2. POREKLO I POJAM MORALAPod moralom podrazumevamo sistem ocena vrednosti koje dodiruju ivotne jednog bia. Moralna norma je nastala veoma davno, jo u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje revolucije ovek je, najpre, iveo u malim grupama. Boravei i ivei u grupi, ovek je neminovno sebi postavljao dva pitanja: kakav treba da ja budem, da bi i drugi ljudi bili sreni, i kakvi treba drugi da budu da bih ja bio srean i da bi moja srea uopte bila mogua? Na osnovu takvih razmiljanja formirana su pravila ljudskog ponaanja, nastala je filozofska disciplina-etika, koja izuava smisao i sutinu ljudskog bitisanja, smisao kodifikacije normi ponaanja da bi ljudi, pre svega bili sreni. Moral je objektivna drutvena pojava koju konstituie, prvo, skup pravila normi, merila koja reguliu ponaanje lanova jedne drutvene zajednice drugo, skup stvarnih navika ponaanja. naajno je istai da te norme, naela ili pravila ponaanja uvek podrazumevaju regulisanje meuljudskih odnosa, dakle odnosa ljudi izmeu sebe kao i odnosa jedinke prema drutvu. Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao pozitivno ili negativno vrednih. Moralni sud ili ocena odnosi se na neki postupak, rasuivanje, dranje, ponaanje ili karakter nekog oveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvek samo ovek. Po Sigmundu Frojdu, norme koje drutvo definie, posebno one kojima se odreena ponaanja zabranjuju, linost samo delimino usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutranje strukture linosti. Frojd tvrdi, imajui u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika drutvene cenzure, i svesti pojedinca gotovo nedostina. Moemo da tvrdimo, uvaavajui znaajna miljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala ljudsko, da se moe nai u ljudskom drutvu, u samom oveku. er, ivei u drutvu, ivei sa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajednikog ivljenja. ovek kao slobodno, samo svesno, stvaralako i odgovorno bie, stvara moral kao tvorevinu koja slui ouvanju njegovog ljudskog identiteta. Pod pojmom moral najee se podrazumeva sistem normi ili pravila ljudskog ponaanja. Moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje odreuju ovekovo ponaanje u drutvu i to prema drutvu u celini, prema drugim lanovima drutva i prema samom sebi. Odnosno, moral je skup obiaja, navika, normi ili pravila ponaanja kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima. Kao skup pravila ponaanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponaanje dostojno oveka a koje nije, koje je vredno a koje se moe oznaiti kao bezvredno, koje se odobrava a koje se osuuje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu sloene komunikacije koja se odvija u drutvu, ljudi formiraju svoje linosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.

2.1. MORAL, OBI A I PRAVO anije se govorilo o svakom moralu: Poznaete ga po plodovima njegovim . a kaem o svakom moralu: To je plod po kome poznajem zemljite na kome je izrastao." Obiaj je najstarija forma regulisanja drutvenih odnosa i ponaanja. U poetnim fazama razvoja ljudskog drutva, stihijski su nastala brojna pravila kojima su regulisana najraznovrsnija ljudska ponaanja. ednom ustaljena pravila vremenom okarakterie odsustvo svesti o njihovoj svrsi i

razlozima zbog kojih postoje. Stihijski nastala obiajna pravila vezana su za animizam, kult i magiju. Nastaju iz potrebe da se ovlada prirodom i drutvenim procesima. ato je obiaj u svojoj osnovi navika ili praksa koja se formira i postoji kao rezultat trajne predstave. Brojni obiaji vremenom prerastaju u moralne norme. Upravo zbog toga, postoji opravdanje za tvrdnju da se poreklo morala moe nai u obiajima. Pod obiajem se dakle podrazumevaju drutvene norme koje se ostvaruju u drutvu na osnovu ustaljenih navika i koji se formiraju primenom kroz dui vremenski period. Dakle, obiaji predstavljaju ustaljena, uobiajena ponaanja ljudi koja ulaze u ivot ljudi i reguliu drutvene odnose. Obiaj nastaje, dakle, dugom i spontanom primenom ponaanja. Oni svoju obaveznost vuku iz tradicije i dugotrajne primene. bog duge primene, oni se prilagoavaju drutvenim prilkama i postaju sastavni deo ponaanja ivota i ljudi. U odnosu na moral, obiaji se razlikuju time to oni dugo traju i sporije se menjaju. Osim toga, moral i njegva primena uvek su vezani za odreeno ocenjivanje ponaanja.ljudi da li je to dobro ili zlo , a u sluaju sa obiajima, to nije. ajednika karakteristika i obiaja i morala je u tome to i jedne i druge stvara difuzno drutvo, a njihova se primena ne ostvaruje prinudom drave. Gledano istorijski, obiaji su najstarija pravila ponaanja. bog njihove konstantnosti, karakterie ih prilina konzervativnost, tj. nisu podloni brzim promenama. Tako stari obiaji, teko se i sporo menjaju u navikama ljudi. Novi. ob.iaji sporo nastaju i patrebno je mnogo vremena da postanu sastavni deo svesti i volje ljudi. Prestanak nekih zaostalih obiaja koji su esto suprotni i moralu u novom drutvu, kao na primer, kod nas, krvne ovsvete, nije samo stvar drave, ve odreena potreba za njegovim iskorenjivanjem koje ima duboke korene u odreenim krajevima nae drave. Prema tome, obiaj je drutveno pravilo norma koja predstavlja rezultat dugog i stihijskog izgraivanja od strane drutvene mase. Ta drutvena masa esto je delovala diuzno i bez posebne organizacije. Sa dugim ponavljanjem od strane ljudi, takva ponaanja prelaze u naviku i kasnije se poinju smatrati obaveznim da se na isti nain postupa i za ubudue. Obiaji svoju obaveznu snagu vuku ba iz dugog ponavljanja i kao to smo ve napred izneli, oni su vrlo konzervativni i sporo se menjaju. Sankcije za obiaje stvaraju se u drutvu, u uim ili irim slojevima drutva, poev od obinog prezira, bojkota, pa sve do novanih ili teih sankcija - primene fizikgnasilja, pa i do oduzimanja ivota, kao to je to sluaj sa iznetim sluajem krvne osvete. injenica je da regulisanje ponaanja ljudi ne moe biti preputeno stihiji, dobroj volji pojedinaca ili tenji javnog mnjenja da regulie kolektivnu svest. Drugim reima, ukupnost drutvenih odnosa mora regulisati neka organizovana snaga, neki organ koji ima sredstva da obezbedi nesmetano odvijanje i funkcionisanje istih. Drava odreuje drutvene norme koje se oznaavaju kao pravno-politike norme. Dalje, pravo predstavlja sistem drutvenih normi, drutvenih propisa ije nepotovanje sankcionie drava. Pravo i moral se sadrinski razlikuju, ali se u izvesnoj meri i dodiruju. azlikovanje prava i morala je najvidljivije u odnosu na sankciju. Naime, sankcija za prekraj moralnih normi se uglavnom izraava kao spontana reakcija drutva ue ili ire sredine , u nekim varijantama predviala je i iskljuenje iz drutva, to se ipak razlikuje od organizovane prinude od strane drave radi sprovodjenja pravnih normi. Isto tako, moralna dunost i pravna obaveza nisu uvek u skladu jer odreena pravna radnja moe svoj izvor da pronadje u motivima koji su ak nemoralni, a da sa pravnog stanovita ipak bude ispravna. Medjutim, pravo u odreenim situacijama moe

da bude na ak i viem etikom nivou u odnosu na odreeni moralni sistem. 2.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MORALA Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost. Obaveznost je karakteristika i pravnih i obiajnih normi. Moralna obaveznost je dvostruka, to znai da je moral obavezujui i drutveno spolja i individualno unutra , za razliku od pravne i obiajne obaveznosti koja je iskljuivo drutvena jednostruka . Takodje, kao jedna od bitnijih karakteristika morala, navodi se i trenutanost - obaveza pojedinca da moralno postupi, gotovo po automatizmu, kada se nadje u odreenoj moralnoj situaciji. Pominju se i bezuslovnost, nametnutost i sl. Videti i pokazati problem morala meni se ini da je nov zadatak i glavna stvar. a odriem da se to uradilo u dosadanjoj moralnoj filosofiji. Da bi ovek kao praktino bie usvojio moralne norme i po njima se ponaao, da bi formirao vrednosno-normativni odnos prema sebi, ali i prema drugim ljudima, mora da donese odgovarajui moralni sud. Moralni sud je sud o vlastitom ponaanju, ponaanju drugih ljudi, drugih drutvenih grupa i to u odnosu na moralnu normu. Sud moe biti pozitivan ili negativan. U sluaju da moralna norma bude prekrena, odreeno ponaanje uslovilo negativan sud, sledi moralna sankcija. Moralna sankcija moe biti individualna unutranja, npr gria savesti. I drutvena spoljanja, npr. Prezir, pa ak i iskljuenje iz drutva . Moralni subjekt kao obavezu osea jednu normu, dok mu drutvo kao spoljnu obavezu namee drugu normu. U tom sluaju dolazi do sukoba drutva i pojedinca. 2.2.1. SUBJEKTIVNI I OBJEKTIVNI MORAL Kad govorimo o moralu, mislimo na svoje sudove o ispravnom i pogrenom, dobrom ili loem. S takvim rasudjivanjem obino su povezane tri karakteristike: drzi se da moralni sudovi o ispravnosti ili porenosti neke radnje imaju sveoptu vaznost, morani sudovi su znaajni, moralna pohvala moze prikladno da prati obavljanje moralno ispravnih radnji i moralna pokuda moze podesno da prati nemoralno delanje. Kad kazemo da su neke osobe moralne ili nemoralne, mozemo misliti na bar tri razliite stvari. U jednom smislu, neka osoba se moze smatrati moralnom ako po navici dela uskladu sa svojom saveu. U drugom smislu ako smatramo da su neke radnje nemoralne, tad nekoga mozemo nazvati moralnom osobom ako dela u skladu sa moralnim zakonom, ako ini ono to moralni zakon zahteva, ili ako se ne radi ono to moralni zakon zabranjuje. U treem smislu u kojem ga razumevamo, moral je spoj druga dva smisla. naajna razlika izmedju onog to verujemo da je ispravno i onog to je stvarno ispravno. Tu razliku mozemo da povuemo ako uzmemo u obzir subjektivno ispravne i objektivno ispravne radnje. Jedna radnja je subjektivno ispravna ako neka osoba veruje da je morana. Radnja je objektivno ispravna ako je u saglasju sa moralnim zakonom. Neka radnja moze da bude subjektivno ispravna a objektivno pogrena. Stavovi i namere ine deo onog to je osnovano predmet moralnog vrednovanja. 2.2.2. MORALNI PLURALIZAM azlikujemo etiri ravni moralnog pluralizma: radikalni moralni pluralizam, pluralizam moralnih

naela, pluralizam moralne prakse i pluralizam samoostvarenja. adikalni moralni pluralizam opisuje stanje u kojem se ljudi drze medjusobno nepomirljivih shvatanja moralnosti, na primer ta znae ispravno i pogreno. Pluralizam na ravni moralnih naela moze se saglasiti sa drutvenim ugovorm o moralnosti mnogih osnovnih oblika prakse .. Ovaj pluralizam u vezi s moralnom praksom moze proizai iz razlika medju moralnim naelima, ali isto tako moze izlaziti iz razlika medju injenicama ili opazanjem injenica, razlika medju okolnostima, ili razlika u odmeravanju relevantnih vrednosti. etvrta ravan moralnog pluralizma jeste ona samoostvarenja. Dok god se pripadnici nekog drutva pridrzavaju temeljnih moralnih normi, dozvoljeno im je da u takvom pluralistikom drutvu slobodno sebi odaberu ostale vrednosti i svoj zivotni stil. Ovo gradi neku vrstu moralnog pluralizma zato to su samorazvoj i samoispunjenje prema nekim shvatanjima moralne kategorije. 2.4. MO AL U NAEM D UTVU Nae drutvo jo uvek nije uspelo izgraditi sopstveni kodeks moralnih normi. Budui da se ono nalazi u stanju optedrutvene transformacije, evidentno je da se, uslovno govorei, i moral drutva transformie. Moe se govoriti o razliitim tipovima moralnosti kao sto smo u istoriji imali srednjovekovni moral, antiki moral ... Meutim, i u jednom istom drutvu moe se zapaziti postojanje vie tipova moralnosti. azlikujemo sledee osnovne tipove morala: O tradicionalni-zasniva se na autoritetu obicaja tj. tradiciji. bog toga se u ovom sluaju obiaj i moral poklapaju. O utilitaristiki-prenosi stav da moralna dobra, imetak, sigurnost, mo drave i blagostanje, lina korist stoje iznad svih drugih principa. Opisuje ga naelo Vredis koliko imetka poseduje . Ovaj tip morala je esto opisivan kroz razliita knjievna dela. O moral vrlina-polazi od stava da u osnovi svakog oveka, kao ljudskog bia, zahvaljujui njegovoj savesti postoje odreene trajne osobine, moralna tenja, sve jedno da li su izriito razvijene ili samo potencijalno date. To su hrabrost, vernost, iskrenost, skromnost, istinoljubivost. O imperativni ili normativni moral se zasniva se na autoritetu propisa i dunosti. Veoma strog moral koji esto proizvodi negativno, ograniavajue dejstvo na razvoj linosti. O stvaralaki ili delotvorni moral polazi od osnovnog opredeljenja da se stvaraju nove vrednosti u kulturi i drutvu, uvode nove institucije, suzbijaju sva ogranienja i afirmiu individualnostvaralake slobode jedinke. Najdublji i verovatno najei uzroci sukoba u istoriji bile su suprotnosti koje postoje izmeu interesa razliitih klasa, slojeva i rugih drutvenih grupa. Druga vrsta uzroka drutvenih napetosti i sukoba nalazi se u stanju drutvene neusklaenosti i neujednaenosti, bilo da je re o neusklaenosti izmeu ciljeva i nedovoljnih sredstava potrebnih za njihovo ostvarenje, ili o neujednaenosti ekonomskog i drutvenog razvoja izmeu pojedinih delova drutva, oblasti, regiona ili etnikih grupa . Nerealno bi bilo oekivati celovito sagledavanje sloenosti moralnog stanja naeg drutva, kako zbog sloenosti ekonomskih, politikih, kulturnih, istorijskih osobenosti naeg drutva, tako i zbog sloenosti morala koji nastaje izmeu mogueg i nemogueg, onog to jeste i to bi trebalo da bude. Predmet etike lii na pokretnu metu koja stalno izmie u izmaglici budunosti .

Nae drutvo je drutvo sa mnogim otrim sukobima morala. Ukoliko je drutvo heterogenije utoliko su i moralni sukobi ei i veeg intenziteta i obratno. Brojni i intenzivni sukobi morala u naem drutvu posledica su imigracija, egzodusa sa sela, koegzistirajueg pluralizma moralnovrednosti sistema, prelaza iz nerazvijenog u razvijeno drutvo, kao i celokupne, veoma sloene privredne, politike, kulturne situacije u drutvu. Sukobi morala prelamiraju se u svesti i moralu pojedinca, jer u heteronomnom i drutvenom krizom uzdrmanom drutvu, esto gubi moralni kompas-gubei pojam o moralno poeljnom, to neretko rezultuje gubitkom duevnog mira, s poetka, a nadalje griom savesti kao specifinom moralnom sankcijom . Glavni moralni sukob u naem drutvu nije bio sukob iuzmeu graanskog i socijalistikog morala, jer se graanski moral nije kod nas osobito razvio, a uslovno govorei o slabostima socijalistikog morala vie su proisticale iz njegovih vlastitih slabosti nego iz snage potiskivanog, spomenutog graanskog morala. Veina naeg stanovnitva ivi i potie sa sela, i / ili prelazi iz sela u grad. Socijalistikim moralom teilo se obuhvatiti sve poznate kvalitete poznatih vrsta morala. Ali ni tako zamiljen nije uspeo da zbaci balast svoje integrisane dvojhnosti-samoupravljakodemokratske i etatiko-birokratske. Ovakva bipolarnost sa mnotvo drugih nijansi negativno je uticalo i na samo moralnu elitu jalovost vetaki konstruisane teorije i nekoherentno saobraavanje moralne svesti novom obliku produkcionog odnosa imali su za posledicu da socijalistiki moral ostane na nivou imaginarnog aksiolokog termina. Najotriju sliku nae moralne stvarnosti ini permanentni sukob izmeu seljakog i malograanskog morala, ali u moralnim sukobima su i birokratski moral, tehnokratski moral, robotsko-postvareni moral , ostaci primitivnog morala, individualno-egoistiki moral. Navedeni morali se nalaze zajedno u buketu sa graanskim moralom u nastajanju, stvarajui u naem drutvu moralnu hipokriziju, dekadenciju i krizu. Posebno je snaan uticaj moralne zaostalosti na seljaku-industrijskog radnika, koji se doselio u grad, morao da prihvati drugaije obiaje od steenih, teko ih naputajui, a ujedno teko i usvajajui nova. U nekoj osnovnoj podeli morala osvrnuemo se na pomenute, sa kratkim objanjenjem istih: Seljaki moral dominira u naim selima a osea se i u gradovima. U selima samo uslovno dominira, zbog sve veeg egzodusa sa sela u gradove. Uslovno seljaki moral moemo podeliti na dve vrste: 1. ravniarski ili ratarski-gde su pozitivne karakteristike ovog morala radinost, istrajnost, potovanje svog i tueg rada, a negativne su egoizam, davanje prednosti stvarima nad ljudima, tvrdiluk, ... 2. brdsko-planinski ili stoarski-gde se kao pozitivne osobine ubrajaju junatvo, ovenost a neke od negativnih karakteristika su eksploatacija slabijeg od sebe, lenstvovanje, ... Malograanski, ili drukije nazvan, skorojeviki moral, je evidentan u naim gradovima. Ova vrsta morala nema skoro niti jednu pozitivnu karakteristiku, ali je negativnih poprilino. Ispoljava se kao poltronski, snobovski, koferaki, ... Osobu ovih moralnih vrednosti karakterie kukaviluk, precenjivanje, cicijatvo, surovost, sklonost lanoj poniznosti, ... Ovome pridodajmo i kameleonsku vetinu da je rob gospodarima a tiranin robovima. Moe se rei da osobe sa ovim moralnim vrednostima imaju najtei oblik moralnog invaliditeta. Birokratski moral, je moral licemera koji radi jedno a govori drugo i koji vlastite egoistike interese predstavlja kao opte interese drutva. Ovaj moral karakterie nepoverenje u ljude, bezkimenjatvo, posmatranje odgore, ... razlog treba traiti u sutini birokratskog morala-

vladavina ljudima. Stoga ne moe biti cilj birokratskog morala sloboda i prava oveka i graanina, ve dominantno materijali i drugi sebini interesi ovog sloja. Ovakav moral je nastao u birokratskim dravama, koje su u prolosti vladale naom zemljomdravom ali su njeni ostaci i danas prisutni u osnovi dravne vlasti. Birokratski moral se suprotstavlja svim optedrutvenim reformskim projektima kojima se dovodi u pitanje njena pozicija. Tehnokratski moral se kao po pravilu obino javlja u kombinaciji sa predhodno objanjenim birokratskim moralom zbog zajednike interese u sputavanju progresivnih kretanja u drutvu i da poseduju monopol u odluivanju prilikom raspodele vika vrednosti. Ovaj moral karakterie sklonost ka praktikovanju korupcije, mita, pljake, nelojalne konkurencije, moralizma na reima a ne na delima, zavist. Takav moral favorizuje klanjanje tehnici, potpuno otvorenom tritu i nebiranje sredstava u pribavljanju materijalnih dobara. Robotsko-postvareni moral se javlja u gradovima, naroito meu delovima pripadnika mlade generacije koja ili ivi luksuzno ili krajnje bedno. Ova moralna osobina najpre ceni stvari a najmanje ceni karakterne osobine linosti. Ovaj moral potencira cinizam, amoralizam, nevaspitanost, maltretiranje, ... Primitivni moral vidljivi su jo uvek u ekonomski i kulturno zaostalim krajevima nae zemlje, ali ne samo u njima. U osnovi je surov je i bezobziran prema svima koji ne pripadaju njegovom rodu, plemenu ili zaviaju, a i tiranin je jer apsolutno podinjava ene i decu mukarcimastareinama. Nabrojane karakteristike morala su samo neke koje su prisutne u naem drutvu. Niti jedan od nabrojanih morala se ne ispoljava sam ve uvek u kombinaciji sa ostalim vrstama morala, u razliitom odnosu.