Pitanja i odgovori iz PIS

8/7/2019 Pitanja i odgovori iz PIS

http://slidepdf.com/reader/full/pitanja-i-odgovori-iz-pis 1/6

Pitanja i odgovori iz PIS-a

ta je sistem?Sistem predstavlja skup elemenata i njihovih meusobnih veza.

ta su atributi?Objekti u sistemu koji se opisuju preko svojih osobina.

ta je ulaz sistema?

Dejstvo okoline na sistem.

ta je izlaz sistema?Dejstvo sistema na okolinu.

ta je informacioni sistem?Informacioni sistem je sistem u kojem se veze izmeu objekata i veze sistema saokolinom ostvaruju razmjenom informacija.

Osnovni zadatak informacionog sistema?Osnovni zadatak informacionog sistemaje prikupljanje, obrada, arhiviranje, analiza idiseminacija i informacija.

Cilj IS-a?Obrada prikupljenih podataka u informacije, radi njihove transformacije u znanje zaspecifinu (poslovnu) namjenu.

ta je podatak?Podatak je sirova, nestrukturirana injenica. Znaenje zavisi od konteksta. Podatak je

materijal za dobijanje informacija.

ta je informacija?Informacija je shvaen, iskorien podatak.Podatak koji ukida ili smanjuje neodreenost(Norbert Winer).

ta je znanje?Znanje je informacija koja moe da se primeni radi razumevanja i reavanja konkretnogproblema ili aktivnosti.

Elementi IS-a?Podaci,procedure,veze,ljudi,softver,hardver.

ta je model?Model je simplifikacija (pojednostavljivanje) realnosti. Model nekog sistema jeapstrakcija tog realnog sistema iz odreenog ugla posmatranja.

Namjena modela?

Bolje razumevanje sistema koji se razvija.

Ciljevi modelovanja?Omoguava specificiranje strukture i ponaanje sistema. Daje ablon koji usmeravakonstrukciju sistema. Dokumentuje projektne odluke koje se donose. Pomaevizuelizaciju sistema. Omoguava ispitivanje projektnih odluka po relativno niskoj ceni.

Logiki model?Logiki model sistema opisuje postojanje i znaenje kljunih apstrakcija i mehanizamakoji obrazuju prostor problema ili definiu arhitekturu sistema.

Fiziki model?Fiziki model sistema opisuje konkretnu softversku i hardversku kompoziciju.

Statiki model?Statiki aspekti modela se fokusiraju na njegovu strukturu (model podataka).

Dinamiki model?Dinamiki aspekti modela se fokusiraju na njegovo ponaanje (model procesa).

OLTP?On-Line Transaction Processing se bavi registrovanjem, obradom, arhiviranjem,prikazivanjem pojedinanih podataka±transakcija. Manipulacija transakcijama,procesima koji su frekventni i ponavljajui, paralelno se izvode (primer: bankarskiposlovi, rezervacije letova, naruivanje robe).

OLTP sistem i izvetavanjePristup podacima je suvie komplikovan.Manipulacija podacima usporava poslovnetransakcije.Podaci su razliiti i kompleksni.

OLAP?On-line Analytical Processing (OLAP) - analiza i obrada po dataka, izrada izvetaja.DSS?DSS su informacioni sistemi koji pruaju podrku u reavanju nedovoljno definisanihproblema, crpei iz postojeih sistema one informacije, koje su bitne za procesodluivanja. Koriste se kod slabo strukturisanih problema.

Elementi sistema za podr ku odluivanjuPodsistem za upravljanje podacima, podsistem za upravljanje modelima , podsistemkorisnikog interfejsa.

Podsistem za upravljanje podacimaBaza podataka koja sadri relevantne podatke o predmetnom sistemu ("tvrdi", egzaktnipodaci i heuristiki, "meki" podaci, koji su rezultat ekspertnih ocena, prognoza,trendova). Softver za upravljanje po dacima (SUBP).

Podsistem za upravljanje modelimaSoftverski paket koji sadri finansijske, statistike i druge kvantitativne modele prekokojih se obezbeuju visoke analitike sposobnosti sistema. Baza modela sadri skupraspoloivih metoda i tehnika, projektovanih saglasno ciljevima koje konkretni SPO trebada zadovolji.

Podsistem korisnikog interfejsaPreko njega korisnik komunicira i upravlja SPO sistemom. Korisniki interfejs artikuliezahteve korisnika i prezentira izlaze iz sistema za po drku odluivanju.

Tri nivoa DSS tehnologijeSpecifini DSS - konstruisani korienjem DSS alata, dostupni na tritu. DSSgeneratori- softverski paketi za razvoj DSS-a, sadre biblioteke statistikih modela. DSS

alati - ukljuuju programske jezike sa mogunostima pristupa nizovima podataka,jednostavne tabline pakete, pakete za statistike proraune.

Kako se razvija DSS?Quick-Hit pristup; razvoj korienjem tradicionalnog ivotnog ciklusa; iterativni razvoj.

Grupni DSS (GDSS)?Grupni DSS su sistemi koji podravaju grupno odluivanje pri emu su lanovi tima narazliitim lokacijama i mogu da rade u razliitim vremenima. To su interaktivni,kompjuterski zasnovani sistem koji grupi donosioca odluka pomae u reavanjunestrukturiranih problema.GDSS podrazumevaju distribuiranu i mrenu arhitekturu, kao i informacione tehnologijeza podrku timskom radu.

Nivoi GDSS tehnologijeNivo 1: Podrka procesu grupnog rada.Nivo 2: Podrka donoenju odluke (softverske tehnologije za modeliranje i analizusituacije odluivanja).

Nivo 3: Pravila za redosled dogaaja (specijalni softver koji sadri pravila koja odreujusekvencu govora, odgovora, pravila glasanja i dr.)

Prednosti GDSS-a?Sinergija, uenje, stimulacija, vie informacija, precizna komunikacija, objektivnijevrednovanje.

Nedostaci GDSS-a?Blokiranje panje, nedostatak pamenja, previe informacija, dominacija, povrnaanaliza.

Executive Information Systems ± EIS (izvrni IS)Osnovni cilj EIS ± poboljanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvrnomnivou. Ubrzavaju odgovor na situacije izvrnog odluivanja koje zahtevaju brzinu iefikasnost. Podrka donoenju odluka obezbeivanjem aktuelnih i tanih podataka usmislenom formatu.

Kljuni problem EIS-aSadraj informacija, a ne nain njihovog prezentiranja.

Specifinosti dizajniranja i razvoja EISDizajn i razvoj zasnovan na definisanim Kritinim Faktorima Uspeha (CSF ).Implementacija zahteva aktivno ukljuivanje izvrilaca.

Osnovna pretpostavka inteligentnih sistemaZnanje je mogue predstaviti simbolikim izrazima preko:

simbolikih opisa postupaka za manipulaciju odnosima

Temelji inteligentnog ponaanjay sposobnost da se razume prirodni jezik,y sposobnost rezonovanja ili logikog rasuivanja.



Vrste znanjay eksplicitno znanje ± znanje dato u pisanoj ili drugoj prenosnoj formi

(nalazimo ga u knjigama, asopisima i sl.) Ovo znanje je obinoprihvaeno kao univerzalno tano.

y implicitno znanje ± heuristiko znanje, ono znanje koje ovek ekspertgradi na osnovu iskustva i koje, kombinovano sa prvim tipom znanja, inioveka ekspertom. Znanje je dostupno i moe se prenositi putem knjiga ilekcija.

Nivoi voenja zakljuivanja Kada je znanje apstraktno to je ZAKLJUIVANJE VOENO

MODELOM. Kada je sledei korak u zakljuivanju od iskaza vie apstrakcije ka iskazu

nie apstrakcije i generie se oekivanje, ZAKLJUIVANJE JEVOENO OEKIVANJEM.

Kada proces zakljuivanja tee od detalja ili specifinih podataka oproblemu ka viim nivoima apstrakcije, ZAKLJUIVANJE JE VOENOPODACIMA.

Ako je sledei korak izabran na osnovu novog podatka ili poslednjegizvrenog koraka reavanja problema, sistem se odaziva na dogaaje iZAKLJUIVANJE JE VOENO DOGAAJIMA.

Ekspertni sistemES je inteligentni raunarski program koji koristi znanje i mehanizme zakljuivanja ureavanju problema takve sloenosti da je za njihovo reavanje potreban ovek-ekspert.

Komponente ekspertnog sistemaMehanizam za zakljuivanje, baza znanja, globalna baza podataka, sistem za objanjenja,sistem za izgradnju baze znanja, korisniki interfejs.

Arhitektura ekspertnih sistema Obrazovanja linije rasuivanja se izvodi ulanavanjem IF-THEN pravila Ulanavanje unapred: poinje od skupa uslova ili ideja i kree se ka

nekom zakljuku. Ako je poznat zakljuak, ali ne i put do njega, metod se naziva

ulanavanjem unazad.

Elementi sis tema produkcije: globalna baza znanja, skup pravila produkcije sa poetnim uslovom, strategija upravljanja ± koje pravilo primeniti i kada

prekinuti rad sistema

Produkciona pravila Produkciona pravila su oblika IF < premisa > THEN < dejstvo >

Vrste formalizamaSimboliko programiranje,Raun predikata, Semantike mree, Semantki okviri(frames), Relaciona algebra,Fuzzy logika, Neuronske m ree.

FrameFrame ± struktura podataka koja sadri znanje o partikularnom objekt

Razlike izmeu konvencionalnih sistema i ekspertnih sistemaKonvencionalni manipulie podacima, a ekspertni znanjem.Konvencionalni efikasno manipulie velikim bazama podataka, a ekspertni velikimbazama znanja.Konvencionalni algoritamski koristi podatke ponavljajui proces, a ekspertni heuristikikoristi znanje, proces zakljuivanja.Kod konvencionalnih je znanje organizovano na 2 nivoa, podaci i program, a kodekspertnih u bar 3 nivoa, po daci, baza znanja i mehanizam zakljuivanja.Kod konvencionalnih je potrebno reprogramiranje u sluaju novog znanja.

Fokusi u upravljanju razvojem IS Podaci ² sirovi materijal za kreiranje korisnih infomacija. Procesi ² aktivnosti (ukljuujui menadment) koje realizuju misiju

poslovanja. Interfejsi² povezivanje sistema sa korisnicima i drugim s istemima.

Mjere uspejha IT projektay Razvijen IS je prihvatljiv za korisnika.y Sistem je isporuen na vreme.y Sistem je razvijen u okviru budeta.y Proces razvoja sistema je imao minimalan uticaj na tekueposlovne

operacije.

Upravljanje integrisanom obradom podataka y Vertikalna integracija: strateki menadment, planiranje i upravljanje,

finansije, raunovodstvo, upravljanje ljudskim resursima, menadment.y Horizontalna integracija: istraivanje i razvoj proizvoda, marketing,

prodaja, nabavka, skladitenje, proizvodnj a, otprema, korisniki interfejs.

Bazine strategije razvoja IS Strategija redukcije podrazumeva minimalno investiranje uz odravanje

prethodno dostignutog nivoa (poslovni sistem stagnira). Strategija razvoja predstavlja uvoenje novih tehnologija i/ili irenje

obuhvata IT aplikacija (poslovni sistem se razvija). Strategija umreavanja predstavlja saradnju specijalizovanih firmi za

odreene aktivnosti iz modela ivotnog ciklusa razvoja IS i njihovopovezivanje radi zajednikog razvoja (sistem se razvija krozspecijalizaciju).

Trendovi u tehnologiji Snaga silikonskih ipova se udvostruava svakih 18 meseci. Performanse optikih tehnologija se umnoavaju 10 puta na svake tri

godine. Pronalaze se novi mediji i metode koje poboljavaju odnos cene i

perfomansi za skladitenje podataka.

Web 2 konceptWeb 2.0 koncept omoguava da sadraji budu potpuno odvojeni od forme i nezavisni odtehnologije izrade sajta, tako da se jednostavno i na standardizovan nain mogu preuzeti iprikazati na web stranicama i na drugim medijima. Web2 omoguava da sadraje unosisvako ko ima osnovna znanja o raunaru, pa informacije ureuju oni koji su eksperti zaodreenu temu, a ne oni koji su struni za izradu web-a.

Pervasive ComputingSveprisutno raunarstvo± mali, jeftini, umreeni ureaji namenjeni za pomo usvakodnevnom ivotu (npr. mobilni telefoni).

SOA ± Service Oriented ArchitectureSOA predstavlja stil projektovanja IT sistema koji vodi rauna o kreiranju i korienjusvih biznis procesa, paketa ili servisa, kroz ceo ivotni ciklus jedne kompanije. Servisikomuniciraju meusobno putem razmene podataka od jednog ka drugom ili putemkoordinacije aktivnosti izmedju dva ili vie servisa. SOA definie IT strukturu unutar firme. SOA predstavlja model u kome se funkcionalnosti dekomponuju na razliitejedinice (servise).

Trendovi i pokretai savremenog poslovanja od uticaja na razvoj ISLanci snabdevanja (Supply chain), Total quality management (TQM) i standardizacija,Continuous process improvement (CPI), Enterprise resource planning (ERP), KnowledgeManagement (Upravljanje znajem),Razvoj poslovne inteligencije (Business Intelligence).

Supply Chains ± Lanci snabdevanjaSupply chainsse odnose na tok materijala, informacija, plaanja i usluga, od dobavljaasirovina do fabrike i skladita, pa do finalnog korisnika. Ukljuuju procese naruivanja,plaanja...Podrazumevaju snanu organizacionu i informatiku podrku!

TQM Total Quality Management sveobuhvatan pristup poboljanja kvaliteta menadmenta.SixSigma ± paradigma kvaliteta (tendencija svoenja greaka na nulu (³zerodefects´).Proces mora imati manje od 3.4 greke u milion izvoenja

Kljuni standardi iz oblasti kvaliteta vezani za informacioni sis tem:ISO 9001± Model za obezbeenje kvaliteta u projektovanju, razvoju, proizvodnji,instalaciji i odravanju.ISO 20000 ± specifikacija zahteva za sistem upravljanja IT uslugamaISO 12207 ± Model ivotno g ciklusa razvoja informacionog sistema

Kontinualno unapreenje procesaContinuous process improvement (CPI) podrazumeva kontinuirani monitroing poslovnihprocesa sa ciljem malih (ali merljivih) uteda i poboljanja.

ERP ± Enterprise Resource PlanningPoslovni informacioni sistemi ± komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velikapreduzea.buhvataju sve standardne poslovne funkcije.Imaju mogunost prilagoavanjakonkretnim potrebama preduzea. Proizvedeni po meunardonim standardima poslovanja(SAP, Oracle, Mycrosoft Dynamics).

Poslovna Inteligencija ± Business Intelligence (BI)Skup procesa za prikupljanje i analizu poslovnih informacija u cilju donoenja boljihposlovnih odluka iidentifikaciju novih poslovnih mogunosti.BIomoguava menaderimada dobiju informacije o svom poslovanjukoje su im inaenedostupne: Analiza efikasnosti poslovanja,Odreivanje kljunih trokova,Analizaponaanja kupaca i dobavljaa,Sagledavanje kupaca kod kojih nastaje poslovnirezultat,Razmatranje pojedinih trinih segmenata,Analiza efikasnosti upravljanja, Lakepredvianje buduih trendova.

BI - opti model



Izbor podataka iz transakcione baze koji su zanimljivi za analizu Ekstrakcija, transformacija i ienje podataka Smetanje podataka u skladite ± Data Warehouse Formiranje OLAP kocke Izrada predefinisanih i ad hoc izvetaja.

Kljune tehnologije BIKljune tehnologije BI: OLAP (Online analitical processing), Data mining, Neuronskemree,Stabla odluivanja, Klaster analiza, Tekst mining.

Modeli razvoja IS Model ivotnog ciklusa Iterativno-inkrementalni model Prototipski razvoj RAD (Rapid Application Development) Spiralni model

Model ivotnog ciklusa razvoja ISTradicionalna metodologija razvoja velikih informacionih sistema se oslanja naorganizaciju ivotnog ciklusa razvojnih procesa:sekvencu faza razvoja koje proizvodeinformacioni sistem.

Model ivotnog ciklusa razvoja IS (Waterflall)Definisanje strategije, snimanje postojeeg stanja, projektovanje, aplikativnomodeliranje, uvoenje, odravanje.

Definisanje strategijey Definisanje strategije i ciljeva razvoja IS u skladu sa strategijom i

ciljevima preduzea.y Istraivanje savremenih pravaca razvoja informacionih sistema.y Definisanje plana razvoja IS.

Snimanje postojeeg stanjay Analiza zahteva korisnika - Postupak odozdo-na-gore (bottom-up)

Definisanje zahteva iz dokumenata : Ulazna dokumenta,Kartoteke, fascikle(skladitapodataka), Izlazna dokumenta, Uzorci izvetaja, Organizacioni propisi o nainu rada.

y Analiza zahteva korisnika - Postupak odozgo-na-dole (top-down)Definisanje zahteva intervjuom:Pripreme za izvoenje intervjua (Liste rukovodilaca ivremenski raspored intervjua,Teme za razgovor i potvrda termina,Izbor optih p itanja)Sagledavanje poslovanja top menadmenta (Dekompozicija ciljeva, funkcija, procesa,potreba, problema, projekata, organizacije, lokacije, Odnosi tima i rukovodioca,Definisanje prioriteta i preporuka).

Dokumentovanje snimka stanjaStrukturna sistem analiza

jasna grafika specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisn ikom

jasan i detaljan opis sistema( primenom metode apstrakcije, sistem se na

viim nivoima apstrakcije opisuje jasno , a na niim detaljno) logika specifikacija procesa, ( kako sistem sada radi, kako budui sistem

treba da radi)

Najei aktuelni nalazi snimka postojeeg stanja: Razvijene parcijalne aplikacije Nejedinstven sistem oznaavanja Nekonsultovani zahtevi korisnika Nepostojanje adekvatne dokumentacije

Projektovanje Analiza strukture sistema - Identifikacija procesa u sistemu, Definisanje

tokova podataka, Definisanje skladita podataka, Identifikacija interfejsakoji uestvuju u tokovima podataka

Izrada modela sistema - Definisanje objekata sistema, Definisanje veza irelacija izmeu objekata sistema

Definisanje naina realizacije informacionog sistema - Izbor sistemskog softvera, Izbor koncepta skladitenja podataka, Izbor

softverskih alata, Utvrivanje nosilaca realizacije razvoja. Specifikacija potrebnih resursa

Aplikativno modeliranjeFizika realizacija IS, Generisanje baza podataka, Izrada aplikacija (Programiranje logikeaplikacije, Kreiranje grafikog interfejsa prema korisniku), Definisanje menija, izgledaformi, upita (Definisanje standardnih izvetaja, Testiranje aplikacija), Definisanjerasporeda softverskih komponenti.

Uvoenje ISPostavljanje i fiziko povezivanje opreme, Instaliranje softvera, Inicijalno formiranjebaze podataka, Obuka.

Odravanje Korekcije, inovacije Najee ± poverava se specijalizovanoj firmi (detaljna analiza !testiranje

!dokumentovanje !)

Prednosti pristupa poModelu ivotnog ciklusa U situacijama kada je poeljno:

� predvideti sve mogunosti sistema odjednom;� kada je neophodno povui iz upotrebe ceo zastareli sistem

odjednom;

Nedostaci modela ivotnog ciklusay Frontalni pristup razvoja sistema u jednom prolazuy Slaba efikasnost ± dugo vreme uvoenjay Niska efektivnost

Iterativno -inkrementalni modelNaziva se i Äpredplanirano poboljanje proizvoda³. Zapoinje datim skupom zahteva, arazvoj vri kroz vie etapa. Prva etapa obuhvata deo zahteva, sledea etapa dodaje jozahteva, i tako dalje, dok se sistem ne zavri. Tokom svake etape, izvravaju se detaljnoprojektovanje inkrementa, aplikativno modeliranje, softverska integracija i test iranja.

Iterativni ivotni ciklusPlaniran i organizovan, Predvidiv, Pravi izmene uz manje µpotrese¶, Korisnik i projektantkroz proces formiraju pozitivan meusobni odnos, Manje rizian.

Prednosti Iterativno-inkrementalnog pristupaPotrebno brzo osposobljavanje;meuproizvod je raspoloiv za korienje; sistem jeprirodno deljiv na inkremente;obezbeenje ljudstva/sredstava je inkrementalno; neke od

problema je mogue ostaviti za kasnije cikluse.

Rizici Iterativno-inkrementalnog pristupaAko zahtevi nisu dobro shvaeni; kada je poeljno realizovati sve mogunosti odjednom;oekuju se brze promene u tehnologiji; postoje brze promene u zahtevima; dugorono suograniena sredstava (ljudstvo/novac).

Evolutivni model ivotnog ciklusaEvolutivni model ivotnog ciklusa takoe razvija sistem kroz etape, ali se razlikuje odinkrementalnog modela utoliko to podrazumeva da u poetku zahtevi nisu u potpunostishvaeni, i da ne mogu b iti definisani.U ovom pristupu, zahtevi se delimino definiu unapred, a zatim se preciziraju, u svakojsledeoj etapi.

Evolutivni prototipski razvoj IS Formiranje prvog prototipa na osnovu prioritetnih zahteva korisnika Viestruko ponavljanje ivotnog ciklusa, pri emu rezultat svake iteracije

predstavlja jedan relativno mali,korisniku znaajan deo projekta.

Rizici evolutivnog pristupa korisniku su poeljne sve mogunosti odjednom; dugorono je ogranieno obezbeenje sredstava (ljudstva, novca).

Prednosti evolutivnog pristupaPotrebno brzo osposobljavanje; privremeni softverski proizvod raspoloiv zakorienje;sistem je prirodno podeljen na inkremente;snabdevanje ljudstvom/sredstvimaje inkrementalno;postoje povratne informacije za razumevanje svih zahteva;olakanopraenje promena u tehnologiji.

RAD Zadatak: brzo programiranje (paralelni razvoj) Osnovna pretpostavka (i osnovno ogranienje):

jasno okruenje mala sloenost (jednostavan IS)

Da bi RAD bio uspean, projektanti moraju raditi sa krajnjim korisnicima, moraju bitiiskusni u korienju potrebnih tehnika i alata, a oblast primene mora biti dobro poznata.

Faze RAD 5 faza:Analiza okruenja,Analiza podataka,Analiza

procesa,Programiranje, Test Aplikacija je dekomponovana na makro funkcije koje se paralelno

razvijaju

Spiralni model Verzija slina evolutivnom pristupu Podrazumeva realni sistem iji informacioni sistem je mogue

nadgraivati u vie prolaza.

Funkcionalni model sistema



y predstavlja sistem kao "crnu kutiju"

y prikazujese funkcionalnost sistema na nain kako je vide spoljni objekti

y predstavljaju se ulazi i izlazi iz sistema i funkcije koje transformiu ulaze(pobudu, stimulaciju) u izlaze

Strukturna sistem analiza (SSA) Daje jasan i detaljan opis sistema, primenom metode apstrakcije, tako da

se sistem na viim nivoima apstrakcije opisuje jasno, a na niim detaljno; Predstavlja logiku, a ne fiziku specifikaciju procesa - specifikacija

opisuje ta e budui sistem raditi i ta e pruati korisniku, a ne kako ebiti implementiran.

ta je SSA?Jasna grafika specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom;SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih,generie izlazne podatke.Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokovapodataka.

Specifikacija SSA1. Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka;2. Specifikacija logike primitivnih procesa3. Renik podataka koji opisuje sadraj i strukturu svih procesa, tokova i

skladita podataka.

Osnovni koncepti SSA Tok podataka (data flow) Proces (process) Skladite podataka (data store)

Spoljni objekat (interface - external agent) Spojevi (junctions)

Proces (process) Proces obrade podataka je aktivna komponenta sistema, koja vri

transformaciju strukture i sadraja ulaznog toka u izlazni tok. Naziv procesa treba precizno da oznaava funkciju koju on obavlja.

Najee je u obliku glagolske fraze.Tok podataka (data flow)Tok podataka je vod kroz koji protiu grupe podataka poznate strukture.Tok podataka ostvaruje vezu izmeu ostalih komponenti sistema i na dijagramu tokapodataka predstavlja se imenovanom, orijentisanom linijom.Svaki tok podataka u dijagramu toka podataka mora imati jedinstveno ime koje odraavaznaenje podataka koje on nosi.

Skladite podataka (data store) Skladite podataka (kartoteka, fascikla, datoteka) slui za uvanje

podataka Definie se kao tok podataka u mirovanju

Veza sa primitivnim funkcijama iskljuivo preko tokova po dataka.

Skladite podataka treba da omogui: y tok podataka KA skladitu oznaava operaciju odravanja, tj. ubacivanja,

izbacivanja i promene sadraja;y tok podataka OD skladita oznaava korienje sk ladita za izvetavanje.

Spoljni objekatSpoljni objekat (interfejs) je objekat van konteksta posmatranog sistema koji se javlja kaoizvor ili ponor tokova podataka.

Spojevi (junctions) Spojevi pomau u organizovanju i pojanjavanju dijagrama toka podataka. Postoje divergentni spojevi koji dele tok podataka na dva ili vie izlaza,

kao i konvergentni spojevi, koji spajaju dva ili vie toka podataka u jedan. Spojevi sa jednim ulazom i jednim izlazom zovu se linearni spojevi.

SSA ± odnos koncepata Meusobni odnos osnovnih koncepata se prikazuje preko dijagrama toka

podataka

Dijagram toka podataka(DTP) prikazuje vezu interfejsa ili skladita kao izvora/ponora podataka, saodgovarajuim procesima, kao i meusobnu vezu procesa.

Dijagram kontekstaDijagram na najviem nivou hijerarhije. Sadri proces visokog apstraktnog nivoa injegovu komunikaciju (ulazne i izlazne tokove) sa okruenjem. Predstavlja granicesistema koji se analizira.

Dekompozicija dijagrama konteksta

Dijagram konteksta se dekomponuje na dijagrame u vie nivoa. Brojtakvih nivoa zavisi od sloenosti sistema koji se analizira kao i odpostupnosti u procesu dekompozicije.

Preporuuje se da takvi nivoi sadre 5-9 procesa.

Dekompozicini dijagrami Horizontalne veze izmeu poslovnih funkcija istog nivoa Vertikalna veza (roditelj-dete) Razliiti nivoi apstrakcije:

na viim nivoima su op tije funkcije i grupisane strelice na niim nivoima strelice se dekomponuju i detaljnije

opisuju.

Primitivne funkcije DTP koji sadri procese koji se dalje ne dekomponuju, naziva se

primitivnom funkcijom. Svaka primitivna funkcija definisana je:

� ulaznim tokom podataka,� logikom obrade podataka iz ulaznog toka ili nekog

skladita podataka� izlaznim tokom podataka i/ili auriranim podacima u

skladitu podataka.

Pravila i preporuke za kreiranje Dijagrama tokova podataka (1)y Svaki proces mora da ima bar jedan ulazni i bar jedan izlazni tok

podataka.y Jedan proces povezuje se sa drugim procesom samo posredno, preko

skladita podataka.y Proces koji ima vie ulaznih nego izlaznih tokova je sintetiki, onaj koji

ima vise izlaznih nego ulaznih ± analitiki;

Pravila i preporuke za kreiranje Dijagrama tokova podataka (2)y Samo tokovi podataka koji idu ka, odnosno od skladita podataka ne

moraju biti imenovani.y T okovi podataka koji poniru u jedno skladite ili iz njega izviru, mogu da

prenose samo one pakete podataka koji se u skladitu mogu uvati.y PRAVILO BALANSA TOKOVA: Ulazni i izlazni tokovi na DTP-u koji

je dobijen dekompozicijom nekog procesa P moraju biti ekvivalentni saulaznim i izlaznim tokovima toga procesa P na d ijagramu vieg nivoa;

Pravila i preporuke za kreiranje Dijagrama tokova podataka (3)y T ok podataka mora da ima izvor i ponor. Iz ovog pravila sledi da dva

interfejsa, dva skladita, ili interfejs i skladite ne mogu direktno bitipovezani tokom podataka.

Pravila i preporuke za kreiranje Dijagrama tokova podataka (4)y Svako skladite mora da ima bar jedan ulazni i bar jedan izlazni tok

podataka.y I nterfejsi moraju biti povezani sa sistemom, odnosno procesima sistema

bar sa jednim ulaznim ili izlaznim tokom podataka.M

odel podatakaModel podataka opisuje strukturu nekog sistema (skup objekata, njihovih atributa injihovih meusobnih veza) i njegovu dinamiku (skup operacija).

Vrste modelay Model Objekti - Vezey Relacioni modely Istorija (H ijerarhijski model , Mreni ( CODASYL) model)

Model podataka - osnovne komponente1) Struktura modela - objekti, atributi, vezePOSLOVNA PRAVILA INTEGRITETA:(2) Ogranienja - semantika ogranienja na vrednosti podataka koja se ne mogupredstaviti samom strukturom modela.(3) Operacije nad konceptima strukture, preko kojih je mogue prikazati i menjativrednosti podataka u modelu;

Model Objekti-Veze (MOV) Entity-RelationshipModelObjekat (entitet) - grupa (skup) sadraja sa karakteristikama koje su bitne za celinu.

MOV ± vrste objekatay Nezavisan objekat ima osobinu koja ga moe jednoznano identifikovati

(ne zavisi od drugih objekata).y Zavisan objekat je onaj ija egzistencija i identifikacija zavise od drugog

(ili drugih) objekata.y karakteristian objekat ( slab objekat) ± onaj koji se ponavlja vie puta za

odreeni nezavisni objekat;y asocijativni objekat , koji predstavlja vezu vie objekata;

MOV ± atributiAtributi su karakteristike ili osobine iskazane kao jedna ili vie vrednosti koje opisujuobjekat. Svaki atribut ima svoje ime.

Klju objekta



� Klju je vrsta atributa koji jedinstveno identifikuje svaki primerak objekta.� Od atributa - kandidata za kljueve bira se jedan koji postaje primarni

klju.� Nijedan deo primarnog kljua ne moe b iti prazan ili nedostajui.

Kljueviy Ako klju ini samo jedan atribut, onda je to prost klju; u suprotnom je

sloen.y Alternativni klju predstavlja atribut ili grupa atributa koji jedinstveno

identifikuju primerke entiteta, ali postoje objekti za koje taj atribut nije

definisany Preneseni klju (Foreign Key) je atribut koji povezuje objekat 'dete' sa

objektom 'roditelj'.

Veze (Relationship)y identifikujue(dete - roditelj)y neidentifikujue (obavez, neobavezne)y rekurzivne (na sebe samog - primer : radnik ± ef)

KardinalnostBroj pojavljivanja jednog objekta u vezi sa drugim.

Kardinalnost veza roditelj ± dete� nula, jedan ili vie� jedan ili vie� nula ili jedan� tano n ( primer : godinja doba, broj semestara)

Kardinalnost veza dete - roditelj�

dozvoljena nula

� nije dozvoljena nula

Ogranienja (statika pravila integriteta)y Nad strukturom ( Integritet entiteta, Nad standardnim domenom Tip,

duina podataka)y Nad vrednou domena (Dozvoljene vrednosti)y Na kardinalnost (0,1,n), (1,n), (0,1), (Exactly)

Operacije (dinamika pravila integriteta)Definiu se nad konceptima strukture, po ogranienjima.

y Operacije odravanja baze podataka - ubaci, izbaci ,promeni,povei,razvei i prevei

y Navigacione operacije koje pomau kretanju kroz bazu podataka.

Osnovne operacije:INSERT (ubacivanje)REPLEACE (klju, deo kljua)DELETE (objekat, veza, roditelj)

Arhitektura IS

Jednoslojna arhitektura (program) Dvoslojna arhitektura (program(logika,korisniki interfejs), izvori

podataka) Troslojna arhitektura (korisniki interfejs, aplikaciona logika, upravljanje

podacima)

Karakteristike troslojne arhitektureU troslojnom generikom modelu jasno se odvaja upravljanje podacima, aplikacionalogika i korisniki interfejs. Prilagodljiva je brzim promenema. Omoguavatransparentno povezivanje korisnikih aplikacija sa razliitim izvorima podaka na raznimplatformama, a ne samo sa jednim serverom baze podataka. Sutinu ove arhitektureodraava srednji sloj koji se razliito naziva: aplikacioni server, transakcioni server.

DistribuiranabazapodatakaDistribuiranabazapodataka ± fiziki delovi baze se nalaze na razliitim vorovima mree.Kolekcija vorova sa lokalnim SUBP* i sposobnou kolaboracije sa bazama na drugimvorovima.Karakteristike:

lokalna autonomija (obrade, uvanje podataka) logiki jedinstvena velika baza podataka

Federativne (viestruke) baze podatakaFederativne (viestruke) baze podataka ± virtuelna integracija razliitih baza.

Paralelne arhitekture ± podtipovi Deljiva memorija, deljivi diskovi, ³nita deljivo´ ± nezavisni procesori sa sopstvenommemorijom, u mrei velike brzine.

Prednosti distribuiranih sistema za upravljanje BP Poveana pouzdanost i raspoloivost

Poboljane performanse sistema Jednostavniji rast sistema

Aplikativno modeliranje Definisanje menija (Dodela rola) Definisanje formi i upita (Bez suvinih efekata) Definisanje izvetaja(Kriterijumi: Frekvencija, sort)

CASE alatiCASEtools± alati za proizvodnju softvera

Podela CASE alata horizontalna (za vie faze ivotnog ciklusa (analiza, dizajn);za srednje

faze ivotnog ciklusa (izrada aplikacija, implementacija);za nie faze(podrka eksploataciji))

vertikalna (upravljanje, planiranje, praenje;tehniki alati;podrkaprojektu (renici, skladita))

prema broju korisnika (jednokorisniki;viekorisniki (mreni))

Najpoznatiji CASE alatiBpWin,ErWin, Oracle Designer, Rational Rose, PowerDesigner , Artist - FON

Svrha modeliranja poslovnog procesaBolje razumijevanje, analiza, poboljanje ili zamjena postojeeg poslovnog procesa.

Modeliranje poslovnih procesaModeliranjem se dobija ureena struktura sa jasno definisanim pravilima po kojima se tiprocesi odvijaju.

Mehanizmi modeliranjaApstrakcija, predvianje, mapiranje procesa, simulacija, dijagram uloga aktivnosti,funkcionalno modeliranje, Fibonovi dijagrami, tabela toka aktivnosti, slikovna predstavamodeliranja.

Funkcionalni aspekti UML-aSagledavaju strukturu sistema (statiki opis) i interakcijuelemenata (dinamiki opis).

Nefunkcionalni aspektiSagledavaju vremenske odrednice u sistemu, razmjetanja, pouzdanosti i dr.

Organizacioni aspektSagledavaorganizaciju i hijerarhiju sistema.

Aspektprojektovanja (Structural view)Aspektprojektovanjapredstavlja na koji nain je osigurana funkcionalnost sistema. Bavise unutranjom funkcionalnou sistema. Statiki opis ovoga aspekta daje seprekoDijagrama klasa i Dijagrama objekata.Dinamiki opis se daje prekoDijagrama interakcija, Dijagrama promene stanja i

Dijagrama aktivnosti.

Aspekt implementacije (Implementation view)Aspekt implementacije predstavlja komponente i fajlove preko kojih se sistem fizikiostvaruje. Opisuje glavne module i njihove zavisnosti, alokaciju resursa ili drugeadministrativne informacije kao to su izvjetaji o napretku razvoja.Statiki opis ovoga aspekta daje se prekoDijagrama komponenti. Dinamiki opis se daje preko Dijagrama interakcija, Dijagrama promene stanja i

Dijagrama aktivnosti.

Aspekt ponaanja (procesa) (Behavioral view) Opisuje nain odvijanja procesa u sistemu, "niti" procesa, konkurentnost i sinhronizaciju.Ovo je nefunkcionalni aspekt koji opisuje procese i unutar sistema i procesi koji nastajukao rezultat interakcije sa okolinom.Za opis se koriste isti dijagrami kao i u aspektu projektovanja i za statiki i za dinamikiopis, a najvie se koriste Dijagrami aktivnosti, Dijagrami vremena, i Dijagramiinterakcija.

Aspekt razmjetanja (Deployment view) Aspektrazmjetanjapredstavljatopologijusistema, raunarsko-komunikacionumreu.Pokazuje se kako su u ovoj mrei razmetene komponente koje pretstavljaju fizikurealizaciju sistema.Za statiki opisse koristeDijagrami razmetaja.Za dinamiki opis se koristeDijagrami interakcija, Dijagrami promjene stanja i

Dijagrami aktivnosti.

Aspekt sluajeva korienja (Use cases view)Opisuje se ponaanje sistema sa take gledita korisnika prvenstveno, a koristi se uanalizi i testiranju. P redstavlja funkcionalnu specifikaciju sistema.Statiki opis daje sepreko Dijagrama sluajeva korienja.Dinamiki opis - tekstualnoi Dijagrama

interakcija, Dijagrama promjene stanja i Dijagrama aktivnosti. Osnovni elementi UML-aStvari, Relacije, Dijagrami, Mehanizmi.



Stvari koje se odnose na strukturu (engl. structural things)Stvari koje se odnose na strukturu su imenice u UML modelima. To su najee statikidijelovi modela koji predstavljaju elemente koji mogu biti ili konceptualni ili fiziki. -klasifikatori (engl. classifiers ). U ovu grupu spadaju:Klasa (engl. class),Interfejs (engl.interface), Saradnja...

Stvari koje se odnose na ponaanje (engl. behavioral things)Stvari koje se odnose na ponaanje su dinamiki dijelovi UML modela. To su obinoglagoli koji predstavljaju ponaanje u vremenu i prostoru.

Postoje tri osnovne vrste stvari koje se odnose na ponaanje:Interakcija (engl.interaction ), Promjena stanja(engl. state machine), Aktivnost (engl. activity).

Stvari koje se odnose na grupisanje (engl. grouping things)Stvari koje se odnose na grupisanje su organizacijski dijelovi UML modela. To suelementi na koje se model moe razloiti. Jedna od osnovnih takvih stvari su paketi (engl.packages).

Stvari koje se odnose na pojanjavanje (engl. annotational things)Stvari koje se odnose na pojanjavanje su, kako im i naziv kae, dijelovi UML modelakoji sadre pojanjenja. Osnovni oblik je napomena (engl. note) koja se vee za nekielemet ili grupu elemenata i poblie ih pojanjava.

RelacijeZavisnost (engl. dependency), Asocijacija (engl. association), Generalizacija (engl.generalization ), Realizacija (engl. realization).

Dijagrami

UMLdijagramisuspecijalizovanidijagramikoji, vizuelno, uzpomostandardizovanihgrafikihelemenatailustrujuposebandioiliaspektsistema.

Dijagram sluaja korienja (Use Case Diagrams)Opisuju funkcionalnost sistema, odnosno sve aktere i veze koje postoje meu njima.Elementi: akteri, veze i sluaj korienja. Upotreba za analizu sistema.

Dijagram klasa (Class Diagram)Predstavlja statiku strukturu klasa u sistemu. Odnosi meu klasama:mogu biti asocirane(povezane jedna za drugu), mogu zavisiti (jedna klasa zavisi od upotrebe druge klase),biti specijalizovane (jedna klasa je specijalizacija druge), ili biti upakovane (grupisanezajedno kao jedinica).

Dijagram objekata (Object diagram)Slino dijagramu klasa, ali detaljnije. Upotreba istih znakova i relacija. Konkretniji opisstvari tj., klasa.

Dijagram sekvcence (Sequence diagram)Opisuje kako grupa objekata provodi proces putem sekvencijalnog seta interakcija.

Paralelne vertikalne linije ± linije ivota ± predstavljaju razliite procese ili objekte kojise deavaju istovremeno tj., simultano.Horizontalne strelice pokazuju poruke koje se razmjenjuju prema redu kako se i deavaju.

Dijagram saradnje (kolaboracije, komunikacije) (Communication diagram)Alternativni aspekt dijagrama sekvence jer pokazuje vie strukture nego dijagramsekvence.Dijagram komunikacije koristi kada se eli naglasiti kontekst, odnosno relacije (odnosi,interakcija) izmeu objekata.

Dijagram aktivnosti (Activity diagram)Prikazuje aktivnosti i akcije koje se odvijaju u sistemu i opisuje tok rada sistema. Veomavaan s aspekta odravanja sistema.Sastoji se od aktivnosti koje mogu da nastanu i kaoreakcija na neki od Äokidaa³ iz okoline sistema.

Dijagram komponenti (Component diagram)Prikazuje fiziku strukturu komponenti programskog koda.Komponente koda mogu biti:komponente izvornog koda, binarne komponente ili izvrnekomponente. Komponente sadre informacije o logikim klasama - kreiranje logikogaspekta sistema.

Dijagram rasporeivanja (Deployment diagram)Opisuje hardversku strukturu u sistemu putem vorova i konekcija.Opisuje fizikupovezanost hardvera i softvera u sistemu . Predstavlja topologiju mree (ili procesa) usistemu.

MehanizmiUML jezikaOpti mehanizmi: Specifikacija (enlg. specifications ), Ukrasi (engl. adornments ),Komentari (engl. comments)Mehanizmi proirivosti: Stereotip (engl. stereotype), Oznaena vrijednost (engl. tagged

value), Ogranienje (engl. constraint ).

Opasnosti po IS prema uzroku nastankaPrirodne opasnosti (elementarne n epogode, prirodna zraenja).ovek sa aspekta nenamernosti (loa organizacija, nedisciplina, nemar, nehat, zamor idr.).ovek sa atributom namernosti (diverzija, sabotaa, zlonamernost, kriminal, pijunaa).

KarakteristikeTQM pristupau zatiti informacionih resursaUsaglaenost.Program zatite mora biti usaglaen sa ciljevima organizacije.Sveobuhvatnost.Svi u organzaciji moraju biti ukljueni.

Kontinuitet. Program mora biti stalno aktivan.Proaktivnost.Korienje inovativnih, preventivnih i zatitnih mera.ValidacijaProgram mora da bude garantovano pouzdan.Zakonitost.Mora da ukljui ovlaenja, obaveze i odgovornosti.

Strategija zatiteGlavni zadaci strategije zatite: prevencija i zastraivanje, detekcija, lokalizacjaoteenja, oporavak ,korekcije, opreznost i disciplina.

Strategija zatitena InternetuZatita pristupa, kontrola autentinosti, kontrola ovlaenja.

Kontrola Tipovi kontrolora:Interni ± iz preduzea, ali ne iz strukture ICT, Eksterni ± iz nezavisnefirmeVrste kontrole: Operaciona kontrola ± da li sistem radi koektno? Kontrola podobnosti ± da li su sistemi zatite ad ekvatno ugraeni i odgovarajui.

Plan oporavkaPlan oporavka je vaan elemenat zatite. Plan mora sadrati opciju i za sluaj potpunogunitenja kapaciteta. Ispitivanje plana po drazumeva korirenje what-if analize...

Etiki aspekti ISPrivatnost, tanost, svojina, pristup.

Prednosti i nedostaci ES

Proces izgradnje ES

Faze razvoja ekspertnog sistema

E K S P E

T

I¡

E¡ ¢

E

Z

¡ £ ¡ ¢ £

£ ¤ £

T I Z£

I Z G £ ¥ ¡ ¢

UE K S P E

T¡

O G S IS T E M£

ko r is t i

inte rv .

E K S P E

T¡

IS IS T E M

O S O¦ ¤ ¢

E

d o d a je p o d a t k e

K O

IS¡

Iko r is t i

pr o iruje i te s tira

izgra . ,po pr a vl ja ,te s tira

Documents

Pitanja i odgovori iz PIS