IV

RAIEVI ZORAN

1

PREPORUKE ZA RUKOVANJE I ODRAVANJE HIDROENERGETSKIHPOSTROJENJA IV

VIESTEPENA HORINZONTALNA CENTRIFUGALNA PUMPA Nain rada centrifugalnih pumpi Centrifugalna crpka se sastoji iz statora ili kuita crpke i obrtnog kola, odnosno radnog kola. Radno kolo se sastoji iz jedne ili dve ploe izmeu kojih su ulivene lopatice. Jedna ploa ima proseen otvor kroz koji prolazi tenost do lopatica. Druga ploa je izraena sa glavinom. Glavina je navuena na vratilo i pomou klina privrena za njega. Vratilo dobija pogon od nekog pogonskog motora i obre radno kolo. Prilikom obrtanja radnog kola lopatice, koje su postavljene pod izvesnim uglom na obrtnom kolu, zahvataju tenost i potiskuju je od centra ka periferiji odnosno u spiralni kanal kuita pumpe ili kod viestepene pumpe odlazi kroz sprovodno kolo do sledeeg rotora (radnog kola) i na kraju u spiralni deo kuita, a odatle preko potisnog prikljuka u potisni cevovod. Glavni delovi centrifugalnih crpki Centrifugalna crpka se sastoji iz:

1. kuita 2. radnog i sprovodnog kola 3. vratila 4. postolja (kod nekih crpki) sa leitima vratila 5. zaptivnih aura

1. Kuite. Kuite centrifugalne jednostepene crpke jc spiralnog oblika i podsea, po spoljnom izgledu, na kuicu pua. Kod nekih tipova izradene su, zajedno sa kuitem, papuice za privrivanje za postolje. Na bonim stranama su izraeni poklopci. Na prednjem poklopcu izraen je otvor, usisna cev sa obodom kroz koju se dovodi voda u radno kolo crpke. Na zadnjem poklopcu je izraena posebna cev kroz koju prolazi vratilo crpke. Oko vratila stavljaju se prstenovi od zaptivnog materijala. Ovaj zaptivni materijal je za hladnu vodu od pamune pletenice natopljene lojem, ili za vruu ili vrelu vodu od azbestno grafitirane pletenice natopljene uljem. Osim ovih ima i drugih zaptivnih materijala. Ovi prstenovi pritegnuti su zaptivnim aurama. Sa unutranje strane kuite treba da je obraeno tako da je zazor izmeu kuita i radnog kola to manji. Na prirubnici usisnog poklopca probuena je rupa i urezana uvojnica kako bi se mogao montirati vakum metar. Kuite viestepenih centrifugalnih crpki sastavljeno je iz usisnog dela sprovodnog aparata, meu kanala ( kojih moe biti vie) i potisnog dela. Svi ovi delovi povezani su odgovarajuim brojem zavrtanja. Izmeu svaka dva susedna dela postavlja se tanak zaptiva i premae tankim slojem firnajsa ili neke uljne boje, da bi sigurno zaptivao. Sa gornje strane, u svaki meukanal, namontiran je jedan zavrtanj ili slavina za isputanje vazduha iz crpke. Sa donje strane su, takoe, montirani posebni zavrtnji radi isputanja vode iz crpke. Ovo je potrebno naroito zimi da ne doe do smrzavanja. 2. Radno kolo i sprovodno kolo. Glavna karakteristika centrifugalnih crpki jeste ta to imaju pokretne rotacione delove u vidu kola. Pokretna kola imaju lopatice koje mogu biti povijene u napred ili u nazad. Za manje visine dizanja do 30 m. izrauju se obino jednostepene crpke. Za vee visine potiskivanja postoje viestepene crpke. Osim pokretnih kola crpke mogu imati i nepokretna kola na ulazu i izlazu vode iz pokretnog kola. Viestepene obino imaju parove pokretnih i nepokretnih kola koja se u vidu slogova montiraju na osovini jedan za drugim. Ulaz vode u radno kolo mora biti aksijalan, a izlaz vode u radijalnom pravcu ka periferiji. Broj sprovodnih nepokretnih kola je obino za jedan do dva manje od radnih kola. Broj radnih kola zavisan je od visine na koju se voda izbacuje. 3. Vratilo. Vratilo svake crpke mora biti napregnuto samo na uvijanje. Zato mora da se obrati naroita panja na njena leita. Kod pogona pomou remena treba sa obe strane remenice staviti leita. Manja naprezanja na savijanje usled teine samih radnih kola mogu se odstraniti uravnoteenjem masa. Kod vratila koja imaju leita samo sa jedne strane postoje tekoe da se postigne stabilitet vratila.

2

Savijanje vratila ne sme da predje 0,05 mm. na opasnom mestu. Najvea debljina vratila je u blizini zaptivaa. Vibriranje vratila u samom zaptivau mora se svesti na najmanju meru. Zaptivanje na usisnoj strani mora da bude to savrenije jer od toga zavisi sposobnost sisanja same crpke. Da bi se spreilo habanje samog vratila na mestu zaptivanja navlai se na vratilo metalna aura koja se haba, a zatim lako zamenjuje novom. 4. Leita. Crpke sa horizontalnim vratilom mogu imati ili klizna ili kotrljajua leita, ili i jedna i druga zajedno. Kod jednostepenih crpki na usisnoj strani u usisnom prikljuku ugrauje se klizno leite koje se podmazuje pomou tenosti koja se crpi, ili spolja mazalicom. Posteljice leita izrauju se od metala (bronza, mesing), od vulkanizirane meke gume i od presovane plastine mase. Osim ovoga upotrebljava se esto i metal za leajeve sa velikim sadrajem olova ili od specijalne bronze. Posteljice od plastine mase pokazale su se dobro, a vek trajanja im je dui za oko 25%. Leita ija je posteljica od metala podmazuju se uljem, a leita ija je posteljica izraena od presovane plastine mase podmazuju se vodom. Pored kliznih leita mnogo se primenjuju kotrljajua leita: kao radijalna, aksijalna i radijalno aksijalna, a u zavisnosti od optereenja kugliasta iii valjkasta. Podmazivanje ovih leita vri se uljem ili posebnom masti za kotrljajua leita. Kotrljajua leita, radijalna, mogu biti i samo podesiva. Ova samo podesiva leita mogu se pomerati u spoljnoj oljici i postaviti se prema osi vratila kada se ona savija. Ovo je vrlo vano, jer ako bi oba leita bila kruta tada bi dolo do lomljenja ili leita ili vratila. Kod crpki sa diskovima za rastereenje, koji automatski funkcioniu, mora postojati mogunost pomeranja vratila sa radnim kolima u aksijalnom pravcu za 1 do 2 mm. Za ove crpke se primenjuju valjkasto aksijalna podeavajua leita, koja doputaju neznatno aksijalno pomeranje. Kod vertikalnih crpki tj. crpki sa vertikalnim vratilom, ije je vratilo dugako potrebno je ugraditi vodea meu leita. Ova leita mogu biti klizna i kotrljajua. Koja e se leita upotrebiti zavisi od konstrukcije. Podmazivanje ovih leita se vri obino posebnim ureajem koji potiskuje mast pod pritiskom u leite. Leita rotacionih crpki nesmeju se suvie grejati, a naroito im se temperatura nesme naglo popeti. Normalna temperatura leita daje se za svaku crpku u tehnikoj dokumentaciji. Ali ako ne postoji tehnika dokumentacija treba paziti da temperatura leita ne pree temperaturu 4050C. 5. Zaptivne aure Kod rotacionih crpki postoji zazor izmeu delova koji se obru i delova koji miruju tj. izmeu radnog kola sa vratilom i statora. Kroz ovaj zazor na usisnoj strani ulazi vazduh, a na potisnoj strani izbija tenost. Da bi se ovo spreilo mora se izvriti posebno zaptivanje ovog zazora. Zaptivanje se izvodi prema vrsti tenosti, koja se crpi, i prema vrsti crpke. Zaptivanje se izvodi pomou: 1. pamune pletenice natopljene uljem ili lojem; 2. azbestne pletenice natopljene uljem i grafitom; 3. prstenovima od specijalnog metala ili mase koja se moe gnjeiti; 4. za crpenje vrue vode upotrebljava se grafitni ili specijalni materijali za zaptivanje, kao azbestna pletenica natopljena uljem pomeano sa grafitom; 5. za tenosti koje nagrizaju upotrebljava se materijal otporan prema toj tenosti. Kada zaptivne aure ponu proputati vodu na potisnoj strani i vazdah na usisnoj, aura se dotee i zaptivni materijal sabija izmeu vratila i statora. Pletenica se ne sme puno zatezati jer usled toga dolazi do njenog pregrevanja. Usled tog dotezanja i sile trenja dolazi do zagrevanja pa i pregrevanja vratila, a i do habanja, i posle izvesnog vremena vratilo se toliko pohaba da se vie ne moe ni jednim zaptivaem zaptiti i mora se menjati. Da bi se ovo izbeglo potrebno je izraditi u statoru rupu kroz koju proe vratilo sa veoma malim zazorom, zatim se proiri toliko da se moe izmeu vratila i statora ubaciti pletenica natopljena lojem ili nekom drugom standardne dimenzije. Pletenica se ne sme namotavati spiralno oko vratila ve se mora sei na toliku duinu da kada se obavije oko vratila ini prsten. Tako se postavlja prvi prsten. Drugi prsten se postavlja iza prvog, ali tako, da sastav bude pomeren za jednu polovinu kruga (180) od sastava prvog prstena. I tako dalje sve do kraja.

3

Kod zaptivnih aura koje se zaptivaju vodom, postave se prvo dva prstena, zaptivne pletenice, zatim se ubacuje metalni prsten u vidu slova H, koji po obimu ima izbuene rupe. U taj prsten dovodi se voda koja prolazi kroz prsten, izmeu vratila i prva dva prstena. Zatim se, iza prstena postavljaju jo dva do tri prstena zaptivne pletenice. Sve ovo se utiskuje u meuprostor posebnom metalnom aurom, koja je navuena na dva zavrtnja usaena u stator. Ova metalna aura mora se ravnomerno zatezati sa obe strane da se ne iskosi i da ne ee po vratilu. Kada se zaptivanje vri vodom tada nije potrebno mnogo nabijati pletenice. Pletenica se ne sme puno zatezati jer usled toga dolazi do njenog pregrevanja usled trenja, ve je dotegnuti da voda curi po nekoliko kapi Kada se vri pregled crpki obavezno se moraju dobro oistiti kanali kojima se dovodi voda do zaptivnih prstenova. 6. Pomona oprema centrifugalne crpke. Centrifugalne crpke moraju biti snabdevene pomonom opremom kako bi mogle pravilno da rade. Najpotrebnija oprema za svaku crpku je sledea: 1. slavine za isputanje vazduha se postavljaju na najviem mestu, a kod viestepenih crpki iznad svakog stepena crpke. One slue da se u poetku iz crpke izbaci vazduh. Kod samosisajuih crpki se ne postavljaju. 2. slavine za otakanje tj. za isputanje vode postavljaju se na i najniem mestu crpke. Kod viestepenih crpki postavljaju se na najniem mestu svakog stepena. 3. levak za punjenje crpke tenou. Kod crpki koje imaju usisnu korpu sa povratnom zaklopkom postavlja se levak sa posebnim zavrtnjem, epom za zatvaranje. Kroz ovaj levak napuni se usisna cev i crpka vodom pre kretanja. Ovaj levak se ne montira ako na kraju usisnog cevovoda postoji usisna korpa bez povratne zaklopke. Tada se ugrauje posebna vakum crpka koja isisa vazduh iz usisnog cevovoda crpke. Levak se nemontira i na samosisajuu crpku. 4. Za kontrolu rada crpke montiraju se na usisnoj prirubnici vakummetar, a na potisnoj prirubnici manometar. 5. povratna zaklopka (klapna) na potisnoj strani centrifugalne crpke (titi od povratnog toka vode), a ispred cevnog zatvaraa za regulisanje. 6. Usisna korpa sa povratnom zaklopkom ili bez povratne zaklopke. Usisna korpa bez povratne zaklopke ugrauje se na usisni cevovod velikog prenika i dugakog usisnog cevovoda kome je veoma nezgodan prilaz. Povratna zaklopka na potisnoj strani titi crpku od vodenog udara i nedozvoljava da se potisni cevovod isprazni. Ako je rad crpnog postrojenja sezonski, kao za navodnjavanje, voda u potisnom cevovodu moe da se smrzne pa je treba ispustiti. U tom sluaju treba montirati povratnu zaklopku sa pomonim ventilom za isputanje vode.

4

JEDNOSTEPENA HORIZONTALNA CENTRIFUGALNA PUMPA Pumpe ovog tipa su namenjjene za sprovodjenje iste i malo zaprljane vode (bez sadrine vrstih estica) temperatura do 90C odnosno 140C. Najee se koristi u okviru vodovodnih postrojenja, pa kao kotlovske napojne pumpe za navodnjavanje i odvodnjavanje. Glavni delovi pumpe su: - kuite - radno kolo - zaptivni prsten - leaji - zaptivai Kuite S obzirom na hidrauline uslove centrifugalne pumpe kuita treba da budu tako izvedena da ispunjavaju sledee uslove (zadatke): a) Na usisnoj strani da osigura ravnomernu raspodelu brzine u poprenom preseku ulazne struje tenosti i minimalne hidrauline otpore strujanja tenosti, b)Na pritisnoj strani da uz najmanje hidraulicne udare (otpore) prihvata tenost koja dolazi iz radnog kola (sprovodnog kola), da joj smanjuje brzinu i da na taj nain pretvara kinetiku energiju strujanja u potencijalnu energiju prltiska. Kuita mogu biti: 1) cilindrina kuita, 2) spiralna kuita. Radno kolo Radna kola su elementi koji slue da mehaniku energiju primljenu od pogonskog motora predaju protonoj struji tenosti. Radna kola centrifugalnih pumpi u veini sluajeva liju se u jednom komadu iz sivog liva, bronze ili elinog liva. Postoji vie tipova radnih kola: - zatvoreno radno kolo, - poluotvoreno radno kolo. Privrivanje radnog kola za osovinu vri se opte ulaznim klinovima kod viestepenih pumpi, otvori za klin su na vratilu meusobno pomaknuti za 900 za svako sledee radno kolo. Zaptivni prstenovi Razlika izmedju pritiska na izlazu iz radnog kola i pritiska na ulazu u radno kolo omoguuje da jedan deo protone vode udje u prostor izmedju prednjeg venca radnog kola i kuita pumpe. Da bi se spreilo troenje izloenih povrina izvode se posebni zaptivni prsteni koji se uvrate za radno kolo i kuite, pa na taj nain stvara poseban zazor izmedju pokretnog tela i nepokretnog dela pumpe. Zaptivni prsteni se izradjuju od otpornijeg materijala nego to je radno kolo i kuite, a povrine izloene troenju mogu na taj nain due izdravati u pogonu, a prema potrebi prsteni se mogu i zameniti. Postoji tri tipa zaptivnih pratena koji se primenjuju kod pumpi: pljosnati, pravougaoni i lavirintni zaptivni prsten. Vratilo Slui za prenoenje mehanike energije od pogonskog motora na radno kolo pumpe. Kao materijal za vratila kod pumpi za neagresivne tenosti moe se primenjivati elik kvaliteta 50. U sluajm teih uslova rada upotrebljava se hrom-nikl, elik ili nerajui elik. Leaji S obzirom na vrstu trenja izmedju radnih povrina vratila i leaja leaje delimo na: 1) Klizne leaje kod kojih leaj obuhvata potpuno ili delimino rukavac koji kod kretanja klizi po plitkoj nasivoj povrini leaja. 2) Kotrljajue leaje kod kojih se pritisak na telo leaja prenosi pomou kuglica ili valjaka raznih oblika koji se prilikom okretanja rukavca kotrljaju izmedju rukavca i tela leaja. Izbor tipa leaja, osim u specifinim sluajevima, najee zavisi od sklonosti konstruktora za ovu ili onu vrstu

5

leaja, ili od eventualne posebne elje naruioca. Medjutim, danas se kod pumpi rade sve vie kotrljajui leaji. Zaptivai Zaptivai su elementi koji slue za zaptivanje kod prolaza kroz otvor kuita pumpe. Kod centrifugalnih pumpi primenjuju se iskljuivo zaptivai sa zaptivnim pletenicama, dok se lavirint zaptivai izvode vrlo retko. Jednostepene pumpe imaju samo jedan rotor, a mogu razviti pritisak i do 150 bar. Jednostepene pumpe jednostavnog su oblika, imaju spiralno kuite, a najee se izvode bez statora. Osovina im obino zavrava s glavinom rotora, te je u takvim sluajevima potrebna samo jedna brtvenica. Pumpe ovog tipa mogu dobavljati tenost (vodu) u koliinama od 4 do 400 m3 /h kod manometarskih visina dizanja od 10 do l00 m. S obzirom na jednostavno ulaenje vode u.rotor, dolazi do pojave aksijalne sile koja nastoji pomaknuti rotor i osovinu prema usisnom prikljuku. Za rastereenje aksijalne sile izbuene su u glavini rotora rupe, a preostalu aksijalnu silu preuzimaju radijalno-aksijalni leaji. Pumpa je predvidjena za elektromotorni pogon, pa se spojkom spaja za elektromotor. Putnpe ovog tipa kod 1450 /min mogu dobavljati vodu u koliinama od 3 do 50m3 /min kod manometarskih visina dizanja od 50-100 m, kod toga se snaga elektromotora kree od 40 do 100 kW.

6

7

POTAPAJUE VERTIKALNE VISESTEPENE PUMPE Podvodne pumpe namenjene su za crpljenje hladne iste vode iz veih dubina odnosno iz bunara, kao i za sniavanje nivoa podzemnih voda na gradilitima.Podvodna pumpa je agregat sastavljen od viestepene centrifugalne pumpe i specijalnog dvopolnog trofaznog asinhronog elektromotora, koji je spojen sa pumpom pomou krute spojnice. Kod redova pumpi URD su radijalna obrtna kola od specijalnog plastinog materijala kao i sprovodna kola, a kod redova pumpi BPD su radiaksijalna obrtna kola od specijalne legure bakra. Sve pumpe su snabdevene sigurnim nepovratnim ventilima koji spreavaju pranjenje potisnog cevovoda nakon prestanka rada pumpe. Uleitenje pumpe je izvedeno sa radijalnim kliznim vodeno podmazanim leajima na potisnom delu, a kod redova BPJ i sa dopunskim gumenim voicama na svakom stepenu pumpe. Specijalni podvodni elektromotori se pre ugradnje pune hladnom istom vodom, koja slui za hlaenje namotaja i za podmazivanje dva radijalna i jednog aksijalnog kliznog leaja. U sluajevima kada se namee potreba crpljenja vode sa veih dubina, podvodne pumpe imaju vie znaajnih preimustava u odnosu na druge vrste. To je, pre svega, nia cena kotanja pumpnog postrojenja kao i u pogledu graevinskog dela, a zatim nii trokovi nadzora i odravanja, praktino beuman rad, odsustvo problema oko usisavanja, relativno visok stepen dejstva. Pumpe normalnog izvodenja namenjene su crpljenju iste vode. Najee oblasti primene su: snab-devanje vodom naselja, indstrijskih postrojenja za navodnjavanje u poljoprivredi, za obaranje nivoa podzemnih voda u graevinarstvu i rudarstvu. Pumpa i pogonski elektromotor povezani su u obliku monobloka koji je kod izvedenog pumpnog postrojenja obeen o potisni cevovod pumpe. Pumpa je viestepenog tipa sa radijalnim i poluaksijalnim radnim kolima, zavisno od potrebnih karakteristika i od prenika bunara. Radna kola pumpe normalnog izvoenja su izraena od bronze, osovina je od nerdajueg elika a leaji su od gume. Aksijalnu silu pumpe preuzima aksijalni leaj pogonskog elektromotora. Kuite S obzirom na hidrauline uslove rada centrifugalne pumpe, kuite treba da bude tako izvedeno da ispunjava sledee zadatke: a) da na usisnoj strani osigura ravnomernu raspodelu brzine u poprenom preseku ulazne tenosti i minimalne hidraulike otpore strujanja tenosti; b) da na potisnoj strani, uz najmanje hidraulike otpore, prihvata tenost koja dolazi iz radnog kola (sprovodnog kola), da joj smanjuje brzinu i da na taj nain pretvara kinetiku enegiju strujanja u potencijalnu energiju pritiska. U odnosu na sve zahteve, razlikujemo dva osnovna oblika kuita: 1) Cilindrino kuite - kod kojeg je presek kanala u odnosu na radno kolo, odnosno stator, kon-stantan po celom obimu, du oboda pritiu sve vee koliine tenosti, brzina je promenljiva i sve vea prema izlazu u potisni vod, pa je i pritisak tenosti razliit. 2) Spiralno kuite - kod kojeg se presek kanala sve vie poveava prema izlazu potisnog voda, te se u njemu nastavlja pretvaranje brzine u pritisak. Kod potapajuih pumpi kuite mora biti izvedeno sa meukanalima koji e dovoditi tenost iz prethodnog stepena u radno kolo sledeeg stepena. Kuita se najee prave od livenog gvoda, kod visokih pritisaka i temperatura, kao u sluaju kotlovskih napojnih pumpi iz elinog liva. Kuita pumpi za vrlo visoke pritiske liju se od elika. Za agrsivne tenosti kuita se liju od gvoa sa odgovarajuim dodatkom. Kuita se izvode u dva osnovna oblika - kao dvodelna i kao prstenasta. Dvodelno kuite podeljeno je u dva dela, gornji i donji deo medusobno se spajaju vijcima koji prolaze kroz prirubnicu du oboda kuita. Podizanjem gornjeg dela kuita omoguava se dobra preglednost unutranjih delova pumpe. Prstenasto kuite ima dosta prednosti, prstenovi su jednostavni, lako se liju, nema opasnosti od unutranjih naprezanja. Osnovni nedostatak prstenastih kuita je u tome to su unutranji delovi nepristupani, pa se radi pregleda pumpe svi prstenovi moraju skinuti i radno kolo skmuti sa vratila.

8

Leaji S obzirom na vrstu trenja izmeu radnih povrina vratila i leaja, leaje delimo na: klizne leaje, kod kojih leaj obuhvata potpuno ili delimino rukavac koji kod okretanja klizi po plitkoj nosivoj povrini leaja, i na kotrljajue leaje, kod kojih se pritisak na telo leaja prenosi pomou kuglica ili vijaka raznih oblika, koji se prilikom okretanja rukavca kotrljaju izmeu rukavca i tla loaja. S obzirom na smer delovanja sile na leaj, delimo leaje na: - radijalne, koji su optereeni radijalnim silama, - aksijalne, koji su optereeni aksijalnim silama (u smeru ose) i na - radijalno-aksijalne, koji su optereeni obema silama. Kao radijalni leaji kod pumpi primenjuju se klizni i kotrljajui leaji. Podmazivanje spoljanjih kliznih leajeva manjih snaga vri se pod pritiskom. Unutranji leaji koji se nalaze unutar same pumpe i koji zato dolaze u dodir sa tenou koja se pumpa, ako se izvedu kao klizni, podmazuju se mau koja se kroz rupu u leaju dovotli spolja. Kotl dobave pitke vode nije dozvoljen dodir vode sa mau, pa se kod tih pumpi podmazivanje leaja vri vodom. Umesto masti, leaju se dovodi voda pod pritiskom, koja se u tu svrhu oduzima od nekog mesta u pumpi, na kome vlada odgovarajui pritisak. Za kouljice, kao jedan od najvanijih i najosetljivijih delova kliznog leaja, uopte vredi pravilo da mora biti napravljena od takvog materijala koji e pri radu tedeti rukavac na raun vlastitog troenja. Iz tog razloga, kouljica mora imati sledee osobine: - da sredstvo za podmazivanje dobro prijanja na nju i da se dobro raspodeljuje, - da ima dobra klizna svojstva za sluaj kraeg prekida kod podmazivanja, - da bude otporna na troenje, na pritisak i prema udarima, - da ima mali koeficijent trenja i dobru toplotnu provodljivost. Bronza je najprikladniji materijal za kouljice leaja kod pumpi za pitku vodu, kod kojih se pod-mazivanje leaja vri vodom, kada se radi o vodi koja je neutralna, pa ne moe doi do elektrolitikog delovanja izmeu bronze i ostalih gvozdenih delova pumpe. Radno kolo Radna kola su elementi koji slue da mehaniku energiju primljenu od pogonskog motora predaju protonoj struji tenosti. Radna kola centrifiigalnih pumpi u veini sluajeva liju se u jednom komadu iz sivog liva, bronze ili elinog liva. Postoji vie tipova radnih kola: zatvoreno i poluotvoreno radno kolo. Zatvoreno radno kolo se sa spoljanje strane moe dobro mainski ili runo obraditi, ali obrada unutranjih povrina mogua je u ogranienoj meri. Zbog toga je vrlo vano da se ve kod livenja postigne to je mogue bolje glatka povrina lopatice i kanala, kako bi otpori trenja bili to manji. Kod radnih kola malih razmera kanala, obrada unutranjih povrina vie nije mogua, pa se takva radna kola esto izvode livenjem iz dva komada, prednji i zadnji venac, od kojih jedan nosi lopatice. Ovi delovi se liju posebno, nakon livenja obrauju, a onda se zakovicama spajaju. Osim navedenog zatvorenog, primenjuje se i poluotvoreni oblik radnog kola, kod kojeg nema pred-njeg venca. Radna kola ovog tipa susreu se kod manjih pumpi ali takode i kod pumpi za vee nabavne koliine kod manjih manometarskih visina dizanja. Prednost poluotvorenih radnih kola je u tome to su svi delovi pristupani za obradu. Privrivanje radnog kola za osovinu vri se opte ulaznim klinovima: kod viestepenih pumpi otvori za klinove su na vratilu meusobno pomaknuti za 90 stepeni za svako sledee kolo. Vratilo Vratilo slui za prenoenje mehanike energije od pogonskog motora na radno kolo pumpe. Kao materijal za vratila kod pumpi za neagresivne tenosti moe se primeniti elik kvaliteta 50. U sluaju tanih delova rada upotrebljava se hrom-elik ili nerajui elik. Kod viestepenih pumpi na vratilo dolaze i razmaknuti prstenovi koji su potrebni za odravanjc meusobnog razmaKa izmcclu pojedillill radnih kola. Razmaknuti prsteni se esto rade od bronze.

9

Zaptivni prsteni Razlika izmeu pritiska na izlazu iz radnog kola i pritiska na ulazu omoguuje da jedan deo protone tenosti ude u prostor izmeu prednjeg venca i kuita pumpe. Na taj nain nee cela koliina tenosti koja prolazi kroz radno kolo doi u potisni cevovod, odnosno u sledei stepen viestepenih pumpi, nego e usled potrebnog vazduha izmeu pokretnih i nepokretnih delova deo tecnosti cirkulisati izmeu radnog kola i kuita pumpe. Poveanjem stepena delovanja moe se postii smanjenje protonih gubitaka kroz vazduh. Iz tog razloga se izmedu radnog kola kuita ostavlja samo mali prostor od oko 0,25 do 0,03 mm. Usled malih dimenzija prostora dolazi do velikih brzina strujanja, pa se povrina vrlo brzo troi. Troenje se naroito poveava ako protona tenost sadri i obradive materije. Da bi se spreilo troenje izloenih povrina izvode se posebni zaptivni prsteni, koji se uvrste za radno kolo i kuite, pa se na taj nain stvara potreban zazor izmeu pokretnog i nepokretnog dela pumpe. Zaptivni prsteni se izrauju od otpornijeg materijala nego to je radno kolo i kuite, jer povrine izloene troenju mogu na taj nain due izdrati u pogonu, a prema potrebi prsteni se mogu i zameniti. Postoje tri tipa zaptivnih prstena koji se primenjuju kod pumpi: pljosnati, viestepen, i lavirintni zaptivni prsten. Pljosnati zaptivni prsten je najjednostavniji, a njegov nedostatak je u tome to struja tenosti, koja velikom brzinom ulazi kroz zazor, ima smer suprotan osnovnom strujanju tenosti na ulazu u radno kolo, pa moe doi do neravnomernih ulaznih brzina. Ovaj tip prstena se koristi samo kod pumpi sa niskim pritiskom. Kod viestepenog zaptivnog prstena prvi stepen ima vei zazor od ulaznog, pa se na taj nain brzina strujanja tenosti na ulazu iz zazora znatno smanjuje. Ova vrsta zaptivnog prstena se primenjuje kod pumpi sa srednjim pritiskom. Kod pumpi sa visokim pritiskom primenjuju se lavirintni zaptivni prsteni koji su najsloeniji i kod kojih je gubitak tenosti kroz zazor najmanji. Zaptivai Zaptivai su elementi koji slue za zaptivanje vratila kod prolaza kroz otvor kuita pumpe. Kod centrifugalnih pumpi primenjuju se iskljuivo zaptivai sa zaptivnim pletenicama, dok se lavirintni zaptivai izvode vrlo retko. Kao zaptiva kod pumpi za vodu veinom se upotrebljavaju pamune ili azbestne pletenice nato-pljene uljem ili grafitom. Zaptiva na usisnoj strani ima zadatak da sprei ulaenje atmosferskog pritiska u usisni prostor pumpe, u kome po pravilu vlada potpritisak.Ulaenje vazduha kroz zaptiva na usisnoj strani obino se spreava na taj nain to se u zaptiva dovodi voda bez vazduha. Zaptiva na pritisnoj strani pumpe izloen je znatnom pritisku. Kod primene diska za izjednaavan-je aksijalnog pritiska zaptiva se prilino rastereti i potrebno je da zaptivke, s obzirom na nepoznati pritisak koji vlada iza diska, budu propusni. I kod zaptivaa na usisnoj strani poeljno je da uvek proputa malu malu koliinu vode bez vazduha, jer je to siguran znak da u pumpu ne ulazi vazduh, a istovremeno se vri i hlaenje zaptivke.

10

11

VERTIKALNA VIESTEPENA CENTRIFUGALNA CRPKA Pumpa tipa BP( bunarska pumpa) se izrauje kao jednostepena i viestspena pumpa sa statorskim kolima. U podnoju pumpe se ugrauje usisna korpa ili usisno zvono. Pre prvog statorskog kuita nalazi se nosa leaja u ijoj glavini je smeten bronzani ili gumeni klizni leaj u zavisnosti od toga da li se podmazivanje vri sa mau ili sa istom vodom. Dalji nosa leaja ako ga pumpa poseduje, je smeten iza zadnjeg statorskog kuita na koja se nastavljaju cevni nastavci iji je broj i duina zavise od dubine bunara, a izmeu svakog cevnog nastavka nalazi se po jedan nosa meuleaja. Kod pumpi sa vei,m brojem stepeni mogu je jo jedan nosa leaja, u sredini statorskog kuita. Da bi pumpa mogla besprekorno raditi, moraju cevovodi biti dobro zabrtvljeni. Prilikom prikljuivanja potisnog cevovoda treba paziti da pumpni agregat ne preiosi nikakve sile. Ako se na potisnu prirubnicu pumpe nadovezuje potisni cevovod, neposredno iza potisne prirubnice treba ugraditi AS radi spreavanja iznenadnih povratnih udara na pumpno postrojenje. Pumpe mogu biti pogonjene: - elektro-motorom direktno, - dizel motorom preko reduktora, - kombinovano: elektro-motorom direktrno + dizel motor preko reduktora. U tom sluaju dizel motor sa reduktorom spojen je sa automatsko ukljuno-iskljunom spojkom. Pumpe serije BP se izrauju, u pogledu podmazivanja, sa unutranjim zatitnim cevima i bez njih. Sa zatitnim cevima se isporuuju u sluajevima potrebe transporta vode koja u sebi ima fine mehanike estice. Tada transportnovaia voda struji izmeu zidova unutranjih i spoljanjih cevi. Za podmazivanje gumenih leajeva moe se dovoditi ista voda preko odgovarajuih prikljuaka (36) na noseem stalku (33). Pritisak vode koja se dovodi za podmazivanje mora biti vei od radnog pritiska pumpe za 0,5-1 bara, kako bi se obezbedilo stalno podmazivanje i hlaenje gumenih leajeva. Kada pumpa radi sa istom vodom onda nema potrebe za zatitnim cevima, i leajevi se podmazuju vodom koja se transportuje. U pogledu smetanja potisnog prikljuka, pumpe se rade u sledeim varijantama: - sa potisnim prikljukom ispod poda pumpne stanice i - sa potisnim prikljukom iznad pumpne stanice (sa potisom ,,dole i sa potisom ,,gore,,). Kako su leajevi u potisnom delu izraeni od gume potrebno je da pumpa ima usisnu korpu sa povratnim ventilom. Njen zadatak je da omogui pranjenje, odnosno da obezbedi potopljenost leajeva po prediku rada pumpe. Sastavni delovi 1. Kuite: Kompletno kuite sastoji se iz vie delosa i to: usisne korpe (sa ili bez povratnog ventila), odreenog broja statorskih' kuita, cevnih nastavaka, potisnog cevnog kolena smetenog ispod ili iznad poda stanice, te odreenog broja cevi za zatitu vratila kod izvoenja pupmi sa zatitnim vratilom. Lopatice statorskog kuita prihvataju tenost koja struji iz kola rotora i pretvaraju energiju brzine u potisnu energiju. Strujanje tenosti iz zadnjeg statorskog kuita nastavlja se kroz nosae leaja i nastavke (cevne) u potisni cevovod. 2. Kolo rotora je radijalnog tipa, uvreno je na vratilu preko konusne pukice. Montaa kola rotora na vratilu treba da se vri pomou posebne pripreme koju proizvoa isproruuje uz pumpu. Vano je da se vijci kod montae zateu momentnim kljuem i to momentom koji je naveden u podacima. Kod vratila sa veim promerom, rotore na vratilo uvrujemo pomou ulonog pera i dvodelnih prstenova. U tom sluaju vratilu su izraeni odgovarajui lj'ebovi u koje se umeu dvodelni prstenovi. Redukcijom kola rotora, tj. tokarenjem spoljanjeg promera moe se promenti dobavna karakteristika pumpe. U sluaju potrebe za radukcijom, svakako se preporuuje da se ona izvri kod proizvoaa ili barem prema njegovom uputstvu. 3. Vratilo: osovinski vod se izvodi bez i sa zatitom. Ako je osovinski vod izveden sa zatitom, onda leajevi i vratila nisu u dodiru sa radnim medijem pumpe, ve se podmazivanje vri sa mau ili istom vodom koja se dovodi iz posebnog izvora. Kod dugakih pumpi osovinski vod je

12

sastavljen iz pojedinanih, krutim spojkama meusobno spojednih vratila. Te spojke su izvedene tako da prenose aksione i torzione sile. 4. Leajevi: vratilo je smeteno u kliznim leajevima koji se podmazuju mau ili istom vodom. Klizni leajevi smeteni su u statorskom kuitu i u nosaima meu leaja. Kotrljajui leaj podmazivan uljem smeten je u nosau motora. Teinu rotirajuih elemenata i preostalu hidrauliku silu kola rotora u aksijalnom smoru prllgtta aksijalni kotrljajui leaj. 5. Pletenica:izlaz vratila iz kuita zaptiven je lavirintnom pletenicom ili zaptivnim pletenicama. Kod specijalnih sluajeva zaptivanje se izvodi mehanikom brtvom. Zaptivna voda moe se posebnim cevovodom odvoditi natrag u bunar.

6. Spojnica: kod elektro pogona, pumpu i elektro-motor spajamo meusobno elastinom spojnicom proverene konstrukcije. ako je pogon pumpe dizel motorom preko reduktora, pumpe i reduktor spajamo slastinom siojnicom, a dizel motor i reduktor spajamo elastinom spojnicom obino tipa Periflex,,. Kod kombiniranog pogona pumpu-reduktor i reduktor - elektromotor spajamo elastinom spojnicom, a dizel motor i reduktor spajaju se specijalnom ukljuno-iskljunom spojnicom. Spojnica ima sa vratilom vrstu vezu prema ISO tolerancijama. Za navlaenje odnosno skidanje spojnice preporujuje se upotreba podesivih pripremki. U svakom sluaju treba pribegavati navlaenju spojnice nabijanjem, jer ti se udarci ili jednostrani pritisci prenose na prstene aksijalnih valjanih leajeva i na taj nain isti mogu biti oteeni.

13

VERTIKALNE ZAVOJNE PUMPE Oblast primene Zavojne pump se upotrebljavaju za crpljenje veih kolifiina vode pri malim i sradnjim visinama crpljenja. Najee se koriste za odvodnjavanje i navodnjavanje u poljoprivredi, kao rashladne pumpe u tarmoelektranama, hemijskoj industriji i rafinerijama, kao kine pumpe u sklopu odvoenja otpadnih voda i u postrojenjima za desalinlzaciju morska voda. Vanije prednosti Visok specifini broj okretaja manji i jeftiniji pogonski motor. Mali ugradbeni prostor nii graevinskl trokovi postrojenja. Zavojno kolo ispod najnieg usisnog nivoa vea pogonska spremnost i sigurnost tokom korienja. Jadnostavni potisni cevovod mali gubici i vei ukupan stepen korisnosti. Kod izvoenja sa regulacionim predkolom najvii stapen korisnog dejstva u irokom podruju korienja. Jednostavna konstrukcija sigurnost pogona i nii trokovi odravanja. Izvoenje Zavojne pumpe se najee proizvode u vertikalnom cevnom izvodenju a takoe po potrebi mogu se izvoditi u kosoj i horinzontalnoj varijanti. Kuite pumpe sa sastoji od usisnog zvona i sa njime spojenog zakola. U usisnom zvonu sa nalazl kolo, a u zakolu ja ugraen klizn! laaj. Zakolo sa sa gornje strane povezuje sa difuzorom i pogonskim lankom. Pogonski lanak ja snabdeven , ispod potisnog prikljuka, krunom pravougaonom oslonom ploom, u zavisnosti da li se za oslanjanje koristi betonska ploa ili elini profil.Veza kolena sa noseim stalkom sa ostvaruje pomou lanaka sa prirubnim spojem. U noseam stalku se nalazi leaj za prijem aksijalne slle i teina obrtnih delova pumpe, zaptiva i spojnica za vezu sa pogonskim motorom. Spajanja nastavaka vratila vri sa krutim koljkastim odnosno koninm spojnicama. Na mestima leaja i zaptivaa vratllo ja zatieno izmenljivim kouljicama. Uleitenje pogonskog vratila pumpe je izvreno kliznim leajima od kojlh se jedan nalazi u zakolu a drugi se ugrauju na sastavima lanaka. Normalno sa primenjuju gumeni leaji podmazivanl crpljenom vodom, ako ja ista, odnosno vodom iz stranog izvora ili filtriranom crpljenom vodom. Podmazna voda sa dovodi do leaja preko ugraenih zastitnih cevi vratila. Ako ss podmazivanje leaja vri crpljenom vodom isporuuje se oprema za automatsko kvaenje leaja pre ukljuenja pumpe u rad. Kod podmazivanja leaja istom vodom iz filterskog uredaja drugog izvora, isporuena oprema obezbeuje automatako iskljuenje pumpe u sluaju prestanaa dovoda podmazne vode. Mogua je takoe isporuka pumpi sa metalnim vodei leajevima podmnzivaoim mau . Stalni dovod masti u leaje obezbeuje pri tom ugraena mazalica koja ima sopstveni pogonski elektromotor u ovom sluaju se izvodi blokada pogonskog motora radi spreavanja pokretanja pumpe sa nepodmazanim leajima. Za pogon vertikalno-zavojnih pumpi najee se koriste trofazni asinhroni elektromotori vertikalnog prirubnog izvoenja. Vratilo motora je povezano sa vratilom pumpe pomou elastine spojnice, ili preko zupastog reduktora. Regulacija rada vri se promenom broja obrtaja pogonskog motora ili priguivanjem pomou zatvaraa

14

15

PROPELERNE PUMPE Oblast primene Propelerne pumpe se upotrebljavaju za crpljenje veih koliina vode pri manjim visinama crpljenja. Najvie se koriste za odvodnjavanje i navodnjavanje u poljoprlvredi, kao rashladne pumpe u termoelektfanama, hemijskoj industriji i rafinerijama, kao kine pumpe u sklopu odvodenja otpadnih voda i u postrojenjima za desalinizaciju morske vode. Vanije prednosti - Visok specifini broj okretaja manji i jeftiniji pogonskl motor. - Mali ugradbeni prostor nii graevinskl trokovi postrojenja. - Zavojno kolo ispod najnieg usisnog nivoa vea pogonska spremnost i sigurnost tokom korienja. - Jadnostavni potisni cevovod mali gubici i vei ukupan stepen korisnosti. - Kod izvodenja sa okretnim lopaticama najvii stepen korisnog dejslva u irokom podruju korienja. - Jediiostavna konstrukcija sigurnost pogona i nii trokovi odravanja. Izvoenje Propelerne pumpe se najee proizvode u vertikalnom cevnom izvodenju a takoe po potrebi mogu se izvoditi u kosoj i horinzontalnoj varijanti. Kulte pumpe se sastoji od usisnog zvona i sa njime spojenog zakola. U usisnom zvonu se nalazi kolo, a u zakolu je ugraen klizni leaj. Zakolo se sa gornje strane povezuje sa difuzorom pogonskim lankom. Pogonski lanak je snabdeven, ispod potisnog prikljuka, krunom ili pravougaonom oslonom ploom, u zavisnosti da li se za oslanjanje koristi betonska ploa ili elini profil. Veza kolena sa noseim stalkom se ostvaruje pomou lanaka sa prirubnim spojem .U noseam stalku se nalazi leaj za prijem aksijalne slle i teina obrtnih delova pumpe, zaptiva i spojnica za vezu sa pogonskim motorom Spajanja nastavaka vratila vri sa krutim koljkastim odnosno koninm spojnicama. Na mestima leaja i zaptivaa vratllo ja zatieno izmenljivim kouljicama. Uleitenje pogonskog vratila pumpe je izvreno kliznim leajima od kojlh se jedan nalazi u zakolu a drugi se ugrauju na sastavima lanaka. Normalno sa primenjuju gumeni leaji podmazivanl crpljenom vodom, ako ja ista, odnosno vodom iz stranog izvora ili filtriranom crpljenom vodom. Podmazna voda sa dovodi do leaja preko ugraenih zastitnih cevi vratila. Ako se podmazivanje leaja vri crpljenom vodom isporuuje se oprema za automatsko kvaenje leaja pre ukljuenja pumpe u rad. Kod podmazivanja leaja istom vodom iz filterskog uredaja drugog izvora, isporuena oprema obezbeuje automatako iskljuenje pumpe u sluaju prestanaa dovoda podmazne vode. Mogua je takoe isporuka pumpi sa metalnim vodei leajevima podmnzivaoim mau . Stalni dovod masti u leaje obezbeuje pri tom ugraena mazalica koja ima sopstveni pogonski elektromotor u ovom sluaju se izvodi blokada pogonskog motora radi spreavanja pokretanja pumpe sa nepodmazanim leajima. Regulacija rada vri se promenom broja obrtaja pogonskog motora, promenom nagiba lopatica radnog kola, priguivanjem pomou zatvaraa

16

17

REGULACIJA RADA, ODRAVANJE AGREGATA I POMONIH UREAJA Regulacija rada crpnih postrojenja vri se u zavisnosti od namene postrojenja i ugraene opreme a svodi se uglavnom na postupke regulacije pumpnog agregata. Regulacija pumpnog agregata se ostvaruje regulacijom protoka i to: - promenom broja obrtaja pogonskog motora - priguivanjem pomou zatvaraa - zaobilaznnm vopom - promenom ugla nagiba lopatica radnog kola. Postupci odravanja pumpnog agregata i pomonih ureaja obuhvataju: 1. Odravanje sistema za pojedinano podmazivanje leaja. 2. Pregled, kontrolu i odravanje sistema i ureaja za centralno podmazivanje. 3. Pregled i kontrola sa zatezanjem zaptavki vratila. brtvenica i brtvenih prstenova. 4. Pregled ispravnosti vakuum-pumpe, koja mora biti uvek pogonski spremna. Ventili za manipulaciju povremeno moraju da se oiste i podmau. Njihova ispravnost ne sme da se dovede u pitanje. 5. U elektro-uputau neophodna je redovna kontrola nivoa kvaliteta ulja. 6. etkice elektromotora moraju biti iste i dobro pritegnute. 7. Klizni prstenovi na vratilu rotora, po kojima klize i naleu etkice moraju biti isti i suvi bez masnoa. Povremeno se moraju fino oistiti. 8. Pomone uljne sklopke za startovanje vakuum-pumpe, moraju biti sa dovoljnim nivoom ulja. Nivo se ee kontrolie, a jedanput godinje se menja. Kontakti na sklopci moraju bitn besprekorno isti. KONTROLA U TOKU RADA PUMPNOG POSTROJENJA Kontrola rada u odravanju pumpnog postrojenja vri se pomou praenja parametara reima rada pumpi a to su : l.temperatura 2. pritisak 3. pod pritisak 4. amperaa 5. protok 6. oslukivanje karakteristinog zvuka pumpe. Ova kontrola se vri praenjem pokaznih instrumenata /mera protoka, manometar, vakuummetar, ampermetar, voltmetar, vatmetar/. Za vreme rada pumpnog agregata kontroliu se sva merna mesta. mernih insturmenata, vri se njihovo oitavanje i beleenje u dnevni izvetaj, i to: napon (V), jaina struje (A), frekvencija (Hz), protok (m3/s), temperatura (C), i ugao nagiba lopatice (). U toku rada prati se i pokazivanje vakuummetra i po potrebi se puta u rad vakuum pumpa. Kod odreenih postrojenja prati se i evidentira stanje nivoa vode (nivoregulator) Vakummetar Na vakummetru oitavamo podpritisak u mrei. Slui za kontrolu izvlaenja vazduha iz pumpe prilikom putanja pumpe u rad.Kasnije, u toku rada pumpa pokazuje visinu usisa pumpe iz bazena. Vakummetar radi na obrnutom principu manometra, i podpritisak ne moe biti vei od 0,9 / bara /. Termometar Na termometra pratimo temperaturu leajeva pumpe i ona mora da bude stalno konstantna. U sluaju da se naglo povea, kontroliemo nivo ulja u leajevima i njihov rad. Ukoliko moemo da smanjimo temperaturu, to i uinimo. Ako ne uspemo sa smanjivanjem temperature, zaustavljamo pumpu da ne bi izazvali jo vei kvar. U sluaju temperature vie od normalne, termometar reaguje tako to daje komandu releju koji ukljuuje svetlosno (lampica) i zvuno (sirena) upozorenje. Ako se iz bilo kog razloga nije

18

reagovalo na ova upozorenja, od strane deurnog osoblja, a temperatura nastavlja da raste, postiui kritinu vrednost, reagovae drugi stepen moto-termometra, koji e dati komandu releju za iskljuivanje glavnog prekidaa. Iskljuivanjem glavnog komandnog prekidaa, agregat ostaje bez struje. ispada iz pogona i prekida rad. Termometar radi pomou bimetala koji se na toploti ire i obrnuto, na hladnol skupljaju. Potopljeni su u ulje leaja i prilikom zagrevanja ulja, bimetali se ire i pokazuju visinu temperature leaja. Manometar Slui za kontrolu pritiska u potisnom vodu. Po konstrukciji mogu biti : stakleni (napunjeni sa tenou), manometri sa Burdonovom cevi ili membranski Oitavanje manometara i vakummetra Ovi instrumenti treba da pokazuju normalni radni pritisak i vakum. Odstupanja od normalnog oitavanja ukazuju na poremeaj u normalnom radu pumpnog postrojenja.Do tih odstupanja moe oi usled zaepljenja otvora na usisnoj korpi, usled uvlaenja vazduha kroz usisnu korpu, kao i usled proputanja na spojevima usisnog ili potisnog cevovoda. Ako vakummetar pokae naglo smanjenje vakuma, to moe biti posljedica potpunog izbijanja zaptivke na nekom spoju usisnog cevovoda i prodora vee koliine vazduha u cevovod. Nagli pad pritiska na manometru moe ukazati na pucanje potisnog cevovoda, s druge strane, porast pritiska iznad normalnog moe biti izazvan prekomernim zatvaranjem zasuna na potisnom cevovodu. Za vreme rada pumpnog postrojenja potrebno je pratiti pokazivanja i elektrinih. instrumenata Normalna oitavnja ampermetra i vatmetra trebaju biti oznaena crvenom crtom a svako odstupanje od normalnog pokazivanja ukazuje na neku neispravnost u radu pumpnog agregata. Kontrola rada leaja - Kod prvog stavljanja pumpe u pogon potrebno je kontrolisati temperaturu ulja u leajima. Temperatura ulja meri se kod veih pumpi termometrom, dok se kod manjih pumpi moe kontrolisati stavljanjem ruke na kuite laaja. Na mnogim savremenim pumpnim stanicama primenjuju se i elektrini termometri sa daljinskim prenoanjem merne vrednosti u komandnu prostoriju ili kontrolni centar. Temperaturu ulja treba izmeriti pre pokretanja pumpnog postrojenja, a nakon pokretanja temperaturu kontrolisati zapisivanjeni oitavanja termometra kroz svakih 5 do 10 minuta, sve dok se ne utvrdi stalna pogonska temperatura.Temperatura ulja odnosno leaja ne treba prei preko 50 - 60C. Ako temperatura leaja predje normalnu pogonsku temperaturu odnosno dozvoljenu granicu, potrebno je zaustaviti postrojenje i utvrditi uzrok pregrejavanja. Znatno pregrejavanje leaja moe nastupiti kao posledica prljavog ulja, loe obrade kliznih povrina ili usled nedovoljne koliine maziva. Kod kliznih leajeva potrebno je pregledati i prstene za podmazivanje, da li se slobodno okreu zajedno sa osovinom i da li ravnomerno raspruje ulje. Nivo ulja u leaju treba uvek odravati do oznake na merau nivoa. U sluaju kotrljajuih leajeva povienje temperature moe nastupiti i usled prevelike koliine ulja u leaju . To naroito dolazi do izraaja kod veih brojeva obrtaja, kada trenje u mazivu izaziva veliko poveanje temperature. Ulje treba menjati prema uputstvu proizvodjaa a obino je to nakon 500 do 600 sati rada pumpe. Ako se leajevi podmazuju mau potrebno je da se periodino zateu - presuju mazalice Kontrola rada zaptivaa - za vreme rada pumpnog postrojenja potrebno je kontrolisati i stanje zaptivaa. Normalan rad zaptivaa smatra se takvim, kod kojeg kroz zaptiva kaplje tenost u pojedinanim kapima, a temperatura zaptivaa ne prelazi 60 oC. Prekomerno zatezanje zaptivaa dovodi do njenog pregrejavanja i do poveanog utroka pogonske energije, ako je zaptivna pletenica nedovoljno pritegnuta, doi e do prevelikog curenja tenosti kroz zaptiva. . Tokom rada zaptivna pletenica se troi i gubi svoja elastina svojstva, zbog toga ne zaptiva dovoljno prostor izmedju osovine i kuita pumpe, istroenu pletenicu treba zameniti novom.

19

POMONA OPREMA PUMPNIH POSTROJENJA - CEVNA ARMATURA U cevnu armaturu pumpnih postrojenja,usisnih. i potisnih cevovoda spadaju: - zatvarai(najee zasuni-iber ventili , redje ovalni) na runi ili elektro pogon sa reduktorima - nepovratni ventili-klapne, sa protivtegom ili i sa amortizerima (najee hidraulikim) - vazduni ventili sa jednom ili dve kugle(i pregradnim zatvaraem za sluaj servisiranja-remonta

istog), za oslobadjanje vazduha iz cevovoda-ovazduenje cevovoda - merai protoka radnog fluida (najee elektromagnetni, a u novije vreme i drugih tipova kao npr.ultrazvuni) Tokom eksploatacije pomenute cevne aramture dolazi esto do sledeih kvarova i to kod: 1. zatvaraa - kvar na prenosu izmedju vretena i zapornog organa zatvaraa(kod runih), zatvara je van funkcije - kvar reduktora ili elektro motornog pogona (kod automatskih zatvaraa)- zatvara je van funkcije - proputanje vode na izlaznom vretenu (na zaptivnom materijalu)- zatvara je u funkciji - proputanje vode na spojevima-prirubnikim zatvaraa i ostalih elemenata cevovoda,ili cevovoda,- zatvara je u funkciji 2.nepovratnih ventila-klapni - kvar na vezi-spoju zapornog organa i osovina,- klapna je van funkci je (ne dri povratnu vodu) - kvar na vezi osovina zapornog tela i poluge sa protiv tegom,klapna funkcionie ali su poveani udari i nema amortizacije,odn.klapa se ne zatvara postepeno ve naglo, pri emu pumpa i cevovod usisa mogu ostati bez dovoljno vode ime se pogoravaju uslovi za ponovni start pumpe - neadekvatan poloaji protivtega na poluzi, neodgovarajui krak, to prouzrokoge udare i vibracije cevovoda i pumpe - kvar na hidraulikom amortizeru (nema dovoljno ulja, ili je neadekvatno, ili je poremeeno vreme kretanja klipa u cilindru) ,to prouzrokuje udare i vibracije cevovoda i pumpe 3.vazdunih ventila - kvar pregradnog zatvaraa vazdunog ventila(van funkcije pogon prenosa), pa vazduni ventil ne fiinkcionie optimalno - oteenja siceva-"seditapokretnih kugli koje zatvaraju ili otrvaraju otvor za isputanjie vazduha iz cevovoda,pa ventil na funkcionie - oteenje zaptivaa na prirubnikim spojevima, pa na istim izlazi voda ili vazduh(nekontroli-sano),ventil je van funkcije - oteene-deformisane kugle,usled dugotrajne eksploatacijte,pa nema dovoljnog zaptivanja, te se voda ili vazduh nekontrolisano isputa 4.meraa protoka - neispravna pratea elektronika(potapanje, poveana vlaga, mehaniko oteenje, otkazi),ili predajnici i prijemnici ultra-zvunih talasa, promene gustine radnog fluida ISPITIVANJE PUMPI U praksi se pojavljuje potreba povremenog ispitivanja pumpi ka-ko bi se utvrdile njene radne karakteristike. To je potrebno initi kod pumpi koje su due vreme bile u radu - gde je moglo doi do promena nekih radnih parametara, ili u situacijama kada nisu poznati podaci za neku pumpu i drugo. Ispitno postrojenje za ispitivanje pumpi, tj. za utvrivanje njihovih radnih karakteristika, moe biti: - otvorenog tipa i - zatvorenog tipa. Ispitno postrojenje otvorenog tipa (slika)funkcionie tako to se voda crpi iz otvorenog rezervoara - bazena i nakon prolaska kroz ispitnu instalaciju se ponovo vraa u isti bazen. Pumpa (14) usisava vodu iz otvorenog rezervoara kroz usisno reeto sa odbojnim ventilom (1) i usisni cevovod. Na usisnom cevovodu se nalazi ventil (2) koji slui za sniavanje pritiska na ulazu u pumpu. kako bi se ispitala pojava kavitacije. U manjem rezervoaru (15) se umanjuju vrtlozi iza ventila i vri se izjednaavanje brzinskog polja vode na ulazu u pumpu. Na rezervoaru (15) se nalaze odzrana slavina (4) koja slui za isputanje vazduha kojn je bio u instalaciji -usisnom vodu, i termometar (3)

20

kojim se meri temperatura vode u usisnom vodu. Usisni cevovod se puni pre poetka nspitivanja vodom iz vodovoda preko slavine (13). Vazduh koji je bio u usisnom sistemu i pumpi prazni se preko odzranih slavina (4) i (6). Potpritisak ispred pumpe - na usisnom vodu se meri vakuumetrom (5) a nadpritisak iza pumpe - na potisnom vodu se meri manometrom (7). Ova razlika pritisaka slui za odreivanje napora pumpe. Protok u sistemu se odreuje na osnovu pada pritiska na diferencijalnom manometru (9) koji je povezan sa protokomerom (8). U cilju spreavanja mogunosti pojave vakuuma u diferencijalnom manometru (spreavanja usisavanja vazduha kroz spojeve) slui regulacijski zatvara (10) kojim se povisuje pritisak u protokomeru. Pumpa (14) je pogonjena specijalnim elektromotorom (12) koji se naziva elektrodinamovaga, kojim je mogue meriti angaovanu snagu pumpe. Brzina obrtanja se meri tahometrom (11).

Merni instrumenti ispitnog postrojenja Merni instrumenti koji se koriste prilikom ispitivanja radnih karakteristika pumpi su: - termometar (kojim se meri temperatura vode), - vakuumetar (kojim se meri podpritisak u usisnom sistemu -ispred pumpe), - manometar (kojim se meri nadpritisak u potisnom vodu - iza pumpe), - protokomer (kojim se meri protok u sistemu), - tahometar (kojim se meri brzina obrtanja), - instrumenti (sa ureajem) za merenje obrtnog momenta motora radi odreivanja snage pumpe.

21

PREPORUKE ZA RUKOVANJE I ODRAVANJE GASOENERGETSKIH POSTROJENJA PRINCIP RADA I OPREMA GLAVNE MERNO-REGULACIONE STANICE (GMRS) Princip rada Glavna merno-regulaciona stanica slui da kod veih potroaa gasa pritisak magistralnog gasovoda koji moe biti i 50 bara redukuje na radni pritisak potroaa (6 bara) i da meri potroenu koliinu gasa. U oblasti iroke potronje pored redukcije pritiska i merenja koliine gas se mora odorizirati, pa se u sistem postavlja jo i ureaj za odorizaciju gasa. Pri redukciji pritiska gasa dolazi do pada temperature, pa ako se gas nije dobro osuio mogu se javiti hidrati i ledeni epovi. Zbog toga, se u instalaciju redukcione stanice obavezno postavljaju grejai gasa, koji mogu biti sa posrednim i sa neposrednim sistemom zagrevanja. Grejai se postavljaju ispred reduktora tako da se gas prethodno zagreje do temperature uslovljene redukcijom pritiska. Temperatura gasa posle redukcije iznosi 15 - 20 C. Gas se moe zagrevati posredno i neposredno. Posredno, kada se prvo zagreje voda pomou gasne pei, dok je zmijasta cev kroz koju prolazi gas potopljena u vodu pa se gas zagreva toplom vodom. Voda se moe zagrevati i elektrinim grejaem. Neposredno zagrevanje gasa vri se pomou sagorelih gasova, tj. u specijalnim peima sagoreva gas pa nastali topli gasovi oblizuju zmijasti greja kroz koji prolazi gas te ga na taj nain zagrevaju. Gas se neposredno zagreva i indukcionim grejaem. Gas iz magistralnog gasovoda dovodi se u separator -filter gde se odvaja tena faza (voda i kondenzat) koja se preko regulatora nivoa povremeno isputa iz donjeg dela separatora, dok gas odlazi na zagrevanje u pe . Zagrejani gas ide na reduktor (regulator) gde se redukuje pritisak na radni pritisak potroaa. Temperatura i pritisak gasa se meri pre i posle redukcije .Zatim gas odlazi na mernu blendu gde se pomou diferencijalnog meraa protoka meri koliina potronje gasa. Iza regulatora postavljen je i sigurnosni ventil pa ako doe do kvara reduktora i porasta pritiska, gas se isputa u atmosferu. Pored glavne linije postavlja se i obilazni vod da se zbog kvara opreme protok gasa ne bi prekidao i dimenzionisane su za izlazni pritisak od 6 bara. GMRS su potpuno automatizovane i opremljene opremom kojom je omogueno je njeno bezbedno funkcionisanje bez posade daljinskim upravljanjem i kontrolisanjem rada.

22

Oprema i ureaji glavne merno-regulacione stanice (GMRS) Osnovni elementi merno regulacione stanice: 1. zaporni organi 2. filteri 3. uredjaj za regulaciju pritiska gasa 4. sigurnosni uredjaji 5. mera protoka gasa 6. merni i kontrolni instrumenti 7.odorizator gasa (po potrebi) 8. kotao na gas (GMRS) 9. dogreja gasa (GMRS) 10. ostali pribor Filter Zbog neistoa u vrstom i tenom stanju koje sadri gas, da ne bi dolo do oteenja i nepravilnog rada regulacione i merne armature, na ulazu regulacione linije postavljen je fini gasni filter. Fini filter je sa skupljaem kondezata i diferencijalnim manometrom, pomou kojeg se vri kontrola zaprljanosti uloka filtera. Prilikom zamene uloka filtera gas se proputa kroz rezevnu liniju. Isputanje kondezata vri se putem odmuljnih ventila i cevi izvan objekta GMRS. Dogreja gasa Prilikom redukcije pritiska gasa, gas ekspandira to za posledicu ima pad temperature. Kod velikih redukcija pritisaka gasa ovaj efekat moe dovesti do pojave leda u instalaciji, koji je posebno opasan u regulacionim i sigurnosnim ureajima. Zato je neophodno vriti dogrevanje gasa pre redukcije (ispred regulatora pritiska), naroito kod GMRS. Dogrevanje gasa vri se inidrektno, putem tople vode u dogrejaima gasa. Koliina toplote koja se predaje gasu, se regulie dvostepeno; uz pomo termoregulacionog ventila i ukljuivanjem i iskljuivanjem jednog kotla. Dogrejai su snabdeveni sa ventilom sigurnosti i ventilom za odmuljivanje. Regulator pritiska Regulator pritiska slui za redukciju pritiska gasa koji vlada u magistralnom gasovodu, na pritisak gasa gradske mree. Regulatori pritiska su dimenzionisani za maksimalni kapacitet od 3000 m3/h za ulazni pritisak od 16,5-30 bar i izlazni pritisak 6 bar. Predvieni regulator ima ugraeni monitor regulator ija je uloga da u sluaju nepredvienog poveanja pritiska, nizvodno od ventila, preuzme regulaciju pritiska gasa. Blok ventil sigurnosti Blokadni ventil sigurnosti od previsokog pritiska, koji je ugraen u regulator pritiska, povezan je impulsnim vodom sa gasovodom iz regulatora pritiska. Naregulisan je tako da automatski blokira, zatvori dovod gasa, u sluaju da pritisak iza regulatora poraste za 10% iznad pritiska otvaranja prvog odunog ventila sigurnosti koji se ugrauje iza regulatora pritiska. Oduni ventil sigurnosti Ventili sigurnosti koji je ugraen na gasovodu iza regulacione grupe, dimenzionisani su za kapacitet koji je 25-30 % od maksimalnog kapaciteta GMRS. Ovaj procenat je vei od propisanog da bi se umanjila verovatnoa aktiviranja blok-ventila, odnosno iskljuivanja potroaa iz mree snabdevanja. Pritisak otvaranja prvog ventila sigurnosti je 15% vii od radnog pritiska iza regulatora i on isputa polovinu predvienog kapaciteta. Drugi ventil sigurnosti se otvara u sluaju nastavljenog rasta pritiska i to za 5% u odnosu na prvi ventil, kada se isputa druga polovina predvienog kapaciteta za isputanje. Mera protoka Merenje protoka prirodnog gasa u GMRS vri se pomou turbinskog meraa sa korektorom pritiska i temperature, koji treba da budu izbadareni od strane ovlaene radne organizacije. Mera protoka je odabran tako da moe korektno da meri protok gasa pri maksimalnom i minimalnom protoku.

23

Termoregulacioni ventil Regulacija predate koliine toplote u zagrejau gasa vri se uz pomo termoregulacionog ventila koji sa smanjenjem toplotnog optereenja zagrejaa smanjuje protok tople vode kroz sistem. Regulaciona podstanica za kotlarnicu Kao pogonsko gorivo za kotlove, koji snabdevaju dogrejae toplom vodom, koristi se prirodni gas iz GMRS. Gas se uzima iza regulatora GMRS, sa pritiskom od 6 bar. S obzirom da do atmosferskog kotla treba dovesti gas pod pritiskom od 23 mbar, potrebno je izvriti redukciju pritiska gasa sa 6 bar na 23 mbar. Za ovo je predviena regulaciona grupa, koja je izvedena dvolinijski, od kojih je jedna linija radna, a druga rezervna. Regulatori pritiska su sa blok-ventilom sigurnosti od previsokog pritiska. Iza regulatora je ugraen oduni ventil sigumosti, koji se otvara ukoliko se nadpritisak gasa iza regulatora povea 50%. Kotlarnica Za potrebe obezbeenja potrebne koliine toplote za zagrevanje gasa, u sastavu objekta GMRS izgraena je i kotlarnica Ta koliina toplote bie ostvarena pomou 2 kotla odgovarajueg kapaciteta. Tu se nalazi i prestrujni ventil, cirkulaciona pumpa i ekspanzioni sud. Ventilacija kotlamice vri se prirodnim putem, pomou ventilacionih otvora. Prikljuci za telemetriju Za praenje stanja pojedinih parametara, kao tu su: pritisak, temperatura i protok gasa, zaprljanost filtera, na svim glavnim merno-regulacionim stanicama u gasnom sistemu, izvedeni su prikljuci za telemetriju, pomou kojih se vri prenos podataka do Telemetrijskog centra. PRINCIP RADA I FUNKCIONISANJE MERNO REGULACIONE STANICE (kod potroaa) Posmatrajui gasovodni sistem u smeru protoka prirodnog gasa, tj. od proizvoaa prema potroau, menjaju se pritisna podruja u kojima pojedini delovi gasovoda rade. Tako je pritisak u magistralnim gasovodima izmedu 25 i 50 bar. u distributivnim gasovodima izmeu 5 i 12 bar, u lokalnim gasovodima izmedu 3 i 7 bar, a u unutranjim gasnim instalacijama izmedu 0,02 i 6,10 bar. Regulacija pritiska iz gasovoda vieg u gasovod nieg pritiska vri se u regulacionim stanicama. Ako se ujedno vri i merenje protoka onda govorimo o merno-regulacionim stanicama. Lokalne (kod potroaa) MRS najee namaju opremu za dogrevanje gasa zbog manjeg stepena redukcije pritiska gasa.U MRS oprema se montira u liniji pa stanice mogu biti jednolinijske, dvolinijske ili vielinijske. MRS funkcionie automatski, pa se zadatak rukovaoca svodi na nadgledanje njenog rada i vodjenje evidencije. Stanica na emi ima dve regulacione linije i "baj-pas" i u njoj se vri jednostepena redukcija pritiska. Na ulaznoj i izlaznoj strani postavlja se izolaciona prirubnica (poz. 1 i 17) pogodna za prekidanje elektrinog toka izmedju razvodnih cevovoda i same stanice, Ispred merno-regulacione opreme postavljeni su filtri (poz. 3) kao i na "baj-pasu" (poz. 4) iji je zadatak da zadre neistou iz gasa i da se preko njih odstrani eventualni kondenzat. Turbinski mera protoka (poz. 5) treba da meri i registruje koliinu gasa utroenu od strane potroaa. Regulator pritiska (poz. 7) ima zadatak da vri redukciju i regulaciju pritiska i da ga odrava na zahtevanoj vrednosti bez obzira na veliinu potronje gasa. Da bi regulacione linije radile automatski potrebno je regulator pritiska, na jednm od dva voda, podesiti ha pritisak za oko 1% od pritiska u drugom vodu. Na takvoj gasnoj liniji u stanici postavlja se,nizvodno od regulatora, sigurnosni ventil poz. 6). On treba da se podesi na pritisak od 10% iznad regulisanog pritiska i moe da ispusti gas u atmosferu oko 5% proraunskog kapaciteta same stanice. Zadatak mu je da ne dozvoli prekomerno poveanje nizvodnog pritiska u sluaju da regulator nema potpunu nepropusnost i u isto vreme ograniava intervenciju sigurnosnog blok ventila samo za sluaj vee havarije regulatora pritiska Sigurnosni blok ventil (poz. 6) ugradjuje se uzvodno od regulatora pritiska. Podeava se na pritisak za 20% (15%) vii od regulisanog pritiska. Zadatak mu je da blokira (potpuno obustavi) protok gasa

24

nizvodno od regulatora u sluaju kada dodje do prekomernog poveanja pritiska. Korisno je na rezervnom vodu podesiti aktiviranje sigurnosnog blok ventila na vrednoet za oko 5% viu od podeene vrednosti za blok ventul na glavnoj regulacionoj liniji. Ovakav nain podeavanja omoguuje dalji rad rezervnog voda u sluaju havarije na regulatoru pritiska glavnog voda. "Baj-pas" vod obezbedjuje kontinualan rad stanice u sluajevima neispravnosti regulacionih linija ili remontnih radova na opremi redukcionih vodova. Ventili i gasne slavine su postavljeni nizvodno i uzvodno od opreme i na "baj-pas" liniji i slue za uspostavljanje ili blokiranje protoka i podelu odnosno, sekcionisanje stanice. Stanica je opremljena manometrima, termometrima i manometarskim slavinama koje su neophodne za kontrolu rada same stanice.

1. izolaciona prirubnica 2. gasna slavina 3. filter 4. odvod kondenzata 5. mera protoka 6. blok ventil sigurnosti 7. regulator pritiska 8. sigurnosni ventil(ugaoni) 9. nepovratni ventil 10. leptir ventil 11. manometar 12. termometar 13. zaporni element 14. manometar 15. zaporni element 16. manometarska slavina 17. izolirajua prirubnica 18. termometarski prikljuak 19. ventil impulsnog voda

27

MERENJE POTRONJE GASA, Turbinski mera protoka Kod potronje prirodnog gasa veoma je vano za potroaa i za distributera da se utvr-di tana koliina gasa koju je potroa preuzeo odnosno distributer isporuio. TaJ zadatak obavljaju merai protoka, koji mogu biti razli ite konstrukcije. Ve smo ranije utvrdili da je jedinica za merenje koliine gasa 1Nm3 (t=0C i p=l bar) Uredjaji za merenje protoka gasova mogu biti sagradjeni na tri razna principa: - na principu merenja zapremine - na principu merenja brzine - na principu prigunice Za merenje veih protoka gasa pri veim pritiscima, upotrebljavaju se turbinski merai protoka koji rade na principu merenja brzine. Merenje protoka vri se tako to struja gasa pokree koaksijalno turbinsko kolo. Struja gasa preko lopatica rotora stvara silu koja pokree rotor brzinom koja je proporcionalna koliini protoka gasa, pa imamo integralno merenje protoka. Rotacija turbinskog kola prenosi se preko magnetne spojnice i menjakog mehanizma na brojaki mehanizam. Da bi dobili protok mase potrebno nam je da utvrdimo promenu gustine fluida u zavisnosti od romene pritiska i temperature. Zbog toga se na turbinske merae postavlja mehaniki ureaj korektor - koji vri korekciju protoka gasa iz pogonskog stanja na osnovu promene pritiska i temperature u normalno ili standardno stanje (t=15C i p=lbar). Temperaturno podruje rada korektora kree se izmedju -10 i +40C a podruje pritiska izmeu 1,5 i 81,5 bar.

Turbinsko merilo protoka ( presek levo, spoljni izgled u sredini, merna turbina desno, 1 telo,2 merna turbina, 3 oslonci) Merenje protoka protokomer - brojaem Protokomer-broja najee se koristi za merenje protoka gasa u domainstvu, u razliitim oblastima industrije i sl. Izgled jednog takvog brojaa dat je na slici . Ovaj broja u sutini predstavlja hidraulini motor koji se obre pod dejstvom razlike pritisaka na ulazu i izlazu brojaa. U telu (1) smeteno je obrtno kolo motora (2), koje je slino aksijalnoj turbini sa manje ili vie lopatica, ili je pak u obliku ekcentrinog klina, koji svojim obrtanjem zapreminski meri protok. Pri tome osovina (3) obrtnog kola pokree zupasti mehanizam (4) brojaa protokomera a vrednost protekle koliine tenosti oitava se na skali (5). Ovi protokomeri mogu biti izvedeni i tako da se u svakom momentu direktno i trenutno oitava protok. Tanost merenja protokomer-brojaem iznosi 2% od nominalnog protoka. Meutim, pri manjem protoku fluida kroz protokomer greka merenja se poveava na 5%.

28

MERENJE PRITISKA GASA Najvie se korisi manometri sa Burdonovom cevnom oprugom, manometri sa membranskom oprugom Ovi manometri rade na isto mehanikom principu. Manometar sa Burdonovom cevnom oprugom. Burdonov manometar sastoji se od savijene cevi eliptikog poprenog preseka i zupastog mehanizma povezanog sa kazaljkom za pokazivanje pritiska . U manometar se uvodi fluid iji se pritisak meri i pri tome se koristi svojstvo cevi kao opruge da se on ispravlja ako je u njoj pritisak vii od atmosferskog, odnosno savija ako njoj vlada pritisak nii od atmosferskog. Pri tome kraj cevi, preko zupastog mehanizma, pokree kazaljku koja na skali direktno pokazuje vrednost merenog pritiska. Ovi manometri se mogu koristiti za merenje natpritiska, pri emu se kazaljka pomera u jednu stranu, kao i podpritiska, pri emu se kazaljka pomera u suprotnu stranu.Tanost merenja iznosi 0,6 do 2% od merene veliine. Badarenje ovih manometara je obavezno. Manometar sa membranskom oprugom Kod ovih manometara pritisak deluje na talasastu elinu membranu usled ega se ona deformie. Ta deformacija (pomeranja) prenosi se preko prenosnog mehanizma na pokazivaki mehanizam, to se odraava pomeranjem kazaljke na skali manometra. Manometri sa membranom veoma su osetljivi na preoptereenja, pa se zbog toga u njih ugrauje specijalni oslonac, to jest graninik pomeranja membrane. S obzirom na to da je povrina membrane talasasta, to ravan graninik nije podesan za primenu, jer se membrana na njega oslanja neravnomerno, to tetno deluje na nju. Da bi se to izbeglo, umesto ovakvog oslonca, ugrauje se oslonac od specijalne suneraste mase koja je potpuno prilagoena povrini membrane. Membrana lako menja svoje karakteristike, to je razlog za esto badarenje. Ovi manometri slue za merenje pritiska do 2 bar, a tanost merenja iznosi 2% od opsega skale.

29

REGULATOR PRITISKA GASA Konstantne vrednosti pritiska, temperature, koliine protoka i visine nivoa fluida na pojedinim mestima odravaju se otvaranjem i zatvaranjem adekvatnog regulacionog ventila, tj. potrebno je imati instrumente za merenje, regulacione ventile, pogonsku silu koja vri otvaranje i zatvaranje ventila i dr. Prema nainu delovanja regulatori pritiska su podeljeni na :

- regulatore pritiska gasa direktnog dejstva - regulatore pritiska gasa indirektnog dejstva

Kod ventila sa direktnim dejstvom pritisak deluje neposredno na unutranju stranu elastine membrane. Membrana je sa jedne strane povezana sa ventilom i seditem ventila, dok sa druge strane na u deluje sila opruge .Veliina izlaznog (regulisanog) pritiska u direktnoj je srazmeri sa zadatom karakteristikom opruge u ureaju za podeavanje zadate vrednosti. Naime, u zavisnosti od koliine protoka, pritisak ispred ventila varira od neke minimalne do maksimalne vrednosti. Pad pritiska iza ventila uslovljava kretanje membrane sa vretenom nadole, a silom opruge ventil se otvara i omoguava protok vee koliine gasa, posle ega se poveava pritisak na membranu i ventil se zatvara. Podeavanje i zadavanje eljene vrednosti pritiska se vri preko zavrtnja koji deluje na oprugu i koji se nalazi na vrhu regulatora.Izlazni pritisak se prenosi na membranu preko impulsnog voda i uspostavlja ravnoteu sa silom opruge Karakteristika ovih regulatora pritiska gasa je velika brzina podeavanja, mali gabariti, brza promena protoka i lako odravanje. Koriste se za pritiske gasa do 16 bar

Kod regulatora pritiska indirektnog dejstva funkcija smanjenja i odravanja pritiska gasa u dozvoljenim granicama ostvaruje se indirektno, preko tzv. pilota ili upravljakog regulatora.

Kod ovih regulatora izvrni element ne dobija pobudu direktno ve preko pilota odnosno upravljakog regulatora. Opruga regulatora gasa je sa konstantnom karakteristikom dok je opruga pilota odnosno upravljakog regulatora podesiva i pomou nje se zadaje izlazni pritisak gasa. Koriste se za pritiske gasa do 100 bar. Nedostatak im je spora reakcija pri promeni kapaciteta

30

SIGURNOSNA OPREMA Sigurnosni ventili su ureaji koji imaju zadatak da u sudovima i instalacijama pod pritiskom odravaju zahtevani pritisak ili da potpuno obustave protok gasa . U sluaju da pritisak u instalacijama pree unapred zadatu vrednost aktivira se sigurnosni oduni ventil koji "viak" gasa isputa u atmosferu. Na gasnim instalacijama (merno-regulacione stanice, isparivake stanice, regulacione linije), prema propisima, postavljaju se sigurnosni blok ventili koji automatski zatvaraju protok gasa kada pritisak u cevovodu, nizvodno od regulatora, dostigne vrednost podeavanja blok ventila. Konstrukcija sigurnosnih ventila prilagoena je njihovoj nameni tako da ih ima razlitih konstrukcija i to: - ventil sigurnosti sa oprugom - ventil sigurnosti sa membranom - sigurnosni blok ventil sa oprugom - sigurnosni blok ventil sa tegom - sigurnosni ventil u kombinaciji sa regulatorom i r. Sigurnosni blok ventil se uvek postavlja uzvodno od regulatora i aktivira se kada pritisak gasa nizvodno od regulatora se povea za 20% iznad regulisane vrednosti Princip rada ovog ventila sastoji se u sledeem: Preko zavrtnja za regulaciju (1) uspostavi se sahtevani odnos izmeu sile opruge (2) i sile kojom izlaznl pritisak gasa deluje na membranu(5). Obino je sila opruge za 2o % vea. U sluaju da izlazni pritisak gasa poraste iznad podeene vrednosti sila na membrani e prouzrokovati pomeranje membrane (5) i osovine sa vodeim kalemom (7) na gore. Posledica pomeranja vodeeg kalema (7) na gore je oslobaanje diska ventila (8) koji pada i nalee na otvor ventila, disk pritisnut ulaznim pritiskom potpuno obustavlja protok gasa. Deblokada ventila se vri kljuem, runo preko osovine za deblokadu (9). Da bi mogli da izvrimo deblokadu potrebno je da izjednaino pritisak sa obe strane diska (8). Izjednaavanoe prtiska vri se otvaranjem slavine na obilasnom vodu ventila. Posle uspene deblokade slavina na obilaznom vodu mora da se zatvori.

Kod sigurnosnih blok ventila sa tegom postupak je uporediv sa prethodnim. Poveanje izlaznog pritiska preko dozvoljene vredrosti prenosi se preko impulsnog voda na membranu, poluni mehanizam i oprugu i time prouzrokuje oslobaanje tega koji pada i pokree disk ventila. Disk ventila nalee na sedite ventila i blokira protok gasa. Deblokada se vri runo vraanjem tega u prvobitni poloaj.

31

Sigurnosni ventil ugrauje se uvek nizvodno od regulatora, osim ako nije u kombinaciji sa njim. Podeavanje sigurnosnog ventila vri se preko zavrtnja za regulaciju kojim se optuta do eljene vrednosti.U sluaju da pritisak gasa u cevovodu nizvodno od regulatora poraste za 10% iznad regulisane vrednosti ventil se otvara i proputa viak gasa u atmosferu. Sigurnosni ventil takoe slui da zatvori protok gasa kada pritisak gasa u instalaciji padne ispod vrednosti odreene podrujem regulacije ventila i na taj nain osigurava radni pritisak u ureaju za regulaciju. Princip rada se takoe zasniva na odnosu izmeu sile opruge i sile koju prouzrokuje delovanje izlaznog pritiska gasa na membranu. Za pravilan izbor ventila potrebno je znati sledee karakteristike: - nazivni otvor, - nazivni pritisak - prikljuni pritisak - max. pritisak podeavanja - max. protona koliina Konstrukcije sigurnosnih ventila su jednostavne, u radu su pouzdani a odravanje jednostavno .

Sigurnosni ventili su ureaji pomou kojih se u sudovima pod pritiskom (bilo da se radi o cevnoj instalaciji ili o propan-butan rezervoarima) odrava maksimalni pritisak. Ako pritisak u sudovima pree odreeni (regulisan) maksimum, sigurnosni ventil se otvara i natpritisak medija puta u atmosferu. U naftnoj industriji sigurnosni ventil je veoma znaajan i primenjuje se u gotovo svakoj instalaciji pod pritiskom. Pritisak se u gasnoj mrei reducira - odrava pomou regulatora pritiska. Meutim, u sluaju havarije regulatora, da ne bi doli u opasnost mrea i potroai iza regulatora pritiska, uvek se postavlja sigurnosni ventil. Dakle sigurnosni ventili su redovni pratioci regulatora pritiska, tj. ako se bilo gde u cevnoj mrei regulie pritisak gasa, mora se postaviti i sigurnosni ventil. U sudovima gde se skladite lako isparljivi fluidi, kao to su propan i butan, tokom letnjeg perioda moe doi do poveanja zapremine gasa u ezevoaru, pa ak i do eksplozije. Da bi se ova pojava spreila, na rezervoare se postavljaju sigurnosni ventili. Na izduvni vod postavlja se vie ovih ventila i svaki radi pri drugom pritisku, ali u granicama maksimalno dozvoljenih pritisaka, pa ako jedan ventil iz bilo kojih razloga zataji, otvara se onaj to radi pri veem pritisku i spreava deformacije suda i mogue havarije. UREAJI I OPREMA ZA SAGOREVANJE GASA Ispred objekta (prostorije) i postrojenja u kojima prirodni gas sagoreva postavlja se propisom utvrena oprema i armatura koja ima zadatak da obezbeuje siguran, bezbedan i dugotrajan rad. Na razvodnom gasnom vodu,izvan prostora u kojem se smeten kotao (industrijska pe), mora biti postavljen jedan ventil za runo zatvaranje. Ovaj ventil ili naprava za zatvaranje mora, u sluaju opasnosti, biti brzo zatvorena. Prema potrebi, u zavisnosti od veliine ureaa i izvedbe, mora se predvideti daljinsko upravaljanje ventila i osigurati stalni izvor pomone energije za njegovo pokretanje. Ovakav ureaj poznat je u praksi kao "protiv-poarni ventil".

32

Ostala propisana armatura i oprema na gasnom vodu ispred ureaja za sagorevanje postavlja se u nizu, pa prema nameni razlikujemo:

- regulacionu gasnu liniju - kotlovsku gasnu rampu

Regulaciona gasna linija Zadatak regulacione linije je da obezbedi konstantan pritisak gasa ispred gorionika nezavisno od promene optereenja. Regulator pritiska, prema propisu, treba da bude najmanje kvaliteta G-10. To praktino znai da se za regulacionu liniju mogu koristiti samo regulatori pritiska ije odstupanje najnieg pritiska od nominalnog iznosi 10%. Stabilnost pritiska gasa je veoma bitna kako sa aspekta sigurnosti tako za podeavanje odnosa gorivo-vazduh, odnosno za sagorevanje uopte, Regulaciona linija moe biti izvedena izvan ili unutar objekta to zavisi od pritiska gasa na izlazu iz MRS, kapaciteta potroaa, raspoloivog prostora i dr. Cevovodi, armatura i zaptivni materijal moraju biti tako postavljeni i u pogledu materijala tako izvedeni da mogu izdrati mehanika, hemijska i termika naprezanja koja se pojavljuju u pogonu.

Kotlovska gasna rampa Pod kotlovskom gasnom rampom podrazumevamo opremu, ureaje i instrumente koji su neophodni za siguran rad gorionika i kotlovskog postrojenja. Kotlovska gasna rampa se sastoji od sledeih elemenata : pregradni ventili,merni instrumenti, detektori curenja, kontrolnici gorionika, regulatori pritiska, ureaja za brzo zatvaranje itd., Nagvaniji deo kotlovske rampe suf svakako, naprave za brzo zatvaranje. Cevni vod, neposredno pre svakog gorionika ili grupe gorionika, mora biti opremljen ureajem za brzo zatvaranje. Za aktiviranje ovog ureaja mora biti osiguran stalno raspoloiv izvor pomone energije. Ureaj za brzo zatvaranje mora delovati u okviru odredjenog sigurnosnog vremena. Za vreme putanja u pogon i u pogonu, ureaj za brzo zatvaranje mora zatvoriti protok gasa u sledeim sluajevima: - kad pritisak padne ispod zadate minimalne vrednosti pritiska gasa (osigura u sluaju nestanka gasa) - nestanka elektrine energije - ispada u dovodu vazduha za sagorevanje - pri ispadu energije za upravljanje - pri aktiviranju graninika (na primer nivo vode ili temperatura) - pri aktiviranju kontrolnika plamena - pri nedovoljno otvorenoj klapni na vodu za odvod produkata sagorevanja Naprave za brzo zatvaranje ugradjuju se,obino, u obliku dvaju meusobno nezavisnih ventila za zatvaranje, koji samostalno Kod svakog iskljuivanja gorionika moraju oba ventila automatski da zatvore. Najmanje jedan od njih preuzima ulogu sigurnosnog brzozatvarajueg ventila.

33

PREPORUKE ZA RUKOVANJE I ODRAVANJE I TERMOENERGETSKIH

POSTROJENJA

IV

mr ZORAN JOVANOVI

34

35

OBELEAVANJE CEVOVODA

Osnovna boja Oznaka vodova

crvena - para crvena zasiena para crvena-bela--zelena pregrejana para

crvena-zelena--crvena ispusna para zelena - voda zelena pitka voda zelena-bela-zelena topla voda zelena-crvena- -zelena voda pod pritiskom

(napojna voda) svetlo zelena bunarska voda zelena-uta--zelena kondenzna voda svetlo crvena- svetlo zelena meka voda zeleno-crno -zelena neista voda - (otpadna voda) plava-vazduh plava vazduh duvaljki plava-bela--plava topli vazduh plava-crvena- plava komprimovani vazduh plava-crna- -plava ugljena praina uta - gas uto gradski gas uta-bela -uta acetilenski gas smea - ulje smea ulje smea-uta -smea gasno ulje smea- crna-smea zemno ulje siva - vakum siva akum TEHNIKI OPIS KOTLOVSKOG POSTROJENJA

36

U ovom tekstu bie dat tehniki opis jednog kotlovskog postrojenja. Kotlovsko postrojenje ima za zadatak da obezbedi sigurno i ekonomino snabdevanje toplotnom energijom odreenog gradskog naselja. Ovo postrojenje se sastoji od vrelovodnog i parnog postrojenja. Vrelovodni kotao povezan je na mreu indirektno preko izmeljivaa toplote koji odvaja primarno i sekundarno kolo mree. Velika prednost indirektnog sistema, obzirom da su kotlovi odvojeni od mree, je u tome to se poremeaji u mrei (podpritisak, havarije u mrei itd. ) ne mogu preneti na kotao kao termiki najosetljiviji ureaj toplane. Obrnuto, poremeaj na kotlu u primarnom krugune mogu dovesti u opasnost dalekovodnu mreu i izazvati katastrofu. Zapremina vode u primarnom krugu je nekoliko desetina puta manja nego u dalekovodnoj mrei, a samim tim je manja i akumulirana toplotna energija. Kvalitet vode kotlovskog primarnog kruga je lake odravati nego u sekundarnom krugu. Izlazna temperatura vode iz kotla iznosi 190 c, a minimalna ulazna 130 c Dalekovodna mrea zahtva temperaturni reim 150/75 c. Regulacija temperature vode na ulazu u mreu vri se elektromotornim trokratim me ventilom u primarnom krugu. Primarno kolo ine kotao, izmenjiva toplote i cirkulacione pumpe. Protok vode kroz kotao je konstantan. Primarni i sekundarni krug imaju nezavnisne ureaje za odravanje pritiska. Vrelovodni kotao je snabdeven sa dva kombinovana gorionika za sagorevanje mazuta i gasa. Vazduh za sagorevanje dovodi se u gorionike preko parnih zagrejaa vazduha i ventilatora sveeg vazduha. Zagrejai vazduha nalaze se na usisnoj strani ventilatora. Predgrevanje vazduha vri se parom iz kolektora niskog pritiska, a kondezat se odvodi u rezervoar kondezata. Regulacija temperature vazduha iza predgrejaa predviena je preko motornog regulacionog ventila. Na usisu ventilatora sveeg vazduha postavljeni su statorski regulatori protoka vazduha. Veza ventilatora sveeg vazduha i kotla ostvarena je limenim kanalima. Odravanje pritiska u primarnom krugu predvieno je preko diktir pumpi, ekspanzione posude zapremine 8 m i pneumatskih ventila. Za sekundarni krug mree daljinskog grejanja predvieno je odravanje pritiska diktir pumpama, ekspanzionom posudom zapremine 50 m i pneumatskim ventilima. Za sopstvene potrebe toplane u pari predvien je parni blok kotao kapaciteta 5 t / h. Potrebe u pari su za pripremu mazuta, degazaciju, grejanje vazduha itd. Parni blok kotao snabdeven je kombinovanim gorionikom za sagorevanje mazuta i gasa. Odvod dimnih gasova predvien je preko betonskog armiranog dimnjaka u atmosferu. Napajanjeparnog kotla predvieno je iz napojnog ureaja koji se sastoji iz napojnog rezervoara zapremine 6m sa degazatorom, napojnih elektromotornih viestepenih pumpi, rezervoara kondenzata i dozir ureaja za hemijsko odstranjivanje kiseonika iz napojne vode. Za degazaciju i preiavanje vode vrelovodne mree predvieni su peani filteri i degazator na napojnom rezervoaru. Para iz parnog blok kotla odvodi se u kolektor visokog pritiska od 13 bara. Sa ovog razdelnika odvodi se para za duvae gari na vrelovodnom kotlu. U reducir stanici celokupna koliina pare reducira se na pritisak od 3 bara i para odlazi u kolektor niskog pritiska od 3 bara, a odatle prema ostalim poroaima u toplani. Odmuljivanje kotlova predvieno je preko odmuljnih ventila u odmuljnu jamu. VODA ZA NAPAJANJE KOTLOVA

37

Voda za napajanje kotlova moe biti: sirova,omekana,kondezovana i destilovana. U sirovu vodu spadaju: atmosferska, povrinska i podzemna voda.

- Atmosferske vode nastaju od padavina kie i snega. - Povrinske vode su reke jezera i mora. - Podzemne vode se nalaze u bunarima ili se pojavljuju na povrinu zemlje kao izvori. One spadaju u najtvre vode.

Omekana voda nastaje posle preiavanja sirove vode odreenim hemijskim postupcima.

Kondezati nastaju kondezovanjem vodene pare. Destilovana voda nastaje isparavanjem vode u odreenim sudovima i ponovnim

kondezovanjem pare kroz ureaje koji se zovu hladnjaci. PRIMESE U VODI Primese u vodi mogu biti: mehanike, koloidne i rastvorene.

Mehanike primese mogu da plivaju, da lebde i da se taloe. Primese mogu biti organskog ili mineralnog porekla. Iz vode se odvajaju pomou peanih i drugih filtera ili taloenjem. NJih ine zemlja,pesak i drugo.

Koloidne primese su organskog ili mineralnog porekla. To su vrlo male estice. Ne mogu se izdvojiti pomou peanih filtera. Ne zadravaju se ni na papiru za filtriranje. NJih ine ulja, masti, fina praina, estice gline i drugo.

Rastvorene primese u vodi su soli i gasovi. Znaajnije soli u vodi su: bikarbonati i sulfati kalcijuma i magnezijuma. Gasovi rastvoreni u vodi su: ugljendioksid, kiseonik i azot.

Sve primese tetno utiu na bezbednost rada i stepen iskorienja kotla. Primese u vodi za napajanje kotla izazivaju sledee posledice: taloenje mulja, stvaranje kotlovskog kamenca, penuanje vode u kotlu i koroziju metalnih delova kotla. - Taloenje mulja nastaje izdvajanjem mehanikih primesa iz vode. Mulj se taloi u cevovodu za napajanje kotlova, zagrejau vode, armaturi i u bojleru kotla. On ometa rad kotla spreanajui prolaz napojne vode kroz cevovod, onemoguava dobro zatvaranje kotlovske armature i kao li toplonoa onemoguava dobar prelaz toplote sa grejnih povrina kotla na kotlovsku vodu. - Pri radu kotla, usled neprekidnog isparavanja i stalnog napajanja kotla vodom, poveava se koncetracija mineralnih materija u kotlovskoj vodi. Kada doe do zasienosti rastvora izdvajaju se soli kalcijuma i magnezijuma i stvaraju kottlovski kamenac. Kamenac se hvata na svim povrinama kotla koje su pod vodom. Najvee taloenje kamenca bie na mestima gde se vri najvee isparavanje. Kotlovski kamenac je uglavnom sastavljen od kalcijumkarbonata, kalcijumsulfata i silikata. Kotlovski kamenac je lo toplonoa. On spreava prelaz toplote sa grejne povrine kotla na kotlovsku vodu. Svojim taloenjem u kotlu kotlovski kamenac utie i na stepen iskorienja kotla. - Korozija metalnih povrina kotla u dodiru sa vodom nastaje usled: - dejstva gasova u kotlovskoj vodi. Naroito je opasno dejstvo kiseonika, koji u dodiru sa gvoem stvara oksid - dejstva soli sadranih u vodi -Kotlovski kamenac na temperaturi od 600 os raspada i izaziva nagrizanje kotlovskih limova. Proces korodiranja ubrzava i pomae visoka temperatura i vodena para. Posledice korozije su: oteenje limova i cevi kotla i nemogunost podeavanja radnog pritiska kotla. Ovim se vek trajanja kotla skrauje. -Penuanje vode u kotlu nastaje zbog velike koncetracije natrijumovih soli, hidroksida i mehanikih primesa. Posledice penuanja su: poveana vlanost pare zaprljane sa neistoama, taloenje ove neistoe u cevima pregrejaa u parovodu i zasunima. Zbog penuanja kotlovske vode u vodokaznom staklu se vidi vie vodostanje od stvarnog. Tvrodoa vode Tvrodoa vode zavisi od koliine soli, kalcijuma i magnezijuma rastvorenih u vodi. Kod nas se tvrodoa vode meri u nemakim stepenima n.

38

Prema tvrdoi industrijska voda se deli na: od 0 do 4 o n - vrlo meka od 4 do 8 o n - meka od 8 do 16 o n -srednje tvrda od 16 do 30 o n -tvrda voda. Za napajanje kotlovskih postrojenja moe se upotrebiti voda tvrdoe od 0-0,2 o n u zavisnosti od sistema kotlova. PARNO POSTROJENJE

Zadatak parnog postrojenja je da obezbedi dovoljnu koliinu pare koja se koristi za zagrevanje i druge potrebe u toplani. Para se koristi za duvanje gari, za predgrevanje sveeg vazduha za vrelovodni kotao, za termiku pripremu vode za parni kotao, za termiku pripremu dodatne vode sistema danjinskog grejanja, za odravanje nadpritiska u zatvorenim ekspanzionim sudovima i za grejanje mazuta.

Parno postrojenje sainjavaju parni kotao, rezervoar kondenzata,napojni rezervoar sa termikim odvajaem gasova, pumpe kondenzata, napojne pumpe, razdelnici pare, reducir stanica i cevovodi pare.

Parni kotao Uzeemo primer jednog blok parnog kotla sa plamenodimnim cevima i upoznaemo se ukratko sa tehnikim opisom kotla i njegovim karakteristikama. -snaga 3,3MW -maksimalna proizvodnja pare 5 t / h -najvei doputeni nadpritisak 12,8 bar -temperatura napojne vode 105 oc -temperatura zasiene pare 194 oc -zapremina do normalnog vodostaja 10 m Kotao je izraen u vidu bubnja sa ravnim dancima u koja je uvarena talasasta plamena cev sistema FOX iznad koje su zavarena tri snopa dimnih cevi. Zadnja komora je potpuno ekranisana. Ekrane sainjavaju gornji i donji ovalni obodni kolektori meusobno povezani cevima koje su spojene rebrima tako da zajedno saienjavaju membranski prostor. Iz plamene cevi sagoreli gasovi odlaze u zadnju dimnu komoru, odatle kroz srednji snop dimnih cevi dolaze u prednju dimnu komoru. U prednjoj komori se gasovi dele i kroz bone snopove dimnih cevi vraaju u zadnju dimnu komoru. Ekrani zadnje komore ujedno su i pregradni zidovi prve i tree promaje. Sa gornjeg dela zadnje komore gasovi odlaze direktno u dimnjak.Napajanje kotla vri se vodom odreenog kvaliteta i temperature 105oc. Zadatak ureaja za napajanje je da pripremi potrebnu koliinu vode za napajanje, tj. da izvri njenu hemijsku i termiku pripremu. Hemijska priprema se obavlja jonoizmenjivakim filterima, a termika u odvajau gasova i napojnom rezervoaru.

39

HEMIJSKA PRIPREMA VODE

Za kotlovsko postrojenje upotrebljavamo vodu iz gradskog vodovoda koju nazivamo tvrda voda ( u sebi sadri odreene hemijske sastojke koji ine vodu opasnom za kotlovsko postrojenje ). Toj vodi moramo da oduzmemo soli iz vode ( bikarbonati i sulfati kcalcijuma i magnezijuma ) da bi voda postala meka. Njihovim oduzimanjem ne dozvoljavamo stvaranje kamenca u kotlovskom postrojenju. Oduzimanje soli iz vode vri se pomou jonskih izmenjivaa. U svakoj toplani postoje dva ili vie jonskih izmenjivaa, a to je zbog toga to se u jednom jonskom izmenjivau u toku eksploatacije vri omekavanje vode, dok se u drugom vri regeneracija jonske mase. Do obnavljanja jonske mase dolazi zato to je potrebno odstraniti prikupljene soli (bikarbonati i sulfati kalcijuma i magnezijuma) tako da bi se ta ista jonska masa mogla upotrebiti drugi put. Kapacitet jonskih izmenjivaa zavisi od kotlovskog kapaciteta i tehnikih mogunosti samog postrojenja. Obnavljanje jonske mase vri se pomou kuhinjske soli koja se sipa ( za svako obnavljanje ) u posudu za so. Konstrukcija jonskog izmenjivaa je izraena od elinog liva. Na dnu je ugraen vei broj plastinih dizni sa prorezima irine od 0,15-0,30 mm. Snabdeven je svom potrebnom armaturom i moe raditi pod pritiskom od 2-8 bara. Na donjoj ploi stavlja se sloj kvarcnog peska 2-5mm visine 100-120mm i sloj kvarcnog peska granulacije 1-2mm visine od 50-70mm to iznosi 10% ukupne visine posude, potom se sipa potrebna koliina jonske mase tto iznosi 60, 70-80% ukupne visine filtera. Sona posuda je eline konstrukcije. Na dno posude su ugraene plastine dizne sa prorezima od 1mm. Sona posuda mora imati zapreminu da odjednom stane sva koliina soli potrebna za regeneraciju jonske mase. Na dizne dolazi filterski sloj peska od 1-2mm visine od 150-200mm koji spreava eventualne neistoe iz soli da dospeju u jonski izmenjiva.

Kontrola kvaliteta vode Kontrola kvaliteta vode mora se vriti redovno i dobijeni rezultati upisivati u odreeni obrazac. U graduisanu staklenu bocu sipa se 100 mililitara vode iz onog jonskog izmenjivaa koji je u radu, a zatim 2-3 kapi amonijaka i jedna pufer tableta. Ako voda dobije zelenu biju ostavljamo izmenjiva u radu, a ako je boja crvena onda pristupamo regeneraciji . Regeneracija jonoizmenjivakog filtera

40

Radi obnavljanja moi jonskog izmenjivaa, zasiena jonska masa mora se regenerisati. Zbog boljeg efekta regeneracije, u toku radnog ciklusa, sabijenu jonsku masu trba rastresti. Proces regeneracije ima za cilj da jonsku masu zasienu jonima kajcijuma i magnezijuma osposobi za ponovno omekavanje vode. U posudu za so ubacuje se 500kg kuhinjske soli. Otvaranjem ventila 1 u posudu za so ubacuje se voda radi dobijanja rastvora soli. Ovo se radi 1 sat pre prolaza ukupne koliine vode od 500m , kada je potrebna regeneracija jonske mase u izmenjivau. Posle se otvaraju ventili 1 i 5 i rastvor soli ulazi u izmenjiva odozgo i potiskuje vodu koja je unutra preko ventila 6 dok se ne pojavi voda koja ima slan ukus. im se pojavi slana voda, ventil 6 i 1 se zatvore i ovakvo stanje ostavi 20-30 min. Ventil 6 je nameten tako da se slana voda pojavi posle 15 min. Ventil 7 za odzraivanje ostaje itavo vreme zatvoren. Zatim se ventili 1, 5 i 6 otvore i nastavi dodavanje rastvora soli u jonoizmenjivaki filter na isti nain kako je napred opisano. Rastvor drugog dela soli ostavi se opet 20-30 min. u izmenjivau. Slana voda iz izmenjivaa se potiskuje otvaranjem ventila 2 i 4. Ispiranje jonoizmenjivake mase od soli traje 15 min. ( regulacija preko ventila 4 ). Posle zavrenog ispiranja ventil 4 se zatvori i ureaj je spreman za rad odnosno za proces omekavanja vode. Ispitivanje ispiranja vri se okusom ili reakcijom na hloride.

Proces omekavanjea vode

Prvo ta treba da se uradi je da se proita stanje na brojilu i da se upie u za to predvienu knjigu jer nam to daje podatak za sledeu regeneraciju. Ventili 3 i 9 se otvore, ventil 3 je otvoren sasvim dok se ventilom 9 regulie eljeni protok. Posle omekavanja 500m vode ventili 3 i 9 se zatvore i filter se ispira povratno. Ispitivanje omekane vode vri se brzom analizom po Boutron-Boudet-u, ili tabletama za odreivanje tvrdoe vode. Posle svakog perioda omekavanja jonoizmenjivaa filter se pere od dole na gor