasmo. A kad se jednog dana prolomi pucanj i visoko uvis poleteusijano kamenje mi, pobe|eni, uzmakosmo.Stoje}i na bezbednom rastojanju, u kau~ukovoj {umici koju sam du-gim strpljenjem i marljivo{}u podigao, video sam kako je pokuljalalava. Veli~anstven i u`asan prizor! Paklena jara dopirala je do mene.Odjednom, na moj u`as, iz mog drve}a po~e da curi kau~ukov sok,zgu{njavaju}i se u fantasti~ne oblike, izra{taje i spirale, u naj~udnijeru`e. To je trebalo videti! Tada, dragi brate, bejah na granici ludila...Posle nekog vremena videsmo iz daljine kako je napredovanje `itkelave bilo zaustavljeno. O~igledno – hladila se. I hlade}i se – zgu{nja-vala se. I zgu{njavaju}i se – gr~ila se.Pomislimo da je to kraj na{ih muka i strepnji. Ali ja primetih kako seu poslednjem gr~u lave, iz jo{ nestvrdnutog bazalta, izdvaja ogromanprozra~an kristal pravilnog oblika.

Miodrag Stanisavljevi}

23

Dani koje provedosmo potom proteko{e nam u smirivanju i odmaranjuod uzbu|enja. Nekoliko porodica odmah napusti naseobinu. Ja, pak, od-lu~ih da ostanem. @ivot se polako sre|ivao oko ve} stvrdnutog bazalta.Ki{e u~ini{e svoje: trava i ostalo bilje naokolo potera{e bolje nego ikaddotle. Moja {umica kau~ukovog drve}a prebolela je. Vreme prola`a{ebrzo u otaljavanju najpre~ih poslova. Nekako u isto vreme rodi mi se sin.Mi{ljah da su stvari ponovo po{le svojim pravim tokom a da }e erupcijaostati neprijatna i vremenom sve ble|a uspomena. Ali prevarih se.Kad jednog `arkog dana po|oh u obilazak svoje kau~ukove planta`e,videh je svu u plamenu. U trenutku shvatih sve.Veliki kristal koji je stajao nadomak moje planta`e (a koji sam dotleprimao kao ures na{eg obroka) izazvao je, uz pomo} sun~evih zrako-va, po`ar na mojoj planta`i. Tako je, dragi brate, vulkan i posle svojesmrti nastavio da hara.Izbezumljen pojurih i ubrzo posle toga groze}i se (jo{ se grozim!) napu-stih te u`asne krajeve.

******Nameravam da ti ispri~am kako sam, dosta dugo, bio `rtva jedne ve{teobmane. U ju`nom delu moje kotline raste nevelika {uma. Ve} odav-no zapazio sam da je ona, ma odakle je gledao, svuda jednako visoka.Isprva mi{ljah da je to prosto zato {to je sa~injava drve}e iste visine.Ali to je bila varka. Otkri}u ti njenu tajnu.U okrilju {ume izraslo je jedno brdo!Sve se dogodilo vrlo neprimetno i postupno da nijednom tokom godi-na nisam ni pomislio na takvu mogu}nost. Evo kako.U podno`ju brda, ili na ivicama {ume, ve} kako ho}e{, raste najvi{e dr-ve}e; na padinama ono srednje visine, a pri vrhu i na samom vrhubrda nisko rastinje, grmlje i `bunje. (A to }e re}i da visoko drve}e nekinji svoje ni`e i slabije susede zakidanjem neophodne svetlosti, uovom i ina~e osun~anom predelu).U podno`ju – visoki kao samo brdo – rastu d`inovski eukaliptusi ro-dom s daleke Tasmanije. Vrlo su osetljivi prema, ne toliko ~estim ko-liko iznenadnim, zahla|enjima u mojoj kotlini. Iza eukalipta dolazekraljevski platani, neobi~no {irokih kro{nji. Malo dalje rastu gorosta-sni ~empresi. Pouzdano znam da ne{to kriju u svojim gustim i tamnimkro{njama. A {ta to? A {ta to?Iza njih dolazi krug jablanova. (Neprestano dopire do mene njihovoje~anje na vetru. O jablanovi iz sumorne pokrajine Pelagonije!)Zatim dolazi drve}e srednje visine. Lipe, kestenovi, jasenovi, a onda sevisina drve}a osetnije smanjuje i krugovi postaju sve u`i. Dolazi pojasniskog rastinja.

Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a

24

Ostaje jo{ red patuljastog, kvrgavog grmlja, onda nekoliko kupola `bu-nja i eto nas na samom vrhu brda.Na taj na~in je sve rastinje u ovoj {umi dostiglo istu visinu, a time je,ujedno, i brdo izraslo potpuno sakriveno; u tome je cela umetnost,dragi brate.

******Do{ao sam da uredimo na{u malu stvar.A dosad? Samo neprijatnosti, draga moja. Udarac za udarcem zada-vah svojoj izmu~enoj li~nosti. Dosta sam spavao po vozovima u nela-godnim polo`ajima, preme{taju}i duh svoj u otvoreno polje... Dostaje bilo snova pod zelenom svetlo{}u za spavanje. Dosta sam se nauzeohladno}e velikih masiva, dosta sam le`ao na neotkrivenim arterskimbunarima. U poslednje vreme listove mojih nogu pro`imalo je samonestrpljenje povratka.Sad opet ljubim mezgru tvojih usana. Moja ruka opet s ~etiri prstauvija tvoju kosu u najrazli~itije kovrd`e, a palcem razmrsuje i gladi. Titako malo tra`i{, draga moja. Ali {ta je ono {to u ljubavi tra`i{ premaonome {to uzvra}a{!Bez zazora i podozrenja, vratio sam se da uredimo na{u malu stvar.Nisu li ipak od zna~aja te sede vlasi u mojoj i tvojoj kosi? Kao da }eiz tvojih o~iju svaki ~as grunuti suze. Ta zna{ draga da su u crnim{umama jasike samo ukras!

******Spre~en sam da do|em na va{u malu sve~anost.Znam da tamo ve} sviraju briljantnu polonezu Henrika Vijenjavskogi par za parom izlazi na blje{tavo osvetljen podijum.A vas draga moja vidim postrani, u vrtu, kraj va{ih malih {eboja, posto-janu u svojoj tuzi.Utom: vetar. Napasnik jedan! On se vrlo neumesno pona{a mrse}i vamnekoliko pramenova kose, igraju}i se va{om haljinom od tila. Ali vremeje da se vratite me|u goste koji su svakako ve} primetili va{e odsustvo.Kod doksata zastajete. Jo{ jedan pogled na ba{tensku kapiju, ali ona jebez odgovora, i vi se postepeno pribli`avate sve glasnijoj muzici iz se-vernog krila va{eg starog doma.Spre~en sam da do|em na va{u malu sve~anost.Da sam ne{to `iv! Ovako...

Miodrag Stanisavljevi}

Pesme s putovanjai druge 1965–1969.

1969.

Male neve{te ku}eMale neve{te ku}e

Male neve{te ku}eNa brzu ruku podignute.Gra|a uboga, tro{na:Trska, slama, zemlja i pru}e.

Male neve{te ku}eS malo blagoslovenog dima.S grobljima – blizu il’ dalje,Ve} prema obi~ajima.

Male neve{te ku}eBez stepenica, bez plota,Skupljene oko crkavaK’o neda}e oko `ivota.

1969.

PlaninePlanine

Predamnom litice ~ine zidAl’ ne zaustavljam se, mada lutam.Promisao po kojoj su izrastala brdaZaloga je da svuda mora biti puta.

Drum, pruga i rekaDruguju u ovoj pusto{i.A ja tumaram samSve vi{e sustaju}i.

Al’, evo, kasno u no}iDah moj pronalazi visoravanI dugo, dugo tonemNa ra{irene ruke trava.

1965.

JablanJablan

Gde sam i{ao! Otkuda sam dolazio!Stajao sam na putu, a onda jeNaglo pljusnula ki{a i pojurio samPod stari jablan da se sklonim.

28

Ima drve}a koje kapi ki{eDo~ekuje na {iroke, pouzdane grane,Ali ti, jablane, kraj kog sam stajao,Ti si ki{u do~ekivao isto kao ja.

Voza~i su palili svetla –Toliko je silan pljusak bio.Kisnuli smo. Nismo zaista imali kudSaterani u to {iroko, {iroko polje!

1966.

TTalasialasi

Satima mogu da gledam talaseI da posle toga nemam nikakvih zaklju~aka.Dolaze i skon~avaju mirnoTu pred mojim nogama.

Onda opet dolaze, neprestano dolazeI ne rekav ni{ta razlivaju se.Danima mogu da gledam talaseA da se ne doga|a ni{ta.

Al’ danas jedan, tr{avi,(Odmah sam ga prepoznao!)Dolaze}i smijuljio seDa jednom je ve} bio tu!

1967.

No}na ~esmaNo}na ~esma

Na pustom trguU ti{ini no}i[umi samoStara ~esma.

Severac jojU naletimaOtkida kapiISamo ponekadUspeva da skrene mlazNa plo~nik.

1968.

Miodrag Stanisavljevi}

29

U tr{~aku kraj puta...U tr{~aku kraj puta...

Nikog nema u tr{~aku kraj puta.Da, tu su ve} negde pticeU svojim malim gnezdimaSvijenim na tlu.

Nepomi~na je trska; nema ni vetra.Tek slabo njihanje otkrivaIza jednog gustog bokoraLovca pritajenog!

Miran je tr{~ak. Ptice ne vide lovca.Lovac ne vidi njih, misli da je sam.A malo dalje odatle, ne vide}i ni lovca ni ptice,Moja draga i ja!

1968.

[umski potok[umski potok

Kraj noguSpazih mali {umski potok:ProjuriOdzvanjaju}iI iskre}i na ve~ernjem suncu.

Al’ malo ni`e odatle,Tamo gde po~inju livade,On se razliva po traviK’o moji prsti kroz tvoju kosu.

1968.

PPoljeolje

Talasalo seVeliko polje `ita^as prema jugu^as prema severu.

Neka devojka dolazila jeNevidljivom stazom kroz `ito.Kako joj vlati dopirahu do pasa^inilo se da je celo polje –Njena haljina lepr{ava.

Pesme s putovanja i druge 1965–1969.

30

Kuda je i{la!U jednom trenuIzgledalo je da }e je talasi doneti do mene.Al’ staza skrivena, u `itu utabana,Sigurno je odnosila dalje.

Ostao sam ponovo sam.^as prema pustom puteljku^as dole ka reciNeprestano be`aliMeki zeleni talasi.

1968.

SeloSelo

Jabukov cvetOpada na suvi put.

Ni{ta se ne doga|a.

I ptice u vo}njakuPevaju dugo, isto,Kao da pada ki{a.

1968.

******To si ti –Kovitlac praha i suvog li{}a trskeNa dugom pustom drumu.

Neprestano mi ne{to {apu}e{.Al’ pru`im li ruku– Odmah be`i{!

1969.

JezeroJezero

Kao {to ljubavnik po znacima neznatnimOse}a pribli`avanje krajaI nemo, skoro u`ivaju}i,Sa~ekuje ispunjenje bolnih slutnji

Miodrag Stanisavljevi}

31

Tako i jezeroSluti skori odlazak leta.

Jo{ se blistavo zavr{avaju ve~eriAl’ jutra su sve hladnija i du`a.Ptice se bude na kamenju tu`ne i nakostre{ene.Zamiru pesme i smeh.I jezero se ve} setno osmehujePod prvim kapima ki{e.

1969.

ZvonikZvonik

Zvoni~e od belog kamena!Dok ti se pribli`avam iz dalekaTi me, kao i ostali koje minuh,Zove{ da se zaustavim tu.[ta mi obe}ava{, ti {to se osmehuje{ na jutarnjem suncu,U gradu ~ije krovove nazirem!Da l’ ljubav!I koju vrstu mira!

Dugo ve} idem od grada do gradaNe ispituju}i ni{ta osim potpune ostavljenosti.Reci mi, visoki, odakle dolazim,Kuda idem!Ti vidi{ sve odozgo svojim crnim o~ima.

Ponekad zateknem sebeKako se bavim planovima za povratak,Smi{ljam dobre odgovore, izazivam iznena|enja...Ali, sve je to odsjajSamo odsjaj nekog ranijeg `ivljenja.

Ti to zna{.Ti vidi{ sve.I to kako se, ve} sustao, preme{tam od grada do gradaNe istra`uju}i ni{ta osim }utanja.Reci mi, ti {to druguje{ s daljinama,[ta me ~eka!

Al’, gle, ti se osmehuje{,Ne govore}i ni{ta,Ne nave{tavaju}i mi ni{taDoli budu}nost tako jednostavnu:Dalje, samo dalje!

1969.

Pesme s putovanja i druge 1965–1969.

32

JutroJutro

Budi{ se iznenada,^uje{ pod prozorom graju:Smeju se, zvonko,A o~i im blistaju.

Rasanjuje{ se; minuli suA ti bi s njima.Misli{: o, zvonko,Sa sjajem u o~ima!

Posle toliko vremenaOpet se, tiho, sme{i{;Zaustio si da ka`e{,A ne nalazi{ re~i.

1965.

U tvom poslednjem pogledu...U tvom poslednjem pogledu...

za R.

U tvom poslednjem pogledu –Ni straha, ni bola.Tek vetar, kroz svet ne~ujni,Pramenje belo nosi s topola.

Shvata{: to nije putovanje,O, blagosti, to je – tu!A pramenje meko topolaPlovi na majskom vetru.

U tvom poslednjem pogledu –Tek nemo pramenje u letu...Al’ pogled gasne i time gubi{Poslednji oslon u svetu.

1965.

******za R., rano preminulu

Ta vest se pribli`avala kao veliki talas.^ekaju}i, nisam ni osetio kad me minula.Izostao je bol.

Miodrag Stanisavljevi}

33

Samo mi se dugo posle toga ~iniloDa u rukama ne{to nevidljivo nosim.

Vi{e je nema!Ja nisam pristajao na toI kru`io sam oko te izvesnostiNadaju} se da }e u nekom trenuOdjednom druk~ije biti sve.

Al’ sve je bilo isto, otad uvek isto!

I umesto da otupim[to bi bilo spasPostadoh samo odsutniji.To mo`da be{e {tit.Al’ u`asnih li ~asovaKad bi bol stao da cepa odsutnost!

I sad, kad se zagledam tamo,Vidim sebe dalekog, nejasnog,Kako dolazim sporim korakomProlaze}i kroz dane, nedelje, mesece,A ni~emu u susret ne idem!

1965–1969.

Nekad je sve bilo moje...Nekad je sve bilo moje...

Nekad je sve bilo moje.Nehajni vlasnik obilja {to me okru`ivaloNisam znao za drugoDoli za ljubav.

Koje li nesre}e da sam odjednomImao da izgubim sve!Kao u livadi, s prole}a, poku{avah da zapu{im izvoreAl’ odmah bi pokuljalo na drugoj strani.

Videv{i da to trajeVe} nisam ridao ni o~ajavao.Kad je `ivot jednom uzeo taj smerNisam ga zaustavljao.

Izgledalo je da se sav `ivot prelioI da }e iz njega ote}i sve.Pa nek otekne, otekne sve^emu srce brana nije!

1965–1968.

Pesme s putovanja i druge 1965–1969.

34

Neverni daniNeverni dani

Neverni daniRasuti po pustinji,Nekada moji,Sada – divlji, ni~iji.

Neverni daniMojih pometnji ranih,Vratio sam se po vasA vi se – razbe`ali.

Neverni daniSrce je krivo!Odlagalo je predugoDa skupi vas u neki `ivot.

1965–1968.

Sanjao sam...Sanjao sam...

Sanjao sam svoju smrt:Pao sam i ljudi se skupi{e.Draga prinosi mom licu ogledalo– Ogledam se, ali ne di{em.

Ja sam posrtao, padaoUstajao, padao opet...Al’ odluku sam stvarao uvek:Po~e}u ispo~etka sve!

K’o de~ak, jednako gube}i,Izmi{ljah uvek nove igre.Al’ sad – ne mogu ustati,Ne mogu oti}i nigde.

Le`im nepomi~an, nem.Pokri{e mi ne~im lice.Preturaju po mojim d`epovimaPretrpanim, kao u skitnice.

Sanjao sam svoju smrt:Pao sam i ljudi se skupi{e.Draga prinosi mom licu ogledalo,Moj lik je tamo, ali ne di{em.

1967.

Miodrag Stanisavljevi}

35

Hiljadugodi{nji pljuskoviHiljadugodi{nji pljuskovi

Zatvaram o~i:Zemlja u vodi plovi.Vrlo malo zemlje.Hiljadugodi{nji pljuskovi.

Sve manje zemlje.Tonu i vrhovi planina.A onda, k’o krug na vodi,Svetom se razliva Ti{ina.

I sunce tone.Poslednji, nemi odsevi.I kao zaveseHiljadugodi{nji pljuskovi.

1967.

Bejasmo u dva predelaBejasmo u dva predela

za B. V.

Bejasmo u dva predelaBujna i osun~ana,A izme|u njih, u tre}em,Ki{a je lila celog dana.

U jednom predelu – smeh,U drugom – tiho jecanje...A ti si dolazilaRazmi~u}i ki{u kao granje.

I svi predeli uokoloPlovili prema Beskraju,Jedino na{a telaBliskosti, Zagrljaju.

Al’ k’o {to `udnja za beskrajnimSve oko nas razdire i slamaTako i ljubav nas –Neiscrpnim blizinama.

1967–1969.

Pesme s putovanja i druge 1965–1969.

36

Crvena ZemljaCrvena Zemlja

Napu{tam Crvenu Zemlju*Znam da ovaj put vodi samo u }utanjeIz }utanja u nestajanjeAli, izjutra }u biti daleko.

Ne}u da mislim {ta }e se doga|ati kad odem.Zatvaram o~i.I}i }u tako daleko dok misli teNe sustanu i po~nu zaostajati.

Osvr}em se jo{ jednom s bolom i tugom:To je lice mojih sre}nih ma{tanja!Trebalo je godina da shvatim:U pustinji sagradih dom, pustinja mi beja{e oku}nica!

Ne}u se vi{e vratiti u Crvenu Zemlju!Sve kad bi i postojalo ne{to od davnih obmana,Sve kad bi i izvesnost ljubavna ~ekala me tu,Ne}u se vratiti.

Ne}u se vratiti! Ne}u se vratiti!Hiljadu puta ne!Jo{ dugo ponavljam stoje}i na raskr{}u,Suzama u~vr{}uju}i odluku!

1966–1969.

IzgnanstvoIzgnanstvo

Stoji{ priljubljen uz oknoPustiv{i sa lanca dane...Jo{ isto pitanje ponavlja{ plahoPozle|uju}i rane.

Ali ne `ali{ ve} onakoZa onim od ~ega si be`’o!Sad te i dah na stakluOdvaja od svega, beznade`no.

Odlazi{ u dubinu sobe.Jo{ dugo osta}e{ tako, sam,Lako se zamaraju}i,Brzo tonu}i u san.

1967.

Miodrag Stanisavljevi}

* Ime jednog sela.

37

Doskora, jo{ sam pitao za te...Doskora, jo{ sam pitao za te...

Doskora, jo{ sam pitao za te.Sad vi{e ni to.A odavno te ne tra`im.Ne znam ni gde ti je sad dom.

I retko– Kao ovo sad –Jedna nestvarna, prozra~na ruka– [to se odvaja od ove {to umorno niz telo po~iva –Pomiluje tvoju kosu:Nekad sam te mnogo voleo!

I samo ponekadOsmeh neki, neki pogled,Il’ pokret ruke bezna~ajniZatrepere kratko, blagoK’o vetar na umornim kapcima o~nim.

I ni{ta vi{e!I ni~eg vi{e od dugog boravka tvog.Neko vreme sam te sanjao.Sad ve} ni to!

1968.

******za E. M.

Sav `ivot beja{e jedno hladno ve~e.Muzika. Jeka jablanova.Radi}u do 8.^aj.

Samo u ranoj mladostiBio je jedan dugi ~asKad ti se ~inilo:Nikada ne}e do}i ljubav!

Posle je sve ve} bilo isto:Postojanost bola il’ izvesnost sre}e.Koraci. I}i }emo u Be~. [um ~esme.Godine kao jedno vetrovito ve~e.

1968.

Pesme s putovanja i druge 1965–1969.

38

SrceSrce

Ponekad zastane{ u `urbiI ko zna {ta gleda{ dugo i netremice:Kako brzo (kako tako brzo!)Minu{e godine.

U nepotrebnoj i neshvatljivoj jagmiPro|o{e godine,A srce je, zaboravljeno, }utaloDobijaju}i tek mrvice.

Sad, kad je telo sustalo a duh skrhan,Ono tek ~ini prve poku{aje.S tugom slu{am to zvonko ogla{avanjeNalik na lepet nespretnih krila.

1968.

******za M.

Nemarno prolazimo pored ve} pitomih la`i.Nemamo snage ni `elja.I samo po koje zloDaje sjaj na{im pustim danima.

Ne gleda isto onaj koji voli!Samo istinu o~ekuje i tra`iI ne `eli da sretne la`.U nekom boljem svetu `ivi on.

Al’ mora je sresti, ma i zrno!

I ja sam je sretaoMaju{nu, slaba~ku, nikakvu...

Kako bih se prestra{io!Tog bola koji sam odjednom imao istrpeti!Nisam znao drugo tad doli nestatiOdmah nestati ostavljaju}i sve.

I be`ao sam, be`ao...Kasnije sam po~injao da shvatam {ta se dogodiloAli tuga, neka neispitana tuga tako bi me zgrabilaDa sam i{ao sve daljeMada sam tako `eleo da se vratim!

1969.

Miodrag Stanisavljevi}

39

U poljuU polju

Dugo ve} razmi{ljamAl’ misli mi ne donose o~ekivani mir.

Za{to sam sam!Za{to se moje lice sa zebnjomPomalja iznad visoke trave!Za{to se krijem!Za{to okrivljujem sebe!Za{to ponavljam iste re~iDok mi se pogled muti od travki pred o~ima i suza!Za{to jednako prebiram po razlozimaLica potamnelog od nesna, s glavom kao busen!Za{to se trzam na svaki {um!Za{to se bojim povratka!

Satima ve} razmi{ljamAl’ misli mi ne done{e o~ekivani mir.Zna~i da pritom la`em,La`em i `alim.

Vidim: stazom kroz travu dolazi vodono{a.Voda joj se prosipa po ramenima povijenim.Ona zastaje i, ubrav{i li{}a, pokriva vodu uznemirenuDa domu ne do|e praznih vedrica.I moje srce pljuska ba{ kao vedrice njene!Kad bih ga, kao ona, {irokim li{}em kakvimUmiriti mogaoDa sasvim ne ispljuska do ve~eri!

1969.

^ekanje^ekanje

Cele ve~eriSklopiv o~iOslu{kujem i odgonetam {umove napolju.A oni narastaju, ru{e se i odjekuju u meni,Kao u pe}ini nad rekom.

Al’ niko ne dolazi.Samo plaho[u{ti jabukovo li{}eI ki{aS vremena na vremePo~ne da pada br`e.

Pesme s putovanja i druge 1965–1969.

40

Kako je slatka neizvesnostAko, bar nekad, sre}i vodi!Al’ ako je, kao ova,Tek titraj nada zaludnihOnda je to samo bolno odlaganjeI srca rastrzanje!

1969.

PPosle rastankaosle rastanka

Bilo koju ~a{u sad da izaberem– @aljenje, gor~inu il’ pra{tanje –Znam:Nijedna ne mo`e zadugoZameniti ljubav koju imah!

1969.

DrugoviDrugovi

Doba detinjstva!Doba `elja!Kako bejasmo dobri i ~istiNe znaju} za izdaju {to je svetNa{im `eljama sprema!

Al’ kao {a{ {to leti iznad njivaNesta{e ti daniI ja gledam kako drugovi mog detinjstvaIzlaze}i iz mladostiSti~u mir domovaI varljiva nekakva znanja o sebi.

Ponekad se jo{ sretnemo i uz pi}eO`ive stare pri~e i ma{tanja.Ali ja vidim ta lica, ju~e kao jezero jasna,Sad oki}ena jevtinim spokojstvom.I prepoznajem u pokretima– Nekada samo igri pot~injenim –Drugog nekog, okrutnijeg vladara.

Vidim da su se nau~ili podozrivosti.Od ranih poraza na licima im osta{e senke.I sad ve}Po tome da li im se `elje ostvaruju ili neCene da li su blizu il’ dalje od istine.

Miodrag Stanisavljevi}

41

Vidim da su sve manje slobodniA ne shvataju mo} {to ih sputava.Neda}e i bede sve vi{e ih pritiskujuAli ne odve} brzo –Ostavljaju im dovoljno vremena da se naviknu, da se neprestano

navikavaju.Jer, gospodarska mo} – u tome je njena mudrost! –[iri se polako, sigurno,Onom brzinom kojom se ~ovek navikava na nesre}e!

Isprva radosni, raspri~ani,Brzo postajemo }utljivi, daleki.

Odobravamo jedni drugimaAli ve} se javlja blagi oprez u pogledimaI ja vidim kako im se– Kao svima kojima neke stvari polaze za rukom –Odjednom ~ini da o svemu znaju vi{e no pre.

Kako tad `alim godine minule mladostiZa koje dobismo tako malo!Drugovi mog detinjstvaKoliko bejasmo bogatiji nemaju}i ni{ta!

1969.

PPovratakovratak

Vra}am se ku}i.S mukom sakrivam nestrpljenjeIako tek ju~e sam oti{aoOvim putem izme|u rascvetalih belih trnjina.

Ni{ta ne prepoznajem, sve je druga~ije,Kao da godinama ne bejah tu.Kratka odsustva, pomislih, samo zbunjuju.Zbog sre}e sam tako nesiguran.

U sretanje mi dotr~a{e susedska deca,Bosonoga, spoti~u}i se o busenje.Al’ ne zaustavi{e se kraj mene...A i ja se mada im crte o~eva razaznah,Ne mogoh setiti da sam ih ranije vi|ao.

Deca, osmehnuh se, deca...^udno – ju~e samo oti{ao;Grmlje se belo i sad nadnosi nad put.Al’ jedna grana {apnu: to be{e davno, davno,Neko drugo prole}e je tu.

Pesme s putovanja i druge 1965–1969.

42

Stra{na me obuze slutnja:Jedini ja nisam znao!Jedino meniNi{ta nisu rekli!

Pojurih ku}i i otvoriv{i vrataPo dragim licimaPla~u}i shvatihDa me odavno vi{e nema!

Danas, za popodnevnog po~inka...Danas, za popodnevnog po~inka...

Danas, za popodnevnog po~inka,Sanjah ovu sobu punu razgovora i svetlosti.Neka nepoznata al’ draga lica osmehivahu mi seI toliko se odjednom nakupilo radosti!

I Ona je bila tu,Neznana al’ bliska godinama.Znao sam da }e ostatiI od i{~ekivanja ne znadoh kuda s rukama.

Al’ samo}a se kri{om uvukla kroz neku pukotinuI kao da sam se odjednom obreo u grobu:Budio sam se, dugo razmi{ljaoU sumraku koji be{e ve} ispunio sobu.

1969.

Nekad sam imao srce...Nekad sam imao srce...

Nekad sam imao srce.MaloKao gnezdo od `ilica.

O mesto u njemuNeprestano se otimahuSumnja i verovanje.

Dugo je trajala ta borba.Mada je sumnja bila ja~aJa sam je – sre}u `ele}i – izgonioI takmaca njenog useljavao.

Kamo sre}e da se nisam me{ao!Sad samo ~udnu prazninu ose}am u grudima:Takmaca {to su se o srce otimali – nema,A nema vi{e ni srca.

1966–1969.

Miodrag Stanisavljevi}

Knjiga senki1973.

LopovLopov

Gle lopov preko krovaprebacuje konjsku kostda ku}a spi neprobudnodok po njoj vr{lja nezvan gost.

Al’ `e| prastaru ne utoli:osu se {to dota~ei stari lopov prevaren opetsedi u uglu i pla~e.

O, jo{ jedino lopova sojproka`en, ismejan, ukletna prstima se}anje nosida je postojao svet.

Prole}na pesmaProle}na pesma

Jutros u polju surom osvanuPrvi trnjinin `bunOsut cvetovima belim.

Videv{i ga – upla{ih se.Pomislih – utvara je!

A to Prole}eno}as iz bajke dojezdii pred zidinama gradskimrazape {ator svoj.

2.Prole}e.Bregovi sa {ljivama u cvetuplove...Onom koji sanja o daljinama i putovanjimau trenucima tim~ini se da je ve} oti{ao.

KKu}a ljubavnikau}a ljubavnika

Daleko u polju ku}a usamljena stoji.I kad sve usni, u pusto{i no}noj,svetlost zaiskri u prozorima njenim.

46

I malo zatim, naspram njih,siluete ljubavnika se uka`u.

Svake no}i ponavljaju istu igru:gledaju}i sepribli`avaju se polakos rastu}im, k’o prvih dana, uzbu|enjem.

Sen vetra bleda, za~u|ena,na me|ama zastaje i gleda.I svetlost prozora oti~etalasima no}nog `ita.

Oni i ne znaju da su odavno mrtvii da to samo uzbu|enost ona,neumrla, lutaju}a, {to seu isti ~as k’o onda javljaslike njinih tela gradi u ku}i pustoji otkucaje iz praha srca ispretava.

SjajSjaj

[ta tamo, na busenu onom,na obronku puta sja?Gnezdo trenutaka minulih?Il’ tajna neka vesela?

Po|em li tamo znam:na}i }u neku zaludnu maju{nu stvarkomadi} sr~e il’ kop~ukoju devojka neka izgubi.

Al’ isto znam: gde god se zracitako u bescen lijuto se utvare podnevaigraju i smiju, igraju i smiju.

Marija igraMarija igra

Marija igra.Gomila gleda zanesena:nad virom njenih bedarablago se talasaju ramena.

Miodrag Stanisavljevi}

47

I kosa viju} se zrakomneshvatljive oblike stvara.O, be`i, be`i odatle,ta kosa ~ara, ~ara, ~ara.

Al’ ve} je kasno. Kad zâigrabacaju} tamo amo haljina skuteja videh da oko sebe vijesve moje misli, sve moje pute.

I shvatih da }e tom igrom brzom, sve br`om, sada ve} nevidljivom,pred gomilom lakomom, bu~nom,odigrati ceo moj `ivot.

******Malo~as lakomislen bejah.Nimalo ne misle}Prijatelju {to me posetiPoverih se na re~.

Al’ pokajah se brzo:Napolju sve blista, sja,– Dan je prole}a ranog –A on – tajnu zna.

]uk]uk

No}.Napev jednostavni ptice }ukarazle`e se nad izlivenom vodom.Ponavlja se u jednakim, dugim, razmacima,kao da slasno prati pesme svoje zvon.Sad je dalje, sad bli`e...I uvek novi, grleni tonsusti`eodjek {to se gubi.

Al’ {to je vi{e slu{amve}ma me ispunjava podozrenje,i nad vodama prole}nimose}am ne~ije tu|e bdenje.Ko se drugi do Vremedru`i s pticama no}nim?Ono se potkrada u njinu odsutnu pesmui svoje gnezdo gradi u njinom nesnu.

Knjiga senki

48

AprilApril

Predeo li~i na nedovr{eno platnona kom su naba~ene tek neke boje...

Pesma drozdova(vidim je kako te~e ispod perja na grlukao voda kroz travu),jo{ uvek je zbrkana, nespretna;jo{ uvek to jesamo se}anje na pesmu lanjsku.

Takav je uvek po~etak nove ljubavi:u njemu prepoznaje{ samo tragove one {to je minulakoju si, ~inilo ti se, zaboravio.I ti se osipa{ u tuzia i ne prime}uje{ da se osipa{ cvetovima.

******Do kolena u izmaglici no}noj{to se na balkonu zadr`ala,nagnuto ne`no, zaliva{ cve}e,plamenom {to lije iz bokala.

Budim se, kre}em ka tebi,al’ samo trag osrebrennazirem vrh kro{nji mirnihkuda je oti{la tvoja sen.

I sve uokolo }utipoput nesklonog mi ve}a.Al’ znake prisustva tvogaja ~itam u plamsajima cve}a.

PPesma koja putujeesma koja putuje

U no}i decembarskojrazle`e se prastara putni~ka popevka...Po~uj: njeni su tonovi tako dugida ti se ~ini –pesma sama putuje.

To kirid`ije iz erskog kraja{to prohode selima moravskim menjaju} smolu i lu~ za `ito i so

Miodrag Stanisavljevi}

49

tugu i stud rasterujuzapevaju} na stari putni~ki na~in.

A mo`da to nisu kirid`ijeno se vuci sa svojim trubamaogla{avaju s bregova.

Nisam siguran.^as mi se ~ini da su vuci~as opet jasno razaznajemnapev kirid`ija drevni.

A mo`da su vuci pojeli kirid`ije i njine konjepa sad vuci putujui na stari putni~ki na~in zapevaju.

******U snunadle}em {umekao svoje zaboravljene `elje.

U sjaju odsutnom miruju one.Al’ pogle kakona najmanji dah vetravisinama otvaraju svoja nedra.

No}na pesmaNo}na pesma

Budim se.Kroz prozor otvoren vidim:mesec kroz oblake jurikao kroz adski dim.

S tornja crkvenog dugo izbijaneki pozni no}ni sat.I kao da se – kad nesta mu poslednji jek –moj `ivot dosada{nji savzatvori za mnom, zauvek.

Mesec se otima tmu{amabude} u srcima zle namisli.Vetru ni traga.Svi moji prijatelji su oti{li.

Knjiga senki

50

******Nek nikad ne sretnem ~asu kom mi be{e danoda vidim lice ljubaviosmehnuto, al’ osmeha pokolebanog.

Ja ne mogoh da shvatimta ~udna, na licu tvom znamenja,ali videh i plavet me gledaustreptalim sjajem prezrenja.

I neka ~udna slu`ba odvija{e setiho i muklo kao u snu.Vidim ih: promi~u pored menekao da nisam tu.

Neki ministranti ~udnidolaze, izlaze, opet ulaze...Donose, preme{taju, sklanjajusve}njake i svete vaze.

Posluju nemo. Sve~anoodzvanja kam kojim gaze.O, kao da bi prokleti bilida me slu~ajno spaze.

Ja ne mogoh da shvatim{ta se na licu tvom doga|a;videh na njemu sjaj izdajeal’, nazreh, on ga prepora|a.

I ne mogoh da razaznamsmisao tog tajnog bdenja.I stajah zaboravljen, sam,pod kupolom prezrenja.

Nek nikad ne sretnem ~asu kom mi be{e danoda vidim lice ljubaviosmehnuto, al’ osmeha pokolebanog.

Napu{tena ku}aNapu{tena ku}a

Vratih se u ku}u staru.Prvo je: doneti vedro vode s bunara.Lo`im vatru.Spremam sebi jelo.

Miodrag Stanisavljevi}

51

Kucanje u prozor:Sused neki u|es opalim laticama {ljivana kapi i ramenima.Razgovaramo.Oti{ao je.

Grabljama ~istim dvori{te(zima je brlog ostavila).Popravljam vratnice; mislimna vetrove u mom odsustvu.

I ~udno – koliko usamljen ~ovekli~i na nekog drevnog boga.

2.

Na zidu vidim ikonu staru:Sv. \or|e ubija a`daju.

Se}am se:u detinjstvu je bilo mnogo straha.

Pro{le su godine.Smanjila se stara a`daja.

I samo u suzama o~iju njenih,malih i ru`nih, poput pse}ih,ja vidim odra`enepovesti stra{ne godina dolaze}ih.

Most na VMost na Vardaruardaru

Natera{e lisicu preko Vardarada tajno mesto odagde je vilinska `ila najslabijagde stubove ne}e podrivati voda.

Neimar tad uze kost magare}ui hitnu je ka drugoj obali:da uspeh donese preduze}u,da bi se svodovi odr`ali.

On jo{ je zagledan u plavet,jo{ prati u letu kost...A Vardar te~e, karavani prolaze.Vekovima se belasa most.

Knjiga senki

52

Neretljanske `eneNeretljanske `ene

Nad kanalima zalazi sunce.Napustiv{i pija~ni trgone odvezuju svoje ~amcecrne i ~udno izdu`ene.

Mr{ave, u crno zabra|ene,razilaze se kanalima tihim.Veslaju stoje}i.Slu`e se samo jednim veslom.

Na isturenim uskim rtovimabelasaju se njihove ku}e.Odmi~u neprimetno brzoi sve su dalje jedna od druge.

Al’ tamo, iza onog tr{~anog ostrva,tajno se sti~u ~amci svii one crne i nemevodom pozla}enom kre}u prema suncu.

Put u brdaPut u brda

Put vodi u brda i no}.Ve} su poga{ene svetlosti sve.U brdima se rano odlazi na po~inak.Takvo je uostalom i doba godine:Dani su kratki – samo dobro jutro i dobro ve~e.

Gdekoji me{tanin jo{ minenazivaju}i, meni strancu, dobro ve~e.Takav je ovde obi~aj.A mo`da proverava da l’ utvara sam il’ ljudski stvor?

Put pored reke vodi u brda i no}.[umovi no}u toliko su gusti da usporavaju korak.Me|utim, vodenice, uz reku stepenasto pore|ane,kao da i{~ekuju gospodstvo njegovo.

Put pored reke zalazi u brda i no}.Mesec je zelenog sjaja:\avo je opet tamo u svom letnjikovcu.U ovom kraju je – pri~ali su – nekad bilo vampira.Al’ nijednog ne sre}em; vi{e ih nema, nestali su...Izgleda da su i oni prolazni.

Put sve vi{e zalazi u brda i no}.

Miodrag Stanisavljevi}

53

Umrli br{ljanUmrli br{ljan

Br{ljane umrli, uz zid slepljen,bez li{}a, odavno sav sveo,tek kostur si onog {umnog talasana kome, pre nego presahnu,pogled moj ~esto po~iva{e.

Godinama te gledah.Pratih kako si se dugo i sporopeo ka vrhu zidai kako si se prelio preko njegak’o voda preko gata.

Gledah te dugo danasprizivaju}i {um davni, bezdomni,i slede} tragove tvoje pomno.Putevi tvog `ivota svina zidu tom ispisani su, oku otkriveni.Sve kud si hteo, sve {to si `eleo,odluke sve, kolebanja, lutanja,i snaga i nemo}stoji sad tu,bez la`i i obmana.Tvoj svaki korak je tu, br{ljane stari,a moji odmah tonu u nevidljivo!

Al’ kao tvoji koraci na tom zidutako su moji razgranati negde u ve~nosti.I ja se u njoj trenucima svojim dr`imkao ti za malter svojim bezbrojnim noktima.

******Hiljadu bljeskova! Hiljade bljeskova!Reka kao da praznik svoj svetkova{e.Pupoljci od sjaja na njoj se rasprskavahu,Ptice od sjaja sa nje uzletahu!

Spavao sam na pesku.I moje telo, hiljadama odsjaja zapljuskivano,i samo ne odole,i samo se razliva{e i u sjaj se rascvetava{e,sjajem uzvra}a{e i sjaju se pridru`iva{e.

Spavao sam.Dugo je trajao razgovor taj ~udnimog tela sa sjajem re~nim.

Knjiga senki

54

Udari mog srca vi{e se nisu ~uli,al’ ono pulsira{e ispod svakog odsjajaizme|u ovih {irokih obala.

Tad du{a moja, igrom tom mog tela i reke zabunjena,napusti mei preko mosta kamenog, odsutnog,zaputi se prema bregovima no}i.

Zaustavite je, molim vas,i recite joj da se vrati.

Lisice predve~ernjezaustavite jei nagovorite je da se vrati.

Vukovi na bregovima – spomenici no}i,zaustavite jei sklonite je da se vrati.

Jer, dan ve} gubi svoju mo},odsjaji precvetavaju, trnuA kad poslednji zgasneugasi}e se i moje srce.

******Nekoliko puta u trenucima snohvaticeprenuh se nemirnougledav sebe u predelimakojima ve} minuh.

To mi se ~esto doga|a:putevi koje sam pre{ao susti`u me:kao da tren svakine prolazi odjednomno u krugovima vodenimsve {irim, sve daljim...

ProkletstvoProkletstvo

Ono {to nekad beja{e tisad je samo melodija jedna, napev jedan laki,uklet,da nikad ne na|e zaborava,da ve~no luta pokrajinama ove zemlje...I tek {to se u kraju jednom smiri, zaboravljen bude,

Miodrag Stanisavljevi}

55

neko ga,slu~ajno, rasejano,u nekom drugom ponovo izmamljuje:pastir onaj koji dokono po svom kavalu prebira,devojka {to poluglasno pevu{i uz rad svoj(nesvesna pesmice te {to joj se na usnama obrelanesvesna da l’ ~u je negde il’ peva je prvi put)il’ prostovetar {to se budi u pustarama dalekim.

A ti uzalud boga moli{da breme prokletstva skinei da zaborav podari du{i tvojojkoju raznose vetrovi vremena.

KKu}e u no}iu}e u no}i

Po bregovima, izme|u vo}njaka,belasaju se male selske ku}e.Obdan rasute, usamljene,no}u kao da se ~udno zbli`e.

Uzalud doziva{.Utonule duboko u svoju belinu,za{titni~ku, nepristupnu,one i ne ~uju tvoj glas.

I, zagleda{ li bolje u belasanje njihovorazume{ da one, zajedno sa spava~ima svojim,po svu no} nisu tu.Jo{ s ve~eri odletele su i sadbrode predelima dalekim, neznanim...Samo belina njihova, nestvarna, maglena,u no}i izme|u vo}njaka, bdi.

[uma[uma

O {umo stararaspevanih granakao da se kroz tebe nazirusela na drugoj strani.

Al’ samo razbojnik poznaonu tvoju dubinudo kojeni pesma ptica ne dopire.

Knjiga senki

56

******Vra}am se ku}i; opet u jedno ve~eslivaju se ve~eri sve.I samo rastanak od pre jednog ~asabljeskaju} iz daleka,vra}a me toku o v o g dana.

Sneg po~inje da pada krupnim pramenjemna drve}e, svetiljke, ljudei sve bi da se uvis vine...Ali ja tek kasnije– bio sam ve} na domak svoje ku}e –shvatam da je to prvi sneg ove godine.

******Spavao sam sa licem na dasci vagonskog prozora.Probudio sam se. Pogledao sam kroz prozor: Neki neznani predeo oba-sjan mese~inom, mali beli ku}erci i zvezde, sasvim nisko iza brega.»Gde smo?... Koja je stanica?« upitao sam. Niko mi nije odgovorio. Ra-nijih saputnika nije bilo, na usputnim stanicama u{li su drugi putnici.»Spavali ste dugo« re~e sa osmehom moj sused koji se mirno zalagao.Pogledao sam ponovo kroz prozor: isti, neznani predeo kroz koji je voz,iza sna se ~inilo tako, i{ao nekako druk~ije.Tad shvatih da na{ voz ide po samom nebu.

LicaLica

Lica s tragovima pre}utanih poraza,izbrazdana mr`njom,zavi{}u podsme{ljivom,lakomo{}u,mu~iteljskim }utanjem...

Lica sa izrazom pti~jim,lica k’o rasko{ otrovnih cvetova,lica kao vododerine, kao dra~,lica – kao se}anja nedraga...

O kako Bogneiscrpnouvek druk~ijepati u svakom od nas.

Miodrag Stanisavljevi}

57

Prole}e 1971.Prole}e 1971.

Opet o`ive sastajali{ta staraI grupe su sve ve}eI opet ~uju se o ljubavnim uspesima pri~eHvalisanja i smeh.

Opet iza ugla zapljusnu devojkeI jedna me|u njima pomalo mu{kobanjasta,[alama nepresu{nimKikot njin izaziva.

A onda se grupe razilaziti stanuI ja vidim kako se po bregovimaNa svaki udar ~eki}a kova~evogRascvetavaju grane {ljiva.

A onu, ~iji je dragi oti{ao,Prole}e – obe}anje odr`ano –Se}a na onog koji se nije vratioI suze joj, kao cvetovi, naviru na o~i.

Daljine oko gradaDaljine oko gradapreminulom prijatelju

^as predve~ernjeg mira.Kamena ograda na kraju staze.De~ija graja. [eta~i.Jedni se vra}aju, drugi dolaze.

Neprestano dolaze. Tu stanuI pre nego natrag krenuNemarni pogled baceU daljinu maglenu, nemu.

U ti{ini mislim na te. Vi{e nemaOnog tebe. Ti sadaTo su magle, vetrovi, ki{e,Daljine oko grada.

******Prolazili smo kroz moravski krajpun svraka i prole}nog sumora;zelenilo bregova, zimom izmu~eno,sme{ilo nam se setno, umorno.

Knjiga senki

58

A na trgovima gradi}a i varo{icai usput, po drumovima, na raskr{}ima i stajali{timasretala nas i ispra}alaradoznalost onespokojavaju}a, huda,me{tana tih nalik na }ubaste ptice.

To be{e kao laka mora, kao neprekidna zrika.Al’ zagleda{ li se predanijeu te poglede blude}e, znati`eljne,u to ke`enje, suludo, uvredljivo,nazre}e{ da za{ao si u krajbeznadno napu{tenih, zaboravljenih.

An|eli, Mihaile, nikad ne nadle}u ove krajeve,(ne sti`u ili ih zaobilaze?)a pogled gospodnji preko njih rasejano prele}e...Pa se tu, u toj odsutnosti nebesnoj,samo stvorenja od |avolje pljuva~ke jate.

IzvorIzvor

U travi visokoj otkrih izvor jasni.Razgrnuh bokor; spletoh rasuti mlaz,i ~esmu od kore leskove namestih.

Potom postavih znamenje visokoda onaj {to poljem travnim prohodiiz daleka spazit ga mo`e.

Nastavljam putspokojan, zra~an, lak...^esto se osvr}emmisle} na onog {to travom visokom brodiodjednom mi dragog.

A ne znam da tamopod busenom onim {to se nadima blagootkucava moje srce.

******^udne misli nekad borave u meni.No ja ih i ne prime}ujemkao da su u tim trenucima one – ja.

Odve} naglo vra}aju}i se sebigubim ih

Miodrag Stanisavljevi}

59

i vi{e ih se ne mogu setiti;samo sam jo{ dalje od njih.

K’o rastinje tajno bujaju onea ja posmatram }utkekako iz sebe nekamo odlazim.

(Ja ka`em }utkea slutimvi{e ni re~i nemamkoje bih mogao da zaustim.)

O kako opusteh,– mislim u trzajima se vra}aju}i sebi.Kao gostionica drumska.K’o platan lisnati.

Ni pore|enja vi{e nemam.Toliko opustehda jo{ jedinopolje neko vidimu kom neprobudno spim.

LegendaLegenda

Gledaju} predele ove ~udno razbacanenazreh u njima pesmu nejasnuo ljubavnicima nekim razdvojenimkoji su toliko po`urili jedno drugom, toliko su se `eleli,da su se predeli izme|u njih, pometeni,s njima pome{ali i isprepleli.

Pa sad vekovima nikako da se odvoje od njih.I on grle}i je dodiruje njena ramena i bregove od ~voraka pocrnele(volim tvoje ~vorke veli on)i ona grle}i ga provla~i prste kroz njegovu kosu i kroz dra~(volim tvoje {iblje {apu}e ona)

I ona nekad, taje} to od njega,pita da li su jedno do drugoga stigli?I on, ne odaju} to njoj, misli:nije li ta rujna rasko{ bobica gloga i drenakrv njina `ivicama raspr{ena?

Al’ odgovor ne nalaze.Jer nikako da se odvoje od predela tih{to su se s njima isprepleli.

Knjiga senki

60

******Pre podne.U visinama~araju male ptice.^aranja njina nemaju veliku mo}no ako im se u lenosti prole}nojprepusti{ olakoodmami}e ti sve misli visoko, visoko,i glavu ispunitiplavetnilom.

******No}as sam opet sniodragost moju, ku}u moju staru,ali u nekom drugom,sasvim neznanom kraju.

Svu no} na meni jezdila mora,U neznan, nedo|in padah.A onda iz tmu{a izronibelina njena kao nada.

Koliko puta `eleh da se vratim!Koliko puta ti si snilada ja sam jabuke one grana{to ti se cvetna u okna svila.

Kako, o ku}o vidarice,do brega ovog doplovi?Da li to moje o povratku snedaleko zane{e no}ni vetrovi?

Ti }uti{. Prozora osmehnutihjutarnje kosove slu{a{.A oni pevaju: no}as sam umro;taj pramen beli je moja du{a.

Miholjsko letoMiholjsko leto

Koje li pozne rasko{i!Odlazak skori slute}sunce kao da poku{avasvu svetlost svojuu li{}e da izlije.

Miodrag Stanisavljevi}

61

Pogledaj bregove:platan je u ogrta~u rujnom, zvezdolikom,kao buktinja gori divlja tre{njaa kraj puteva setno se zari lipa.

I svako drvo– grab, jasen ili breza –druga~ijeu jesenjem mnogoglasju peva.

Neko ka`e:kad god se na{a susetkasprema na put u Lurdvreme je tako lepo.

******^esma na ulazu u varo{icuimala je glavu jarca.Sad je tu glava lava(sa zvekirom!?)

Gde je bila kova~nicasada je most,a kova~nica je tamogde je bila tre{nja.

Tre{nja?Gde je tre{nja?

Od starog vinograda ostalo jesamo nekoliko breskvinih drveta.(Suvu lozu lo`ili su dve zime).

A u vrtu iza ku}eu mojoj stolici obrasloj ladole`omsedi neki kostur.

******Prole}ni dan.Drumom truckaju se ~ezei `drebe zeleno, bez uza,juri naporedo s majkomku{aju} slast tr~anja.

Knjiga senki

62

Vetarkoji malo~as videh na recitravi se sad umiljava.

Jabuka {to raste kraj putaradoznalo prolaznike zagledakrupnim svojim cvetovimakao dobrim, dobrim o~ima.

A moja sestra,ovog prole}a u devoj~e stasala,kri{om boji nokte.

******Budim se prise}aju}i se dugogde sino} zakona~ih.San mi se razbi, a jo{ je dugo do rasvita.Kroz prozor vidimdeo nekog nepoznatog sela,gomilu ku}a, ~esmu kamenu, drve}e,osvetljene prejakom svetlo{}us mosta nekog koji tu grade.

Kao ostrvo izgubljeno u vaseljenskoj studiu~ini mi se – u ~asu ovom poznomkad misli smrtonosnu jasno}u dobijaju –ovaj neznani, neugledni kraj.

Prekriveni tamom, izmaglicom i {umom reka,spavaju okolni bregoviumorni od postojanja svoga koje nikud ne vodi.U sobama, iza zastrtih prozora,spavaju ljudi i s njimaonaj }utljivi, nasle|eni smisao dana njinih.

A ubogi ovaj krajli{en tople, umiruju}e tame,kud gleda, {ta ~eka?

Skupljaju}i se u postelji toploj– u ~asu ovom poznom kad misli smrtonosnu jasno}u dobijaju –Ja {apu}em: oprosti, ‘prosti,al’ re~i se ne odvajaju od suvih usana,mesto njih samo, po li{}u opalom,~uju se koraci studi: oprosti,... ‘prosti.

Miodrag Stanisavljevi}

63

******Pamti{ li ono ve~e posle pljuskau starom begovskom parku?

K’o sad da ~ujem one ptice tri{to se dozivahu u tamipreme{taju}i se po visokim kro{njama.

(Nismo im znali imena,al’ ja sam se se}ao da se istejavljaju i kod nasobno}, posle ki{e).

Se}a{ se: po{li smo za njinim glasovima.Al’ oni behu sad u kro{njama iznad nas,sad dalje, pred nama, a ondanegde daleko u zale|u.

To behu tri an|ela, ka`e{ ti.Ti si ih videla?Ne, ali s a d znam da oni behu.Jedino na njih se}anja su tako jasna.

Putnikova pesmaPutnikova pesma

Svi nekud putuju.Svako cilj neki ima.Ov~ari putuju svijaju} stadaprema zelenijim bregovima.(Pogledaj: sa svirkom kre}u u – bespu}evuku} sa sobom svoje su|ei ~udne saonice – ku}e).

Pe~albari putuju u zemlju obe}anu.Torbari tra`e}i kupce za robu neprodanu.Gre{ni – u manastire daleketra`e}i oprost za svoje grehe.Lovci – nejasnim tragovimaza lisicama, risovima, dabrovima.

Cigani, opet, mislim da putujujer kad su u pokretu lak{eplanove za kra|e snuju.

A ja, o zemljo, kud idem?Odlazim li ili se vra}amu krajeve koji me pamte?Ili to samo sen moja kora~a, kora~ajer hode} dugo zaboravlja te?

Knjiga senki

64

PParkark

Kroz stari park, ogoleo, pust,da skratim put, po|oh.Letos tu {etah spokojno,a sad samo minuh glavnom stazom,brzo kora~aju} i zaziru} ne malo.

Decembar je, znam, i sad sve– golo drve}e, nestanak boja, se}anjena spokoj i graju letnju –nemir izaziva.

No, meni se ~ini da nije sve u tomve} da jo{ neka druga, neznana silakoristi jesenda vlast svoju pro{iri.

SrceSrce

Svu no} je srce nad krajem usnulimk’o voda na gatu {umilo, oticalo.Svu no} mi, kroz san, odavaloneke tajne, nekud me zvalo.A kad mu se ~inilo da mu ne verujemu sjajne izloge dalekih gradovak’o bljesak se bacalo!

Onda u zoru, na drumu za~uhkola volujska: neko je u grad poranio;po rogovima se nahvatala rosa,a psi} kolski, za osovinu vezan,tr~kara dok se to~ak okre}e...Prolazila su dugo, oporo,i ja slu{aju}okretanje to~kategobno, podrugljivo,razaznah u njemu hod Zemljei ~uh je kako srcu govorikoliko zaludni su poku{aji njegovi.

I srce drhat obuzima.Jer kako slab je njegov glasa kako nepregledna ova plavet ti{ine{to se pomalja iza bregova zemlje.Al’ ti je ne slu{aj, srce moje,

Miodrag Stanisavljevi}

65

i ne sti{avaj svoj glas.Pogledaj:ve} prve male ptice, laste, senice, vrapci,uzle}u u netaknutu vedrinuda letom se i pesmom zgreju.

VVeselosteselost

Kakva se to muzika bli`i?O da li sam to ja?Plavet se sme{i lakomisleno,reka raskala{no sja.

Otkud ta promena ~udna?Do ju~e sumorno, tromo,srce iznenada postana smeh i igru lakomo.

[to tuga opusto{inajpre naseli ~ama;potom pristi`e i |avosa svojim svadbenim ko~ijama.

******Probudiv{i se nejasno osetihda bu|enjem ~udno opustih.Vi{e se ne se}ah sna;~inilo se samo da celo jutrosjaj neki odlaze}i vijahal’ ga ne dognah, ne vratih.

Dan je osvajao sve vi{e.Ali ni svetlost njegova plave}a, {umna,ni graja njegova oja~alani{ta ne izmeni{e.

I ja ve} ne podozrevahda san ovaj jutarnjimesto nekog stvarnog rastanka beja{e,da se o~i neke neznane{to dosad s blago{}u gledahu na moje postojanjeokrenu{e od mene zauvek.

Knjiga senki

66

PticePtice

Spokojna, nepresu{napesma ptica u `ivicama.Moje misli dugo lebde u njojme{aju}i se sa njenim prelivima...

Odjednomcijuk `alobnii perje se rasu po grmlju:kobac.

Kako se brzo stvorio!Ne znam da li je do{ao iz {umeili iz mojih misli.

VrtVrt

Ni{ta ne prepoznajem.

Druk~iji ukus ima voda izvorska.Drugi je po kro{njamaraspored boja jesenjih.Sa drugog mesta u grmljujavlja se slavuj.

Vidim:ovde sam zaboravljen.

******Be{e prole}e rano.Poljane, {ume i bre`je jo{ tmasti, surisamo put `ivicama rascvetanim, belim, obrubljen:nisam ni primetio kad sam se zaputio njimek’o tajnim prolazom sna.

Dugo sam i{ao.Al’ o~i nigde dugo ne ostajuno nespokojno blude daljezalud poku{avaju} da se u belilu granja skriju,zalud od tmina okolnih tra`e}i zbeg.

Htedoh ve} da se vratimno tad,

Miodrag Stanisavljevi}

67

pogled na grm jedan rascvetani(nimalo druga~iji od ostalih)sjajem mi nekim tajnimzaseni o~i i slike ovog svetaizbrisa iz njih sve.

I iz latica koje ve} ne razaznavah vi{eizroni polakolik Bogorodiceu tihoj i zarnoj jasno}i.

O Majko Svetlosti! pro{aputah, Majko Svetlosti!Podari `ivotima na{imizvesnost neku vi{uod nade i sna!

Al’ ona osmehnu se:ne tra`i vi{e no {to jei sam stvoritelj umeo da im da!

I tiho u sjaj utonu...I sjaj je bledeo laganodok od njega ne ostasamo grana u cvatu, bela.

I o~i sad gledaju granu cvetnu.I grana svojim laticama moje o~i gleda.Oboje hteli bi dalje od tih pogleda,

oboje bi da prodru do dna.Al’ ne nalaze jedno u drugomvi{e od nade i sna.

IzvorIzvor

Preko starog li{}a zvezdolikogpo dnu izvora popadalogzrake i seni treperavezajedno s vodom slivahu se.

Htedoh uroniti dlanove sastavljene(pa`ljivo da bistri spokoj ne remetim)ali odjednom osetih sebe ~udno:kao da tu gde stajah jabeja{e samo se}anje na me.

Knjiga senki

68

Videh svoje licena dnu me| jasnim proticanjem`ivo obra}eno amo:kao da moja du{a gledapreko izvora tog sjajnogsvoj odraz u vazduhu zemaljskom.

Zeleni konjZeleni konj

Kako se, o konju moj,tvoj hrbat i tvoj vratzate`u u luk, u val,{to me odapinje, baca,u mese~evu dalj.

Negde uz drum izlokan, strm,zamre}e zvonki bati u neki bokor il’ grmklonu}e smrtno umorni vrat.Al’ sad je galop tvojtek odjek i odsjaji zemlja ne sti`e da pamtikopita tvojih doticaj.

I ja se svijam savuz tvoju grivu i bokal’ gledaj: ispred nasdrum se svija uz bregi oni kad i miu~ine valovit skoki brzo, br`e no mi,jure u nedoseg.

A voda prole}nih zvonk’o du{a pla{ljivih hodplavi zaspali kraj.I iskri skriven sjaji pri~a srebrn {um:moj konj je samo travni humna kome jezdi moja sendr`e} se za busen.

Miodrag Stanisavljevi}

69

******Zalutav u predelima neznanimtumarah bespo{tedno tro{e}i snagu.^inilo se: na|em li putsnaga }e se odjednom vratiti.

Al’ zalud be{e sve.Shvatih da neko nevidljiv poku{avasrce da mi umorii sedoh ukraj puta.

Tad pristi`e me neznanac taj(lo{e odeven i pra{njav)i re~e da ide kud i ja.

Pri~ljiv beja{e i veseo;uskoro zaboravih umor, netragom nesta nespokoj.

Me|utim, prolazili smo nasipom nekimizme|u poljskih vodai ja, videv{i na{e prilike odra`ene dole,shvatih, jedva to sakriv{i:an|eli ponekad uzimaju izgled zemaljskih prolaznikaa ne znaju da im odrazne mo`e nebeski lik da zataji.

Da l’ voda zemaljska zazireda la`no im ruho odslikail’ ono samo za nju ne prianja?

No dok sam mislio o tom, zagledan dole,nisam ni primetio da su planine ispreddrugih oblika i boje,i da se u mom pogledu nastaviloprelivanje neke druge vode.

******O velika vodo, velika gospo|o,ostaviv{i nepokrivene ku}e,nadvladav{i umor, odolev{i izdajama,sve~ano izbegav{i da ne dopadnem tamnice,tebi do|oh!

Nekad su drugim krajevimabljeskali moji trenuci – pesak raznobojni,i tajne mi u snu lice dodirivale.Ostavih sve.

Knjiga senki

70

Kroz {ume i godine neprohodnetebi do|oh!

Kako si znala o velika vodo, velika gospo|o,da me provede{ kroz {ume,da mi po{alje{ tvog trsja {um,da mi kroz san po{alje{ svoj sjaj?

Kako si znala da ne}u zalutati,da ne}u sustati na putu,da ne}u izdati, da ne}u skapati,

da ne}u tamnice dopasti,da ne}u sagraditi ku}us prozorima okrenutim jugu?

Svi su se nekud razi{li, svi su nekuda stigli,ja, velika vodo, velika gospo|o,tebi do|oh.

Idu}i, licem ose}ah, dodirivah, tvoje daleko prelivanje.Ne znadohda l’ mi to san neki nasme{eni na obraze sle}e,il’ licem dodirujem samo sjajnekog {irokog nemilosrdnog ma~a?

Ni sada ne znam.Znam da povratka nema.Pesak je vratio bojea tajne – ptice zelenih kolena – odletele su.I evo mene pred tvojim licemo velika vodo, velika gospo|o.

******Kraj ovaj sav obasjan,[to mi se, kad iza|osmo na vrh, ukaza– Mada ga nikad ranije ne videh –Be{e neshvatljivo poznat.

@ivot moj sav, shvatih,– To je taj kraj!Ja bejah u tamiA on – obasjan.

Koliko sam bdeo nad njim,Mislio na svaki dan,A on sve vreme beja{eOsmehnut i odsutan.

Miodrag Stanisavljevi}

Levi kraljevi1977.

PredgovorPredgovor

Leto je sezona lubenica,Jesen – jabuka parmenica,A zima zvana ci~aSezona snega i – pri~a.

Tada sve bake i staramajkePo~nu da pri~aju bajke...Tada svi dedovi, uz umne opaske,Po~nu da pri~aju skaske...

I ja sam poku{ao...Al’ videh da nisam vi~anU izmi{ljanju pri~a.

Zato pustih re~iDa se sastaju, rastaju i sti~uI da umesto meneIzmisle neku pri~u...

Pogledajte {ta su one sve izmislile...

Re~i pri~aju pri~e

Princeza i drvodeljaPrinceza i drvodelja

Nekada davno, davno,u vreme starostavno,u nekom veku burnompomalo opskurnomi nekulturnom`iveo je jedan car.

Imao je krunu po merii, po obi~aju, tri k}eri.Sve tri, i nehotice,bejahu lepotice.

Al’ to je bilo dobaraznih stra{nih spodobai jo{ su postojalea`dahe sedmoglave

74

i druge pojaves one strane jave.

I jednog dana (bio je mesec maj,car je sa svitom pio ~aj)nebo se iznenada stamii dolete jedan zmaj.

Svi povika{e: »Ua!« i »I{!«,»Poteci!« i »Dr`’ ne daj!«...Al’, najmla|u i najlep{u princezuodnese gorski zmaj.

Car za izbavljenje k}eriodredi poznatu cenu:onom ko je oslobodi od aleda}e princezu za `enu...

I sve {to uz princezu ide:pola carevine pride,dvorce, zamkove, ba{tei druge stvari iz ma{te.

Al’ ne pomako{e se velika{ii hrabri carski vitezovi.Ma~evi su im visili tu`nok’o repovi, k’o repovi.

Ni prstom ne mrdnu{ebanovi i velmo`e.Svi su ~uvali dobrosvoje dragocene ko`e.

Samo se carev drvodelja(taj, {to bi se reklo, prvi s kraja)odlu~i da oku{a sre}ui princezu otme od zmaja.

Brzo bra{njenice za put pe~e,pakuje stvari ponajpre~e,i sedla neko kr`ljavo `drep~epravo pravcato konjsko `gep~e.

Putovao je tamo-amo,gore-dole, klaj-klaj,i svud se, svud raspitivaogde obitava stra{ni zmaj.

^ak na planini Starom Vlahuna|e sedmoglavu a`dahu

Miodrag Stanisavljevi}

75

koja mu re~e: »Princezu dobijako me pobedi u {ahu!«

I partija po~e...[ah, {ah, {ah, {ah![ah-{eh! [ah-{eh-{uh!A a`daha se znojila i dahtala:»Ah, ah! Uh, uh!«

U dvadesettre}em potezudrvodelja dobi princezu!Pa sa njom, upla{enom,svrnu u jednu kafanicu,za sebe naru~i rakijicua za princezu – kabezu(da se sredi).

Princeza re~e:»Nadala sam se nekom princuna paradnom konju sivcu,al’ ti si a`dahu pobedioi moju ljubav zavredio!«

I obisnu mu se oko vratastrasno, k’o u vremena stara,i poljubi ga dvared, trired({to be{e samo kapara).

Sav je pretrno drvodeljakad ga je poljubila carska k}erka(jer iako be{e drvodeljane be{e drvendeka).

Car je, po obi~aju,poku{’o da izvrda:po~eo je da {evrdai da ne{to zdola-zbrdaizmi{lja.

»Zar jedan selja, drvodelja,po zvanju – prvi sa za~elja,da dobije moju k}ercu,u zlatu, svili i nercu?«

Ipak je ispunio obavezui dao drvodelji princezujer – carska re~ se ne pori~e.

A tu nas negde zati~ei kraj ove pri~e.

Levi kraljevi

76

PPodmla|ivanje kraljaodmla|ivanje kralja

U zemlji Tintirimintiripre leta tristatri`iveo jedan kralj.

Zvali su ga »^vrsta ruka«,bio je silnik, srca tvrda,bio je bahat i rogobatani pomalo nemilosrdan.Uh! Uh! Uh!

I bila jedna gu{~arica{to je sa puno pompenosila haljetak od cicai velike drvene klompe.

Kad je video gu{~aricukralj navrat-nanososeti veliki ljubavni zanos.Ah! Ah! Ah!

Al’ ona pokazau vi{e mahovada joj nije stalodo kraljevih »ahova«ba{ ni malo.

Kralj je sale}e,voli je sve `e{}e,al’ ona ne}ei sve ~e{}e ne}eni da ~uje.

Ni da ~uje za starog i debelog kralja.Jer, imala je ona svog kozarai od njih ne be{e lep{eg paranadaleko.

Zato kralj odlu~ida postane mla|i, vitkiji,i za njeno oko pitkijikako tako.

Probao je ~arobni narali je ostao star.Probao je ve{ti~ji napitak(nimalo, nimalo pitak!)

Miodrag Stanisavljevi}

77

al’ da l’ je postao vitakveliko je pitanje.

Jednog dana, dobi poruku tajnu:»@eli{ li mladost sjajnuoti|i kriomicedo stare vodeniceujedno i valjarice{to sukno i ~oju valjaza izradu kraljevskih haljasve~anih!«

U gluvo doba, kriomicekralj ode do valjaricegde na|e kozara Pavlapreru{enog u |avlavrlo ve{to.

Kralj re~e:»Slu{aj me, rogati,u~ini}u te bogatim.Ja `elim mladost i to trajnu,primeni ve{tinu tajnu«.

A Pavao re~e:»Kroz ove maljevepropustio sam mnoge kraljeve.Lezi evo ovde«.

Kralj le`e...Kad po~e{e maljevipo le|ima kraljevim,po le|ima kraljevim,po le|ima kraljevimkralj posta mek k’o ~ojai re~e: »Gu{~arica je tvoja!«

Jo{ stoji stara vodenicaujedno i valjarica.Jo{ `ito melje, sukno valja...A na potoku {to je kre}eodjekuje pesma praljao podmla|ivanju kralja.

Tako se to zbilo, pre leta tristatri,u zemlji Tintirimintiri.A Tintirimintirljani – to svi znajusa svojim sirotim kraljevimamal~ice grubo postupaju.

Levi kraljevi

78

Car i razbojnikCar i razbojnik

Godine hiljadu i nekecar Karlo, ne znam koji po redu,napusti svoj dvor u Toledui krenu u lov.

Al’ ponese ga lova~ki `ar:slede}i neki tragon za|e u {ipragneki vrlo pust.

Jedan lupe` koji se tu krio~u da u ~estaru ne{to {u{kapa viknu preko opu{ka:»Predaj se ako ti je mio`ivot!«

Car se obrecnu ljuto:»Ko mi to divlja~ pla{i?Ko se to drsko {ali?Pitam se samo da lizna{ ko je ovde?«

Lupe` se zacereka:»A ko je tamo?Voleli bi da znamoi to veoma«.

Car re~e:»Mi, po milosti bo`joj, Car,Vrhovni Zapovednik Vojskei Verski Poglavar.Je li ti jasno?«

Razbojnik re~e:»Zna~i da vas je ve}i broj!Car napred, ostali stoj!Ina~e bi}e sva{ta«.

Car Karlo {ta }e, kud }e,otpasa ma~ glavnokomanduju}eg,skide brojanice crkvenog poglavarapa iz tog ~estaraiza|e na proplanak.

Lupe` povika:»Care, care

Miodrag Stanisavljevi}

79

vadi pare!Samo brzo«.

Car brzo izbaci kesui ona muklo zvecnu.Lupe`a slatko lecnuzvuk zlata.

»Slede}i!« dreknu lupe`.

Car se, prepla{en i zbunjen,vrati natrag u `bunjei {ta }e, kud }e,pripasa ma~ glavnokomanduju}egpa stupi na proplanak.

I ve} slede}eg ~askama~ sjajni iz Damaska,ma~ sjajni iz Damaska,s bal~akom od dragulja,s bal~akom od dragulja...

»Slede}i!« dreknu hulja.

Car opet {ta }e, kud da se dene,natrag u `bunje krene,uze brojanice skupocenepa u cenjenom svojstvu crkvenog velikodostojnikastupi pred razbojnikagrabljivog.

A on viknu:»Ajd’ Vele~asnibrzo se izjasni{ta ima{?«

Car re~e:»Imam biserne brojanicei dve-tri vo{taniceza svaki slu~aj«.

Lupe` dograbi brojanice(re~e da sve}e ne}e)i nesta vrlo smestau {umskoj tmini.

Posle se hvalio dru`inikako je cara i dve velmo`eoplja~kao do gole ko`esamcit sam.

Levi kraljevi

80

PrincezaPrinceza

Bila je jednom jedna lepa princeza.

Sve su princeze lepeal’ ova nadlep{a sve:bila je lepa, lepaskoro k’o cvet.

Provodila je dane~itaju}i vite{ke romane.Ponekad je na pijaninusvirala neku setnu sonatinui pogledala u daljinu...

Pogledala je u daljinuk’o u stranicu romanai izgledala, izgledalasvog viteza bez straha i mana.

U me|uvremenuprosila su je dva-tri grofapuna ne`nih strofai dva-tri barona.

Bila su joj sklonai dva-tri kraljaali sumnjivog sjaja.

(Zato se vajka kraljica majka:»Kakvo je ovo vreme?Kakva je ovo bajka?Dana{nji kraljevisve neki levi.Nema kralja da valja«.)

Kona~no, jednog dana,dojaha vitez bez straha i mana.Bio je lep i hrabar(~lan reda »Okrugli sto«!)ali, kao svi konjanici,imao je noge »O«.

Vitez re~e: »O!«lepotom princezinom zanet.Princeza re~e: »O...«al’ `alosno.

Miodrag Stanisavljevi}

81

»[ta da se radi?– re~e vitez mladi. –Hvala na dru{tvu.Izvinite na dosadi.«

I po|e...Al’ princeza mu se vinu oko vratai {apnu, mimo plana:»Ma nema veze, vite`e,niko nije bez mana«.

Princeza Ho}u-Ne}uPrinceza Ho}u-Ne}u

Bila jedna princezak}i nekog bogatog kneza.

Iako be{e malecka govorili su joj »Va{a Visosti«i druge fraze {to se po dvorovima sre}u.A potajno, potajno su je zvaliGospo|ica Ho}u-Ne}u.

A za{to, moli}u fino?Zato {to je uvek odgovaralaHo}u-ne}u.

Pita je, recimo, knez:»Ho}e{ li sa mnom na turnirda se divi{ vite{koj smelosti i ume}u?«A ona odgovori:»Ho}u-ne}u, ho}u-ne}u!«

Pita je kneginja majka:»Ho}e li sa mnom u {etnjumoj mali |avo?«A ona jednom klimnea jednom odmahne glavom.

Ili je zovu drugarice:»Ho}e{ li s namada beremo poljsko cve}e?«A ona opet ho}ene}e.

Knez se nervira:»O {to nas okre}e{?Il’ ho}e{ il’ ne}e{?Ne postoji tre}e«.

Levi kraljevi

82

A kad je stasala za udajui postala Plava Dama,dama {to srca slama,tek nasta prava drama.

Dolaze vitezovi mnogi,svi plamte kao slama,a ona se, na u`as dvorskih dama,igra sa bra~nim ponudama:»ho}u-ne}u, ho}u-ne}u«.

Sve dok neki veseljko,veseljko sa razdeljkom,ne pro|e puteljkompored dvora.

Princeza istog ~asazaboravi fino}ui viknu:»Za njega ho}u!Ho}u-ho}u!«

Na krajnjem severuNa krajnjem severu

Na krajnjem severu,u ve~noj zimi,`ive Laponci i Eskimi.

@ive u oskudici krajnjojveoma, veoma trajnoj.

Jer tamo, otkad se pamti,Ima samo belog snega i belih santi.

I medvedi su tamo beli,hteli ne hteli.

Na krajnjem severu(pored belih no}i i belih breza)prosto je neizbe`nai jedna Sne`na Princeza...

Al’ evo pri~e:Ta {to je stanovalau blizini polarnog krugazavole jednog princa s juga.

Miodrag Stanisavljevi}

83

Njega i nikog drugogmada je o~itoda nisu jedno za drugo.

Jer je od princezinih uzdahataj princ iz ju`nih krajevastalno kijao i {mrcaoi pio mnogo toplih ~ajeva.

A princezi je, opet,od njegovih uzdaha toplihpretila stalna opasnostda jednostavno okopni.

Ne, oni zaista nisu jedno za drugo!Ne ide pa ne ideledeni sever sa `arkim jugom!

Al’ oni se i dalje vi|aju,ljubav dr`e u tajnosti.Na tom krajnjem severuvole krajnje krajnosti.

PPesma jednog zmajaesma jednog zmaja

U ljubavi ba{ nemam sre}e:nijedna me princeza ne}e.

Uzdrhtim ~im vidim neku princezu,pri {i}u ili vezu,kako {iri lepezu,il’ kako igra polonezu.

Ne mislim na brave i reze,ru{im sve ispred sebe...I be`im sa princezom,sa njenim vezom, lepezom i polonezom...

Mada su te princeze – stvorenja bez veze.Pominju neke prin~eve, veridbe, obavezei druge stvari bez veze.

[ta li u njima nalaze?Pojeo sam tri princa tazei ako bi me neko pitoreko bih da nisu ni{ta naro~ito.

Levi kraljevi

84

Kad kralj za`eli da putuje inkognitoKad kralj za`eli da putuje inkognito

Kad kralj za`eli da putuje inkognitotu je stvar jednostavna, laka:oslobodi se kraljevskih haljai preru{i se u prosjaka.

A prosjak kad `eli da putuje inkognito?[ta njemu raditi valja?Oslobodi se rita i traljai – preru{i se u kralja.

Re~i pri~aju istoriju

Opsada BeogradaOpsada Beograda

Jednog leta, po~etkom ove ere,do Beograda dopre stra{an topoti svi mi{ljahu: to se potops istoka pribli`ava.

Nije objavljeno ni{ta zvani~no.Ali uskoro dvojica ribaradotr~a{e vi~u}i pani~no:»Najezda varvara! Najezda varvara!«

I o~as ledine kraj zidinai pet okologradskih atarapritisko{e horde Slovena,Huna i Avara, Skita i Tatara.

Ratnici divlji, plavih brada,obu~eni u razne ko`urdegledahu po`udnou pravcu Belog Grada.

Prozbori njihov vo|a(sav rogobatan i rogat):»Tu mi miri{e na bogatplen«.

Miodrag Stanisavljevi}

85

...

Ali, k’o morski vali od hridinatako se od gradskih zidinaodbi{e horde napada~a.

Jer, stanovnici Belog Gradazatvori{e gradske kapijeod neke tvrde japijeverovatno hrastove.

Kapije dobro zamandali{ei jo{ ih iznutra podupre{etako da se one odupre{ekad varvari na njih upre{evi~u}i »O-ruk!«

A i zidovi kameniodgovori{e svojoj nameni:izdr`a{e tri juri{aiz pravca Ni{ai tri bure i navaleiz pravca Avale.

Tad vo|a Varvara viknu:»Po~inje iscrpljuju}a opsada!Po~inje odsadapa nadalje.

Hteo sam re}i:bi}e to opsadabez ikakvih ogradavremenskih!

Kad vas izmore `e| i gladpreda}ete mi Beli Gradbez borbe!«

Ali `itelji tog gradaimali su pune ambare,imali su rimske bunare,imali su razne konzervea i druge rezerveprehrambene.

I imali su dobre nerve({to je vrlo va`no).

Divlji do|o{i se tadapodeli{e u manje grupe,slo`i{e koplja u kupe,

Levi kraljevi

86

razape{e {atore i {atrei zapali{e mnoge vatrena ledinama oko grada.

Tako po~e opsada....

K’o malo ostrvo u morustajao je opkoljeni grada nad njim stra{ne pretnje:razaranje, `e| i glad.

U prvo vreme trajale su sitne ~arke.Isprobavane su ratne varke(»okreni-obrni«, »nauznak« i »porebarke«).U prvo vreme trajale su sitne ~arke.

Nomadi su pravili merdevine,verali se i pentrali uz zidinei obra}ali se odbranire~ima nimalo biranim.

Al’ `itelji Belog Gradaprosu{e na njih pomije(mada se to ne pominjeu istorijskim spisima).

Onda vojska nomada prestada se uz zidine lomatai da juri{a na gradska vrata.Nasta nere{eno stanje ili patakarte.

...

@itelji Belog Gradapodnosili su opsadno stanjemanje-vi{e i vi{e-manjedobro.

Opsa|enim gra|animani{ta ne be{e stra{no.^ak su i nesta{icuprimali skoro nesta{no.

Jednu je ra~unicu imala gradska posada:~ekala je da se javi dosadaprate}a pojava svih opsada.

Iz iskustva su znali:ko izdr`i dosadudobio je opsadu.

Miodrag Stanisavljevi}

87

Znali su i da strpljivostnomadima nije u krvii da }e zato prvipo~eti da se dosa|uju.

Bili su u pravu.

Oni ubrzo po~e{e da se maju,ne umeju}i da se skrase...Po~e{e i da gun|ajuneki glasno, a neki za se.

Vojskovo|a im govora{e:»Neka se svako jo{ malo strpii obuzda sebe i svog atajer je pitanje dana, mo`da sata,kad }e se otvoriti gradska vrata!«

Oni {to u to nisu verovalii nisu mogli da se strpeuvi{e kopite konja u krpei napusti{e logor kri{om-kradom.

...

A oni koji su ostali?

Po{to su se smrzli ispod {atora(ili pod vedrim nebom, k’o stepske zverke)po~e{e da prave kolibicea neki, bogme, i ku}erke.

Svako je razmi{ljao ovako:»Dosta sam zebospavaju}i pod vedrim nebom.A i kad je bilo obla~noni onda mi, jama~no,ne be{e mnogo toplije«.

Malo po malo svi se oku}i{e;a onda po~e{e i oku}niceda obra|uju.

Doju~era{nji nomadi(~ak i divlji Tatari)postado{e vredni i radiniba{tovani, vrtlari i ratari.

Jedni su gajili paprike ({ilje i bobo{ke),drugi patlid`ane (crvene i plave),tre}i zapati{e koko{ke (graorke i pirgave).

Levi kraljevi

88

Gajili su tako|ekelj, kelerabu i rotkvu,cveklu, karfiol i mrkvui naravno kupus(koji umalo da upus-tim).

A vojskovo|a je besneo:»Do|osmo li grad da opsa|ujemoi ljute bojeve da vodimoili da kvo~ke nasa|ujemoi da pili}e izvodimo?

Gde su vam lukovi i strele?Gde topuzi i sablje britke?Zar koplja slu`e za pritkeboranijske?

Po{to bojeva gotovostsvakog dana opadaodlu~io sam i nare|ujemda se di`e opsada.

Sedlajte brze atove,pritegnite kolane!Jo{ ima zamkova i gradova,Jo{ prostora za osvajanje!

Bi}emo opet ‘Bi~ bo`iji!’Bi}emo opet strah i trepet!Slu{a}emo vetar daljina a ne lepetpernate `ivine«.

Ali, svi ratnici(~ak i divlji Skiti)reko{e da su sitiskitnje i ratovanja.

Videv{i da je u manjinivo|a uzjaha svog atai odjezdi ka staroj postojbininegde tamo, iza Karpata.

...

Tekli su meseci, dani, sati...Strpljivo je ~ekala posadada nomade napokon zahvatio~ekivana ubistvena dosada.

Ali ni da se mrdnu varvari(k’o da su dali neki zavet!)

Miodrag Stanisavljevi}

89

i zato gradski poglavarisazva{e Veliki Savet.

Predsednik Op{tine re~e:»Pre`iveli smo mnoga isku{enja,izdr`ali smo mnogu opsadujer smo bolje od neprijateljamogli da podnesemo dosadu.

Al’ do|e jo{ jedno prole}e,sa juga pirka zefira oni piju kumis i kefiri nikud im se ne `uri.

[ta vi{e: grade ku}ei bave se poljoobradom!Znak da nemaju nameruda prekidaju s opsadomu doglednoj budu}nosti.

Jednom na{em uhodiizjavio je jedan nomad:‘^ini mi se da smo onomaddojezdili’.

Opsada se, dakle, nastavljaa narod jedva sastavljakraj s krajem.

Preostaje nam (pod brojem jedan)da jurnemo na njih smeloi na|emo sigurnu smrtpod ki{om otrovnih strela.

A druga je mogu}nostda se nemo}no zgledamoi da se naprosto predamona milost neprijatelju«.

Premda s velikom tugomgra|ani se prikloni{e ovom drugomre{enju.

Istako{e zastavu belui gradska vrata otvori{e {irom...A kroz njih navali{e biv{i ratnici– s povr}em, vo}em, jajima, sirom...

Umesto o~ekivanog pusto{enjai urlika varvara nalik zveradisav grad ispuni pija~na grajagakanje gusaka i druge peradi...

Levi kraljevi

90

KKosovski bojosovski boj

U Srbiji, pre {esto leta,vlada{e neki Laza;`ena mu se zvala Milica,a Kru{evac mu be{e glavna baza.

Hiljadutristaosamdesetneke,u dvori{tu manastira Studenice,Laza je sa svojom svitomjeo uvozne gr~ke lubenice,

kad sti`e neki turski katanapa, po{to pro~isti grlo,re~e da ima pismo od sultanapoverljivo strogo vrlo.

»Peki! Peki!« – re~e mu Laza –»Kako si? Jesi li vredan?Ima li koja kri{ka vi{kajer ~ovek je sigurno `edan?«

Zatim pred plemstvom bledimrazmota pismo turskog caraal’ re~e: »Ne, ne vredine vidim ni{ta bez no~ara.

Neka studeni~ki iguman– ~ovek u~en i uman –sultanovo pismo pro~atida vidimo kol’ko je sati!«

Iguman uze Muratovo pismoi po~e da tuma~i one kuke:

»Od Murata... sina Orhana...osvaja~a celog Balkana...knezu Lazaru, na ruke...

Od bitke kod Plo~nikanisam imao po~inka...Doveo sam iz Male Azijenove delije i gazije...

Razapeo sam ~adorna sred polja Kosova...[aljem ti objavu ratapo ministru inostranih poslova...

Sakupljaj hitno vojsku...spremaj se za odlu~nu bitku...

Miodrag Stanisavljevi}

91

odmah po primitkuovog pisma...

Po`uri...~ekaju nas juna~ka dela...A dotle – srda~an selam!«

...

Sa obe strane reke Sitnice(male i dosta plitke)stajale su dve vojske~ekaju}i po~etak bitke.

Turci zasvira{e u zurle,zalupa{e u tepsije i d`ezve(»Natera}emo u bekstvo \aurepomo}u buke i d`eve!«)

Ali, sa srpske strane, iz hiljadu svirala,odjeknu neko kolcei ta je svirka Anadolceveoma iznervirala.

A usred svirke neki Srbin(odvaljen od brega, ja~i od bika)stupi pred turske ~etei stade da ih ~ika:»^ik, Turci, ~ik!«

Turci su molili puni straha(iako ih be{e triput vi{e):»Ma nemoj, prika, da nas ~ika{,to nas potpuno urni{e!«

...

Jedan poznati letopisacostavio je ovaj podatak:Turci su prvi izgubili nervei izvr{ili stra{an atak.

Ali Bo{ko, sin starog Juga,hrabar k’o soko, lep k’o slika,stupi tada pred Anadolcesa ~etom ljutih oklopnika.

Ha! – viknu vitez Bo{koi dimiskija mu sevnu u ruci...»Opasan du{man! Opasan du{man!«graknu{e prestravljeni Turci...

Levi kraljevi

92

Laza naredi peharniku:»Otvori bure `upske plemenke!«A Murat je vrlo nervoznogrickao kikiriki i semenke.

Al’ hrabrog viteza Bo{ka– sa~eka{e iza }o{kai di~ni oklopnicirazbe`a{e se u panici.

»I vi ste junaci« – re~e Laza –zreli ste za »Staro gvo`|e!«...A Murat se sme{io zadovoljno~upkaju}i `upsko gro`|e...

...

Na scenu u tom trenuistupi Sr|a Zlopogle|ai prema Turcima krenusevaju} ispod mrkih ve|a.

Povika neko mlado Ture({to prodava{e klaker i bozu):»Vi|ao sam tog Sr|u na va{arimakako izvodi neku Hipnozu!

Sklanjajte mu se s o~iju!Spasavajte se {to hitnije!On pogledom obara ptice u letu,naro~ito one sitnije!«

»Opasan du{man! Opasan du{man!«graknu{e Turci u horui sta{e puni straveda be`e prema Crnom moru...

...

Al’ nije primetio stra{ni Sr|ada mu se prikrada neka r|a;i nije ~uo Zlopogle|akad mu viknu{e »Pazi, le|a!«

Pogibe srditi Sr|ai Turci se povrati{e od straha,pa pominju}i Alahakrenu{e ponovo u napad.

Laza povika bodrog glasa:»Napred, o deco gordog Rasa!«

Miodrag Stanisavljevi}

93

Ali, potomci stare Ra{kei dalje napredovahu – unatra{ke.

...

A na obli`njoj planinijedan je ~oban ~uvao stokui letimi~no posmatrao bitkuda bi bio u tokudoga|aja.

Zvali su ga Milo{ Kobili}(jer je na|en kod konja na pa{i).Bio je hrabar,a pomalo i neustra{iv.

Kad vide srpsku vlastelukako kre}u u Kidaveluon re~e: »E Milo{e,stvari postaju prili~no lo{e!«

Pa se s planine sjuri(onako obu~en u ov~je ko`e).»Opasan du{man!« graknu{e Turci»Spasavaj se ko mo`e!«

Nasta{e d`umbus i tarapana,frtutma i op{ta be`anija...»Alah il alah« zapeva{e hod`e,»Juri nas Milo{ Bedevija!«

...

Al’ Laza kaza: »Milo{ijo,dobro si im pete potpra{io!O tvojoj juna~koj desnicive} ode pevaju pesnici!«

Al’ Milo{u se na ~eluskupi{e oblaci tmastipa re~e: »Te pesmopevcetu`i}u za uvredu ~asti!Skroz se pogre{no pevajer ja sam, kne`e, levak!«

»Ma dobro, Kobili}u...« po~e Laza...»Obili}, kne`e, Obili},od prideva ‘obilno’.Znaj da si me sad ozbiljnouvredio.«

Levi kraljevi

94

...

U turski tabor pu{tena je buva:»Kod \aura se ne{to kuva.Milo{ Bedevija, hrabri rslan,ho}e da pre|e u islam!«

Ako ne la`e onda{nja {tampaMilo{ je jo{ istog danastigo do Muratovog kampai zatra`io prijem kod sultana.

Ali jani~ari iz gardeukrsti{e halebarde:»Ima{ li zakazanoil’ si onako bano?«

Pomoli se mladi Bajaza(sultanov sin iz sedmog braka)pa re~e: »Ma ko to d`akakad spavam?«

A kad Milo{ spazi Bajazaon klimnu glavom i pokazada ga puste.

Milo{ u|e u ~adorkriju}i blagu nervozu...»Sedi, mladi}u!« – re~e sultan –»Ho}e{ li jednu bozu?

A mo`da kosovsku lozu?Il’ neku drugu rakiju?«Tad Milo{ iz potajepotegnu svoju ~akiju...

...

Svaki se Turak lecnona vest da je Milo{ recnosultana.

Nastade stra{na halabuka...A Milo{ poput vukapardon! poput kurjakajurnu u horde Turaka.

Probijao se celog danakroz {umu turskih jatagana...

Tek uve~e, kod nekih vrba,nai|e na jednog skrivenog Srba.

Miodrag Stanisavljevi}

95

»Do|i ovamo!« – pozva ga Milo{.»Nema od ~ega da se pla{i{.Reci mi samo kako na{inapreduju?«

A vojnik promuca(jer mu se u grlu ne{to ste`e):»Be`e, moj vite`e, be`e!«

Milo{ povika u o~aju:»Stra{no gre{e, stra{no gre{e...«Htede da se uhvati za glavu –ali glave tamo ne be{e.

...

»Ovo je po~etak kraja!«– re~e Laza,pa se oslobodi carskog sjaja,baci krunu i zlatne tokei preobu~e u neke d`oke.

Neki vele da je Bajazauhvatio i pogubio Laza...

A drugi ka`u da je uz Moravicuotvorio privatnu kafanicu.

Na njegovoj firmi je, da skrene pa`nju,bilo naslikano prase na ra`nju.

A pismeni su mogli i natpis ovaj da spaze:»KOD LAZE – SVE JE TAZE!«

Marko Kraljevi} i Musa KMarko Kraljevi} i Musa Kesed`ijaesed`ija

Hiljadutristadevedeset{este– vele hronike stare –neki Musa Kesed`ijasi|e s planine [are.

Kako si|e s planine,po~e da kr{i propise,da zame}e kavgui menja li~ne opise.

Bio je strah i trepet,prvi za gu`vu i tarapanu.

Levi kraljevi

96

Na kraju i samom sultanupo~e da preti.

Pri~ao je jedan bojad`ijada mu se hvalio taj Kesed`ija:»U crveno me oboj,ako sultana na dvobojne izazovem i sredim!«

Posla{e na njega ~etu askeraal’ ih ta ljudeskarak’o od {ale rastera.

Krenuli su na njegai ljuti jani~arial’ su se ponelik’o najobi~niji pani~ari.

Kona~no, Prvi Vezir(kom je oko usta lebdeo prezir)re~e da bi s tim u veziimao ne{to da ka`e.

I kaza:»Samo Kraljevi} Marko(kome u na{oj bajbokanineveseli proti~u dani)mo`e da sredi tog Musu!«

Sultan re~e: »[ta da ti ka`em?U principu se s tobom sla`em.Al’ zna{ li da u }uzisva{ta gami`e i puzi?Zato opravdano strepimda su ga ve} akrepismazali.I zato se bolje ne lepiza tu mogu}nost«.

Al’ vezir si|e u bajbokpa iz memle i mrakaizvu~e Kraljevi}a Markana svetlost dana!

Pregleda{e ga doktorii posla{e u Ni{ku banjujer be{e u lo{em stanjuzdravstvenom.

Doju~era{njem su`njuukazivahu svu pa`nju,

Miodrag Stanisavljevi}

97

da u|e u formui popravi kila`u.

Kad je malo kovarno,odvedo{e ga na divan-kulugde je sultan nemarnopu}kao na duga~ku lulu.

Sultan mu pokaza da sednepored njega na sofui re~e blagim glasom:»@eli{ li jednu kafu?«

Marko beja{e dirnuti re~e suznih o~iju:»Mo`e, kako da ne,al’ moli}u malo gor~iju«.

Sultan upita samilosno:»A zbog ~ega ti be{e zglajzno?Ma dobro, to je pro{losti vi{e nije ni va`no«.

Pa re~e: »Bi}u kratak.Imam za tebe jedan zadatak.... No, sve }e ti detaljnoobjasniti Prvi Vezir.A bi}e{ i sa mnom u veziu slu~aju potrebe«.

...

I Marko krenu na put.

Jezdio je bez mnogo `urbe,uglavnom – lakim kasom;a nekad je i{o i pe{keda bi [arca napasopored druma.

Jednog se dana zaustavinedaleko od Debra,pa zalo`i vatru i pristavipasulj i suva rebra.

»Ah« re~e [arac –»kraljevske gozbe u Prilepupredstavljaju sad samo lepuuspomenu.

Ja }u da prilegnem,da malo otkonjo{em,

Levi kraljevi

98

a ti me probudiako iskrsne ne{to lo{e«.

Marko je taman zapr`io pasulji istran`irao rebarcakad ~u rzanje [arcavrlo uznemireno.

»Ma za{to ne spava{?«povika Marko na [arca.»Kog me |avoljeg jarcauznemirava{?«

A [arac re~e:»Okani se pasulja(tetovca il’ gradi{tanca?),pogledaj malo tamou pravcu onog klanca!«

Kad Marko vide ko dolazi,podi|o{e ga dva-tri `marcaza razliku od [arcakoji ostade miran.

Utom pristi`e Kesed`ija,sav u o`iljcima od rana,a na grudima mu – zmijatetovirana.

Marko naizgled non{alantnosrknu malo pasuljapa re~e: »Reci {ta te ti{ti?[ta te i gde `ulja?«

Musa je najpre sjahao s vran~i}ai na jedan kamen seopa re~e: »Da li si sreoMarka Kraljevi}a?«

»Video sam ga poslednji putna praznik svetog Tripunaa otad su pro{la tri punameseca.«

»Ucvikao si, Marko!« – nasmeja se Musa –»Izgubio si se od zorta,pa la`e{ na pasja kola,munta{ me i forta{!

U hiljadi bih te poznaomada si se groznoizmenio«.

Miodrag Stanisavljevi}

99

»Ma ko se pla{i« – re~e [arac.»Imao je trenutnu krizu,al’ sad je sve u redui bolje da mu blizune prilazi{.«

Al’ Musa se obrati Marku:»^it’o sam u nekim novinama,a kru`ile su i pri~e,da si pogino na Rovinamau borbi protiv vojvode Mir~e«.

»To su izmi{ljotine i pri~e!«re~e Marko.

»A {ta to radi{?« zainteresova se Musa.

»Dosadila mi hrana suvapa re{ih malo pasulja~orbastog da skuvam.«

»Zar jedan biv{i kraljevi}jede tu hranu sebara:~orbuljak u kome plivapar mr{avih rebara?«

»Probaj pa onda reci!«– naljuti se Markoi kutla~om mu nasupunu zemljanu }asu.

Musa se prvo narogu{i(jer Markov ton ga `acnu)ali kad srknu jedared, dvaredon zadovoljno mljacnu:

»Slu{o sam da si hrabar,(i cara si dogno uz duvar!)al’ da si takav kuvarnisam znao«.

No kad sve pokusauozbilji se Musa:»Dovr{i«, re~e, »pasulj-~orbupa da otpo~nemo borbu!«

»Ma ostavi me«, re~e Marko,»jer sav sam na tri }o{ka,nemam d`eparca ni tro{kanit volje da se ko{kam«.

A Musa re~e:»^ujem da si se hvalio

Levi kraljevi

100

u ni{kom bifeu ‘Doboj’da si u formi dobroji da }e{ me na dvobojizazvati!«

»Ja to rekao?« za~udi se Marko.

»Rekao si, rekao si, Marko.Zato sad posr~i~orbu od tih re~i.«

»Ma more, Musa, mani me,mani me i mini me.[ta si se navrzo?Obi|i me!«

»U istom bifeu reko si kafed`iji:poru~i onom Musiima da nagrabusikad ga sretnem.«

»^asna re~, Kesed`ija,slag’o te taj bifed`ija.Bio sam u bifeu ‘Doboj’ali nikakav dvobojnisam spominjao.«

A Musa re~e:»Ne zamajavaj me, Marko.Ne drndaj vunu, ne ~e{ljaj liku!Zar ti nisu davali med i mle~da popravi{ krvnu sliku?

Zar te nisu poslali na banjsko le~enje?Zar ti nisu davali jare}e pe~enje?Zar nisi svako jutro pred begovimatrenirao s te{kim tegovima –sve da bi nadja~ao Musu?

Nemoj da zapetljava{ stvar,da okoli{i{ i dulji{.Poku{aj da se opasulji{:Musa je pred tobom!«

A Marko re~e:»Pa da!to jest... pa {ta?«

A Musa re~e:»Pipni ispod d`emperi{keda vidi{ {ta su mi{ke!A ti mi li~i{ na knji{kemoljce.

Miodrag Stanisavljevi}

101

[to si obe}aoono {to ne mo`e{ izvesti?Da }e{ me tu}i na megdanui stra`arno privesti?«

A Marko re~e:»Priznajem da si fora,da si razbacan i razvijenal’ pri~a{, bratac, k’o navijen.

Da se izvu~em iz bajbokaja sam im sva{ta obe}av’o,a ti sve prima{ zdravoza gotovo.

Obe}’o sam da }u te sreditiil’ ne{to tome sli~noal’ protiv tebe li~novelim ti, nemam ni{ta.

Sklon sam mirnom re{enjuali ti sve kvari{.[to si navalio da se bije{?[to zao{trava{ stvari?«

»Ma ne znam {ta mi je« – ra`alosti se Musa.»Stalno dolazim u sukob.Svi mi idu na nerve.Sa svima bi se tuk’o.

^udim se samom sebi,jer bejah }udi pitome...«»Polako, polako!« – re~e Marko –»A otkad si primetio te simptome?«

»Pa otkako sam se, jesenaske,sa planine sasuljo.Otad me sve nervira.A evo i ti, s tim pasuljom.«

A Marko re~e:»Ti ima{ psihi~ke smetnje.U svemu vidi{ skrivene pretnje.Svi su ti krivi, na sve si kivan,pa zato postaje{ agresivani uop{te vrlo nezgodan.

Sve je to iz razloga{to si promenio sredinu,{to si napustio planinuna kojoj si bio sre}an.

Levi kraljevi

102

Nisi na{ao svoje mesto.Asocijalan si i neprilagodljiv.A na planini si se ose}aokao riba u vodi«.

A Musa re~e:»Da zna{ da si u pravu.Vra}am se na planinu [aruiz ovih stopa«.

Matija GubecMatija Gubec

Hiljadupetstosedamdesettre}e(bila je zima i veliki smetovi)do Be~a sti`e vest:pobunili se kmetovi.

]esar se ba{ kupao u saunikada je stigla vest o bunipa re~e: »Nek se ne stvara uzbunajer mo`da je sve to samo zabunaa ne prava buna«.

Al’ glas se brzo prone:seljaci ubijaju barone.I drugi se glas pronese– napastvuju baronese({to je bila la`).

Uskoro golub pismono{adonese telegram u kljunu:»Situacija lo{a.Seljaci digli bunu«.

Stigo{e i druge vestis nekoliko novih detalja:seljaci pale zamkovei izabrali su svoga kralja!

»Imenujte mi tog ro|ukoji izigrava njinog vo|u!«naredi }esar.

»To je opasan bandit!« re~e Prvi Kancelar.»Naoru`an je do zuba.Ime mu je Matija,a prezime Gubac.Gobec ili Gubec.Tako nekako.«

Miodrag Stanisavljevi}

103

»Ma znam ~oveka!« – re~e car.»Je li to ban Matija{to be{e simpatijacari~ina.«»Ne, nije taj!« re~e Kancelar.

»Ma znam ~oveka!« – ponovi }esar.»To je onaj fratar Matijakom se po zemlji vu~e mantijapa mu se samostanska bratijastalno smeje.«

»Nije ni taj« – re~e Kancelar.»Njin kralj je obi~an kmet.Svra}a u ‘Pre{ernovu klet’,a okru`uje ga svetgolja i odrpanaca.«

]esar naredi:»Neka krenu ~ete oklopnikapod zapovedni{tvom moga zeta,nek u ognju ugu{e bunui kazne tog drskog kmeta.

Nek primerno kazne tog ro|u{to izigrava njinog vo|uda sli~ne ideje ne bi pro|uimale u masama«.

...

Al’ Gubec bez straha i pijetetasa~eka vojsku carskog zeta.(Zve~ala je oklopni~ka limarija,~ulo se »Isuse i Marija!«)

»E kome dadoh }erku« – re~e car –»i pola carstva u mirazkad me – pardon za izraztako nasanka«.

I dodade sa puno sete:»E moj zete, moj zete!«

Pa pozva kontra-admirala(koji mu ne be{e nikakav rod)i re~e: »Uzmi admiralski brodi najbolju mornari~ku regimentupa rasturi tu bulumentubund`ija i galamd`ija!

Levi kraljevi

104

Zaradi}e{ lako Orden Zlatnog Runa.Jer, ~ujem, dragi her,da si ti maherza gu{enje nemira i buna«.

Ali admiral re~e: »Ja sam spreman.Zamisao je mudra, nema zbora.No, tamo nikakvog morakol’ko ja znam nema.Imam ja bolji plan!«

...

U logor kmetova sti`e vest:Njegovo Veli~anstvo ]esarporeklom je obi~an tesar!Zato mu srce pla~ekad vidi kako tla~esirote kmetove.

I zato im u presudnom momentu{alje gardijsku regimentui Zlatnu Poveljuna najfinijem pergamentu.

Kmetovi su vikali: »@iveo ]esar!«i bacali kape u nebesa...A onda odjednom, moj zemlja~e,zapuca{e pu{ke kremenja~e...

...

Admiral posla vest:»Dovoljna su bila tri plotunada bude ugu{ena buna.Zarobljene seljakeve{amo na divljake.

[to se ti~e vo|enjega smo uhvatili `ivaba{ kad je poku{ao da se samoubijepomo}u otrovnih gljiva«.(Ovo je, tako|e, bila la`.)

]esar naredi: »Tom prijanu,tom caru u ov~jem runu,stavite na glavu gvozdenu krunuveoma usijanu!«

...

Na Trgu »Svetog Marka«velika se masa skupi.

Miodrag Stanisavljevi}

105

Behu tu grofovi i baroni,opati i biskupi.

Prelati i nadbiskupi(da ne pominjemo obi~ne fratre)stajahu pored vatreu kojoj se `arila kruna.

Sitni trgovci i zanatlijeiz raznih esnafa i cehovagledahu kako pomo}u mehovad`elat raspaljuje ugljevlje.

Kako pomo}u kova~kih kle{ta(s dugim, dugim dr{kama)vadi krunu iz `ara –da kruni{e selja~kog cara.

Pone{e krunu ta kle{tasa dugim, dugim dr{kamai sva je masa drhtala...

O grozna, grozna kle{tasa dugim, dugim dr{kama.

»Da vidimo kako }e da se dr`ikad kruna po~ne da ga pr`i!Kol’ko mu duboko hrabrost se`ekad `eljezo po~ne da ga `e`e!«

D`elat prinese krunu neobi~nu(o, grozno usijanje belo!)stavi je na Matijinu glavui povu~e nani`e na ~elo(to grozno usijanje belo!).

Kroz te duge trenutkesvi su plovili }utke,jedino se neke gugutkeoglasi{e u nekoj kro{nji.

A Gubec?Gubec izvadi duvankesuiz svog suknenog gunjai iz nje istrese malo duvana,bolje re}i duvanskog trunja.

Pa to malo trunja– na zaprepa{}enje okoline –po~e polako da nabijau lulu od pe~ene gline.

Levi kraljevi

106

Pa onda s krune usijaneskide jednu slepljenu `i{ku...Dugo je preme{to u ruci tu `i{kuba{ k’o da tra`i neku knji{kure~.

Onda zapali lulu, povu~e dimi zagleda se u kolutove plavene misle}i na kolut usijani{to mu je stajao oko glave.

U mukloj, mukloj ti{ini,na drugom kraju trgaoglasi se gradska luda(zvao se, mislim, Grga).

Zasvirao je u svoju trubui viknuo gromko: »Buna!«svi se okrenu{e u strahua on povika »Vuna!«i pobe`e.

Stevan Sin|eli}Stevan Sin|eli}

Godine osamsto nekevelika se vojska sleglaoko bre`uljka ^egrablizu Ni{a.

Povika turski vojskovo|a:»Ej, Srblji, da se zna,nas je tu{ta i tmaa i neki vi{e!«

Kad vide{e vojsku stra{nuSrbi veliku pla{njuoseti{e.

I pobego{e niz poljebr`e-bolje.

Jer ni{ta im drugo ne bi pomoglo:ustanika beja{e mnogo maloa Turaka malo mnogo.

Samo Sin|eli} Stevan|avo bi znao zbog ~egaostade na vrh ^egra.

Miodrag Stanisavljevi}

107

I nastavi da pucaiz svojih topova od tre{njena Turke koji sve be{njejuri{ahu.

Kad mu nesta fitiljausuka juna~ke brkovei njima nastavi topoveda pripaljuje.

Tek kad je brke potro{ioTurci se malo osokoli{ei {anac njegov opkoli{evrlo oprezno.

»Predaj se, Stevane!«– pozva ga pa{a Musa –»ako ti je mila rusaglava«.

A Sin|eli} mu re~e:»Do|i da je odse~e{!«

(Tako mu skresaiz samokresa.)

Turci jurnu{e u besuda ga sabljama raznesuna komade.

Hiljadu jedan Turakusko~i u njegov {anaci tu nasta krkljanacsveop{ti.

Ali Sin|eli} iz kubureopali u jedno burehrastovo.

Opali bez imalo strahau bure puno prahatojest baruta.

Ej, kako je puklo!Na grane solunskih palmipadali su delovi ~almi.

I car u Carigraduuhvati se za braduda ne padne.

Levi kraljevi

108

Napoleon BonapartaNapoleon Bonaparta

Re~e Napoleon Bonaparta:ne svi|a mi se svetska karta.Gledajte: zemlja Francuska –kao suknjica uska.

A carevina Rusa– sva {iroka i drusna.

I skupi veliku klapuda menja svetsku mapu.

Pobedi Italiju i Pruskui krenu na zemlju rusku.

A ona sasvim pusta– nigde nijednog Rusa.

Stigo{e i do Kremlja– a Rusa nema pa nema.

Odjednom, iz jedne busije,isko~i pola Rusije...

Bonaparta stade da begaal’ ispred njega – sneg do snega.

A ispred njega – sne`ne pustinjei nigde, nigde nijedne prtine.

Progna{e Bonapartu iz Evrope,na svetu Jelenu, u `arke trope.

Dobro su mu do{le tropske klime– da se zgreje od ruske zime.

De~aci

CrnotravciCrnotravci

Zidari iz Crne Trave[irom sveta su slavni.Posebno za visokogradnjuTu su jednostavno glavni.

Miodrag Stanisavljevi}

109

Svi su de~aci CrnotravciVe{ti s mistrijom i libelom,I svi, ~im malo poodrastu,Napu{taju rodno seloI razi|u se po svetu belom.(Jer crnotravske njive nisu plodneI godine tamo nisu rodne.)

Zidari iz Crne TraveZidaju fabri~ke od`akeVisoke i vrlo praveZidari iz Crne Trave.

I gde god ne{toVisoko i vratolomno praveCrnotravci se jave.

A za{to CrnotravciToliko vole visine?Za{to zidaju dimnjakeI ine visoke gra|evine?

Jer mogu iz velikih visina,Azurnih, vrtoglavih,Videti svoje ku}erkeU dalekoj Crnoj Travi.

De~aci iz plemena Mau-MauDe~aci iz plemena Mau-Mau

Kraj vulkana Krakatau`ivi pleme Mau-Mau.

Iz kratera tog vulkanapo imenu Krakatau~uje se huka, ~uje se bukai stra{ni glas: BAU! BAU!

Al’ su hrabri svi de~aciiz plemena Mau-Mau,ne boje se Bau-Bau.

De~aci iz KDe~aci iz Kongaonga

De~aci iz Kongapo ceo danudaraju u bubnjevezvane tam-tam.

Levi kraljevi

110

Tikvu za vodu, sud od gline,{uplje drvo, baobabov panj,de~aci iz Konga za~as pretvoreu ~udni instrument zvani tam-tam.

Po ceo dan~uje se tam-tam.

Oni ne tro{e mnogo re~ijer svakom je jezik bubnjeva znan.Udarac il’ dva u tam-tamzamenjuju »Zdravo« i »Dobar dan«.

Kad neki de~ak zaluta u d`ungli,on se ne ose}a izgubljen, sam,jer sti}i }e brzo njegovi drugariako triput udari tam-tam.

Kad nekog de~aka napadne lav,on sedam puta udari u tam-tami sa svih strana pomo} sti`ejer je jezik tam-tama znan.

Kad u~itelj nekog lekciju pita,on samo dvaput udari u tam-tam{to prevedeno, otprilike, zna~i:»Lekciju znam, znam-znam«.

Kad bih imao tam-tamnikad se ne bih ose}ao sam!

De~aci sa KDe~aci sa Kubeube

De~aci sa Kubena tropskom se suncu peku,al’ briga ih {to se pekujer {e}ernu trsku seku.

Svaki de~ak sa Kubeu govoru pomalo vrskajer mu je neprestanou ustima {e}erna trska.

Ah, {to je slatkata {e}erna trska,slatka bez ostatkaod korena do vr{ka.

Nije samo slatkata {e}erna trska

Miodrag Stanisavljevi}

111

nego tako lepou ustima rska!

Jednog dana, zabranjeno je dr`avnim dekretomsvim de~acima s Kube da jedu {e}ernu trskujer na|o{e da zube kvari.

Ali po{to se na Kubi sve stvari prave od {e}ernetrske de~aci su se sna{li: pojeli su sve svirale,sve dr{ke od ki{obrana, sve dedine {tapove i svedruge dr{ke od {e}erne trske.

Jer je tako slatkata {e}erna trska,slatka bez ostatkaod korena do vr{ka.

Nije samo slatkata {e}erna trskanego tako lepou zubima rska!

Moj deda o pronalaza~u biciklaMoj deda o pronalaza~u bicikla

Postoje pronalaza~iraznih korisnih spravaal’ onaj {to je prona{o bicikltaj je zaista bio glava.

Ranije sam po duvansatima do grada kasko,a otkad imam biciklodem i vratim se ~askom.

U sedlo se lako vinemi hrabro se~em krivine...Tek sada, pod starost,stekoh pojam brzine.

Truman je bio uman,Tesla je bio glava,al’ jedino ocu biciklapripada zaslu`ena slava.

Unuci mu ne znaju ime.Pit’o sam i u~iteljaal’ on nije ~uoza ovog slavnog izumitelja.

Levi kraljevi

112

U~i ih ra~un i zemljopisi istoriju starog veka,a ne predaje `ivotopisovog zaslu`nog ~oveka.

Svima ~ast, ~est i slava!Al’ onaj je jedino glavau kome je prvo nikladivna ideja bicikla.

Kako poziraju `ivotinje

Kako poziraju `ivotinjeKako poziraju `ivotinje

Jedan fotograf putuju}i

sti`e u neku oblast divljui istaknu firmu {alozbiljnu:»NA ZNANJE [UMSKOM @IVLJU!NA[ FOTO-ATELJEISPUNJAVA VA[E @ELJE.SLIKE POJEDINA^NE IL’ GRUPNEZA ZVERI SITNE I KRUPNE«.

I mu{terije navali{e...Povazdan iz Kodaka starogizle}e tica crvenperka...Jer svaka zverka`eli da se fotografi{e.

Fotograf pu}ka lulusli~an nekom matrozu,opominje zveri da ne zverajuve} da zauzmu pozu.

Neko je boja`ljiv i skroman,a neko osion.Neko je u gestu loman,a neko bahat k’o slon.

Neko je drvendekast,boji se da ne ispadne glup.Drugi je siguran u sebei ima slobodan nastup.

Miodrag Stanisavljevi}

113

Nekima su opetsvojstvene prirodne poze.Drugima precioze.

...

Prvi se slika lav.On zauzima pozukarakteristi~nu za carsku lozu:Svaki je pokret po planu(on ~uva carski presti`!)ima grivu onduliranuk’o Luj ^etrnaesti.

Medved je vrlo gospodstven.Sve sa visine merka.I pronosi se {apat:To je uticajna zverka.

Tigar se trudi da zauzme pozukoja izaziva strah i grozu.Nosorog jednako bulaznikako }e da proburazitamo nekog.

Lisica u svoju pozuunosi sme{nu nervozui popu{i celo paklo.[impanzo stavlja ruku na ustak’o da mu se ne{to omaklo.

Magarac se trudida deluje produhovljeno.Mamut – da izgleda savremeno.

Paun se pravi skroman.Krokodil ~itaneki sentimentalni roman.

Pavijan pozira vise}i na repu.Kengur – s rukama u d`epu.Slon svira saksofon,A bizon je ve{tak u stepu.

Prasac se slika u staja}em odelu(i jo{ obu~e ko{ulju belu).

Vuk se fotografi{eU nacionalnoj srpskoj no{njiA slavuj – u lisnatoj kro{nji.(Smatra da je kro{nja njegova no{nja.)

Levi kraljevi

114

Sova obavezno trepne(Smeta joj prejako svetlo).Koza se slika k’o sobaricaS keceljom, pajalicom i metlom.

Mi{u se svi|a poza^inovnika iz »Doza«.Jarac obavezno do|eu pratnji nekoliko koza.

...

Jedni paze na pozuA drugi vi{e brinuza lepu pozadinu.

Tako se konj nilskiNaslanja na name{taj stilski,A kamila zahteva da se videu drugom planu piramide.

Golub se slika u srcuKao na razgledniciZa uspomenu i dugo se}anjeVoljenoj golubici.

Jedni se sme{kaju, drugi smijulje,Tre}i kiko}u na sav glas.Samo zec strepi da mesto pti~iceiz aparata ne isko~i – pas.

Jeste li jeli urme sa KaraburmeJeste li jeli urme sa Karaburme

Jeste li jeli urmesa Karaburme?Jeste li jeli naran~eiz sela Male Ivan~e?

Znate li onog kitaiz Pan~eva~kog rita,one pumeiz Lipova~ke [ume,onog pingvina iz Tutinai nilskog konja iz Glogonjau Banatu?

Ka`u mi: Ma idi, be`i!Nema urmi na Karaburmi.

Miodrag Stanisavljevi}

115

Ni govora o kitu – u Pan~eva~kom ritu.Jo{ manje o nilskom konju u Glogonju.Tamo oni ne `ivejer im ne prija klimai bilo bi im zima.

A otkud – velim ja –bizoni u Arizoni,otkud krokodil u reci Nil,otkud kojoti u Dakoti,otkud banane ba{ iz Havane,otkud mandarine iz Kine?

Nije tu va`na klimanego je va`na rima.

Mali pasMali pas

Ima jedan mali pas(`ut, tr{av,borben stav)Av, av, av.

Al’ zalud mu borben stav,zalud {to je ljut, prgav,kad mu »av«sav piskavnikakav.av, av, av.

Nijedan zec ne hajekad on zalaje,nijedna ma~ka ne be`inego veli: »Zave`i!«Av, av, av.

Stog on sadpo dan vasve`ba glaspo dan sav:av, av, av.

Duva vetar miris-av,niz Dun-av plovi spl-av,polje ravno, a drum pr-ava daljina k’o ve{pl-av,av, av, av.

Levi kraljevi

116

Uskoro }e do}i ~askad }e i on ste}i glaskao pravi pse}i asbariton ili bas:

AV, AV, AV.

Zec i pasZec i pas

Zec jednog psastrogo pogleda!

Al’ preko dogleda,preko dogleda.

Zec sa govornom manomZec sa govornom manom

Doziveo sam strasnu traumuKad su u nasu sumuDosli lovci da loveNas sirote zecove.

Zalajase kerovi strasnoI grmnu lovceva puskaI vidite rezultat:Poceo sam da suskam.

Za mene kao zecaTo je velika nesrecaJer svi drugi zeciPravilno izgovaraju reci.

Odlucih zato da se lecimDa pravilno govorim reciDa mi se ne smeju zeciI ceo rod pseci.

Ovako vise ne ide!Sutra vec – casna rec! –Idem kod psihijatraDa vidim sta on smatra.

Miodrag Stanisavljevi}

Slike i saglasja1980.

Mariji

Selske slike

Novogodi{nja bajkaNovogodi{nja bajka

Sused kiti trem leskovim krstomi ispisuje kredom iznad dovratka:»SRE]NA NOVA 1979.«

Novogodi{nja poslanica s radija,pri~eo bogojavljenskoj svetlosti.

Al’ novo jutro je kao i ju~era{nje:crno drve}e, crne ograde,ga~ci iznad kamenoloma...I ne{to snega– tek toliko da jo{ jasnije ocrta na{u bedu –obno} je palo.

Crno drve}e, suve travke,ga~ci, svrake,ne{to snega.

Odjednom zalutali glas ne~ijeg petlaprekrije ceo kraj bojom nekog sre}nijeg dobai sve opet ispuni verom.

[umadija, goli februar[umadija, goli februar

[umadija, goli februarU o~ima posle prolaska– boja cigle,boja nedovr{enih ku}a,plamen `ivotnih sila,[umadija, goli februar

[umadija, goli februarJedino hrastove {ume jo{ dr`e svoje li{}eiako je pet nedelja posle Bo`i}a[umadija, severac, februar

Boja cigle,zimska boja hrastovog li{}a,plamen `ivota, osuje}enost,[umadija, goli februar

120

******Hladna, prljava voda{to se preko gu{~ijeg perjasliva.

Vetrovi i ki{erasta~u parolu o napretkuispisanu belucimana brdu ponad sela.

I hladna prljava vodapreko masnog perja se sliva.

******Ljuto drvo – izdanak bedebuja u dvori{tima mnogoljudnim,kraj vla`nih zidova pe}ina-ku}a,iznad na{eg povinovanja.

Bratstvo {to se zaklinje u Pedesetoknji`je– lakomo, osvetoljubivo –vrevom se brani od dolaze}eg.Njino istoglasje tmulosad ja~a, sad jenjava.

Neko ka`e:Prva ~etiri dana ne}e biti glasa pevaju}eg,samo glas zbore}i.

Laka pohota naga|anja{iri se pokrajinama.

Tragovi u poljuTragovi u polju

A na snegu koji bi u polju osvanuootkrivah sijaset ~udnih tragova.

Zar toliko stvorova prebiva u retkom grmlju,u obrvama polja?

Izjutra gledah taj splet izukr{tanimale {iljate papke (jare}e?),mala kopita,{ape troprste, petoprste,kand`e dvokrake, trokrake, sedmokrake ~ak!

Ko je koga gonio, ko se kome prikradao,ko je be`ao, trag zavaravao,

Miodrag Stanisavljevi}

121

ko je ljubavnog partnera ~ekao, mamio,a ko se – za opasnost neprikosnoven – samo igrao?

Koje su stope utamanitelja, koje begunaca?Koje ljubavnika, koje grabljivaca, kojeigra~a i svira~a poljskih?

Sve se tu ispreplelo: smrt, ljubav, igra, san.

Dan nikad odgovor ne mo`e da nam da.Njegova svetlost je samo za ~u|enje.

******Nedelja.

Celog danapsi} tr~i drvoredomdo kapije i natragal’ niko ne dolazi.

Nedelja:u {atrama pored druma– svadbe.([atre se mogu iznajmiti.)

******Put obrubljen ku}amali~i na veliku stonogu.

Ku}e prljavoplave,kapije i{arane.(Da l’ {arama nekog prizivajuil’ se od ne~eg brane?)

Ve~ernji selski biciklistijezde}i naporedorazgovoreo ljubavnim uspesima vode.

Odgovori zakasnelisusti`u jedan drugi:odgovor pomamisti`e odgovor sumnji.

Dugo ne mogu da zaspim.U selu Skelizavijaju prapsi.

Slike i saglasja

122

No}No}

Utihli sudozivis onu stranu reke.

Gasi se vreva poljskog `ivlja.

Umukle su u bagremarububekojima krila slu`e za svirku.

Shvatam– zahvaljuju}i pticama i psima –dolazak no}i je veliki doga|aj!

******Sva lica isto izbrazdana,sipki pesak, stare misli,a voda,uvek isto,zalazi u udubljenja na obali.

Al’ kro{nje su u stalnoj pomamii `ene se, u svojim naumima,usu|ujus gipko{}u i nehajem.

Stalna uznemirenost rekesamo je deo ve~nog spokoja.Duhovi doga|anja radijeu `enama i drve}u borave.

VVa{ara{ar

Kraj zadu`bine-~esmeva{ar te~e.

Devojke i mladi}i –gipkost {to probijanje kroz mno{tvo,{to majanje, susrete i mimoila`enja tra`i,gipkost {to tek u va{arskoj gomilimo`e da se uta`i.

Igra – {tura, bez muzike,bez ve{tih, sitnih koraka.

Miodrag Stanisavljevi}

123

Samo ne{to te{kog trupkanjai zveketa jevtinih narukvica.

Ima i zabave, i uzbu|enja– u posmatranju ~oveka sa zmijom,u ve{ta~koj vrtoglavici,u dra`enju divljih `ivotinja.

Glave porodica, sasu{ene `ene;deca i `u~ni starci;prilike bespu}em obele`ene;pticoliki; stanovnici `bunja, obrva sraslih;oni {to tra`e leka il’ pokoru;i oni {to borave u blizini vlasti.

I uvek istood onog danakad neki bog na sve {to postojibaci prokletstvopokazivanja.

******Ve~ernji nemir poljskog `ivljai ceo kraj k’o da vria izme|u svega, u dugim razmacima,kome{anje re~i nalik na stih.

Vekovni lave` selskih pasa,popaca posve}enih odziv tih,i retko, iznad tog mnogoglasja,nejasan zvuk, mo`da stih.

Poplave dana a j e d n a no},sjaj zvezda okorelih, zlih,i retko, u dugim razmacima,varljivi susreti re~i, poneki stih.

Predve~e, lasno klizi pero tvoje

******Predve~e,lasno klizi pero tvoje.Kafana u predgra|u,bilijar pocepane ~oje.

Slike i saglasja

124

Predve~elaste-skorote~e.(Jedan nebeski ~as pripada samo njima.)Neko prori~e:duga i hladna bi}e zima.

Predve~elasno klizi pero tvoje.An|elikoriste}i uzlazna vazdu{na strujanjaodlaze na nebo.

VVe~ernje {etnjee~ernje {etnje

[etnje, {etnje ve~ernjepo mermeru odzvanja zrnje,zvona zvone za ve~ernje,{etnje, ve~ernje, {etnje.

[etnje, {etnje ve~ernjebele ko{ulje znak vere,ve} bez zavisti {ume ~esme,ve~ernje {etnje, ve~ernje.

Ve~ernje {etnje, ve~ernje,parkovi puni graje de~je,laste se skupljaju na tajno ve}anje,ve~ernje, {etnje, ve~ernje.

******Gradska ludas divljenjem gledavatrogasna kola.

S platana{mrkovima obaraju gnezda.Nad Bulevarom Revolucijeuznemireniviju se ga~ci.

Mali prosjakna plo~niku pred Po{tomkri{om zeva.

Miodrag Stanisavljevi}

125

******Stani~na spikerkapora`enim glasomnajavljuje dolaske i odlaske vozova.

U podzemnom prolazu:»Sudbina, jevtino!«Al’ nikog ne zanima.

Ispred nedovr{enog soliterano}ni ~uvar u ov~jem runulo`i vatru.

******A izjutraprisan mi je razlogoblosti vo}a.

Na~in na koji su, na perju grabljivice,raspore|eni ljubi~asto i sivolako nalazi putdo mog odobravanja.

Svet mo`emo spoznatikoliko i sebe same.

******Kap u opni od pra{inekotrljam laganolakim opipomjagodica prstiju.

I bela iznad na{e }utnjei tmola u potaji okabezizglednost.

Postali smo podanici sitnih ~inovnika.

******@ene bez `enstvenosti.Sjaj somota ove{talog.Lenjost i lakomost.I plesnivi kafeni talog.

Slike i saglasja

126

Odsjaj nepokretnog klatna.Polutama mo~vare-sobe.Mrskost bezglasna, glatka.Odluke zaboravljene, oble.

Sve {to postoji van njinih tela,za njih je – svet tamo{nji.Pot~injavaju ga pro`drljivo{}u,plahim uve}avanjem svoje telesnosti.

Sparne no}iSparne no}i

Nepokretno je sjajno li{}e.I ~ar{avi {to se su{e.U krevetima ljudi le`e potrbu{ke.Trepere njine golubije gu{e.

Nepokretna je reka.I svetiljke na mostu, `ivine.Ku}erine i zidinejo{ su nepokretnije.

Do izlaza iz paklasti`u tek neke misli– one plavlje i okretnije.

******Pono}. Po~inje ples bedasto}ai malih sablazni pro{av{eg dana;prizivanje nehaja, oduzimanje va`nosti– zamoran i besmislen zanat.

Jer je u meni, ispod trokrunog drveta,onaj {to sve odeva sjajem,{to svemu {tedro va`nost darujei meni opet {alje.

Ne opirem se vi{e. Zaroniv glavuu {umove no}i so~ne,pu{tam ni{tavnosti da me plavei raznose kud ho}e.

Miodrag Stanisavljevi}

127

No}ne re~i...No}ne re~i...

No}ne re~i, u visokoj sobi,jedino osvetljenoj u celom kraju,re~i razdora, razorne re~ikroz ~ela probijaju.

Vrapci. Kola pekarska.[um ~esme, `urba na stepeni{tu, pla~ de~ji...Sve gu{}i jutarnji {umovividaju od poznih no}nih re~i.

******Nesanice jarosne, jetke,a onda purpur praskozorja:otrov u no}i nakupljenplamti u mr`nji boja.

U svetlu dana dolaze}egk’o u prozra~noj bistroj vodirastvaraju se, prskaju kao cve}e,gusti, lepljivi otrovi no}i.

Rastvaraju se ko{mari, uobra`enja,i lelujaju u svetlosti te~noj.A ti vidi{ znani kraji ose}a{ se sve~ano!?

Demon pohoteDemon pohote

U uglovima sobe – otrovne gljive.Sopstvene misli – uhode.Odjednom, na stolu, o`ivemali demon pohote.

Iz dosadne vekovne poze,iz dugog su`anjstva se otedemon od `ada ili bronze(porculana, terakote?)

Ramena sva od oblosti vo}ne;Jasno ukazivanje – hodom –da poti~e iz neke isto~nepokrajine obilne vodom.

Slike i saglasja

128

Prebujnost sklona neukusu,ki}enju jevtinim sjajem.No, pogled kroz tamnu kosuodgodu ne poznaje.

Znaci bez dvosmislicasve druge znake potiru.Neve{ti odlomak nekog plesa.Zov uglovima o~iju.

U oknima poguba, mahnite zolje.Sopstvene misli – uhode.I, iznad mrskosti i zlovolje,– malo sjaja pohote.

Na visokim jezerima...Na visokim jezerima...

Na visokim jezerimanesta dima dolina,nesta oblaka veselnika,nebo obrazinu str`e.I gledam prostranstvo plaveti– prostranstvo ~iste mr`nje.

Slu{am {um {to se borjems ~asa na ~as muklo prene:o to je huj zavisti moje,zavisti moje zimzelene.

******Strasti mo~vare,strasti poljaprole}u kroz snoveprijatelja.

Jedna obala ku}ama obrubljena,druga – samo njena.

A izjutrakroz okna mutnaneka plavetbesomu~na.

A na stoluu modroj vazni

Miodrag Stanisavljevi}

129

docvetavajuboje sablazni.

I dok se obeshrabreniza uzmak spremamo,ugledamo bezli~jeu pomami.

Jedna obala – {umna, svetle}a.Druga – obala misle}a.

Dnevnik

DnevnikDnevnik

1.

Dan graje i sjaja.^inovnici, devojke, uhode.Miris hlora i olaja.Ose}anje predsmrtne nelagode.

2.

Od jutra je bilo izvesno:Dan neba i vode.U zalasku – ne{to divlje i presno,prolazni mir odgode.

Ve} znam: re~i su ulov, plen;Negde u blizini se stanineka lakoma senkoja se njinim saglasjima hrani.

3.

Dan vreve i sparine.Zveket prezrelih mahuna.Kljun sanja da se u meso zarije,a plavet silazi s uma.

Uli~no mno{tvo.Splet tu|ih hitanja

Slike i saglasja

130

raznosi me divlje,bez pitanja.

4.

Dan vo}a i pometnje.Vrtoglavica u uli~noj graji.Duge ve~ernje {etnje.Nejasni telesni doga|aji.

5.

Male vevericeumorne od veranja.Liceumorno od verovanja.

Dan drve}a i oblaka.Ptice selice.Zlodela ali laka.Misli – po~initeljice.

6.

Dan trava i izvora.Orlovi nokti u `ivicama.Usputna znanja o sebipoklanjam poljskim pticama.

Prah lipa, prah juna.Istoliki dani.U meni duboki bunarkoji se saglasjima re~i hrani.

MolitvaMolitva

Neka sutra{nji danne donese ni ispunjenje ni odgodu.

Nek mislim na njegani s i{~ekivanjem ni sa zebnjom.

Neka ne budeni izvor zadovoljstva ni muke.

I neka pozni no}ni doga|ajine ostave traga u meni.

Miodrag Stanisavljevi}

131

******Ono {to sam nikad nije istoista je, zadugo, samo slika o menikoju ono {to sam, divlje se menjaju}i,nosi ispred sebe, ne uvek blizu lica.

Tako mene, uvek u odlasku,u besomu~ju dana zamenjujelukava postojanost nekog odsutnog »ja«.

A ~ije je to {to se zbivai kuda }emo sti}i

– ko zna?

******Tra`e}i sebe u sebi,sve vi{e se rastvaraju}i u svojim mislima,u odgodi, onom {to ne bih,a vi{e ni to postojano –onom u meninije do sebe, do mene;onom (il’ drugom?){to di{e tra`e}i gai u njegovim mislimarastvaraju}i se sve vi{e...

******Poku{avam da sledimsplet zamr{eni puteva prepodneva,vrevu i vrv svojih nauma,odluka naglo promenjenihi novih, usput probu|enih, namera.

Sre}a jeda je veliki deo na{eg bezumljasliven sa prolaze}im;u njemu izgori,s njim isijava.

Slike i saglasja

132

******U prozirnom su`anjstvu ~amilepota ~istih otrova,mir boja njinih kristala,jasno}a namera, istrajnost svojstava.

U doticaju mojih stopalai plo~a zvezdolikih na staziostaje neka odgoda,neka nemilosta opet – izvestan na~in spokoja.

Ispod kamenih svodovavejemoje nedru`eljublje.

******Sve ~e{}e primam kao izvesnostono {to je tek igra slutnji bila.Tako se u nama, polusvesno,za~inje na{a sudbina.

Pa neka sen, pa neka san,pa neka sen snazastre dolaze}i dan{to lelujav ustaje s re~nog dna.

Ne zalazim vi{e sa strahomu {umu uobra`enja.Mo`da s jedva primetno zadr`anim dahom~ekam dok se svetlost menja.

Pa neka no}, pa neka znak,pa neka znak no}iispri~a sve {to znao spokojnoj jasno}i.

Bdenjima upornim, dugim,ne prozreh no} sveta.Nazreh samo svoju smrtnejasno, u protivsvetlu.

O kad bi sev, o kad bi roj,o kad bi roje}i sev...Ali ja be`im, jo{ svoj,i `ivu glavu iznev.

Miodrag Stanisavljevi}

133

Crno naukovanje

Crno naukovanjeCrno naukovanje

Njivu ra`i, izvor pitke vode,asuru od rogoza, ko`u ovnujsku,petla ~uvarku}u, kozu brbljivu– nit zadobio, nit prisvojio

Par golubova, magarca skitnicu,travu kiselicu, pe~urku jestivu,{ta lisicu, svraku bezrepu– nit na{ao, nit ulovio

No}ni letNo}ni let

Dole je Jugoslavija.Ni topline legla, ni dima,samo ne{to magleno, suro.O bo`e, ni obris brda, nijedno drvo.

Dole je Jugoslavija.Al’ gde su vode, ve~ernja lagodnost,gde lipe, letnja prisnost?Samo hladni odsjaj na krilu avionai zvona (otkud zvona?)

Dole je Jugoslavija.Ni lave`a, ni petlova,ni {uma voda, ni no}ne pesme.Samo }utanje {to umno`ava }utanjeu magli, u opseni.

Dole je Jugoslavija.Nijednog brda, nijedne reke.Grad u koji sle}emo li~i na svetlosnu kand`u.Ni mirisa hleba, ni toplog daha,samo jutarnje o~i pepeljaste.

PPanonija-ekspresanonija-ekspres

Vrbe na mese~iniu Srednjoj Evropi.Zaboravljen, izgubljen,voz u no}i.

Slike i saglasja

134

U belo okre~enibeskrajni jabu~ari.Redovi pravii dijagonalni.

Kriju se, blede,svi ju~era{nji naumipod bledozelenimsvetlom za spavanje.

Gramzive su no}ne vodeu Srednjoj Evropi.Voz napreduje tmolo,al’ postojano.

Njemu smo predalire{enost {to nas napustidaleko od domai postaja jutra.

U belo okre~enibeskrajni jabu~ari.Redovi pravi,redovi dijagonalni.

Nepoznatom znancuNepoznatom znancu

Cvet bespu}a – bela omrazabuja iznad na{ih prepodneva.

Oni ~ije se mo}i obilno umno`avajudaleki su i nedodirljivi,u plaveti dostojanstva.

Mi, prisno{}u pusto{e}om,rasprama obele`avaju}im, be{~aste}im,prelivamo jedni u druge svoju osuje}enost,delimo je na ravne delove.

JutroJutro

Naselja bezimena, paukolika.Ni blizina velike vode,ni kro{nja mahovinasta,ni put {to vodi nekamone daju im blagoslov.

Miodrag Stanisavljevi}

135

Omaglica, jutarnja tmora.Bezglasni potoci ljudi– obrok nekoj svrhi koja je sebe zaboravila.Ni raskr{}e,ni susret dve reke,ni stena u obli~ju nekog stvora.

Nekad, u jetkom umoru, srd`ba zaiskri.Al’ uboga jamstva }utanja– hleb sutra{nji, sigurno no}i{te –govore nam da budemo razboriti.

Razboritost je ovde prili~no nevesela.Naselja bezimena, jutarnja tmora.Ni znak planine,ni znak vode,ni znak neba.

U Beogradu pepeljastosivom...U Beogradu pepeljastosivom...

U Beogradu pepeljastosivomgde ni kre~ pesak vi{e ne vezujedan ~kilji podozrivo,vetar boju misli izbeljuje.

Ono {to jedan sro~i,ponovi hiljada istolikih.Navikom se istina kroji;ona je tek zvuk na koji smo svikli.

Na stanicama, na licima,u praznim staklima jutarnjih o~ijuju~era{nji snovi, plavi naumipolako skon~avaju.

U posvednevnom povinovanju,u beskrajnom moru istoglasjabeda i opsena, nehaj i lakomost– svakodnevna opora saglasja.

U sve dubljoj }utnji,sve {umnijem sjaju i slavi...Nema izraza u staklima mutnim,nema duge u nijednoj glavi.

U Beogradu pepeljastosivomgde ni kre~ pesak vi{e ne vezujesneg pada, lasno i pretilo;strah boju misli izbeljuje.

Slike i saglasja

136

Opsenarov putOpsenarov put

Strepe} od teatralnog pada,od banalnog prelaska u ni{taopsenar putuje od grada do grada,menja imanja i kona~i{ta.

Dostigao je savr{enstvo ume}a.Cela zemlja je – va{arska scena.Svi veruju u njegove mo}ii sama od sebe buja opsena.

Stvorio je za druge edenski vrt –remek-delo opsenarskog dara.Al’ sluti da }e njegova smrtbiti do pomame, do izdajstva, stvarna.

Svi veruju u njegove mo}i,veruju svakoj re~i, gestu.Ali on nikad na istom mestune sme dvaput da zano}i.

Strepe} od teatralnog pada,od banalnog prelaska u ni{ta,opsenar putuje od grada do grada,menja imanja i kona~i{ta.

KKo{avao{ava

Ko{ava raznosi bezobli~je.Svetiljka pod prozorom veje bunilo.Nave{tenja rata. Crne pri~ekoje u uhu {umi bilo.

I ve} se tamna podobija majui pogledaju te ispod oka;{to dolaze}e tra`i oni imaju– strpljivost u vrebanju, gipkost skoka.

I ve} nas plavi tmurnim sjajemgospodstvo stvari nedostatnih;uz ni{tavni novac tra`e i uzdarje– lukavstvo na putu do njih.

I, lagode}i se iznad na{e zebnje,po~inje svoj ples pomamaonih {to ozbiljno shvataju sebesamo kad su u sme{nim ulogama.

Miodrag Stanisavljevi}

137

A zavist kri{om naviku zoveu vrevu i ludo {arenilo.Povremene jarosti ko{ave.Svetiljka na uglu veje bunilo.

Nestalo je strana sveta

No}No}

Neka {tura no}:tri do ~etiri zvezde,dva-tri lave`a.

Neka bedna no},kao preostatak neke stare no}i:pet metara blede mese~ine,dva-tri pijuka vodenih ptica,a od drve}a, prijatelju,samo ne{to vrba.

No} ni za lov ni za skrivanje;sipljivi povetarac,tajna jedna nafrakanai strah neki stari – ptica islu`ena – u kro{nji ~u~i.

Reci{ta si u~inio sa svojom du{om?

******Bude}emstvari su mi bli`eno {to je obi~aj.

Glas koji dopire iz ogledala.Gola kro{njaodslikana u nekom bezumnom pam}enju.

I {ta je obi~aju svetu bez po~etka?

Slike i saglasja

138

******Nestalo je strana sveta.Jo{ samo komadi} severoistokazapleten u kro{nji starog hrasta.

Dan i no} osu{ili su se davno.Jo{ samo par~e rasvitavisi, ni gore ni dole.

(Gore i dole– kolebljive terazije mog uma.)

Vi{e se ne zna {ta je zemlja, {ta voda.Je li to nekada{nje ostrvo{to se dosa|uje levo od plavog?

Sunce zalazi za odjek.Preostatak nekog starog letapreko puta bola.

Kolebljive terazije mog uma.Saglasja izgubljenih bitaka.

******Jutro jo{ ima toliko snageda na okupu dr`ibregove u daljini.

[umi je od svih bojaostala samo jarost.

Ono sad ni svetlostne zna {ta }e sa sobom.

Svud gde stajahu draga lica– samo po pramen vrtoglavice.

Osmatram ono {to je jo{ ostalo:tri kro{nje drvoreda, tri kro{nje,klin `dralova odlaze}ih.

Otkrivam mo} svog okada razazna i najmanjeodstupanje od prave linije– savr{enu i besmislenu mo}.

Sad {ta je tu je– trebalo bi ne{to po~eti s njom.

Beograd. Skela. 1974–1980.

Miodrag Stanisavljevi}

Novi ritmovi1982.

******U letnjim ba{tama kurve i pesnici–vika~i.Opto~itelji sigastih dana.Ubogi pesnici zalaze}e despotije.Revnosni opeva~i. Torbari jezika.Zaust im veliki, ume}e malo.

Istra`iva~i praznine koja se okre}e.Grleni, samoljubni i {to je jo{ goreunisoni udari slogovau o~ekuju}im razmacima. Probu{en oluk. Podnevna zrika.Dosadan prebroj. Ne po|i mu u susret.

Doista, te{ko je govoriti sebe a tu|im dahom.Zajedni~ke ritmove izbegavaj. ^etvorosti{ija ni~ija.Al’ i beznade`no nabrajanje okolnosti. Nadlukavi}e te.Zajedni~ki ritmovi podmetnu}e ti njihov `ivotni sled.

Ne prepevavaj zbornike za `ivot i obi~aje. Ne putuj.Nekoliko zapam}enih re~enica. Pogled niz stepeni{te.Dva ili tri broja. Jedna no}. Nekoliko pokreta.Dodir u krugu. Slabo pam}enje ko`e. Oblik neke kro{nje.Lu~ni prozori. Krovni {umovi.Oskudna li~na mitologija.To ti je dovoljno.

Rani stihovi – {umni talog. Tro{na preosetljivostspremna uvek da samu sebe sablazni. A ume}a,kadrog da samom sebi bude vodi~, malo. Malo.Trenutak prepoznavanjau zvuku nadolaze}em odlo`i {to vi{e sme{.Nikad ga ne tra`i. Ili ostavi ovaj zanat.

Govoriti sebe svojim dahom. Ne u podatnomodzvonu tu|em. Ili ni~ijem. Mani katrene glatke.Bezvu~na izricanja. Strast konstatovanja. Belistih nedaha. Senovito obra}anje. Nejaki zapovedni na~in.Naloge, jemstva.Ovu pesmu.

******Kako da ra{~inimo sledkoji je doveo dotog {to smo sad? Ogleddrugog `ivota o

142

kom }emo misliti lakomo.A smrt ve} pravispisak svih pomisli, redre~i u glavi.

Kako da ra{~inimo sled?

******Zaboravi}emo razdanje izbeg slu~ajni ukom se uvir zbina o~igled, na svu

sre}u lasno, predpozori{ni pohod a otadkroz }utnju i neupored;i}i }emo u Novi Sad

i umreti u plesnisevernih soba aostati lakomo svesniraspada misli i tela.

******Onaj kog je Helena ljubila,ma i slu~ajno, ma i gre{kom,ima}e {ta da gubi, dugo, ume}eda umire, kradom,onaj kog je Helena ljubila.

Dugo ne}e imati nauma, samo pomisliza kojima }e juriti nikad ih ne susti`u}i.Pozdravlja}e osuje}enost, negova}e strahove,opona{a}e svoje bolesti.

Mo}i }e da postane posmatra~ ili potajnik,da razvija nepotrebne ume{nosti,da se bavi krijum~arenjem,ili da ode u zatvor zbog ku|enja poretka.

Od re~i – osta}e mu samo tri mrmora,od obli~ja – ni za kro{nju u susedstvu.

Miodrag Stanisavljevi}

143

Al’ ima}e uvek dovoljnu zalihu }utnjei neku izvesnost drugima tajnu.

Jer jednom, u smaku despotije,u vrevi svrati{ta, ljubila ga je Helenasvikla da usnama potra`i osloncakad zahvati je vrtoglavica vinska.

******Neka ni znak vodene ostane sutra odlica kog uhodena|o{e skriveno pod

starim li{}em, uunezverenosti, lakoj,jer ne razlikuje {umvatre od koraka.

Ni senka namereod tr{~ane ruke;samo iskrzani greben{to dodiruje oblake.

Od oka mutnogni krug skliskijer umornu prisutnostvide kao bliskost.

Ni zaust, ni mrmorod nemo}nih re~i asamo ponavljanja blude}aod pesni~kog ume}a.

******Sad u izdahu svakomodlaze, slog po slog,prizivi; a lakomizbor razgra|uje log.

I polako se vra}a, opor,predeo nesna zauzev,onaj odbegli napor{to okon~ava pev.

Novi ritmovi

144

******Ne dvoj seu izostanku znakau neglasjukad odjutri.

Na pohod i bekstvo,na zaveru i izdaju,na poljsko drve}e i strahne dvoj se.

U opseni narodovla{}a,u unezverenosti njihovog mira,u tamnim proro~anstvima,u gomili koja peva o vernostine dvoj se.

Ne dvoj sezbog vonja i nesklonostiu porculanskim jazbinama,zbog osuje}enosti,zbog iznajmljivanja lica,zbog podatnosti ko{mara u ovoj zemlji.

U mahovinastom obuhvatusa~uvaj koren;u izostanku glasane dvoj se.

******Otklanjaju}i se, koso,od po~etka, od raspu}a,posta}e{ prebeg lukavie da mo`e{ re}i:nije ni dostajalo.

Al’ nikad dovoljno dalekone}e{ oti}i od one ta~ke zelenije u promeniod upora (sedefastog?) u prstima, u svetlosti,u zenicama vodnjikavih o~iju,u zglavkovima mladog pauka.

Be`imice, zelenije, ne}e{.

Miodrag Stanisavljevi}

145

*******

Malo zamaha, malo daha,u ko{marnom redu,malo privremenog pouzdanja,za dugo pristajanje, u Jugoslaviji.

Razlozi u umoru {umniji. Kidanje.Izmak snaga tra`i o~i{}enje.Prividno. Ne}emo delitigipkost odlaska, svetost potpunog odbacivanjau ko{marnom redu, u Jugoslaviji.

********

Tri preru{avanja ano}na predvoja dvai ti si sad prekrug nego re~.

Boje ti be`eizvan granica obli~ja.Ti se uste`e{– tamo je zemlja ni~ija.

******Neljubav, neum, bezobli~je.Januarska znanja.Pesma skrivene pticenalik na {kripu golog granja.

Vetar jugoisto~nipoku{ava da u plavetiogoli, vidljivim u~ini,obrise modrih aveti.

Na televiziji prizoriiz vo|inog `ivota;i opet, u odgo|enoj ugrozi,boje i sjaj, a potom...

Novi ritmovi

*i

**Sve pesme iz Novih ritmova, osim ove dve, objavljene su i u Novim rit-

movima I, II.

146

A u parku koji plivau zvuku {ture pesme pti~ijeminu podobija sivapoliti~ke policije.

Deo no`nog listaodseci bradvom, nehotice.Od re{enosti tajne, ne~iste,izdaju glasnice.

Sad jo{ samo jedno liceisijava razli~ije.Tvoje. Blisko be`imice.U okretu. Pa ni~ije.

******Nema potrebe dai{ta menjamo uredosledu mladom.Kona~nost prebrzu

neka objasni zvuk.[to stro`e.I dah. I slut.I neglasje ko`e.

******Ako voda,ako {umaonda izgon,duga smrt.

Nema ko`akako zovu predvojuda po{alje.

Ako polje,ako bregdotica}e{svetlokrug.

Pokret rukene zna upor

Miodrag Stanisavljevi}

147

u odsustvuda prona|e.

Visovi, visovi...Prevoj boja. Preokret.

Ako brzoizdig nov.Ako poznocrn nedah.

U istoglasjugr~ imenaako plavo,ako nisi.

******Izostanak predug, sad ve} kro{nja,izopa~uje trag. Nedug omame vra}am,zaust ostaje vodi. Razor, ali kasnije.I vodama i njinim maglama, ali ne...Sad ve} i naglost neka samo je senka.

Suzdr`anost u prolasku pored {ume.Postupnost o kojoj be{e govora. Mo`dapotajnik zna neko svojstvo tvoje.Objavu boja. Strah od ludila. Pripadnost divlju.Sad ve} u ku}i na stubovima, pored zavese,a iza nje je reka.

******Nelagoda, jasan vid.Na rastojanju umor i glad.Nem izaslanik privladi no}i pratim rad

starog borovog slemena,rad kosih i popre~nih sila,rad krovnih voda, semenanabubrelog, rad bila

na vratu, svoda rebara,su{enje usana poluotvorenih,trzaje ju~era{njih namerau prstima, tetivama potkolenim.

Novi ritmovi

148

I kako se muklo prikradaneka druga, sura svestiznad mene, iznad gradau broju petstojedanaest.

******Othode}i prema ravnodnevici zimskoj,prema nekom od brda sa}astog grada,prebiva{, prema zakonu, u niskojisko{enosti

jutarnjih zala,ju~era{njih ogledala.

Usudio si se; to je sada ve} divlje znanje.Nije bilo dovoljno oslona u pomislima zrakastimusmerenim ka vodi il’ {umi.Pouzdanja (il’ pretnje?) zacelo nije dostajalo.A i da jeste {ta bismo po~eli s tim?

Za{to bi i moralo da budeono {to ume da traje u nesvojstvu, dugom, u drugom;nek obdan, nek obno} biva, tako,nek biva lu~no, il’ kru`no,u krugu kog senke jo{ nisu raskru`ile.

Nebilo je tako|e neki oblik plavetnila.Jednostavni izumi dogodi}e se kasnije.Svetlosti, vode, kre~njaka nije dostajalo.A i da jeste {ta bismo po~eli s tim?

******Br{ljan pokriva brojsto sedamdeset i dva,broj ku}e u kojojprebivasmo Gor i ja.

Ne skupa, ali navek.U ulici Lisice.Istra`ivali ludu plavet.I prolaz kroz lice.

I bili kru`no bliskii raskolnici sredsvrati{ta istolikih,pa u muk i nered

Miodrag Stanisavljevi}

149

ku`ni uranjali ponedelju – na~inda se premetne{ u rok;pre utamanjiva~i

no utemeljitelji; zaponeku tugu ve}iod tajne bljutave; nadrugom kraju re~i.

Sad samo srca vranadobija{ na pokaz.Od sebe gradi{ {arlatana,od mene njegov skaz.

Kroz san i nelagodu,u cvasti otrovnih soli,jo{ tra`i{ neku pogoduna kojoj bi sivi dvolik

stekao druga svojstva,neku namenu ako ve} neizjedna~enje dvojstvau tami pe}ine.

U plaveti liskun sna.Br{ljan pokriva broj.Sto sedamdeset i dva.U ulici lisi~ijoj.

******Vremenu dati u najam brzo }emo izgubitiono {to smo u rasloju no}i na{li.U bo~noj svetlosti na}i }emo vratnice; vodom ne}emo.Prijatelji su od slame.A u na{im posteljama no}uju putnici s istoka.

Ve}ma od onog {to smo na{li, drugih {tedrijih darovnicane bi trebalo tra`iti. Dovoljno bi toi za ve}u }utnju bilo. @elimo li vi{epomolimo se vodi da nas primiu svoja {tedra ponavljanja.

Treba sada sve to pobo`nozakopati u neko novootkriveno svojstvo.U gipkost jasena, u podatnost gline. U neku svesnostprikladno la`nu. Ve}ma od tog

Novi ritmovi

150

bilo bi otu`no. Na poljanama okologradskim,u letu strele, u uglu oka, zakopati.

U re~i – izvesno ne. Ni{tavna je to zamenaa nikad nije ni uspe{na.O ko`i, o ulivima – }utanje,Dodir glasova, dodir re~i ne{to je drugo,a pepeljaste re~enice otvaraju vratnice zvezdolikih re~enica.

******Uvek }emo imati dovoljnu zalihu snageza brzi otklon. Za udaljavanje, bo~no,zvukom, br`e za jednu plavetod kona~nosti. Pre odlivaka jasnijih, za smrt.

No u socijalisti~kim zemljama ni pomislinisu lasne. Sablasna snaga.@itka prljav{tina u ~ekaonicama – razlivenmozak osuje}eni. Ni boja, ni oblika.

Ono {to smo uspeli da obuhvatimoni za rastanak nije. Mo`da za napevu otklonu, sjaj u rasloju.Re{enost tvoja ipak je ve}a –za nere~ ve}a, za nelik zelenija.

Saglasi se sa prvim prido{licom koji me bude objasnioda mesta na~ini za svoj log. Od brodaranau~i gde je najbolje mesto za no` –na bedrima, u ki~menoj udolini.Polja u kojima nema vrednosti ni njinogreda privla~e me. Neka mi odsad budu stani{te.Za drugo odreknu}e, za dugi predvoj.

******Blago poljsko ludilo,bela neodre|enost ioporih saglasjakratki udari

u sivu podlo`nost,}utanje, na~in daha.Nek opet prostruji ko`omdodir srebrnog praha.

Miodrag Stanisavljevi}

151

A posle dosega pekle o~i.A jutra bila jetka.A znali zraci, bo~ni,da nema{ drugog posletka

osim zimske vi~nosti.A pohode tvoje, s plenom,ostavljam u lenopohotljivoj sli~nosti.

******^emu usredsre|enost omaglice? Uliv u lice.Upor u plavetnilu. Tragom lutaju}ih oblika.Ako omama ima svoj doseg.Ako je svaka pomisao tek neka od figura nereda.

To jo{ nije okon~ano, sigurno.Al’ pretnja? Izum no}ni? Nedah?Ipak – pozdrav! Odziv. I nek budemou usavr{enju izmi{ljenih omama.U nekom novom, bo~nom izdu`enju dosega.U nekoj drugoj geometriji pribli`avanja.

******Devojke iz ovoprole}nog nakota.Druga gipkost, drugi grleni sjaj.Mirisi legla na ko`i, potiljak neza{ti}en.Ta~ka pregiba – visoko u brdima.

Mladi ~inovnik iz stru~ne slu`berastavlja sipke pesme. Splet dugih i kratkih re~enica.Ponavljanja razmetna. Slogovi daha u uviru, u izlivu.Simetrije ko{mara. Opkora~enja rastanka.

Ti usnama istra`uje{ prevoje {ake, pregibe prstiju.Omek{ava{ zadebljanja ro`nata. Ljuspasta. Vida{.Ruke hvata~a na trapezu. [um prihvata na samoj granici smrti.I let nad licima.

Odvajanje treba da bude obloda bi, posle, u svakom pokretu nalazili lasnofigure }utanja. Da}e{ sebi za pravo. Prebegu– hleb, najamniku – lik. Ja i streli dajem spokoj polaska.Oblo odvajanje, blago otpu{tanje.

Novi ritmovi

152

Devojke iz ovoprole}nog nakota...U belim bluzama, preplanule, vla`ne.Da li bih cvast izdaje, da li bih jutarnji mrmor?...Revnosni do|o{ iz stru~ne slu`be rastavlja, rasklapa.Obe}ali su mu stan, `ena mu, naime, uskoro...Zglobovi treba skladno da nalaze polo`aje }utanja.[um prihvata, ti{ina otpu{tanja.

JugoslavjaniJugoslavjani

Jugoslavjani na svojim malim bregovimagrade ku}e. Misli na vodu, pesak, kre~njak, pe~enuzemlju svakako daju izvesnu pribranostovom zalutalom naroduu sopstvenim namerama, u izumima vlasti.

Glasovi grleni, usneni, obli, reskiulivaju se u omaglicu i vrevu.Imena stvari sti~u novu zvu~nost.Pesnik na ulici slu{a »maslac«, »brava«, »lepak«, »guma«,razmi{lja o senovitosti re~i »sapun«, ose}atrenje suglasnika u re~i »bra{no«koju peti put od jutros ~uje.Slogovi raspadanja. Asonance opsene odlaze}e.

Ti kre}e{ na sever ne ispituju}idrugih prepreka osim u svojoj `elji.Ljudi le`e u ravni voda negde izlivenih,ispod sopstvenih pogleda. Uspeva{ da otputuje{.Oni su vi~ni u ~ekanju vozova, istrajnipred ~inovni~kim pe}inama.

U pepeljastozelenoj ku}i vrhovnici dru`ine(koji poznaju sve korisnosti naroda)smi{ljaju njihove sutra{nje naume i navade;smi{ljaju kako da probude lukavu lakomost danas,kako sutra da stra}e njihove ste~evine,kako da domi{ljatost opstanka obele`e opsenarskim znakom.

Kroz gole {ume, kroz nezastakljene prozoreseverac. Vo}njaci i bunari dotrajavaju u mahovini.Povijaju}i se pod o{trim napadnim uglovima decembra i neizvesnostiJugoslavjani prave svoje trpke ra~unice;ispred njih, ivicom sna,ple{u male zelenooke koristi.

Miodrag Stanisavljevi}

153

Ti jo{ uvek neku podatnost nalazi{ u onom{to je izgubljeno. I ne u jednom no ve}mau sabiru njinom. U ono jedno {to je tvoje,ma i neprisvojno, ne pouzdaje{ se. Kratkotrajnapreobra}enja. Navikavanje ko`e, do izjedna~enja.

Mladi pauk, ta~ka sa nekoliko ne`nih linija,napreduje svojom komplikovanom mehanikom po zidu,daleko van kruga na{e podlo`nosti.Zastaje. Osvr}e se. Po{tede}u ga.No}. Spavaju Jugoslavjani.

******U skitnji sveta~koj pro|osmo poredmogile njihovog vrhovnika. Pusta su sadnjegova obitavali{ta, ostrva i jezera.Svoje velike izume u na{im glavama domi{lja.Pesnici ozbiljno sumnjaju u napore budu}ih majki.A kraj njegove mogile ne prestajepo~asni hod provincije.

Pomama oktopoda. Novi poredak njegovih krakova.A mogila u ru`i~njaku. R|av ukus i u poslednjoj `elji.Odustajanje od napora ma{te. Oporuka bezdarja.Nadmo}na istrajnost banalnosti.I otu`no i ku`no.

Njihovi oblici izvesnosti nisu na{i.Ali, zar nijedan drugi?Pogledi ovde nemaju upora u sebi, lome sepre razgora. I u njima te gubim.Obaziru}i se krijem u ba{ti tovar no}i.Sablasno ume}e. Senovit napor.

Poklonjenje mrtvom vo|i svakako je me|u~in. Zaslon.Iza vreve zavetnog pojanja krakovi oktopodaistra`uju nove figure... No o drugom je re~.O gospodarskoj mo}i jedne mere. Koja se, podatna,brzo razmno`ava. Koja istrajava po nekim tajnimzakonima opstanka. U kojoj se sve izjedna~ava,lasno zamenjuje. U njoj te gubim. Nepovratnijenego tri vode, devet svetlosti.

Po~asni hod provincije. Trube bez sjaja i pevanje uli~noo zemlji, ka`u, tvojoj. Baci, ipak, {aku sitnine. I za mene.

Novi ritmovi

154

Zver onu s dlakom na stomaku izlizanom neguj.Izjedna~i me sa odsutnim i dolaze}im. Odskora.Podredi njinim na~inima. Privremenom, misli{, pristanku.Lagano odtamnjenjeod onog {to je bilo do nebilog.

******Kad do|e izvesni ~as...Doista, tada ti je dostajalo ume}a(sada to, s osmehom, mo`e{ tako zvati)da u zajutarju izazove{ promenu oblika.Malo poruge iz pusto{i. Iskustvo direktne toplote. Miris drveta.

Spremnost koju si tra`io. Iz drugih misli.Prema ukr{taju senovitom. Broj dvanaest. Na vrhu.Preobra}enje? Ili povinovanje nelagodi koju si neoprezno uskome{ao.Zveri neodre|enosti lako je hraniti.Malo al’ presne hrane.

Doista, tada si mislio da je to ume}e.Spremnost koju si tra`io. Koje tebi ne}e dostajati.Ni u ku{anju. Ni u smrti.Pripevi mesta, vremena, na~ina.Oboji}u te, uprlja}u te, izjedna~i}u te.Bojom, shvatio si napokon, bojom lutaju}ih misterijakoje su... ali o tome vi{e ni re~.

Ina~e bi utolio obi~nu izvesnostonaj luk od juga prema severoistoku, recimo.Ju~era{nje namere bile bi opozvane, lasno.I ne bi bilo jutarnjeg mrmora i odreknu}a.

Neposve}eni, prijatelji, potajnici i tuma~i Pedesetoknji`jamogli su samo da zaklju~e da se sve zbivana poslednjim spratovima prestoni~kih svrati{tai ku}erina novog doba. U zna~enje brojevanisu pronikli. Ni u kodeks boja.Ulogu se~iva pogre{no tuma~e.

Oboji}e{ me opet. U potaji. Kad do|e izvesni ~as.Bojom svojih pripeva. Koju su lutaju}e misterije odabrale.U mra~noj vrevi osamdesetih.U svakodnevnom podanstvu.U surim svrati{tima komunisti~kih prestonica.Pripevi vremena, mesta, na~ina vrati}e se.Kad do|e izvesni ~as.

Miodrag Stanisavljevi}

155

******U zemlji ne ni~ijoj, da l’ onoj preru{enoj,neka nas ne bude. U gradovima prisvojnimu crnim gostionicama {ta bi? Plitak po~inak.Jedno oko `estine, drugo – vodeno.A drugog sleda nema, a ni cvasti nemirenja.

Na nekom alpskom brdu zasedaju presreta~ina{ih namera. Polet zidarskih radova i trgova~kihputovanja ugu{en je. ^ujnost i vonj rastu.U decembarskoj no}i odjekujeelektronski cvrkut policajca.

Samo ja uspevam da te preru{im. Sebe ne.Kako u pogubi nadolaze}oj odlomkeu zvu~anje jedno da spoji{? Izbavi se.Snegove neispisane da prizovem?Ni`i majstori obja{njenja poseti}e te.

Olako podle`e{ u ku{anju smanjivanjem.S revno{}u se predaje{ namenama koje tiudare. Pohodi bez daha. Bez zore. Davanjeu bezli~ju. Iskupljenje od postojanja.Lukavstvo smrti skriveno u ploti.

Neka ti obi~aji gospodare}e dru`ine budu skloni.Neki iskoristiv na~in u podno`ju ostavi}e ti.Zadobi}e{, napokon, celost koja ti je nedostajala.I nekoliko rezervnih vide}e{ u blizini.Pravo obilje celosti. U gradovima prisvojnim,pozorjima ne ni~ijim, mojim ni u ko{marima.

U zemlji ne ni~ijoj, da l’ onoj psoglavoj,u pogubi godine, u raspadu dugog preru{avanja,zar upor, zar postojanost?Nesre}e putne, zastoj na ju`nim `eleznicama, zastojdaha. Dovr{i napev svoj.U pogubi svakog po~etka, u pogubi jezika.

******Zametni opet napev lak(i ta~an, u vek)i po|i, bo~no,u zvuk i slut.

I bled u sanu kom gospodari ~in

Novi ritmovi

156

utoni da bi na{aoi glas i plav.

Daruj ljubavima sipkimi omamu i tragi po|i neozna~eni lak u no}.

Udara naum divljii crn u krug.Sad tra`i{ odzivi strah, ma kos.

U pogubi o licuzametni opet napev lak.Dovoljno toga zna{o vodi u no}i.

******Procene su sve kolebljivijei sve je manjana{a spretnost u neodre|enostizelenomodroj, zelenolikoj.

Ko uze ostalo – jezik pa dozivi reke novodo{av{e neoprez?U brzoj deobini lak san uljezu.

Pa sad ti proceni, odlu~i ako ume{, akoima{ dovoljno oslonca u odsjajima, dodirima,dogodov{tinama ne`nim i iske`enim.Il’, prosto, pouzdaju}i se u svoju spretnostu neodre|enosti zelenkastoj, zelenookoj.

******Selo. Imaju}i u vidunavalu slika i {umova, umor navikavanja,omamu ko`e, vida, daha.Izuzimaju}i no}i. Ne ra~unaju}i preru{eno i{~ekivanje.

Reka – izjutra i predve~e. Parlog. Infuzorijska zemlja.^amac za dovoz drva i za slu~aj rata.Ali môra druga~ije prisutnosti. Omaglica vodena.Zar samo druga pravila, drugi na~ini predvoja?

Miodrag Stanisavljevi}

157

Selo. Drugi u malim porcijama ne}e nauditi.A o obliku pomama tamo{njih ne zna{ ni{ta.Doista selo. Vrt. Reka. Povremena poduka. Lovokra|a.Izuzimaju}i no}i. @bunastu, lozastu prisutnost.Oduzev{i pe{~ano, sipko i{~ekivanje.

******Ni siv log, ni drvo dvojno ne}u.Nikako odoma}ene senkeu dokolici ne}u da tra`im.[umu mo`da, reku ne.

Pa ni govorljiva polja ne}u obuzdatida zrak budu. Otkuddolazi pozno pouzdanje? Premo} ne}u,vodu ne}u, broja nema.

Vreme bu|enja i po~inka.Brz pohod, lak uvir ne}u.Ni bolesti, ni zdravlje. Ni smrti va{e.Siv log, lak umor ne}u.

Gustina ljudi na pustarama okologradskimsporo se smanjuje. Iskrsavaju u pe{~arama,iz tr{~aka, iza `bunja. Ne}uto, ne}u nezra~je. Lak odbir ne}u.

Neprisutnost, zgusnuta, skoro se dota}i mo`e.Brzo povla~enje ne}uti gledati. Pore|aj ono {to ti ostaneu svetlu difuznom u red, u razdel.Lak san, sumnju u zna~aj ne}u, a imena nema.

******Jo{ nisi napustio krug.A i za{to?Na stazi po{ljun~anojispod nogu ti jo{ zvonkovrve mali obluci.

Kako dugo u neglasjumo`e{ mirno prebivatidr`e} sebe u se}anjumo`da ve} odavno nemom?

Novi ritmovi

158

Ne gradi terazije ludeNe gradi terazije lude

Vreva i jaralica umorno istihi, opet, du` bulevaraove{tali zavetni distih.

Kro{nje sve ru`nije.Zveri banalnosti apesnik sve ku`nijei ~e{}e pomi{lja da

ispali hitac uizlizani ~eoni lub,kroz trsku, kroz {umu,u sled, u dvogub.

Kand`e, zrnasta gladpo cinku potamnelom.Odlazak u pograni~ni grad.Odlazak u savsko selo.

Nek na poljima dvostranimni prizrak lakomi ne bude{.Ne gradi mosta niterazije lude.

Ni srebro, ni usne{to iskrzanu ruku le~ekos pad (u sneg?)ni odlo`iti, ni ubrzati ne}e.

Bez re~i, bez ~u|enja(dvolik iz sazve`|a crnog)bi}e{ posle bu|enjatamni, bezglasni mrmor.

Al’ opet omama {umi,usne se korenu nude.I ne}e na}i umirterazije lude.

******Ve~ernja mo} pusto{enja.Jutarnja mo} pusto{enja.

Krug.Krug belih zala

Miodrag Stanisavljevi}

159

sad ve} spiralausmerena u ju`ne... {ume?Mo`da.

Spirala, s ~etiri upora,sad ve} kometajuri u neki prostorvan dosega, van leta.

I samo navadau hodi mi peva da{uma nije voda.

I samo obi~ajraspoznaje obli~jana povratku.

******Polako se navikavam nakoso hitnutu misaoda je ona svetlost bila znaktre}eg odricanja. A o

drugom po~etku peva maska.A suru ko`u gubi rok.A sve je plavlji ~as prelaskau nevid, sve srebrniji tok

slogova. Govori}u svei znaju}i lakomo jasno danisam brz san pred dug put. Svestsipolika. Mo`da

reka, njen blude}i sluh.I sve pomirljivije zasvoju priznajem tumisao–uljeza.

******[ta nesanicom opet ~ara{,koji do jutra zame}e{ trag?[ta svoje u ni~ije pretvara{,koju umara{ glad?

Novi ritmovi

160

A nebroj je za izvesnost.A nedah je. Za napev.A pepeljasto je za tajnu.A kona~no je. Za ~aranje.

Izme|u umno`enih zvezdabrz preskok, kozji.U pomeranju oblakanemo ludilo oblika.

Za tajnu, za ~aranje.A koso je, a pepeljasto je.U izgonu, u napevu...A nebroj je, a ne`elja je.

I opet uron u plavetdo razora, do bolesti.I opet, umesto istine,neke iske`ene simetrije.

A nere~ je. Za i{~ekivanje.A pepeljasto je za tajnu.A otkriveno je za ~aranje.A zvuk je. Za smrt.

******Iskustvo bezobli~ja,iskustvo bojei svojstva – ni~ija –za jutro se bore.

Navada plaveti,isku{enje bolestiu oku avetimorale su se sresti.

Iskustvo bekstva.Redosled izdaja.La`na jemstvasutra{njih preobra`aja.

Objava ko`e.Iskustvo preru{avanja.

Miodrag Stanisavljevi}

161

Tajne lo`esutra{njih doga|anja.

Pomama lu~no,navika krugom.Odbegla sli~nostuzvra}a porugom.

Navika i pomama.Promena i liv.Ti si im log, topla slama.Ti? Koji ti?

******Na~in drveta.Na~in vode.Otvaranje cveta.Zov nelagode.

Bregovi, bregovi,al’ gde su bo`anski tragovi?

Na~in reke.Na~in ki{e.Svesti – jekei odvi{e.

Na~in voska.Na~in peska.Vrtoglavica.Vinska.

Daleke {ume, tri budne.Jabuke na stolu, lude.

I dvojna svesnostispod svoda.Tako svetlost.Druk~ije voda.

Na~in praha,senke, boje.A izjutra– svakom svoje.

Novi ritmovi

162

******Izdig davnog.Uvir mernog.Kolut, kolut.Upor oka.Obod dana.Uliv s predahom.Pre pohoda.Uvir otpora.Izdig neglasja.

******I slut i graja.I glas i nelagoda.I pev i izdaja.

Ali drve}e je omamljeno.Ali reka je pti~ji putokaz.Ali vo}ne ko~ije prolaze.

Ve} govor postaje gust.Ve} slutnja postaje sigasta.Ve} voda otvara kapiju.

Ne lutka, ne maska,ne uljez i ne do|o{i, izvesno, prebeg ne

koje poslanstvo obavlja{ tu,koje zveri presre}e{, vija{,koje ti je pravo ime?

******A plavo je za gubitak.A izgubljeno je za reku.A re~no je za {umu.A {umno je za plavet.

U strahu, u nedahu,u namerama rasto~enim,u ugljenu, u lipovom,linije ~ekaju ruku.

Miodrag Stanisavljevi}

163

U jezi, u jabuci,u otporu kore, soka,u ljubavnoj omaglicizaspati odjednom.

A smrtno je za bliskost.A blisko je za dvojstvo.A dvojno je za posve}enje.A posve}eno je. Za smrt.

******Pisa}u pesme–letkejer }e nas, uskoro,bez slova posletkapojesti bela pokora.

Ne}u izvesno nikogpridobiti za zaveru.No surim oblikom, trpkim zvukomizopa~i}u meru

postojanja bar jednog.Kasno }e biti da se vratimo.Znak odobrenja, kredom,osvanu}e na vratima.

A u kapima znojapogled hiljadu o~iju.Strelci kroz razliv bojastari posao do~inju

i staru slutnju, ko`om.Preosvetljen u padupozdravi}u podlo`nost,}utanje i navadu.

******Razmi{ljam o delu {to }enovog podstreka dati izdajamakoje }e bu|enjem po~injati,na pohodima plesati,u slovu novog po~etka dogorevati.

Novi ritmovi

164

Ispisujem i precrtavam re~ie da bi na{ao napev zavodljivikoji }e jasno}u i izvesnost kona~nudati nekoj podmetnutoj pomisli,a povodljivost ve~ernju preru{iti u otkrovenje.

Mora biti da mi je nadohvat namerepostupak neki zvezdolikikoji }e razgor bekstva izazvati.I veselost {to skrivatajnu otrovnu al’ u po~etku pevnu.

Pravim nacrte za izum sjajnikoji }e priliv nove trajnosti dati jednoj ove{taloj despotiji,nov izdig naklonosti narodne prema vlastodr{cima,novu bujnost sisama njine Polihimnije.

Razmi{ljam o delu {to }enovog poleta dati samoobmanama, opsenama,{to }e, u predvoju bez boje,izazvati promenu svojstava, promenu na~ina.

******Grad ovaj od neku}a, od sige, od r|enije moj. Ni reke. Ni ru{e}e linije drve}a i zidova.Ni njegova pozorja. Moj govor,za koji mislim da je njihov, pripada nekom nepoznatom nare~ju.U ponekom staklu kad sam ve} pro{ao ogledam se.

Pozni smehoviti dolasci ku}inisu moji. Kao ni jutra. Kao ni nedelje.Nedodir. Zamorno sablasno prisustvo.Ja sam za pokoru tu – da gledam ispunjenje svih pomama.Njinih, a nijedne moje.

Pomama ponavljanja oblika. Ponavljanja okolnosti.Ni{ta moje tu ne nalazi neku pogodu.I ose}anje nedostatnosti koje delim sa me{tanimai pokuda poretka – u stvari su oblici preru{avanjajer sve je ionako po nekoj drugoj meri.

Kazne njihovih sudijameni ne mogu nauditi. Meni pripadasamo onaj »suvi{ak zla« u njima.Preves osvete. Pomama osude.Lukavstvo neboravka.

Miodrag Stanisavljevi}

165

Ni u sasvim retkim (zato vi{e ne`nosti)o~ima opto~enim pozori{nim srebromnisam; one se same za~araju;same pre~vrsnu u drugu svetlost,u drugu gipkost.(Ipak, vi{e ne`nosti!)

Nema me u pomami ponavljanja boja.U oblosti onog {to se doga|a drugima.U ludilu sli~nosti i razli~itosti. Golih kro{nji. Brda.U na~inu na koji onaj pas le`i na suncu.Ni u drugim svojstvima i na~inima.Optr~ao {umu. Reku. Nema me.

******I lik i broj, i promena i opsena.Kome vino, kome roj?Odziv i op~injenost i poruga.Koji trag, koji plen?

A glas i vedrina, a ne an|eo na ramenu.[ta no}, koji zbeg?U neglasa unajmih se na tri godine.Koji ~as, otkud vid?

Usu|uju}i se lasno ne prepoznaje{ vi{e {ta je tvoje.Koji znak, otkud lik?Smanjujem tebe, smanjujem sebe.Ko priziva, ko peva?

Jo{ tra`im jeres prostora.[ta izgon, {ta glad?Nekoga svu no} vijaju, izjutra to ipak nisi ti.Kad jednom, ko plav?

******Pogledi na zvezde. I pomisli, valja priznati, sasvim neodre|ene.Ljubav donjozemaca. Otimaju}i se poljima poricanja.Koja vrebaju. Koja usisavaju no}ne prolaznike.Igraju}i se od po~etka sa svojom kona~no{}u.Uvek joj izmi~u}i. Za tri {ume, dve magle, poroznu no}.

Novi ritmovi

166

I liskun sjajni, na licu, u gomili.Smrt neverno bliska. Al’ bli`a no ranije.Za jedan preokret koji se ne}e dogoditi.Za kratko gnu{anjeprema svakoj pomisli o promeni.

******Ono omame.Ono daha.Pa nakot nereda.Pa no}.

Kratak prelet retkih ptica.A iza zvuka tek kasnijeprepoznaje{ tragove.

Ono sjajapripadanja,

ono re~iuliva.

Pa bezvu~je.

A u no}i se lagodila zamka.A u promeni izdavali te pokreti.

Ni dolazak prole}a.Ni let glasa.Ono omame.Ono daha.

******Svojstva {ume.Svojstva vode.U raspadanju nekog straha.

Svojstva ko`e.Svojstva boje.Deo sablasne verovatno}e.

Svojstva ruke.Svojstva gljive.Na kolenima, pred tu|im posteljama.

Miodrag Stanisavljevi}

167

******Izbaci me iz sebe. Zgru{anu no}.Komad plu}a sa stranim dahom.Zgnje~i sipu u glavi.Sastru`i. Sigu na licu nahvatanu. Mahovinuseverne kore. Cvasti {alitre. Micelijum gljiva.

Izbaci u omaglici nepoznatih pogledakoji klize niz slepoo~nice, u{i, potiljak jerlice }e biti zemlji okrenuto.Izbaci. Pod narkozom, za tri minuta.Lekarijama koje izazivaju odbacuju}e talasanje tela.

Izbaci, izlu~i, isijaj. Ogledodbacivanja kroz o~i. Gledanjem postojanimu neki red, u neki neput.U dijagonalne redove vo}njaka.U predeo oko o~iju zveri bilo koje.

Onog koji znak i pogodu nalazi u {atrama,u cvetovima jevtinih filmova,u preru{avanju bez ume}a,u ploti u raspu}u podatnijoj, {umnijoj,izbaci, izlu~i, isijaj.Imaj pomo}nika koliko bude potrebno.Nakot verovatno}e. Zveri vreve.

Sastru`i. Razlo`i. Rastvori.Zgru{anu no}. Slepu mrlju u pomislima.Ku`ne pege u naumima. Svetle}iotrov u krvi. Sporogore}i.Ku{anje razorno. A podmetnuto. A sablasno.

Izmeri na tasu jutarnjem. Strmoglavom.Pa otplavi. U mulju i peni priobalskoj.U plutaju}im slogovima, senkama dodira, preokretimaiz nebilog. U ostacima preru{avanja. Olupinama{koljki. Algama. Spajanja. Zglavkovima, opnama,infuzorijama, liskunima, neoblicima.

******Vra}am neglasju, neodre|enostinered koji sam pokrenuo. Pravilnostkoju videh bila je samo udvajanje u ogledalu.A prikaze: jednoslo`ne, dvoslo`ne, troslo`ne...

Novi ritmovi

168

Neka zakonitost njihovog podavanja zvuku.I smenjivanja u sledu.

Stvari }e mi dugo vra}atiodzvone pridatih svojstava.Svetle}i nebroj u krvi pulsira}e,govori}e mi gde sam, nekovreme, pa ni za trag, pa ni za cvet.

A oblivaju}i, a oblivaju}i svoje odlivke razbacane svuda.Kretanje koje sam izazvao sve manje }e doticatisvoj odraz u vazduhu,sve kra}e pa ni za pomisao.

******Od nereda pomami pozdrav.Iz zla, iza {uma, iza naszna se {ta na to veli glasod uliva ja~i, preru{en.

Na trag senka pada;od misli senka lasnija.Napada nas znak vode.Od neglasa promeni odgovor.

Pre reke tri svetlosti.Sa zraka opada ljuska.Napada nas zrak vode.Na trag senka pada.

Od tajne slu`be utamanjiva~u nalog.Zna se {ta o tome ka`u prijatelji.Utamanjiva~ ni{ani. Glas preru{en.Od nereda pohoti pozdrav.

******Uzmak za uzmakom stigosmo na kraju u dvoru kome, po zidovima i prozorima,strepnja lepr{a. Po koracima na stepeni{tumerim ludilo i sti{avanje dana.Ni jednog glasa po zalasku.

Miodrag Stanisavljevi}

169

Popci se ogla{uju u ritmu u kome di{em.Dobro}udni sobni pauci – utamanitelji mu{ica i zolja –uznemireni svetlo{}u ustuknu korak, dva.Na zrakastim stazama ni mojih misli nema vi{e.

Nema smisla vi{e govoriti o tome.Pisma, odba~eni oblik razgovora, bi}e dovoljna.Ona su mo`da ve} napisana.Nema tome ni mesec.

Upoznajem tek ono {to dopre do prozora:ve~ernji dah lipa, sve`inu jutarnju.Ostalo se doga|a, ako se jo{ doga|a,samo u se}anju – u to vreme spavam.

Neke re~i probude nenadno odsjaj neke davne prisnosti.Ko je tako govorio?Prisnost lebdi, al’ lice se ne pokazuje.Neke re~i, davna prisnost.

Na kraju mi je ostao komad svetado koga jo{ dopiru lave`, dozivi preko reke,u kome skon~avaju prolasci, pomama kretanja.Ugao sveta, komad pogleda, na kraju.

******A s ve~eri obli plesponavljaju}eg i poznatog:Ba{ta. Ru`e. Ma~ka. Plen.Sura soba. Pauk. Klatno.

Postojati u nizubrojeva, biti ulog,ose}aju}i poniznostpred onim {to se zbilo

i pred sledom kojiu raspadu jata, leta,vodenim rastvorom bojimogu}nost preokreta.

I opet ponavljaju}eali sada neprepoznato:Pauk. Plen. O{amu}en.Ru`e. Ma~ka. Soba. Klatno.

Novi ritmovi

170

ElegijaElegija

Odsada izvesno ne}u voletiputovanja, stani~nu vrevu, velike gradove.Mnogolikost sablasno podatna. Dvozrakdoga|anja. Obmana u~estvovanja.Ne}u, izvesno, odsada.

Pa ni obale nekad mi drage,preplive predve~ernje, ludilo drve}avoleti ne}u. Tople alge, vla`nu mahovinu – isto,pa ni kao prizrak.

I avetinjsko obilje i namere zrakaste...I vode i ku}e polako zapusti}u.Gipke `ene, pribranije u ogledima poku{aja i gre{kegipko zaboravi}u.Ogled poslednji. I san, i smrt.

A samo je jedno polje do kraja nauma,tri mosta, tri brega, a ipak!Svest plava, a grabljiva.Tri grada, tri {ume oprostobe}a{e dati. A ne}e.

Onaj koji nije prebivao u predvoju, u raskrugu,mrzi}e re~i moje. Onaj kome se nisu vra}ali pripevilutaju}ih simetrija kao prizrak pouzdanih znanjaneka odustane. Onaj koji bude ukrao telo posve}eniceosta}e u nedoumici. Prevarena jamska zver.

Odsada ne}u imati oslona u onom {to se dogodilono samo lakomo, nedodirno, u dolaze}em.Ni u izgovorenom. Jedino u zaustu, neobra}enom.U predvorju glasa. U nezna~ju koje... u raspu}u koje...Odsada, u nezna~ju, u dolaze}em, nedodirno, odsada.

Miodrag Stanisavljevi}

Novi ritmovi I, II1984.

DahoviDahovi

1.ja sam. ja samo. ja pe}ina. ja u. ja koju. ja mo`e{.ja ulaziti. ja kad. ja ho}e{. ja jer. ja ne}u. ja da.ja budem. ja za. ja tebe. ja ni{ta. ja drugo. ja samo.ja pe}ina. ja koja. ja menjaju}i. ja boju. ja pro`dire.ja tebe.

ja sam. ja samo. ja koren. ja koji. ja narastaju}i. jamenjaju}i. ja boju. ja prodire. ja komad. ja crnog. jaopsidijana. ja koji. ja pi{e. ja po. ja zidovima. ja vla`ne.ja sigaste. ja pe}ine.

ja sam. ja samo. ja pe}ina. ja koja. ja odzvanja. ja usisava.ja sablast. ja tvog. ja postojanja. ja onda. ja presna. jamnogolisna. ja livadska. ja gljiva. ja gljiva.

ja sam. ja samo. ja uve~e. ja mu~nina. ja zbog. janedovoljne. ja bliskosti. ja onda. ja se}anje. ja na. ja jedno.ja jutro. ja u. ja svrati{tu. ja se}anje. ja umiruju}e.

ja sam. lukavstvo. crno i ku`no. nastajanja. zasad.nedovoljnog. neodre|enog, iskustva. iskustva. re~i.u kojima. se. za~inje. sagorevaju}a. bliskost. tela.

ja sam. ja samo. ja mnogolisna. ja gljiva. ja ~ije. ja listi}e.ja bodro. ja razgr}e{. ja dok. ja oni. ja trepere. ja na. javazduhu. ja menjaju}i. ja boju. ja livadska. ja gljiva. jamoje. ja listi}e. ja razdvaja{. ja jezikom. ja iz. ja njih.ja spore. ja moje. ja gorke. ja padaju. ja po. ja tvom.ja jeziku. ja tope se. ja gljiva. ja ni~em. ja u. ja tebi.

ja. posut. prahom. sporama. sa. liskuna. gljive.

ja okru`ena. ja jezerima. ja zverima.

2.

ti si. ti ne{to. ti tmolo. ti {to. ti mi. ti prodire. ti kroz.ti trbuh. ti plu}a. ti do. ti samog. ti vrata. ti i. ti dalje.ti kroz. ti grlo. ti do. ti meduze. ti uma.

vidim. drvo. i mahovinastu. stranu. istovremeno. nestao je.prostor. i drvo. u njemu. jednostavno. vidim. drvo.

ti unutra{njost. ti presne. ti {koljke. ti koju. ti dugo.ti halapljivo. ti pijem.

ja sam. ja samo. ja ruka. ja koja. ja svu. ja no}. ja u. japutni~kom. ja svrati{tu. ja ~uva. ja neku. ja oblu. ja

174

pulsiraju}u. ja izvesnost. ja na|enu. ja u. ja ko{maru.ja gube}i je. ja sa. ja strahom. ja u. ja pokretima. ja tela.ja u. ja snu.

ti ne{to. ti izgubi}e{. ti na. ti svom. ti licu. ti a. ti ne}e{.ti ni. ti znati. ti da. ti si. ti to. ti izgubila. ti ni. ti da si.to imala.

ja znam. ja da. ja ne}u. ja uspeti. ja da. ja zadr`im. jaovaj. ja zalutali. ja roj. ja ali. ja `elim. ja da. ja kad.ja do|e. ja ~as. ja razjedinjenja. ja da. ja ti. ja leti{.ja leti{.

ja upor. ja prstiju. ja u. ja dodiru. ja gline. ja narand`aste.ja podatne. ja infuzorijske. ja zemlje.

ja znam. ja da. ja te. ja ne. ja mogu. ja zadr`ati. ja ovim.ja rukama. ja koje. ja se. ja pretvaraju. ja u. ja mlaz. jaelektrona.

ja jedino. ja u. ja rukama. ja tvojim. ja sebe. ja se. japrise}am. ja samo. ja tada, ja stvarno. ja postojim. jafosforescentna. ja olupina. ja sa}e. ja pu`evi. ja veli~ine.ja nokta. ja na. ja tvojoj. ja glavi. ja u. ja snu.

oblik. lobanje. ispod. nepostojanog. lica. podsetila. me. da.sam. istra`ivao.

ja bi}u. ja samo. ja pomak. ja boja. ja u. jaultraljubi~astom. ja delu. ja spektra. ja ravnodu{nosti.

jedino. u o~ima. rastvaraju}im. razlivaju}im. pojavljuje se.odlivak. pustopoljine.

predeo. sa}ast. od. malih. {estougaonika. na. mojoj. glavi.

da li }e. u svetlosti. koja. sad odlazi prostoru. ostati.pam}enje. oblika. rana pam}enja oblika. koje je razgrtala.koje je oblivala.

3.

sluz, znoj, tanin, hitin.dva tela u no}i uliva.bespomo}na bliskost.sokovi koji menjaju boju na vazduhu.te~nost od koje pauk pravi mre`u.pljuva~ka nekih buba na travkama.spektar boja u mleku masla~ka.lutaju}e `lezde.

Miodrag Stanisavljevi}

175

cvetovi smole u vo}njaku.dva tela u ulivanju.

4.

se}anja na davna ranjavanja:

smrskani nokat na no`nom palcu za vreme loptanja na selskom putu.slju{tena kolena u bri{u}em padu.ubod kupininog trna u ka`iprst, izvir i rast kapi krvi.posekotine po butinama od crnih, o{trih grozdova {koljki.na kamenitoj pla`i.nagaz na ekser na mra~nom tavanu.zmija kose kroz oporu planinsku travu probija gle`anj.zupci testere po dlanu.sitni ubodi osja p{eni~nog klasja po nadlaktici.ujed gusenice, opale s vrbe, po vratu.ujed petla za jagodicu ka`iprsta.ogrebotine po sluzoko`i grla od presuvih oraha.plod ili hleb pe~en u pepelu poskakuje na dlanovima.iverje kosti u otvorenom prelomu.posekotina u peti od komada zelenog stakla skrivenog u algama reke.

opkora~iv{i odse~enu jovu skidam joj koru {irokomtesarskom sekirom. ogoljeno stablo, koje ostaje iza menena vazduhu brzo menja boju, postaje purpurno, purpurnose~ivo odska~e od ~vora i se~e deo lista leve noge.

u davna{njim ranjavanjima, u se}anjima koja izazivajujezu, objava tela, objava `ivih kristala.

5.

dva tela u ulivu.primaju}i me|usobne oscilacije.jedno odzvanja u tetivama drugog.tako je, tako sve, tako po~elo:listopadna ruka.gipki odgovori tela.vrtlo`ni odgovori tela ruci.

kalderovi mobili koje sam odsutno dodirivao na nekomputovanju ponovo mi do{li u se}anje, sada u jasnomplotskom zna~enju.

prvi ustalasani odgovor bedrenog prevoja ruci.odgovor ki~mene udoline.podrhtavanje listi}a tebe, od sedefa, od selena, od telura,od jo{ neimenovanih metala.

Novi ritmovi I, II

176

koja su pra-se}anja na meneu tvom telu bila skrivena?

»ono Pre uvibrirano je u nama« govorio jejedan zaboravljeni pesnik.

6.

u snu (u razdanje) probijao se do otimaju}eg izvora,licem razgr}u}i bregove, `bunje, trske, opore trave; lice jedobro oru|e, ponekad.

sluz na licu, tragovi hlorofila, tanin, hitin, mle~na svetlost.lice na zavr{etku puta.bri{e{ ga.

7.

sva tada, sva postaje{, sva razlistala, sva topla, sva alga,sva lelujava, sva svuda, sva otvorena, sva spremna, sva da,sva mene, sva obraste{.sva neko, neko drugo, drugo obli~je,ta~nije re~eno, re~eno ru`a, ru`a oblika.

onda gledam, gledam kako, kako se, se sporo, sporo inerado, nerado tvoji, tvoji udovi, udovi i lice, licemvra}aju, vra}aju ranijim, oblicima.

ru`a oblika, nerado tvoji, udovi i lice.

8.

1. kad bude, kad bude lasno, kad bude lasno i oprosno2. do{ao, do{ao onaj, do{ao – kad bude lasno i oprosno – ~as da3. da razbije{ ljusku, da odrekne{, da raskru`i{, a4. a ne}e{, a ne}e{ umeti, a ne}e{ umeti druk~ije, a ne}e{ umeti

druk~ije nego u5. u plahom, u plahom i potajno, u plahom i potajno,6. potajno kona~nom otklonu od prizora koji7. koji, koji su drugi, koji su drugi na~ini, koji su drugi na~ini i sred-

stva obezna~enja prizora koji8. koji ponovo iskrsavaju, koji se, sad nedodirni, pojavljuju unutra na9. na sedefastim, sedefastim ogledalima, unutra u sedefastim ogle-

dalima zglobova, a10. a kada (to ide{), a kada }e{ umeti (to di{e{), a kada }e{ umeti i

uspeti (to spava{) da11. da ode{, da prebegne{, da se kona~no otkloni{ od njih, ne zna{12. ne zna{, ne zna{, ne zna{ da, da istom, da istom izgubi}e{, lasno

i oprosno, izgubi}e{ na13. na svom, na svom licu, ne{to, ne{to {to nisi ni znala da si imala i

Miodrag Stanisavljevi}

177

14. i osta}e{, potajno, potajno kona~no, osta}e{ bez15. bez imena, bez svojstva, bez smrti, bez dolaze}eg, bez sada, tada16. osta}e{, bez lica, bez daha, bez svetlosti, svetlosti osta}e{, dahu

osta}e{, licu osta}e{.

9.

1. kada }e, kada }e u, kada }e u {umnom i, kada }e u {umnom i obezli-~avaju}em, kada }e u {umnom i obezli~avaju}em kome{anju ne-`elje i vreve do}i ~as da

2. da istiha, da istiha i, da istiha i iskosa od3. od sebe, od sebe i, od sebe i onog {to je preostalo od, od – vi{e ne

ume{ ni da ga odredi{ – toliko je preostalo od –4. od nekih, od nekih neutolnih nesvojstava verovatno beja{e sa~i-

njeno.5. a onaj, onaj ~ijim se, a onaj ~ijim se re~ima gubi trag u,6. u skarednoj lagodnosti, u poroznim godinama, u nekoj od zema-

lja Pedesetoknji`ja, jo{7. jo{, jo{ uvek tmolo, jo{ uvek tmolo i ku`no, ku`no poku{ava8. poku{ava da izazove, poku{ava da izazove sagorevanje svog lica,

jednog ove{talog celuloznog lica, pomo}u so~iva njegovih o~iju.

10.

(ogledala podatnice)

da ne bi preobra`avaju}i se zalutala nepovratno;ne da bi se, kad zaluta{, vra}ala preobra`avanjem.

da ne bi udaljavaju}i se bila bli`e;ne da bi, u bekstvu pribli`avanjem, u rastvoru tvoga lica, u {kriljcima

ko`e, jo{ uvek nalazila trag tebe.

i ne treba vra}ati ono {to je kroz lice odbeglo, u izdisaju skriveno pobeglo;

ne i dug svetlosti iskori{}en za snimak lica.

a da postanem ljuska onog {to mi se doga|a?da, a snovi?

da ne bih udaljavaju}i se bila bli`e;ne da bih, u bekstvu pribli`avanjem, jo{ uvek nalazila tebe.

pomisli. odbijene. od ogledala.

11.

negovori}u. negovori}u s ta~kom upora u svetlostilutaju}oj, u dahu, pe{~anom, a izviru}em.negovori}u povratak. negovori}u {ume. negovori}u ruke.o~i. zaspalo telo. negovori}u preobra}enje. snagapreobra}enja u snazi jutra je rasejana.

Novi ritmovi I, II

178

nedopira}u. neume}u. neume}u da – neume}u ni nameruda uobli~im od ostatka pomisli.nemisli}u svetlost. nemisli}u pokrete. nemisli}u put. {ume.lica. `ivotinje. nemisli}u. iz vozova naselja zrakasta,nevi~na mom pogledu, negleda}u. nemisli}u. nedopira}u.

nezaboravlja}u. a ne`ele}u da vratim. nepripadnostineopira}u se. nepromenu pusti}u da po samoj sebi juri,do najdaljih svojih odaja. da, umno`avaju}i se ubeskona~nim ogledalima, da ljuljaju}i se na ludimterazijama stigne do ru`e nereda.

nepo~inja}e drugi sled u nekom drugom zajutarju,u iske`enim okolnostima, situacijama. drugi na~ini, drugasvojstva, vrvi}e, plesa}e, ja }u posezati za njima, uliva}use u njih, al’ nedopira}u u njima do drugog sleda, srca,drugog sleda.

nedopira}u a ne}uta}u. ne}uta}u u bu|enju. ne}uta}u upesku. ne}uta}u a nerazaznava}u. ni onog koji govori nionog kome se obra}a.

ne}uta}u no}. ne}uta}u ruke. ne}uta}u ko`u. ne}uta}uslatku uzaludnost. ne}uta}u jutro.snaga jutra u ogledalima je rasejana.

12.

bi}e{ pomisao koja bljesne al’ biva zaboravljena pre nego{to stigne do izlaza. zaboravljena pre nego {to jeimenovana.

`lezde koje su lu~ile opsenu po~e}e da lu~e nelagodu.

gaji}e{ nakot opnokrilaca u svetlosti koja ti je oblivalalice. probo{}e{ listove no`ne stabljikama trske. na kojima}e svirati vetrovi donjeg Podunavlja.

bi}u cvast dodira, ru`a udova koji ~vrsto obuhvatajuprostor. bi}u put svile, put duvana, put opsidijana; ima}ure~i – tetive zvonke, se~iva li{}a.

bi}u miris pohote lipa.

male, blude}e krzna{ice nadlukavi}u, male krzna{iceima}u, male krzna{ice.

jezikom kreste purpurne ptica dodiriva}u.

zglavkove paukova. zglavkove bube jelenka kako sirastavljala, kidala, vole}i i uni{tavaju}i njihovu mehaniku.

Miodrag Stanisavljevi}

179

lice snimljeno na plu}noj maramici osvetli}u, pusti}u dapotamni.usne }e ti biti micelijum gljiva.

iz ~a{a kolena pi}e paukovi.

bi}u biljka muhojed, sa sluzastim pra{nicima, s vencemotrova preru{enim u venac rose.

algama sluzavim zelenim bi}e{ pokrivena.

pori~u}i ta~ku dodira to~ka i puta, ta~ku koja zna~i damora{ biti drugo, juri}e{, br`e od mo}i razlikovanjadrve}a, {uma, polja, ptica (gle prepelica u polju, dakle,jo{ br`e), br`e od brzine postojanja sopstvenog tela, br`eod zelenila, od beline, do bezobli~ja, do uvira uneimenovanom.

ogrebotinu od no`a na sr~anoj kesi ima}e{, ka{lja}e{,svetlost iska{lja}e{, ne dolaze}i do re~i, ne uspevaju}ini da zausti{...

13.

ishod, ishod dugih dokonih, poku{aja da prodrem krozopnu prostora: ponovo jasnih oblika le`i{ u nekoj bliskoji otvorenoj naspramnosti.

levo i desno od tebe raspore|eno je vreme. iz koga ulazeneke gole prilike. prilike. hteo bih re}i spodobe. ali to jebesmisleno – njihovi ulasci i izlasci zbivaju se (zbivajuse?) u nekom slepljenom sledu.

razgrnuti prostor. slepljena vremena.figure telesnosti u koju sam utisnutu nekom besmislenom obredu.

Orfej

1.

Si|oh u podzemlje. Da bih te oslobodio iz sveta.Ose}aju}i neput u zglobovima.Goli pono}ni kova~. Peva~ otklona.Orfej u zemlji »realnog socijalizma«.

Novi ritmovi I, II

180

U trougao nelagode si|oh. Pokazuje mi nekona gestualnom jeziku skitnica.Postoje paraboli~na ogledala u ~ijoj se pau~ini koprcaju moje re~i.Postoji kristal koji svojim oblikom zaustavlja srce.Smrt u slu`bi despotije dela diskretno.

U kostima `i`ak pi{e. U svet senki. U srce simetrijasi|oh. U~enik kod majstora onog {to zagrevaju}ii naglo hlade}i kau~uk poku{avada. U njemu. Ulovi. \avolov lik.

2.

Otkuda, otkuda je, otkuda je dolazila, otkuda je –poku{avam da odgonetnem – dolazila otkuda je ona, ona– poku{avam da je imenujem – ona mo}, mo} izvesno.kojom sam, u vrevi, u vrevi i pometnji, uspevao (uspevaosam, izvesno, vi{e ni ne poku{avam, raspu{tam {ume!)uspevao kojom sam da, da, da izazovem prelivanje bi}apreko granica lica?

Otkuda, otkuda ona, ona duga, duga i nerastvorljiva,vezanost, vezanost za oblike, jo{ ve}ma otiske oblika,otiske oblika neke telesnosti, u dahu, u tetivama, u ko`i?

Da l’ otud {to su to re~i, doista re~i, re~i neprozra~nogjezika, meni neprozirnog jezika mog »ja«, koje sad negovori, ni u tebi, ni u oblicima kro{nji, ni u snimku nekogpolja, ni u drugim oblicima i na~inima,

raspu{tam vode, raspu{tam drve}e, raspu{tam pacove

3.

Si|oh u podzemlje. Da izbavim.Odlivak pokreta {to ostaje u vazduhu posle prolaska.Podatnost, do rastvaranja tela u re~ima.Tajno poslanstvo ploti. U netajni sjedinjenja.

Poku{aj opisiv i izvediv pismom daha kome re~i ire~enice slu`e samo kao ta~ke oslona, kao stepenici ka –

Ne osvr}i se, Orfeju, za raspu}ima re~enica, za stepenicamaslogova, za njihovim ulivanjem u smislove ili grmljenezna~ja.Ne osvr}i se, izgubi}e{ je.

Govor u kome re~i slu`e samo kao ta~ke oslona dahu vodije za tobom i u tebi a ne nebeski skorote~a.Ne osvr}i se. Izgubi}e{.

Miodrag Stanisavljevi}

181

4.

Si|oh u podzemlje. Da bih te oslobodio.Iz sveta. Nedaha. Nedosegnutog postojanja.Iz sleda u kom se sve ve} dogodilo.Iz vlasti nadpostojanja nekog surog. Koje sena{im postojanjima hrani.Iz usta, dok spavam, oti~e sluz.Iz mo{nica legu se gmazovi.

Si|oh u podzemlje. Da bih mali otklonizazvao me|u stvarima koje te okru`uju.Ne ve}i nego {to one same uzmaknu, u sebi,kad ih oblije svetlost, u prvom jutarnjem pogledu.Ne re}i ono {to te~e ku`no je koliko ne }utati ono {to jeste.

5.

I u sabiru i u rasipu sad si.Uli~na svetiljka na vetru od moje sobe pravi brod.Krovna konstrukcija svu no}... ali ostavimo to, ne}emobiti torbari. Od o{trih znanja ko`e ostala je neka mutna duhovnost.

I u sabiru i u rasipu sad si.

U redukovanom svetlu isto~nih gradova ne}ute ni videti. Ako i pro|e{. Maska u nekom od redova.Talasava prolaznica pored zgrade Egzekutive.U no}i ve{ta~ki produ`enoj za neke vrste cve}a.

I u sabiru i u rasipu sad si.U prolazu na Zelenom vencu. S ma|arskim kockama.Demon podatnosti iz narodnih pri~a.Vrati se istim putem ~eka}u te.Demoni pored puteva koji nude netajnu tela.Kad se vrati{ iz grada bi}u tu.

U drugim svrati{tima, me|u drugim stvarimapodi`e{ lice pod istim uglom:uglom izviranja iz vreve.Ugao dolaska re~i. Ugao izviranja lica.

Zadugo, nije nam potrebno vi{e. Potajnopostoji svet svakodnevnih ~injenica i ne~injenja,posao, jutarnja hladno}a, mere vlade, ki{a.

U magleno ve~e izlazi{ iz nekog solitera; prepoznajem te:neku sablasnost ose}a{ u ramenima dok ide{ u susretvrevi. U zoni mraka, pored nacionalnog pozori{ta, laju psi.U nekom podrumu neki {areni i nafrakani mladi}i pevaju pesme

depresije.

Novi ritmovi I, II

182

U sabiru, i u rasipu, sad si. U odgovoru:Mene na}i }e{, ponovo na}i }e{, ne mene preobra}aju}i.Nego obra}aju}i se, otimaju}i me, prostoru tmolom.Iske`ene simetrije vide}i kao nered.Ponavljaju}e vide}i kao nered.

6.Pisati na novo{tokavskom.Svejedno. Ima}u odsada samo rastvorljive re~i.U pokretima, u dahu.

Pisati na novo{tokavskom.Zbornici pesnika zemlje Morave, istrajnih razbla`iva~aotrova. Njihovi ritmovi bez otklona, bez promene.Nadglednicima umetnosti ve} je po samim ritmovimajasno: u tu bratiju se mogu pouzdati.Simboli uglednih spisatelja: kamen, pepeo, zemlja, vuk,vatra.Dru{tveni polo`aj, izgleda, zahteva upotrebu odre|enesimbolike.

Vidim jednog romanopisca, s velikim krilima od crnogsomota, kako nadle}e Jugoslaviju od 45. do 80. godine. Sverazumevaju}i.Umor o~iju. Zapisivati u mraku. Uz pomisli obredne.Tajna pripadnosti je tajna ti{ine.Prolazi autobus s natpisom odredi{ta ZAJEZD.Zvu~nost iz nekog drugog doba.Tajna zaborava je tajna zvuka.

Pisati na novo{tokavskom.Pisati ku}a, pisati `ivotinja, pisati drvo.Na jeziku nastalom u muci imenovanja onog {to se mu~nodobija. Pevati re~ima ~iji poredak glasova govori o nimalolasnom preodolevanju prepreka, ovde, oduvek.

Ne misli o tome. Ne osvr}i se, u re~ima. Izgubi}e{.Pismo daha u kome re~i slu`e samo kao ta~ke oslonana putu ka izlazu, na putu ka izlazu, na putu ka izlazu...Imaj samo rastvorljive re~i.Ne slu{aj dvozvuke.

Pisati na novo{tokavskom.Vremenom, ~ovek razvije odsutnu naviku povezivanja mutnih.lutaju}ih rastvora (koji mo`da i nisu ni u kakvoj vezi)i to je, vele, pesni~ki dar.Izdajni~ki san. Granice snaga.Hladno}a i magla niz ki~menu udolinu.Moje namere nejednako raspore|ene u mojim udovima.Moji otrovi nejednako raspore|eni u no}ima.

Miodrag Stanisavljevi}

183

7.

I ne tra`i{ vi{e na delovima tela koji ti slu~ajno u|u uvidno polje (na nadlaktici dok pi{e{, na kolenu koje,neznano, pobegne ispod ~ar{ava) prizrak one magleneusredsre|enosti (ne i lice, lica se i ne se}a{).

I da poseti{ sobe, zabranjene, ne bi tamo na{la ni{ta osimdivlje beline postelja. Da i nepo~instvo, da i paukove.Belina postelje, belina hartije.

U pratnji nekog Levantinca, ili Kelta, ili, svejedno, Hrvata,prelazi{ dugo srebrni most; prelazi{ ne-tamo, ne-sad. Al’to i jeste najnepovoljniji znak.

8.

Prokletstvo dugog, obrednog bavljenja nekim objektom –njegovo isparavanje. Rukopis `i{ka u nekom apstraktnomprostoru koji vi{e nije drvo al’ ima njegovu podatnosti otpornost. Da li i ukus epitela, da li i sokove mezgre? Ne.

Prisutnost nije vi{e nego ritam nekih re~enica, sled nekihre~i, brzina glasova, ponavljanje zvukova.Ni mnogo, ni malo. Za nebudu}e.

Opna. @elje. Kroz opnu, mutno providnu, gleda{ sebe,s gubom prostora po telu.

Pripadanje nije nego tok glasova, ~eljust pauza, napitakslogova, zamah kadenci, {irenje govora do nezna~ja,zgu{njavanje daha u neke nejasne kristale.I preve}. Za smrt.

9.

Trodnevna ko{ava. 115 km. na sat. Predanirad ubacivanja hladno}e u jednu zemlju.Tvoj spiralni okret pred njenim naletom. Na Slaviji.Na Tromostovlju. Na trgu u Krakovu. Pomisao:slede}i okret odvoji}e te od sleda nepodatnog.Pomisao.

Novembarska pusto{.Pusto{ Pedesetoknji`ja.Kosturi nekih postrojenja od ~ije se gradnje odustalo.Sablasti izobilja. Dobro mesto za ptice i `urne ljubavnike.U nekom od Laboratorijuma No}iUpravlja~i snuju da se pobolj{anje prilika mo`e posti}ipodesnim rasporedom zabrana i dozvoljenog.Nikako da na|u podesnu kombinaciju.Elektronska buva skaku}e.Prozorska okna postaju membrane.

Novi ritmovi I, II

184

U~itelj nije predvideo pona{anje u~enikau vremenu kad njegov nauk zahvati poguba.

Euridika u nekoj od zemalja Donjeg Podunavlja.Sve dovitljivija.Sve gipkije se kre}u}i u tamo{njim na~inimaza malo pobolj{anje sopstvenog polo`aja,za sticanje dodatnih prihoda.Sve ve{tija u nabavkama.A na putu je da re{i i stambeni problem.Euridika u svakida{njici neke od osamnaest Aleksandrija.

Goli pono}ni kova~ poku{avam da za tebe iskujemza{titne oblike: maju{nu sekiru, kosu, slova.Goli pono}ni kova~ u tro{nom krugu.

10.

Euridika, prvi putEuridika, prvi putTada, tada nalazio si, nalazio si u svom dahukristalno, sedefasto,upori{te iz kog je izvirala mo} lasnog,lasnog zaustavljanja zamaha poricanja, lasnog i,i osmehnutog razgra|ivanja dugog, mu~nog radaodreknu}a.

U dahu, u dahu predvojenomnapravila je. Log. @ivotinja. Nedosega.Razjedinjenja. Sad. Ve}. Jednogodi{nja.@ivotinja.

11.Maglena hladno}a. Bez namere, bez namene.No} bez kretanja koja mogu zamisliti. U koja bih,u zavisti lisnatoj, po`eleo da se ulijem.Ne-moje postoji na drugi na~in, bez sumnje.Kona~no, jedan jednostavan i koristan sporazum.Skoro imaginarna hladno}a. Bez namere, bez namene.

Uzaludno gr~enje pogube da stvori doga|anje neko.Umesto toga – vlast praznih objava:Veliki uspesi u ekonomiji.Duh novine i traganja u poeziji.Uloge su podeljene. A iznad scene – kad glumci odu –viju se demoni nedosegnutog postojanja.

Postojan, sur {um mehanike nekog sleda izvan mene.Postelja – `ivotinja.Bezbrojne crpne stanice ko`e po~inju svoj {umni, {i{taviposao: isisavanje neprisustva.

Miodrag Stanisavljevi}

185

Tvoj ostanak. Ili odlazak. U pravcu dolaze}e nedelje.Miholjskog leta. Novogodi{njih praznika.Omamljenost odbacivanjem omame.Tu se, zaista, vi{e ni{ta ne mo`e u~initi.Iz udaljavanja – na~inom rastvaranja – ponekad `elja za

povratkom.Preostali, nerastvoreni kristal.

12.

Euridika, drugi putEuridika, drugi putJa sam leglo. Leglo, ovalno, ku`no. U tvom putu ka izlazu.Al’ koje ne vidi tvoj put.Al’ ti ose}a{ njegovo {irenje i skupljanje, pulsiranje,ose}a{ leglo.Jedna glad u drugoj gladi,jedan neutol u drugom neutolu,svejedno je koji koga okru`uje.

Ne tra`i uto~i{te u mahunama re~i;zaista, tome nema kraja ni ishodi{ta;zaista tome, zaista nema, zaista kraja;jedna glad u drugoj gladi;svejedno je koja koju okru`uje;tome nema kraja;jedna glad jedna u drugoj gladi;jedna drugoj gladi.

13.

Si|oh u podzemlje. Da bih te izbavio iz sveta.I vodu Lete pih, i cvasti kristala brah.I?Raspu{tam re~i, ti ostaje{ tamo gde si.

Ostanak je, uostalom, jedno verovanje.Verovanje da }e sve {to te okru`uje (lica, svetlosti, drve}e)jo{ jednom sastaviti krug. Ako i bude raskinut.Da }e se brda, {ume, vode, ako se i razi|u, jo{ jednomvratiti u blagi sticaj. Ako i ne{to poreme}en. Ako i s malimodstupanjem u odnosu na onaj od pre.Ne`an postupak s tim verovanjem.Koje se jedino mo`e opisati imaginarnim re~enicama,re~ima pore|anim u smaknutom poretku u odnosu naizvore, drve}e, svetlosti.

14.

Euridika, tre}i putEuridika, tre}i putJadni Orfeo. Da izbavi{? Iz sveta nedaha? Iz nedosegnutogpostojanja?

Novi ritmovi I, II

186

Jedino, jedino stvarno, stvarno isku{enje, isku{enje ne~ijeg,ne~ijeg postojanja, postojanja jeste, jeste ono, ono prestati,prestati postojati, postojati za –za jednu no}, za no}ne godine,za nekoga, prestati postojati, postojati u –u tmulim popodnevima, u poroznim no}ima, uu nekom, u nekom telu, u –u predznacima nevremena, u povodnju nelagode koja ne}e prestatiprestati, prestati postojati, postojati u, u pam}enju,pam}enju ne~ije, ne~ije ko`e, ko`e jedino, jedino to je

jedino istinsko, istinsko isku{enje, isku{enje tvog, tvogpostojanja, prestati, prestati postojati, u nekom telu,u nekom dahu, prestati...

Beograd – Skela, 1982–1983.

Zakrivljeni prostor

1.

kad svetlost ugljenisanih verovatno}a bljesnebljesne neka poka`e put do poljado polja, do izvora, do kruga otvorenogotvorenog, mahovinastog, spremnog da primida primi, da oprost da, da izvidabegunca, otpadnika, sina raspu}a kojikoji se ne se}a, koji je umoran, koji podastire posteljuu imaginarnim linijama kretanja nekog viraodbeglog od prljave, hladne vode.

2.

jedino kome se jo{ obra}a, s kime se jo{ sporito su delovi sopstvenog telalistovi, ne gr~ite se!vratu, taj zaokret je suvi{an!rame, ne zami{ljaj pritisak kand`i pri uzletu!tetive, ne upredajte se!stopalo, ne se}aj se peska!koleno, Kelti su smrskavali ~a{ice izdajnika!prsti, ne pretvarajte se u zglobove trske!rame!stopalo!listovi!

Miodrag Stanisavljevi}

187

3.

postoji, me|u ostalim zapu{tenim znanjima,ono o dobu zapu{tanjai cikli~nosti njegovog dolaska.zapu{tanje ku}a. dvori{ta. puteva.pohote. ~ak i same mr`nje.kud tada othode tvoje snage?kamo je usmerennapadni ugao klinau koji one uviru?ne ulazi kroz kapiju uru{enu.

4.

dok stoji{ licem nasuprot poljaose}a{ kako otud vejeneka druga naspramnost.licu je znanaal’ znanjima lica jo{ nisi nau~io da se slu`i{.

5.

ni uto~i{ta, ni pribe`i{ta, ni legla kojekoje svetli, koje fosforescira, koje namotava tvoje puteve uu umoru, u uporu iznad ponora, u predsmrtnom umoru, dakle,dakle, valja odustati, valja se vratiti, odlo`itinaume, a ni bogovi nisu skloni; a ni vi{e od dve ukr{tenepusto{i ne ~ine |avolov pozivni znak.

sve sam pomisli i po`elje pretra`io (sve sam pesak),sve mo}i, uzdarja divlja (~ija?),i dugo, sve sam, retko u dru`bi lutaju}ih zidarazapu}ivao se na jug, s alatom i ne{to ode}e,sve te`e, i re|e, i ble|e,kroz vrevu nauma, kroz muk na~ina,sti`u}i, probijaju}i se, prodiru}i dodo pogleda. na prostor. prostor. koji je. pogled.

6.

brda se izvijaju, iste`u, ugibajuispod opni svojih oblika.dvokret. trokret. sebe.al’ sve je prozra~nije napredovanje.kretnje se sve vi{e stapaju s ogledalom vazduha.

postojanje kruga ipakopravdava na{u zalutalostkoja se vi{e ne uve}ava niti smanjujekoja je dakle potpuna.

Novi ritmovi I, II

188

7.

kako su tragovi stari, kako su lica tu`no izdubljena.a kako su i boje u pomaku od oblika kojima su pripadaleulazim u rasloj, u sigastu, u pe}inu,u lude plohe, u kristal najdalji, u njegovu mo}mo} bistru, mo} pobu|ivanja, pobu|ivanja ponavljanjaponavljanja sebe u beskona~nim grozdovima; u gr~u gr~ oblika da sa~uva sebe; ulazim u pe}inu.

nekad zamicao, ulivao se, u{unjavao seu omamu otpo~injanja, omamu mladih `ena, u gladulaska u {umu, ulaska u grad, ulaska kroz neku kapijupa stazom po{ljun~anom i dalje do – –dalje je sve isto, dalje je samo dogorevanje ulaska.

kristal »ja« sa zavi{}u gledakristal otrova, liskun, prah utamni~eni,sve`inu boja, jasno}u dejstva, izvesnost svojstva,svojstva i u najmanjem deli}u,i u beskona~nim rastvorima.

8.

jo{ samo krug i krugpa }e odasvudprostor po~etiu tebe da se izliva.samo kroz tebe mu svetlost.

@ivot u provinciji Meziji

OktopodOktopodjednom znancu koji je sebe uporedio s Nikolajem Ivanovi~em

oktopod. gr~enje i opru`anje, krakova, grana krakova, kojekoje pokre}e, koje neka, koje unutarnja, koje skliskost,koje ~estica; koji raspore|uju, koji ljude, koji `ivotinje,koji listaju, koji knjige, koji kriju, koji svoje, koji sredi{te,koji se rascvetavaju, koji u put, koji u raspu}e, kojiispisuju prizore izobilja.

oktopod. sav lice i sav telo i sav glava i sav splet udova.odjednom. u pore|enju s njim na{a su lica beli, beli lubovi.oktopod. oktopod je ostario. izgubio gipkost krakova.

Miodrag Stanisavljevi}

189

izgubio opsenarsku mo}. poku{ava. poku{ava elektronskimra~unarima da prora~una. krivulje potrebnih pokreta. jo{preti. jo{ otkriva objektivno zna~enje. na{ih postupaka. al’ista logika, posle pet desetle}a, ne daje iste posledice.glave. glave vi{e ne lete. oktopod je. ostario je oktopod.

oktopod. po~inje komadanje. oktopoda. i oni koji su ga ju~eproslavljali. koji su pravili oktopodalno pozori{te. nehajnose izla`u. obuhvatu njegovih pipaka. dejstvu praznihlogi~kih shema. a onda. onda se u jagmi. sjure na nj. kojiotkine dlaku. koji krlju{t. koji i ceo krak. krak kojizapali i. njime. osvetljava. nastanak. svog lica.

******moje crno u~e{}eu ustrojstvu ru`e.razvejani pokreti.moje crno u~e{}e.

u zakrivljenim hodnicimanekog tu`nog encefalona,u igri probe i gre{ke,raspadaju se znaci mene.

postaju glasnici maskirani.u nekom drugom luku doga|anjaumno`avaju se dejstva,buja preokret.

******`ivot u provinciji Meziji.tekstura drveta. da ode{. bubrenje semenki. to da od~eka{.a potom, bo~no od svog daha,da igra{. da usnuti bar mo`e{.

siga. po protivljenju nahvatana.maglena putenost crne berze.voskovi. smole. sve{tenici propadanjadr`e svoju ve~ernju slu`bu.

putanje jednog nesledbenika. kojine shvata kolektivnu logiku.koji sakuplja plavu boju s plamena.crno ume}e iz Majnca takvima ne treba da slu`i.nepostojanje, ali za{to tako naporno?blistavo nepostojanje!

Novi ritmovi I, II

190

grozdovi. ljudi. slepljena zrnca. ljudi.svakog dana dobijaju obrok naukovanja.{to se ti~e onog potrebnijeg – kako kome bude.sve ide nagore, al’ politi~ka situacija je dobra.

me|utim, u nekom od brodova javnog saobra}aja,u sadri podneva – nepoznata ko`a.druk~iji prihvat svetlosti.druk~iji sjaj ljuspi epiderma.prevrat koji si i{~ekivao – nepoznata ko`a.

nalog za oporo~avanje politi~kog protivnikatvrdi se, nije dat.u me|uvremenu, on je nestaou fantomskom ratu Skordiska i Tauriska.

popre~ni presek vlakana. da ode{. mrtve alveole. opisao.ve~ernja slu`ba propadanja.ljubi~asto sunce u izmaglici SO2`ivot u provinciji Meziji.

******Hajde (a da je to mogu}e ponoviti govori okretaj kazaljke)da pogledom onim, iz srednjeevropskog karavana Jugoslavjana,ugledamo raspad jednog dugog zna~aja.Povorke `aba prelaze preko autoputa.Besmislenost opasnosti.

Besmislena vitalnost do|o{a s juga.Put Svile. Put ]ilibara. Put Elektronike.2000 km. 5000 km. Izdr`ljivost duga 2000 godina.Snovi pored puteva spiralni su.

I ne treba (a da je to izvesno svedo~i ravnodu{nost pred {umom)da bude{ odjek osim u Levku sebe.I, jer je i imaginarna snaga dejstvena,ne daj da se u tebi misao o novom pohodu za~ne.Ostani pod kamiljim pokriva~emi{~ekuju}i dolazak groznice.

Jednom. Zvuk onog {to je bilo ili }e se dogoditi.U Hamburgu kad su trgovina plotskim zadovoljstvimai preprodaja kradene robe slabo i{li.U zagrani~nom sedi{tu frakcije bez sledbenika.U kristalnoj re{etci ametista.U pogledu gu{tera.Jednom.

Miodrag Stanisavljevi}

191

»A razlo`no otkrivanje onog {to ih razdvajavodilo ih je – u prvi topli brlog.«Protivre~nost neke davne omame.Sad ve} neprozirna.Neprijatni vi{ak svetlosti na mestu pose~enog drveta.Besmislenost opa`anja.

******Pomama dolaska re~i. Magla obra}anja. Zelene mu{ice.Pono}, julska.

Misli na oblost sumorne ljubavnice.Ko`u zra~nu. Njeno oblivanje tobom.Tvoje oblivanje njome.U poroznoj no}i. U tornju.

Opozvano poslanstvo ruke.Opozvana svetlost jetka.Jer kako (tvoja uskisla putovanja,

moja nepokretna lakomost)kako da (tvoja trgovina s dolaze}im,

moje ce|enje nedosegnutog)kako da ispi{em preokretpreko sklopljenih kapaka o~nih,preko pokreta bu~ne plesa~ice.

Kome se obra}am – poku{avam da doznam iz ritma re~enica,iz na~ina prisustva stvari,iz boje nesanice.

A u neimenovanom (moje oblivanje tobom)sija tmolo (ko`o divlja, sumorna)ono {to je samo (oblosti u raspu}u)pohota neodre|enosti.

Pomama toka re~i.Kome se obra}am – poku{avam da doznam iz ponavljanja nekih

glasova,iz strukture kristala,iz sila elasti~nostiuvek pogre{no prora~unatih.

Pomama dolaska re~i. Zelene mu{icebombarduju moju bele`nicu pod lampom.Sasvim blizu, izme|u lampe i zida,pauk je postavio svoju mre`u.Moji no}ni zapisi njemu najvi{e koriste.

Pomama dolaska re~i. Zelene mu{ice. Magla obra}anja.

Novi ritmovi I, II

192

******Umreti u hotelskoj sobi, u Ju`noj Evropi, u nadolaze}oj

nelagodi, s pogledom na sliku nekog bednog mazala,s pogledom na neku uljanu mazariju na zidu, uljena platnu

(Hulje, odnesite to ulje, {to dalje), na pejza` koji –Koji je tvoj na~in, reci,

Reci: umreti, umreti u hotelskoj sobi, u nadolaze}oj,u nadolaze}oj plave}oj nelagodi i

I {ta jo{

I izvrnut rukav kaputa, izvrnut prostor sobe, izvrnutavrata, prva, druga, izvrnut hodnik i

I ljubavnici u vre}ama za spavanje tipa mumija,i pas koji zavija u januarskoj pono}i,i ribarka koja ubija {tuku natrljav{i je solju, i

I, i,I neka i sutra i ne bude i uvira i ishoda i belom i nedahu

i slava i telo dana i

I, i,I kada i bude{ i na{ao na~in i da bude{ i u ponavljaju}emi u nestaju}em iI vi{eI kada otkrije{ snagu koja jeste snaga i bez oslona u u~inku

Umreti, umreti u sobi hotela, gde no}uju, no}uju Arapii Turke{i, umreti slu{aju}i struganje zuba nekihopnokrilaca o li{}e, ve} iskrzano, slu{aju}i glasoveod {kriljaca, hod po tresetu, umreti u nadolaze}ojnelagodi.

Dnevnik II

1.

Ne pamti. Ne se}aj se.Pam}enjem samo pripremamo ono {to se dogodilo zaprelazak u nebilo.

2.

Ga|enje prema prole}u, ku`nosti ponavljaju}ih oblika i na~ina.

Miodrag Stanisavljevi}

193

3.

Preporu~ujem sebi odbojnost prema mladima.Svakog dana, u pepeljavoj plaveti, prime}ujem pored mojih`lezda njihove `lezde.Poku{avaju da isisaju moju parcelu azota.

4.

U atmosferi prijateljske dragostiodvijaju se smaknu}au isto~nim despotijama.

Dodiruju te po nadlaktici, ramenima –treba im neki oslonac dok tra`e re~iobrazlo`enja.

5.

Slu{am neke pticolike mladi}e kako, s inatom, pevajuplemenske pesme.Ne razumem njihove re~i, ali razumem inat u njihovimre~ima.

6.

Ga|enje prema iznenadnim jasno}ama, otkrovenjima.Jo{ vi{e prema gr~enju pipaka svesti koje ih stvara. Navrhu nemo}i.Otkrovenja su samo privremeno, ritmi~no, vra}anje snagei gipkosti pipcima uma.Ritam bezizlaza i otkri}a. Neput.

7.

Mahovina onog {to ne}e{u hodu, u otklanjanju, polako te obrasta.U vodu, u {ume dok gleda{. U odla`enjuodmara{ se potajno u mahovini onog ~emu se protivi{.

8.

Prebeg da postane{? Ni to ti ne vredi.Ne}e{ u polju bekstva oti}i dalje od kro{nje onog od ~egabe`i{.Dalje od vesti na glasnicama, dalje od sjaja u glasnicama.

9.

Ne ~ini, ne usu|uj se.Ve} mnoga tvoja sasu{ena dejstva, sasu{ena i razapeta,u polju stoje.

^injenje svako bez upora u raskr{}u kristala samouzdarje nelagode, nelagodu i umor izaziva.

Novi ritmovi I, II

194

10.

Ga|enje prema sopstvenoj ruci {to muklo pored tela le`i.Ga|enje prema njenoj polifunkcionalnosti.

Mo`e se ipak zamisliti neko mesto s druga~ijom svetlo{}u,svetlo{}u u kojoj ono {to se dogodilo postaje opet samojedna od mogu}nosti.Ponovo pogledam svoju ruku. Ona lukavo }uti.Ga|enje.

******U sustigu, opet sebe.Maglo.A ne da si ko~ija{to putuje u dvojni grad.

Jeza; ko`a ljuspasta.Koliko je narasla ravnodu{nostprema zelenom, za {est meseci.

Igraizbora i drugih mogu}nosti.Maglo.

******Plovila. Ribooke mogu}nosti porila.Kroz ~a|avo staklo pomra~enje gledala.Iza{ao, za{ao. Ostao neprepoznatznak iznad tvog postojanja.

A naro~ito u julu, u rasapu ono malo prijatelja,(oti{li su a, ispostavilo se, ni glas ostavili)ispituje{ ljuske jednog prisustvastro{enog jeftino u prostorima ogledala.

A pre sna uvek ista, zamorna, nema kritikaljubavnika. Oti{av{eg.^ije je nesavr{enstvo nasmejanodeo njegove nepodatnosti.

Ipak, u dubini sobe doga|aji su nepobitniji.Otkloni se, dakle, od prozorapo mnogo ~emu izmi{ljenog i bestelesnog.

Miodrag Stanisavljevi}

195

Glad. Po{ast. Prisustvo razumno raspore|enoizme|u senki i dodira.

******Jo{ dah vreba~a(od sopstvenih usta odbegao)otkida, deo po deo,od onog {to je jo{ preostalo

od nas, u glinipostupnog navikavanjaiako jo{ jednom – plavlji u odlasku –zaigra duh dvojnosti.

Sve metamorfoze (sve kratkotrajnije)raspada iskusi}emo; sve daljiod preokreta; od pogubelakomosti pozdrav:sve u jedan da stane brod.

******A to da jednom do|e ~askad u tvojim dejstvima koli~ina uzaludnosti po~ne naglo da raste

nek ti se ne ~ini krajem puta.Tu po~inje drugi smisao: smisao ja.O tome hodamo.O tome prolazimo pored drve}a, pored voda.O tome se susre}emo.

Sresti, dakle, sebe. S nelagodom.Neprenosivi ostatak.Odrazna povr{ini kapljaste praznine.

A to {to ipak kro{nja tvojih pomisli ne ume da se umiriposle nekog dana osuje}ene pomame ne govori o suprotnom.Nego samo o tome da postoji ogrebotinana opni vremena.

Sve vi{e zatvorenih kapija.No i to protuma~i kao spolja{nju oblogu od smrti.Koja te {titi od dalje smrti.Oset sebe. Ja postojanja.O tome vrt cveta.O tome lutamo.O tome – no}.

Novi ritmovi I, II

196

Istra`iva~ki program »SPIRALA«Istra`iva~ki program »SPIRALA«

(manifest br. 1)

A. Istra`iva~ki program SPIRALA polazi od stanja ku`ne depresije pesni~kogume}a i pesni~kih postupaka u ovom jeziku. Na {irem planu SPIRALA istupane samo protiv bede poezije nego i protiv bede dramske umetnosti, bede sedmeumetnosti itd.

B. SPIRALA smatra da je put ka stvaranju novog ritma (novih ritmova) jediniput stvaranja novog pesni~kog jezika. (Jo{ su Valeri i Malarme do{li do jedno-stavnog izvoda da iz raznolikosti emocija i razli~ja individualiteta treba dasledi raznolikost ritmova, a i Paund je u to verovao.)

C. U poeziji ovog jezika na planu ritma postoje:1. vladavina, manje-vi{e suverena, ritmi~kih obrazaca iz pro{log veka. (Neki

pesnici koji sebe smatraju avangardistima i novatorima pi{u u rimovanomdesetercu ili u radi~evi}sko-preradovi}evskom osmercu.)

2. tzv. slobodni stih. Stih koji je razvio sopstvene mehani~nosti, tako da vi{enije nimalo slobodan.

D. Najve}i broj dosada{njih (i dana{njih) poku{aja revolucionisanja pesni~kogjezika odvijao se na stati~kom mikronivou, nivou poku{aja da se na|e »osnov-na jedinica« pesni~kog jezika.No, poku{aj revolucionisanja jezika poezije, bez revolucionarnog otklona odstarih ritmova i bez traganja za novim ritmovima, nikada nije dao potpunijerezultate. Koder je, recimo, uspeo da stvori novu leksiku (i jo{ kakvu!), ali jeonda poku{ao da je ugura u stare ritmi~ke sheme i dobio je – rogobatni desete-rac. Nadrealisti su, tako|e, bez prethodnog ritmi~kog reza, poku{ali da obnovujezika poezije postignu »novim susretima re~i«, a onda su te rezultate jedno-stavno pore|ali, katalogizirali i dobili – beskrajnu inventarsku monotoniju.SPIRALA smatra da je ono {to spojevima re~i daje novi kvalitet nova ritmi~ka»vo|ica«. Ne polazi se od novih odnosa me|u re~ima ka novoj ritmi~koj organi-zaciji, ve} novi ritam sam sobom donosi i uspostavlja nove odnose me|u re~ima.Govor o pesni~koj leksici, o pesni~koj slici, simbolu, metafori ~ista je besmisli-ca ako se apstrahuje ritmi~ki sklop.

E. Ritam je »gramatika poezije«.Ritam je materica re~i.U novom ritmi~kom dahu i zamahu re~i gube stara zna~enja, s njih kao daspada ljuska starih zna~enja i ljuska zvu~ne tuposti.Novi ritam, novi sled zvukova, novi odnosi »jedna~enja po zvu~nosti« stvarajuod starih re~i novore~i.Novi ritam deluje kao sna`na vakuumska crpka koja usisava nove re~i, ra|aih i usisava ih.Re~i nam nisu date posebice, na osamici, u praznom prostoru, ve} kao deo rit-mi~kih sistema.

Miodrag Stanisavljevi}

197

Ritmi~ki sistemi generiraju re~i.(Trebalo bi ispitati koliko je, na primer, jedna mo}na ritmi~ka shema, kao {toje bio deseterac, delovala kao katalizator i generator nove leksike, koliko je uti-cala na distribuciju jednoslo`nica, dvoslo`nica, vi{eslo`nica u srpskom jeziku,koliko na ra|anje i izumiranje odre|enih nastavaka, itd. itd.)

F. Ritam je prednost pesnika nad filozofom. Filozofu je te{ko da nove ideje mi-sli ne samo starom terminologijom nego, jo{ vi{e, starom gramatikom i, {toje tako|e va`no, starim ritmom mi{ljenja. Pesnik je tu u prednosti – on novoizra`ava novim ritmom koji sa starih re~i skida ljuske starih zna~enja.

G. SPIRALA ne deli nevinu egzaltaciju starih »zaumista« »~istim« zvu~anjem re~ii glasova. SPIRALA polazi od iskustva, formiranog na membranama koje vi{enisu nevine, da je zvuk re~i vrlo slo`ena pojava.Re~i me|u kojima `ivimo su dvozvu~ne, trozvu~ne, polifone.Re~i su istovremeno i »~isto« zvu~anje »zaumista« i poredak zvukova u komese ogleda muka (ili lako}a) imenovanja onoga {to je za ~oveka odre|enog pod-neblja od egzistencijalnog zna~aja. Re~i »ku}a«, »`ena«, »drvo« imaju razli~ituegzistencijalnu rezonansu za Francuza ili Balkanca.Zvu~na korona re~i je vremenski promenljiva. Pesnik ima posla sa zvu~no{}ure~i po sebi (zvu~no{}u u sistemu svog jezika, naravno), i zvu~no{}u re~i u odre-|enom dobu, ili pod-dobu. Zvu~nost re~i u {ezdesetim i osamdesetim godina-ma nikako nije ista. (O novoj zvu~nosti koju nekim re~ima daju tzv. oskudicei nesta{ice vidi u Novim ritmovima I.)

H. SPIRALA je otvaranje puta rascvetavanju individualnih dahova.SPIRALA je razgibavanje zglobova re~enica da prime vi{e tonova i tokova, vi{ezna~enja (i nezna~ja, svakako; ono je deo postojanja).SPIRALA ukazuje na mogu}e mo}i ritma kao generatora novih re~i i novihpesni~kih struktura, na mo}i koje poseduju |avolja periodi~nost i oslobo|enipuls sintakse.SPIRALA je poku{aj {irenja spektra ~ujnosti, {irenja frekventnog opsega u»sivom klinu« ritmi~kih oblika dosada{nje poezije, klinu koji nam se monoto-no zabija u potiljak.

Beograd, februar 1983.

Apendix 1.

A. RE^ I RITAM. Re~ se u ritmi~kom sklopu pona{a druga~ije nego u neritmi~-kim jezi~kim sklopovima.Re~ u ritmi~kom sklopu sti~e dinami~ka svojstva.Programu SPIRALA strane su pri~e o »dugo i mukotrpno tra`enoj re~i« i sta-ti~ki postupci »prava re~ na pravom mestu«. Mogu}i su (i privla~ni) ritmi~kisistemi u kojima su re~i gipkije i nestabilnije, sistemi u kojima re~i kao da sulabilne u svojim le`i{tima.

Novi ritmovi I, II

198

Nova ritmi~ka inercija potire retardiraju}e dejstvo epiteta i stati~nost pesni~-kih slika. SPIRALA poku{ava da na|e nova re{enja problema pesni~ke slike(kako da elementi koji stoje »jedan pored drugog« slede »jedan za drugim«).Re{enju iz LAOKONA da elementi slike u poetskom sklopu treba da budu di-stribuirani, kroz proces i akciju nastanka SPIRALA dodaje mogu}nost distri-bucije elemenata slike kroz ritmi~ki proces, kroz ritmi~ku akciju.

B. RITAM I SINTAKSA. Novi ritmi~ki sistemi generiraju novu pesni~ku sintaksu.Prihvatanje kanonizovanih ritmi~kih oblika – kako je pokazao Taranovski zavreme svog prebivanja u Beogradu – zna~i i prihvatanje odre|ene sintakse.Tako, u nekim ritmi~kim sklopovima vlada ne samo simetrija akcenatskih celi-na ve} i simetrija gramati~kih oblika. A gramati~ka simetrija otelovljuje misao-nu simetriju ({to se lepo vidi na francuskom aleksandrincu).Brisanje ove{talih ritmi~kih zapisa iz sluha ~italaca zna~i i stvaranje prosto-ra za razgor novih sintaksi~kih veza i odnosa. Novi ritmi~ki impuls nije negoose}anje nekog neodre|enog, neutoljenog zausta. Taj zaust (koji pripada ono-me {to su stari psiholozi nazivali sferi~nom ili rubnom sve{}u) usisava odne-kud, isisava iz pesnika–medija odre|ene verbalne volumene, jednoslo`nice,dvoslo`nice, troslo`nice, isisava duge i kratke re~enice dok ne bude ispunjen.Veze izme|u re~i i re~enica uspostavljaju se po nekim ~udnim zakonima, mo`dai ne postoje u starom smislu, ali iskaz ima jedinstvo, jedinstvo zausta.

C. RITAM I ZNA^ENJE. Svaki ~italac poezije zna za onu karakteristi~nu, inici-jalnu zatamnjenost ili otklonjenost zna~enja kod prvih (makar i sasvim pro-zra~nih) stihova svake prave pesme. Ulazak u pesmu po~inje pre svega kaoniz zvukovnih udara. Kao da se izme|u zvuka i zna~enja zbiva neki raskol,kao da postoji neki za izvesno vreme odgo|eni sporazum. Ritmi~ki oblici najprebi da postoje pa tek kad se ocrtaju u slu{no-duhovnom prostoru po~inju da zra~ezna~enja. Inicijalna percepcija stiha kao niza zvu~nih udara va`i i za pesme~iji konstruktori obra}aju pa`nju na zvukovnu stranu stiha i za one koji misleda im je va`an samo sadr`aj iskaza.Jer, svaki iskaz ima svoj zvuk, a ono {to postoji ima i va`nost. Zatamnjenost iotklonjenost zna~enja traje dok se u primaocu ne formira slika o poretku zvu~-nih udara; ritam je, dakle, kapija zna~enja.Kori{}enje stereotipnih ritmi~kih oblika, »upevavanje« nekog »novog sadr`aja«u gotovu, poznatu ritmi~ku shemu ima prednost brzog sporazuma sa ~itao~e-vom pa`njom. Ali stara ritmi~ka forma uskoro po~inje da zra~i sopstvena pa-razitska zna~enja i taj rascep uni{tava pesni~ku tvorevinu.Tra`enje novih ritmi~kih oblika je, dakle, tra`enje efikasnijih na~ina emitova-nja »kvantova zna~enja«.Odnos ritma i zna~enja je odnos `elje i oblika. Ni ovde ne znamo da li oblikgradi `elju ili `elja ima oblikovnu mo}.

Septembar 1983.

Miodrag Stanisavljevi}

Ritmovi 31989.

za M. I.

Umesto predgovoraUmesto predgovora

Pro~itavaju}i, posle ~etiri godine, neke re~enice neprozirne slikov-nosti, odjednom se nalazim u kretanju ku`nih tasova onog trenutka:nemo}, plava, grlena, jamstvo je da se ne varam.Jedan doga|aj mogu}e je obnoviti u sebi samo ako postoji pribli`anzapis njegovih dahova.

(Bele{ka od 18. juna 1984)

Autoportreti

1.

Uistinu, te{ko je odrediti ~askad se samoposmatranje preobra}au pogled nekog neodre|enogusmeren na nekog neizvesnog.Vremenom, sve to postaje ogavno.Polo`io sam ruku na spolovilo ove{tale ljubavnicei malo sam se primirio. Dok spavalepim – ne bez tmolog u`itka –na njeno lice darneiscrpnog prilago|avanja drugima.

U zemlji opusto{enoj delovanjem ^etvrtog Demona(vidi mazdaisti~ko u~enje)nije ti, uostalom, lo{e onoliko koliko ti nije dobro.Gubavost svog polo`aja koristi{ kao podesan okvirza odlo`enost »ja«.

Kao {to Cigan~ice iz Vi{njices razumevanjem nose svoje sise... [ta: kao?U uvek istom uglu koji noga u kolenupravi pred uron u san`ivi trooki pauk.Glatko}a semenke, crne, izme|u jagodica.Poja~avam stisak i ona se zariva pravo u pogleddre~avog ni{ta. Odjednom mi postaje vidnaputanja zelene kuglice koja je pala i otkotrljala seu nena|en{ ima tome sedam dana.

202

2.Peskovi mi cure iz cipela:septembar.U prigradskim autobusimaradnici spavaju vratova svinutihk’o masla~ci.Osetljivost koju ponovo sti~em u starim ku}amau novim ku}ama prema senkama{apu}e mi:ludilo je kao pripremljen vatromet,treba samo da se pripali.

U samoj ovalnosti zrnevljaugra|eno je nagnu}eka rasipu, bekstvu:uvek nekoliko zrnaopiru}i se jedno o drugoutekne sa {ake mojoj gladi.

Gledaju}i sebe kroz levak(prili~no krasna zabava!)otkrivam ispod godinajedan porozni pokret desne mi {ape.I umetnosti umiranja strankako bedno, u snu o besmislenom gestu,skon~ava ovaj stvor.

3.

Nike vezuje »Nike«.Prozra~ni prstikadri tek da prebiru po `ilicamamo{nica.

[ta tra`i ovde?Majstori su ju~e podivljali,po pustarama kriju lica bez tetiva;a i viskovi njini, spu{teni niz zidove,poravnavaju se s linijama dalekih brda.

Pretpono}ja uviru jedno u drugo.Bakarna narukvicadovodi mi iz svemirakrugove-otpadnike.A evo i lepahne mi prijateljice ki{e– iz neposrednosti neke, malo isko{ene, pravo u prvi san.I opet oluk zasvira poletno al’ samodok ne sastavi se niz. Ovaj mesecbio je toliko voden, u uglovima teraseizrasle su kolonije gljiva.

Miodrag Stanisavljevi}

203

Poslednjih meseci bacio sam se na izmi{ljanje Nad-Gljive~ija bi bujnost nenadma{na poticalaiz op{te zatomljenosti.Ni{ta voda, ni{ta vazduh.

Nike igra bratiji iz Agitpropa.

4.

Stanisavlevich. Jedan iz Geteborgaizgovara to kao da hoda po algastom kamenju.Savom plove pti~ije grane, u mulju pregorele sijalice.Na Mostu Bratstva i Jedinstva ~ekao sam autobus.

Grupice ljudi oblikovane talasom Velikog Sku~avanja.No, darovane su im lepe me|usobice,male zelene me|usobice.Imaju posla za ceo vek.(Zovu to originalnim oblikom Dru{tvenog Ustrojstva.)

Naletna samouverenost mladih. Moja skvr~avaju}a zavist.Ali, lako }u s njima.Dovoljno je {ibicom u njihovim `elezdamaupaliti vrevu svi|anja-nesvi|anjai – hajdmo dalje.

Jedne od osamdesetih kad smo se svi mnogo susretalii me|usobno bili lako iscrpivibila je jedna muzika koje nikako da se setim:ostaje uklje{tena izme|u dve moje pomisli.

Premor, sin haosa.Uzlazim polako uz beogradski bregs lakim zapaljenjem o~iju– posledica dodira sa sluzi jedne mlade Gorgone.

5.

Nekoliko knji`ica u rasipu (lo{ lepak, truo konac).Na~i~kan akupunkturnim iglamagledam se s buba-rusomsvesnom osuje}enosti mojih pokreta.Razumevanje, veli, porazaotu`no je kao i ushit pobedioca.

Na rubu mojih najcrnjih predvi|anjaba{ ono Pa-Ne}e-Valjdastasalo je i oja~alo.U toku su, ka`u, Promene Sastava. Koje usisavajuosobenog slo`aja susede nam.Eno ih izdvajaju se.

Ritmovi 3

204

Kako li odre|eni soj oseti zovsvog poretka? Tajna pripadanja neiscrpiva je.

Snaga du{ina (ona koja se meri u snovima)ne{to je uve}ana:ne padam niz zidove vi{e onako hrlo.Ko`a ima svoje posebne tlapnje:zmeje crne uvij,sasip mekan preko ruba,vodi u pe{tere Sodomije.

Snimci »Polaroidom«

1.

dakle sva ona prisustva, sva ova prisustva; livarski pesak; naknad-nost sebe; iznenadno prise}anje; sasvim polagano okre}e se veliki to-~ak asocijacija; hladno oru`je ~eka vreli ~as.

kratke re~enice; letnja ku}a; istresam bundu; dva siva leptirca; moljci;gazim ih; prokuvavanje vode; narand`asti talog; mi{ je ojeo moje metelepljene bra{nom; umesto boja i krugova ostavio mi je karte svojihno}i; gadna posekotina; u toku misli, na ruci; o neosaznanom sada.

govorenje je nerazumevanje; tumaranje plohama izniklim oko stvar-nog; mogu li re}i: plohe ni~u?; i ono {to dogodi se i ono {to samo na-bubri biva jednako prekriveno tobo`njo{}u; sada radije prebivam ububrenju; gr~ ru`e; zrakasto {irenje smrti povr{inom mog tela; sto-ma~nim mi{i}ima; svodom rebara; licem; odvratnost; sva ona prisu-stva; sva ova prisustva.

2.

da razgrnem, ali sada to; izbeljeno vreme, beskrajna sloboda zapu}iva-nja i odustajanja; sada to vi{e nije lahko; lahko jednom desiti se mogloda mi po|e za rukom ono {to vredelo bi trenutak (a trenutak kolikosljub ruba i beskona~ja); plaho, naime, da smotrim ono {to odlo`eno inepodlo`no obvisuje se; rasuto ̀ ivotno samoznanje da slo`im; to ispla-tilo bi, obrubom daha, crnjenje tela.

3.

u trinakriji no}i le`e}i; u sparini; nju{e}i prazne pokrete vazduha;po Ortovoj putanji kru`e komete; u polumraku gustina sirupa preo-

Miodrag Stanisavljevi}

205

stalog od pro{le zime; ovde postoji samo ono {to je osujetilo drugapostojanja; prelista~u ponor izme|u dve stranice pripravljam.

rascvetavanje zaboravljenih oblika N. u `bunastim oblicima D.; lju-bavna strast; jevtino punilo; laju; odve} ~esto koristio sam ga; lisiceiz pe{~are.

naprosto smo prostrelili Austriju; Podkoren; Jugoslavija; ali to je kao{to zna{ samo ime za jo{ jedan oblik tlapnje; razmaz snova; dugi surihodnici kojima se izlazi iz bioskopa; kloaka.

samo linija zaobljenosti i vrsta }utnje odeljuju spokojstvo sirupa odno}i.

4.

odonda nisu napredovale; ho}u re}i: gusenice; ho}u re}i: one su po-jele jedan ogranak drveta pod prozorom; to je bilo pre dve nedelje; iznekog razloga zaustavile su se; oko oglodanih lisnih nerava nahva-tali se pau~ina i sluz.

preko suvih dlanova bornu nanosim mast; skidam trunje duvana; ilisu to listi}i baruta; rastrljavam.

partijski ~inodejstvenik; ili obi~an decimal; `vale; pri~a mi; ili su tomehovi; dugo i re~ito; mehovi, mehovi; u pore|enju s njim kakav samja bedni dihalac; o putevima izlaska; mora biti da u ustima ima mladeorahe; iz krize.

vodotra`a odlazi u razbre`je; dodir cvasti maljave usnatice po ko`i;jeza; bobi~avo meso horizonta.

5.

da se stro{i lako zadobijena prenulost du{e ovo je na~in; pahulji~astiotrovi; verdegris; ume{nik; koji raseca ma~em telo; linijama njegovetajne razde{enosti; dobar u~in.

kratke re~enice; crnjenje prstiju; ko{ava survava s krova ostarele sne-gove; s njima uvek sklizne i neko zamorno raspu}e; lako zadobijenaprenulost du{e; crnjenje listova; brzo iscrpljuje se; alhemi~arski ogled;zagrejavam modri prah do belog usijanja i onda ga pet minuta gledams intenzivnom mr`njom; crnjenje daha.

~emu ispis; pobo~no prisustvo; koje ose}a{ mahovinastim delom lica;dâhova kratkouzlaznih; istezanje listova mlade M.; i dugosilaznih; uglini dana koja sedi; ~emu precrtavanje; i svoje spolovilo okru`ujezrnevljem.

6.

razbijanje sna; skidanje poko`ice; sve je zamenljivo; naro~ito oblicimu~nine; muzika rubova; kad se upali; pacovi tr~e; svetlost.

Ritmovi 3

206

nedelja karpatskog vetra; praznici pukotina; pljuva~ka samodovolj-nosti; kratke re~enice; osezanje tela iz boja, zvukova, pomisli.

pacovi kad se upali tr~e svetlost; brod za rubno more; bolje {to nisam;ve} ode; potr~ao.

7.

kratke re~enice; ujesen 85. `iveli smo gotovo spokojno; bezishodnostse umorila; zasi}enost rastvora; ni{ta nismo o~ekivali; oplodnja kri-stala; osim duge i o{tre zime; jedna po jedna namera; plavozelenogr~enje; ostajala je bez tetiva; postoji pouzdanje koje samo sebe izbe-ljuje; doba ku`ne ravnote`e; ujesen 85. `iveli smo gotovo spokojno.

ku}a u kojoj prebivam samo je izvrnuta nada; svetla gase sebe; Evro-pa; postoji ru`a koja svojim gr~enjem umno`ava oblike kretanja; {tabi ti tamo; tolika koli~ina kretanja izaziva ustuk u zglobovima.

kratke re~enice; semenje; neka bude zaboravljeno S. ono {to si na ko-sini môra L. govorio N.; psi; porozni lave`; misli mi se svaki ~as pre-kidaju; kap `ive u libeli; ruka severca kroz moje misli lovi preostalemuve.

8.

mnogo vremena; {tropot kapi; probu{en oluk; tro{im da obuhvatimpojavnosti koje okru`uju moj no}ni log; bol ispod rebarnog luka; tre-nje perja i daha pri poletu grlice; svla~im se; pucketanje naelektrisa-ne majice; glava u kavezu svetlaca; tro{im doista mnogo vremena daiza sklopljenih kapaka uspostavim ~isto crnjenje; `ena i deca; trenu-tak koji mi uvek izmakne; spavaju u ju`nom delu ku}e; jo{ malopreigrali su karte; u severnim sobama potrebno mi je mnogo vremena;puhor na ~ar{avu; zamir; sipnja; raspa{}e se; da obuhvatim svoje po-krete; raspada se; zalutali `dralovi sle}u na sims; kand`e; odvar odkadulje; grgljam; u {umu koji mi ispunjava grlo staje {uma vremena.

strka; glasovi na stepeni{tu; u grumenu vremena koje sam potro{ioda ih okru`im; to je bilo mo`da pre jednog sata; a jo{ odzvanja; drugigrumen potreban mi je da obuhvatim zamiranje; beznade`no kasnim;okru`eno se pretvara u antracit.

po fasadama zalepljeni neki klobuci; neko je rekao: golubovi su lete-}i pacovi; potrebno mi je; neki kukac; brdo vremena; dlakavih nogu{eta po mojoj nadlaktici; da obuhvatim; tra`e}i izme|u ru`i~astihljuspi; zasi}enost postojanja; mesto za ubod.

9.

spu{tao se iz Gornjeg D. u Dolnje D.; u predjutarje zveri prelaze pre-ko dolme; neka bude zaboravljeno R. ono {to si na plohi Z. govorio N.;odiljam se od tebe, ka`u okice veverice; svu no} prolazio ku}erinom

Miodrag Stanisavljevi}

207

sa sobama koje se di`u i spu{taju; od malih u Belagradu `ivot je sa~i-njen bezishodnosti.

ispustiv{i mokra}u u predjutarje; rumor; na slanu po li{}u; za{to upo-trebljava{ drugo lice; pred plavilom zore ko`a mo{nica se skuplja;prodornost je napustila ud i preselila se u pust poljski put; sunce iz-lazi iznad ritova prekrivenih pticama; setio se onog koji je pregladneoizvadio gran~icom mozak pti}a i spasio se; jutarnji raspored zverinjagovori da je nastavljanje dana tlapnja.

10.

dvojica; jedan ima dugu belu; razgovaraju; kabanicu; ispred drveta;mislim putarsku.

kad se vrhovi trske saviju to je znak; zaboravio kakav znak; mokrisneg; ose}am kako me pozadina jede; spodoba pozadine.

{etnja i `ivotinja; zaboravljeni tekst; o onom ~ije {etnje postupno uobli-~avaju jednu `ivotinju; vremena u ki{i; di`e se omaglica; lako se iz-me{aju; iznad tople vode rukavca; visokonoga ~aplja; dan od zemljaneboje; mo`e da stoji satima; njeno gospodstvo nad isturenim sprudomapsolutno je; otire se.

11.

zrnevlje, haringe, odvar od trava; u drugoj polovini veka promenioprijatelje i na~in ishrane; setio se jednono}nih skloni{ta; hlorofil i sluzna laktovima i kolenima; smola lovorova po ko`i; naknadni strah use}anju; jednom za vreme neke mlade bolesti zavijao kao vuk; listovirepuha na ~elu.

postoje izgleda tajne navade du{e; te tako posle tri dana jasno}e opetje tu potklobu~eni hotel i zebnja da ne}u namiriti ra~un; dorecivost,odvugla; zveri u le{}u; imaju lica i brade; smeju se.

12.

rubne zemlje; kona~no ispunjeni pejza` volje na{ih prijatelja (dale-ko im bilo belo prijateljstvo); oni koji su sakupili dovoljno plavila utetivama otperjali su; nagri`ene usne; prosutost puteva; pacovi kadse upali lampa izazivaju moju slepljenost za svetlost.

devojka koja sedi na postamentu jednog od vo|a iz bliskog a ve} pepe-ljastog doba razbija kamenom ko{ticu breskve; mladi}i imaju zase-ke na petama kroz koje uvire `iva njihovih nauma; kratke re~enice;zalutali ukus algastih sisica; u kancelarijama mosta obljubio mladuL.; iscrp lako ste~ene prenulosti du{ine; dani odlaze}eg februara uju`noslavjanskim provincijama mra~ni su; a svetlo jagor~evine krajputa odve} je slabo.

Beograd. Skela. 1985. 1986. (1987)

Ritmovi 3

208

Napevi odvajanja

1.

Setiv{i se – podne u teme –jutro{njeg jasnog odnosaprema poeziji ovda{njoj

– ~r~karije dobrozvu~neunutar zunzarinih orbita,hvale na pozajmicu –

dahnem na zraku dolutalus nekog divljeg zrcala;da muljam znano ne}e mi se,zgubi se u podgrlcu;preostaje mi bela porugail’ prepust svetu muzike{to izvire iz mere njegove.

2.

Ekscentrik – jedan `ivot radoproveo bih tako –zaobljava se za iskokiz gomile li{}a.

Pre{nih – zaprole}ilo –povrh dana poslova.Ispod plo~e – {ta sam ono hteo –`uta trava, mravci.

Prolaskom prepodnevnimi drvenim {tapi}emsvira na ogradi– mangup.

Ke~iga. Hvala, ne treba.Tetreba mo`da mogao bihdom~ati se om~icuvrgnem li u prolaz.

3.

Na mladoj – lepa li jutra –pau~ini podrhtavaduga. Nad napu{tenomku}om grlica.Oro{enih nogavicaskuplja~i pu`eva.

Miodrag Stanisavljevi}

209

Dvoje mladihjebu sepored piramideod naslaganih gajbica.

4.

Jutros – daj, daj – cigan~i}i.Kroz rupe u horizontudomogli se prestonice– neki je praznik.

S pismenima i {aramadrugih svetova na ode}iu rodna mesta `ureJugosi i Turke{i.

Levkovima trubauljastoslivaju se licanarodoljubaca.

5.

Sitno – k’o dodiri osja`itnog – peckanje sa zvezda.[to ~ula starijato vi{e koje{tarija.

A zakon aprilskiovako propisuje:rastresenim i lenimahladno je kolenima.

Po mojim linijama(znojim se) neko prevla~ipe{~ano ravnalo.Ve} mi se prispavalo.

6.

Namere: zuklo. Zglobovi: oguglalo.Lepa-raspodeljenost-sebe-u-dejstvu –-kada-bi-se-produ`ila-do u – –

Ustuk posle izliva nasilnosti, du{in skrob – –Vitra`i netrpeljivosti pozdravlja vas onaj {to sad – –

Moj duh – podr`avam ga – odbija da se udubi,potra`i prolaz izme|u – –I prionljivo – –

Krzanje – mada pra}enje postupnostinije jaka mi strana –

Ritmovi 3

210

lanjske trske po~etkom maja– ovde mlade stabljike preuzimaju govor –biva dovr{eno i prepokriveno;pohota-dugolisno, sr~ika-zvezdnoi duge na bledim `enskim le|imaostaju masnice.

7.

Be`e}i – no}i mi sparne,vetar nije stigao,negde usput se zalepio –u sve`inu brda: iluzija:

meteori kroz rastresenostdu{e prole}ua trave ve} osjajene:taru se s povetarcem celi dan.

Od jedne zmije– otkivanje kose privuklo je,zna~i, istina je –doznam:

»ja« se jedva odr`avapred |ikljanjem divljeg prosa,pred belinom jedne kozei {trokavom svrakom.

8.

Sasta}u te – re~e – a ne znaonaj {to jutros sti`e s putada u Aziji postojisa Z.-skim iz poljskog paklajedan veliki levkast prostortri knji`ice u samizdatuu koji se slivajuglasovi iz celog svetakomunisti svuda se bojedemona valjka i crnilai muljaju do otu`nostiu azijskom levku glasovami smo jednom bez sretanjana Slaviji pod lozomsamo molim te budi ta~ano svemu va`nom raspravljali.

9.

Visoki oblaci, sparina;go i trbu{at, miri{u}i na sir}e

Miodrag Stanisavljevi}

211

(ma`a za ujede kukaca)po podu nauznako fukljam se.

I tek predve~e: u zglobovimazapatilo se ne{to pokreta;ba{ lepo – iskoristi}u ihda ve~eras smaknem cezara.

Ne~ija zalutala re{enost(tako se to dakle zbiva)posle dugotrajnog odlaganjagadna mi i – privla~i me.

Kontroli{u}i disanje, belinuzami{ljaju}i pokretima dodajem sok{to lak{e, kad se pojavim tamo,sa mene da klizne ~in.

10.

(Suzana i starci)(Suzana i starci)

Male razlike u naborima platnamogu zna~ajno izmenitine~ije mesto u svetu.

Suzana. Sede}i na ivici ba{tenskog zida.S kolenima obasjanimpogledima prolaznika:ose}anju sebe kao mlade mahovinetreba dati odu{ka.

11.

(Suzana i starci, opet)(Suzana i starci, opet)

Vozovi – trulo,golubovi – u mozak,grana ne-lipepogled mi zaklanjakad:

jedna {to gibanjemdr`i ku}e da se ne sru{e,napu}ena, goreufr~kana kao i dole.

Ulila se – kad pre –u pokrete koji joju {umi ovoj i hrastovojustrebati mogu.

Ritmovi 3

212

Zanosnost – razglabam ja –nastaje samo – tu negdeukrade mi nov~anik – kapbezobli~ja u lepotu kadkadali ve} je bila {mugnula.

12.

(V(Vertigo)ertigo)

Lelujaju}i – prigrevica –na stanici za N.stopala – topljivo,a Dunav je pse}i plaz:[iposi divlje klasjejedan drugom u rukave me}u,ono lazi uz nadlakticu i jezu – –ostavimo to: jedna bubajurca po {ljunku– bi u neko svoje tamo;varam se, to je li~nokukac nasumi~nosti;da okrupnekapi po {irokom lozovomli{}u za{trop}u – po`elja,

13.

Ne}e – a o tome postoji zapis,zagubljen dodu{e u hartijama leta,ne}e – a bi}e da je u pravu,istina u sivom pravu –

~initi vi{e no mora, biti ume{a~ crni,ho}e – nedeljno – da bi prolazanapravio kroz zbitija s pazara i iz snovaizvr{iti po jedno resko dejstvo.

Dogodov{tine – pi{e u Da`devnjakovoj knjizi –izbegai.Da bi »ja« lak{epre{lo u nepostojanje.

Prole}e–leto 1987.

Miodrag Stanisavljevi}

ustalasana trava,kukac nasumi~nosti,

jedan {ljunak pri~a mi duguistoriju svog oblika,

sladunjavi [iposi,ispla`eni Dunav.

213

Epilog

1989.1989.Jevtinu ribu trebim od bezbrojnih YYYYYZamisli na{ih najprobranijih ~ovacadovedo{e nas na rubni rub.([ta bi tek bilo da izbirljivi ne besmo.)

Onager li~ne izradeuperim na CK.Magarac moj divlji kad se ritneima da zvrknuveja~i lo{ih prilika.

Ju~e ih je narod najurioi izabrao pobolj{a~e.Ali, ve} vidim kako jajastitelesom i kretnjama sve sljubljenim uza njoblik poprimaju idiota.A ~inili nam se pronicljivim.Slabo smo biraliil’ blunast smo odreda soj.

Zatiljnu, ispup~enu, k’o majmun drapam kost.Zamke {ljampavim postavljam pticama.^ujem ih kako gacaju cink-plehom simsa.^ujem kljucccccccc – sitan je proso –a onda [KLJOCi krilo slomljeno razlepeza se.Bluna sam izgleda i ja.

Pantalone mi klize s kukova.Te`ina pi{tolja u zadnjem d`epubojim se ogologuzi}e meu klubu spisatelja.

SubotaSubotaProbudiv{i se rano (krnjava {olja, tej)uz pisak vrabaca prozukao, crn{ljajm izbaciv, `ut, {areniz susedstva se ~uje paun, kikirezmoj zidni sat ruski, kineskina staklu jecovane veverice, kuniceiznenada se oklembesio, obesimudiomlade ciganke kukova ramena

Ritmovi 3

214

prilago|enih ogromnim zave`ljajima, bo{~amakoje fukljaju na vrata tramvaja, vozaa u nekom pregibu tela smestila se, ugnezdilasjakte}a neka `ivuljka, (dete?)goli, dugme mu se od{ilo, ciknulona uglu Francuske pupos, trbuhonvrlo cenjenog M., uredi{e, kritikusapet mojih pjesanci uz vazduh priklje{tio, davnuou izlogu govor nekog vrhovnika, podbratkas linijom Dunaja paralelnog, izravnanogu parku ispod nagud`enog li{}a, trule`inapor vratova podbela, kukurekada se izmigolje u dan, martje kao i uvek vreme klijanja, nicanja,sa trga odlomci klicanja, nijanjanarodnih masa, napreskok, naletnodo{ao s do|o{om u sukob, sur, brznetrpeljivosti iznenadio me probud, gibk’o da je samo ~ekala svoj ~as, glasa odsad {iroko joj polje, putkona~no jedan plodonosan u~in, zbivzadovoljstvo otkri}em brzim, lasnimk’o nalazak u polju zelja, pe~urke

Jedenje breskveJedenje breskveS dla~icama dodir tvojim breskvicejezik mi i grud ugnea donja usna (za prihvat so~ka navalnog)u majmunove gubice otomboljpremetne se.

Zalepi l’ se ko`murica, cic, za nepce kredastok’o pijavka, vakum-ve{aljkamlade eto nevolje:dra`, dra` olinjali svodi} tajskida s njega re~isurutku poezijice srpskekoju na naprstkepiju izan|ale lujke.

Ajn{tajn na pla`iAjn{tajn na pla`iVide}i serazre|enu svom pogledu

Miodrag Stanisavljevi}

215

stopljens njegovim dopiranjemmislimcrvenim krovovimavododerinamakako }u seprigrevicomvresomvratitipeskomako mecelim danomneko pozove.

KartanjeKartanjeU zaba~enoj ku}i,u Jugoslaviji,kartali smo sepiju}i ~aj od ovsa.

Karte nabubrileod bezbrojnih deljenja.Oslobo|eni hitnjesamo belenje

besmislenih okukavideli od puteva.Opus br. 5 okon~an je;skvr~eni i rutavi

pijemo lo{e vesti.U vaseljenipramenasta vremenai lepljiva mesta

ionako }e se sresti.Svi tokovi stali,u Jugoslaviji,mi se kartali

u no}, u dan,bradu januarija,lave` nedozvan.A slikarije

zidne, razde{ene,od senki, titranja,prikazivale trpljenjepostojanja.

Ritmovi 3

216

******te tako putovanja u O., vakancije u V.,isparenja tela ostavljena u sobi na Dunaju;i sasvim onda beloa okretnice nigde ni.

usputno, te ono je zva~, ono bera~,u {umu preko reke hitnut glasi ledenice lepo dohvatneiz potkrovlja hotela Ulm.

lepo uveden kod H.,uhvativ{i dobar red kod B.,lako ti je bilo, hvalisav~e,prodavati plave majmunarije.

sad skvr~en opslu`uje{ubogo pitanje: ko sam ja?napor pu`a da odr`i vla`nost.u blizini neovda{njoj zvoni telefon.

DnevnikDnevnikPrepoznah jutros u Glasilustanjene, zaobljene{kriljce otrova svojih.Ru`ouhi okotslobode dozvoljeneu zubi}ima me nosi.Neka mi to ne bude va`no.Dok postojim.

Otvorim prozor {iromi s maske oduvampra{inu i spore.Prostor ih do~eka gladnoi svaku pra{kuna bezbroj deli, roji.To jezivo je. I nije –dok postojim.

Pijem vodicu kineske alge.Ogavno. Spiker govorio novim merama vlade.Nama je su|enoda budemo meropsi(ovde ili u Evropi).Nije mi to va`no.Dok postojim.

Miodrag Stanisavljevi}

217

Nekome jeste.¾ oksidatorai ¼ uljadaju odli~an eksploziv.Ho}e{ li: pravi,ho}e{ li: ru{i.Meni nije va`no.Dok postojim.

Samo ponekad,kad lave` u njemu odjekuje,mogu nazreti dubinulevka no}i.Njegovo {lja{te}e su`enje:to sam ja.Dok postojim.

U postelji od sadredahove brojim.^ekam da se vrv pomislis pokretima rebara spoji.Gle, kristal broja 72u peni udisaja plovi.Plovidok postojim.

SnegoviSnegovi

Snegovi sela Ada,

trebalo bi oti}i do reke,led `ara~em lomiti,vapiju}e ribe loviti,ku{ati promrzle trnjine,fijuknuti bi~em dva-tri putada male napasti ostanu na odstojanju,

snegovi pokrajine Ada,

trebalo bi oti}i do grada,obi}i majstore nabrajanja,oble`ati N. – razbistri se glava,kupiti {e{ir, a mo`damo`da su tamo i nemiri po~elipa bih – stari san – u gu`vimogao ~voknuti nekog podvoljka{a,

snegovi zemlje Ada.

Ritmovi 3

218

Jednom urednikuJednom uredniku

Titularnog ~teca ~ekaju}i odgovor gotovo slasno.Udomljenika partijskog. Drvcelepo potkresane kro{njice.Briljantinski glasi} a ruke, ah, puna~ke.Mesec mu treba da pau~inicu isisa iz gubice.

Kupio sam ju~e desetle}ekoje je u}utkalo V. A.Ni{ta nisam shvatio.Ja ne znam koliko je kredebilo u svetlosti tih leta,koji je bio odnos plavog i zelenog u pesku,ni{ta ne znam.

Koja }e onda lupa razlo`ititreset osamdesetih?Ko }e u njegovoj ogavnoj masno}iprepoznati ~teca B.i ~udnu nasladu M. S.?

EpilogEpilog

U podzolu, u osegu,crni gib, presni glas:lopov }e testo krasti,voden-prasac lopo~ jesti,u podzolu, u nepromeni.

Mre{kaju se stare slike,grudvi~asta postaje svest;dah-lakomac pravi nebo,hleb na{ daj nam dnes,u potolu, u opsegu.

Ko se penje vrh plavila?Moja ki~ma lestve su mu.Kukac-bu{a~ }e umor gristi,ni{ta }e ni{ta sniti,u podzolu, u nepromeni.

Miodrag Stanisavljevi}

Jadi srpske du{e1995.

Novembar 1989.Novembar 1989.

Novinama u{u{kavam okna,za rusku spremam se zimu.Mo`da neki nevidljivprolaz ostavim hladno}i – ko je {i{a.Al’ ona i ra~una na moje nedoslednostii ona je o~enj strpljiva.

Sneguljac-novembaraca ja pria ja prigrlio san~i}na obroncima nedovr{ene re~enice.

Neka `gadija mota se u mraku,stiskam prekida~ al’ sijalica ne miga.Znam, svetlo se ne pali u lo{im snovimaal’ tako je u nas i na javi.

Lisice i la`ne lisicepretr~avaju preko dvori{ta.

1989.

Jedna prepiska u Srbiji 1990.Jedna prepiska u Srbiji 1990.

U Srbiji zauvek komunisti~koj(pisala mlada N. ro|aku L.)o~aj me za tabane hvata.Lu~ni im klecnuo je svod,trapezasto ispada kamenje,al’ vek mo`e da potraje to.

Tu`an i vrlo kurat, svicima napadan,prolazio ba{tom nag-golcat L.Koru kuvala lujka lunasta belo njegovapulover~i} da oboji, ru~ni rad.

U Srbiji lju{tura-pu`evoj, kne`evoj,(otpisivao L. istok-latinicom)vozovi odlaze nasumiceka nepovrat-plavim brdima.Le`im nepomi~an u mraku. Stvari se,ispu{taju}i toplotu, stresaju, poneka|ipne i uru{i se.

Belutkom ujed (p~elin) hlade}iN. je pisala: Postala sam

222

~lan jedne dru`be koja bida li{i ih »po~asti, trijumfa i darova«.No}u sastav svoje ispitujem mr`njice:sitno zrno, fino}a detalja. Pisala sami Predsedniku svih orno Srbai bledoplavo Srba.Mo`e{ misliti!

Podriva~ po prirodi prespor si za ru{iteljaIl’ i ti misli{ da je dr`avoklepstvosada pre~e od svega? Hvala! U jazbinamapretvorila sam se u `ivuljku, a idiotskihrazgovora naslu{ala sam se za ve~nost.U Srbiji kora-jabukinoj, bulkinoj.

Biciklom `uto ofucanim (svedenim samo na princip)L. je od{andrcao do po{teI ina~e besmislen ovde je opak.Naime `ivot. Naime u Srbijiprah-lipovoj, cigla-nedovr{enoj.Stro{i{ li sile da opakost razbuca{{ta }e{ ~initi kad temlad besmisal zasko~i?

Knji`evne novine, decembar 1990.

******Ponedeljkom, tramvajski,vi{i stru~ni saradnik,odbijen odskoraod sise komunisti~ke,

a prili~no plavobradu pitanjima umetnosti,se}ao se zelen-~ojanesobe sad asteroidski

daleke, i sko~nih tetivaoniks-telefonistkinje,se}ao se ~unastihptica sa Baltika

i mladih Poljkinja{to pi{ahu na granici~e{koj nao~igledposlovnih ~ilagera.

Miodrag Stanisavljevi}

223

Ista tuga i ovdestigla mislio ku{aju}poznu gipkost pokreta,ponedeljkom, tramvajski.

1990.

******U Zemlji Zaobilaznoj(sve mra~nijoj, ve}oj ne)kolena, po keltski, zdruzgananosi}e{, dru{kane.

^elik-plavi jutromu~esnici pohoda.I svake ve~eri po jedna la`zapada iza brdesa.

Bande lutaju}ih kartografanajurenih sa dvoras ludim razmernicima, krivuljarimaspopadaju putnike-namernike.

Ljizgav pono}no piljimu daleki odrub oluje.Prozuja kurva na istok.Obradova}e Rumune.

1990.

******Tri dovr{enju godaklatarila se pjesanca

o `ivotu slobodnih pasapo rubovima Ujedinjene Evrope.

Sabiraju}i delove raspr{ene iskustvao pogubi i spasu,

zanose}i se da takopostaje deo boga,

pjesanca posrtala dovr{enjutri zgloba, tri goda.

Jadi srpske du{e

224

Prelaz iz stajanja u pokretnajte`i je, velio to~ak

a onda, o~as,od dve jedna postaje stopa.

1990.

Srpsko-hrvatski rat (1)Srpsko-hrvatski rat (1)

Na ledini le`epobijeni Srbi.Angel Ujediniteljsa njih tera muve.

U dvori{tu le`emrtvi Hrvati.Posipaju ih kre~om u prahu– po~eli su se crvati.

Treba ih – gu{ter velio –ograditi u ru{evinama,ostaviti ih da se vijajudok se do poslednjeg ne poubijaju.Me|usobno.I u nama.

Knji`evne novine, septembar 1991.

Srpsko-hrvatski ratSrpsko-hrvatski rat

Istura~ brade, vepar ritski, nju{iPodunavlje. 500.000 cevi tra`e metu.Iz probu{enog stomaka silosacuri zrnevlje. On ~e{e ~ekinje butnePali cigarilos danski. (Damski?)

Ono {to ka`u »sipu}a ki{a«ubili su petoricu onih {to ka`u »rosulja«.Ona svejedno pada, a uostalompo podne se pretvara u sneg.

Bomba zvana »krma~a«e-ks-pl-o-dir-a.Selo napu{teno sravnjujemo.Ubijanje ku}a – pri~aju soldati –

Miodrag Stanisavljevi}

225

prati naro~iti cvil cigala, malterai kalcifikovanog vremena.

Dva akademika i jedan vladikaveslaju ka Ratnom Ostrvu.Neku spodobuu {uplju topolu zacementira{e.On vi~e: Vrnite ~un,ja sam knez svih Srbatamo{njih i onih tu.

Ubice s vencima od {koljki(u{nih) otpevaju mu:za tvog smo se zemanaonako ba{ alavomladih `ivota nasosali!Hvala ti onoliko kne`e!@ivela amnestija!

Knji`evne novine, april 1992.

Srpsko-hrvatski rat (3)Srpsko-hrvatski rat (3)

Pro{etao, radoznao `uto,Samodr`ac jutru mrkzemlje tanin Srbijedo ~udne dr`ave u kojojsvi se zovu »Van«.

Sa~uvaj me bo`e, rekao,eolsko-neonskih zemalja,vratio se u psima opevanepredele anahronije –~igra njegova tu se jo{ vrti,popovi i pesnicipoduhuju u njen rub.

Do~ekali ga njegovi ratnicis ~akljama i torbuljinama,proterali smo, velili mu,pet (do {est) njinih selasa na{ih – to oblik ka`e – brda.

A u Beogradu, mandal-gradu,korzoom {etaju da`devnjacis beretama i bajunetimapodruku s poetesamamaznem (mazni mu bombu!)

Jadi srpske du{e

226

A On im velio:iskori{}ena da je svakasun~ana prilika za zlo~inimali bismo Drusnu Srbijui ne bi nam se Veliki Pohodpretvorio u zahod.

Knji`evne novine, april 1992.

Sve se sliva u na{ levakSve se sliva u na{ levak

Mi nemamo vojnih problema. Samo jezi~kih.»Oslobo|enje« ili »pad«, na primer.Ili, kako opisati sedefne prelive nemo}i,{ikljanje peska iz stisnute {akeu vreme Pogan~evog rata.

Na dvoru se otvara {ampanjacza jednu vonjavu – glava {arena – pobedu.Ljubi~asti nekrofil, u ru{evinama,dr`i prvu sednicu vlade.

Kao {to gu{ter svoj plavi~astijezik hitne na muvu – dograbi}emo ih,recituje dvorski pesnik.Dvadeset oligarha aplaudira mu.

Evropa je mlitava, na{e oru`je sofisticirano,sve se sliva u na{ levak,– tolkuje glavni Rasudnik. Doista,mi vojnih nemamo problema, a logi~kerupe – popunjavaju lete}e grupe.

Poljsko ludilo je ~e{}eal’ ludilo br|ana uvek je krvolo~no– mni, gledaju}i Potpredsednika,romanopisac – ~okotorezac.

Izme|u paperjastih re~enica(»Opsa|uj dok ne crknu!«, »Ucmekaj na stepeni{tu!«)ple{e vojvoda {upkopljubac.Nafrakana smrt `uri na televiziju.(Potajno radi za oba propagandna {taba.)

Doista, mi nemamo problema sa na{im kohortamaa i opravdanja su nam sve povozitija.Ja sam dr`avotvoran, peva ro{avo stvorenje.Ozimi grbavac otpeva mu. Iz svakog be{~a{}a

Miodrag Stanisavljevi}

227

pole}u i na{e verzije. One }e biti semenove posleratne umetnosti.

Sve sliva se u na{ levak.Instrumenti su – javljaju – registrovalitrepet stoma~nih mi{i}a onih {to nas ne vole,u ju`nom delu grada.Lete}e grupe ve} su se zaputile tamo...

Knji`evne novine, decembar 1992.

Svetosavski platoSvetosavski plato

Samo podbel, jaglaci i vrba »ma~ak«bili su na platou 9. marta.

Kiselo drvo, me~kina lesko,orlovi nokti, pasji drenu,{ta ~ekate?

Samo muvac lanjskiu uglu prozora o`iveo,manje-vi{e zvrndov,udario je u staklastipogled tiraninov.

I {to me najvi{e rastu`ujeni ona, iz moje {ume,veverica nije doveverila.Poru~uje mi:kad zaresa topolaeto mene –hop-la.

Knji`evne novine, april 1992.

Prepodne jednog gradaPrepodne jednog grada

Opis sablasnog Beograda(spu{tene `aluzine, probu{eni dolasci,prazni tramvaji kru`e k’o bumbari)dat je, u ve~ernjim izve{tajima,kao prikaz postignutog umetni~kog efekta.

Uostalom, u svakom tiraninu ~mavaumetnik. Izopa~en mo`da malo vi{e

Jadi srpske du{e

228

`eljom da odmah sagledadejstvenost svog ume}a.I da zate~enom publikumu vikne:ha, {takore, zgrabio sam te,Moja ars je arsenik za te!

Knji`evne novine, april 1992.

******»Studenti su ostali u domovima«izvestila je sjaktavo jezi~avakriti~arka moravske poezijena Glavnom odboru stranke.

Sve {to smo u~inili za srpstvo– pojasnio je akademik I. –pokazali su da cenezaneseni tobo` u skripta i cmakanje,lepi gojenci na{i.

U na{im toplim lejamami gajimo samo na{ rasad!– odbrusio je [ef Policije,drug Mosad.

Knji`evne novine, april 1992.

******U doba kad je sluganstvobilo patriotska du`nosta ubojice pratile »bo`jeg ~oveka«pesnik \. N. (neodoljivimiris na povra}ku trudnice)objasnio mi jeda je nakaznost gusenicesamo tren preobra`ajau leptira – Srpstva.

Suklate nafrakane fosforom,velio mi, tada }e izbledeti,kartografi }e postati alkoholi~ari,a oni koji su oti{li, vrati}e se.

Miodrag Stanisavljevi}

229

Mada, dometnuo je, uron u ubistvoima zavodljivu skliskost.K’o kad se jaje ptice poljaricesmandrlja ne`no na dno gnezda.

Knji`evne novine, april 1992.

******Mladi zalizanko,fa{ista srebrno-srpski,s pu}puru} br~i}imai pu`-gola} nao~arima,pokreta rasku{tranih(pesnica u oluk,br{ljanu prst u oko)prolazio deltoidnimulicama Profesorske Kolonije.

Kola~arke-pija~arke(a iz \ur|eva)velile mu: kupi nammartinke-londonke,otresi vanilijus pu}puru} br~i}a,pravi}emo utrojegr~ka kolica.

Sa~ekajte me lepe dundice,done}u vam pacovske bundice,kad se, Petrovoj Gori crn,iz Oseka vratim.

Knji`evne novine, april 1992.

******Poeziji akademika M.pokoritelj Slavonije me{amalter od plja~ke i jaja,a arhijerej sremsko-ba~kivu~e za rep ma~ku.

Sna`na je, uhola`na je,vele morlaci kninski,umljem je kljukana,

Jadi srpske du{e

230

jezi~ki namacupana,sisa na{a duhovna,poezija akademika M.

Al’ dva na stra`i mladafrajkora algastih bradicaklibe se njenoj vodici,

vele: ishlapili joj mehuri}i,pandrknule joj kadence,jo{ onda kad je Besrebrenik,

kockaju}i se s mrazom i mrzovoljomslo`io Opus 3.

Knji`evne novine, april 1992.

Divlja gradnjaDivlja gradnja

Na pan~eva~kom ma~ka putugradim belo ku}eru.Pedeset mi, ciganski koncerazapinjem na ko~i}e.

Paralelopipedi– veli Ibn Sina –bolji su za gradnjuod oblutaka.

Trska je dobar krov– pi{e mi Lao Ce –ako debljina slojaodgovara ja~ini pljuska.

Tronogo komunist-po{tapalo{ljapka muvno oko placa,~i~ak glocka, kosti klackatronogi lige{tul-komunist.

Knji`evne novine, april 1992.

IspovestIspovest

N. {to je u januaruvolila moje postojanje(a ne, kao {to ka`u,~ehavo teleso)

Miodrag Stanisavljevi}

231

velila onom ~ije postojanjekrajem aprila prigrlila:

U jednom potklobu~enom ~asu,dok su se na tavanu klalebo~ne i kose sile,prepustila sam sesitnoljuskavom M.

Trag njihov ponela sam nehajnok’o pesak na dupetu skaka~ica-daljka.Da l’ ga otresoh il’ se sam osu– ubi me ako znam.

Be{e to, dakle,dogodov{tina bez po~etka i kraja.Ipak, valja da zna{ i ovo:

Bi~ ukrasni isplela sam muod gu{tera poimenice izvikivanihda fiju~u}i njime ispravlja putevekojima ne}e po}i.

Knji`evne novine, april 1992.

Dezertera NDezertera N. pismo sinu. pismo sinu

Filipu Davidu

Mi smo, izboj~e nebeski, plemko Savina,(kako te zovu poete i crnorisci)obi~ni potuka~i i plja~ka{i.Ratove vlage vrvni izmilnici.Stvorenjem dakle prete`ito olo{.

Jutros su na{i pohodnici krenuli na zapad.Ispra}ali smo ih `u}kasto-kosogledno,kao avarski |aci.I samo su psi (jer zbog ne~ega mrze metal)lajali na kolonu na{ih topova.

U~ili su te da pobo`no izgovara{ »zemlja na{a«(s obaveznom inverzijom).I drugi su narodi patrioti, nema zbora,al’ mi smo u tome prave svinje.Nacion, nacion, grok}emo u horu.

Jadi srpske du{e

232

Vele da smo mi Ratove glavud`e {lem,nezaustavljivi navalnici...Mi samo duvamo minama pod repove,od gradova – pravimo pe}ine.Na{e pobede – teraju na povra}anje.Ratovog dupeta slika to smo mi.

Na{ Vo|a, Ratove trube pljuva~ka,i pokoritelj susednih narodi}a,na{ Vo|a, s gu{ter pogledom i ~ivit-usnama,obi~ni je mrcoljub. Bagrinog srebra zvrk,olo{eve ~esme napoj, a intelektualcima(imamo i takvih) jogurt napitak.

A izve~eri korzoom prestonice,nogostup u pup, landaravih pokreta,{etkaju oduzima~i `ivota,ni{tarije s bo`anskim ovlastima.Okot rubnih svojstava obodne zemlje naseljava.Tako je izgleda pisano,izboj~e nebesni, plemko Savina.

Knji`evne novine, decembar 1992.

Juri{ SrbaJuri{ Srba

Juri{ Srbana vrata autobusaBeograd–Obrenovacpu{tena ustavaotcepi{e mi listgolenja~a mi golajedan dr`i moje rebrodobro mu za bubanjkolenove lopticekotrljaju se okolojednu dograbihmo`e ustrebatijedan mali pirgavinebesnikiz buraga mi provirujeizme|u bubrega se promuvomisli br`i je od mene

Knji`evne novine, novembar 1992.

Miodrag Stanisavljevi}

233

TTatulin tatatulin tat

Na ratnom ru{u(veli doktor Tucakov)u zvonkoj osami|iklja tatula.

A skliskim granitomKnez-Mihailoveljubak ma~jem strahupromi~e tatulin tat.

Pepeo mamin prodaje(veliki je vidar-ranar),hrvatsku kost nudi,ima i bo{nja~ku mast.

»Samo da Srbin na Srbe ne krene«hunjka kalu|er.Asimetri~no hodaju}i ~etvorono`ac dome}e:»Sve je ostalo dopu{teno«.

Po zidovima – na{ Vo|a,okruglast, dulekast...Izme|u prolaznikavijuga tatulin tat.

Knji`evna re~, novembar 1992.

Crnorizac iz »Pravoslavlja«Crnorizac iz »Pravoslavlja«

Crnorizac iz »Pravoslavlja«nazva me skakavcem iz »Otkrovenja«al’, velio, naudit ne mogu raslinjuno samo ljudima bez bo`jeg pe~ata.

Zeleno-~lankovite (a i maljaste)posmatram svoje ude.Jo{ kakav sam ja skakavac!Ponekad i sko~ibuba– kad voda violinu ve`ba.

Strah me jedino da haustorskine popijem »skakavac«u le|a il’ bok.»Srb je Hristov, smrti se raduje«

Jadi srpske du{e

234

~ati crnorizi, trebe}i pirina~.Oro{en-orado{}enna travnjaku le`im.Vaskolik li sam, a?pobedno se kezi pop.

Knji`evna re~, novembar 1992.

Put bub{vabaPut bub{vaba

Buba{vabe pono}no napreduju{trokavim fasadama prestonice.Uhodim njihov karavanka tajnom nalazi{tu hrane,u~im od njih –u Srbiji, naime, `ivim.

Ve} lasno, ispod iglica,otkrivam ~ehavu {umaricu,a i pokoju {tukunosim na kuku.

Hvala ti {to si me podsetio, Svete,da je hranotra`ica – ume}ei da milosti nema za uljeze.

Alavcu {to mi pobrane`ne gnoj{tarke(bele su, velio, ne mogu biti otrovne)rekoh (u sebi): Sre}an tisusret s belom pupavkom!

Knji`evna re~, novembar 1992.

Jadi srpske du{eJadi srpske du{e

Procvilila neusporednasrpska du{icasve ostale svojstvima svojimprevashode}a,jedinstveni u vaseljenielektronski fluks.

Miodrag Stanisavljevi}

235

Te{ko je njoj rutavo samojmle~nici nebesnoj,oko nje su uskopi{}eni~egrst ljube}i,mu{i~avi,su{i~avi,narodi.

Ne da se ona!Dijamantskom rupuljinombesno udara,nove reke-grani~niceu prostoru proseca– tu }e ve~no hraniti~istotu soja svog.

Nosekanjom srebrnomnju{i oblasti –kiha, {mrca, nanju{ilaselo puno nesoja:sad }e oni videti!

Napaljena napalm bacadu{a patni~ko-ratni~ka,eksplozivu zamr{enukosu miluje,izve~eri zamorenaucmekavanjemsedne na sleme i crepovegricka k’o biskvit.

Knji`evna re~, septembar 1992.

Iznad purifikovanih naseobinaIznad purifikovanih naseobina

Iznad purifikovanih naseobinaki{a pada. Svrake {trak}u. Ohrabrio se i detli}:ubice-pretku}nici ve} su daleko,na moru, u {arenga}ama.Grafitni psi visokim skokovimaopevaju zalazak sunca.

Neke spodobe gami`u, kroz {evar, na sever.Najurili smo iz ovih blago zatalasanih predela(na{oj du{i sukladnih)

Jadi srpske du{e

236

{afran-zjakavai gomoljasto-guravaplemena.Slatkaste neka drugdekopaju svoje ka}une,sluzave svoje napitkedrugde neka kuvaju, ku{aju.

Iznad purifikovanih naseobinaki{a pada. Sampas stoka na poljima, grafitni psi.Pred o~ima pucalepa komade{ka teritorije,za jednu kne`evinu sasvim dovoljna.Jo{ samo da se na|u oni{to bi se, bez lo{ih snova,mogli skrasiti tu.

Knji`evna re~, septembar 1992.

S poljskim mi{evima, u baraciS poljskim mi{evima, u baraci

S poljskim mi{evima, u baraci,slu{ao glasove Hegemonovihodanika. Odakle li samo izviru?Ispod svakog poljskog kamena,iz svakog kristal~i}asilicijumdioksidovog.

Na televiziji prizoriiz opsa|enog grada.Kroz rupe u zidovimakulja svetlost Velike S.Neki tr~uljci, jo{ nepogo|eni,hvataju zaklon. Usput,{alju mi svoj stid{to su jo{ `ivi.

Beznade`nost ima svoj kr~ag.Vode pored postelje. I zvekirna vratima. Zve~i cekinnajamnikov. U pregibkolena vla`nu nju{kusme{ta crni pas.

Miodrag Stanisavljevi}

237

Prelet nadzvu~nih aviona izazivazveket ~aura tatulinih.Iz gljive, na trn nabodene,vetar raznosi spore.Za Novi Zeland prestara prijateljima – grimasa,dotrajava}e{ svoje danes poljskim mi{evima, u baraci.

1992.

Zimska bajkaZimska bajka

U lakmus fa{izmus Srbijiu pono} sti`e ljubi~asta ljubavnicaastma. [apu}e mi: da bi oja~ili i srasli s telomzapadni pipci na{e oktopodalne, na{e Velike,tra`e mnogo nafte, zrnevlja i ulja du{inog.

U mimohodu – borac za srpstvo.U d`epu mu bomba (ba!)~eli~ne kuglicemigolje se, migolje.Zelen-sinji eksplozivboja njegovih o~iju.

U primus socijalizmus Srbijiprekuvavam soc. Nemam cukera, ali ne zakeram.Umesto bra{nom jutros su nas obradovaliotkri}em da su nam preci stari Tribali.

Mladi komunist ulicomgricka veliku perecu.Valja se, rekli mu, jer je Savindan.Skokovima ruskog u parku hrta divi se.Sutra }e, mni, i rus-medved tako.

U lakmus fa{izmus primus socijalizmus Srbijispavam. Oksalni kristali izbijaju mi kroz ko`u.Pauk crn, od ~etiri »S«, gleda me iz sobinog roglja.Rusku ljubav, {ap}e mi, povoljno kupio sam.I mrnd`a ne{to o srpstvu i veri u boga.

Knji`evne novine, april 1993.

Jadi srpske du{e

238

Srbi pi{aju na SarajevoSrbi pi{aju na Sarajevo

Srbi pi{aju na Sarajevoupore|uju}iparabole mokra}es parabolama granata.

Za{to, upitah jednog raskre~enog,satirete taj grad?

Taj grad je istorijska gre{kai mora biti zbrisan– velio mi pljesnuv{i po dupetu top.

I dok ponavlja »zemlja srpska, zemlja srpska«pljuva~kom mi lice prska– ne onnego nezgodan suglasni~ki sklop.

Republika, maj 1994.

AAvarski |acivarski |aci

Mariji

Uvek je isti raspored crnog i belogna poprsjima i {apama pasa.Po njima }e{ raspoznati naseobinenas, avarskih |aka.

Konjozvrkasti Avari, u~itelji na{i,odjurili su preko pe{~ara i tr{~aka,preko sedefnog obruba ko{ave,preko poga{enih vatri i zubala mrtvih pasaodjurili su – u ni{ta.

U kolencima iskrzane trskemi vidimo njihova mala lica,lica duhova – savetodavaca.Ona nam do{aptavajukoga i kada napasti valja.

Evropejci nas zovu »plemenom Ogavaca«zbog na{ih podmuklih pohoda, pirova smrtii bole}ivog pozivanja na zakidanje nekog prava.Oni ne shvataju na{u nesre}u:nama nedostajeono {to uvek nedostaje punom mesecu.

Miodrag Stanisavljevi}

239

Mi mo`da i nismo narod, mi smo samo soj.Anahronizam kao kesten, te{ki i sebi i drugima.I zato potajno tra`imo onu rupu u plavilukroz koju su u nevid nestali Avarisa svojim psima i konjima.

1994.

Bog dobre prilikeBog dobre prilike

Neboj{i Popovu

Mi smo narod najstariji! rekao je Mazalo.Mi smo okot plavetnila! rekao je Natpop.Pesnici, dotrpeznici, zunzali su o nacionalnom ose}anju.I sve je doista obuzelo jedno ose}anjeisto posle toliko vekova:

Ose}anje dobre prilike, ose}anje dobre prilike,kre}emo u zoru, kre}emo u zoru,bi}e lako, bi}e lako,slabo su naoru`ani, slabo su naoru`ani.

Na{em orahu treba prostora za senku, rekao je Polkovodac.Na{i su orasi kro{njeviti! rekao je u~eni kepec.Njihove ku}e poru`njuju brda!Njihova muzika rasteruje ze~eve i ribe!Oni peku glinu, mu~e svetu zemlju!Tako su govorili pametari, ali glavno je ostalo neizre~eno:

Prilika je sjajna, prilika je sjajna,slabo su naoru`ani, slabo su naoru`ani,kre}emo u zoru, kre}emo u zoru,iznenadi}emo ih, iznenadi}emo ih.

Popovi su zapalili borove iglicei zapevali pesme u slavu Boga.Ve}ina je me|utim ~ula glas svog starog boga,boga dobre prilike:

Prilika je kajsijin cvet,prilika se propustiti ne sme,plenu se radujte, plenu se radujte,omotajte vesla u krpe,iznenadite ih!

1994.

Jadi srpske du{e

240

MuveMuve

U podne osobito bockavimzelenotrbim svojim muvamarazga}eni velio Tiran~i}(re~ima biranim):

Hajte, lepe nesnosnice moje,odzujite do Bosne,do Bosne mog li~nog vrta smrti,tamo mnogo mrtvaka istegnutiha neprona|enih le`i.

U repuhu kraj potoka na}i }ete ih,ili na proplanku u bujadi,il’ ispod gljiva-suncobranki.

Donesite mi malo malcena svojim maljavim no`icamavonja i gusta mrcovskogda liker zarni napravim,da ga na sto iznesemkad mi u goste do|uakademici i crnorisci.

1994.

Tiran~i} smi{lja zahvalnicu naroduTiran~i} smi{lja zahvalnicu narodu

Lepi trojedni narode, najlep{iizjutra kad pokulja{iz kloaka-naselja,iz javnog furgonskog prevoza,– hvala ti.

Lepahni moj narode,ose}am ne`nost prema tebidok ~eka{ u redovimau ki{o-misleno jutroza trougao mleka, romb bra{na, krug masti.

Narode koji jede{ klovna ~orbe,budalu kupusa, ludaka krompira,sole}i ih kristalima plavila,ne zebi, ne}e{ skapati od gladi,muve, zapazio sam, umiru tek u decembru.

Miodrag Stanisavljevi}

241

Hiljadu puta ti hvala.Omogu}io si mi ostvarenje davnog sna.Uvek sam sebe zami{ljao kao debelju{kastog kana,pokoritelja stepskih narodi}a.Ostao bih ve~no kancelarijski detli}.Ti si me umuvao u istoriju.Ako niko drugi gu{teri }edok se budu sun~ali na ru{evinama gradovahvaliti moje ime.

1994.

MòraMòra

Miri Mio~inovi}

Maslinki gr~kog prijateljstvaprejela se, k’o kuja zaspala`ena mu; u no}i Hegemon ostao sam.Zevao, svinjsku (s jabukom u zubima)glavu {trpkao.

Odjednom sa simsa glas neki zagrgljao:»Masna svinjetina – krvava vladavina!Krvava vladavina – otrovna jagor~evina!«

Hegemon osetio kako mu se hrptenja~a izvija(klasi~na slika ma~jeg straha)i zahripao: »Stra`a! Garda!Uhvatite tog gada!«

»Stra`a! Stra`a!« izrugnuo se gost.»U meku topolovinu zaglavila se tvoja sekira!Tvoja okna od {e}ernog stakla pojeli su mi{i!Tvoj gips ve} ste`e, ne}e{ sti}i da ga utro{i{!«

Hegemon zavapio: »Stra`a! Hulje!Sutra }u dovesti nove telo~uvce,al’ samo iz onih 176 krajinskih selagde se vernost vladaru s kolena na koleno prenosik’o tajna pravljenja sira!«

»Lo{e si sanjao, mili,za rame ga `ena prodrmusala,~a{a surutke, s jagor~evinom,ba{ bi ti prijala!«

1994.

Jadi srpske du{e

242

RRo|enje Ro|enje Republikeepublike

Kona~no imamo na{u Zasebnicu.Niko to nije mogao spre~iti:mi smo dr`avotvorni narod.Za razliku od naroda-vancagami znamo tajnu purpurne rose.

Predeli koje smo oslobodiliprosto su preporo|eni:~ernozjom se pu{i,u stenama `ice metala pevaju,gu{teri tr~karaju, `apci ska~u,pozdravljaju vlast na{u.

Radost je velika, gradi se mnogoa najvi{e ~esme-krajputnice.Neki vele da su to ^esme Ubica{to je s najvi{eg mesta demantovanojer kod nas lo{oj savesti mesta nema.

Svi koje smo pobili punopravni su gra|ani Republike.Ne rade ni{ta, {etaju ulicama, sede na klupama.Deluju skoro veselota bleda stvorenja name{tenih kostiju, zakrpljenih rana.Imaju samo, umesto osmeha,mlazi}e krvi u uglovima usana.

1994.

[etnja[etnja

B. C. akademik i dobar Srbin,re~e kvarcovanom M. K.(pisac, `ivopisac i veoma dobar Srb be{e i taj)kad su se u gugutkino podnesreli na {trafti podrinjskog grada V.:

Lepo je sretati usputsamo lica hrastolikih Srba(poneki Garagan ne smeta,izuzetak mazi pravilo).

Lepo je gledati ljubavnike mladekako zapucaju pjejepreko duga~kog vetru{nog mosta

Miodrag Stanisavljevi}

243

(u svim gradovima to rade a za{toda kljuvnem nisam uspeo).

Neka ih nek tabanaju do mile volje,ne smetni s uma da }e se iz togaokreni-obrni ispilitiil’ stolar il’ soldat il’ akademikal’ svakako dobar Srb.

1994.

OmarskaOmarska

Omarska.Smrt voli lepa imena.

Karli~ne kosti dobre su za uzengije.Okrutnosti Cigana prema ragama uvek se divila gospo|aGeneti~arka.Raspali ga po gubici, Jo{ka.

Sve mlade Muslimanke– naredio je General –ima da nose na haljamaV-izrez sve do pupka– moj pobedni~ki znak.

Pobeda je bo`iji dar narodu nebeskoma ko sa `ivotima pobe|enih ne ume da se sprdapobede nije ni dostojan.

Omarska.Od butnih kostiju mo`e se napraviti durbin.Smrt voli lepa imena.

1994.

******Koliko smrtida se napravi jedna kne`evina-opereta?

Koliko smrti i prognanikada se ustoli~i jedan stihoklepac?

Koliko smrti i ru{evinada bi jedna ocvala kurvaulovila diplomatskog zeca,

Jadi srpske du{e

244

da bi jedna namirisana babado`ivela ljubi~asti gr~?

Koliko smrti i la`ida bi jedan u~eni kepecdobio svoju Akademiju?

Koliko smrti i lupe{tvada bi bankarski pacovose}aj ratne iskusio pobedei da bi lenji uboji~in vu~jak{kljocanjem zuba prekratio molj~ev let?

1994.

Crnorizac PCrnorizac P..

Crnorizac P. bio je velikistru~njak za odre|ivanje starosti memlenjuhom istan~anim – retko bi seprevario za vek ili dva.

Beja{e veliki podvi`nik.Iskorenio je obi~aj igranja »trule kobile«me|u kalu|erima (doista sabla`njiva slika).Propisao je nijansu cigle za gradnju crkavai sastav legure za zvona.

Svakog se jutra sva|ao sa |avlomkoji bi mu obno} zaturio ~arapu desnu,izvrnuo rukav na mantiji, u mrtvi~vor vezao pertle– sve da bi ga usporio u delimaod nacionalnog interesa.

Zlo~ini, progoni, lupe{tvagraktali su mu pod prozorom.On je vodio teolo{ke raspresa svojom prestarelom ruskom hrticom:da li su »bo`ja deca« sviili su neki ipak malo manje to?

Kukci gradojedci jutros su oti{li na sever(u tr{~acima su otkrili neki nena~et grad).On im je mahao – {apom svoje hrtice.Velikom – velio joj – Pravoslavijomjo{ }e{ se razmahati ti.

1994.

Miodrag Stanisavljevi}

245

PPesma ratnih zlo~inacaesma ratnih zlo~inaca

1.Pucati, pucati na sve,na ljude, koko{ke, pse.

Pucati na svrake i na koze.Praznu ali jo{ toplupostelju probosti no`em.

Pucati u odblesakprozorskog stakla,i u {krip »pevca«vrh od`aka.

Pucati u boju divljeg makai u zveket mahuna zrelog gra{ka.

Pucati u treperav vazduh julai u otu`ni miris |ula.

@ivot koji nije nastao u znaku krstanek zbri{u pritisci ka`iprsta.

2.Prolaze ratni zlo~inci– {ap}u za nama plo~nici.Poznaju se po br{ljan-usnamai sasu{enim bobicama lica.

Mi smo umorni kosci a ne {eta~i-lutani.Kroz ljudsku travunapravili smo Veliki Prokos.Opeva}e nas gavrani.Il’ sveta ptica kos.

Dolaze ljudske zveri– {ap}u gradski gu{teribe`e}i u zidne fuge.Odaju ih pokreti ruku odvi{e masnii vonj kuge.

Gu{teri cinkaro{i!Samo onaj kret rukeima puno}u i prisnostsamo onaj koji sezavr{ava Ubistvom.

U njinim tetivama– {ap}u gugutke platanske

Jadi srpske du{e

246

namere bez peskai snovi bez probuda se stane.

O gugutke usrane,san i pokret su istoi oboje se ne`nodovr{avaju Ubistvom.

1994.

Osvaja~ev nokturnoOsvaja~ev nokturno

[evar vetra, ne mogu da spavam,sjaktav po mislima vitla mi se {a{,{evar vetra, ne da mi se spav.Obe}ao sam `eni sutra }e padati ki{a,Obe}ao sam narodu Veliku Srbju.

Sad, nije da nisam obet ispunio –grubi zemljani radovi su obavljeni.Za ostalo }e trebati vremenca, peska i vapnenca.Ne ispustiti zaposed prva jejutarnja zapoved svakog Srbjaka.

Obe}ao sam `eni: sutra }e padati ki{a.Ki{a na le{eve, na pe{eve koporana solda~kih,na grotla topova, na leskovekrstove kojima popoviome|uju zemlju srbja~ku.

[to je trebalo poru{iti – poru{eno je,{to je trebalo potamaniti – potamanjeno je,ostalo je prhnulo k’o ~vorak-jato.Neki to zovu »ratnim zlo~inima«,drugi – »nezaustavljivom simfonijom srpske volje«.Meni je svejedno.

Mom narodu nije.Svaki podanik iz sebe svakog danaizlu~i kalcijum opravdanjai sluz obja{njenjamojih pirova smrti i pusto{enja.Takva podani~ka ne`nost morasvakog vladalca da kosne.Ali, te misli nisu snonosne.

Miodrag Stanisavljevi}

247

Mislim na jedan grad...Vidim... rup~agu... koja zja...Ja spavam, ja spa...

1994.

Se}anje na Milana Mili{i}aSe}anje na Milana Mili{i}a

Tamne pijavica-nao~ari na Bulevaru:M. M. inkognito me|u `ivima.Pesnik M. M. strasni Dubrov~anin dakle lutalica,poginuo u plja~ka{kom pohoduCrnogoraca na Dubrovnik, leta 91.Smisao njegovog `ivota sveo sena ~angrljanje po porculanskom tanjirunekog br|anina i ne~ije jalovopritiskanje tipki Brother-elektrik pisa}e ma{ineu selu bez struje – popravi}e je on.

M. M. inkognito me|u `ivima.U ba{ti na Bulevarunaru~je dva deci crnog vina.Velio mi: olo{ uvek prepozna znakedolaska svog doba.Mi nismo. Sad smo samo glupe seni.Bezli~ne pra{keu pra{ini ru{evina.

1994.

******Se}a{ li se, velio akademik Rozenkrancdirektoru televizije Gildensternuse}a{ li se pesnika M.?Zar je taj jo{ `iv?Sreo sam ga ju~eu zakrpama od brezove koreratovao je s pija~nim osamaoko odba~enih kru{akaBa{ sme{an ratnikHodao je gradom (zirnuo sam za njim)kao da hoda jazom

Jadi srpske du{e

248

korak mu je jo{ `ustar al’ hod mu senije tog svestan polako raspadaZar je taj jo{ `iv ne pitamja nego zna{ ko Zaista za timzaista nema potrebejo{ koji mese~ak najvi{e polgodaci hod }e mu se potpuno raspastiZglobovi i tetive rukova}e sek’o posle izgubljene utakmice

1994.

******Sedim u kafani za ohrabrivanje lopovane znaju}i {ta da po~nem, ne umeju}i da skon~am.Ispod kestenova {etkaju kurveu perunika-suknjamai cipelama od biv{e zmijske ko`e.Prate ih biv{i poskoci.Soldat iz Krajine – ne hvala! – nudi mi kozji sir.Zaprole}ilo je: klo{ar na skveruskida pet d`empera petostavlja za svaki slu~aj.Starci u maskirnim uniformamavra}aju se iz ribolova.Krhke ali sa bujnimsisama devoj~ice pod ruku vode ubojice.Pas koji tr~i drvoredom u susret gospodarupripada nekoj drugoj pesmi.Ova pesma jede mnogo dokolice.Poku{avam da na|em ta~ku oslonca posaobezizgledan kao tra`enjenijanse neke boje po se}anju.Mnogo lo{e muzike, smrti i mrtva~ke rakije.Lopovi kre}u na posao.

1994.

******@iveti u prizemlju, imati psa,vre}u su{enog hleba, ~ekati – {ta?Beograd je predivno mesto za gluvu smrt.

Miodrag Stanisavljevi}

249

Pacovski miris dopire iz haustora.Sko~ibube hodaju lokvama kao Isusiblago uvijaju}i opnu vode.Pretorijanci u pono} nekog vijaju.Ritam pucnjava odaje po`udu ubijanja.Samo psi reaguju.Mo`da je sve to samo predstavaza Gospodara kog mu~i nesanica.Ono {to nas ~ini ljudima bez povratkau onom je {to nas razlikuje od pasa.Svakako imati psa.Zmije se ovde kamenjarkama zovu a ti se ipak mota{ po kamenju.Septembar uvek klizne brzo,meh boja izdu{i se.Sutra potra`i ne{to za ogrev... Kupi so...Proveri vrata pre nego {to...

1994.

******Avgustovska, po Preobra`enju,kad osahne jara i mladi no}nivetar kad zavesamastomake do grla napravi,i kad krupozna(preludijum i fuga br. 3)ki{a po cink-plehu krovnomzabobonjamo`e{ smatrati da si sre}an:i govori sluhprepustio si drugima,nastoji{ samoda shvati{ono {to mrakonaj neprozirnikazujeo~ima.

1994.

Jadi srpske du{e

Rasute pesme

SvitanjeSvitanje

[kripeNemo}iSipeNo}i.ProbudileKopileDana.Ono ~ekaMlekaSunca preklana.

Vesti, podlistak Re~ mladih br. 6, U`ice 1958.

IntonacijaIntonacija

nama

U neizbrisivu stanicuna{e ljubavidovedo{e nas nemirni kolosecidve suprotne strane sveta.Koloseci se uli{e jedan u drugipa sad moji vozovi jure duboko,u bele stanice tvog srcada budu i budem manje siv.

Lokomotiva, br. 4, 1958.

U magliU magli

U gustoj maglizaluta senica lakokrila.– Stop, gospo|ice, gde ste nagli!Prekori je vrabacs kojim se sudarila.– Ah, vi ste,prokleta magla ova!Stra{no me prepla{iste,mi{ljah: zgrabi me sova...

Lokomotiva, br. 6, 1958.

254

Krajputa{Krajputa{

Pramenjem sastavljam ruke pod milim bogomnedonesen preturam raznolikost presnih sanjai uvek ne odem, }utim, klanjamrzaji rastu i topot pod mojom nogom

U nemom sjaju oka rastvaram zenicesnovi|en otvaram tminom puteve sjajana pretek stasale seni upijam spajamklijaju tuge i nemir hrapavi lice

U bezna|u no}i kovrd`e zore spli}emodoma}en brojim kliktaje raspuklog danau meni kamenim se}anjem raste grana`ivot sladak i smrt prete{ka bi}e

Omladina, 14. 02. 1960.

PPesmaesma

U priobalskom vi|enjukosturi riba~ekam da reka doplaviistopljene slikeod grube prisutnosti strahaboje se rastvaraju u zvukenemojte misliti da bolujemzbog togasamo bih `eleo da zdrobimu oblutkeu strune reke.

Bagdala, II, 12–13, str. 10, 1960.

Moravska elegijaMoravska elegija

Odlaze nesmetano ribe u legla od {koljkivodom jezde sni mrtvog prijezdenajbelje mostove podi`em od riblje kostioj moravo vodo plemenita

Miodrag Stanisavljevi}

255

u vrbacima pe{~ane snove sanjamomoj ~arda~e od vodene peneu ~kalje mir da u|e u kle{ta rakovaoj moravo vodo plemenita

nekad }emo ostati malo tu`ni malo pjanili~i vinu pesma neharanapredvoji}u ovu `alost na obaleoj moravo vodo plemenita

crni talog pada u lagume od mesabistro te~e voda na dnu plodnare~i se tope u tugu u dugo nestajanjeoj moravo vodo plemenita

Mladost, 29. 06. 1960.

Lice od li{}aLice od li{}a

Najzad sam izgubio to{to nisam imaodim od sagorelog li{}aomamio je jutarnje ptice

ja nisam prisustvovao

u de~jim kolicima samprovozao svoj pepeo aonda sam ga spalio ponovo irazvejao

ja nisam prisustvovao

mnogo pre u pe}ini se rodio~ovek kome su glavuucenili jer seobla~io u ko`e zverinja

ja nisam prisustvovao

Student, 1. 01. 1961.

Gladan cvetGladan cvet

ja sakuplja~ plodova izgubio samjednu pticuko }e mi re}iu koju se biljku premetnula

Rasute pesme

256

No} sam proveo u jednom pupoljkudugo dugo sam u njemu sanjaobo`ezamalo nisam umro u pupoljku

mle~ne mi gljive rastu nausnamada li to ljubav miri{e na njivamagde ljudi sade ru`e bez razloga

Vidici, 1. 02. 1961.

Svuda gde do|emSvuda gde do|em

Svuda gde do|emiskopam samo po temeljda bi na svakom zaklaopo jednu pticu

posle po`aramesim hleb od pepelane dam svoju petuda na njoj nikne pe~urka

2.

dva le{nika se dodirujuu nekoj {umi i jana mestu padammrtav

odmah iz mojih `lezdani~e po cvet

nizvodno od moga pupkau mojim mo{nicamaizvela su se dva pti}a

kad presahnemoni }e poletetia moje mo{nice }e postatisun~ev grob

Glas omladine, 31. 08. 1961.

Miodrag Stanisavljevi}

257

Dva le{nikaDva le{nika

Dva le{nika se dodirujuu nekoj {umii ja na mestupadam mrtav.Odmah iz svih mojih`lezda ni~epo cvet.Nizvodno od moga pupkau mojim mo{nicamaizlegla su se dva pti}a.Kad presahnemoni }e poleteti.

Student, 14. 11. 1961.

Gran~icaGran~ica

gladni smoodavno tra`imodrvo sa so~nim plodovima

gladni smouzalud poku{avamo da sesetimo nekog malog prole}a

kad smo prvi put dolazilibilo je vreme cve}a

u na{em tajnom vrtuposejali smo jedno zrnokoje smo imalidugo vremena zalivenorosom to mesto

davno nismo dolazilidok raste ne sme se gledati

ponovo dolazimo u tajnivrt u vreme jabukaali sada ve} imamonekoliko zrna koja }emopoklonitivi{e nismo gladni

Bagdala, III, 24–25, str. 7, 1961.

Rasute pesme

258

Cvet broj jedanCvet broj jedan

sunce se zaboravlja

nose}i korpu sa igra~kamasunce dolazi da preno}iu trbuhu devojke

sunce zaboravlja

kad izlazi iz trbuhane pomi{lja na igra~ke

posle mu nedostaju iprosi ih

Cvet broj dvaCvet broj dva

`ali mi se na `e|

jedan mangup~i} leptirdao mu ka{iku soli

a on radoznaosve posrkao

kako da te izle~imslani cvete

daj mi tvoj jezikda ga sisam

Mladost, 26. 04. 1961.

ApokalipsaApokalipsa

2.

golu`dravi pti}ipre|ite na drugu stranui{tete natrag`rtvovane sekire{ta }ete s njima pose}imo`ete njima jedino

Miodrag Stanisavljevi}

259

belutke naljutitimo`ete brusom samokljunove svoje nao{triti

preostala jaja zahvaljuju}ipreostalom suncuu ljuske iz kojih ste se ispililine morate se vra}ativrati}ete se kad ne mognete letetikrvna zrnca }e se uskoropretvoriti u pesak

da bi va{ `eludac bolje vario ida biste br`e raslimorate sve pustinje progutati

Student, 10. 05. 1961.

RReligija pticaeligija ptica

1.

(uhodim jednu pticu)

uhodim jednu pticuu njenom odsustvuprilazim gnezduuzimam jaja iispijam ih zatim

ih punim svojim mozgom i

ostavljam ponovo svekako je bilo

2.

(ti}i su se izlegli, lepi su)

zabrinut sam

pro{lo je ve} dugo vremenaa oni jo{ ne umejuda pevaju

otvaram njine kljuni}ei vidimoni nemaju jezika

zaprepa{}en sam

Rasute pesme

260

3.

posle ki{euzimam jednu pticuotvaram njenu lobanju iljubim njen mozak

da bih se spasaood svoga mesa pravim ciglea suncupoklanjam ko`u

4.

(kako ptice lete)

prva ptica poletei kuda je pro{lavazduh je sagoreo

to su postaliputevi kojima pticejedino mogu da lete

5.

(kako se ptice legu)

ptica snese jaja ipovla~i se u gnezdozatim zamisli svoje mlade{to ume lep{e

sad treba da miruje ida neprestano misli na njih

njene misli se polakopretvaraju u mlade pti}ekoji izlaze iz ljuski

Delo, knj. VII, sv. 1, 6, str. 809–810, 1961.

@ivotinja@ivotinja

Raskopao sam jednu zvezdui u njoj sam na{ao{apu neke `ivotinje

Slede}eg dana raskopao samjo{ tri zvezde i pojeo sam

Miodrag Stanisavljevi}

261

jo{ tri {apeu druge dve zvezde na{ao samtrup i glavu

I najzad sam na{ao i rephm rekao sam

Zapalio sam njegov krajna jednoj zvezdizamahnuo sam njimedva tri puta iznad glavei bacio sam ga

Student, 14. 11. 1961.

Nicanja vratomNicanja vratom

1.

Do{lo je prole}e sa svojim {arlatanimaMete`i namere i otaljavanja

Svetlost je bila naho~ei zato se sa svimarado upoznavalai sve se prevla~ilonjenom patinom

naro~itona{e unutra{nje maramice

neki su to malo napadnonazvali »nastajanjem du{e«

2.Moj mozak se samo u retkim trenucimaprevla~i skramomkoja isto tako brzoose`e preko neravnina

Sve ostalo njegovo vremeispunjeno jenamenjivanjimai trgovinom

3.

Gost sakuplja smolu

Uzeo sam crvenu gu`vicudobro obavijenu koncem

Rasute pesme

262

U tom smotuljku je semekoje se seje samo ponedeljkom

No iznenada udaren iza vratapao je i nije ni zevnuo

4.

Niko nije do{ao na zakazano mestoZazorom se nije moglo naselitiDuvalo je i na{ao samznake prepoznavanjakoje sam ja unapredodredio

5.

Moje lice je jedino kraljevstvo

Velike poreze ubiremod svojih obraza

^esto sam izlazio i hranio seoko vrata nosio sam `edan ogrlicu

Sa dva kosa udarca se~ivomusecam usne u kori mladog drve}a

6.

Nikad nisam nosio pojas

Li{}edok je jo{ izgu`vanotek iza{lo iz lepkaodmara me donekle

Bacam pupoljke u vodui oni se u istom trenu rascvetajuuz mali prasak

7.

Moje srce jetra bubrezi `lezdei ostali nisu moji podanici

Njihovom postojanju podlo`an sam

U njihovim poslovimaskupljanjima i opu{tanjimaupotrebljavanjimaoro{avanjimapreporu~ivanjimanabubravanjima

Miodrag Stanisavljevi}

263

ki{amagrabe`imafosforescencijamaitd.zatvoren je moj `ivot

8.

I{ao je jako povijenog vrataglave naslonjene na grudiTo jepolo`aj nicanja

Svuda u vrtu~ujnost se postepeno pove}avala

Vidici, oktobar 1962.

******U stisci smo.Na zemlji videh zmiju triput obavijenu oko svoga plena, glave izdig-nute: ustremljivala se!U vazduhu – rasprskavanja tu~a.(A sve nove i nove nemile prido{lice su na pomolu.)Ali i sama reka nam priti~e u pomo}:~as okomljavaju}i se na njih,~as (zna~ajnim kome{anjem svojih obala, talasanjem i zaverama svo-jih klanaca i putanja) odvode}i ih i ostavljaju}i ih, postrance, na nekomplatou, van domena bitke...Ali evo i nas u novom naletu: za svoje opstojanje!Tom preduze}u vi{e ni{ta ne mo`e odoleti.

Vidici, jun 1963.

VVulkanulkan

Reka-Mutnog Stakla (u`arena do 1000°C)drve}e travu bilje sve {to joj se ispre~i palila jenadaleko izazivala zastoj soka u biljkama i curenjemelase iz zareza na {e}ernoj traci – nesnosnom svojomjarom i vru}im ciklonima

Zaustavljena, ali jo{ uvek vrela, ova @idinaprevla~i se bezbrojnim `ljebovima – Grimasama.

Rasute pesme

264

Skoro sasvim ohla|enakrupan kristal imena reskogposlednjim gr~em imena reskogizlu~iv

njime je kasnije, uz pomo} sunca,na obnovljenom biljunove po`are zapalila

Student, 26. 11. 1963.

Ozbiljno zar|av{iOzbiljno zar|av{i

1

da li }e neki stihkoji izgovore moje usneone samepriznati za poljubac

2

mislim svojim kulamaiz sna je kriknuoali bez ikakvog grbaposmatram svoje umivanjei sramotim ga

3

GLE\O[EM SVOJ OBRAZ!ne vi{e ga ne mogu spastiklovnovstvomi za sve koji mi prigovarajuimam ve} pripremljen odgovorPROIZVOLJNO SE RA\AM

4

cimet po reduto je nedeljai mada je biopelcovansvu no} provodi budanstrepe}i od poplave

Miodrag Stanisavljevi}

265

5

kada je na kartitrebalo ucrtati planinedoveli su sa svakepo jednog uro|enikai oni su umesto izohipsiutisnuli svoje otiske prstiju

6

ptica se odselilapre nego {to je jesen stiglau njen {pil

progonjenMaldoror je jedinou prahu na krilima leptiraostavljao svojeotiske prstiju

7

nije mogao da spre~ida se njegovo ime ne pretvoriu sedef od koga suizra|ivali veoma sitnu dugmad

Iako je svoje pejza`emarljivo skrio ispod jezikanije uspeo da ihprenese preko granice

8

izazivao je plime po voljijer jejedino onraspolagao tim kvascem

9

rano ranoustajao je iz posteljeumivao se odre|ivaostrane svetai ~ekao izlazak suncaali u njemunije svakog jutra bilo za~ina

Delo, knj. IX, 1, str. 103–105, 1963.

Rasute pesme

266

******Jedno je cvet:Pet krupnih latica`arke bojekao jednostavne haljineu~enica ili CigankiOtvorenih pra{nika k tome.Drugo je ru`a!Bezbroj gustih laticapoput posuvra}enih podsuknjiispod balske haljineneke gospo|ice!

Vidici, novembar–decembar 1963.

PPoznajem nekoliko malih devoj~icaoznajem nekoliko malih devoj~ica

Poznajem nekoliko malih devoj~icanekoliko malih devoj~icau haljinicama od petlove kreste

One me ~esto pose}ujui dugo igraju preda mnom.

Polet, X, 9–10, str. 467, 1963.

VVolim da opipavam...olim da opipavam...

Volim da opipavamdonjimekanideo uvakoji se bu{ikroz koji se provla~e min|u{e

Moj»simpati~ki nerv«voli to, bliska mu jetakva tuga

Iz svih mojih `lezdaodjednomni~e po cvet

Polet, X, 9–10, str. 467, 1963.

Miodrag Stanisavljevi}

267

Zaboravljena ambicijaZaboravljena ambicija1.Trzajem listom nogebudim se

Prire|enostipodatnostinadobudnostiopunomo}enostiurote!

u svemu tome nije bilo

Preliv koji svemu dostajeali ne i prevarine i prevari

Sve je biloispostavilo seokrenuto nekom nepoznatomRefleksu

2.Taj trzaj je sasvim zakasnio

On sledi neku davnu i zaboravljenu(sasvim iznenada)pobudu

na granici izme|u onogau ~emu se prelivai onoga u ~emu se letineprikladan za jedno od ovo dvojepodjednako neprikladan za oboje

ovla{an

3.Trbuh je prepun uzbu|enjakoja

nadiru prema podru~jima u kojima sene upra`njava moj duh;nastoje da se domognu sedefaiz sastava srca;zate`uhrptenja~u od tisovine;

ista ta slatkaali zakasnelaDavanja Odu{ka

Polet, X, 9–10, str. 467, 1963.

Rasute pesme

268

******Na obalisamo bezvoljna morska sasanatopljena solju i jodomizba~ena u buri

I jedan crv {to – hodomomegli sli~an – nekud `uri

Student, 19. 05. 1964.

******Vi i ne slutitekako se sva ta graja(i cvrkut pticai {um vetrokaza)polako udaljuje od mene,uznosi moju postelju

Likujem!

Student, 19. 05. 1964.

Na beskrajnim sne`nim Na beskrajnim sne`nim prostranstvimaprostranstvima

Na beskrajnim sne`nim prostranstvimapolarnih krajevaveoma je retkaPojava Mlade`a

a ona ~eznu za njim!

Izvesno jeda su tamo vrlo dragoceniA zatimtamo su i potrebniji

Osim toga {to su tojedine ru`eoni su i jedine neiscrpne zalihe

Miodrag Stanisavljevi}

269

u njihovim veoma dugimpolarnim no}ima

Vres se otima uspomeniLepak uop{te ne prianja za taj porculan –odlazi ustranuU zasedi se dugonalazila so

Ista zverpretila je i menihitrim skokomi noktima koji izlaze iz ne~ujnih stopa

Vi{e no ijednim drugimbilo im je potrebno mezimstvo

Kad samo pomislimda im ga tek malo njihmoglo dati!

Prilikom izradesvirala flauta oboaprvo se iz stabljike pogodne za tomorala odstranitisr`

Isterana tako iz svoga gnezdaova vrlo ne`na pticakoja prebiva u svakoj biljcimora poleteti!

Gledi{ta, 1–2, 1964.

Ja celu prvu godinu...Ja celu prvu godinu...

Biti sve manje `ivA samo jedno znati:Ni{ta ne re}i,Tiho nestati.

Ja celu prvu godinuNisam mogao da shvatim:Tako oti}i!Tako nestati!

Rasute pesme

270

I sad ne znam kako to biTek meni se ~inilo daTi se, u svetu ovom,Iz groba ogleda{.

I umesto da otupim[to, kao spas, o~ekivahPostadoh samo odsutniji.To ~uva ~oveka `iva.

Al’ u`asnih li za nj ~asova:Sazna}e kakva su toRazdiranja kad bolStane da cepa odsutnost.

Za sve to vremeNisam do istine dopro:Voleh li il’ mrzeh,Pra{tah, il’ tra`ih oprost.

I sad ne mogu da shvatim,Jo{ se ne mirim madaMoj `ivot te~e daljeI, jer se ne mirim, pada.

Al’ celu prvu godinuMeni je izgledalo:Ti prolazi{ svetom– Kao ogledalom.

Polja, br. 115–116, mart–april 1968.

Crvena ZemljaCrvena Zemlja

Napu{tam Crvenu Zemlju*Ni~ega nema na toj goleti suroj.Samo topole od jare trepereNad brdima od nepotrebne ruda~e.

A nekad se ona ~inilaKao stvorena za dom!Svuda sam video vrtove, sjaj izvora, mno{tvo rastinja...

Miodrag Stanisavljevi}

* Ime jednog sela.Ova verzija pesme dosta se razlikuje od one objavljene u zbirci Pesme s putovanja idruge 1965–1969, videti str. 36.

271

Trebalo je godinâ da shvatim:Pustinja mi je bila oku}nica!

Ne}u se vi{e vratiti u Crvenu Zemlju!Sve kad bi i postojalo ne{to od davnih obmana tih,Sve kad bi i izvesnost ljubavna ~ekala me tu,Ne}u se vratiti.

Ne}u se vratiti! Ne}u se vratiti!Hiljadu puta ne!Jo{ dugo sam stajao nadomak Crvene Zemlje,Suzama u~vr{}uju}i odluku.

Delo, XV, 4, 1968.

Doskora, jo{ sam pitao za te...Doskora, jo{ sam pitao za te...*

Doskora, jo{ sam pitao za te.Sad ve} ni to.A odavno te ne tra`im.Ne znam ni gde ti je sad dom.

I retko– Kao ovo sad –Jedna nestvarna, prozra~na ruka,[to se odvaja od ove {to umorno niz telo po~iva,Pomiluje tvoju kosu:Nekad sam te mnogo voleo!

I samo ponekadNeki zalutaliPogled iz onog dobaDopre do mene –Pogledi ne borave u vremenu.

A davno je i{~ilelo sve:Lice, glas, osmesi, hod.Neko vreme sam te sanjao.Sad vi{e ni to!

Delo, XV, 4, 1968.

Rasute pesme

* I ova pesma se dosta razlikuje od verzije objavljene u zbirci Pesme s putovanja idruge 1965–1969, videti str. 37.

272

Iz voza opet vidi{...Iz voza opet vidi{...

Iz voza opet vidi{Promi~u predeli stari:Niski vo}njaci,Prozra~ni topoljari.

I opet se s kretanjem vozaStvara poredak nestalni:Redovi praviRedovi dijagonalni.

A linija horizonta seNeprestano spu{ta i di`eI od toga ti se ~iniK’o da se u stolici za ljuljanje nji{e{.

Uspavljuje{ se. Voz juri.Vo}njaci i topoljari davni.Redovi pravi.I dijagonalni.

Reci, otkud ti re{enostNa put kojim se nigde ne sti`e,Snaga da juri{ {to daljeKad sve te privla~i bli`e?

Student, 27. 02. 1968.

******Predobro znam stanicu 24I tvojih dolazaka svaki detalj.To {to bi, silaze}i, mene spazilaBilo je samo deo jednog pokreta.

I to {to bi me poljubila, ovla{,I onda, pri~aju}i, nekud povelaBeja{e deo istog programa kretnjiNehajnih, kao sklanjanje kose s ~ela.

Danas }e{ sti}i... Stati. Nestrpljenje kriti.Nehaj glume}i zep{}e{ od slutnji il’ ki{e.Mene dugo vremena ne}e biti,A onda me ne}e biti nikad vi{e.

Student, 27. 02. 1968.

Miodrag Stanisavljevi}

273

Ne kro{nju, vi{e `bun...Ne kro{nju, vi{e `bun...

Ne kro{nju, vi{e `bunStare ribizle; volimKoji k’o gu`va zelenaRaste pod prozorom mojim.

Ne kro{nju. Samo `bunNeumiven i tr{av.Uz stablo starog bagremaBe`i, k’o mi{, br{ljan.

Ne kro{nju starog bagrema(s li{}em k’o vr{ci prstiju;o, ja sam osetio njihov opipu no}ima blagim i toplim).

Vi{e tr{avi `bunStare ribizle volimKoji k’o gu`va zelenaRaste pod prozorom mojim.

Polja, br. 115–116, mart–april 1968.

Obi~an prolaznikObi~an prolaznik

Ponadah se, ne jednom,Da }u u slede}em poku{aju[iroko, do bola,Zaroniti u izvesnost.

Ume{ao bih se takoU gomilu ljudiKoji su se osmehivaliNekome iza mene.

Ubrzavao bih korakTamo gde su to oni ~iniliI ni po ~emu se nisamRazlikovao od drugih prolaznika.

Ali, jedini ja od svihU svemu obi~nih prolaznikaNisam i{ao nigde,Samo sam prolazio.

Polja, br. 115–116, mart–april 1968.

Rasute pesme

274

******Neverovatno je koliko si nepotreban,I koliko za to niko ne mari,I koliko se kad neko odeMalo menja u celoj stvari.

O kako fantasti~nom brzinomRazlozi ostajanja blede!I koliko tu|i `ivoti imaju na~inaDa se lepo odvijaju bez tebe!

Da li si ipak u~inio sve?Da l’ ~vrsto na zemlji stoji{?Kako si malo prisutan,Koliko malo postoji{!

Neverovatno je koliko si nepotrebanI koliko za to niko ne mari,I koliko se kad neko odeMalo menja u celoj stvari.

Student, 1968.

PPesmaesma

Prolazim opet starim predelomKoliko je tu nekad bilo mojih misliLjubavnih odluka i snova

Prolazim opet starim predelomI vidim samoDrve}e u poljuU istom nereduKao zvezde na nebu

Politika, 4. 01. 1970.

******O kako se ljubav nevidovnaKoja sve plavi i menjaGrana opet u tebi –Brzinom otkrovenja.

Miodrag Stanisavljevi}

275

Tu pesma kasno sti`e.Ona je daleko u tebi ve}.Ni pogled misli da je slediA tek li – re~.

Prene{ se; kojim je krajem,U koju daljinu, odbegla?Vidi{ tek ruku {to je za sjajemKao u snu posegla.

Polja, br. 157, mart 1972.

******Sve je ovo zamagljeni horizont i sr`Pa odlazim s lovcima na dalek putIako znam da je tamo veoma malo`ivotinja a evo ve} i muziku naslu}ujemTo je onaj ose}aj pred ki{u koji volimTo je napon u srcu lireTo je poslednje li{}e {to mi se kruni s licaTo je vreme kad ~ekam ono {to mi do}i ne}eA evo sad i devojka jedna po~inje da pevaOko mene puno glasova koji ~ine da zaboravimI na krugI na vatru da zaboravim na sveI da se spustim me|u mrtve tolikeKad razbijena svetlost sunca oslepi me

Polja, br. 157, mart 1972.

******Oti}i }u da spavamI neka modri jezik NepoznatogPalaca iznad moga snaZa mene se mo`da ne}e ni znatiAli karanfil kruga se stalno vrtiU rupici ne~ijeg reveraPa neka se zato za one moje druge ta~ke^ujeDok budu ovim istim re~ima mu~ene

Polja, br. 157, mart 1972.

Rasute pesme

276

PPogled na modri dlan zalivaogled na modri dlan zaliva

Ose}am galeba sa belom ta~komNa po~etku

I na krajuNjegove putanje

Ose}amSve to ose}amDok sedim na prezrelom panju ru{evineTu na izan|aloj stepeniciVan prostora i vremenaSa jednom jedinom va`nom dimenzijom

MODRIM DLANOM ZALIVA

Nedaleko odavde(Jo{ nisam zaboravio)

Do nedavnoJeo sam malo oporoI vru}e meso smokviOstavljaju}i otiske stopalaNa zagrejanom asfaltu kr{a i rastinjaSedimSedim bez imalo voljeDa ne{to razumem

A bela p~ela barke kad uznemiri]utljivu koru moraKao da zaore neke tople brazde

U dnu mene samog

A kad tamoJa

JediniI niko vi{eI odlazi jedna bela jahtaSa ljudima nepoznatim

(A tako ne bi smelo biti)Jer oni su mi mo`daPrijatelji mogli bitiTa bar neko od njih nosi deo meneKo to zna –

ZNA DEBELA ]UTNJA VODE SAMO

Polja, br. 157, mart 1972.

Miodrag Stanisavljevi}

277

PPodunavski kalendarodunavski kalendar

Linije jabukinog pentagrama~ine rasputnicu doba.

Prva dijagonala povezujeDoba Nenamira i Doba Hlapivosti.U drugoj ishod je prepu{tenbelog strogosti postupaka.

Izme|u njihcrtalonadaleko ~uveno:sto osamdeset podlo`nicaljubi ga, od gline ~isti ga,sjaj mu ~uva.

Odbljesci razgovetnosti.Koje se susti`u.Povremena saglasja samo su predahDoba Raspadanja.

Knji`evne novine, 1. 06. 1985.

@ivot u provinciji Meziji II@ivot u provinciji Meziji II

U trouglu Viminacijum – delta Dunava – Korabku`na zelena skrama hvata se po pomislima.tama {to je u jaglacu nerascvetanom prebivalapoziljkom luta. u no}i laju psi.njin lave` za jednu {umu ve}i je od sveta.

moj prijatelj gaji biljke – ustuknice.kad bih morala da `ivot provedem u Mezijinajpre bih se obesila u Galiji.pi{e jedna putnica poznavaocu otrova.biljke ustuknice, pomisli ustuknice.

poznavalac otrova ~ita oka|ena pisma,oka|ene knjige, tutkalo od njegovih rebara,kredu od njegove jeze napravi}e.kraj ~esme gde oktopodalni puteviu jutarnjem sakupu dele plen.

u trouglu osuje}enje – nedovoljstvo – nelagodaotrov Trolisnice dado{e mu da popije.Dejstvo broja u otrovu dosad mi je bilo nepoznato.

Rasute pesme

278

meni, vajnom znalcu otrovnih sastojaka.otvorena {aka iznad biljke ustuknice. tr~ putevaumor linije brda.zasi}enost vida mladim zelenilom.zasi}enost uma dokazima.

Knji`evne novine, 1. 06. 1985.

Ota Pirha putovanje u Ota Pirha putovanje u [umaciju 1829. godine[umaciju 1829. godine

Ota Pirha, nemeckog putopisca(da l’ putopisca, da l’ potajnika)otpravi{e ~amcem u Zemlju Naspramnu,

doskora satelitsku, odskora posebinu,da ispita mogu}nost ukidalinije kontumaca, Zavese Kuge.

Dado{e mu veliku pratnjuvernih uzdodr`a, nevernih prosjaka;bi primljen i kod velikog knjazaosnovopolo`nika, budu}nikakog narod voli sinovnoi sinovno i ose}aju}i se vinovno.

Susretni u svemu na|o{e mume|u lisicama, me|u ~avkama,jednog {to jezik njegov zna(zna k’o knjiga, zna na{ Petra{in)sve da gost ne bi za~amaou ume}u dru`be, ume}u razgovora.Maska {tovaoca morla~ke epikepristaje u~enjaku, pristaje i `biru;mada ga prate stanovite te{ko}e(mere za duljinu, mere za vreme)plemeniti Pirh sastavlja izve{}e(delom izve{}e, delom savet):

»[umacija je zemlja bogata{to halkopiritom, {to drvnom masomljudi vi~ni trpnji, pa, opet,popa{noj jagmi, `ivom kretanjuu ulasku na {arena vratamalog osnutka kakvog bolj{anja.

No ima u njinom vitalizmune{to tamno, ne{to samopogubno

Miodrag Stanisavljevi}

279

{to svaki njihov nastoj(kako u pro{lom, tako i u do{lom)dovede do brzog rastrojenjanjima tajanstvenog, nama prozra~nog«.

Knji`evne novine, 1. 06. 1985.

Osnivanje i rasap anarhisti~ke Osnivanje i rasap anarhisti~ke kolonije na Dilj-gori 1909.kolonije na Dilj-gori 1909.

Izmirenje sa zipkim granicama svojih vlaknastih pobudana{ao si, iskosa od sebe,u razrastanju potrebeza jednom Naseobinom.

Oglasi u »Wohlstand für Alle« i »Slobodnomstolaru«, desetine pisama i, napokon,sedam do|o{a kao iz sna.Neku svetlost imali su umesto ko{tane sr`i.Prevagnuo je ipak naziv Kolonijazbog asocijacije na mo} {irenja micelija i rizoma.

Ono {to je ostvarenosamo je snagina dro`da. Nekoliko ~asnih rasku`nika(rasku`nika od bolesti zvane Srednja Evropa)znaju li oni i{tao potpornjima i kosnicima ustrojstva?A i ona plavokosa ~e{ka hudobazna li da ve}u mo} rastrojanosi u svojim zukvastim udovima nego u svojim idejama?

Odlazak dra`i plu}nu maramicu. Napad gu{enja.Kako je slo`ena tvrdnja o postojanju du{e nepodlo`ne.Svetlost iznad Naseobine ugu{}ava seu kredu prhutljivu.

Knji`evna re~, jul 1985.

U `i`ljivom potkrovlju...U `i`ljivom potkrovlju...U `i`ljivom potkrovljuna stvarima se ose}aduga Oseka Revolucije.

Kroz koso okno – list i{partani –glinasta svetlost padau sedi{te frakcije.

Rasute pesme

280

S ove{talom beretkom preko obrva(da zgreje {upljine u kostima lica)teoreti~ar alternativnog putapi{e raspravu koju }e uzaptiti,samom sebi nalik na proseja~a peskau arheolo{kom nalazi{tu koje ne ispunjava nade.

Oporek postoje}eg vrsta je sladostra{}a.Svojevremeno je, vele, on bio u pravu.U me|uvremenu je, me|utim, cilj zahvatila pogubatako da sve postaje razmazano.I ko }e prona}i ko{~icukoja dopunjava oblak {ake?

U zoru, na studeni, golubovi se ushodaju po cinplekugrgljaju}i o porazu na Drugom Iskupu.On pristavlja ~aj (najbr`e provri izme|u dve re~enice)proklinju}i jednu mladu prile`nicu (sa zeljastim ukusom ko`e)

zbog prevremenog bekstva – a ba{ jelepo mogla da nadlukavi sebe jo{ koji mesec.[upljine u kostima lica ispunjene otrovnom maglom.[upljine u proteklosti ispunjene plavim peskom.

Knji`evna re~, jul 1985.

PPesma B. Pesma B. Parovi}a kod arovi}a kod Brunete, jula 1937.Brunete, jula 1937.

Tragovi jedne prokazane omamevode u [panijui tebe i onogiz Lete}eg Sastava.

Po`unske no}i nanele su veliku {tetu Pokretu.Tako su rekli. Ili si to rekao ti?S u`asom si otkrio da jepripadnost jednoj udolini kod klju~nicebesprizivnija od one ~etvrtoj tezi o Fojerbahu.

A ona rascvetana poznica iz MID-a(nema zare|enica onog {to se besputno zbilo)koje je ona tajne mogla da znaosim tajne rastvaranja u tvom uzmaku?

Mrkoljubi~asti obrub joda podse}a na njena ustanekako razde{ena u no}i predvoja.

Miodrag Stanisavljevi}

281

Zbog sna nisi mogao da doda{ ni dahnjenom postojanju. Uostalom, pretekla prisutnost telabila je nerazdeljiva.

Poverovao si ovde u mogu}nost iskupa.I odve} si poverovao.Jer ve} po~inje da postojijedna terasasta ba{ta ogra|ena suhozidinomu kojoj grlice svaku prekomernostizjedna~uju sa vrhovima podneva.

Knji`evna re~, jul 1985.

PPesma Jesma J. ^. Zomera u Moskvi 1937.. ^. Zomera u Moskvi 1937.Srbohrvatima mog padasvekoliki na~ini du{inog poravnanjau no}ima cvetanja lipa.Rastojanje zame}e razaznanje,izum `rtve – umonastoj;a na nepcu stru`e suza.

Nekoliko zrakastih napomenaonog s voskastim kozi~avim licemrube mi glavu. Seme je ipak do{lo s Poluostrva.Jedan brod koji nije otplovio.Opast da sam od Be~a do Praga posejao li{aj.

Istriju gu{terovih omraza,sadr`aj voljke golubije – ko bi znao?Otvoren je Crni Poslovnik,u {umama skaku}u samuri i lemuri,a u prstenu od opala sija poslanje.

Izuzima~i dolaze iza pono}i.Prozukli glas stepeni{ta osta}e glas doba.A |avo: ako si bio saglasan sa mestom koje ti je poreda~ daoima{ li prava protivljenja njegovim izuzima~ima?Ko uostalom zna gde mu je mesto?

Srbohrvatima mog smaknu}alasno osnovanje svetlograda.Lice razme|eno, ku`no-skramno,nek preobrati osahlu uzajamnost.U op{avu belilo otrovno i sve }e brzo biti gotovo.U zaboravu, ipak, na nepcu vremenarastu druze gorske, druze gorke.

Knji`evna re~, jul 1985.

Rasute pesme

282

PPesma @. Pesma @. Pavlovi}a na avlovi}a na Zlatiboru 1941.Zlatiboru 1941.

Osim u malim– ne mogu druk~ije –gutljajimaprimati svet.

U prostoru, u prodolu...U toplo ugnu}e ne dopire svanu}e.

U brvnarizidni sat.

Ne brojnego pramenotkucaja njegovihunosim u sebe.

Prisenke strahaoko klatnavi~nim otklanjam disanjem.

Ne zrakast brojnego runo otkucajaprimam u sebe

U prodolu, u podbelu!U toplo ulegnu}e kaplje smaknu}e!

Knji`evna re~, jul 1985.

Pupoljci 1984.Pupoljci 1984.

U konkavnim sobama Predohranezri ispup~enost krivnje. Krila pitaje dodirujuzbirku ~ovekolikih gomolja na zidu.Savr{enstvo jednog naloga jeste u koli~ini sumnje da je on uop{te

dat.Savr{ena koli~ina sumnje preseca se sa pre}utnim nalogom.

Potrebno je, svakako, neko malo shodstvomogu}nosti i pepela, lice mladi}apredodre|eno u kotlu oblika za namenjenika,otisak klju~a u vosku iteleso pada u zjapizme|u obre~enosti i prokazanja.

Knji`evna re~, jul 1985.

Miodrag Stanisavljevi}

283

Pisma jednog pristalice duhu Pisma jednog pristalice duhu Preora~u i odgovoriPreora~u i odgovori

Tvoj ~as je, Preora~u*. Ve} nadglednici nastrojenjarazroko bulje u vrv glasova, a intelektualci~ilo raspravljaju o »pragu trpnje«.Znam, prvima je tolika po{ast naprosto bezukusnaa drugima je, pre svega, do spektakla.Ipak, i najve}a dura{nost (njihova re~)mora imati granica. Redaratore.

Kako se uzme, {tovani sledovatelju.Oligarsi su i sami iznena|eni izda{no{}u puka,a bezopasno{}u puteva i naravihvale se jo{ od vremena akermanskog traktata.Doista, u te{kim vremenima, kao da dolazido jo{ te{njeg prianjanja za ono {to je.

I trpke ne`nosti prema tom prianjanju, Redaratore.Oni to znaju. Samoo~uv je celo njihovo znanje,a probita~nost i sila sav njihov re~nik.Oni su (oslu{ni ugu{}avanje otrova u ovoj zamenici)oni su potpuno izblamirali lepi pojam vlastii mnim da je varakanje podstreka i ustuka pogibeljno.

Ne znam, nestrpljivi sledovatelju.^as nastaju}eg u nestaju}em zametno je odrediti.A mo`da su oni u tajnoj sulo`ni~koj vezi?Niko izvesno ne zna kud sve to vodi.Naposletku, kroz stanovnike Mezije, kao i kroz druge narode,prolazi tetiva luka~iji su krajevi poguba i po~elo.

Knji`evne novine, 1. 08. 1985.

KKova~ova~

Napustiv{i kova~nice donjogradske(s leve strane puta osta mi nezadovoljstvo, s desne – dolaze}a

nepogoda)u dan bubrenja mezgrekrenuh za jednim razabiromdobo{ima muklim pra}enprijatelja mi vrlog sumarena.

Rasute pesme

* Preora~ (Redarator) bo`anstvo iz ranorimskih verovanja.

284

Majstore meha, tebi pesak ovih du{a.Pesak za posip. Pomena. Ja ne}u da samgroznica, osip po vremenu.@iv si, stoji{ u kapiji, iza|i.

U »suznim stenama« znao sam– uzev u obzir snagu raspr{ivanja –podesan zakop da u~inimi ishodim tako zalihu vode.Zamke i vabovebrzo sam nau~io.

U usecima kraj putevasijali otrovni blizanci.I moj upit: ko sam? {ta ostajenaslage svojih licaskinem li sa svog postojanja?

Lice kova~a skinuh k’o r|u.Potom lice sigasta, korastai ona prozra~na, prisno srasla.Sve da bih saznao uslov odgovora:moram sagrebati i lice pita~a.

Kova~nicama donjogradskim vra}ao sam sesa znanjem nesti{ljivim u sebi.Iz crnih ostrva pale`atrava pak rasla je novau svoj svojoj predanostineredu.

Letopis Matice srpske, novembar 1985.

UljezUljezU preteklosti, zaustavljenoj, bi}au dolasku granicakakou stalnim posuvra}ivanjimapra{ineda na|emzabelpravogdana.

Sad, blizina granica jo{ uvek je kovna.Zabel je uvek isti.A dana{nji izdah sutra{nji je udah.

Letopis Matice srpske, novembar 1985.

Miodrag Stanisavljevi}

285

PlavetPlavet

Plavetu nastupu ku`nomkida jedan po jedanpaoksvog to~ka.

Ponekad mislim da sam jasa svojih {ezdeset i {est zglavkovapravo slavljerazde{avanja.

Letopis Matice srpske, novembar 1985.

******Me{a~a boja brbljivi sti`e brod.Jutrom.Rubomki{e.

A voden-glasna krovui u poljusve o tomda je »ja«tlapnjajer mu uvek izmaknebrzina listanja.

Utompara~iduba~i`ljebovakojima i sami oti~urazgovorni.

A »ja«ono o tomda je voden-glastlapnjai da je iz pravog otrovaizgnanovreme.

Knji`evna re~, 10. 03. 1987.

Rasute pesme

286

OgledaloOgledalo

Sad po{to je svejedno jasnoda su prevesi izjedna~enia oblici-u-sebe-padaju}iigraju poslednju predstavuso pokazivanja, ka`e{,sastrugana je s lica, rekli smo.

U ~asu kad gugutke smenjuju vrapcisebe, ka`e{, imam u {aci.Ali, rekli smo, i jutarnjaotkri}a izli{na su.

Samo muzika rubova, ka`e{,~estice u rastroju, rekli smo,e da bismo bili dostojniume}a ku`nih za~injavalaca.

Sad po{to je svejedno da l’ smojednoli~ni il’ dvogubi(dvogubi, ka`e{, u pogubi)oscilovanje tetive razdvaja`ivot i smrt, rekli smo.

Knji`evna re~, 10. 03. 1987.

******U asirskoj dok ispija{e provincijilozu i krastavcepesnika B. va`na sti`e vest:u nomenklaturi Srbijice ure{en.A {ta to zna~i on, predugodotrpeznik, dobro zna.Unjavu muziku orijentalnu{to perverzno uokviravala na{u tri~avostodgurnu; viknuv{i novu turu seti seda jednom uvredio sam ga,on li~no pra{ta mi no nikudne vodi me taj put.Boginjo Uvrede, zapevah ja,bespu}a slavim tvoja.

Quorum, br. 2–3, 1990.

Miodrag Stanisavljevi}

287

Marija VMarija Valizeralizer, opro{tajna sezona, opro{tajna sezona

Vrhu belo naravansneg. Strah od ponorastrahu od se~ivaruku ste`e.

Sve {to njoj sadasvilu za{titnice prodavkazala trebatrolisno jest.

Ni{ta nije zaboravljeno,samo zapalo iza krevetavremena, u pra{iniprst – lizni ga – debeloj.

Sveske, br. 13, str. 45, 1992.

Srpsko-hrvatski rat (1)Srpsko-hrvatski rat (1)*

Na ledini le`epobijeni Srbi.Angel Ujediniteljsa njih tera muve.U dvori{tu le`emrtvi Hrvati.Posipaju ih kre~om u prahu– po~eli su se crvati.

Treba ih – gu{ter velio –ograditi u ru{evinama,ostaviti ih da se vijajudok se do poslednjeg ne poubijaju.Me|usobno.I u nama.

*Oblasnog ranjenog psana putuj-poljani skik.Napumpani pretorijanci.Kud su se denuli usukani plavci?

Rasute pesme

* Po~etak ove pesme objavljen je u zbirci Jadi srpske du{e, videti str. 224.

288

U lepljivom violinskom znojuljubavnici.Zeleno voskavoaprilsko li{}e.

Borac za srpstvo.U d`epu mu bomba (ba!),~eli~ne kuglicemigolje se, migolje.

Negde smuvali, ukebaliprotegljastog dezertera.^ovek je dobro projektovanda ga vuku dvojica.

*Ne ljutim se, otac velio,umirav{i na tavanu{to me ne obilazite– strah vas merdevina.

Devoj~ica dvori{naski~ala, plakalazbog nedoku~ivihputeva loptice.

Lisnato belo teluljubavnicu ogrozd du{eograbio spava}e `utoangel gra|anskog rata.

Crna {klopocija – sovaiz ugla olukaoguglalo gledilaniz ulicu golubicu.

*U margerita-krasuljkovoj ba{tici`uto-zelen koporanzloransrpsko-jevrejskoj

govoru{i velio:u mart-du{inoj oskudicipreostatak vekagrize mi tabane.

Bele bekstvu tratin~icesu{e se oprani koraci

Miodrag Stanisavljevi}

289

na konopcu razapetomod maj-juna do zime.

*Ku}ama belo znanzavla~io se ispodiglica pinus silvestrislepljiv-sumnjiv-~uvida.

A tisine ruj otrovnebobice znao da sua da kuvane – sva{ta –imeline su jako lepljive.

Sur putovao svuno} od Poljske sveroje} devkice ~e{kelepljiv-sumnjiv-frenga.

*@gadije lovu na belopra{njavo me|uprostorjeizme|u ni{ta i gadenja(ustuk prijatelju plesniv!)divio se jezikoslovac, sivmlek mu doru~ak.

Davnost i sada{njost ki{e.Beladonin maljavo miris.Otu`ni staracmilki soldata.

Dugoprsti orno grbavaczakva~io se rojnoj strahuputnici za vrat.Komunisti~ki ozimi grbavac.

*Ubice-pretku}niciu miholjskoj ulicipome{ani s biciklima,ba{tenskim farbama, psima.

Znak dvokrsta na kapiji.Pretnjin mo`e biti znak.To je samo gu{ter.Koji se sun~a. Koji {mugnu.

Rasute pesme

290

Selim se, velio. Zauvek.U Vojvodstvu vi{e napabir~imno {to u Serbiji steknemod jutra do mraka crn~e}i.

*Prazan ako nedelo...Trozubac nedostaje mi.Kopao gljive iz crnice.A o nedelji zelenilo.

List ljubavnog ~elurepuha, isisao zbrkusparu{io se, avaj, njegovaljubavnice sla~ice.

Brod glisnu, sletelas prezrivim krilima zoljavrh dovoljnog nedeljimasla~ka.

Pucao u bekstvu, prazan,pred vratima duge,u trsci zolja on samna cevi svog pi{tolja.

*No`em zvanim »GLZ«o{trim osobito u podnerecnuh se po butini,kantarionov melem

napitak ju`ne brbljivostimleko masla~ka plesankon~asta nitasta svrabsrebrn svrabu ranar.

*Dolazak jagor~evinastog kraljaizmamio na prozore`ivuljke jazbin-grada,proklijali im vrati}i.

Pojma velio krstokljuniz oluka kamaradne imao nikoga{da tu `ive-danuju.

Samo da se graji otmem{arenilu }u se predati,

Miodrag Stanisavljevi}

291

krivonog, {iljobrk,s magare}im {e{irom.

*Goroj, tmolo, od sadanjepodani~ke te`io sudbiniodustajanjemgorak lampi.

Hladnih, moru predavperje zlo, krajevadoti~e se `avnivisokoleta~.

O{trinu uma sukobompobu|enu iskoristi}uvelio za o~ist sobe span|av{e ses knjigama i oru`jem.

*Vozovima, no}u, Italijom(u{tedi se na spavarini tako)raznose}i, raznose}i, osiplju}izrake tela.

Pevno, lovno, to~kovi objahiva~i.San vodi na tankoj uzicibagremove, lunu, samog sebe...Rasiplju}i zrake tela...

Tragu lovom dan.O no}i licui nedomislici oskudnukazivao ka`u.

*Pred ku}om – otoplilo –na trono{cima sedeli.O ni~em lakotekao razgovor.

Put prstu dosadanza bolno Jezerjezajaha stekav izvesnostprido{lica s rancem.

Tetreb nedelji leppored puta u maku– ju~e ga podigoh,a jo{ stoji tamo.

Sveske, br. 13, str. 45–49, 1992.

Rasute pesme

292

RRaciaci

Oba{ka, postepopejski,trbu{ki-pole|a{ki,kao |aci evrejski,`iveli su Raci.

Glavni grad im je bio lepi bio je vrlo ku}li.Jedino su se u vazduhuose}ali neki mu}ci.

Polja su im bila ravelia bregovi visokli,mu`i – kuravelia `enska}i picokli.

Okomito u diktaturia popre~ke-slobodnibili su {turi-surik’o svi narodi obodni.

Dr~ni mada kr`ljavisanjali su o dr`aviu kojoj }e `iveti samo Raciracki, potepa~ki.

U zamku na devet voda,obraslom u br{ljen i hmelj,`iveo je otac naroda,U~itelj, Ujedinitelja.

Vi{e ro|ak nego bratvladao je u nepovrat,pogledaju}i na ru~ni satzauzvrat.

Naguz, unatra{ki,prolazili su dani.Raci bili sre}ni– cvetali im jedgovani.

Knji`evne novine, br. 393–394, april 1992.

Miodrag Stanisavljevi}

Sadr`aj

PredgovorDobrivoje Stanojevi}Kad se nemaju}i najvi{e ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Pesme * Pisma Aleksandra Ro{aDo{lo je prole}e... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15(Izme|u mene i moga sna...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15(Iznad voda...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Jedan talas ponovo... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15(Velikim poljima pamuka...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16(Bezdan ima svoje divokoze...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16(Okre}u}i se...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Zavojite stepenice, k njoj!(Pripremaju}i se jedne ve~eri za san...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17(Veliku mirnu povr{inu reke...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17(Pouzdav{i se u svoja jedra i vetar...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17(Ne na|oh drugo do nerve...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18(Kao veliki nacionalni parkovi...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Niko mi ve} ne vrati... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19(Ulica, red platana...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Pisma Aleksandra Ro{a(Svu no} je moje lice...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21(Ovo je klas...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21(Za slu~aj da do|e{...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21(Ponovo mislim o svim njenim...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22(Sad moji laktovi...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22(Ho}u da ti opi{em...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22(Nameravam da ti ispri~am...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23(Do{ao sam da uredimo...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24(Spre~en sam da do|em...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Pesme s putovanja i druge 1965–1969.Male neve{te ku}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Planine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Jablan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Talasi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28No}na ~esma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28U tr{~aku kraj puta... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29[umski potok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Polje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Selo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30(To si ti...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Jezero . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Zvonik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Jutro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32U tvom poslednjem pogledu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32(Ta vest se pribli`avala...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Nekad je sve bilo moje... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Neverni dani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

296

Sanjao sam... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Hiljadugodi{nji pljuskovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Bejasmo u dva predela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Crvena Zemlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Izgnanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Doskora, jo{ sam pitao za te... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37(Sav `ivot beja{e...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38(Nemarno prolazimo...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38U polju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39^ekanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Posle rastanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Drugovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Povratak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Danas, za popodnevnog po~inka... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Nekad sam imao srce... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Knjiga senkiLopov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Prole}na pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Ku}a ljubavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Sjaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Marija igra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46(Malo~as lakomislen bejah...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47]uk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47April . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48(Do kolena u izmaglici no}noj...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Pesma koja putuje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48(U snu nadle}em {ume...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49No}na pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49(Nek nikad ne sretnem ~as...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Napu{tena ku}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Most na Vardaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Neretljanske `ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Put u brda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Umrli br{ljan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53(Hiljadu bljeskova! Hiljade bljeskova!...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53(Nekoliko puta u trenucima snohvatice...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Prokletstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Ku}e u no}i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55[uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55(Vra}am se ku}i; opet u jedno ve~e...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56(Spavao sam...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Prole}e 1971. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Daljine oko grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57(Prolazili smo kroz moravski kraj...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Izvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58(^udne misli nekad borave u meni...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Legenda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59(Pre podne...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60(No}as sam opet snio...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Miholjsko leto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Sadr`aj

297

(^esma na ulazu u varo{icu...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61(Prole}ni dan...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61(Budim se prise}aju}i se dugo...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62(Pamti{ li ono ve~e posle pljuska...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Putnikova pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Park . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Veselost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65(Probudiv{i se nejasno osetih...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Ptice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Vrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66(Be{e prole}e rano...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Izvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Zeleni konj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68(Zalutav u predelima neznanim...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69(O velika vodo, velika gospo|o...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69(Kraj ovaj sav obasjan...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Levi kraljeviPredgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Re~i pri~aju pri~ePrinceza i drvodelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Podmla|ivanje kralja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76Car i razbojnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Princeza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80Princeza Ho}u-Ne}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Na krajnjem severu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Pesma jednog zmaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Kad kralj za`eli da putuje inkognito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Re~i pri~aju istorijuOpsada Beograda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Kosovski boj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Marko Kraljevi} i Musa Kesed`ija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Matija Gubec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102Stevan Sin|eli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Napoleon Bonaparta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

De~aciCrnotravci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108De~aci iz plemena Mau-Mau . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109De~aci iz Konga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109De~aci sa Kube . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110Moj deda o pronalaza~u bicikla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

Kako poziraju `ivotinjeKako poziraju `ivotinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Jeste li jeli urme sa Karaburme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Mali pas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Zec i pas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Zec sa govornom manom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

Sadr`aj

298

Slike i saglasjaSelske slike

Novogodi{nja bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119[umadija, goli februar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119(Hladna prljava voda...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120(Ljuto drvo – izdanak bede...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Tragovi u polju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120(Nedelja...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121(Put obrubljen ku}ama...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121No} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122(Sva lica...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122Va{ar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122(Ve~ernji nemir poljskog `ivlja...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Predve~e, lasno klizi pero tvoje(Predve~e...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Ve~ernje {etnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124(Gradska luda...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124(Stani~na spikerka...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125(A izjutra...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125(Kap u opni od pra{ine...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125(@ene bez `enstvenosti...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Sparne no}i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126(Pono}. Po~inje ples...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126No}ne re~i... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127(Nesanice jarosne...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Demon pohote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Na visokim jezerima... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128(Strasti mo~vare...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

DnevnikDnevnik 1–6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Molitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130(Ono {to sam, nikad nije isto...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131(Tra`e}i sebe u sebi...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131(Poku{avam da sledim...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131(U prozirnom su`anjstvu ~ami...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132(Sve ~e{}e primam kao izvesnost...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

Crno naukovanjeCrno naukovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133No}ni let . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Panonija-ekspres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Nepoznatom znancu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Jutro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134U Beogradu pepeljastosivom... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Opsenarov put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136Ko{ava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Nestalo je strana svetaNo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137(Bude}em...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137(Nestalo je strana sveta...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138(Jutro ima jo{ toliko snage...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

Sadr`aj

299

Novi ritmovi(U letnjim ba{tama...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141(Kako da ra{~inimo sled...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141(Zaboravi}emo razdanje i...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142(Onaj kog je Helena ljubila...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142(Neka ni znak vode...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143(Sad u izdahu svakom...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143(Ne dvoj se...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144(Otklanjaju}i se...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144(Malo zamaha...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145(Tri preru{avanja...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145(Neljubav, neum...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145(Nema potrebe da...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146(Ako voda...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146(Izostanak predug...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147(Nelagoda, jasan vid...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147(Othode}i prema ravnodnevici...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148(Br{ljan pokriva broj...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148(Vremenu dati u najam...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149(Uvek }emo imati...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150(Blago poljsko ludilo...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150(^emu usredsre|enost omaglice...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151(Devojke iz ovoprole}nog nakota...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Jugoslavjani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152(U skitnji sveta~koj...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153(Kad do|e izvesni ~as...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154(U zemlji ne ni~ijoj...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155(Zametni opet napev lak...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155(Procene su sve kolebljivije...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156(Selo. Imaju}i u vidu...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156(Ni siv log...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157(Jo{ nisi napustio krug...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157Ne gradi terazije lude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158(Ve~ernja mo} pusto{enja...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158(Polako se navikavam na...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159([ta nesanicom opet ~ara{...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159(Iskustvo bezobli~ja...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160(Na~in drveta...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161(Izdig davnog...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162(I slut i graja...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162(A plavo je za gubitak...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162(Pisa}u pesme–letke...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163(Razmi{ljam o delu {to }e...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163(Grad ovaj od neku}a...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164(I lik i broj...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165(Pogledi na zvezde...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165(Ono omame...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166(Svojstva {ume...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166(Izbaci me iz sebe...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167(Vra}am neglasju...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167(Od nereda pomami pozdrav...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168(Uzmak za uzmakom...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168(A s ve~eri obli ples...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Elegija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

Sadr`aj

300

Novi ritmovi I, IIDahovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

Orfej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179Euridika, prvi put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184Euridika, drugi put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185Euridika, tre}i put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

Zakrivljeni prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

@ivot u provinciji MezijiOktopod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188(moje crno u~e{}e...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189(`ivot u provinciji Meziji...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189(Hajde †a da je to mogu}e...‡) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190(Pomama dolaska re~i...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191(Umreti u hotelskoj sobi...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

Dnevnik II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192(U sustigu...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194(Plovila. Ribooke mogu}nosti...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194(Jo{ dah vreba~a...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195(A to da jednom do|e ~as...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Istra`iva~ki program »Spirala« . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

Ritmovi 3Umesto predgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Autoportreti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Snimci »Polaroidom« . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

Napevi odvajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208(Suzana i starci) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211(Suzana i starci, opet) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211(Vertigo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

Epilog1989. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213Subota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213Jedenje breskve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214Ajn{tajn na pla`i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214Kartanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215(te tako putovanja...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216Dnevnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216Snegovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217Jednom uredniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218Epilog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

Jadi srpske du{eNovembar 1989. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221Jedna prepiska u Srbiji 1990. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221(Ponedeljkom, tramvajski...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222

Sadr`aj

301

(U Zemlji Zaobilaznoj...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223(Tri dovr{enju goda...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223Srpsko-hrvatski rat (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224Srpsko-hrvatski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224Srpsko-hrvatski rat (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225Sve se sliva u na{ levak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226Svetosavski plato . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227Prepodne jednog grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227(»Studenti su ostali u domovima«...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228(U doba kad je sluganstvo...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228(Mladi zalizanko...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229(Poeziji akademika M...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229Divlja gradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230Ispovest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230Dezertera N. pismo sinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231Juri{ Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232Tatulin rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Crnorizac iz »Pravoslavlja« . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Put buba{vaba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234Jadi srpske du{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234Iznad purifikovanih naseobina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235S poljskim mi{evima, u baraci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236Zimska bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Srbi pi{aju na Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238Avarski |aci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238Bog dobre prilike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239Muve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240Tiran~i} smi{lja zahvalnicu narodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240Mòra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241Ro|enje Republike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242[etnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242Omarska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243(Koliko smrti...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243Crnorizac P. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244Pesma ratnih zlo~inaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Osvaja~ev nokturno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246Se}anje na Milana Mili{i}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247(Se}a{ li se, velio akademik Rozenkranc...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247(Sedim u kafani za ohrabrivanje lopova...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248(@iveti u prizemlju, imati psa...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248(Avgustovska, po Preobra`enju...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Rasute pesmeSvitanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253Intonacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253U magli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253Krajputa{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254Pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254Moravska elegija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254Lice od li{}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255Gladan cvet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255Svuda gde do|em . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256Dva le{nika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

Sadr`aj

302

Gran~ica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Cvet broj jedan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258Cvet broj dva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258Apokalipsa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258Religija ptica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259@ivotinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260Nicanja vratom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261(U stisci smo...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263Vulkan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263Ozbiljno zar|av{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264(Jedno je cvet...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266Poznajem nekoliko malih devoj~ica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266Volim da opipavam... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266Zaboravljena ambicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267(Na obali...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268(Vi i ne slutite...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268Na beskrajnim sne`nim prostranstvima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268Ja celu prvu godinu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269Crvena Zemlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270Doskora, jo{ sam pitao za te... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271Iz voza opet vidi{... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272(Predobro znam stanicu 24...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272Ne kro{nju, vi{e `bun... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Obi~an prolaznik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273(Neverovatno je koliko si nepotreban...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274Pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274(O kako se ljubav nevidovna...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274(Sve je ovo zamagljeni horizont...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275(Oti}i }u da spavam...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275Pogled na modri dlan zaliva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276Podunavski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277@ivot u provinciji Meziji II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277Ota Pirha putovanje u [umaciju 1829. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278Osnivanje i rasap anarhisti~ke kolonije na Dilj-gori 1909. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279U `i`ljivom potkrovlju... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Pesma B. Parovi}a kod Brunete, jula 1937. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280Pesma J. ^. Zomera u Moskvi 1937. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281Pesma @. Pavlovi}a na Zlatiboru 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282Pupoljci 1984. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282Pisma jednog pristalice duhu Preora~u i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283Kova~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283Uljez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284Plavet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285Me{a~a boja brbljivi sti`e brod... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285Ogledalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286(U asirskoj dok ispija{e provinciji...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286Marija Valizer, opro{tajna sezona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Srpsko-hrvatski rat (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Raci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292

Sadr`aj

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41-1 821.163.41.09-1 Stanisavljevi} M.

STANISAVQEVI], MiodragPesme / Miodrag Stanisavljevi} ; priredio DobrivojeStanojevi}. – Beograd : Res publica : Informatika, 2006(Beograd : Vojna {tamparija). – 304 str. : ilustr. ; 27 cm. –(Sabrana dela / Miodrag Stanisavljevi} ; 1)

Tira` 1.000. – Str. 7–12: Kad se nemaju}i najvi{e ima /Dobrivoje Stanojevi}.

ISBN 86-86487-01-7 (RP)ISBN 86-86487-00-9 (za izdava~ku celinu)1. Stanojevi}, Dobrivojea) Stanisavqevi}, Miodrag (1941–2005) – Poezija

COBISS.SR-ID 131910156