Poslovni informacioni sistemu u bankarstvu

8/17/2019 Poslovni informacioni sistemu u bankarstvu

1/31

- TEHNOLOGIJE POSLOVNIH INFORMACIONIH SISTEMA U BANKARSTVU -

0

UNIVERZITET U NOVOM SADU

TEHNIČKI FAKULTET "MIHAJLO PUPIN" ZRENJANIN

Prof. dr Miodrag Ivković Mr Ljubica Kazi

Mr Dejan Lacmanović

TEHNOLOGIJE POSLOVNIH INFORMACIONIH SISTEMA U BANKARSTVU

- udžbenik sa zbirkom rešenih zadataka –

RADNA VERZIJA


2/31


1

SADRŽAJ:

TEORIJSKI DEO

1. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI 11.1. Definicija i arhitektura poslovnog informacionog sistema 1

1.2. Istorijat razvoja informacionih sistema i informacioni sistem menadžmenta 2

2. ORGANIZACIONI MODEL BANKARSKOG SISTEMA 52.1. Organizaciona struktura bankarskog sistema 52.2. Delatnost i organizaciona struktura Narodne banke Srbije 62.3. Opis delatnosti i organizaciona struktura poslovne banke 92.4. Model poslovnih procesa banke 19

3. TEHNOLOGIJE INFORMACIONIH SISTEMA U BANKARSTVU 213.1. Elektronsko bankarstvo – definicija i segmenti 213.2. Pregled tehnologija savremenih bankarskih informacionih sistema 22

4. OBLICI ELEKTRONSKOG PLAĆANJA 4.1. Elektronska trgovina 244.2. Elektronski novac 254.3. Elektronski čekovi i elektronska gotovina 264.4. Platne kartice 28

PRAKTIČNI DEO

5. PRIMERI IZ PRAKSE5.1. SAGA Total banking solutions

5.2. HALCOM rešenja

5.3. PEXIM – šalterske aplikacije5.4. Informacioni sistem Panonske banke A.D.


3/31


2

1. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI

1.1. Definicija i arhitektura poslovnog informacionog sistema

POSLOVNI SISTEM predstavlja bilo koji ekonomski subjekt [1]. Svaki poslovni sistem se sastoji iz tripodsistema:

1. Izvršni podsistem 2. Upravljaki podsistem3.

Informacioni podsistem.

Opšti funkcionalni model svakog organizacionog sistema [2] može se predstaviti na sledeći način [3]:

UPRAVLJAČKI PODSISTEM

INFORMACIONI

SISTEM

IZVRŠNI PODSISTEM OSNOVNE delatnosti POMOĆNE delatnosti

Podsistem ostvarivanjaosnovne svrhe postojanja i

namene sistema

Podsistem obezbeđivanja iobrade resursa

Slika 2. Opšti funkcionalni model organizacionog sistema [3]

Delatnosti izvršnog podsistema odnose se na pomoćne delatnosti obezbeđivanja i obrade resursa za radosnovne delatnosti, čije se aktivnosti odvijaju radi ostvarivanja svrhe postojanja i namene sistema. Ulogainformacionog sistema je da obezbedi informacionu podršku za rad svih drugih podsistema – izvršnog iupravljačkog. [3]

Informacioni sistem predstavlja podsistem organizacionog sistema i smatra se jednom od infrastrukturnihkomponenti organizacije. »Polazeći od sistemskog pristupa, INFORMACIONI SISTEM možemo definisatikao sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribucijupodataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se timaktivnostima bave.» [4] Informacioni sistem je sistem u kojem su elementi međusobno i sistem kaocelina sa okruženjem povezani informacionim tokovima. [5]

„POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM povezuje upravljačke i izvršne funkcije tako što formiraneinformacije na osnovu poslovnih podataka stavlja na raspolaganje upravljačkom podsistemu. Te zadatkeposlovni informacioni sistem ostvaruje prikupljanjem, obrađivanjem i sređivanjem podataka u ciljudobijanja poslovnih informacija i njihovim stavljanjem na raspolaganje upravljačkom podsistemu.Poslovni informacioni sistem ima četiri osnovne funkcije:

1. obezbeđivanje informacija o prošlim poslovnim zbivanjima 2.

obezbeđivanje informacija o budućim poslovnim zbivanjima 3. obezbeđivanje kontrolnih informacija4. obezbeđivanje analitičkih informacija.» [1]

Prema [1], informacioni sistem čine osnovne komponente:1.

TEHNIČKA OPREMA (Hardware) – računari, štampači, skeneri, uređaji za rezervno napajanje,uređaji za rezervne kopije podataka, mrežna oprema

2. PROGRAMSKA PODRŠKA (Software) – operativni sistemi, aplikativni softver kancelarijskogposlovanja, antivirusni programi, uslužni programi, poslovno-aplikativni softver (program, bazapodataka)

3. ORGANIZACIONA PODRŠKA (Orgware) – zakoni i pravilnici u oblasti poslovanja, zakoni i pravilniciu oblasti informacionih sistema, organizacija rada, pravila rada, principi rada. „Organizacionupodršku čine organizacione metode i postupci za usklađivanje svih delova informacionog sistema uorganizacionu celinu” [1].

4. KADROVSKA PODRŠKA (Lifeware) – zaposleni u poslovnom delu organizacije, kao i zaposleni u

delu razvoja i održavanja informacionog sistema sa svojim znanjima, iskustvom, zahtevima,navikama, interesima, potrebama itd. „Kadrovsku podršku čine kadrovi koji neposredno rade naposlovima koji omogućavaju da informacioni sistem ostvari svoju funkciju, ali i krajnji korisniciinformacionog sistema.” [1]


4/31


3

Prema [6], arhitekturu informacionog sistema čine podsistemi, odnosno arhitekture: 1. INFORMACIONA ARHITEKTURA - arhitektura podataka2. APLIKACIONA ARHITEKTURA – funkcionalna arhitektura3. TEHNOLOŠKA ARHITEKTURA – infrastrukturna i platformska arhitektura.

Prema [1], sa aspekta implementacije, informacioni sistemi mogu biti podeljeni prema:

1.

povezanosti – neintegrisane informacione sisteme (sastoje se iz skupa više nepovezanihinformacionih sistema), integrisane informacione sisteme (čine ga više međusobno povezanihpodsistema).

2.

centralizaciji: – centralizovani informacioni sistemi – «prednost centralizovano izgrađenih informacionih

sistema ogleda se u jedinstvenoj bazi podataka koja u potpunosti eliminiše dupliranjepodataka i omogućaa efikasniju obradu podataka u realnom vremenu. Međutim, izgradnja,implementacija i održavanje centralizovanog informacionog sistema veoma je složen i dugproces. Takođe, sve izmene su složene zbog uzajamne zavisnosti svih komponentiinformacionog sistema.

– delimično distribuirani informacioni sistemi – «Izgrađuje se sa distribuiranim procesimaobrade podataka i distribuiranim formiranjem informacija za operativne odluke popojedinim delovima procesa rada, zajedničkom bazom srodnih podataka, podela napodsisteme se vrši po homogenim funkcionalnim celinama».

– distribuirani informacioni sistemi – potpuno distribuirani informacioni sistem je organizovankao mreža računara u svim informacionim podsistemima koji se potpuno i neposrednopovezuju. Prihvatljiviji su sa ekonomskog aspekta, omogućavaju postepeni razvoj,održavanje je jednostavnije, veća je prilagodljivost na promene.

LITERATURA

[1] Stankić R: Poslovna informatika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.[2] Ristić D: Proizvodno poslovni sistemi – osnovi organizacije rada, Edicija YU Experti, IBN centar,

Beograd, 1991.[3] Kazi Lj, Kazi Z, Radulović B: Informacioni sistemi 1 i Infor macioni sistemi 2, praktikum za vežbe,

ISBN 978-86-7672-215-0, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” Zrenjanin, 2013.[4] Jauković M: Uvod u informacione sisteme, Tehnička knjiga, Beograd, 1992. [5] Radulović B, Kazi Lj, Kazi Z: Informacioni sistemi – odabrana poglavlja, Tehnicki fakultet Mihajlo

Pupin Zrenjanin, 2011.[6] Vasconcelos A, Soursa P, Tribolet J: Information system Architecture Metrics: an Enterprise

Engineering Evaluation Approach, The Electronic Journal of Information Systems Evaluation, Vol 10,Issue 1, pp 91-122, ISSN 1566-6379, www.ejise.com

1.2. Istorijat razvoja informacionih sistema i informacioni sistemmenadžmenta

Poslovni informacioni sistem pre svega služi za podršku odlučivanju na svim nivoima – operativnom,taktičkom i strateškom. Neke od teorija upravljanja [1] definišu sledeće:

funkcije upravljanja: predviđanje, organizovanje, usmeravanje i kontrolisanje, upravljačke uloge: 1 – interpersonalne, 2 – informacione (primanje i analiza podataka u

organizaciji i sa okruženjem), 3- odlučivanje (inovator, inicijator promena, rešavanjeproblema, raspoređivanje resursa, pregovaranje), 4 – planske (određivanje strategije,struktuiranje organizacije, planiranje), 6 – monitoring (kontrolisanje, nadgledanje) 7-koordinisanje, 8 – marketing.

«Prema nivou odlučivanja kojem služe, informacioni sistemi mogu se podeliti na: 1.

Informacione sisteme za operativne odluke

2. Inf ormacione sisteme za taktičke odluke 3.

Informacione sisteme za strateške odluke.» [2]

Jauković [3] daje klasifikaciju informacionih sistema:


5/31


4

1. Prema vrsti pruženih usluga: sistemi za računarske usluge opšte namene, sistemi za čuvanje i

pretraživanje podataka, sistemi za komutaciju poruka, sistemi za upravljanje fizičkim procesima,sistemi za kontrolu i upozorenja, sistemi za obradu transakcija,

2. Prema oblasti primene - u okviru poslovnih sistema razvijaju se tzv. poslovni informacioni sistemi(«Business information systems»).

3. Prema stepenu automatizacije [3] odnosno istorijski razvoj generacija informacionih sistema [2]:- NEAUTOMATIZOVANI INFORMACIONI SISTEMI – koriste mehanografska sredstva obrade, nosioci

podataka su dokumenti, obrada nije jedinstvena i ponekad se ne obavlja uvek na isti način,podaci nisu formatizovani i strogo strukturirani, zadaci koji se rešavaju često nisu do krajadefinisani, značajno su zastupljeni usmeni informacioni tokovi, koji su promenljivi i nepostojani,mnoge odluke se donose na osnovu usmenih informacija i iskustva ili na osnovu nepotpunih ičesto zastarelih podataka, subjektivni činioci mogu znatno da utiču na tok obrade podataka idobijanja rezultata, dolazi do dupliranja rada na obradi podataka, naročiro kod izrade izveštaja, obrada je spora, prave se greške itd.

- SISTEMI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA – korišćenje računara za prikupljanje i registrovanjepodataka, klasificiranje, uređivanje i ažuriranje podataka, razna računanja i sumiranja,štampanje izveštaja. Odnose se na poslove koji su u potpunosti poznati i dobro opisani, čija jeobrada regulisana zakonima i propisima organizacije. Sistemi AOP sastoje se od posebnih

aplikacija koje obuhvataju pojedine funkcije ili organizacione celine (ili njihove delove).Prednosti: sistematizacija prikupljanja i čuvanja podataka, uvodi se opšta nomenklatura i

jedinstven sistem obeležavanja, ubrzavanje prikupljanje i obrada podataka, povećava kvalitetinformacija, sistematizuju izveštaji i način izveštavanja na pojedinim organizacionim iupravljačkim nivoima. Nedostaci: zanemaren sistemski pristup, svodi se na projektovanjeprograma i organizaciju podataka (cilj nije obrada podataka, već povećanje efikasnostiodlučivanja na osnovu dobrih i blagovremenih informacija), zasebne aplikacije – redundansapodataka.

- UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEMI («Management information system») – težište nainformacijama i njihovom korišćenju za donošenje odluka, daju informacije brzo i u obliku koji jeprilagođen potrebama onih koji odlučuju, daje izveštaje za donošenje odluka kod struktuiranihproblema odlučivanja (srednji nivo odlučivanja u organizaciji – problemi za koje se možeunapred tačno utvrditi konačno rešenje, koji su podaci potrebni da se ono dobije, kao i algoritamnjegovog rešavanja), predstavljaju međusobno povezane podsisteme koji čine jedinstvenu celinu

(podsistemi se odnose na vitalne funkcije realnog sistema, predstavljaju logički i tehnološkizaokružene celine koje se kod implementacije mogu nezavisno tretirati).

- IZVRŠNI INFORMACIONI SISTEMI – daju analitičke informacije o tekućem stanju organizacije iprojekciji u budućnosti, a namenjene su najvišem nivou upravljanja.

- SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU – daju podršku odlučivanju kod nestrukturiranih i slabostrukturiranih problema, zavise od eksternih podataka (koji mogu biti i nepouzdani), rešavanjeproblema se zasniva na znanju, pružaju podršku svim nivoima odlučivanja, ali podržavaju ivertikalne informacione tokove i integraciju informacija koje se koriste na različitimorganizacionim i upravljačkim nivoima (posebno značajni za više nivoe), olakšavaju sintezuinformacija iz pojedinih podsistema za strateško odlučivanje, mogućnost uočavanjauzajamnihrelacija između različitih funkcija u raznim organizacionim celinama i razumevanje njegovoguticaja na organizaciju. Sastoji se od baze podataka, modela odlučivanja i specijalnog softvera

koji ih integriše i omogućava korisnicima korišćenje ovih modela.- EKSPERTNI SISTEMI – oponašaju rad eksperata, razvijeni su primenom tehnika veštaćke

inteligencije. Opisuju znanja i pravila odlučivanja eksperata. Problemi: kako pribaviti znanjeeksperata, kako to znanje predstaviti na računaru, kao na osnovu pribavljenog znanja izdvojitirešenja konkretnih praktičnih problema. Sastoje se od: baza znanja, mehanizam zaključivanja,specijalizovana baza podataka (baza činjenica), mehanizam objašnjenja i korisnički interfejs.

Prema [2], istorijski razvoj informacionih sistema može biti podeljen na četiri perioda, na osnovu vrsteinformacionih sistema u tom periodu. To su:

- informacioni sistemi za obradu podataka (DPS – data processing systems)- upravljački informacioni sistemi (MIS – management information systems)- informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS- decision support systems)

- ekspertni sistemi (ES – expert systems).

«Davis i Olson upravljački informacioni sistem (MIS – management information system) uopštenodefinišu kao integrisani sistem obezbeđivanja informacija za podržavanje operacija upravljanja i funkcija


6/31


5

odlučivanja u organizaciji, koji se koristi hardverom i softverom računara, manuelnim procedurama,modelima za planiranje, kontrolisanje i odlučivanje, kao i bazom podataka.» [3]

LITERATURA

[1] Balaban N, Ristić Ž, Đurković J: Principi informatike, Savremena administracija, 1996.[2] Stankić R: Poslovna informatika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.

[3] Jauković M: Uvod u informacione sisteme, Tehnička knjiga, Beograd, 1992.


7/31


6

2. ORGANIZACIONI MODEL BANKARSKOG SISTEMA

2.1. Organizaciona struktura bankarskog sistema

„Bankarski sistem Republike Srbije čine centralna banka (Narodna banka Srbije) i poslovne banke.” [1] U organizacionoj strukturi bankarskog poslovnog sistema Republike Srbije razlikujemo nekoliko ključnihposlovnih entiteta, kao na slici 9.

Slika 9. Organizaciona struktura bankarskog sistema i osnovna komunikacija sa okruženjem

Slika 9 prikazuje osnovne elemente bankarskog poslovnog sistema Republike Srbije koji čine: državna centralna banka (Narodna banka Srbije), banke i njihove filijale.

Između ovih osnovnih elemenata postoji hijerarhijska uređenost i jasno razgraničen različit skupaktivnosti koje obavljaju, u skladu sa odgovornostima.

Osnovna komunikacija sistema obavlja se sa bankama u instranstvu, drugim bankama u zemlji,privrednim subjektima i građanstvom, kao i poreskom upravom, službom platnog prometa i drugimsubjektima.

Literatura

[1] Opis bankarskog sistema Republike Srbije,http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/50/index.html (24.11.2013)

KREDITNI BIRO

PRIVREDNI

SUBJEKTI

DRUGA BANKA U

ZEMLJI

BANKA U

INOSTRANSTVU

NARODNA BANKA SRBIJE

BANKA U

ZEMLJI

FILIJALA BANKE

GRAĐANSTVO

Bankarski sistem

SLUZBA PLATNOG

PROMETA

PORESKA UPRAVA

Regulatorna i nadzorna tela

Republike Srbije

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/50/index.htmlhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/50/index.html


8/31


7

2.2. Delatnost i organizaciona struktura Narodne banke Srbije

Opis delatnosti i organizacione strukture Narodne banke Srbije dat je u nastavku (preuzet sa [1]): „Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbijeprema organima Republike Srbije i međunarodnim organizacijama i institucijama, uređeni su UstavomRepublike Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004,

44/2010, 76/2012 i 106/2012).Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o Narodnojbanci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije.Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ne dovodeći upitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, Narodna banka Srbije doprinosi očuvanju i jačanju stabilnostifinansijskog sistema.

Narodna banka Srbije ima sledeće funkcije: utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku; upravlja deviznim rezervama; utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti

finansijskog sistema; izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i obavlja

druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke; izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja i vrši nadzor nadobavljanjem te delatnosti i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređujeosiguranje;

izdaje i oduzima dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, vršinadzor nad ovom delatnošću i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređujudobrovoljni penzijski fondovi;

izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova lizinga, vrši nadzor nad obavljanjem ovih poslova iobavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lizing;

obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskoglizinga, društva za osiguranje i društva za upravljanje doborovoljnim penzijskim fondovima uskladu sa zakonom;

izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine;

uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa

inostranstvom, u skladu sa zakonom; obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvrđene poslove za Republiku Srbiju ne ugrožavajući pri

tom svoju samostalnost i nezavisnost.Organi Narodne banke Srbije su: Izvršni odbor, guverner i Savet guvernera.Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnostifinansijskog sistema. Izvršni odbor posebno utvrđuje:

program monetarne politike Narodne banke Srbije; način utvrđivanja kamatnih stopa Narodne banke Srbije i način obračuna, naplate i plaćanja

kamate na plasmane i druga potraživanja Narodne banke Srbije, kao i na sredstva na kojaNarodna banka Srbije plaća kamatu;

uslove i način izdavanja hartija od vrednosti Narodne banke Srbije; uslove pod kojima i način na koji Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i

obavlja diskontne poslove; politiku odobravanja kratkoročnih kredita;

politiku kursa dinara; osnovice za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve, kao i način, uslove i

rokove izdvajanja i korišćenja sredstava obavezne rezerve banaka; politiku upravljanja deviznim rezervama, kao i smernice za upravljanje tim rezervama; druge instrumente i mere monetarne i devizne politike; mere za održavanje likvidnosti banaka;

mere i aktivnosti, u okviru nadležnosti Narodne banke Srbije, radi očuvanja i jačanja stabilnostifinansijskog sistema.

Izvršni odbor utvrđuje referentnu kamatnu stopu i druge kamatne stope koje Narodna banka Srbije

primenjuje u sprovođenju monetarne politike. Pored navedenog, Izvršni odbor na predlog Uprave zanadzor donosi propise Narodne banke Srbije u oblasti kontrolne i nadzorne funkcije, u skladu sazakonima kojima se uređuje obavljanje tih funkcija.


9/31


8

Izvršni odbor rešenjem odlučuje o davanju preliminarnih odobrenja, kao i o davanju i oduzimanju dozvolaza rad bankama, o davanju i oduzimanju društvima za osiguranje dozvola za obavljanje delatnostiosiguranja, o davanju i oduzimanju dozvola za obavljanje poslova finansijskog lizinga, o davanju i

oduzimanju društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima dozvola za rad i dozvola zaupravljanje tim fondovima.Izvršni odbor donosi odluke na sednicama, većinom glasova svih članova. U slučaju izjednačenog brojaglasova, odlučuje glas guvernera.

Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koji zastupa i predstavlja Narodnu bankuSrbije. Guvernera Narodne banke Srbije bira Narodna skupština Republike Srbije sa mandatom od šestgodina, s pravom ponovnog izbora.

Guverner rukovodi poslovanjem Narodne banke Srbije i organizuje njen rad; sprovodi odluke Izvršnogodbora i Saveta; donosi propise, opšte i pojedinačne akte iz nadležnosti Narodne banke Srbije, kojizakonom nisu stavljeni u nadležnost Izvršnog odbora i Saveta; predlaže propise, opšte i pojedinačneakte koje donose Izvršni odbor i Savet, ako Zakonom o Narodnoj banci Srbije nije drukčije uređeno;uređuje unutrašnju organizaciju Narodne banke Srbije i sistematizaciju radnih mesta u Narodnoj banci Srbije, kao i radne odnose zaposlenih u Narodnoj banci Srbije; imenuje i razrešava zaposlene kojirukovode organizacionim jedinicama u Narodnoj banci Srbije i obavlja druge poslove utvrđene Zakonom oNarodnoj banci Srbije. Guverner, kao predsedavajući Izvršnog odbora, potpisuje rešenja koja donosiIzvršni odbor. Savet guvernera čine pet članova, uključujući i predsednika, koje bira Narodna skupština na predlogodbora Narodne skupštine nadležnog za poslove finansija. Članovi Saveta biraju se na pet godina, spravom ponovnog izbora.Savet guvernera:

donosi Statut Narodne banke Srbije, na predlog Izvršnog odbora; utvrđuje režim kursa dinara, na predlog Izvršnog odbora, uz saglasnost Vlade; donosi strategiju uprvaljanja deviznim rezervama na predlog Izvršnog odbora; odlučuje o članstvu u međunarodnoj finansijskoj organizaciji i instituciji;

donosi finansijski plan Narodne banke Srbije;

usvaja godišnje finansijske izveštaje Narodne banke Srbije; bira rukovodioca u Narodnoj banci Srbije za poslove interne revizije; bira spoljnog revizora; razmatra izveštaj spoljnog revizora i prati primenu njegovih preporuka u Narodnoj banci Srbije;

vrši nadzor nad sistemom finansijskog izveštavanja, upravljanja rizicima i unutrašnjih kontrola u

Narodnoj banci Srbije; ocenjuje da li su računovodstvene politike i procedure koje su usvojene u Narodnoj banci Srbije

odgovarajuće; usvaja godišnji plan o obavljanju interne revizije u Narodnoj banci Srbije i periodično razmatra

izveštaje o obavljenoj internoj reviziji; vrši nadzor nad obavljanjem interne revizije i obavljanjem usklađenosti poslovanja u Narodnoj

banci Srbije; donosi strategiju razvoja Narodne banke Srbije, koju predlaže Izvršni odbor, i prati njeno

sprovođenje. U okviru Narodne banke Srbije, u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije i Statutom obrazuje se

Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama. U Upravi za nadzor nad finansijskim institucijama

obavljaju se sledeći poslovi: poslovi kontrole poslovanja banaka;

poslovi nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja; poslovi nadzora nad obavljanjem delatnosti društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim

fondovima; poslovi nadzora nad obavljanjem poslova finansijskog lizinga;

poslovi zaštite korisnika finansijskih usluga; poslovi kontrole platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom;

poslovi istraživanja u oblasti kontrolne, odnosno nadzorne funkcije Narodne banke Srbije; poslovi saradnje Narodne banke Srbije sa stranim institucijama i domaćim organima i

institucijama nadležnim za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja. Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u Beogradu. Ona može obrazovati filijale koje nemaju

status pravnog lica, a njihova unutrašnja organizacija, delokrug i dužnosti određeni su Statutom Narodnebanke Srbije.Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu novčanica ikovanog novca – Topčider, čije se obaveze i odgovornosti određuju zakonom o Narodnoj banci Srbije iStatutom Narodne banke Srbije.


10/31


9

Poslove iz delokruga Narodne banke Srbije obavljaju:

Sektor za monetarne operacijeDirektorat za ekonomska istraživanja i statistiku Sektor za devizne posloveSektor za finansijsku stabilnost

Sektor za kontrolu poslovanja banakaSektor za nadzor nad obavljanjem delatnostiosiguranjaCentar za superviziju informacionih sistemaCentar za zaštitu i edukaciju korisnikafinansijskih uslugaSektor za poslove s gotovinom

Sektor za međunarodnu saradnju Sektor za platni sistemNacionalni centar za platne karticePrinudna naplata

Kabinet guverneraInterna revizijaDirekcija za zakonodavno-pravne posloveDirekcija za računovodstvo i finansije

Sektor za informacione tehnologijeLjudski resursiDirekcija za opšte poslove Centar za nabavkeFilijala u BeograduFilijala u Novom SaduFilijala u Nišu Filijala u KragujevcuFilijala u Užicu Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider” [1]

ORGANIZACIONA SHEMA NARODNE BANKE SRBIJE

Slika 11. Aktuelna organizaciona shema Narodne banke Srbije [1]

LITERATURA

[1] Zvanicni web sajt Narodne Banke Srbije, www.nbs.rs (od 24.11.2013)[2] Opis delatnosti NBS http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/ (od 24.11.2013)

[3] Organizaciona shema NBS http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/10_5.html (od 24.11.2013)

http://www.nbs.rs/http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/http://www.nbs.rs/internet/latinica/10/10_5.htmlhttp://www.nbs.rs/internet/latinica/10/10_5.htmlhttp://www.nbs.rs/internet/latinica/10/http://www.nbs.rs/


11/31


18

2.3. Opis delatnosti i organizaciona struktura poslovne banke

Prema Zakonu o bankama Republike Srbije „BANKA je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji,koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati idruge poslove u skladu sa zakonom. Filijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, kojiobavlja poslove koje može obavljati banka u skladu sa ovim zakonom. Banka može, u skladu sa

zakonom, obavljati sledeće poslove:1) depozitne poslove (primanje i polaganje

depozita);2) kreditne poslove (davanje i uzimanjekredita);3) devizne, devizno-valutne i menjačke poslove;4) poslove platnog prometa;5) izdavanje platnih kartica;

6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje

hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.);7) brokersko-dilerske poslove;8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika

jemstva (garancijski posao);

9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja(faktoring, forfeting i dr.);10) poslove zastupanja u osiguranju;

KLIJENT BANKE, u smislu ovog zakona, je bilo koje lice koje koristi ili je koristilo usluge banke ili lice koje

se obratilo banci radi korišćenja usluga i koje je banka kao takvo identifikovala.” [1]

Primer organizacione strukture poslovne banke dat je na primeru Panonske banke A.D. [2]

Slika 12. Organizaciona struktura banke (primer Panonske banke A.D. [2])


12/31


19

Organizacionu shemu navedene banke [1] cine:1. Sektori za upravljacke poslove – Skupstina banke, Nadzorni odbor, Upravni odbor,

Generalni direktor, Direkcija za internu reviziju, Direkcija za podrsku prodaji, Direkcija za

upravljanje rizicnim plasmanima2. Sektori podrske – Sektor poslova sa privredom, Sektor finansijskih trzista, Sektor platnog

prometa i dokumentarnih poslova, Sektor informacionih tehnologija, Sektor za podrskuposlovnoj mrezi, Sektor razvoja i upravljanja rizicima, Direkcija za racunovodstvo, finansije

i izvestavanje, Direkcija za kadrovske poslove, Direkcija za poslove tehnicke podrske,Direkcija za pravne poslove.

3. Operativni poslovi - filijale

Literatura[1] Zakon o bankama, http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/kpb_banke.pdf[2] Tadic D: „Informacioni sistem Panonske banke A.D.”, seminarski rad, Tehnicki fakultet „Mihajlo Pupin”Zrenjanin, 2008.

2.4.Model poslovnih procesa banke

U skladu sa ranije opisanim opštim funkcionalnim modelom organizacionog sistema (odeljak 1.1), nanivou poslovne banke možemo definisati model poslovnih procesa banke (na osnovu [1], [2], [3]):

UPRAVLJAČKI PODSISTEM

INFORMACIONISISTEM

- Strateško planiranje - Marketing- Razvoj

- Interna revizija

(likvidnost, profitabilnost,kapital)- Plan i analiza- Upravljanje rizicima

IZVRŠNI PODSISTEM

OSNOVNE delatnosti POMOĆNE delatnosti

KOMERCIJALNObankarstvo

INVESTICIONObankarstvo

- podrška poslovnojmreži- dokumentacioni poslovi

- računovodstvo ifinansije- kadrovski poslovi

- pravni poslovi- tehnička podrška

- podrškainformacionih

tehnologija- izveštavanje - analitičke evidencije

- rad sa privredom- rad sa

građanstvom

- rad safinansijskim

tržištem - platni promet

- depozit

- krediti- osiguranje kredita- jemstva

- garancije uosiguranju- potraživanja - platne kartice

- devizno/menjačkiposlovi

-brokersko/dilerskiposlovi (hartije odvrednosti, akcije)

- poslovi sainvesticionimfondovima

Tabela 2. Opšti model procesa banke

Svaki organizacioni sistem ima podsistem koji se odnosi na podršku osnovnoj delatnosti, odnosno naobezbeđivanje uslova za odvijanje osnovne delatnosti. To su poslovi koji se odnose na obezbeđivanje iodržavanje resursa – kadrova, novca, energije, opreme, materijala..., kao i poslovi koji se odnose naračunovodstveno – dokumentacione poslove. S obzirom da je informacija resurs organizacije, podrškainformacionih tehnologija bi u užem smislu pripadala odeljku pomoćnih delatnosti.


13/31


20

Procesi upravljačkog podsistema odnose se na strateško planiranje, marketing, razvoj, internu reviziju,plan i analizu i upravljanje rizicima.

Osnovne delatnosti banke odnose se na oblasti [1]:1. Komercijalnog bankarstva (rad sa privredom i građanstvom) – platni promet, kreditiranje,

osiguranje kredita, jemstva, depozitni poslovi (štednja), garancije u osiguranju, devizno-menjački

poslovi, potraživanja, platne kartice 2. Investiciono bankarstvo (rad sa finansijskim tržištem) – brokersko-dilerski poslovi (rad saakcijama, obveznicama (hartijama od vrednosti)) i investicionim fondovima.

Literatura[1] Zakon o bankama, http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/kpb_banke.pdf [2] Tadic D: „Informacioni sistem Panonske banke A.D.”, seminarski rad, Tehnicki fakultet „Mihajlo Pupin”Zrenjanin, 2008.[3] Ćirović M: „Bankarstvo”, European Center for Peace and Development, Beograd, 2006.

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/kpb_banke.pdfhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/kpb_banke.pdfhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/kpb_banke.pdfhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/kpb_banke.pdf


14/31


21

3.TEHNOLOGIJE INFORMACIONIH SISTEMA U BANKARSTVU

3.1. Elektronsko bankarstvo – definicija i segmenti

Dinamičan razvoj informacionih tehnologija i stalna potreba klijenata za efikasnom uslugom podstičekonstantna nastojanja banaka da odgovore na izazove zahteva klijenata uvođenjem najsavremenijihinformacionih tehnologija. Prema [1] uvođenje i primena kompjuterski zasnovane obrade podataka ukombinaciji sa savremenim telekomunikacionim sistemima dovodi do velikih tehnoloških promena ufunkcionisanju banaka, a vrši se u okviru permanentnih evolucionih procesa, trajnim uvođenjem novihpostupaka i tehnologija iz oblasti kompjuterskih i telekomunikacionih sistema. Prema [1], glavne

promene koje su ostvarene odnose se na na rutinske transakcije u bankama, pre svega u oblasti platnogprometa, gde je papirna dokumentacija zamenjena elektronskom, što je ubrzalo poslovne procese. Prema[2] razvoj savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija omogućuje unapređenje efikasnostiprocesa unutar same banke i komunikacije sa udaljenim filijalama, poslovnim subjektima, drugimbankama, centralnom bankom, državom, finansijskim tržištem itd. Pod ELEKTRONSKIM BANKARSTVOM(Electronic Banking) u širem smislu smatramo «bankarstvo prožeto elektronskim sistemima» [1],odnosno primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u bankarskom poslovanju [2] , dok u užemsmislu predstavlja sisteme elektronskog platnog prometa, odnosno EFT (Electronic Fund Transfer) [2]. S

obzirom na konstantan razvoj i primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u bankarstvu, moguće je predstaviti samo aktuelne tehnologije i podsisteme sistema elektronskog bankarstva. Slika 13.prikazuje osnovne KOMPONENTE SAVREMENOG SISTEMA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA.

Slika 13. Osnovne komponente sistema elektronskog bankarstva

INFORMACIONI SISTEM NARODNE BANKE

I N T E R N I i n f o r m a c i o n i s i s t e m b

a n k e - j e z g r o

XML izvestaj

Banka uinostranstvu

SWIFTporuke

ATM terminali

Zahtevza SWIFT

Stanov

ništvo

Mobilniuređaji

Internet

Stanovništvo

mBankingpodrška

Home - Bankingpodrška

POS terminaliPrivrednisubjekti

ATM podrška

POS podrška

XML izvestajiSWIFT obrada

INFORMACIONI SISTEM BANKE

BANKARSKI INFORMACIONI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

Podrška zaelektronskiplatni promet Druge banke

Sluzba platnogprometa


15/31


22

INFORMACIONI SISTEM NARODNE BANKE SRBIJE

Interni informacioni sistem Virtuelizacija

Softverska aplikacija za podršku poslovnim procesima Narodnebanke Srbije

Podsistem za razmenupodataka

SWIFT

Obrada XML izvestaja

INFORMACIONI SISTEM BANKE

UPRAVLJAČKI SEGMENT Plan i analiza Data warehouseData mining

Marketing i odnosi sa klijentima Customer RelationshipManagement sistemi

iBanking sistemi

POMOĆNE DELATNOSTI Podrška poslovnoj mreži Virtual Private Network – veza ka filijalama i

expozituramaDistribuirane baze podatakaCentralizovane baze podataka

Dokumentacioni poslovi Document managementsistemi

Računovodstvo Interni modul aplikativnogsoftvera za knjigovodstvo iračunovodstvo

Kadrovski poslovi Interni modul aplikativnog

softvera za evidencijukadrova

Pravni poslovi web – Pristup bazi zakonske ipravne regulative

OSNOVNE DELATNOSTI Komercijalno i investicionobankarstvo

Interni modul aplikativnogsoftvera za podršku osnovnoj

delatnosti

SISTEM ZA RAZMENU PODATAKA

ATM-POS terminali Softver za podršku radu ATM i POS terminala Mobilni uređaji mBanking sistemi – SMS poruke o stanju, mobilne aplikacije

za pregled stanja računa i elektronsko plaćanje Web aplikacije Web aplikacije za pregled stanja i plaćanje računa Centralna banka XML

Banka u zemljiSluzba platnog prometa

Sistem elektronskog platnog prometaSistemi interbankarskog plaćanja

Banka u inostranstvu SWIFT

TAbela 3. Pregled vrsta tehnologija i modula sistema elektronskog bankarstva

LITERATURA

[1] Ćirović M: „Bankarstvo”, European Center for Peace and Development, Beograd, 2006.[2] Stankić R: Poslovna informatika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.

3.2. Pregled tehnologija savremenih bankarskih informacionih sistema

Neki od najvažnijih segmenata elektronskog bankarstva (prema [1]) su:1.

Elektronski platni promet

2. Elektronske mreže interbankarskih plaćanja

3. Online bankarstvo

Osnovni moduli savremenih bankarskih informacionih sistema obuhvataju: Interne informacione sisteme:


16/31


23

◦ Jezgro (CORE) informacionog sistema banke [9] koje se sastoji od klijent/server aplikacija uokviru lokalnih računarskih mreža, a odnose se na podršku za:

▪ Osnovne poslovne procese (sa građanstvom, privredom) – ažuriranje, pretraga,štampa [2], [9]

▪ Pomoćne poslovne procese za rad sa resursima banke (upravljanje kadrovima [2],upravljanje dokumentima [8], računovodstvo [2], itd.)

◦

Alati za podršku upravljačkim procesima - korišćenjem sistema poslovne inteligencije [9](data warehouse, data mining etc.) i automatizovanih sistema za podršku odluččivanju uCRM (customer relationship management) i segmentima za upravljanje internim poslovnimprocesima, iBanking sistemi [7] - intelligent banking sistemi – inteligentni CRM sistemiintegrisani sa eBanking i mBanking sistemima, sistemi kanala [9]

On-line bankarstvo [3]:

◦ home Banking sistemi [8] – korišćenje web aplikacija (Web banking [4] ili eBanking saclient/server aplikacijama i sinhronizacijom podataka [5])

◦ mBanking sistemi [4], [6], [8], [10] - mobile banking (aplikacije kao podrška radu mobilnihuređaja - SMS, WAP portals, ANDROID aplikacije)

◦

B2B rešenja [2], [5] – za daljinski pristup i razmenu podataka (XML, XLS, TXT) [5] sadrugim poslovnim entitetima i bankama u zemlji i inostranstvu (SWIFT poruke)

Sistemi plaćanja karticama [11], ATM/POS terminalima [2]

Sistemi za bezbednost podataka - smart kartice [8], kriptografija, pristupne šifre [4], digitalni potpisPKI [9]

Tabela 2. Moduli i tehnologije u bankarskim informacionim sistemima

Modul Tehnologija

1. INTERNAL

1.1. Core Client/server "multitier arhitekture, MS SQL, MS.NET, Java, Oracle,IBM IFW data models, DB II." [9]

1.2. Menadžment Data warehouse, Data Mining, iBanking2. ON -LINE "Komuniciranje sa bankom putem raspoloživih kanala (Internet,

Contact Center, IVR, SMS, Tablet, Smartphone ...) Portali bazirani na

Microsoft tehnologiji (.NET 4.0 and SQL Server 2008 R2). " [12]

2.1. Web Web 2.0 platforma [12]

2.2. SMS

2.3. WAP

2.4. Mobilneaplikacije

Java mobile rešenja [10]

2.5. e-Commerce Customer relationship Management rešenja, C2B i B2C – Customer toBusiness i Business to customer rešenja, B2B - Business to Businessrešenja, Export podataka u XML, XLS, TXT [5]

3.Bezbednostpodataka

Smart kartice, kriptigrafija ...

Literatura[1] Ćirović M: „Bankarstvo”, European Center for Peace and Development, Beograd, 2006. [2] KBC banka, on-line banking, http://www.kbcbanka.rs/ponuda/stanovnistvo/online_banking.htm

[3] Komercijalna banka, http://www.kombank.com/srp/index.asp

[4] KBC banka, eBanking, http://www.kbcbanka.rs/ponuda/privreda/ebanking.htm[5] Ž. Obrenović, D. Starčević, V. Štavljanin, V. Batalov: "Applying WAP/SMS Technologies In Banking",Telfor conference proceedings, 2002.[6] iBanking brochure, New frontier Group, www.newfrontier.eu[7] HALCOM products, http://www.halcom.rs/index.php?section=10#Q

[8] PEXIM (Asseco SEE) banking software, http://asseco.com/see/offer/banking-software/[9]

PEXIM (Asseco SEE) mobile banking, http://asseco.com/see/offer/mobile-banking/[10] PEXIM (Asseco SEE) card business, http://asseco.com/see/offer/card-business/[11] New Frontier Group iBanking solutions, http://www.newfrontier.eu/solutions/ibanking.html


17/31


24

4. OBLICI ELEKTRONSKOG PLAĆANJA

4.1. Elektronska trgovina

“Tradicionalne metode plaćanja podrazumevaju dve osnovne pretpostavke: strane koje učestvuju u transakciji, kupci i prodavci, treba da su fizički prisutni za vreme

transakcije; odlaganje procesa isplate u slučaju kada se otkrije problem (krađa, nastane prekoračenje računa

ili slično).

Za realizaciju elektronske trgovine potrebno je obezbediti bar sledeće uslove: ponudu informacija koje na Internetu mogu videti milioni potrošača; informacije se prezentuju na

način koji odgovara korisnicima mreže; direktan (one-to-one) kontakt sa potrošačima – on se može ostvariti korišćenjem e-mail -a, koji

daje mogućnost brzog odgovora na postavljena pitanja; cilj je da se kod potrošača stvori utisakkupovine koja liči na tradicionalnu, iako se odvija u cyber prostoru;

zaključivanje, prodaju – poručivanje na Internetu liči na porudžbine putem kataloga; Internetpruža odlične mogućnosti čuvanja dokumentacije nastale u procesu trgovine;

isporuku – neki proizvodi mogu se isporučiti direktno (softver, informacije i slično), dok se zavećinu proizvoda isporuka realizuje tradicionalnim sredstvima;

bezbednu transakciju – odvijanje bezbednih transakcija od primarne je važnosti za on-line poslovanje; realizacija bezbednih transakcija je oblast na kojoj se intenzivno radi. « [1]

«Prvo pitanje koje se postavlja pri izvođenju transakcija, jeste pitanje poverenja u one sa kojima seposao obavlja. U elektronskim transakcijama, poslovanje se odvija između dve ili više strana, koje sufizički razdvojene. Ono što se mora obezbediti od strane onih koji nude proizvode/usluge, jeste poverenjekupaca i korisnika usluga. Potrebno je stvoriti osećaj fizičkog pripadanja prostoru, steći reputacijupouzdanog partnera i onoga ko može rešiti aktuelne probleme.Na Internetu potrošači ne mogu biti sigurniu to da dobijaju ono što žele, pre nego što izvrše uplatu, a mogućnost da se proizvod vrati ukoliko neodgovara nije uvek moguća. Neke vrste usluga i proizvoda čak se i ne mogu vratiti, što negativno utiče

na stvaranje poverenja za poslovanje putem mreže. Sa druge strane, oni koji vrše prodaju teško moguizvršiti proveru kupaca i isporuku. U vezi sa tim treba razmotriti koji proizvodi se mogu isporučiti putemInterneta. Ono što se elektronski može isporučiti jesu informacije; one se mogu dati u digitalnoj formi,treba ih poručiti, i za njih izvšiti plaćanje nekim od sredstava elektronskog plaćanja. Oni proizvodi koji nemogu biti isporučeni na ovaj način zahtevaju zaseban proces isporuke, pored procesa pregleda ponude,izvršenja porudžbine i plaćanja. Plaćanje poručenih proizvoda/usluga može se izvršiti pre, za vreme ilinakon isporuke proizvoda, usluga ili informacija. Pre nego se započne proces elektronske trgovine,potrebno je odlučiti kada treba isporučiti proizvode i kada kupac treba da izvrši plaćanje. Ono čega se onikoji nude proizvode/usluge plaše jeste činjenica da pregled informacija koji nude neće rezultiratikupovinom, već jednostavnim upoznavanjem sa onim što se nudi. Osim navedenih činjenica na stvaranjepoverenja između strana koje učestvuju u transakciji utiče i problem očuvanja anonimnosti kupaca. Nekiod njih ne žele da se njihovo ime nađe na mreži, pa bi trebalo stvoriti mogućnost kupovine tako da se ne

otkriva identitet kupca. Gubitak novca u poslovanju na Internetu takođe je problem koji zaokuplja velikupažnju. Zato treba definisati načine za sprečavanje gubljenja, kao i višestrukog i neovlaštenog korišćenjanovca.» [1]

Proces kupovine na Internetu podrazumeva sledeće korake [1]: potrošač upotrebom WWW browser-a pristupa on-line katalogu na WWW strani onoga koji

proizvod nudi, a koji se, pored toga, nudi i na CD-ROM-u i u klasičnoj papirnoj formi; potrošač bira proizvod koji želi kupiti – to čini upoređivanjem cena i traženjem prave vrednosti u

zavisnosti od marke proizvoda, cene, kvaliteta i ostalih karakteristika; onaj koji nudi proizvode daje kupcu formu porudžbine koja sadrži podatke o cenama pojedinačnih

proizvoda, ukupnoj ceni porudžbine, koja uključuje cenu isporuke, poreze i dr.; oni koji proizvodenude mogu dostaviti, pored porudžbine, i podatke o kupovini izabranog proizvoda ili cene koje ima

konkurencija; kupac zatim bira sredstvo plaćanja, a to može biti digitalni novac, elektronski ček, ili kreditnakartica;

prodajnom sektoru kompanije kupac šalje kompletiranu porudžbinu sa informacijom o izabranomsredstvu plaćanja;


18/31


25

kompanija zahteva ovlašćenje od strane banke kupca; kupcu šalje potvrdu o isporuci porudžbine; kompanija šalje proizvod ili pruža zahtevanu uslugu, u skladu sa porudžbinom i zahteva isplatu od strane finansijske institucije kupca.

LITERATURA

[1] Ivkovic M, Milosevic S: „Elektronska trgovina i bankarstvo na internetu”, iz “Ivkovic M, Radenkovic B(redaktori): „Internet i savremeno poslovanje”, Tehnički fakultet «Mihajlo Pupin» Zrenjanin, 1998.”

4.2. Elektronski novac

U savremenoj interpretaciji, novac se smatra informacijom, kojom se “markira pravo nekog subjekta uodnosu na robu i usluge” [1]. „ELEKTRONSKI NOVAC se definiše kao specifična “monetarna informacija“koja se putem elektronskih impulsa u “realnom vremenu“ prenosi između transaktora koji obavljajuplaćanja» [1]. Elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i čekove. «Samelektronski novac bazira se na prethodno izvršenim uplatama monetarnih vrednosti koje su registrovanena mikročipovima elektronskih kartica, a mogu biti upotrebljene za plaćanje roba i usluga. « [1]

Informacija o elektronskom novcu, odnosno o transferu novca beleži se na elektronskim medijima, kaošto su platne kartice. Građanstvu i poslovnim subjektima omogućava da direktno posluju putemračunarskih mreža.

Oblici korišćenja elektronskog novca u svrhu plaćanja roba i usluga definišu se kao novi instrumentiplaćanja i to u dve varijante [1]:

1. Udaljeni pristup računu, korišćenje sredstava za plaćanje ili podizanje gotovine; plaćanje u ovojvarijanti predstavlja «samo privremenu novčanu transakciju koja se finalno zatvara prenosomsredstava između transakcionih depozita kod bankarskih institucija». Оva varijanta predstavljadominantan oblik upotrebe elektronskog novca i realizuje se pomoću instaliranih POS («Point ofSale» terminala u trgovačkoj i uslužnoj mreži. Drugi oblik korišćenja je upotrebom bankomata iliATM uređaja. Takođe, ovde pripadaju i tzv. home-banking sistemi koji omogućavaju raspolaganjefinansijskim sredstvima od kuće putem personalnih računara i Interneta ili specijalizovanogsoftvera.

2. Elektronski novac u formi «elektronskog novčanika» ili «mrežnog elektronskog novca» koji sedistribuira koristeći zatvorene ili otvorene računarske mreže; u ovoj varijanti «elektronski novaccirkuliše između korisnika na gotovo isti način kao i gotov novac, što znači da se plaćanjeelektronskim novcem može smatrati finalnim» [1] već u trenutku plaćanja. «Plaćanja mrežnimelektronskim novcem se vrše između računa putem softvera koji poseduju razni korisnici ovogsistema plaćanja.» [1]

«Elektronski ili digitalni novac integriše prednosti koje nudi računarska tehnologija i sigurnost koju dajepapirni novac.» [2] On, zapravo, predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i kao takav može sečuvati i trošiti. Na home page-u CyberCash-a piše da su to “brojevi koji predstavljaju novac“.[3] Digitalninovac treba da zameni papirni novac u sistemima on-line plaćanja. Prema [2], gotovina je ostaladominantan način plaćanja zbog nepoverenja kupaca u bankarski sistem, neefikasnosti negotovinskihtransakcija i neprilagođenosti ponude banaka. Prema [1] da bi zamenio gotovinu, elektronski novac morada ima:

monetarnu vrednost,

mogućnost zamene sa drugim instrumentima plaćanja,

sigurnost izdavanja.

Prema [3], svi sistemi zasnovani na elektronskom novcu moraju zadovoljiti sledeće karakteristike:postojanje monetarne vrednosti, mogućnost izvođenja različitih transakcija, mogućnost ponovneupotrebe i odgovarajući stepen sigurnosti u radu sa njim. Prema [2], digitalni novac mora imatimonetarnu vrednost, odnosno kao i gotovina mora biti odobren od strane banke. Digitalni novac nastao

kod jedne banke mora da bude priznat od strane ostalih. Bez papirnih certifikata banke digitalni novacnosi rizik da bude upotrebljen bez postojanja pravih sredstava. Digitalni novac mora imati mogućnost dase njime izvode različite transakcije ili razmena za druga sredstva plaćanja, kao što je papirni novac, roba


19/31


26

ili usluge, krediti, depoziti na računu u banci i sl. Kupci nemaju račun u istoj banci ili mogu biti iz različitihzemalja pa je osnovni zahtev da različite banke obavljaju transakcije sa elektronskim novcem. Morapostojati način za čuvanje i ponovnu upotrebu digitalnog novca. Daljinsko upravljanje i upotreba (putemtelefona ili personalnih uređaja za komunikaciju) treba da omogući razmenu digitalnog novca, povlačenjesa računa u banci i sl. Novac može biti smešten na udaljenom računaru ili na specijalnim uređajima.Takvo čuvanje podrazumeva upotrebu interfejsa za obezbeđenje zaštite putem upotrebe password -a ilinekog drugog načina zaštite. Rukovanje digitalnim novcem mora biti bezbedno, što znači da se ne može

lako falsifikovati ili promeniti u toku razmene. Treba stvoriti sisteme za sprečavanje i otkrivanje duplikatai višestruko potrošenog digitalnog novca. Na primer, potrošač može istim novcem kupovati proizvode urazličitim zemljama sveta. To je praktično teško sprečiti s obzirom na to da je više banaka uključeno utransakcije. Iz istog razloga, mnogi sistemi zaštite su zasnovani na kasnijem otkrivanju grešaka ikažnjavanju tek nakon otkrića.» [2]

Digitalni novac je zasnovan na šifrovanom sistemu zvanom “digitalni potpis“. Ovaj metod podrazumevapar numeričkih ključeva (brojeva). Jedan od njih služi zaključavanju (ili šifrovanju), a drugi otključavanju(dešifrovanju). Poruke kodovane jednim numeričkim ključem mogu biti dekodovane drugim brojem kojisa prvim čini par.

Pre nego što se započne sa upotrebom digitalnog novca, isti se mora dobaviti od servera koji ga skladišti.

Kupovina digitalnog novca od servera koji ga skladišti (ili banke) podrazumeva dva koraka: otvaranjeračuna i čuvanje novca na tom računu za potrebe kupovine. Većina sistema za rad sa digitalnim novcempodrazumeva da potrošači poseduju račun kod centralne banke koja obezbeđuje on-line plaćanje. Osimtoga, zahteva se da potrošač može vršiti plaćanje kako u lokalnom okruženju tako i u inostranstvu. Da bise omogućio globalni pristup, digitalni novac mora biti dostupan u različitim bankama. Provajderi jednedržave bi trebalo da primaju različite valute iz različitih zemalja, da ih pretvaraju u vrednosti svoje valute,i vrate nazad u zemlju odakle je uplata stigla. Moguće rešenje jeste da se formiraju udruženja on-line banaka koja bi rešavala ovakva pitanja. Da bi se koristio digitalni novac potrebno je otvoriti račun kako bise generisao broj koji služi kao digitalni potpis. Banka koristi tajni ključ da bi izvršila digitalni potpis zazahtevani iznos novca i njen prenos nazad do potrošača. Server novca koristi potpis banke sa serijskimbrojem. Putem digitalnog potpisa banka omogućuje povratak zabeleške o potrošenom novcu. Ovaj način

je veoma siguran, jer ni onaj koji plaća (kupac), ni onaj koji prima novac (proizvođač) ne mogu

falsifikovati digitalni potpis banke. Oni mogu potvrditi da je plaćanje izvršeno i validno sve dok znaju javni ključ banke. Banka se tako štiti od krivotvorenja – onaj koji prima novac je zaštićen od mogućnostida banka odbije legitimni potpis, a onaj koji plaća je zaštićen od lažnih optužbi i napada na privatnost. Upraksi postoje banke koje su implementirale sistem digitalnog novca. Korisnici imaju otvorene račune nakojima imaju digitalni novac, mogu uzimati ili ostavljati depozit u elektronskom obliku. Serijski brojevi i

digitalni potpisi su zapravo digitalne novčanice i njihova vrednost je garantovana od strane banke. Ukorišćenju digitalnog novca moguće su transakcije sa dva ili tri učesnika. Transakcije sa dva učesnikapodrazumevaju učešće kupaca i prodavaca. One transakcije koje podrazumevaju učešće nekogfinansijskog subjekta, dakle i banke osim kupca i prodavca, jesu transakcije sa tri učesnika. Ovetransakcije nisu toliko sigurne jer daju mogućnost višestrukog trošenja novca. Kao i gotovina tako ielektronski novac imaju serijske brojeve kako bi se omogućila njihova identifikacija i sprečila višestrukaupotreba. Ovo za banke znači dodatni utrošak vremena i napor da se osigura bezbednost u transakcijama

sa digitalnim novcem.

LITERATURA

[1] Stankić R: Poslovna informatika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.[2] Ivkovic M, Milosevic S: „Elektronska trgovina i bankarstvo na internetu”, iz “Ivkovic M, Radenkovic B(redaktori): „Internet i savremeno poslovanje”, Tehnički fakultet «Mihajlo Pupin» Zrenjanin, 1998.” [3] Daniel C. Lynch, Lundquist Leslie, Digital Money , John Wiley & Sons, Inc., 1996.

4.3. Elektronski čekovi i elektronska gotovina

„Elektronski ček (e-check) se definiše kao elektronska verzija papirnog čeka. Elektronski i papirni čeksadrže iste informacije, bazirani su na identičnim pravnim osnovama i koriste se za iste namene, kao štose ček i do sada koristio. Kao što se iz svega navedenog može zaključiti, e-check je baziran na pozitivnimiskustvima papirnog čeka, s tim što maksimalno unapređuje brzinu, sigurnost i omogućava korišćenjesavremene tehnologije.» [1] Ovaj sistem plaćanja mogu da koriste svi koji već imaju otvoren tekući


20/31


27

račun. «Elektronski dokument sadrži podatke o onome koji plaća, o njegovoj finansijskoj instituciji, obroju računa, o onome kome se plaća, kao i o iznosu čeka. Kao i kod papirnog čeka potreban je potpisonoga ko plaća pre nego što se ček upotrebi. Pravilno potpisan ček može se elektronski razmeniti izmeđufinansijskih institucija.» [2]

Prema [1], osnovna pogodnost koju pruža elektronski ček (e-check) kao način plaćanja je štofunkcioniše na isti način kao i papirni ček, samo u elektronskoj formi i sa manje potrebnih koraka, čime

unapređuje efikasnost poslovanja banke.

Osobine elektronskog čeka su [1]: može da se momentalno razmeni između dveju strana, daje mogućnost da se upravlja bankarskim transakcijama, ali je ipak dovoljno siguran da može da

se koristi preko Interneta, pruža neograničenu mogućnost prenosa informacija, ali je ipak dovoljno kontrolisan, značajno smanjuje mogućnost pronevera, pruža mogućnost automatske verifikacije sadržaja i važnosti, moguće je stornirati i stanje na računu vratiti u prethodno, minimizira početne izdatke za banku jer softver i hardver nisu preterano skupi, odgovara svim postojećim industrijskim standardima.

Elektronski čekovi treba da omoguće nove on-line transakcije i to [2]: nove načine i tokove plaćanja (onaj koji prima novac moći će da dobije potvrdu o stanju računa

onog koji plaća), visok stepen bezbednosti svake faze transakcije pružanjem mogućnosti provere elektronskog

potpisa obe strane koje učestvuju u transakciji, plaćanje integrisano sa široko rasprostranjenom elektronskom razmenom podataka (Electronic

Data Interchange – EDI).

Prema [2] prednosti elektronskih čekova su: zasnovani su na istom principu rada kao i tradicionalni čekovi; imaju osnovne karakteristike

papirnih čekova, ali su fleksibilniji, a njihova upotreba je jednostavnija; sistem šifrovanja je jednostavniji od onog kod elektronskog novca; onaj koji plaća, onaj koji prima

ček i banka kupca mogu izvršiti proveru autentičnosti čekova korišćenjem javnih ključeva; digitalnipotpisi takođe mogu biti automatski provereni;

kompanije mogu koristiti elektronske čekove za izvršavanje plaćanja na način efikasniji odpostojećih; ovaj način se lako može integrisati sa postojećim EDI aplikacijama;

tehnologija elektronskih čekova povezuje javne mreže sa postojećim bankarskim i mrežama za

finansijske transakcije.

Elektronski ček je baziran na [1]: posebnom finansijskom softveru – the Financial Services Markup Language (FSML), digitalnom potpisu koji koristi bilo koji do sada proizvedeni algoritam («ovi čekovi koriste digitalne

potpise i zahtevaju digitalne sertifikate kako bi se identifikovao onaj koji plaća, njegov račun ubanci i banka. Sigurnost elektronskih čekova zasnovana je na podršci putem digitalnih potpisa i

korišćenju poznate metode šifrovanja» [2]), sigurnim zamenama novca, kao što su pametne kartice, dosadašnjoj bankarskoj i poslovnoj praksi.

Korišćenje elektronskih čekova u praksi se odvija na sledeći način [2]: potrebno je registrovati se na nekom od servera čekova; nakon registracije može se uspostaviti kontakt sa prodajom određenih proizvoda i onima koji

pružaju različite usluge; korišćenjem e-mail -a ili nekog drugog metoda kupac šalje elektronski ček, koji poseduje određeni

iznos, onome od koga ga kupuje;

sa računa servera skida se svota novca koja je potrošena čekom.

«E-cash je novi koncept u sistemu on-line plaćanja, koji pokušava da zameni papirni novac. Jedan odprimera uređaja koji čuvaju e-cash je Mondex kartica. E-cash se zasniva na kriptografskom sistemuzvanom digitalni potpis. Lice koje želi e-cash može da ga kupi papirnim novcem ili preko svog računa akoima sredstva. Primer korišćenja e-cash za plaćanje u raznim valutama je Visa kartica gde su Visa centri uraznim zemljama povezani on-line sa centralnim bankama u svim državama. Potrošač koristi e-cash


21/31


28

softver da generiše slučajan broj koji predstavlja novac. Banka koristi privatan ključ da prikaže za kojiračun i koji iznos treba da izda banknote. U slučaju DigiCash-a korisnici imaju račun u digitalnoj banci(First Virtual Bank) na Internetu. Korisnik zahteva određeni iznos koji predstavlja sumu novčanicaodređene nominacije. Zahtev za novac koji se traži šalje se u digitalnu banku. Banka dekodira šifru satajnim ključem i odobrava iznos.» [1]

Literatura

[1] Stankic, R: Poslovna informatika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.[2] Ivkovic M, Milosevic S: „Elektronska trgovina i bankarstvo na internetu”, iz “Ivkovic M, Radenkovic B(redaktori): „Internet i savremeno poslovanje”, Tehnički fakultet «Mihajlo Pupin» Zrenjanin, 1998.”

4.4. Platne kartice

4.4.1. Kreditna kartica

«Poslovanje korišćenjem kreditnih kartica ima ograničenu primenu dok se ne postigne potpunabezbednost i ne uvedu standardi u zaštiti, koji će omogućiti sigurne transakcije. Microsoft /VISA i

Netscape /Verifone tvrde da se može obezbediti bezbedan proces plaćan ja, pogodan kako za prodavcetako i za banke. Softver koji bi bio razvijen za banke, omogućio bi korišćenje postojećeg kompjuterskogsistema u bankama i dešifrovanje kreditnih kartica iz čitavog sveta. Prodavci bi trebalo da obezbedesoftver, koji odgovara WWW serveru a služi sistemu plaćanja. Kupci mogu nastaviti sa korišćenjempostojećih brouzera da bi ostvarili interakciju sa elektronskom prodajom. Dok se ovi problemi integralnone reše, oni koji koriste metode on-line kupovine moraju biti oprezni. Sve dok se kupci ne budu osećalisigurno u on-line transakcijama putem WWW-a, kao što se osećaju sigurno u telefonskim porudžbinama,poslovanje putem WWW-a neće dostići željenu popularnost.

Plaćanje kreditnom karticom može se podeliti u tri grupe: plaćanje korišćenjem jednostavnih kreditnih kartica – najlakši metod koji predstavlja razmenu

nešifrovanih kreditnih kartica putem javnih mreža kao što je Internet; nizak nivo sigurnosti činiovaj metod problematičnim; problem se javlja i kod identifikovanja pravog vlasnika kartice;

plaćanje pomoću šifrovanih kartica – iako se vrši šifrovanje pre nego što se kartice pošalju putemInterneta, treba razmotriti još neke faktore – jedan od njih jesu troškovi transakcije;

plaćanja sa potvrdom treće strane – jedan od sigurnijih metoda koji rešava i problem verifikacije je uvođenje treće strane koja sakuplja i potvrđuje uplate jednog klijenta drugom.

4.4.2. Šifrovana kreditna kartica

«Informacije o kreditnoj kartici šalju se mrežom od kupca do prodavca u vidu šifrovane poruke. Ovo nezadovoljava neke od osnovnih principa finansijskih sistema, kao što su brzina, sigurnost, privatnost ibezbednost. Da bi se transakcija učinila potpuno bezbednom, sledeći koraci moraju se preduzeti prenego što započne isporuka robe, usluga ili novca:

1. kupac daje podatke o kreditnoj kartici prodavcu;

2.

prodavac proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice;3. prodavac vrši proveru informacija o kartici i digitalnog potpisa; 4. banka koja prima podatke šalje ih na proveru banci kupca; 5.

banka kupca šalje potvrdu o ispravnosti datih informacija. « [1]

Kupovina on-line preko Interneta koristeći šifrovane kreditne kartice odvija se u sledećim fazama [2]:1. Potrošač pristupa serveru OTPP (on line Third Party Processors) popunjavanjem registracionog

formulara (Informacije o potrošaču). 2. Kupac šalje preko Interneta svoj OTPP broj računa. 3.

Prodavac kontaktira OTPP server preko broja računa kupca. 4. OTPP server verifikuje broj računa. 5. OTPP server šalje izveštaj kupcu (elektronska poruka – WWW forma, e-mail).

6.

Prodavac odobrava kupovinu ili odbija u zavisnosti od odgovora servera.Kupac preko čitača kontaktira server prodavca preko URL-a (HTTP server)


22/31


29

4.4.3. Pametne kartice

«Smart ili pametna kartica je mikroračunar veličine standardne bankarske kartice koja u sebi sadrži: jedno ili više integrisanih kola, među kojima se nalazi i mikroprocesor,

memoriju tipa EPROM ili EEPROM za smeštanje programa i podataka,

korisnički interfejs.

“Pametna“ kartica (inteligentna zamena za novac) je plastificirana kartica koja ima ugrađen čip saintegrisanim kolom. Ona omogućava memorisanje podataka i određena izračunavanja. Smart karticamože da služi kao identifikaciona kartica za dokazivanje identiteta njenog vlasnika. Takođe smart karticamože da se koristi kao kreditna, odnosno debitna kartica koja omogućava izvršavanje off-line transakcija. Sve navedene funkcije zahtevaju da se poverljivi podaci smeste na karticu. F izička strukturasmart kartice je specificirana od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).» [2]

LITERATURA

[1] Stankic, R: Poslovna informatika, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.[2] Ivkovic M, Milosevic S: „Elektronska trgovina i bankarstvo na internetu”, iz “Ivkovic M, Radenkovic B(redaktori): „Internet i savremeno poslovanje”, Tehnički fakultet «Mihajlo Pupin» Zrenjanin, 1998.”


23/31


30

5. PRIMERI REŠENJA INFORMACIONIH SISTEMA

U Republici Srbiji, nekoliko velikih softverskih firmi razvilo je kompletna rešenja informacionog sistemabanke, među kojima su PEXIM solutions (ASSECO SEE), SAGA (New Frontier Group), HALCOM i drugi.

5.1. SAGA „TOTAL BANKING SOLUTION”

Na slici 12. prikazan je primer kompletnog rešenja informacionog sistema banke, tj. takozvanog „TotalBanking Solution” firme „SAGA” [1].

Slika 12. Model „Total Banking Solution” kompleksnog rešenja informacionog sistema banke firme SAGA

U navedenom sistemu uočavamo sledeće podsisteme: 1. KUBA – sistem podrške kućnom bankarstvu – web aplikacija za praćenje stanja na računu i plaćanjeračuna 2. RAD SA PROCESORIMA – ATM i POS terminalima3. Rad sa inostranim bankama i plaćanje pomoću SWIFT poruka 4. B2B rešenja za komunikaciju sa drugim bankama, sistem PlatNET 5. Sistem WePlat elektronskog bankarstva – platni promet sa preduzećima 6. SMS servis i podrška mobilnom bankarstvu 7. BAPO – jezgro informacionog sistema, čine ga moduli: šaltersko poslovanje, platni promet, krediti,depoziti, devizno poslovanje, platne kartice, poslovi sa stanovništvom, akcije, osnovna sredstva,operativa, izveštaji, glavna knjiga, analitičke evidencije

Literatura


24/31


31

[1] Total banking solution, brosura sa web sajta firme SAGA, www.saga.co.rs

1.3. HALKOM rešenja

Figure 1. HALCOM products offer for banking IS [8]

Literatura[12] HALCOM products, http://www.halcom.rs/index.php?section=10#Q

1.4. PEXIM rešenja


25/31


32

Firma PEXIM je razvila kompleksan softverski sistem za podršku radu banaka, posebno za segmentinternog softvera za rad filijala. U nastavku je dat kratak pregled aplikacije za saltersko poslovanje.

Otvaranje tekućih računa

Pristupnica


26/31


33

Ovlašćenje za tekući račun

Izdavanje čekova

Meni za rad sa žiro računima

[1] Uputstvo za korišćenje šalterske aplikacije, PEXIM solutions

5.4. INFORMACIONI SISTEM PANONSKE BANKE A.D.

Opis informacionog sistema Panonske banke preuzet je u celosti iz [1].

Banka danas obavlja poslove sa fizičkim i pravnim licima, povezana je sa drugim finansijskimorganizacijama (Slika 3) počev od NB-platni promet, NB-Centralnog prijemnog odeljenja, Udruženjabanaka-kreditni biro, Udruženje banaka-Klirinška institucija banaka, EBB-a za elektronsko bankarstvo iSWIFT, Telekom za dopunu mobilnih telefona za mreže 064 na šalterima, Mobtel-a za dopunu mobilnihtelefona mreže 063 i Reuters.


27/31


34

Slika 3. Povezanost Panonske banke sa drugim finansijskim organizacijama

Postoje servisi za: elektronsko bankarstvo, WEB servis gde je klijentu omogućeno da sa sajta Bankemože vršiti uvid u stanje svih računa koje klijent ima u Banci i SMS servis gde je klijentu omogućeno davrši uvide putem mobilnog telefona o stanju računa i prilivima.Poslovna mreža je proširena otvaranjem novih organizacionih delova (10 filijala i 120 organizacionihoblika). Najbolji pokazatelji koliko se Panonska banka razvijala su objavljeni rezultati NBS da je Bankaprema ukupnoj aktivi sa 17 mesta (31.12.2004.) trenutno na 13 mestu u Srbiji (30.09.2005.).

Sektor infromacionih tehnologija Banke je istovremeno razvijao aplikativni i sistemski softver, pratećipovećan i raznorodan obim poslova. Primenom savremenih tehnologija i metodologija postavljena jeosnovna platforma za:

jedinstven hardver, sistemski i komunikacioni softver,

jedinstven šifarski sistem Banke, jedinstven aplikativni softver, integralnost aplikativnog dizajna,

obuhvat podataka na mestima nastanka poslovne promene, centralizovana obrada, skladištenje i arhiviranje podataka uz decentralizaciju gde je neophodna

autonomija obrade, i

decentralizovana štampa i mogućnost uvida u centralizovane podatke sa bilo kog radnog mesta uBanci.

Jedinstven šifarski sistem Banke podrazumeva da se svi šifarnici ažuriraju sa jednog mesta nanivou Banke, pri čemu se posebna pažnja posvećuje potpunoj kontroli unosa i određivanja šifara. Takavšifarski sistem daje osnov za jedinstveni aplikativni softver tj. za programe pisane u istom alatu i na

podjednak način. Jedinstvenost se može postići samo integralnošću aplikativnog dizajna – definisanjementiteta i atributa po unapred dogovorenim pravilima. Od ostalih navedenih karakteristika posebanakcenat u ovom radu dat je na centralizovanoj obradi. Arhiviranje podataka omogućava da su podaci izprethodnih godina u svakom momentu na raspolaganju.


28/31


35

Decentralizovana štampa omogućuje da se izveštaji štampaju kod korisnika i da se uvid u podatke vrši sasvakog radnog mesta, pri čemu dozvolu za rad odredjenih poslovnih funkcija može odobriti samoodgovorno lice.

U cilju povećanja sigurnosti lokalne računarske mreže Banke, u junu 2004. godine izvršeno jepotpuno izdvajanje servera od vitalnog značaja za rad Banke i postavljena je njihova zaštita pomuću 2"firewall -a" u failover rezimu. Standby baza je postavljena na drugoj lokaciji u odnosu na centralni

računar. Instalirana su četiri leyer 3 switch-a, dva u Upravnoj zgradi, a dva u zgradi gde je smeštenSektro IT, čime je ostvarena potpuna redudansa. Na ovaj način se obezbeđuje potpuna sigurnost uposlovanju Banke, bez obzira na rizik otkaza bilo kog komunikacionog uređaja ili bilo koje komunikacioneveze ili servera.

Računarsku mrežu čine LAN i WAN. U LAN-u su dve zgrade Banke u Novom Sadu koje se nalaze narazličitim lokacijama. Lokalna računarska mreža je izvedena po standardima za strukturno kabliranje. Aktivni uredjaji omogućavaju 100Mb vezu do radnih stanica i 1GB vezu za UpLink i vezu ka serverima. UWAN-u su šalteri i zgrada, gde se nalazi centralni računar.

Hardver je podeljen u sledeće kategorije: serveri, matrice diskova, Intel bazirani serveri, ruteri i Switch-evi. Centralni računarski sistem čini klaster od tri mašine SunFire V480R. Jedan od servera ima SCSIkartcu, na koju su priključeni uređaji za backup podataka . Postoje četiri matrice diskova tipa T3, po dveu režimu patner-peer . Ruteri su Nortel i Cisco. Switch-evi su Nortel, Cisco, AT.Operativni sistem na PC računarima je Microsoft Windows 2003 Enterprise Edition, Microsoft Windows2000 Profesional Edition; za web i application servere Linux RedHat 9.Baza podataka je ORACLE Database 9i u verziji 9.2.0.5 Enterprise Edition. Pristup podacima seostvaruje kroz standardne interfejse poput SQL, JDBC, SQLJ, ODBC, OLE DB i ODP.NET, SQL/XML,

XQuery, i WebDAV. Poslovna logika može se pisati korišćenjem jednog od dva programska jezika JAVAi/ili PL/SQL. Jednom sačuvani podaci mogu biti transformisani, indeksirani, sumirani korišćenjemparalelnih operacija. Operativni sistem za servere baze podataka je: SUN Solaris 9 Sistemski softver je

razvijan u kući (in house): komunikacija Solaris i Windows operativnih sistema (implementacija Sambana klasteru), VISA, komunikacija NB i Banke za poslove platnog prometa, SWIFT, Softver vezan zanadgledanje – (proširen i kastomiziran BigBrother i Cricket).

2.3.1. Aplikativni softver

Aplikativnim softverom su automatizovani svi poslovi funkcija Banke.

2.3.1.1. Moduli

Osnovni moduli aplikativnog softvera u Panonskoj banci prikazani su Slikom 4.

BazaBaza podataka podataka ORACLE 9iORACLE 9i

Garancijepravnihlica Oroèeni

depozitipravnihlica

Akcije

Poslovisainostranstvom

Eskont

Trezor

Glavnaknjiga

Obraèunzarada Povezivanje

sa NB

ŠalterskoposlovanjePlatni

promet

Krediti

Osnovnasredstva

IzveštavanjezaNBS

Elektronskobankarstvo

sp

pi

pp

kp

tr

iz

oz

Slika 4. Moduli aplikativnog softvera u Panonskoj banci

Automatizovani poslovi funkcija Banke su:


29/31


36

Sektor poslova sa privredom: Krediti (dinarski i devizni)

Garancije (dinarske i devizne) Akreditivi Izveštaji za NBS

Centrani registar kredita

Sektor finansijkih tržišta Disponiranje (dinarsko i devizno) Obrada i formiranje naloga za slanje NB i prihvat od NB

Primanje i slanje SWIFT poruka Medjubankarski poslovi Trezor Poslovi sredstava (obavezna rezerva, devizni rizik,..)

Sektor platnog prometa i dokumentarnih poslova: Platni promet u zemlji Platni promet u inostranstvu Dokumentarni poslovi (nostro akreditivi, loro akreditivi, garancije, inkso,..)

Platne kartice pravnih lica Formiranje i slanje podataka za NBS

Sektor razvoja i upravljanje rizicima:

Izveštavanje rukovodstva Banke Likvidnost i pregled depozita Obračun posebne rezerve

Sektor za podršku poslovnoj mreži: Šaltersko-pozadinsko poslovanje (adresni podaci fizičkih lica, odobravanje kredita po tekućim

računima, menjački poslovi-slanje podataka NB) Obrada (rasknjižavanje zarada, penzija dinarskih i deviznih, sumljiva i sporna potraživanja) Eskont Izveštaji o pranju novca Dopune prepaid računa za mobilne telefone Krediti fizičkim licima (kalkulator, ugovaranje, plan otplate, otplata)

Platne kartice (zahtevanje, odobravanje, reklamacije, podaci poslati procesoru) E-banking servis (zahtev, ažuriranje podataka) SMS servis (zahtev, ažuriranje podataka) Filijale

Šaltersko poslovanje sa fizičkim licima: Ugovaranje Gotovinske transakcije

Bezgotovinske transakcije Menjački poslovi Devizne uplate i isplate sa računa pravnih lica Nostro doznake

Platne kartice

Šaltersko poslovanje sa pravnim licima: Evidentiranje klijenta (prijava klijenta, izmena poreskog broja,..)

Vodjenje računa (otvaranje računa, gašenje računa, vodjenje fah,..) Gotovinske transakcije Bezgotovinske transakcije Zahtevi za platne kartice

Robno poslovanje Prodaja menica E-banking servis

Direkcija za računovodstvo i izveštavanje Glavna knjiga Formiranje i slanje podataka za Centralno prijemno odeljenje

Obračuna zarada Direkcija za kadrovske poslove

Evidencija zaposlenih Banke Periodične obrade (Obračuni i prekursiranje) Računa za plaćanje (fakture)


30/31


37

2.3.2. Sigurnost informacionog sistema

FirewallMreže povezane na Internet često su izložene mogućim napadima spoljnih, zlonamernih faktora,

lociranih negde na Internetu. Da bi se mreža zaštitila od napada, upotrebljava se uređaj po imenu fajervol. Fajervoli se nalaze između LAN mreže i Interneta i prate sav saobraćaj koji ide u mrežu i izlazi iz nje.

Svaka sumnjiva ili neželjena aktivnost se prati i, ako je potrebno, sprečava. Od hardvera se koristi Cisco PIX 515, sa definisane tri zone. Bančini računari se nalaze u unutrašnjojbezbednoj zoni. Veza ka Internetu se nalazi u spoljnoj zoni. U demilitarizovanoj zoni nalaze se računarikojima je neophodno obezbediti pristup kako iz Banke tako i sa interneta, s tim da se on ograničava naodređene portove. U sadašnjem momentu u demilitarizovanoj zoni nalazi se bančin webserver i mail relayserver . Serveri u klasteru nalaze se iza para firewall-a Cisco PIX 525.U Banci se koriste privatni opsezi IP adresa. Između unutrašnje i demilitratizoavne zone s jedne, ispoljašnje zone, s druge strane, vrši se translacija IP adresa, tako da opseg adresa unutar Banke ostajeskriven. Još jedna translacija vrši se na samom ruteru koji obezbeđuje vezu ka Internetu.Dozvoljene su veze od unutrašnje zone ka spoljnoj zoni. Veze od spoljne zone ka unutrašnjoj nisudozvoljene.

Antivirus software

Za zaštitu klijentskih računara koristi se Symantec Antivirus Corporate Edition 9.0.0.338. Pri tom semisli na zaštitu fajlova (programa) koji se nalaze na klijentskim računarima, a isti softver se upotrebljavai za skeniranje e-mail poruka koje se primaju odnosno šalju sa klijentskih računara. Svakodnevno se vršiupdate antivirusnog softvera na klijentskim računarima sa novim definicijama virusa za zaštitu koja sedistribuira klijentima. Periodično se na svim klijentskim računarima vrši skeniranje svih fajlova koji setamo nalaze.

Lozinke

Lozinke su jedan vid zaštite od upada u informacioni sistem. Postoje unutrašnji korisnici (zaposleniBanke) i korisnici koji informacionom sistemu pristupaju iz spoljnjeg okruženja (komitenti Banke). KlijentiBanke po zahtevu dobijaju korisničku identifikaciju i lozinku, koji im moraju biti dostavljeni na bezbedannačin. Zaposlenima Banke definišu se identifikacija ( nalog ) i lozinka za pristup računaru ( radnoj stanici

) odnosno mreži i pristup podacima u bazi kroz aplikativni softver. Lozinke određuju i menjaju samizaposleni u periodu od 6 meseci. Administratori baze, servera i komunikacionih uređaja (sistemskikorisnici) dobijaju uz lozinke ovlaštenja da po potrebi vrše rekonfigurisanja mreže, podešavanja servera,definisanje i brisanje korisnika, kao i korisničkih lozinki. Projektantima i programerima u testnom okruženju, administrator baze dodeljuje za projekat u razvoju,identifikaciju ( nalog ) sa maksimalnim dozvolama u pogledu pristupa podacima koji su predmet projekta.

2.4. Procena informatizovanosti

Panonska banka je na zadovoljavajućem nivou informatizovanosti. Svaka ekspozitura je opremljenana relativno standardan način. Ima neprekidno napajanje, ruter, switch, radne stanice, štampače i druguprateću opremu. Najstariji personalni računari su oko 5-6 godina ( 20% su između 4 i 6 godina ), serveri

su noviji ( od 2004. godine), a Claster je postavljen septembra 2004. godine. Komunikaciona oprema jevećinom starosti od pre 2 godine. Starija oprema namerava da se ove godine zameni. Takođe, ove godinese planira još i 5 bankomata.

Literatura

[1] Tadic D: „Informacioni sistem Panonske banke A.D.”, seminarski rad, Tehnicki fakultet „Mihajlo Pupin”Zrenjanin, 2008.


31/31


5. PITANJA I ZADACI

5.1. ISPITNA PITANJA

ISPITNO PITANJE NASLOV

1. Korporativni informacioni sistem,

komponente i podsistemi

1.

2. Informacioni sistem menadžmenta 5.4.3. Bankarski informacioni sistemi u Srbiji -

struktura sistema i IS narodne banke Srbije3.1.,

4. Elektronsko bankarstvo vrste usluga isegmenti

3.1.XXX

5. Internet bankarstvo 5.3.3.1.

6. Digitalni novac definicije i oblici 4.

7. Odlike elektronskog novca i tok novca u

elektronskom sistemu plaćanja 4.2.

XXXXX 5.3.2.

8. Metode elektronskog plaćanja 5.3.2, 4.1.9. SWIFT mreža koncepcija i funkcionisanje 5.3.4.2.

10.

Struktura SWIFT poruke11. Platni sistemi evrozone

12. Distributivna mreža elektronskog bankarstva XXXXXXX13. EMV protokolni okvir XXXXX

14. Core informacioni sistem poslovnih banakaDefinicija , arhitektura i veze sa eksternimsistemima

jezgro IS banke

15. Aplikacije funkcionalnosti core bankarskogsistema

16. Mobilno bankarstvo 5.3.3.2.

Documents

Poslovni informacioni sistemu u bankarstvu