1. Definišite pojam medjunarodnih organizacija?Medjunarodne organizacije su višestranim ugovorima osnovani trajni oblici institucionalizovanog povezivanja tri ili više suverenih država, s posebnim statusom i stalnim organima.

2. Konstitutivni elementi pojma medjunarodne organizacije su?Konstitutivni elementi pojma medjunarodne organizacije su:

1. Suverene drzave kao osnivači i članice medjunarodnih organizacija.2. Postojanje medjunarodnog ugovora kao osnivačkog akta organizacije.3. Stalni organi.4. Oblast delovanja medjunarodne organizacije koja je definisana osnivačkim aktom.5. Posebno pravno svojstvo medjunarodne organizacije kao subjekta nacionalnog i medjunarodnog prava.

3. Vladine (medjudržavne) organizacije jesu one organizacije čije su članice ___?Vladine (medjudržavne) organizacije jesu one organizacije čije su članice suverene države.

4. Međunarodna organizacija mora biti osnovana _____koji joj daje pravosnažnost?Međunarodna organizacija mora biti osnovana sporazumom koji joj daje pravosnažnost.

5. Definišite pojam Nevladinih organizacija?Nevladine organizacije – NVO jesu oblik udruživanja ljudi radi ostvarenja zajedničkih ciljeva.

6. Imajući pravni i administrativni status u vidu, međunarodne organizacije možemo svrstati u dve kategorije, i to? po članstvu, po funkciji.

7. Ugovorom iz Mastrihta potpisanim 1992. godine (stupio na snagu 1993. godine), oformljena je Evropska unija. Ona se sastoji iz tri stuba koji zajedno čine EU? Koji su to stubovi? I stub čine dve evropske zajednice (EZ i EURATOM). II stub čini Zajednička spoljna i bezbednosna politika. III stub čini Saradnja u oblasti policije i pravosuđa.

8. Navedite bar tri cilja Evropske unije (EU):Ciljevi EU: Podsticanje uravnoteženog i trajnog privrednog i socijalnog razvoja i visokog

stepena zaposlenosti. Potvrda identiteta na međunarodnoj sceni. Jačanje zaštite prava i interesa državljana. Stvaranje prostora slobode, bezbednosti i pravde. Očuvanje tekovina zajednice. 9. Na bazi koliko ugovora je osnovana EU?

1

Evropska unija je osnovana na bazi 4 Ugovora.

10. Pariskim ugovorom naziva se ugovor__________________________?UGOVOR, kojim je osnovana Evropska Zajednica za ugalj i čelik (European Coal and Steel Community - ECSC), potpisan je u Parizu 23 jula 1952. godine. Istekao je 23. jula 2002.godine. Ovaj Ugovor je početak stvaranja carinske unije (ustanovljavanje zajedničke carinske stope prema trećim državama - čije je formiranje okončano 1968.godine) a koji je zajedno sa Ugovorom o formiranju Zajednice za atomsku energiju formirao zajednički sistem odlučivanja u vezi uglja, čelika i nuklearne energije.

11. Rimskim ugovorom o osnivanju EU naziva se:_________________________?UGOVOR, kojim je osnovana Evropska Ekonomska Zajednica (European Economic Community - EEC), potpisan je u Rimu 1. januara 1958.godine.

12. Osnivačkim se ugovorima definišu? Ciljevi i oblasti Evropskih zajednica i Unije te način ostvarivanja tih ciljeva. Zajednički nastup pred stranim partnerima i SAD. Bezbednosna struktura EU i NATO.

13. Osnovački ugovori o EU su: instrumenti medjunarodnog prava; mešoviti instrumenti; instrumenti nacionalnog prava.

14. Celokupno pravo EU deli se na: jednostrano i dvostrano; nacionalno i partikularno; primarno i nacionalno; primarno i sekundarno.

15. Šta podrazumeva primarno pravo EU? Primarno pravo podrazumeva pravo koje su kreirale same članice EU, pre svega

zaključivanjem osnivačkih ugovora.

16. Sam pojam primarnog prava EU odnosi se na _______________ (ugovore, dopune, protokole i sl.)?

Sam pojam primarnog prava EU odnosi se na različite akte (ugovore, dopune, protokole i sl.)?

17. Iz kog pravnog razloga je značajna podela na primarno i sekundarno pravo EU?Podela je značajna jer postoji primat primarnog prava nad sekundarnim.

18. Sekundarno pravo EU kreirali su:- medjunarodni akti;- organi EU;- privredni subjekti; (zaokružite tačan odgovor).

2

19. Opšti pravni principi nisu izraženi aktima EU već se posredno izvlače iz _____?Opšti pravni principi nisu izraženi aktima EU već se posredno izvlače iz postojeće regulative.

20. Značajnu ulogu prilikom formiranja opštih pravnih principa EU ima:- Evropski sud pravde.- Evropska komisija.- Medjunarodni sud pravde u Hagu.

21. Dobro funkcionisanje Evropske unije bazira se na ____ glavnih političkih i ekonomskih institucija i još _____ pomoćnih institucija.

Dobro funkcionisanje Evropske unije bazira se na pet glavnih političkih i ekonomskih institucija i još pet pomoćnih institucija.

22. Navedite nekoliko opštih odrednica o Evropskoj komisiji?EVROPSKA KOMISIJA Komisija tradicionalno zastupa interese Unije kao celine, takodje, predstavlja pokretačku snagu za dalje integracije. Sastoji se od 28 članova-komesara (medju kojima su predsednik i potpredsednici), državljana Unije koje imenuju predlažu države članice, a za njihov izbor neophodna je saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara je 5 godina i moze se obnoviti.

23. Postoje dve kategorije članstva u Savetu bezbednosti UN: stalne članice i izabrane članice; regionalne i sistemske članice.

24. Navedite osnovne elemente svake države? Tri su osnovna elementa svake države: teritorija, stanovništvo i suverena vlast.

25. Šta obuhvata primarno pravo EU?Primarno pravo EU obuhvata:Osnivačke ugovore koji predstavljaju kamen temeljac formiranja i funkcionisanja Evropske zajednice (kasnije Evropske unije) iMeđunarodne sporazume koji obuhvataju:

konvencije između zemalja članica EU, sporazume EU sa trećim državama (nečlanicama) i sporazume EU sa međunarodnim organizacijama.

26. Sekundarno pravo EU obuhvata sledeće izvore Prava EU: Naredbe (Uredbe) (regulations); Direktive (directives); Opšte i pojedinačne odluke (decisions) i Preporuke i mišljenja (recommendations and opinions).

27. Kakva je pravna snaga i način primene Naredbi EU?Naredbe imaju obaveznu pravnu snagu i direktno se primenjuju u svim članicama EU.

3

28. Šta čini medjunarodno pravo?Međunarodno pravo čine pravna pravila koja uređuju odnose u međunarodnoj zajednici priznatih država.

29. Navedite nekoliko opštih odrednica o Evropskom savetu?Evropski savet se sastoji od predsednika vlada i ministara spoljnih poslova svake od zemalja članica EU i Predsednika Evropske komisije. Evropski savet daje opšte smernice za politike EU i donosi konačne kompromisne odluke koje su neophodne za zaključivanje najosetljivijih dogovora vezanih za poslovanje u EU. Mađu ovim odlukama se ističu reforme glavnih zajedničkih politika EU, višegodišnji budžetski planovi EU, izmene osnivačkih ugovora i konačni uslovi proširenja. Ovo telo nesumnjivo predstavlja najuticajniju instituciju jer su njeni članovi lideri svojih (matičnih) zemalja.

30. Koji su osnovni zadaci Evropskog parlamenta? Evropski parlament, sa sedištem u Strazburu obavlja sledeće osnovne zadatke:

Deli zakonodavnu vlast sa Savetom ministara i Evropskom komisijom i usvaja evropske zakone (direktive, regulacije, odluke i sl.),

Zajedno sa Savetom rukovodi budžetom i, na taj način, utiče na troškove Unije i Nadgleda delovanje svih institucija EU, a naročito Evropske komisije (potvrđuje

nominaciju za članove Komisije i ima pravo cenzure Komisije).

31. Evropski parlament ima tri glavne uloge u sistemu EU. Koje su to uloge?Parlament ima tri glavne uloge:

Zakonodavnu – deli je sa Savetom EU i Evropskom komisijom. Zakonodavna uloga Parlamenta zasnovana je na postupcima saradnje, odobravanja, zajedničkog odlučivanja i konsultacija.

Demokratski nadzor - sprovodi nad drugim institucijama EU. Nadležnost da odlučuje o budžetu - zajedno sa Savetom EU i Evropskom

komisijom. Budžet predlaže Evropska komisija, a zajednički ga usvajaju Evropski parlament i Savetom EU.

32. Navedite nekoliko opštih odrednica o Evropskom sudu pravde?Evropski sud prаvde sа sedištem u Luksemburgu, je nаjviši sud u sudskom sistemu Evropske unije, kаko po pitаnju stvаrаnjа komunitаrnog prаvа, tаko i po pitаnju donošenjа odlukа. Sud predstаvljа ustаnovu sui generis, rаzličitu od nаcionаlnih аli i ostаlih sudovа međunаrodnog kаrаkterа. U svom sаstаvu Sud imа 28 sudijа i 11 opštih prаvobrаnilаcа čijа se ulogа sаstoji u dаvаnju predlogа sudijаmа zа rešenje konkretnih slučаjevа.

33. Koje sudske institucije čine pravosudje EU?Prаvosudje EU trenutno čine sledeće sudske institucije: Evropski sud prаvde, Prvostepeni ili Osnovni sud i specijаlizovаni sudovi (Pаtentni sud, Tribunаl zа civilne usluge EU i sl.).

34. Evropski sud prаvde sаstаvljen je od po __________ iz svаke držаve člаnice EU?Evropski sud prаvde sаstаvljen je od po jednog sudije iz svаke držаve člаnice EU.

4

35. Navedite nekoliko opštih odrednica o Evropskom ombudsmanu?Evropski ombudsman postupa po žalbama na rad evropskih institucija, organa, agencija, itd. Žalbe mogu podnositi građani EU i pravna lica koji smatraju da su narušena načela dobre uprave, tj. da je došlo do diskriminacije, zloupotrebe ovlašćenja, odugovlačenja postupaka itd.

36. Šta obuhvata Pravo konkurencije EU u širem smislu? Pravo konkurencije EU u širem smislu obuhvata:

1. Državne subvencije.2. Pitanje liberalizacije u posebnim delatnostima, kao i u oblastima u kojima deluju državni monopoli.3. Tržišnu konkurenciju u užem smislu.

37. Šta obuhvata Pravo konkurencije u užem smislu?Pravo tržišne konkurencije u užem smislu obuhvata skup konkretnih propisa kojima se uredjuju sledeći konkretni oblici ograničavanja i urušavanja tržišne konkurencije:

1. Sporazumi izmedju preduzetnika koji se sklapaju sa ciljem ili posledicom narušavanja tržišne konkurencije.2. Zloupotreba dominantnog tržišnog položaja.3. Spajanje i koncentracija preduzeća.

38. Arhuska konvencija u svom prvom delu je posvećena ____________________?Prvi deo ili, kako su ga njeni tvorci nazvali, prvi stub Arhuske konvencije  posvećen je pravu na pristup ekološkoj informaciji.

39. Prema odredbama Arhuske konvencije svako fizičko ili pravno lice ima ______.Prema odredbama konvencije, svako fizičko ili pravno lice ima pravo da traži ekološku informaciju bez potrebe da dokazuje svoj interes i da dobije traženu informaciju u roku od trideset dana, besplatno ili uz minimalne troškove, a samo u izuzetnim slučajevima, najkasnije u roku od šezdeset dana.

40. Šta se podrazumeva pod zaštitom potrošača u EU?Pod zaštitom potrošača u EU ne podrazumeva se samo obezbeđivanje fer odnosa između potrošača i privrednih subjekata, veći šire informisanje potrošača, kao i proces uvažavanja njihovih žalbi putem sudskog i vansudskog postupka.

41. Šta se ocenjuje Kopenhagenskim kriterijumima za članstvo u EU?Kopenhagenski kriterijumi - Dokument usvojen na samitu Evropskog saveta u Kopenhagenu juna 1993. sadrži tri grupe kriterijuma na osnovu kojih se ocenjuje zrelost države - kandidata da postane članica EU.

42. Kopenhagenski kriterijumi za članstvo u EU- definišite politički kriterijum?Politicki kriterijumi - prvi je uslov da bi se uopšte pristupilo pregovaranju (jasno, posle potpisanog i ratifikovanog ugovora o pridruživanju, i nakon formalno podnete kandidature).

5

Država mora u potpunosti da ispuni grupu političkih uslova što pre svega znači da mora biti demokratija (demokratski politički sistem) čija je stabilnost osigurana efikasnim funkcionisanjem državnih institucija.

43.Šta podrazumeva politički kriterijum u praksi:- uloga i ovlašćenja nacionalnog parlamenta, poštovanje njegovih odluka,

mogućnost delovanja opozicije, zakonitost rada parlamenta i njegovih odbora itd.

- nezavisnost (imenovanje sudija), finansiranje i efikasnost pravosuđa.- stabilnost vlade, program njenog rada za narednu godinu (i analize planiranog i

ispunjenog u prethodnoj), razvoj upravnog aparata i lokalnih samouprava; razmatraju se i obaveze koje je vlada preuzela potpisivanjem međunarodnih sporazuma, tempo njihove ratifikacije, te njihovo efektivno poštovanje i primena.

44. Kako su opisani ekonomski kriterijumi za članstvo u EU?Ekonomski kriterijumi za ulazak u Uniju opisani su u jednoj recenici: "Funkcionišuća tržišna privreda, koja je u stanju da se odupre pritisku konkurencije na unutrašnjem tržištu (Evropske unije)".

45. Na šta se odnose administrativni kriterijumi za članstvo u EU?Administrativni kriterijumi odnose se na sposobnost zemlje clanice da preuzme celokupno primarno i sekundarno zakonodavstvo Unije - acquis comunitaire i da osigura njegovo jednoobrazno tumacenje, primenu i efikasno sankcionisanje u slucaju nesprovodenja. Jasno je da glavni teret sprovodenja ovog zadatka pada na državnu upravu i sudstvo. Država mora da izradi strategiju modernizacije državne uprave čime će povećati njenu transparentnost, efikasnost i kontrolu nad njenim delovanjem. Sve to, naravno, treba učiniti ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom i lokalnom nivou.

46. Pored tri kriterijuma iz Kopenhagena postavljen je i četvrti uslov za članstvo u EU?

Od kandidata se na kraju, kao četvrti uslov, očekuje i saglasnost sa ciljevima političke i ekonomsko - monetarne unije.

47. Patentom se ne mogu štititi?1. pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu (npr. postupci kloniranja ljudskih bića);2. pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuje u tom postupku;3. biljna sorta ili životinjska rasa ili biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje.

48. -Pravo na sticanje patenta ima?1. pronalazač ili njegov pravni sledbenik2. poslodavac ili njegov pravni sledbenik

6

3. više pronalazačaPronalazač ima moralna i imovinska prava.Postupak za priznanje patenta pokreće se podnošenjem prijave nadležnom organu upraveIsti pronalazak nije moguće dva ili više puta patentirati.Ako su dva ili više pronalazača, nezavisno jedan od drugog, stvorili isti pronalazak, prvenstvo u pogledu prava na priznanje patenta ima podnosilac prijave sa ranijim datumom podnošenja

49. Definišite pojam industrijske svojine?Industrijska svojina je pravno zašticena intelektualna tvorevina koja se može primeniti i iskoristiti u proizvodnji i prometu roba i usluga.

50. Šta spada u industrijsku svojinu?U industrijsku svojinu spadaju: patenti, industrijski uzorci ili modeli, robni žigovi, geografska oznaka porekla, suzbijanje nelojalne konkurencije, know-how i tehničko unapređenje.

51. Šta podrazumeva sintagma pravo intelektualne svojine?Sintagma pravo intelektualne svojine uobičajeno podrazumeva skup pravnih normi kojima se štite određene tvorevine ljudskog duha.

52. Kako se uobičajeno određuje trgovački žig?Trgovački žig se uobičajeno određuje kao pravo kojim se štiti znak upotrebljen u prometu robe i usluga.

53. Kako je u pravu EU određen pojam potrošača?U pravu EU pojam potrošača nije jedinstveno određen, tako da se u različitim odredbama sreću različita određenja ovog pojma.

7