1) Baumgartenovo odreenje estetike 2) Platonovo rangiranje
umetnosti prema teoriji ideja3) Platonova kritika mimetikog
pesnitva 4) Platonovo razumevanje lepog 5) Aristotelovo odreenje
mimesis-a 6) Aristotelova definicija tragedije s osvrtom na pojmove
eleos, phobos i catharsis7) Aristotelova definicija tragedije s
osvrtom na tri strukturna dela fabule8) Aristotelovo odreenje
kvalitativnih delova tragedije
BAUMGARTENOV POJAM ESTETIKE
Svaka saznajna disciplina mora fiksirati: svoj predmet i svoj
metod istraivanja. Ove potekoe se moraju savladati istovremeno, jer
predmetno razgranienje nije mogue bez metodikog zasnivanja koje ga
omoguuje. Lajbnicov uenik Aleksander Gotli Baumgarten je prvi
upotrebio re estetika u smislu posebne filozofske discipline
1735.godine. On polazi od tradicionalne razlike aistheta i kao
injenica oseajnosti i noeta kao injenica inteligencije. Aisteta se
spoznaju ulnim opaanjem, a noeta viom saznajnom moi (umom ili
razumom).Izrazom aistetis Grci su oznaavali ulno opaanje, koje daje
ulne predstave. Da bi ga otro razlikovali od procesa noesis pod
kojim se podrazumeva miljenje sposobno da sazna skrivenu sutinu
stvari koja koja se ne moe ulno zahvatiti. Ovu razliku Baumgarten
koristi u lajbnicovskoj perspektivi. Lajbnic je razlikovao
metafiziku realnost duhovnog sveta od fenomenalne realnosti koja se
pojavljuje ulima. U svojoj teoriji saznanja je pokuao da pronae
kompromisno reenje izmeu kartezijanskog racionalizma i lokovskog
senzualizma. Smatra da nikakva intelektualna aktivnost nije mogua
bez ulnog iskustva ovo je podsticaj doao od Lajbnica. Ali ne
prihvata Lokovu tvrdnju da je dua tabula rasa. Zato njegovu uvenu
maksimu da ne postoji nita u razumu to prethodno nije bilo u ulima
ispravlja i dopunjava reenicom: osim samog razuma. Time priznaje
razumu sposobnost da spoznaje opte istine logike i matematike,koje
se moraju razlikovati od injenicnih istina.Tako je Lajbnic bio
naveden da sve istine podeli prema njihovoj izvornoj i specifinoj
ulozi, na: ISTINE RAZUMA - imaju svojstvo nunosti INJENIKE ISTINE -
svojstvo sluajnosti,. Njegova teorija saznanja poiva na racionalnim
pretpostavkama, ali ne porie znaaj ulnog i individualnog, ve mu
daje odreeno mesto u hijerarhiji saznanja. ulno saznanje je nie od
logikog saznanja, ali ima svoju vlastitu duhovnost, pa zato moe
biti predmet logike analize. ulna istina utvruje ulno saznanje, a
ono to nam ula otkrivaju kao istinu ne mora biti istina u logikom
smislu. Sad se opaanje uzdie na vii rang. Svet ulnog i svet
pojmovnog nisu vie strogo odvojeni (to je bilo presudno za nastanak
estetike) ve ine samo razliite stupnjeve jednog istog procesa
saznanja koji se uzdie od percepcije do iste apstrakcije. Date su
pretpostavke za osamostaljenje podruja ulnosti kao i za njegovo
filozofsko promiljanje i prouavanje. Nazire potreba za novom
filozofskom disciplinom, koja bi trebalo da prouava podruje ulnosti
i ulno saznanje. Ali, ova mogunost nije odmah mogla biti iskoriena.
Lajbnicova koncepcija je bila sloena i njegovi savremenici su je
teko razumevali i esto iskrivljivali. Kristijan Volf.
sistematizovao i dopunjenio. Volf je uveo jasnou u gomilu nejasnih
i slabo odreenih pojmova. Njegova originalnost je u njegovom
enciklopedijskom duhu. To e omoguiti Aleksandru Baumgartenu da
zasnuje novu filozofsku disciplinu koju e nazvati ESTETIKA. Rodno
mesto estetike je Lajbnic-Volfov sistem filozofskih disciplina,
koji u sebi nosi logike osnove prvobitnog imenovanja estetike kao
discipline.. Svoju podelu filozofije Volf sprovodi na osnovu 2
principa: 1. princip koga ine razliite sposobnosti due 2. princip
ini razliita priroda predmeta kojom se bavi priroda Sama dua ima
dve temeljne sposobnosti: MISAO i VOLJU, ili mo saznanja i mo ula,
a obe mogu da pogree. Da bi se njima upravljalo, neophodne su 2
filozofske nauke: logika i praktina filozofija. Filozofija obuhvata
obe ove strane, zato itavu filozofiju deli na teorijsku i praktinu.
Unutar teorijske filozofije moemo spoznati duu, svet i boga,pa se
ona moe podeliti na 3 discipline: psihologiju (nauku o dui)
kosmologiju (nauku o prirodi) teologiju (nauku o bogu) Nakon
prouavanja ove 3 discipline ostaje talog kojim se ne bavi ni jedna
od tih disciplina, jer postoje izvesna svojstva koja pripadaju biu
uopte i koja su predmet ontologije ili pre filozofije.. Mo udnje se
odnosi na moral i politiku. Njima se bavi praktina filozofija
Unutar praktine delatnosti imamo jasne predstave na strani dobra, a
mutne na strani nagona. Ta dva pola su odreena razumom i ulima.
Tako je Volf uspostavio otru granicu i ponor izmeu ulnog i
intelektualnog saznanja. Ljudski duh je podelio na 2 dela: - pars
inferior nii deo, obuhvata sferu oseajnosti i ne prevazilazi sferu
ula - pars superior obuhvata logiku i ono to nazivamo razumom.
Jasne i logike ideje pripadaju viim, a konfuzna percercije niim
sposobnostima. Sama spoznaja (saznanje) moe biti ulna ili razumska.
ulna je nia i aposteriorna, a razumska via i apriorna. Razum ima
jasne, a ula mutne predstave. Prvoj (razumskoj) pripadaju um i
razum, a drugoj (ulnoj) pripadaju oseaji i proizvodi mate..Logika
se bavi razumskom spoznajom, a neposrednom spoznajom nijedna
filozofska nauka. Tako je preostalo jedno prazno podruje koje je
zrebalo popuniti. Tu je Bauntgarten smestio estetiku, koja treba da
ispituje tu niu spoznaju.A kod starih Grka estetika je znaila svet
oseta i oseajnosti, koji se suprotstavlja logici.Baumgarten se pita
da li u niem domenu estetike ima zakona koji odgovaraju logici u
viem domenu. On se usudio da progovori o perfekciji ulnog saznanja.
ulno iskustvo ini jednu posebnu mogunost saznanja koje se razlikuje
od naunih ili filozofskih. Sfera ulnog i estetskog, opaajnog i
individualnog ima svoju vlastitu evidenciju, svoje kriterijume i
svoju logiku koja se razlikuje od naune. ulo kao ulo dobija znaenje
samostalnog principa. Tako brani dostojanstvo neega to je sve do
tada smatrano prostim i nedostojnim ozbiljnog filozofskog miljenja
i prouavanja.. ula su prezirana i potcenjivana. Njihov poloaj je
bio odreivan prema principu viih moi, a u periodu racionalizma
prema razumu koji je tada vaio kao apsolutni princip. vrhu. ula
nisu mogla biti smatrana izvorom nikakve saznajne teorijske
izvesnosti sve do tada. Njima su neotklonjivo pripadali privid i
obmana. Baumgarten zahteva razvijanje ulnosti kao posebne moi i
odreuje poseban kriterij ulnog opaanja, a to ne moe biti razum. Bez
univerzalnog vaenja ulnost ne bi mogla imati znaenje posebnog
principa, niti bi nauika o njoj mogla biti filozofska. ovekova
ulnost nije vie ni neto greno u moralnom pogledu, ni lano u
saznajnom (logikom) smislu rei, ni nedostojno ozbiljnog filozofskog
istraivanja, Zato odvaja estetiku od logike i zamilja je kao
specifinu saznajnu teoriju koja se bavi ulnom ili niom sposobnou
saznanja. Estetika preuzima ulnu spoznaju, otkriva njene zakone da
bi ih uinila normama umetnikog stvaranja, pa ispituje nie saznajne
moi i upravlja njihovu aktivnost na stvaranje i prosuivanje lepote.
Estetika je nia gnoseologija i ima za predmet ulno saznanje i u
odnosu na njega ima istu ulogu kakvu logika ima u odnosu na
racionalno saznanje.odreuje je kao ''mlau sestru logike''. Prvi je
izneo dogmu o estetskoj lepoti (dogma uenje). spoznaju (aestetis)
spadaju sve spoznajne moi koje su nie od intelekta sve koje su od
njega nezavisne. Lepota (lepo) je SAVRENSTVO ULNOG SAZNANJA.Ovo
savrenstvo ulne spoznaje prua zadovoljstvo ljudima Kako ulna
spoznaja, koja je u okviru racionalizma odreena kao mutna i
zbrkana, moe postati i biti savrena. Ideju lepog svodi na konfuzno
opaanje, tj. na OSEANJE. Baumgarten princip savrenstva primenjuje
na estetiku, ali ga istovremeno i modifikuje. Ranije se smatralo da
savrenstvo moe biti shvaeno samo pomou razuma; stoga savrenstvo
izmie ulima. Baumgarten prvi tvrdi da lepo mora biti takvo
savrenstvo da ga ula mogu opaati tj. na jedan nejasan i konfuzan
nain. Bauntgarten dozvoljava mogunost ulnog savrenstva. Lepota je
savrenstvo ulnog saznanja koje ima univerzalno znaenje isto kao i
etiko uenje o dobrom ili logiko uenje o saznanju. Poto je sve ulno
sluajno, sve druge ulne forme saznanja ostaju.
1. PLATONOVE DEFINICIJE LEPOGHipija vei, rani Platonov dijalog
ije je autorstvo i danas sporno, jedno je od prvih zapadnih
svedocanstava o tematici lepote. Smatra se da je u njemu u malome
odreen sveukupni diskurs za razmatranje lepog sve do 19. veka.
Starogrki pojam lepote znatno je iri od pojma lepog u savremenom
smislu(povezan je i sa etikim i istinitim) i odvojen je od
umetnosti. Glavni likovi dijaloga su Sokrat i Hipija, a metod koji
Platon koristi je dijalekticko ispitivanje.Predmet itavog dijaloga
je rasprava o tome ta znai biti lep (gr. kalos). Meutim, kako
Sokrat, tako i Hipija izbegavaju da govore o lepom u estetikim
kategorijama, ve ga povezuju sa onim to je dobro, hvale vredno (gr.
agatos). Ono u emu se, pak, razlikuju dva sagovornika jesu naini na
koje oni pokuavaju da oznae neto kao lepo. Argumentacija im je
sasvim razliita. Hipija posmatra lepo u odreenom kontekstu, on na
pojednianom primeru moe da tvrdi da li je neto lepo ili nije i da
to obrazloi; stoga njegove definicije moemo nazvati katalogizacijom
ili, tavie, jednom teorijom egzemplarnosti. Sa druge strane, Sokrat
pokuava da izoluje sam termin lepote i odredi ga kao pojam; kada se
pita ta je lepota sama po sebi?, Sokrat zapravo eli da d njenu
definiciju.
Hipija prvi poinje i kae:0. LEPO JE LEPA DEVOJKA. Ovom
definicijom Hipija uoava lepotu pojedinane stvari. Ovo je jedan
razumski zakljuak, sa najmanjom spekulacijom u odnosu na ostale
definicije. Hipija misli da ova definicija ima teinu jer se poziva
na konvenciju argumentom svi tako misle. Sokrat e dati
kontraargument i rei da lepi mogu biti isto talo i lonac, kobila
ili lira. Oigledno je da su Hipijini primeri svi relativni i
zavisni od situacije. U pitanju je perspektivistiki pogled na lepo
nekome je neto lepo u odreenoj situaciji, a nekome nije. Ovde se
takoe uvodi i momenat stepenovanja lepote (kada se Sokrat pozove na
jedan Heraklitov fragment): i najlepi majmun je runiji i od
najrunijeg oveka, najlepi ovek je runiji od bogova...0. LEPO JE
ZLATO. U ovoj definiciji nalazimo onaj antiki spoj lepog i
dobrog/vrednog. Hipijin argument je da emu god zlato pridoe, ono
poveava njegovu vrednost. Na taj nain on daje zlatu izvesnu
transrodnost i tu nalazi optost u pojedinanim primerima. Sokrat
ipak opet relativizuje stvari govorei da nije za sve predmete
zgodno da budu od zlata; neki su bolji izraeni u slonovai, kamenu,
drvetu... Na ovom mestu u dijalogu Hipija iznosi i tezu da je lepo
ono to neemu prilii (i ta relacija bi zaista mogla da bude
dokazana), ali je dalje ne razrauje. 0. LEPO JE LEPO (PRISTOJNO)
PROVEDEN IVOT. Za antikog Grka je pristojan ivot znaio astan ivot,
proveden u relativnom blagostanju, uestvovati u politikom ivotu
polisa i biti ugledan, sahraniti svoje roditelje i biti sahranjen
od svoje dece. Budui i sm ugledan Grk, Hipija smatra ovu tezu
neoborivom. Sokrat e naravno i nju oboriti sada za primer uzima
Ahila koji je radije hteo poginuti, nego da ovako provede svoj ivot
(a Ahil jeste bio ugledni i cenjeni heroj). Bitno je uoiti da
Hipija gotovo savreno vlada opteljudskim shvatanjima o vrednostima.
Platon ga ovde moda suvie lako odbacuje.
Sokrat za razliku od Hipije tei optosti u svojim definicijama.
Negovi odgovori imaju vie spekulativnosti i on stalnim hodom navie
ka optem, odgovara svojim argumentima:0. LEPO JE ONO TO JE
PRIMERENO (TO PRILII). (gr. to prepon). On uvodi u dijalog jednu
distinkciju koja je tako karakteristina za Grke: izgledati lepo i
biti lep. Grci prave tu razliku izmeu bia i privida. Za nas ova
razlika moda nema tu teinu, jer je na pojam lepote mnogo ui od
starogrkog, ali jasnije je ako ga, na primer, posmatramo iz
moralnog aspekta ono to se izdaje za dobro (pretvara) i ono to je
zaista dobro. Ne mogavi da ree ovo pitanje, obojica se odriu ove
definicije i daju drugi odgovor:0. LEPO JE ONO TO JE KORISNO. (gr.
hresimon) Stvari su lepe ako ispunjavaju svoju funkciju i na taj
nai opravdavaju svoje postojanje i dopunjuju svoje bie. Platon ovde
anticipira neto o emu e kasnije Aristotel govoriti kao svrsi.
Meutim, moralni aspekt se ponovo uplie mnoge su stvari korisne za
neto to nije dobro! Zato je neophodno napraviti distinkciju:0. LEPO
JE KORISNO SA DOBROM SVRHOM. (hresimon + ofelimon) Ovde se vidi
lino Platonov filozofski stav: neto ne moe biti lepo ako nije
dobro. Ali! Ako ta dva entiteta stupaju u neki odnos, u ovom sluaju
uzroni, jer su meuzavisni, onda oni moraju da se razlikuju! Princip
kalokagatie (jedinstva lepog i dobrog) samim tim pada u vodu!0.
LEPO JE ZADOVOLJSTVO PUTEM ULA VIDA I SLUHA. Sa ve objanjenim
spektrom znaenja termina kalos, ovaj iskaz nije tautologija niti
samo-objanjavajui. Sokrat u ovoj definiciji izdvaja onaj sloj
znaenja lepog koji je nama primarno od interesa i zato se ova
teorija moe smatrati jedinom estetikom u dijalogu. No ni ovo ne
zadovoljava Hipiju i Sokrata. U nastavku e oni ui u komplikovanu
raspravu o ovim pojmovima, pokuae da naprave sintezu svih
argumenata i uspostave jedan kriterijum univerzalnosti. Ipak, u
tome ne uspevaju, i dijalog se zavrava reenicom koja se danas u
Grkoj skoro poslovino upotrebljava: Sve lepo je teko.Sokrat,
implicitno, ima 3 principa u oblikovanju definicije lepog:1. ako
odredimo ta je lepota, to odreenje mora biti univezalno i
primenljivo na svaku pojedinanu stvar;1. lepo mora biti apsolutno
lepo, bezuslovno i nepokvarivo;1. lepota sama mora u najmanju ruku
biti uzrok lepog, ono zbog ega su lepe stvari lepe.
1. PLATONOVO ODREENJE IDEJE LEPOGNa poetku je bitno naglsiti da
su se, za razliku od savremene estetike teorije, pojmovi lepote i
umetnosti u antikom dobu posmatrali odvojeno. Tek e u 18. veku doi
do povezivanja ova dva predmeta estetike. Drugo, obim znaenja pojma
lepo je znatno iri od isto estetikog. Lepi su kako devojke tako i
deaci, lepi su konji u trku zbog velianstvene snage, vojnici u boju
zbog hrabrosti, lepa je beseda ako je istinita. Platon razmatra
problem lepote u razliitim dijalozima: Fedar, Drava, Hipija vei...
Platonovo odrenje ideje lepog mora se posmatrati u sklopu njegove
filozofije i naroito njegove ontologije. U skladu sa njegovom
filozofijom, sutina svih stvari nalazi se u njihovim idejama, koje
su vene, nepromenljive, nesaznatljive i zbog toga aksioloki na
najvisem nivou u odnosu na pojavne stvari. U ranom dijalogu Hipija
vei Sokrat (Platon) kroz jednu definiciju koja e biti opta,
nagovetava svoj stav o tome da je ideja Lepote stalna za razliku od
pojedinanog lepog. Sve stvari imaju svoju ideju; ipak Platon
izdvaja ideje Dobrog, Istinitog i Lepog kao najvie. To je njegov
takozvani trijumvirat ideja. Ono to je specifino za starogrko
poimanje ovih ideja, jeste da se u njemu one konstantno prepliu i
nikada jedna konkretna stvar na moe dostii apsolutnu vrlinu u
jednoj, ako ne sadri u sebi i druge dve. Ako slikar nije dobar
slikar, on nije slikar uopte; ako beseda nije istinita, ona nije
lepa. To je starogrki princip kalokagatia-e spoj dobrog i lepog.
irokom spektru znaenja pojma kalos pridodat je pojam agatos koji
znai dobar u smislu pristojan, dostojan, vredan hvale, te tako u
sebe ukljuuje i moralni aspekt. Ideja kalokagatie u pedagogiji
znaila je da mladi kroz obrazovanje i gimnastiku trebaju postati
kako dobri, tako i lepi. injenica da za jednog Grka fiziki izgled
nije bio ni malo nebitan, govori o tome koliko je lepota bila
cenjena u ono vreme.Ranija Platonova teorija lepote, koju iznosi u
Fedru naziva se jo i organskom teorijom lepote. Ona se odnosi pre
svega na lepotu besede i govori o skladu delova kako meu sobom,
tako i sa celinom. On tu pravi jednu analogiju sa ivim biima i kae
da je beseda koja je krivo sainjena nalik nekom oveku bez glave ili
ruke. Tek e u svom poznom delu Gozba Platon izneti zrelu teoriju
lepote. U Gozbi, u skladu sa njegovim objektivnim idealizmom,
lepota je ideja koja prethodno iskustvu postoji u naoj svesti, i
zbog toga je mi prepoznajemo u predmetnim stvarima. U trijumviratu
ideja, iako je na treem mestu, uslovno reeno, po vrednosti, ideja
lepote je najsjajnija od svih ideja jer je jedino ona dostupna naim
ulima! Nju najpre uoimo na ljudima, na primer, pa tek onda njihovu
prevednost, razboritost... Zbog toga to je najuoljivija i po
prirodi lako prepoznatljiva, lepota je po Platonovim reima dostojna
ljubavi.
, , , ; . ? , , , . , , , , , - - . '' ''. , , . , . , , . ''...
...'' , , , , , . . ''... ''. . ''... , ...'' , , . , , . . : ''...
''. '''' , , , , , , . , , , , , , , . . . : ( ), , (), , ( ) ().
1. . '' ''. : '' , , , , , . , . , , ''. 2. , . .3. : '' , ''. ,
.4. , . , , '' , ''.5. . 6. ; . '' '' . - ('''') . , , . , . . , .
, , , . , , . . . , . .
+++ : '' , , , , , , , ''. , , , , . , e , , . , . , . . . '',
''. . , , . , . .. ;
: , , , , . , , . , , . : '' , , , , ; , . , ..... , , ''. , : .
. '' : , ''. , . , , '' , ''. . ; '' ''. . , , . , . '' , , '', .
'' . , , ''. , . , : ) ; ) '' , , .'' , :1. , , , .2. . '''', .3. .
, ., , '''' , , . ; . , , . , . - . , '''' , , . : 1. , , . 2. , ,
. , . ; . , : , . , . , - . , , , , ; , , , , , , , . ''''; . ,
''''. 1. , . , . 2. , . '' , , ; ; , , . , , , . , , ; , ''. , ''
'', ; , '''' , , . . , . , , , . , . . , . .
'' , . , , . , .'' '' , , , ; , ''.
, .
? , . '' '' '''' , . , '' '', ''''. . , o , . '' '' . , . , , ,
. , '' ''. , '' ; ; ; , .... ''.
, , , : . . , ; . , .
'' '' '' ''. . ? , . , . , ? ; , , . , . , . , , . , . , , , , ;
, , , . , , . ? .
. , ? '''', , , . ? . '''' , , . '' .'' .
. . , , . , , , . , , . : , . . '''' , . , , ; , , . , '' ''.
.
'''' , . . '''' . , , , '' ''; . , : ) ; ) '''' ; ) , .
. . , , -, '''' . , , , , ; . .
, , . , . '''' , , . , . . .
, , , , , , . , . . , , .
, '' ... , ''. , '''' . , , , , , '' ''.
. , , , '''' . ? , . '''', , '' , '', . , '''' '' ( , ). . , ,
.
'''': , . '''': '' ''. , , .
'''' , . , . , , '''' .
, , , . : 1. , , . 2. . , , , . , .
, . , , . , , , . , '' ''.
, . . , . , : , - .
'' , , ''. , , . , , . , , , . .
'''' , , : , , '''' , '''', '' ''. . , .
'''' , '' '' , '' ''.
: '' , , , , , , , ''.
, , , , . , , , .
, . , . .
. '', ''.
. , , .
, . .
. ;
: , , , , . , , . , , . : '' , , , , ; , . , ..... , , ''.
, : .
. '' : , ''. , . , , '' , ''. . ; '' ''. .
, , . , . '' , , '', . '' . , , ''. , .
, : ) ; ) '' , , .'' , :4. , , , .5. . '''', .6. . , ., , '''' ,
, . ; . , , .
, . - . , '''' , , . : 1. , , . 2. , , . , . ; . , : , . , . , -
. , , , , ; , , , , , , , . ''''; .
, ''''. 1. , . , . 2. , . '' , , ; ; , , . , , , . , , ; , ''. ,
'' '', ; , '''' , , . .
, . , , , . , . . , . . , , . :" , . , , (...) (...). , , , , .
, , . , , , , , . , . , , . "
, 17. , . . , , ' . " , , .
? .. " ," , , ? . . "", "" . , "" "". . " ," . , , .
, : , , , , , . , , . . , . : , .
, , . , - . , , . , , , - .
