Pojam I predmet kriminalisticke tehnike? Kriminalisticka tehnika je grana kriminalistike, koja se bavi pronalazenjem, usavrsavanjem I primenom naucno tehnickih metoda I sredstava za registraciju I indetifikaciju lica I stvari, I pronalazenjem, fiksiranjem I tumacenjem materijalnih tragova u cilju suzbijanja isprecavanjka kriminaliteta, otkrivanja ucinilaca I rasvetljavanja krivicnih dela I dogadjaja. Predmet : primena naucnih metoda I njihovo prilagodjavanje problemima koje resave kriminalisticka tehnika, primena naucnih metoda za registraciju i indentifikaciju lica, leseva I stvari, koriscenje naucno-tehnickih metoda za otkrivanje fiksiranje I tumacenje materijalnih tragova.

Istorijski razvoj kriminalisticke tehnike? 4 faze: eticka, misticna, zakonska I faza slobodnog sudijskog uverenja. Eticka predstavlja neplanirano slucajno delovanje prema izvrsiocu krivicnog dela, sve je prepusteno slucaju. Misticno je prepustanje izvrsioca kd “Bozijem sudu”. Zakonska zahtevala je izricitu primenu vazecih zakonskih propisa, priznanje osumnjicenog je najvazniji dokaz a nacin dobijanja nije bio od znacaja. Sloboda sudijskog uverenja sud nije vezan posebnim formalnim pravilima već slobodno ocenjuje svako lice pojedinačno. Izjednačeni su materijalni i lični dokazi.

Podela KT? kriminalistička fotografija ( opšti i posebni deo) Opšti je vezan za klasičnu fotografiju i za hemijsku obradu. Posebni deo obuhvata kriminalističko tehnički aspekt fotografije u koju spadaju: uviđajna, istražna, registraciona fotografija i sl. Registraciona i identifikaciona tehnika obuhvata postupak beleženja podataka kojima se trajno zadržavaju podaci o nekom licu,lešu ili stvari. Identifikacija podrazumeva utvrđivanje posebnih obeležja. Registraciona tehnika je grana tehnike koja se bavi pronalaženjem, usavršavanjem i primenom najpodesnijih naučno-tehničkih metoda za registraciju lica, stvari i događaja u cilju identifikacije lica, stvari i rasvetljavanja događaja. Registraciona tehnika ima dva osnovna dela: kriminalističku identifikaciju i kriminalističku registraciju, pri čemu je registracija sredstvo za ostvarenje identifikacije.. Operativna tehnika je vezana za kriminološko tehničku obradu lica mesta odnosno uviđaja. Tu spadaju i rad sa prislušnim uređajima za noćno posmatranje, tehničko obezbeđenje objekta itd. Operativna tehnika je grana krim.tehnike koja se bavi pronalaženjem, usavršavanjem i primenom najpodesnijih naučno tehničkih metoda,postupaka i sredstava, koji se primenjuju u operativno-taktičkom postupanju, sa ciljem da se omogući što uspešnije pribavljanje materijalnih dokaza i tako doprinesu otkrivanju i rasvetljavanju krivičnih dela. Istražna tehnika predstavlja ispitivanje materijalnih tragova radi pripreme za veštačenje. U zavisnosti gde se ispitivanje obavlja može biti laboratorijsko i terensko. Eksperiment je svesno,plansko i višekratno variranje novih okolnosti prilikom njihovog uvođenja u sporni činjenični sklop ispitivanog kriv.događaja kako bi se utvrdili uslovi, uzroci, mehanizam razvoja kriv.događaja kao i zakonomernosti nastanka posledica i tragova sa ciljem provere postojećih i pribavljenih novih dokaza. Nove okolnosti se uvode u ispitivani činjenični sklop kriv.događaja najčešće nakon prethodno izvršene rekonstrukcije. Trasologija je nauka o tragovima. Obuhvata i obradu svih vrsta materijalnih tragova u vezi sa događajem koji se obrađuje. Kriminalističko tehnička veštačenja predstavljaju primenu naučnih metoda za ispitivanje i identifikaciju materijalnih tragova koji su od interesa za događaj.

Metode KT? Metode kriminalističke tehnike, najvećim delom, potiču iz prirodnih i tehničkih nauka i prilagođene su specifičnim zahtevima kriminalistike. Međutim, njihovo preuzimanje se ne vrši mehanički, nego tek pošto budu temeljno proučene, usavršene i modifikovane, tako da praktično prestaju da budu deo nauke u kojoj su prvobitno razvijene. Postoji podela na:OPŠTE (spada dijalektički metod koji tretira stalno kretanje i promene u procesu održavanja predmeta i pojava)POSEBNE ( posmatrnje, opisivanje, merenje, upoređivanje tragova i pronađenih uzoraka, eksperiment) - Posmatranje predstavlja vizuelno uočavanje predmeta i tragova.

- Opisivanje zahteva verno uočavanje predmeta i tragova i njihov međusobni odnos.- Merenje predstavlja beleženje rastojanja i predmeta.- Eksperiment je veštačenje (vatrenog oružja i sl.)SPECIJALNE - kriminalistički metod ( fotografski, balistički i metodi veštačenja rukopisa i potpisa)- matematički metod- metod formalizacije- metod modeliranja- fizički i hemijski metod- biološki metodBez obzira koji se metod koristi, on mora biti naučno osnovan, kako bi se rezultati istraživanja mogli koristiti za dobijanje materijalnih dokaza.

Pojam kriminalisticko-tehnicke registracije? Strana 27

Kriminalisticka registracija kroz istoriju? Registacija i identifikacija sakaćenjem Ovaj metod sadrži obeležja surovog kažnjavanja određene klase zločinaca što je zavisilo od vrste kriv.dela. Tako je lopovu odsecana ruka, nekima jezik, nos i sl. Ova metoda je imala dosta nedostataka: nije davala dobre rezultate identifikacije jer se dešavali slučajevi sakaćena kao posledice nesrećnog slučaja, pa su se ta lica izjednačavala sa izvršiocima kriv.dela. takva lica su postajala invalidi i potencijalni kriminalci.Registracija i identifikacija žigosanjem Ovaj način potiče još iz starog veka ali je dugo zadržan u upotrebi. U Kini se zadržao sve do 1905 godine a u Rusiji 1863. U Rimu je lopovima vrelim gvožđem utiskivano slovo f na plećima kao znak da su izvršili krađu. U Engleskoj dlan, u Kini lice, a u Rusiji čelo. Ovaj način se ponovo javlja u upotrebu tokom drugog svetskog rata, kada su nemci registrovali robijaše tetoviranjem, tako što su im na nadlaktici utiskivali broj i oznaku. Parada identifikacije Ona se sastoji u dobrom pamćenju iskusnih policijskih službenika. Uveo ju je u upotrebu jedan francuski službenik koji je imao izvanredno pamćenje. On je obilazeći zatvore postrojavao zatvorenike i posmatrao ih zahtevajući od stražara da nabroje njihove osobine. On je pamtio u glavi njihove likove što mu je omogućavalo da ih identifikuje ako ponovo budu uhapšeni. Kasnije, zbog velikog broja kriminalaca taj službenik ( Vidokeli) počeo je da sačinjava beleške što predstavlja začetak modernog registrovanja na osnovu ličnog opisa. Ova metoda se koristi i danas kada je prilikom suočavanja potrebno da svedok prepozna osumnjičenog. Antropološka identifikacija Je metod bertionaže. Ovaj metod se bazira na određenim naučnim osnovama. U praksi ovu metodu je uveo Alfons Bertion. Metoda se zasniva na merenjima određenih delova kostura. Naučne postave ove metode bile su:

- kostur čoveka od 20 godine pa na dalje je nepromenljiv- odnos dimenzija pojedinih kostiju kod svakog čoveka je potpuno individualan jer ne postoje dva čoveka u svetu kod kojih je kostur istih dimenzija.

To se odnosilo na osobe starije od 20 godina. Ova metoda je uvedena u Francuskoj 1883. god a bila je prihvaćena svuda u svetu. Pojavom daktiloskopije ova metoda prestaje da se koristi

Metode kriminalisticke registracije? Strana 31

Papilaroskopija? Predstavlja osnovni način za identifikaciju lica pomoću papilarnih linija. Koža čoveka se sastoji iz dva sloja:1. spoljašnji - epiderm2. unutrašnji - derma

Epiderm predstavljaju mrtve ćelije i one se nalaze na spoljnjem delu kože za razliku od dermi gde se odvajaju sve žive funkcije. U unutrašnjem sloju nalaze se ljudske kvržice koje se nazivaju "papile" a čija je veličina od 0,1 do 0,25 mm a širina od 0,0 do 0,5 mm. Tu se nalaze i krvni sudovi, koren dlake kao i žlezde. Broj papila je različito raspoređen po površini kože a najgušći je na prstima, dlanovima i tabanima. Međusobnim spajanjem papile obrazuju dugačke nizove koji su u obliku brazde a zovu se papilarne linije i one su karakteristične za ljudsku rasu. Skup papilarnih linija na jagodici jednog prsta čini crtež papilarnih linija koji je jedinstven i neponovljiv. Papile na koži prstiju, na šakama i tabanima predstavljaju značajna pojedinačna obeležja koja omogućavaju veoma pouzdanu i jednostavnu identifikaciju lica.

Osnovne karakteristike papilarnih linija? Svaki prst, dlan ili tabani kod čoveka sadrže gusto raspoređene papile koje su jedinstvene i neponovljive kod svakog lica. Vrh svake papile je vlažan jer se na tom delu luči znoj. Dodirom predmeta lice ostavlja tragove koji su golim okom nevidljivi ali ostavljaju likove papilarnih linija prstiju i dlana. Od čvrstine dodira predmeta zavisi verodostojnost prenetih papila. Preslikani likovi papilarnih linija predstavljaju tragove dodira ljudske ruke na stvarima. Osobine crteža papilarnih linija su:nepromenljivost koja znači da papilarne linije koje se formiraju u utrobi majke nakon 3 meseca začetka ostaju nepromenjene kroz čitav život, a nakon smrti sve do raspadanja kože. U slučaju povređivanja a nakon regeneracije papilarne linije dobijaju prvobitan oblikindividualnost papilarnih linija na prstima, dlanu i tabanima poseduju svoje individualne i neponovljive karakteristike. Nema na svetu dve osobe koje poseduju identične crteže papilarnih linija, pa ni kod jednojajčanih blizanaca. Ova karakteristika omogućava bezuslovno tačnu identifikaciju lica kao i otkrivanje učnilaca krivičnih dela.grupisanje koje se ogleda u relativno malom broju grupisanih papilarnih linija i omogućava brzu identifikaciju lica jer se neki oblici papilarnih linija ponavljaju kod većeg broja ljudiprenosivost- preslikavanje crteža papilarnih linija i mogućnost najpogodnije krim.identifikacije lica. Tu prenosivost omogućava površisnki sloj kože na kome se nalaze pore kroz koje se luči znoj i stvara vlažnost koja omogućava preslikavanje papilarnih linija na površinu predmeta koji se dodiruju

Daktiloskopija? Daktiloskopijom se vrsi registracija I identifikacija lica I leseva na osnovu crteza papilarnih linija na prstima deli se na:opštu daktiloskopiju ili dekadaktiloskopijumonodaktiloskopiju ili istražnu daktiloskopiju

Dekadaktiloskopija se sastoji od uzimanja otisaka svih prstiju leve i desne ruke. Ona se može upotrebiti samo u slučaju kada se kod osobe koju treba identifikovati mogu uzeti otisci svih 10 prstiju.Monodaktiloskopija predstavlja zbirku za identifikaciju na osnovu pojedinačnih tragova papilarnih linija. Ova zbirka se sastoji iz dva dela i to:1. zbirka pojedinačnih otisaka prstiju od poznatih lica2. zbirka pojedinačnih tragova papilarnih linija prstiju nepoznatih lica čiji su tragovi nađeni i fiksirani na licu mesta nekog događaja.Kod oba načina uzimanja otisaka prstiju tehnika rada je ista a sastoji se od sledećih radnji:1. pripremanje lica za daktiloskopiranje2. izbor i priprema pribora za daktiloskopiranje3. daktiloskopiranje lica.

Postupak daktiloskopiranja lica I leseva ? Lice koje uzima otiske prstiju ( kriv.tehničar) pre daktiloskopiranja posebnu pažnju mora da obrati da prsti moraju da budu čisti i neozleđeni. Zaprljani prsti ne mogu dati otisak

koji se može upoterebiti. Za daktiloskopiranje se koriste dve vrste pribora i to terenski i laboratorijski što zavisi od mesta gde se katiloskopiranje obavlja. U oba slučaja se koristi osnovni pribor koji je isti a sastoji se od:-specijalne daktiloskopske boje ili crne štamparske boje-glatke staklene ili metalne ploče dimenzira 12 h 30 cm.-gumenog valjka sa potpuno glatkom i neoštećenom površinom -zbirke kartona za dekadaktiloskopsku ili monodaktiloskopsku registraciju-sredstava za pranje nakon daktiloskopiranja-kasika za daktiloskopiranje lesevaOsim toga ima I daktiloskopski sto I drzac kartona.Za terensko daktiloskopiranje postoji pribor koji treba zameniti prethodni a sastoji se od specijalne folije, daktiloskopskih fiševa i sredstava za pranje prstiju. U postupku daktiloskopiranja na staklenu ploču istisne se 0,3 do 0,5 mg. daktiloskopske boje koja se razvuče gumenim valjkom u tankom sloju od 0.1 mm tako da boja ispuni međuprostor papilarnih linija, tako da je omogućeno vidljivo preslikavanje papilarnih linija. DEtaljan postupak strana 41

Osta daktiloskopija? Daktiloskopska zbirka pored upotrebe u policijske svrhe koristi se i za identifikaciju nepoznatih lica i leševa, pa se naziva i daktiloskopska zbirka. Registrovanje po ovom sistemu regulisano je Pravilnikom o kriv.tehničkoj registraciji i identifikaciji lica i leševa koju donosi MUP RS. Tim pravilnikom regulisano je koja se lica smeju i moraju registrovati za opštu daktiloskopsku zbirku i koje vrste fiševa i obrazaca popunjavaju. Ovom načinu registrovanja podležu:#lica koja se nalaze u pritvoru, na izdržavanju kazne u domovima i zatvorima kao i domovima za #maloletna i mlađa punoletna lica#maloletni učinioci krivičnih dela u vaspitno popravnim domovima za maloletnike#lica za koja postoje osnovane sumnje da su izvršila neka od kriv.dela za koja se goni po službenoj dužnosti#Lica privedena u Sup zbog nepoznatog identiteta ili sumnje u istinitost datih podataka o identitetu#lica koja zbog svojih fizičkih i psihičkih nedostataka nisu u stanju da daju podatke o svom identitetu.

Obrasci za opštu daktiloskopiju su:daktiloskopski karton - fiškontrolni karton - kontrolnikobrazac azbučnog indeksa

Daktiloskopski fis? Daktiloskopski karton je veličine 18,5 h 13 cm. Prva strana sadrži osnovne podatke lica kao i podatke svih 10 prstiju pojedinačno a takođe i daktiloskopsku formulu. U desnom gornjem uglu upisuje se daktiloskopska formula Druga strana sadrži podatke o vremenu daktiloskopiranja, mesto i osnov identifikacije lica koja su obavila radnje kao i mesto za eventualno ponavljanje uzimanja prethodno loše uzetih otisaka. U desnom gornjem uglu podpisuje se sluzbeno lice koje je izvrsilo daktiloskopiju. Kako bi se fisevi razlikovali (muski od zenskih) zenski ima gornju ivicu oznacenu plavom crtom sirine 5 milimetara.

Kontrolnik? Kontrolni karton je veličine 18,5 h 13 cm a ima zadatak kontrole utvrđenog identiteta. Prva strana sadrži opšte podatke, otisak desnog kažiprsta, daktiloskopsku formu kao i potpise lica koje je daktiloskopirano i lica koja se obavljala radnju. Druga strana sadrži fotografiju, lični opis, otiske ostala 4 prsta obe ruke (bez palca).

Obrazac azbucnog indeksa? Obrazac azbučnog indeksa je veličine 14 h 10,5 cm. Ovaj obrazac omogućava brzu kontrolu svih registrovanih lica na osnovu prezimena i imena. Prva strana sadrži ime i prezime kao i ostale

podatke lica, mesto za kontrolni otisak a to je otisak kažiprsta desne ruke. U slučaju da lice nema kažiprst uzima se otisak palca desne ruke i tako redom. U ovoj kartoteci registruju se lica : koja su stavljena pod krminalisticku obradu, prema kojima je primenjen pojacan nadzor ili lokalna kontrola, za kojima je pokretana potrazna delatnost, u vezi sa kojima su prikupljena potrebna obavestenja po zahtevu drzavnog tuzioca ili po zahtevu istraznog sudije preduzimane pojedine istrazne radnje, protivkojih je podnosena krivicna prijava, lica ciji je indentitet proveren ili utvrdjen, ili su po bilo kojoj osnovi daktiloskopirana, i lica kojima je zabranjen ulazak u zemlju.

Daktiloskopska klasifikacija ostatka papilarnih linija? Ova klasifikacija se sastoji iz dva dela i to:1. osnovna dekadaktiloskopska klasifikacija2. potklasifikacijaOsnovna dekadaktiloskopka klasifikacija ima dve karakteristike:1. crteži papilarnih linija pokazuju različitost jedino u centralnom delu dok su periferni delovi u vidu blago zakrivljenih linija.2. svi crteži bez obzira na raznovrsnost oblika mogu se svrstati u tri osnovne grupe.- linije u obliku lukova- linije u obliku petlji- linije u obliku krugova

Papilarne linije u obliku lukova polaze sa jedne strane i pružaju se preko jagodice do druge strane prsta, s tim što su linije izvijene prema vrhu prsta i podsećaju na luk. Papilarne linije u vidu petlji počinju na jednoj strani crteža nastavljaju se prema centru gde čine zaokret i vraćaju se prema mestu odakle su krenule. Na mesto zaokreta linije imaju dve vrste petlji i to leve i desne. Kod levih petlji otvor petlje je okrenut prema levoj strani. Desne petlje su suprotne levim i kod njih je otvor petlje na desnoj strani. Papilarne linije u vidu kruga u centru imaju krug ili neki sličan oblik a papilarne linije leve i desne zone iz gornjeg i donjeg dela jagodice prstiju se dodiruju stvarajući levu i desnu deltu. U slučajevima kada su crteži papilarnih linija znatno oštećeni oni se ne mogu klasifikovati ali takvi otisci sadrže dosta karakteristika na osnovu kojih se može izvršiti identifikacija

Vuceticev sistem dak. klasifikacije ? strana 52. То су цртежи који представљају комбинације више група и као такви не могу се сврстати ни у једну групу. Они ипак имају довољно индивидуалних карактеристика за идентификацију. Цртежи папиларних линија имају одређене ознаке и то:1 - означава лукове2 - леве петље3 - десне петље4 - кругових - оштећени цртежи пап.линијах1 - сложени цртежи пап.линијао - ампутиран прстПомоћу ових ознака Иван Вучетић је формирао дактилоскопску формулу у виду разломка. Бројилац садржи наведене ознаке пап.линија за десну руку а у имениоцу се уписују ознаке цртежа пап.линија леве руке. Бележење редоследа је од палца до малог прста. У циљу лакшег претраживања поред основне класификације уведена је и помоћна класификација или поткласификација. Поменућемо следеће поткласификације:декадактилоскопска поткласификација#поткласификација по систему бројања пап.линија#поткласификација по систему праћења пап.линија

Декадактилоскопској поткласификацији подлежу цртежи пап.линија у виду петљи и кругова, јер су лучни цртежи пап.линија веома ретки.Поткласификација не обухвата палац и мали прст већ само 3 прста обе руке.Код поткласификације главна улога припада квантитативним карактеристикама цртежа као и међусобном положају пап.линија.Поткласификација по систему бројања пап.линија се примењује на 3 средња прста и мали прст десне руке ако су цртежи пап.линија у виду петљи. Поткласификација по систему праћења обухвата само кружне отиске који имају 2 делте које настају на местима рачвања пап.линија. Ова метода захтева праћење доњег крака леве делте у односу на доњи крак десне делте.

Када су папиларне линија у облику петљи користи се метод бројања.Повезује се делта са центром ( терминус)Подгрупе при поткласификацији петљаних узорака су:од 2 - 6 је ознака 1од 7 - 10 је ознака 2од 11-14 је ознака 3више од 15 је ознака 4Код кружних отисака користи се метод праћења пап.линија.Постоје два случаја:1. када је десна делта изнад леве делте, повлачи се симетрала из десне делте. Ако је број петљи већи од ознака је 5, а ако је до 3 ознака је 6.2. када је десна делта испод леве, повлачи се хоризонтала из десне делте. Ако је број петљи мањи од 3 ознака је 6, а ако је већи од 3 ознака је 7.

Када је мали прст петљани уписује се број петљи а не поткласификација!

Dak. formula ? strana 54

Ulaganje dekadaktiloskopskih fiseva? 56

Istrazna daktiloskopija – monodaktiloskopija ? To je grana daktiloskopije koja se bavi registracijom poznatih i nepoznatih a identifikovanih nepoznatih učinilaca krivičnih dela na osnovu pojedinačnih tragova papilarnih linija prstiju koje su učinioci ostavili na licu mesta događaja. Kako je identifikacija lica pomoću dekadaktiloskopske zbirke veoma otežana, formirana je zbirka gde se nalaze otisci samo po jednog prsta i nazvana monodaktiloskopska.Monodaktiloskopska zbirka se sastoji iz dva dela i to:1 zbirke uzetih otisaka prstiju poznatih lica2 zbirke tragova papilarnih linija prstiju nađenih na licu mesta koja potiču od poznatih učinioca.

Tehnika uzimanja otisaka prstiju u monodaktiloskopiji ista je kao i kod daktiloskopiranja u dekadaktiloskopiji uz korišćenje identičnog pribora.Monodaktiloskopska registracija obuhvata punoletna i maloletna lica za koja postoje osnovane sumnje da su izvršili neka od sledećih krivičnih dela: krađa, teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, silovanje, iznude i ucene, prevare, nedozvoljene trgovine oružjem i municijom, ubistva, terorizma....Monodaktiloskopska zbirka se moze koristiti I za indetifikaciju leseva.

Obrazac istrazne daktiloskopije? U istražnoj daktiloskopiji koriste se posebni obrasci na kojima se otisci prstiju uzimaju pojedinačno na kartonima (fiševima) koji su veličine 10,5 h 7,5 cm, tako da se svaki prst daktiloskopira na poseban fiš, uz upisivanje monodaktiloskopske folije i generacije lica. Otisak prsta uzima se 2 puta, prvo dodirom a zatim valjanjem prsta. Pored 10 monokartona daktiloskopirano lice se evidentira i u kontrolniku koji sadrži lične podatke daktiloskopiranog lica i kontrolni otisak prsta.

Opsta I dopunska klas. u monodaktiloskopiji ? 61

Monodaktiloskopiska forma? 66

Ulaganje monodaktiloskopiskih fiseva? 67

Hejroskopija? Heiroskopija je grana papilaroskopije koja se bavi registracijom poznatih i nepoznatih učinilaca krivičnih dela i identifikacije poznatih učinilaca krivičnih dela na osnovu crteža papilarnih linija dlanova. Papilarne linije na dlanovima ruku su potpuno identične papilarnim linijama koje se nalaze na prstima. One su nepromeljive, individualne, prenosive i mogu se klasifikovati. Heiroskopiranje predstavlja preslikavanje papilarnih linija na odgovarajuće kartone. Heiroskopija se koristi u istrazi. Ne postoji univerzalno prihvaćena klasifikacija u svim zemljama, već to zavisi od specifičnosti pojedinih centara u kojima postoje heiroskopske zbirke. Hejroskopski komplet sadrzi dva hejroskopska fisa, velicina fisa je 17.5 x 12.5 cm. Na prednjij strani nalazi se prostor za unosenje detaljnih licnih podataka, prostor za uspisaivanje dektiloskopske i hejroskopske formule, prostor za unosenje sluzbenih podataka. U donjem desnom uglu nalazi se prostor za uzimanje kontrolnog otisaka desnog kaziprsta.

Pedeoskopija? Pedoskopija je grana papilaroskopije koja se bavi identifikacijom NN učinilaca krivičnih dela na osnovu tragova pailarnih linija tabana. Kao na prstima i dlanovima, i na tabanima se nalaze papilarne linije koje su sa njima veoma slične. One se veoma retko uzimaju jer se najčešće na licu mesta ne nalaze tragovi papilarnih linija tabana. U nekim zemljama postoji registrovanje novorođenčadi uzimanjem otisaka tabana u cilju mogućnosti zamene.

Poroskopija? 74

Boroskopija? 75

Indetifikacione karakteristike u pairaloskopiji? 76

Automatska obrada crteza papilarnih linija ? 77

Pojam I obelezija kriminalisticke indetifikacije ? Reč identifikacija nastala je od reči identitet i označava utvrđivanje, odnosno istovetnost. Krim. identifikacija kao grana kriminalistike daje odgovor na neka osnovna pitanja kao što su:koje objekte treba registorvati i koji su metodi registracije najpogodniji. Krim. registracija se primenjuje na lica koja spadaju u grupu učinilaca kriv.dela ili to mogu biti sa povećanim rizikom. Zatim lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora i lica koja ne žele ili odbijaju da daju podatke o sebi. Registracija obuhvata i nepoznate leševe i stvari u vezi sa njima kao i žrtve kod masovnih katastrofa. Razlikujemo neposrednu i posrednu identifikaciju. Neposredna se zasniva na upoređenju pronađenog traga i uzetog uzorka. Posebna je identifikacija lica i stvari koja koristi neka značajna obeležja koja su unapred prikupljena i od kojih su sačinjene

baze podataka. To su daktiloskopske zbirke, zbirke registracionih brojeva vozila i sl. Krim. registracija bi se mogla definisati na sledeći način: Ona podrazumeva sistematsko prikupljanje i obeležavanje nekih unapred odabranih obeležja koja se odnose na određena lica, nepoznate leševe i stvari, radi mogućnosti njihove identifikacije ukoliko se ustanovi ili pretpostavi njihova povezanost sa kriv. delima i nesrećnim slučajevima a sve sa ciljem prevencije ili rasvetljavanja kriv.dela i katastrofa. Obeležja značajna za identifikaciju kod objekta kao što su lica, nepoznati leševi i predmeti su:- pravna - faktička- fizička obeležjaPravna obeležja lice stiče na osnovu zakonske regulative, a predmetu se određuje svojstvo prilikom njegove izrade.Faktička obeležja nastaju rađanjem ili smrću nekog lica(datum rođenja, smrti i sl.) dok kod smrti ova obeležja predstavljaju mesto i vreme izrade i ne mogu se menjati. Fizička obeležja su određena polom, izgledom, veličinom, bojom, oblikom papilarnih linija kod lica i dr. Osnovni metodski prikaz u krim. identifikaciji jeste ispitivanje poređenjem. Poređenjem identifkaciona obeležja spornog objekta ili se dolazi do identifikacije ili se objekt elimiše iz daljeg postupka. Praksa poznaje tri oblika utvrđivanja identiteta.#objekt identifikacije (lice, leš, predmet) je dostupan ali se ne znaju njegova pravna i faktička obeležja. To se dešava kada privedeno lice nije u stanju ili neće da saopšti svoje lične podatke ili pak daje lažne podatke. Kada je nađen nepoznat leš ili kada je pronađena vredna stvar bez pravnih i faktičkih obeležja. U tom slučaju zadatak identifikacije jeste utvrđivanje pravnih i faktičkih obeležja.#utvrđivanje identiteta jeste ako su pravna i fizička obeležja poznata ali objekt identifikacije nije dostupan, već ga treba pronaći u mnoštvu srodnih objekata. To je slučaj kada je učinilac kriv.dela dao podatke o saučesniku ili kada se vrši potraga za nekom nestalom osobom ili predmetom.

#javlja se u slučajevima kada treba identifikovati nepoznata lica ili predmete samo na osnovu tragova koji su od njih ostali na licu mesta izvršenja kriv.dela

Prakticna primena kriminalisticke indetifikacije ? . Pri registrovanju i identifikovanju mogu se razlikovati sledeći objekti:

1. registracija i identifikacija lica2. identifikacija nepoznatih leševa3. identifikacija stvari i tragova

Registracija i identifikacija lica pored pravnih i faktičkih obeležja koristi i ona koja su najmanje podložna promenama i koja sadrže najviše individualnih karakteristika ličnosti. Za ovu identifikaciju potrebno je da se na licu mesta pronađe trag odgovarajuće osobe da bi se pretragom kroz baze podataka utvrdila podudarnost između nađenog traga i obeležja iz evidencije. Identifikacija se može sprovesti i direktnim putem preko obeležja koja nisu unapred evidentirana već se uzimaju neposredno od svake osumnjičene osobe pa se upoređuju sa spornim obeležjima koje su u vidu tragova nađena na mestu događaja. Kada objekat identifikacije nije dostupan a koristi se za registraciju baze podataka postoje sledeće identifikacije:

1. identifikacija na osnovu ličnog opisa, fotografije ili foto robota2. papilaroskopska identifikacija - za identifikaciju lica direktnim postupkom koriste se metode:

- identifikacija na osnovu tragova usana, zuba i delova kostiju - identifikacija na osnovu glasa i na osnovu mirisa - identifikacija na osnovu genetskog koda - DNK

Indetifikacija lica na osnovu crteza papilarnih linija ? 87

Vestacenje crteza papilarnih linija ? Ovo veštačenje podrazumeva poređenje fiksiranog traga i uzetog otiska do detalja. Ako se samo proverava identitet preko daktiloksopske zbirke, rezultati dobijeni pozitivnom proverom ne daju se u vidu veštačenja već samo kao izveštaj. Kod ovog veštačenja najveći smisao ima tvrdnja da se crteži pap.linija traga i odgovarajućeg otiska međusobno podudaraju u detaljima koji se smatraju bitnim za procenu te podudarnosti. Detalji na tragu ili otisci predstavljaju individualna obeležja i oni se upoređuju pri papilaroskopskom veštačenju a nazivaju se munucije ( sitnice). Na vrhu svake papile nalazi se otvor znojnog kanala u vidu pore. Kada ne postoji dovoljan broj individualnih karakteristika položaj i izgled pore tretira se kao individualna karakteristika i ona služi kao identifikaciono obeležje. U praksi se pri veštačenju pap. linija poređuju trag i otisak koji se mora podudarati 10 do 20 munucija, dok za odluku o podudarnosti traga i otisaka moraju se uzeti u obzir i ostala obeležja koja karaktetišu crtež pap.linija, kao i međusobni položaj munucija, opšte karakteristike crteža i ostalo. Postoje 2 bitna slučaja u vezi sa veštačenjem pap.linija:1- na fiksiranom tragu pap.linija i otiska na fišu postoji podudarnost u 12 ili više identifikacionih obeležja2 - na licu mesta fiksirana je grupa tragova od istog lica ali između bilo kog traga i odgovarajućeg otiska sa fiša ne postoji podudarnost u 12 munucija.Kada se utvrdi da fiksirani trag pap.linija i otisak na fišu imaju iste osnovne podudarne karakteristike tada počinje traganje za međusobno podudarnim munucijama. Ako je pronađen dovoljan broj istih munucija na fiksiranom tragu i fišu sa otiskom pristupa se izradi fotodokumentacije veštačenja. Svaka fotodokumentacija ima istu strogo određenu formulu. Kada se na licu mesta fiksira grupa tragova pap.linija a da položaj tih tragova nedvosmisleno pokazuje da potiču od istog lica tada se pomoću daktiloskopske zbirke fiševi sa otiscima koji su podudarni sa tragom. Svako veštačenje ima tačno određenu formu i sastoji se, pored fotodokumentacije iz još tri dela:1. uvod - u kome podnosilac zahteva za veštačenje navodi osnovne podatke o slučaju, opovod, opis krivicnog dela,broj I poreklo tragova I mesta na kom su pronadjeni, podatke o osumnjicenom.2. nalaz - gde sedetaljno opisuje na osnovu čega i pomoću koje metode je izvršena identifikacija3. mišljenje - koje sadrži sva pravna i faktička obeležja lica čiji su tragovi pap.linija fiksirani na licu mesta. Veštačenje bez bilo kog od navedenih delova nema nikakav procesni značaj.

Indetifikacija lica na osnovu licnog opisa? Ovaj sistem je prvi uveo Alfonso kao način registrovanja ličnog opisa. Nazvao ga je govorni portret. Opis lica u smislu identifikacije koristi se od pre 2.000 godina a koristio se u iste svrhe kao i danas. Osnovni elementi opisne slike po Bertionovom smislu su:- starosno doba i stas- morfološke oznake- hromatske oznake ( boja kose, očiju, kože)Osnovu opisne slike činio je detaljan opis glave ali značajniju ulogu su imali i osobeni znaci.Lični opis se unosi u formular koji se sastoji iz dva dela i to:1. formular sa ličnim podacima koji sadrži sve relevantne podatke za određenu osobu2. formular sa ličnim opisom koji obuhvata podatke o stasu, morfološkim i hromatskim karakteristikamaLični opis kao metoda identifikacije najveću upotrebu nalazi u potražnoj delatnosti. Loša strana identifikacije lica na osnovu ličnog opisa jeste u tome što su neki elementi ličnog opisa vremenom podložni promenama a osim toga postoji i mogućnost prerušavanja što otežava mogućnost prepoznavanja.

Indetifikacija lica na osnovu fotografije ? 95

Indetifikacija na osnovu tragova zuba? Tragovi zuba se mogu identifikovati na licu mesta ili na žrtvi. Karakteristično je da su ovi tragovi uvek vidljivi i reljefni. Mogu se koristiti tragovi koji se ne menjaju ili sporo menjaju oblik. Zaključujemo da elastična podloga kao što je koža ne može dugo održati tragove u pravom obliku već oni tada mogu poslužiti samo kao indicije. Prema vrsti podloge tragovi zuba se mogu podeliti u tri vrste:1. tragovi na ljudskom telu koji se javljaju kod kriv.dela kada dolazi do fizičkog kontakta zrtve i učinioca.2. tragovi na prehrambenim predmetima, kada učinilac na licu mesta, nešto jede i pri tome otkine zubima komade od celine3. tragovi na tvrdim predmetima koje učinilac po navici ili po potrebi drži u zubima kao što su opušak, muštikla, lula, olovka itd.Kada su tragovi pravilno fiksirani i obezbeđeni, omogućeno je pravljenje odlivka koji čine negativ a izliveni odlivak je pozitiv zuba. Dobijeni pozitiv omogućava identifikaciju odnosno otkrivanje individualnog obeležja koje karakterišu zube, a to može biti nedostatak nekog zuba ili pak dela zuba. Tragovi zuba mogu se razlikovati i po svojoj prirodi. Sa tog gledišta dele se odgriz i ugriz. Odgrizom se odvaja komad od celine i tu su izražene samo prednje površine zuba dok se ugrizom, ugrizeni deo ne odvaja od celine a njime su izražene i sekuće površine zuba. U praksi se dešava, mada ne često , da se u vezi sa kriv.delom mogu na telu žrtve naći i tragovi životinjskih zuba. Tragovi, odnosno način otkrivanja je isti, kao i kod tragova ljudskih zuba.Fiksiranje tragova zuba sadrži nekoliko faza:1. zapisničko konstatovanje nađenih tragova2. fotografisanje tragova razmernom fotografijom3. livenje tragova4. konzervisanje i slanje tragova na veštačenje Ova identifikacija se može izvršiti samo kada postoji osumnjičena osoba.

Indetifikacija pomocu oka? 97

Indetifikacija lica pomocu glasa? Ova identifikacija se zasniva na čulnom opažanju nekih individualnih karakteristika osumnjičenih osoba. Ne predstavlja pouzdan izvor podataka i nema dokazni značaj. Jedino fonografska idnetifikacija korišćenjem uređaja koji imaju sposobnost detaljnog analiziranja ljudskog glasa može dati kobjektivne rezultate koji se mogu uporediti sa spornim glasom. Do danas nisu pronašeni tako nepogrešivi uređaji. Fonografska identifikacija predstavlja jednu od najstarijih primenjivih metoda na osnovu osobenosti glasa. Kako ljudi svakodnevno međusobno komuniciraju pomoću govora, njihovo uho pomoću receptora u mozgu zapamti glas osobe i kada taj glas ponovo čuje u mozgu stvara lik te osobe. Nekada su i sudovi donosili presude na osnovu prepoznavanja glasa. Glas je izuzetno složena pojava koja je individualna za svako lice a podležna je promenama što zavisi od:- fizičkog zdravlja- psihičkog stanja- volje čovekaOsnovne karakteristike glasa su: jačina, visina, boja.Ljudsko uho ima sposobnost registrovanja talasa u opsegu od 20 do 20.000 herca. Individualne karakteristike glasa nisu ni visina ni jačina već boja glasa. Boja glasa predstavlja individualne karakteristike jedne osobe na osnovu koje se glasovi međusobno razlikuju. Glas se može identifikovati na 2 načina:

1. akustičko prepoznavanje koje se obavlja snimanjem a koje je subjektivno i zavisi od slišnog organa osobe koja treba da prepozna glas, odnosno da glas koji čuje uporedi sa ostalim glasovima koje pamti.2. frekventna analiza snimljenog glasa koja je objektivna jer na osnovu dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog dijagrama, vremenski i frekventno razloženih glasova, poređenjem se utvrđuje stepen njihove pouzdanosti.Kada se obavlja veštačenje glasa radi identifikacije lica potrebno je ispuniti nekoliko sledećih uslova.- posedovati magnetoskopski zapis spornog glasa koji je snimljen na kvalitetnom uređaju- naći osumnjičenu osobu za koju se pretpostavlja da je izgovorila snimljeni tekst- na istom uređaju na kome je snimljen glas nepoznate osobe treba snimiti i nesporan glas osumnjičene osobe sa istim izgovorenim tekstom.- za analizu glasa koristiti uređaj sa što većim tehničkim mogućnostima.Kada su ispunjeni navedeni uslovi može se uporediti sporni glas koji predstavlja trag i nesporni glas koji predstavlja uzorak. Da li će taj glas poslužiti kao dokaz ili samo kao indicija zavisi od nekoliko okolnosti:- od toga da li se u toj državi prihvata ovaj metod kao mogućnost identifikacije u kriv.postupku- da li država poseduje razvijene laboratorije ove vrste.

Indetifikacija lica pomocu noktiju? Tragovi noktiju se najčešće ostavljaju u toku borbe žrtve sa počiniocem. Prilikom korišćenja noktiju kao oružja ili pri stezanju vrhovima prstiju, odnosno pri udaru njima, na ljudskim noktima se nalaze brazde koje su uočnjive sa spoljašnje i unutrašnje strane. One ne menjaju svoj oblik u toku rasta čak iako nokat otpadne, jer se i na novom noktu pojavljuju iste brazde. Na osnovu ovoga možemo zaključitida je struktura ovih brazdi individualna i karakteristična za svako lice. Identifikacija se može izvršiti samo u slučaju kada se na licu mesta pronađe odlomljeni deo nokta čija dužina treba da bude najmanje 2mm a osumnjičena osoba postoji. Tada se vrši identifikacija sklapanjem linija na tragu pronašenog dela nokta, sa linijama na noktu osumnjičene osobe. Kada se brazde na odlomljenom noktu i noktu odesečenom osumnjičene osobe poklapaju smatra se da je identitet osobe utvrđen.

Indetifikacija lica pomocu foto-robota ? Identifikacija putem foto robota moguća je kada postoji očevidac a osumnjičena osoba je nepoznata. Očevidac opisuje učinioca kriv.dela pa se na osnovu opisa rekonstruiše lik. Lik se može rekonstruisati na sledeći način: 1. slobodnom rukom s tim što ovaj način ima nedostataka jer lik očevica može da nacrta samo umetnik ili lice koje ima smisla za krim.identifikaciju 2. pomoću specijalnog uređaja koji se zove foto robot što predstavlja savršeniji sistem od slobodnog crtanja. Za foto robota postoje unapred pripremeljeni likovni detalji lica i glave u raznim varijantama pa se na osnovu tih podataka formira lik. Svaki lik se formira iz 5 delova: - kosa sa čelom- oči sa obrvama- nos- usta- brada sa podbratkom. Tome se mogu dodati razne kape, marame, brkovi.....Kada postoji više očevidaca postupak sklapanja delova se obavlja sa svakim posebno. U poslednje vreme ovakav sistem je potisnut komjuterskim sistemom koji ima bezbroj kombinacija ali tehnika dobijanja foto robota je ista. Nakon formiranja portreta isti se fotografiše i fotografija se koristi za prepoznavanje. Najčešće dobijanje formiranog portreta se daje na tv-u ili štampi. U oba slučaja formiranja portreta moraju se poštovati određena pravila:1. kada postoji više očevidaca treba ih odvojiti radi eventualnog međusobnog uticaja na opis osumnjičene osobe opis lica se uvek obavlja pojedinačno bez prisustva drugog očevica2. za opis učinoca može se koristiti i opis koji daje oštećeni s tim što operativni radnik ne treba da postavlja sugestivna pitanja.

DNK indetifikacija? Na osnovu genetskog materijala koji se nalazi u svakoj ćeliji organizma i koji sadrži kodirane poruke o nasleđivanju a koje su jedinstvene za svakog pojedinca osim kod jednojajčanih blizanaca, može se izvršiti identifikacija lica. Taj materijal predstavlja mikromolekul kiseline i obeležava se sa DNK.

DNK se može uporediti sa otiskom prsta zbog svoje jedinstvenosti za svaku osobu, samo što je rad sa genetskim materijalom veoma složen i skup postupak. Ljudski organizam sadrži oko 100 milijardi radnih ćelija a svako od njih u svom jedru nosi genetski materijal. Geni su raspoređeni u 46 hromozoma a oni su grupisani u 23 para. U svakom paru hromozoma jedan potiče od majke a drugi od oca. Gen predstavlja osnovne jedinice naslednosti. Kod izvršenih kriv.dela dnk molekuli se mogu izdvojiti iz tragova krvi, sperme, pljuvačke, kože, kose itd. odnosno iz tragova koji su pronađeni na licu mesta ili na žrtvi. DNK ima ulogu da upravlja sintezom proteina u ćeliji i da utiče na funkciju u sastavu celog organizma. Svaki nit DNK lanca sastoji se od osnovnih jedinica koje se nižu jedna za drugom a zovu se nukleotidi. Oni se razlikuju po azotnim bazama kojih ima 4 i to: adenin, timin, citozin i gvanin. Dnk identifikacija predstavlja pronalaženje segmenata dnk koji kontrolišu sintezu proteina, odnosno otkrivaju segmente koji predstavljaju gene. U svakom genu ispituje se postojeći raspored baza. Redosled kojim se menjaju azotne baze uzduž celog dnk predstavlja individualne karakteristike svake jedinke a kod čoveka samo jednojajčani blizanci imaju dnk sa potpuno istim rasporedom azotne baze. Radi identifikacije jedne osobe dovoljno je odrediti nekoliko različitih sekvenci azotnih baza koje se ponavljaju pada se po tome ta osoba sa sigurnošću razlikuje od bilo koje druge u ukopnoj populaciji.

Indetifikacija nepoznatih lica i leseva ? 113

Odeca i izgled kao indetifikaciona obelezja?

Modeliranje lica kao nacin indetifikacije?

Kompijuterska rekonstrukcija lica?

Indetifikacija na osnovu mirisa?

Indetifikacija na osnovu tragaova usana? Svako lice na usnama poseduje čitav niz kosih i vertikalnih brazdi koje su izražene kod starijih osoba i između brazdi postoji velika raznolikost pa to i predstavlja individualno obeležje čoveka. Naučna disciplina koja omogućava identifikaciju na osnovu tragova usana a koristi saznanja iz oblasti daktiloskopije i anatomije naziva se heilogija (heilos - usna). Tragovi usana mogu biti vidljivi i latentni. Vidljivi tragovi su najčešće odraz našminkanih usana dok se latentni tragovi veoma teško mogu naći. Identifikacija usana se može izvršiti jedino kada se direktno porede tragovi koji su fiksirani na licu mesta sa tragovima otisaka usana koji uzeti od osove koja je osumnjičena. Tragovi se uzimaju tako što se usne namažu tankim slojem boje za usne i prenesu na ploču ili beli papir. Veoma jeredak slučaj da se tragovi usana nađu na licu mesta. Pri indetifikaciji treba obratiti paznju na merne karakteristike: duzina, sirina, velicina i na morfoloske karakteristike koje se ispoljavaju na povrsini : brazde, njihov broj, crtez, dimenzije i medjusobni raspored. Reljefne brazde na usnama javljaju se kao : ravne brazde koje vertikalno prelaze sirinu usana ili koje jednom prelaze delom sirinu usana a zatim nestanu, brazde koje se na svom putu racvaju, ispresecane brazde, mrezasto rasporedjene brazde i brazde koje se ne mogu svrstati ni u jednu od predhodnih grupa.

Indetifikacija lica na osnovu usne skoljke?

Indetifikacija stvari? Stvari predstavljaju neme svedoke događaja i omogućavaju da se njihovom identifikacijom utvrdi skup obeležja po kojima se ona razlikuje od drugih stvari koje su iste vrste i da se

eventualno otkrije učinilac kriv.dela. Predmet identifikacije mogu biti svi predmeti kriv.dela i mogu se podeliti na:1. predmete koji sa kao sredstvo poslužili za izvršenje kriv.dela2. predmete koji su nastali iz krivičnog dela3. predmeti koji su pribavljeni kriv.delom4. predmeti na kojima se mogu naći tragovi kriv.dela5. predmeti koji pomažu rasvetljavanju ličnosti izvršioca kao i svi drugi predmeti koji mogu doprineti otkrivanju učinioca i utvrđivanju njegove krivične odgovornosti.Stvari poseduju svoja obeležja koja se mogu klasifikovati u 4 grupe:1. obeležja nastala namerno u procesuizrade predmeta a to su konstruktivne osobine ( veličina, boja, masa, tvrdoća itd.)2. obeležja koja nastaju u procesu proizvodnje nenamerno kao što je nejednakost dimenzija proizvoda3. obeležja nastala namerno u toku upotrebe kao što je rezultat graviranja, usecanja, utiskivanja i sl.4. obeležja nastala spontano u toku upotrebe a javljaju se na predmetima koji us upotrebom izloženi dejstvom raznih sila usled čega dolazi do raznovrsnih promena na njima.Registracija stvari može biti:1. preventivna - koja se upotrebljava kod stvari za koje postoji velika verovatnoća da se mogu upotrebiti za izvršenje kriv.dela ili da mogu biti predmet izvršenja kriv.dela. To su putnička i teretna vozila, radne mašine, čamci, brodovi, vatreno oružje itd.2. kriminalistička evidencija predmeta krivičnih dela kojom se se evidentiraju nestale i nađene stvari.

Pojam trasologije i traga? Trasologija je posebna grana krim.tehnike koja se bavi učenju o tragovima zločina i metodama i sredstvima za njihovo pronalaženje, fiksiranje i ispitivanje sa ciljem utvrđivanja mehanizma njegovog nastanka grupne pripadnosti i pojedinačne identifikacije objekta koji je proizveo tragove. Reč trasologija potiče od francuske reči "frase" što znači trag i grčke reči "logos" što znači nauka. Krim.literatura pojam traga različito definiše ali ga svi vezuju za izvršenje kriv.dela. Naš kriminalista Simonović pod tragom kriv.dela podrazumeva svaku vidljivu ili nevidljivu materijalnu pojavu koja se proučava bilo kakvom fizičkom radnjom čoveka, životinje ili nekog predmeta prilikom vršenja kriv.dela. Aleksić i Milovanović pod pojmom trag u kriminalistici podrazumevaju svaku mat.promenu koja stoji u izričito posledičnom odnosu s krivičnim delom i omogućava utvrđivanje pravno relevantnih činjenica. U krim.tehnici pojam traga treba shvatiti u širem smislu a on bi glasio: " trag je svaka namerno ili nenamerno izazvana materijalna promena vidljiva ili golim okom nevidljiva a koja je u uzročno posledičnoj vezi sa kriv.delom ili bilo kojim drugim događajem čije je razjašnjenje vezano za krim.tehničke poslove. Prilikom izvršenja kriv.dela mat.tragovi se mogu pojaviti u različitim oblicima što zavisi od prirode kriv.dela načina, mesta i sredstva izvršenja, ponašanja i obazrivosti učinioca kao i od toga koji su tragovi ostali na mestu krim.događaja. Tragovi u vezi sa kriv.delom i učiniocem mogu se posmatrati sa dva stanovišta.- sa stanovišta uloge i zadatka krim.tehnike u pronalaženju, fiksiranju, izazivanju, pakovanju krim.tragova za veštačenje.- sa aspekta krim.tehničkog načina prikupljanja i operativnog korišćenja tragova u krim.obradi.Može se zaključiti da postoji nužnost povezivanja tehnike i taktike postupanja u radu sa mat.tragova na mestu izvršenja kriv.dela. Da bi trag poslužio za utvrđivanje postojanja kriv.dela za pronalaženje učinioca i kao dokaz u kriv.postupku treba da bude utvrđen odnos između traga i kriv.dela kao i između traga i učinioca. Najveći broj tragova nastaje kao posledica nekog kriv.dela ili događaja ali se često dešava da učinilac ostavlja trag kako bi operativnu delatnost usmerio u pogrešnom pravcu.

Postoji više osnova po kojima se može vršiti klasifikacija materijalnih tragova a jedan od njih je i prema značaju. Ta podela omogućava da se na osnovu tragova dobiju odgovori na zlatna pitanja kriminalistike. Prema tom kriterijumu tragovi se mogu podeliti na:

1. tragove postojanja kriv.dela2. identiteta učinioca3. identiteta saučesnika 4. identiteta oštećenog5. način izvršenja krivičnog dela6. mesto izvršenja kriv.dela7. sredstva izvršenja8. vreme izvršenja9. motiv izvršenja

Pronalazenje tregova? 130

Klasifikacija tragova? Kriminalisticka tehnika proucava materijalne tragove nastale prilikom izvrsenja krivicnog dela koji se nakon toga mogu pronaci na licu mesta,izvrsiocu, zrtvi, uzoj I siroj okolini kao I na svakom drugom mestu gde se smatra da se takvi tragovi mogu naci.Prema poreklu tragovi se dele na:- tragove ljudskog porekla- životinjskog porekla-biljnog porekla- tragovi predmeta (vozila, orudja…)- tragovi dejstva sile (na staklu, pozar, vesanje…)

Tragovi se mogu podeliti i po veličini i uočljivosti kao i prema njihovom poreklu. Prema veličini postoje: Mikrotragovi, makrotragovi, megatragovi

Klasifikacija tragova prema velicini? Tragovi se mogu podeliti i po veličini i uočljivosti kao i prema njihovom poreklu. Prema veličini postoje:

1. mikrotragovi2. makrotragovi3. megatragovi

Makrotragovi se mogu pojaviti u dva oblika i to ka vidljivi i kao nevidljivi (latentni) i vidljivi. Vidljivi predstavljaju tragove koji se mogu videti golim okom pri normalnim uslovima osvetljenja. Oni se lako uoče otkriju i fiksiraju a njihova obrada zavisi od njihovog porekla. Ako su tragovi nevidljivi za to postoje dva razloga ili su malih dimenzija ili su bezbojni. To su latentni tragovi koje treba na pogodan način učiniti vidljivim. Za nevidljive tragove najteže je pretpostaviti na kom se se mestu nalazi a nakon toga treba primeniti odgovarajuću metodu za njihov pronalazak. Prema dimenzionalnosti makrotragovi se dele na linijske, površinske i reljefne. Ovi tragovi nastaju kao odraz spoljne forme nekog predmeta. Razlikuju se od običnih tragova po broju značajnih dimenzija. Linijski tragovi nastaju kao plitki odrazi nekog šiljatog predmeta na površinu na koju se deluje i oni ispoljavaju jednu značajnu dimenziju. Tu spadaju i tragovi gde se javlja više paralelnih linija ili ogrebotina kao što su tragovi sečiva ili tragovi na projektilima koji nastaju kod oružja sa

olučnim cevima. Površinski tragovi nastaju nanošenjem ili odnošenjem materijala sa neke podloge kao i površinskom deformacijom pri kontaktu dva ili više tela. Ovi tragovi imaju dve dimezije i to dužinu i širinu. Reljefni tragovi iaju jasno izražene sve tri dimenzije i predstavljaju negativ nekog predmeta. Za nastanak ovih tragova potrebno je postojanje dva uslova. - mekana podloga na kojoj takav trag može da ostane što može biti mekana zemlja, pesak, vosak i sl.- pritisak predmeta na neku materiju koji omogućava ostanak reljefnog traga. Koliko je pritisak jači izraženost je veća. Za veštačenje se može koristiti pozitiv koji se dobija od negativa traga.Mikrotragovi - postoje različita shavatanja i mišljenja jer je linija razgraničenja između mikrotraga i makrotraga veoma diskutabilna. Def. mikrotraga se može tumačiti dvojako. Po jednoj definiciji mikrotragovi podrazumevaju samo one tragove koji se golim okom ne mogu videti. Po drugoj, tumači da mikrotragovi predstavljaju i deliće materije koji se običnim okom jedva vide. Ovo je širi pojam mikrotragova koji zastupa više domaćih kriminalista. Kada postoji pretpostavka o vrsti traga koji se traži prisustvo i najsitnijih mikrotragova može se utvrditi pomoću analitičkih metoda.Megatragovi predstavljaju veoma velike tragove koji su postali važni kada se pojavio problem zaštite životne sredine t.j zagađenosti reka, zemljišta i vazduha.Problem kod megatragova predstavlja reprezentativni deo traga jer oni zauzimaju više km2. Ti tragovi se mogu obezbediti na više načina. Jedan od načina zahteva da se oni uzimaju na što više mesta i tačno se obeležava sa kog se mesta uzimaju. Drugi način je uzimanje integralnog traga koji je za laboratorijsku obradu nepovoljniji jer gubi svoju individualnost.

Klasifikacija tragova prema poreklu? Prema poreklu tragovi se dele na:- tragove ljudskog porekla - : tragovi pap.linija, tragovi ruku, tragovi stopala, tragovi krvi, tragovi ljudskih izlučevina, tragovi zuba, tragovi usana, tragovi noktiju, tragovi mirisa, tragovi kose i dlaka, tragovi ostalih delova čovečijeg tela- životinjskog porekla - životinjskih nogu, krvi, dlaka i izlučevina.-biljnog porekla - cele biljke, delovi, stabljike, koren, cvetovi, plodovi, sok, seme, i polen.- oruđa- tragove dejstva sile na staklo i tragove stakla- tragove vatrenog oružja- tragove pri požaru i eksploziji- tragove saobraćajnih vozila- tragove iz oblasti životne sredine- tragove odeće i vlakna- tragove zemlje, prašine i supstanci nepoznatog porekla- tragove vešanja- tragove uništenih oznaka na metalnim predmetima i ljihova restitucija- tragove droga

Tragovi ljudskog porekla? Ovi tragovi u krim.teh imaju poseban značaj jer neki od njih direktno upućuju na identitet učinioca. Ovi tragovi se dele u više podgrupa i to: tragovi pap.linija, tragovi ruku, tragovi stopala, tragovi krvi, tragovi ljudskih izlučevina, tragovi zuba, tragovi usana, tragovi noktiju, tragovi mirisa, tragovi kose i dlaka, tragovi ostalih delova čovečijeg tela.

Tragovi papilarnih linija? Tragovi pap.linija poseduju osobine koje omogućavaju otkrivanje učinioca kriv.dela. Te osobine su nepromenljivost, individualnost, mogućnost identifikacije, mogućnost klasifikacije i osobina koja daje mogućnost prenošenja crteža pap.linija sa osobe na neki predmet. Ova osobina ima veliki operativni značaj. U literaturi se često meša pojam tragova pap.linija i pojam otiska prstiju. U zapadnim zemljama se ta razlika ne pravi već sve što je u vezi sa tim naziva se otisak prsta. Kod nas se pravi oštra razlika između pojmova otisak prsta i traga pap.linija. Izraz otisak prsta upućuje na to da se od neke osobe uzimaju otisci dok trag pap.linija ukazuje na to da neka osoba nesvesno ostavlja tragove pap.linija na određenom predmetu. Opšti zaključak je da otisak prsta uvek označava crtež pap.linija dobijen daktiloskopiranjem a trag pap.linija crteže pap.linija koji su nastali najčešće ne namernim podizanjem raznih predmeta ili predmeta prilikom ili u vezi sa izvršenjem kriv.dela. Kada se govori o tragovima pap.linija treba poznavati:- nastanak tragova pap.linija- vrste tragova pap.linija- metode otkrivanja pap..linija- trajnost tragova pap.linija- obezbeđenje i pakovanje predmeta sa tragovima pap.linija- krim.teh. obradu vidljivih tragova pap.linija- fotografsku obradu tragova pap.linija- obradu tehničke dokumentacije

Nastanak i vrsta tragova papilarnih linija? Tragovi pap.linija nastaju kao posledica reljefnog karaktera pap.linija i znoja kojim su pap.linije pokrivene. Znoj predstavlja materijal koji se nanosi na podlogu prilikom dodirivanja podloge prstima. Tragovi su latentni jer je znoj bezbojna tečnost. U zavisnosti od jačine pritiska prsta na podlogu zavisi i kvalitet traga otiska. Sa krim.teh stanovišta tragovima pap.linija smatraju se samo oni tragovi kod kojih su jasno izraženi crteži pap.linija a to su tragovi koji nastaju direktnim statičkim kontaktom pap.linija i neke površine ili predmeta. Krim.teh razlikuje dve vrste pap.linija i to:- vidljivi tragovi pap.linija - nevidljivi (latentni)Vidljivi su karakteristični iz razloga što su golim okom vidljivi. Dele se na reljefne i obojene.Reljefni nastaju kada pap.linija dođe u kontakt sa platičnom podlogom kao što je prozorski git, parafin, vosak, maslac itd.Obojeni tragovi pap.linija nastaju na dva načina i to: naslojavanjem i odslojavanjemPrvi nastaju kada su pap.linije prekrivene nekom obojenom materijom i tada dolaze u kontakt sa podlogom pa se boja prenosi na tu podlogu.Ovi tragovi mogu nastati na tri načina:1. nanošenjem obojenog materijala na podlogu2. odnošenjem obojenog materijala sa podloge3. reljefni tragoviNevidljivi tragovi pap.linija se najčeše nalaze na licu mesta događaja. Nastaju zahvaljujući tome što je površina svake pap.linije prekrivenavelikim brojem znojnih kanala iz kojih se stalno luči znoj i tako je pap.linija uvek vlažna. Ovi tragovi su veoma korisni u otkrivanju k.d jer učinilac nije svestan da je trag ostavio.Metode otkrivanja pap.linija su vizuelne prirode i one zahtevaju da se svi tragovi obeleže odmah nakon uočavanja. Ako su tragovi skriveni postupak otkrivanja je komplikovaniji i za taj postupak potrebno je imati dosta iskustva. Otkrivanje zahteva posmatranje površina ili predmeta na kojima se očekuje da postoje ti tragovi. Uspeh otkrivanja tih tragova zavisi od podloge na kojoj se nalazi latentni trag. Tragovi se lako uočavaju na ravnim i glatkim površinama a teže na hrapavim. Novije metode za otkrivanje latentnih tragova pap.linija zasnivaju se na fluoroscenciji koja se izaziva jakim snopom kontinuiranog laserskog zračenja. Kada snop

tragova prelazi preko površina i predmeta na kojima se nalaze latentni tragovi i pod dejstvom tog zračenja oni počinju da fluorosciraju te tako postaju vidljivi. Za izazivanje latentnih tragova koriste se jodne pare, razni praškovi, srebro nitrat i dr.

Trajnost tragova papilarnih linija? 138Obezbedjenje i pakovanje predmeta sa tragovima papilranih linija? 139Kriminalisticko-tehnicka obrada vidljivih tragova papilranih linija? 140Kriminalisticko-tehnicka obrada latentnih tragova papilranih linija? 143Fizicke metode izazivanja latentnih tragova papilarnih linija?145Hemijske metode izazivanja latentnih tragova papilranih linija?151Fizicko hemijske metode izazivanja latentnih tragova papilarnih linija?154Fiksiranje izazvanih latentnih tragova papilranih linija?158Fotografska obrada fiksiranih tragova?159Postupak provere i eliminacije osumnjicenih lica? 163Dokazni znacaj tragova papilranih linija? 163

Tragovi ruku ? Ovi tragovi se mogu naći na licu mesta izvršenja k.d . Razlikuju se dve vrste ovih tragova i to:golih ruku i u rukavicama.Tragovi golih ruku su interisantni kada nema tragova pap.linija. Tragovi ruku se fiksiraju na klasičan način, tako što se obeležavaju, fotografišu, unose u zapisnik i unose u skicu. Ovi tragovi mogu otkriti dužinu prstiju, veličinu šake, raspon izmešu prstiju kao i bore na dlanu. Ovi podaci služe i za eliminaciju učinioca k.d a ne za njegovo otkrivanje. Njima se lako razlikuje pol učinioca i dimenzije šake. Ovi tragovi ne mogu biti dokazni već samo indicija koja vodi ka učiniocu k.d. Tragovi ruku u rukavicama omogućavaju da se dobiju: podaci o ruci osobe koja ostavlja tragove i podaci o rukavicama. Podaci o ruci osobe mogu i da ne daju tačne podatke jer lice može da nosi rukavice koje neodgovaraju veličini njegove šake. Izuzetak su hiruške rukavice koje prianjaju za šaku i prste. Najčešće se koriste kožne li pletene rukavice koje poseduju individualne karakteristike na osnovu kojih se obavlja njihova identifikacija. Pronalaženje, fiksiranje i način identifikacije rukavica obavlja se na isti načih kao i kod tragova pap.linija.

Zuba? Tragovi zuba nastaju kada se zubima dejstvuje na neki predmet ili lice. Najveći broj tragova spada u ugrize i odgrize. Ako se radi o odvajanju dela od celine radi se o odgrizima a ako se ne odvaja radi se o ugrizima. Tragovi zuba se mogu naći na telu žrtve ili učinioca, prejrambenim proizvodima i na tvrdim predmetima. Najveći deo tragova zuba spada u vidljive i reljefne tragove. Fiksiranje tragova zuba obuhvata dve faze: fotografisanje i mulažiranje. Prilikom fotografisanja poželjna je upotreba ultraljubičastog i infracrvenog svetla, kako bi se jasnije istakla kritična mesta. Odlivanje reljefnih tragova zube vrši se uz pomoć posebnih dentalnih smesa koje se koriste u zubnoj protetici. Tragovi zuba se mogu koristiti za utvrđivanje nekih okolnosti ( tragovi zuba na prehrambenim proizvodima ukazuju na vršenje krivičnog dela bez žurbe) i za identifikaciju lica koje je načinilo trag( upoređivanjem eksperimentalnih otisaka sa tragom).

Stopala? Ovi tragovi se javljaju usled kretanja po podlozi i kada je telo u stanju mirovanja. Intenzitet traga je direktno proporcionalan težini tela a obrnuto proporcionalan površini stopala, odnosno srazmeran je pritisku na tlo. Oblik kretanja podrazumeva specifičnost kod tragova koji se odlikuju posebnim detaljima što predstavlja razliku tragova po obliku i intenzitetu, od tragova stopala pri hodanju i trčanju. Visina lica u proseku odgovara 6-7 duzina stopala. Krim.teh stanovište tragova stopala deli prema:

- načinu pronalaženja- načinu fiksiranja- načinu identifikacije- krim.tumačenjuKlasifikacija se moze izvrsiti na osnovu nekoliko kriterijuma: tragova stopala prema stanju vidljivosti, tragove stopala prema broju I medjusobnom polozaju I prema prirodi stopala.Pronalaženje tragova stopala zavisi od njihove vrste, pa se na osnovu toga dele na vidljive i nevidljive.Vidljivi se zapažaju golim okom. Prema načinu nastanka mogu biti površinski i reljefni.Površinski mogu nastati nanošenjem materijala i odnošenjem materijala. Reljefni trag.stopala nastaju gaženjem po mekoj podlozi kao što su zemlja, pesak, sneg itd. Razlika između reljefnih i površinskih postoji samo u vezi sa trećom dimenzijom (dubinom traga).Reljefni predstavljaju negativ stopala. Nevidljivi nastaju gaženjem po čistoj i ravnoj površini. Ako su tragovi nastali gaženjem bosim stopalom po čvrstoj površini oni se mogu naći kao tragovi pap.linija stopala a postaju vidljivi klasičnim otkrivanjem odnosno izazivanjem pomoću praškova. U novije vreme uveden je sepecijalni uređaj za izazivanje tragova stopala postupkom elektrostatičkog naelektrisanja, kada na ugaženom mestu dolazi do razlike u naelektrisanju između okoline i njega. Fiksiranje tragova stopala obavlja se označavanjem, unošenjem u zapisnik o uviđaju, fotografisanjem, skiciranjem, fiksiranjem površinskih tragova stopala, fiksiranjem reljefnih tragova stopala, fiksiranjem latentnih tragova stopala. Identifikacija lica na osnovu tragova stopala se može obaviti samo ako postoji osumnjičena osoba ili obuća za koju se smatra da je ostavila trag. Karakteristike koje poseduju tragovi stopala mogu biti: opšte karakteristike tragova stopala i individualne karakteristike tragova stopala. Opšte se dele na opste karakteristike pojedinačnih tragova i opšte karakteristike grupnih tragova.Opšte karakteristike se mogu razmatrati ako postoji veći broj tragova stopala koji zajednički obrazuju grupu tragova. Grupni tragovi daju podatke o načinu hoda, uglu hoda i o dužini koraka. Individualne karakteristike predstavljaju pojedine karakteristike pomoću kojih je moguće identifikovati osobu koja ih je ostavila ili tragove obuće koji su otkriveni. Identifikacija je moguća samo ako dođe do osumnjičene osobe a ova identifikacija se vrši u odnosu na boso stopalo, stopalo u čarapi...

Dlaka i kose? Predstavljaju tragove ljudskog porekla koji omogućavaju da se na osnovu njih odredi grupna pripadnost pojedinih obeležja ili izvrši neposredna identifikacija. Mogu se naći kao dlake koje su same otpale i u vidu nasilno isčupanih dlaka. Najčešće se mogu naći kod krivičnih dela ubistva, silovanja i drugih kvivičnih dela kod kojih dolazi do otpora žrtve. Mogu se naći na licu mesta, posteljini, tepihu, odeći, u stisnutoj šaci, ispod noktiju i dr. Pored informacija o ostaviocu, tragovi dlaka, nose i informacije o samom događaju. Tragovi dlaka se traže upotrebom lupe uz jako osvetljenje. Nakon fiksiranja traga, obezbeđenje se vrši tako što se dlake uzimaju pincetom i stavljaju u čiste epruvete sa tačnom oznakom mesta nalaženja. Na svakoj dlaci razlikujemo koren, stablo i vrh. Koren i stablo imaju tri sloja: spoljni, srednji i srž. Na osnovu vrha se utvrđuje da li je dlaka spontano ispala ili nasilno iščupana. Da bi se izvršila DNK identifikacija neophodno je da dlaka sadrži koren. Ispitivanjem tragova dlaka može se utvrditi: da li se radi o dlaci ili vlaknu, da li je ljudska ili životinjska, sa kog dela tela potiče, da li je nasilno otkinuta ili ne, da li je farbana, da li je dlaka od muškarca ili žene.

Krvi?Usana?

Noktiju? Tragovi noktiju se mogu pojaviti u dva oblika: kao mehanički trag i kao biološki trag. S obzirom na oblik, čvrstinu i oštrinu vrhova nokti mogu imati karakter oruđa, i kao takvi proizvesti određene promene na objektima sa kojima dolaze u dodir. Veću vrednost u kriminalistici imaju tragovi pronađeni u formi odesečenih slomljenih i otkinutih delova. Za usešnu identifikaciju lica neophodno je posedovati deo nokta od najmanje 2 mm. Veštačenje samih tragova noktiju se pojavljuje:1. u obliku mehanoskopske ekspertize ( uklapanje pronađenih noktiju sa noktima određenih lica)2. veštačenje metodom genetske analize ( što je veoma retko jer se za identifikaciju DNK češće koriste pogodniji biološki materijali kao što su krv, kosti, tkiva.)Prema Boskovicu tragovi nastanka na kozi coveka mogu biti staticki ili dinamicki, staticki su oni do koji dolazi kada se vrhovi noktiju zariju u kozu bez povlacenja a dinamicki se javljaju u vidu brazda koje prate rastojanje izmedju noktiju I manifestuju se u obliku paralelnih pruga.

Mirisa? Predstavljaju specifičnu vrsti mikrotragova. Ovi tragovi se obrazuju sve dok postoji njihov izvor i odgovarajći spoljni uslovi za to. Pod uticajem vetra, vlage i sl.faktora oni se šire u prostoru. Miris je jači ukoliko smo blizu izvoru mirisa. S obzirom na ovakvu karakteristiku mirisa, protekom vremena teško je moguće otkriti ove tragove ( nakon 10 sati teško je očekivati ovakve tragove). Ovi tragovi se mogu podeliti na tragove mirisa čoveka I tragove kod kojih izvori mirisa nisu povezani sa covekom i tragove - mirise. Otkrivanje tragova mirisa vrši se uz pomoć raznovrsnih tehničkih sredstava i detektora kao i upotrebom specijalno obučenih pasa. Obezbeđivanje tragova mirisa predstavlja jedan od problema, mada su u kriminalistici razvije određene metode. Posebna disciplina u okviru kriminalistike koja se bavi tragovima mirisa jeste odorologija. Očekuje se da će u budućnosti biti stvoreni uslovi za vršenje odoroloških ekspertiza, čiji će rezultati moći da se koriste kao materijalni dokazi u krivičnom postupku.

Ljudskih izlucevina? Predstavlja vrstu bioloških tragova u koje spadaju tragovi sperme, pljuvačke, izmeta, mokraće, znoja i sl.Tragovi sperme se najčešće nalaze kod krivičnih dela iz oblasti seksualnog kriminaliteta. Mogu se naći na licu mesta, na žrtvi, na izvršiocu. Za otkrivanje može se koristiti kvarc lampa. Na osnovu njih se može utvrditi protok vremena od izlučivanja ( na sobnoj temperaturi spermatozoidi mogu da ostanu u životu najviše do 24 časa). Upotrebom metode genomskog "otiska" moguće je izvršiti direktnu identifikaciju lica. Takođe, tragovi sperme su pogodni i za korišćenje radi identifikacije putem dnk analize.Tragovi pljuvačke se mogu pronaći kod mnogih krivičnih dela. Obično se nalaze na pismima, poštanskim i taksenim markama, opušcima cigareta, maramicama, odeći i drugim mestima. Pod uslovom da tragovi pljuvačke nisu stariji od od 10 - 15 dana može se utvrditi krna grupa ABO sistema. Korišćenjem metode genetske analize moguća je identifikacija lica. Izmet, mokraća, gnoj i izbljuvak se ređe mogu naći na licu mesta. Svaka od tih izlučevina može ukazati na zdravstveno stanje ostavioca. U izmetu se mogu naći krvni sudovi, epitelne ćelije što omogućava određivanje krvne grupe i identifikacije učinioca. Tragovi povracnog zeludacnog sadrzaja mogu se nace na mestu izvrsenja krivicnog dela kao I kod trovanja, moze se ustanoviti tragovi otrova, kao I vrsta hrane koju je lice konzumiralo, u slucaju da u tragovima ima krvi moze se utvrditi krvna grupa.

Ostalih delova covecjeg tela?

Zivotinjskog porekla? Tragovi životinjskog porekla su vrsta tragova koji potiču od životinja. Tu spadaju tragovi životinjskih nogu, krvi, dlaka, perja i izlučevina. Tragovi životinjskih nogu se fiksiraju na isti način kao i tragovi čovečijeg stopala. Kada su u pitanju tragovi potkovanih životinja mogu poslužiti za identifikaciju na

osnovu oblika i veličine potkovice, rasporeda eksera i oblika glave kod ručno izrađenih eksera. Tragovi životinjksog porekla mogu se naći kada je neka životinja upotrebljena za izvršenje krivičnog dela, kada je pratila učinioca kriv.dela, kada je upotrebljena kao transportno sredstvo i sl. Najveći značaj imaju tragovi životinjskih nogu, koji mogu ukazati na pravac kretanja životinje, vrstu, veličinu i razvijenost itd. Mogu biti površinski i reljefni u zavisnosti od podloge na kojoj su nastali.

Biljnog porekla? Tragovi biljnog porekla su vrsta tragova koji potiču od biljaka. Tu spadaju cele biljke, delovi, stabljike, koren, cvetovi, plodovi, sok, seme, i polen. Biljni tragovi se koriste u tri grupe krivičnih dela:- kod seče šuma, voćnjaka ili vinograda i uništavanja drugih poljoprivrednih kutura- kod krivičnih dela razbojništva ili silovanja u polju, šumi, parku ili slučnim mestima.U ovu vrstu tragova ubraaju se tragovi celih ocuvanih biljaka, tragovi delova biljaka, mikrotragovi biljnog porekla I mikrobiljke kao tragovi.Najveću kriminalističku vrednost od tragova biljnog porekla ima drvo, jer sa velikim stepenom verovatnoće može se odrediti vrsta i poreklo. Takože. na drvetu ostaju veoma dobro zabeleženi razni mehanički tragovi koji omogućavaju identifikaciju oruđa.Veliki značaj imaju i drugi delovi biljke koji mogu poslužiti u svrhu identifikacije biljne vrste i lokaliteta sa kojeg potiču. Za prikupljanje ovih tragova koriste se posebni usisivači sa gustim filterima. Za pronalaženje ovih tragova veoma je značajna primena načela brzine i operativnosti. Biljni tragovi se pronalaze pažljivim pregledanjem kose, odeće i obuće i donjeg postroja vozila.Za veštačenje ovih tragova neophodno je angažovati stručnjake posebnog profila ( botaničare). Veštaku, pored biljnih tragova, treba poslati i uzorak date biljne vrsta sa teritorije s koje potiče i trag.

Pozara i eksplozija? Usled visoke temperature koja nastaje prilikom pozara i eksplozija, dolazi do promene sastava i izgleda materije, ali bez obzira na tu okolnost, ostaci materije, odnosno tragovi, omogucavaju da se dobiju podaci na osnovu kojih se mogu utrvditi uzorci nastankapozara i ekspolzija. Predstavljaju materijalne promene koje nastaju u vezi ili povodom požara. Mogu se klasifikovati u 4 osnovne grupe:

1. tragovi koji se nalaze u okolini mesta na kome je došlo do požara2. tragovi na objektu koji je goreo3. tragovi u centru požara4. tragovi na osumnjičenom

Posebnu pažnju treba obratiti na stanje ulaznih vrata, otvora i prozora u cilju otkrivanja da li je došlo do provaljivanja u unutrašnjost objekta, zatim na tragove koji su karakteristični i vezani za sam uzrok požara, tragove eksplozivnih i pirotehničkih sredstava, tragove biološkog karaktera i sl. Pod požarom se podrazumeva sagorevanje predmeta koji nisu tome namenjeni. Uslovi za izazivanje požara su toplotni izvori ( prirodni, zagrejano telo, proces gorenja) i prisustvo kiseonika. Prema ulozi čoveka svi požari se dela na:

1. namerni izazvane ( paljevine)2. nehatom izazvane3. zadesne bez učešća čoveka ili sa učešćem ali bez krivice

Utvrđivanje uzroka požara zahteva određene specifičnosti zbog velikih promena izgleda lica mesta. Ekspolozija je pojava brzog širenja visokog pritiska iz jednog centra u ostali prostor. Do eksplozije može doći na dva načina:

- da se u zatvorenoj posudi poveća pritisak fluida sve dok on ne prekorači granice otpornosti zidova suda. One predstavljaju čistu fizičku pojavu i poznate su kao mehaničke eksplozije- da se u jednoj tački prostora ostvari trako brz proces sagorevanja praćen proizvodnjom gasa čija je brzina širenja manja u odnosu na brzinu sagorevanja tj. stvaranja gasa. Na taj način se u malom prostoru stvara veliki pritasak čije je širenje veće od brzine zvuka. Takve eksplozije se nazivaju hemijske eksplozije.Prema načinu dejstva eksplozivi se dele na:- inicijalne - brizantne - pirotehničke smesePrema mehaničkim svojstvima mogu biti:- čvrste - tečne - plastičneSvaku eksploziju prati pojava pritiska, toplotnog dejstva i prasak gasova.Na licu mesta eksplozije se mogu naći sledeći tragove:- razoreni, pokidani, deformisani i odbačeni predmeti- tragovi u vidu topljenja metala, deformacije na metalu ili nagoreli zapaljivi predmeti, opekotine na kožđi čoveka- delovi sredstva koje je izazvalo eksplozijuNa osnovu kretanja smera odbačenih predmeta, položaja i veličine otvora u preprekama utvrđuje se centar eksplozije.

Orudja? Predstavljaju vrstu mehaničkih tragova koji nastaju prilikom upotrebe oruđa. Ovi tragovi su prisutni kod mnogih kriv.dela, a najčešće kod provalnih krađa, sabotaža, diverzija, krađa motornih vozila i dr.Sva obeležja oruđa možemo podeliti na:- obeležja nastala u procesu proizvodnje- obeležja nastalu u toku upotrebe.I jedna i drua mogu nastati namerno ili slučajno. Prema poreklu oruđa delimo na:1. Alate industriski ili zanatski proizvedeno orudje ( namenjena za široku upotrebu u domaćinstvi. poljoprivredi i dr.)2. Specijalna oruđa ( izrađena sa nemrom vršenja krivičnog dela)3. Prigodna oruđa orudja za udaranje (195str) ??? ( su različiti predmeti koji ne spadaju u alate, a koje učinioci upotrebljavaju u stanju u kome ih pronalaze ili ih neznatno prilagođavaju svojim potrebama)Prema nameni oruđa mogu biti: sečiva, testere, bušilice, bodeži, oruđa ua struganje, oruđa za odvaljivanje, oruđa za kopanje, oruđa za udaranjeDa bi se na osnovu nađenih i fiksiranih tragova izvršila identifikacija oruđa najpre treba pronaći sumnjivo oruđe. Tragovi oruđa mogu biti povrsinski i reljefni. Površinski nastaju povlačenjem alata po podlozi ili kroz podlogu, a reljefni utiskivanjem pri čemu na podlozi ostaje slika kontaktnog dela oruđa. Njihov nastanak je moguć samo ako je podloga mekana.Prema mehanizmu mogu biti statčki i dinamički tragovi.Statički su ini koji nastaju u vreme kada oruđe miruje a deluje samo sila pritiska. Dinamički su oni koji su nastali u toku relativnog kretanja oruđa i podloge dok se nalaze u kotaktu.Tragove oruđa nije teško pronaći, jer su oni uglavnom vidljivi. Najbolji način da se obezbede tragovi oruđa jeste izuzimanje predmeta sa tragovima kao kod je to moguće. Ako se nalaze na predmetim akoji se ne mogu transportovati oda se moraju fiksirati.

Dejstvo sile na staklo i tragove stakla?

Vatrenog oruzja? Izvestan broj najtežih krivičnih dela vrši se upotrebom vatrenog oružja. Pronalaženje, fiksiranje, tumačenje i veštačenje tragova upotrebom vatrenog oružja ima poseban značaj. Na osnovu njih se mogu uvrditi određene oklnosti o samom krivičnom delu, kao i za identifikaciju učinioca krivičnog dela.Vatreno oružje je svaki uređaj koji može u pravcu cilja izbaciti projektil uz pomoć sile pritiska gasova nastalih sagorevanjem baruta.U kriminalističkoj praksi najčešće se sreće kratocevno oružje ( pištolji i revolveri). Sve tragove upotrebe vatrenog oružja možemo podeliti na 4 grupe:

1. vatreno oružje, delovi i municija2. projektili i čaure3. tragovi barutne gareži4. tragovi na putanji projektila5. traovi lovackog vatrenog oruzja

kriminalisticka balistika kao nauka se deli na unutrasnju balistiku koja se bavi proucavanjem kretanja projektila iz cevi oruzja pod uticajem barutnih cestica, spoljasnju balistiku koja se bavi kretanjem projektila od usta cevi do cilja I zavrsnu balistiku koja se bavi problematikom cilja.Može se naći na licu mesta, u blizini pri napuštanju lica mesta i sl. Na oružju mogu biti tragovi pap.linija, krvi, tkiva, baruta, i dr. mikrotragovi na njemu ili u njemu. Pre uzimanja oružje se fotografiše ( obavezno i zapisnički) fiksira mesto, položaj i stanje u kome je oružje nađeno kao i njegov izgled. Zatim se vrši pregled oružja sa ciljem da se utvrdi da li se oseća kakav miris, da li je oružje zakočeno, da li se metak nalazi u cevi i sl. Na licu mesta se ne sme vršiti čišćenje, eksperimentalno ispaljivanje, ispitivanje ispravnosti ili druga ispitivanja. Takođe ne treba vaditi municiju koja je zatečena u okviru. Oružje se izuzima hvatanjem za ivice kako bi se izbeglo uništavanje eventualnih tragova pap.linija i znoja učinioca. Na licu mesta mogu se naći još i prazni šaržeri, neispaljeni meci ili pakovanje municije. Svaki takav predmet treba tretirati kao i vatreno oružje.

Vozila? Tragovi vozila se najčešće koriste kod rasveljavanja saobraćajnih delikata u drumskom saobraćaju. Međutim, ne može se zanemariti njihovo korišćenje kod rasvetljavanja drugih krivičnih dela kada je vozilo poslužilo za prevoz učinioca na ili sa lica mesta.Sve moguće tragove koji se javljaju u vezi sa vozilom možemo podeliti u 4 grupe:

1. tragove kretanja vozila2. tragovi otpalih delova na kolovozu3. tragove na vozilima I u vozilima4. tragove na životinjama. čoveku i njegovom prtljagu

Prema brzini kretanja se mogu podeliti na: uniformalno, ubrzano i neregularno.Svi tragovi ravnomernog kretanja kao i oni sa manjim promenama brzine daju sledeće informacije:

1. Pravac i smer kretanja ( Na travnatom terenu vlasi trave su oborene u smeru kretanja, usled naglog ubrzanja pogonski tragovi će zbog slabog trenja okretati brže te će travu podvlačiti ispod sebe i izgnječiće je. Na taj način će trava pokazivati suprotan pravac. Po mekanoj zemlji uz održavanje stalne bzine, istureni delovi pneumatika će upadati u zemlju. Deo te zemlje okrenut je u smeru kretanja vozila jer je pod stalnim uticajem gume pa ima pravilan oblik, dok se zadnji deo pomera u prazan prostor dobijajući oštriju ivicu pri dnu i uopšte narušen oblik. Kretanjem po pesku vozilo ostavlja tragove slične stvaranju talasa iza čamca. Ako vozilo naiđe na baru vode ili blato istiskuje ga i odbacuje u smeru kretanja. Deo grudve koji se postepeno gubi ukazuje na pravac kretanja vozila. Kada vozilo naiđe na krivinu dolazi do razdvajanja tragova prednjih i zadnjih točkova a pri izlasku se ponovo spajaju. Zapaženo je da je ugao razdvajanja veći od ugla ponovnog spajanja.)

2. Informacije o vozilu ( Mogu se dobiti na osnovu sledećih osobina tragova: širine pojedinih tragova točkova, broja točkova, širine, visine i dužine vozila)

3. Identifikacija vozila ( Na osnovu tragova kretanja vozila može se izvršiti identifikacija vozila samo ako na gazećim površinama postoje neka, samo za taj točak karakteristična oštećenja ili popravke. Ta obeležja su: oblik šare, oblik reljefa, habanje guma)

Ubrzano kretanje je kretanje vozila kod koga se brzina menja. Može biti sa pozitivnim ili negativnim ubrzanjem.Tragovi koji pri tome nastaju potiču od povećane količine gume koja ostaje na podlozi ako je čvrsta ili u vidu grebanja razbacanog materijala od koga je podloga načinjena. Ti tragovi su na početku najjače izraženi a nadalje pada njihov intenzitet. Na taj način se utvrđuje u kom smeru se kretalo vozilo i maksimalna žurba vozača.Tragovi sa negativnim ubrzanjem imaju veću ulogu u rasvetljavanju događaja. Od trenutka dejstva na kočnice do blokade točkova tragovi pneumatika postaju sve tamniji, po blokadi ostaju istot intenziteta do zaustavljanja ili oslobašanja kočnica. U tom momentu naglo prestaju vidljivi tregovi pneumatika. Na osnovu iznetih činjenica lako se određuje smer kretanja vozila. Brzina koja se izračunava na osnovu dužine traga kočenja koeficijenta trenja, predstavlja samo deo ukupne brzine kojom se vozilo kretalo u trenutku uočavanja prepreke i to deo izgubljen na račun kočenja blokadom točkova.Pod neregularnim kretanjem podrazumeva se kretanje vozila sa točkovima u smeru različitim od smera upravljačkih točkova. Ta kretanja se mogu podeliti u dve grupe: klizanje i zanošenje.Klizanje nastaje kada je sila trenja mala i pri tome se vozilo kreže translatorno, rotaciono ili kombinovano. Do klizanja će doći ako se koči, doda ili oduzme gasa, ili se naglo okrene upravljač.Zanošenje je kretanje jednog dela vozila ili celog koso u odnosu na opšti smer kretanja.Sem tragova kretanja na kolovozu se mogu naći i drugi tragovi u vidu predmeta ili delića predmeta otpalih sa vozila. To može biti: blato, staklo, farba, i ostali delovi vozila.U slučajevima kada se vozilo javlja kao mesto ili predmet izvršenja krivičnog dela, na njemu ili u njemu se traže tragovi krivičnog dela koji se i inače traže na licu mesta i predmetima krivičnog dela. U saobraćajnoj nezgodi javljaju se specifični tragovi koje možemo podeliti u tri grupe i to na:- tragove oštećenja- tragove u vidu materijala sa drugog vozila- tragove od žrtvePored detaljnog opisa u zapisniku, svi upotrebljivi tragovi se moraju fiksirati fotografski, skicom, a neki se moraju i poneti. Fotografisanje se vrši razmernom fotografijom, a pravac snimanja se bira prema vrsti informacije koju treba prezentirati. Tragove stakla, boje i bledi tragovi se moraju prvo označiti kredom da bi se na fotografiji videli. Tragovi u vidu predmeta posle fotografisanja se pakuju u čiste kesice u koje se stavlja i beleška o tome gde su nađeni. Sa svim drugim tragovima se postupa kao i kod drugih krivičnih dela.

Vesanja? 214

Zastita zivotne sredine? Od sumnjivih supstanci i mesta gde se dogodilo zagađenje zavisi koja oprema za uzimanje uzoraka će biti koršćena. Neseseri za krivična dela protiv životne sredine koja suse razvila za ovu svrhu sadrže više nego detaljne instrukcije. Oni sadrže većinu opreme koja je potrebna za uzimanje uzoraka. Npr. neseser koji služi za uzorke kojima je potrebno čuvanje na hladnom mestu sadrže spoljašnje pakovanje sa izolatorima koji aprosrbuje udarce i deo sa ledom.kako bi se otkrili I utvrdili izvori nastanka zagadjenja potrebno je pronaci tragove a zatim ih analizom utvrditi sve karakteristike koje sadrzi ta sustanca: zaadjenje vode, vazduha,zemlje. 217

Raznih supstanci?

Droga? Droga u osptem smislu predstavlja preradjene proizvode biljnog, zivotinskog ili mineralnog porekla za potrebu famaceuske industrije, u uzem je zajednicki naziv za sredstva koja imaju narkoticna svojstva I izazivaju zavisnost.Tragovi droge su one minimalne količine droge koje zaostaju prilikom manipulacije drogom. Razlikujemo tri vrste tragova opojnih droga:

1. tragove droge u sredstvima za prenos droge2. tragove na priboru za konzumiranje droge3. tragove droge u biološkim tečnostima

Prenos droge se može iuvršiti različitim sredstvima. Neophodno je poznavanje svih droga, njihove morfološke karakteristike, oblike pojavljivanja ili način pakovanja kako bi se lakše pronašle. Opojna droga se pakuje u papirne ili plastične omote - svaka zasebno. Mogu se izuzeti tako što se metlicom pokupi sva prašina i pakuje u papirnate kesice, upotrebom usisivača sa filterom ili samolepljivom trakom. Pribor za drogiranje i opuške treba pakovati svaki zasebno i obeležiti ih brojevima ili slovima.Jedna od vrhunskih metoda za identifikaciju droga jeste upotreba spektrometra, masa sa gasnim hromatografom. Karakteristike droge su da imajupsihoaktivni ucinak, prouzrokuju smanjenj osecaja bola,izazivaju pospanost ili budnost, halucinacije,smetnje u motornim funkcijama,misljenju… I imaju svosjstvo da pri produznom uzimanju mogu stvoriti stanje zavisnosti pa stoga mogu stvoriti zdravstvene,socijalne I pravne problem. Prema farmakoloskom svojstvu dele se na, narkotike, psihodepresore, psihostimulanse, halucinogene, kanabis I organske rastvarace