11Decembar 2019. Ekskluzivni intervju

www.serbianmirror.com

Gost ^ika{kog festi-vala srpskog filmabi}e i na{ poznatiglumac i produ-cent, Miodrag

Radonji}, koji je izmedju svojihmnogobrojnih obaveza na{ao vre-mena da se sretne sa ovda{njompublikom i za kratak razgovor za“Ogledalo”.

Publika ga ve} odli~nopoznaje. Od uloge Laze Kosti}a u“Medju javom i medj snom“,preko Luidjija u “Igra u tami“,serije “Ubice mog oca“, Ba}e u“Ju`nom vetru”, u ^ikago sti`e safilmom “Balkanska medja“, ukome odli~nom ulogom Amiraprikazuje svoj rasko{ni talenat.

Bi}ete medju dragimgostima ovogodi{njeg festivala.Kako vi o~ekujete susret sa~ika{kom publikom, i naro~itosunarodnicima sa ove straneokeana?

“Izuzetno se radujemtom susretu, mislim da ~esto na{isunarodnici koji `ive daleko odsvoje matice mogu da vi{erazumeju, a i da se identifikuju saodredjenim nacionalnim pitanjimaupravo zbog distance koju imaju.“

Film “Balkanskamedja“ ovda{nja publika sanestrpljenjem o~ekuje, uprkoste{koj pri~i, u godini u kojojobele`avamo 20 godina od bom-bardovanja Srbije. Kako ste vido`iveli rad na filmu, i {ta jesu{tinska crta karaktera Amira,

~iji lik tuma~ite?“Rad na filmu je bio

izuzetno naporan, ali i inspirativani uzbudljiv. Koliko god da je bilote{kih momenata dok smo praviliovako jedan veliki film, shvatiosam da je vredelo kada sam prviput pogledao materijal. Su{tinskacrta mog junaka je zapravo koris-toljublje. Ne ni terorizam, zlo~ini,

ideologija – upravo je interes ono{to mislim da na kraju svega usvakom ratu vlada.“

Jedan ste od najza-poslenijih mladih glumaca, imavas u mnogim serijama, filmovi-ma, anga`ovani ste kao produ-cent. [ta je za vas li~no najve}iizazov? Film, TV, produkcija?

“Za mene je najve}i iza-

zov kada me neka uloga, tekst iliscenario dovoljno inspiri{e da gaostvarim sa svim svojim potenci-jalima.“

Kako vi vidite polo`ajmladih glumaca u Srbiji u ovomtrenutku, koliko je bolji ili lo{ijiu odnosu na po~etak va{e kari-jere, kako ga vidite u budu}nostii {ta biste posavetovali svojim

talentovanim kolegama, koji uprofesiju tek ulaze?

“^ini mi se da je dostabolji, hvala Bogu! Pre svegadanas mladi glumci imaju mnogovi{e mogu}nosti, u Srbiji se snimavi{e nego ikada u novijoj istoriji,takodje se nekako ~itav taj regionspaja i uspostavlja se polakojedinstveno tr`i{te. To je dobro zasve, tr`i{te od 20 miliona ljudi jepotentnije nego od 3,5 ili 8.Takodje se i dosta razvijaju raznealternativne pozori{ne scene kojepru`aju mogu}nosti mladim glum-cima da se izraze i da u~e krozposao. Kada je moja generacijapo~injala profesionalno da se baviposlom, snimanja je bilo veomamalo, otprilike je RTS radio dveserije u godinu i po dana i to jeto, ako tu ne udje{ slabe su ti{anse za neki dalji razvoj u tomsmislu. Sa druge strane, ako nisite sre}e to ti je davalo priliku daradi{ na sebi i razvija{ neke svojeideje. Tu je nekada napredakmnogo zna~ajniji i ve}i. Naravno,to tra`i odricanje od gubljenjavremena, da tako ka`em, tra`i date zanima ne{to da bi mogao damu se posveti{.

Moj savet mladimkolegama je da vrlo pa`ljivobiraju {ta }e da rade i kako }e dase promovi{u. Naro~ito za prvedve, tri uloge. To je velikazamka zbog ovoga {to sam gov-orio ranije da se puno snima.Po{to sada ima mnogo prilika,onda ima i mnogo ponuda, a nisusve ponude dovoljno dobre zamlade glumce. Te prve uloge tedosta profili{u i odrede, takodjeu~enje kroz taj proces ne trebazanemariti. Ako se u~i{ kroz pro-ces snimanja TV novele, to jedruga~ije od iskustva koje mo`e{da dobije{ na nekom filmu iliseriji.”

Intervju: Miodrag Radonji}

Mila FIlipovi}

PRAVE ULOGE SU VE^NA INSPIRACIJA

12 Decembar 2019.Intervju

Jedan od gostiju sedmog Srpskogfilmskog festivala bi}e iameri~ko-srpski glumac @eljko –Jack Dimich. Tim povodom ovajglumac, koji u filmu “Teslin narod“

tuma~i ulogu Nikole Tesle, govori za“Ogledalo“.

Na Festivalu srpskog filma u^ikagu gledaoci }e videti i dugometra`nidokumentarni film “Teslin narod“, u komeigrate lik Nikole Tesle. Koliko je za vas ovova`na uloga, koliko je ovo zna~ajan film, ikako ste vi, takodje emigrant, pristupiliovom kreativnom projektu?

- Bila mi je ~ast i zadovoljstvo {tosam dobio priliku da igram lik NikoleTesle u ovom veoma zna~ajnom i vi{e negodobrom filmu reditelja @eljka Mirkovi}a.Film je svojevrtstan oma` svim ljudimakoji dolaze iz na{e otad`bine i koji suostavili ili jo{ uvek ostavljaju trag ula`u}isebe i svoj talenat ne samo u SjedinjenimDr`avama ve} i u celom svetu. Ovaj filmpokazuje koliko smo vredni i po{tovani kaonarod bez obzira na to gde `ivimo i radi-mo.

Kakve su reakcije publike nali~ne, intimne istorije likova u ovomzna~ajnom filmu, a uz to, i na nacionalnuistoriju na{eg naroda, u jednoj novoj,manje poznatoj, druga~ijoj dimenziji. Kakoje razumeju Amerikanci, a kako na{i ljudi?U kojim se ta~kama dodirujemo?

- Reakcije publike su bile vi{e negodobre u svim gradovima gde je do sada“Teslin narod“ bio prikazan: Va{ingtonu,Njujorku, Bostonu, Los Andjelesu,Ujedinjenim nacijama...

Mnogo ljudi nam je prilazilo posleprojekcija, kako reditelju @eljku Mirkovi}u,tako i meni, sa svojim pozitivnim utiscima ikomentarima o filmu.

Posebno sam zadovoljan komentari-ma ljudi koji nisu na{eg porekla, a koji suodli~no razumeli i prihvatili “Teslin narod“.

Koji deo Tesline kompleksneli~nosti je bio va{ sto`er kada ste gradililik, i kojeg ste se njegovog sto`era do krajadr`ali? Koliko ste se razumeli, zbli`ili, pre-

poznali, bolje upoznali?- Raditi na ovako kompleksnom

liku je uvek izazov za svakog glumca, takoda sam osam meseci intenzivno radio nasvemu {to je potrebno kad se radi o jednojtakvoj li~nosti.

[to vi{e informacija o njemu je biomoj cilj da bih bio {to uverljiviji u toj ulozi.

Radite na mnogim projektima,ali uvek imate vremena za svoje sunarod-nike. Bilo da je u pitanju pozori{na pred-stava, TV serija, film... Gradite uspe{noameri~ku karijeru. Koliko je sve to kom-pleksno, jer osim iz uloge u ulogu, viprelazite i iz jezika u jezik, iz mentaliteta

u mentalitet, iz jednih okolnosti u drugeokolnosti?

- Imam vremena za sve {to sma-tram vrednim u svom `ivotu, ljude naro~ito.

Koliko god je nas posao naporan,~ovek mora imati vremena za sebe i dragemu ljude.

Neposedovanje vremena je naj~e{}iizgovor za neposve}ivanje pa`nje i sebi idrugima.

I va{e prisustvo na festivalu bi}epotvrda va{e ~vrste veze sa na{om zajedni-com u Americi, sunarodnicima i prijatelji-ma. Koliko su za vas li~no festivali inagrade va`ni, jesu li to nezamenljivi sus-reti sa publikom, kada i publika opipavava{ puls, ali i vi njen, kao i o~ekivanja,odobravanja, priznanje?

- Festivali su va`ni da bi ljudi imali

priliku da na najbolji na~in vide ono {to radi-mo.

I to ne va`i samo za filmske festi-vale, ve} i za sve festivale koji se bave

umetno{}u.I da se ljudi sretnu, razmene

mi{ljenja i iskustva.Nagrade kao nagrade meni

nisu prioritet u mom poslu.Zadovoljstvo u procesu dok

radim na ulozi mi je najva`nije.Te{ka faza po~etaka va{e

karijere u Americi je iza vas, iako jeosvajanje svake slede}e uloge takodjezna~ajna bitka. Na ~emu trenutnoradite, {ta spremate za svoje sunarod-nike, {ta biste voleli da uradite zasvoju du{u?

Borba za svaku ulogu i daljetraje jer je konkurencija ogromna.

Iskreno se nadam da nikadne}u prestati da se borim jer dok unama postoji `ar za borbom za ono u{ta verujemo, do tada i postojimo.

Najve}i neuspeh u `ivotu je:stati ili odustati.

Trenutno radim monodramuOJ, @IVOTE Josipa Pejakovi}a, namaternjem jeziku, u Americi i Evropi.

Za svoju du{u, kako ste lepoprimetili.

Festival }e biti prilika i za susretsa kolegama iz Srbije. Jeste li s njima ukontaktu?

- Naravno da se radujem susretimasa kolegama iz regiona na Filmskom festi-valu u ^ikagu.

Veliko po{tovanje za organizacijufestivala koji svake godine pridaje velikizna~aj ovom festivalu. Nadam se da ceovako nastaviti i dalje.

Kinematografija i pozori{ni zivotkod nas su vredni pa`nje s obzirom na veomate{ke uslove u kojima postoje, naro~ito kad seradi o finansijskim uslovima.

OBI^AJI IZ CELOG SVETAIntervju: Jack Dimich - razgovor vodila Mila Filipovi}

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

13Decembar 2019. Umetnost

Izlo`ba je posve}ena ovomkinematografskom ostvarenjukoje i dan danas va`i za

najuspe{niji produkcioni projekatna ovim prostorima.

U filmu su igrale i svet-ski poznate gluma~ke zvezdepoput: Orsona Velsa, Jula Brinera,Sergeja Bondar~uka, EntoniDosona, ali isto tako i najve}ijugoslovenski glumci: MilenaDravi}, Boris Dvornik, Ljubi{aSamard`i}, Velimir Bata @ivoji-novi}.

Film je bio nominovanza Oskara, prikazivan je svugde usvetu, plakat za englesku verzijufilma je radio Pablo Pikaso i zato, kako se pri~a, nije tra`io hon-orar, a za potrebe ovog kine-matografskog dr`avnog projektasu ~ak dva prava mosta dignuta uvazduh. Kona~na cifra bud`eta zaovaj film i dalje nije poznata,ka`e Maja Medi} koja je priredi-la izlo`bu.

– Osim {to je “Bitka naNeretvi“ bila najskuplji film usvoje vreme, mogu}e da je to idan-danas najskuplji film naBalkanu. Snimanje je trajalo god-inu i po dana, JNA je ustupila10.000 vojnika i svoja vojna vozi-la. Njegov pravi bud`et se ni nezna. Taj iznos se kre}e izmedjusedam i 12 miliona tada{njih

dolara, ali tu je bila ivojska, plus 58

dr`avnih pre-duze}a koja su takodje finan-

sijski pomogla film – podse}a Medi}. Prema

njenim re~ima, “Bitka na Neretvi“je masovno prikazivana u svetu, au Italiji u ~ak 4.000 bioskopa.

– Ta ambicioznost iogromna produkcija se apsolutnovide – ka`e Maja Medi}, koja je

ponovo odgledala film, a koji }ebiti prikazan i ve~eras od 19 sati.– “Bitka na Neretvi“ je impozan-tan film u svom obimu, pristupu imasovnosti. Produkciono, on jefenomen i dan danas – isti~e MajaMedi}. Ona ka`e da je zanimljivo

i to {to je ovo ostvarenjedobilo poziv od

Filmskog festivala uKanu da tamo bude prikazano alije ta ponuda odbijena, {to jeprili~no zbunilo ljude glamurozne

filmske smotre. – Kan je odbijeniz distributerskih razloga jer jebilo isplativije prikazati film uParizu – obja{njava sagovornicaDanasa.

Maja Medi} skre}epa`nju i na kuriozitet da je PabloPikaso radio plakat za engleskuverziju filma.

– Pri~a se da nije tra`ionikakav honorar, nego

samo sandukn a j b o l j e gdoma}eg vina.P r e m i j e r afilma je bila29. novembra1969. godineu Sarajevu a

tom dogadjaju su prisustvovaliOmar {arif, Sofija Loren… Ono{to je meni li~no najfascinantnijeu tom filmu jeste {to se u njemugovori srpski, nema~ki, italijanski

i francuski, a to je takodje raritetza na{e filmove. Film je bionominovan za Oskara kao jedanod pet najboljih – podse}a MajaMedi}.

Prema njenim re~ima,fotografije koja }e publika mo}ida vidi na ovoj izlo`bi su unajve}oj meri iz Arhiva Kinoteke,jedna je iz arhiva Borbe, nekolikonjih iz Tanjuga, a i Filmskenovosti su dale svoje priloge sasnimanja filma koji }e bitiprikazani na ekranima. Tu je iizbor iz novinskih ~lanaka koji }eispuniti ceo jedan zid, ka`e Maja.Ovi ~lanci izmedju ostalog govoreo reakcijama publike na film usvetu. U tom smislu italijanska{tampa je posebno pozitivno oce-nila film dok je, recimo, u {pani-ji bio zabranjen, ali se iz tog tek-sta ne mo`e zaklju~iti {ta je biorazlog za cenzuru, niti da li je taodluka bila kona~na.

Sama postavka izlo`beorganizovana je u tri celine – ujednoj su kadrovi iz filma – krup-ni planovi gde se isti~u glumci,zatim deo sa segmentima iz filmagde su totali, kako bi se do~aralamasovnost budu}i da je ovo ost-varenje imalo najve}i broj statistana evropskom nivou, a tre}i seg-ment je “iza kamere“ gde jeprikazan Veljko Bulaji} sa glum-cima, a tu je i replika Pikasovog

plakata.– Produkcioni uspeh

ovog filma nezamisliv je zadana{nje prilike – zaklju~uje MajaMedi}. Pogotovo ako se ima uvidu skandalozno nizak bud`et zakulturu koji je izglasan za nared-nu godinu, dodajemo mi.

Izvor: Danas

Povodom pola veka od partizanske epopeje o ranjenicima

Najskuplji bud`et odobrio Josip Broz“Bitka na Neretvi“ je jugoslovenski partizanski film,

snimljen 1969. godine u medjunarodnoj koprodukciji saItalijom i Zapadnom Nema~kom. Zasnovan je na istinitimdogadjajima iz Drugog svetskog rata – realizacijistrate{kog plana udru`enog napada sila Osovine najugoslovenske partizane koji su se povla~ili sa ranjenici-ma 1943. godine.

Bud`et za ovaj film je li~no odobrio Josip Broz Tito.Film “Bitka na Neretvi“ je peti najskuplji film svih vreme-na van engleskog govornog podru~ja.

Put pesmeNaslov izlo`be “Put do slobode mora biti ~ist“ je citat iz filma, a na njenom otvaran-

ju ve~eras }e govoriti direktor Kulturnog centra Beograda Aleksandar Ili}, direktorJugoslovenske kinoteke Jugoslav Panteli}, priredjiva~ izlo`be Maja Medi} i filmskikriti~ar Miroljub Stojanovi}. Antifa{isti~ki hor Na{a pjesma peva}e partizanske i revolu-cionarne pesme.

ZA “NERETVU“ ^AK I PIKASO ODBIO HONORAR I DVA PRAVA MOSTA DIGNUTA U VAZDUH

www.serbianmirror.com

Povodom 50 godina od premijere filma “Bitka na Neretvi“ reditelja Veljka Bulaji}a, u Filmskoj galeriji Kulturnog centra Beograda odr`ana je dokumentarna izlo`ba “Put do slobode mora biti ~ist“.

14 Decembar 2019.

Nedavno sam odgledao sveepizode odli~ne serije“^ernobilj“. U vreme

katastrofe `iveo sam u Poljskojkoja se grani~i sa Ukrajinom i biona samo nekoliko stotina kilo-metara od katastrofe. Pohadjaosam Sovjetsku srednju {kolu uVar{avi, na ruskom jeziku, ajedan od najboljih drugova izrazreda mi je bio Rus po imenuDenis ~iji je otac bio dopisnikPravde.

Bila je nedelja. Sun~anaprilski dan. @iveo sam u centruVar{ave, i spremao se da d`ogiramod svog do Denisovog stana kojise nalazio blizu ruske {kole (kakosmo je nezvani~no zvali), oko {estkilometara od mog stana. Zazvonioje telefon. Denis uzrujano re~e:“Nemoj izlaziti iz stana bezki{obrana. Nikako ne sme{ da pok-isne{. Ne smem ni{ta da ti ka`empreko telefona. Sve }u ti ispri~atikad dodje{“. Rekoh mu: “Kakvaki{a, bre!? Pa, vidi kako je sun~andan. Nema {anse da pada!“ I, nar-avno, iza{ao sam u {ortsu ikratkim rukavima, bez ki{obrana.Negde na pola puta je krenulo dalije kao iz kabla. Pomislih: “Prostoneverovatno! Kao da sam razgo-varao sa prorokom“. Stigoh doDenisovog stana, a njegova majkaje ve} imala spremljenu garderobuza mene. Re~e mi: “Idi brzo ukupatilo i istu{iraj se. Evo ti suvagarderoba da se presvu~e{!“ Kadsam iza{ao iz kupatila, Denis i nje-govi roditelji su mi rekli da seprethodne no}i desila nuklearnakatastrofa u ^ernobilju, i da malibroj ljudi zna za to, jer nigde uvestima nije objavljeno. Denisovotac mi je objasnio kakve toposledice mo`e ostaviti po zdravl-je ako se dodje u kontakt sa radi-

jacijom.Slede}eg dana, u

ponedeljak, pre po~etka nastave uruskoj {koli su nam svima dalijod da popijemo radi neutralisanjaefekata radijacije, u slu~aju dasmo bili izlo`eni istoj. Kasnije togdana su svetski mediji objavili {tase desilo. Sovjetske vlasti supoku{ale da sakriju istinu, ali su[vedjani otkrili pove}anu radijaci-ju i javili vlastima SAD, ~iji jesatelit snimio i slikao zapaljenireaktor u nuklearnoj elektrani^ernobilj – V. I. Lenjin, poredukrajinskog grada, Pripjata. Nakon{to su svetski mediji objavili

vesti, i Poljaci su masovno davalijod svojim gradjanima.

S obzirom na to da jeradioaktivni oblak veoma brzo bioiznad Var{ave, jugoslovenskaambasada je donela odluku da sesvi gradjani SFRJ evakui{u iz

Poljske, i poslala avion kojim smooti{li za Beograd. Otac je ve}ranije bio u Beogradu, a majka,brat i ja smo doleteli sa ostalimJugoslovenima koji su `iveli uPoljskoj. Na izlasku iz aviona, uBeogradu su nam proveravali ste-pen radijacije specijalnim detek-torima. Brat i ja nismo biliozra~eni, a majci su detektovaliradioaktovnost na kosi i ode}i.Hitno smo svi iz aviona preba~enina VMA na dalja ispitivanja.Pu{teni smo kada su lekarizaklju~ili da stepen radijacije,detektovan na nekim putnicima,medju njima i mojoj majci, nije

bio opasan po zdravlje. Neki na{isugradjani u Beogradu su se bojalida dodju u kontakt sa nama, kadasu ~uli da smo evakuisani izPoljske, jer su se bojali ozra~enja,{to je razumljivo u takvim situaci-jama.

Ironija sudbine je bila danas je radioktivni oblak pratioupravo rutom kojom smo leteli izVar{ave do Beograda, {to je pros-to neverovatno. Na sre}u, ipaknismo bili ozra~eni u Beogradu.

Kada smo se mi,jugoslovenski djaci Sovjetske{kole vratili na nastavu uVar{avu, direktor {kole je iskazi-vao ljutnju, kao da smo mi krivi{to smo evakuisani. U njegovojglavi smo mi, Jugosloveni, bilinesolidarni prema ostalima izruske {kole.

Ina~e, imao sam problemda se prilagodim komunisti~kom

sistemu, a sovjetski na~inrazmi{ljanja mi je bio nepojmljiv.Ve} sam u ranim tinejd`erskimdanima bio protivnik svake vrstepropagande, pa mi je bilo frapant-no da su u~itelji, djaci i osobljeSovjetske {kole, koje sam smatrao

inteligentnima, bili tolikozagri`eni za bolj{evi~ku ideologi-ju. Gledao sam u neverici sakojim ponosom sovjetski djacipola`u komsomolsku zakletvu.Imao sam velikih problema u vezis’ tim {to sam svojim drugarimagovorio da je sve to besmislenapropaganda. Takodje su me kri-tikovali roditelji i osobljejugoslovenske ambasade zato {tosam bio jedini omladinac koji jeodbio ~lanstvo u Komunisti~kojpartiji. I u ambasadi i u ruskoj{koli su me smatrali buntovnikombez razloga, a sovjetski drugarime ubedjivali u nadolaze}u velikupobedu komunizma nad kapitaliz-mom. Iako nisam bio poborniknijednog od dva pomenuta sis-tema, poneki u~itelji, kada su bilibesni na mene zbog izazivanjanemira u {koli, pogrdno su menazivali kapitalistom, na {ta samim uzvra}ao osmehom, jer tonisam bio. Ina~e su nasJugoslovene Sovjeti smatralizapadnjacima. Zanimljivo je dasam i u prethodnoj {koli uBeogradu imao problema zbogtoga {to sam bio protivniktitoisti~ke propagande.

Apropo ^ernobilja, nakraju se ispostavilo da me instinkti logika zdravog razuma nisu var-ali. Zbog te sovjetske bolj{evi~kepropagande i skrivanja istinemnogo je ljudi izgubilo `ivote, a~ernobiljska katastrofa je jedan odprimera proma{ene politikeobmane i skrivanja istine.

Znao sam da su razmerekatastrofe bile velike, ali sam nji-hove ogromnosti postao svestantek kad sam sagledao seriju. Unjoj je odli~no pokazano herojst-vo mnogih ljudi koji su dali svoje`ivote da bi smanjili broj `rtava ispre~ili sli~ne katastrofe ubudu}nosti. Oni su se odreklisvog zdravlja i `ivota zbogdrugih. [ta re}i, osim se diviti nji-hovom herojstvu i nesebi~nosti.

DEJAN MARINKOVI]

Odstalnog saradnika

^ERNOBIL

Kolumna

15Decembar 2019. Biznis

www.serbianmirror.com

16 Decembar 2019.Va`ni dogadjaji

17Decembar 2019.

www.serbianmirror.com

Poslovne poruke

www.serbianmirror.com

18 Decembar 2019.Biznis

19Decembar 2019. Kolumna

Dve ulice od ku}e ukojoj `ivimo, nalazise lokalni bioskop.Na repertoaru senikad ne nalaze vi{e

od ~etiri filma, kokice su ustajale, apepsi razvodnjen. Ipak, retko smo`eleli da pogledamo neki film kojinema projekcije u lokalnom Kentu,te smo i sada oti{li tamo. Nije namse cimalo do Menhetna ili ostalih,boljih delova Bruklina. Pogledalismo D`okera, ~etvrtu inkarnacijuovog lika iz stripova. U toku pro-jekcije je neki lik iza mene kon-stanto mljackao `va}u}i kokicenatopljene puterom, sa nogamapodignutim na sedi{te sa mojedesne strane. I moj cimer i ja smoprevrnuli o~ima i poku{ali dau`ivamo u filmu. Bio je dobar.Odli~an, zapravo. Nije bio svaki-da{nji film o stripskom junaku, hil-jadu puta sa`vakana pri~a o pozi-tivcu sa idealima koji pobedjuje zlona kraju. Naprotiv, bio je to filmkoji pri~a pri~u o ~oveku koga jeizneverio sistem, koji se polakootudjuje dok se, doslovno, nezatvori u fri`ider kako bi pobegaood svega.

Kada se film zavr{io,ustali smo i ~ekali u redu da izad-jemo iz sale. Pogledao sam iza sebei video da je onaj mljackaju}i likostavio i kesicu od kokica iplasti~nu ~a{u pepsija na podu.Puter je curio iz natopljene kese,prave}i baricu ispod sedi{ta broj 24.Odmahnuo sam glavom i nastavioka izlazu. Hodali smo u ti{iniavenijom Koni Ajlend. Uglavnombismo pro{etali i skrenuli desno,potom jo{ jednom kako bismo izbilina Ou{n Parkvej. To je bila pros-trana ulica kojom su kola uvek i{la.

Drvoredi sa obe strane, pe{a~koostrvo koje se protezalo kilometri-ma. Moj cimer bi nedeljom i{ao natr~anje. To ostrvce mu je bila staza.Jednom sam ~ak probao i da mu sepridru`im. Nije se dobro zavr{ilo.

– E – izustio je.– E? – odgovorio sam.

Izvadio sam paklicu cigara izunutra{njeg d`epa. Stavio samjednu u usta i zapalio je. Nisu midavali da pu{im u ku}i, pa sampu{io isklju~ivo napolju, uglavnomhodaju}i.

– Je l’ se se}a{ kad smotr~ali ovuda? Kad si bacio peglu?

– Aha. Nije kao da moguda zaboravim.

Hodali smo tim ostrvce-tom u ti{ini, sporo. Kola su tutnjilapored nas, podi`u}i mi kaput sasvakim vetrovitim proletanjem.

– I? Planira{ li da podeli{sa mnom utiske? – upitao je poslenekog vremena.

– Mislim da je film geni-jalan – odgovorio sam mu.

– Stvarno? Meni jeonako.

– Nije ti se svideo?– Pa ono, prosek.

Nije ba{ klasi~an superherojs-ki film.

– Meni se svideoba{ zbog toga. Nije pri~a o~oveku koga je ujeoradioaktivni pauk ili su gapogodili neki gama zraci.Ovo je stvaran lik, komi~ar kojizbog traume iz detinjstva imadefekt koji ga je spre~io da uspe usvojoj karijeri. Film o izmu~enomliku kome dru{tvo bez empatije nijepru`ilo pomo}, i koje ga je primeti-lo tek kad je po~eo da vitla pi{tol-jem.

– Lud lik skroz.– Jeste ludak, ne ka`em.

Samo mislim da ne bi, da je dobiopomo} na vreme, oti{ao takodaleko. Da bi trebalo da postojeadekvatne institucije u ovom

Njujorku koje bi ga spasile dok jejo{ bilo vremena.

– Gotam, dru`e. KakavNjujork.

– Ma daj. Re`iser nije nipoku{ao da prikrije da se radi oNjujorku iz osamdesetih. Pa onestepenice na kojima igra su postaleturisti~ka atrakcija gore u Bronksu.

– E, znam da nisi zado-voljan ovim gradom i da }e{ danadje{ na~in da ovo okrene{ i daka`e{ da je Njujork sranje. Brate,uvek mo`e{ da ode{ gajbi nakonfaksa.

– Ma, gde znam gde }una kraju faksa. Ni ti nema{ pojma.

– Nemam.Nastavili smo da hodamo

u ti{ini. Bili smo svega nekolikoblokova od ku}e. Stao sam dazapalim jo{ jednu pljugu. Moj

c ime rje nastavio pravo sa rukama ud`epovima. Izvadio je telefon iizguglao ne{to. Izduvao sam prvidim kada se okrenuo ka meni.

–U bre. Je l’ zna{ da jeameri~ka vlada nalo`ila veteranimada, ako idu da gledaju D`okera,lociraju izlaze pri ulasku u bioskop?– upitao me je.

– Ima smisla. Poslednjiput kada je iza{ao film saD`okerom, neki inspirisani ludak jeupao u bioskop i izre{etao... koliko

ljudi?– Dovoljno da imaju

potrebu da im ka`u da locirajuizlaz. Da imaju neki eyitstrategy iline{to.

– Uvek ti treba eyitstrate-gy. Nama treba jedan, kad je ovajgrad u pitanju.

– Smisli}emo ne{to.Napravili smo nekoliko

koraka ka ku}i kada smo obojicazastali. Ispred nas se nalazio le{veverice. Skoro netaknuta, le`ala jeu neprirodno zgr~enom polo`aju.Ispod nje se nalazio skoreli tragtamnocrveno boje koji je, poputputera ispod sedi{ta broj 24, vodioka isu{enoj barici. Napravio samkorak unazad. Zavrtelo mi se uglavi te sam se okrenuo da negledam.

– Vidi ovo. Fuj, brate –

rekao je moj cimer. – Ajmo.Presko~io je vevericu i

krenuo ka ku}i. Stao je i okren-uo se kada je video da ne idemza njim. Nisam mogao da kren-em. Stajao sam i gledao onomalo zgr~eno telo. Gledao samga i razmi{ljao koliko je ve} tu.Hteo sam da ga pomerim. Nisam`eleo da ga ostavim nasredpe{a~kog ostrva kojim hodajuljudi i kojim prole}u bicikli, aopet nisam mogao tek tako da ga

presko~im.– O}e{ da mu ~ita{ opelo,

{ta? – upitao me je cimer.– Daj, brate. Ajde da ga

pomerimo.– Da l’ si lud? Ja to ne

diram. Gadno mi je.Nisam mu odgovorio, ali

ni{ta nisam uradio. Samo samnepomi~no stajao i posmatrao vev-ericu. Tada je, poput pahulje snega,pepeo sa moje cigare pao na le{.Nisam ~ak ni povukao dim. Dr`aosam ruku pored tela, gore}u cigaruu ruci.

– E, brate, ne}u da sto-jim na ulici i dr`im opelo vev-erici – rekao mi je cimer. –Znam te, ve} ima{ neku filozof-sku teoriju, tra`i{ neki sim-bolizam ili ne{to tvoje.Poku{ava{ da napravi{ paralelukako veverica nije imala exit-strategy iz situacije koja ju jedovela do ovog stanja. Aligadno ti je pa ne}e{ da je dira{.Jer je glodar. I meni je gadno.Ne zna~i da nemamo empatije.Ne zna~i da je Njujork lo{.Zna~i da smo nai{li na mrtvogglodara i to je to. Je lmo`emo sad da produ`imogajbi?

Bio je u pravu. Znaosam da je u pravu. Ne}u ura-diti ni{ta. Bilo mi je krivo.Ali bilo mi je nedovoljnokrivo. Pre{ao sam prekomalog zgr~enog tela bez re~i

i pridru`io se cimeru. Krenuli smogajbi. Kada smo stigli do na{eulice, rekao sam mu da je u pravu.

– Vezano za?– Za moje filozofiranje. I

da, veverica nije imala exitstrategy.{tagod da ju je zadesilo.

– Aha – pragmati~no jeodgovorio ne `ele}i da zabavljamoje teorije.

Nisam mu rekao, ali sampomislio. Veverica nije imala exit-strategy. A nemamo ga ni mi.

VUKA[IN PETROVI]

Odstalnog saradnika

OBAVEZNO LOCIRAJTE IZLAZE

Action ttruck && ttrailer rrepair

tra`i mehani~ara sa iskustvom za radu servisu za kamione. Svi zaintereso-

vani mogu se javiti na broj

773-273-9449.www.actiontruck.us

www.serbianmirror.com

Novi roman Mile Filipovi}“MilaMar“, sna`nog autobiograf-skog pe~ata, simboli~no je pred-

stavljen u mestima `ivotnog puta Mile iMarka, odakle su potekli, gde su se njihovesudbine zauvek spojile i na kraju bolnorastale.

Posle U`ica i Beograda, knjiga jepredstavljena ~itaocima u ^ikagu, u pre-punom prostoru Ice House Gallery, uEvanstonu. O knjizi su govorili MilkaKova~evi}, novinarka, Vesna Zafirofski,savetnik u Konzulatu republike Srbije u^ikagu, dr Vojin Drenovac, slikarkaMaurlen Sharkey, autorka korica, pro~itan jei tekst prof. dr Jelene Bankovi}. Na po~etkuizuzetno prijatnog susreta sa brojnom pub-likom, ~itaocima se obratila autorka, MilaFilipovi}. Delove iz knjige ~itali su AnitaKosti} Nikitovi} i Igor Obradovi}.

O knjizi prepunoj emocija odpo~etka do kraja, govorili su nadahnuto naovoj promociji, kao i pre toga, u~esnici trib-ina u U`icu i Beogradu.

U osvrtu na su{tinu romana, prof.dr Jelena Bankovi} ka`e: “Dnevnik o ljubavii potresna pri~a zbog gubitka voljene osobe.Odli~no napisan roman, koji pleniiskreno{}u i mudro{}u i koji se ~ita u dahu.Autorka je uspe{no li~nu ispovest napisalakao roman sa univerzalnom porukom.“

Milka Kova~evi}, novinarka:“Po~e}u Makar ^udrinom re~eni-

com Maksima Gorkog: “{to }e biti bi}e, inema tog konja na kome ~ovjek od svojesudbine mo`e ute}i.”

Ova knjiga je morala biti napisanai ljubav, njen motiv, morala se desiti, i sveje to moralo biti.

Znala sam da }e ’MilaMar’ bitiovako izmedju nas, da }emo vam govoriti otome kako ovaj zapis du{e nosi u sebi bru-talnu iskrenost koja razoru`ava, koja ostavl-ja bez daha.

I kako Mila ka`e, iza svakog bolapo~inje ogromna ti{ina, okean mira. Ono za~ime tragamo naposlijetku nalazimo u sebisamima.

Od svih, najte`e zarastaju emo-cionalne rane. Ovom knjigom, znam Milinesu zacijelile...”

Dr Vojin Drenovac: “Knjiga se~ita u jednom dahu, a detalji i opisi samopotvrdjuju pi{~evu zrelost da se upusti ujedan ovako slo`en projekat, daju}i mupored autobiografskog i jedan psiholo{kipristup u kome svaka napisana stranicamo`e da poslu`i za duboku psiholo{ku anal-izu. Iz tog razloga bi i sam naslov knjigemogao biti – Ispovest, ili Moj `ivot nadlanu. U `ivotno va`nim trenucima, uslu~aju `ivota i smrti, sledi realne, trezvenei odlu~ne savete, koje nije lako uvek prepoz-nati, jer sudbinsko opredeljenje nije samopitanje pojedinca ve} i okru`enja. Dono{enjesamostalnih odluka je ve} stvar mentalnezrelosti i psiholo{kog stanja.“

Vesna Zafirofski:“Milamar” govori o postojanju

sebe u drugom, o istrajnosti uprkos brutalnojrelanosti, o fantaziji koja ohrabruje bar krozsvoju iluzornost. “Milamar” je jedna katarzakroz koju pisac mo`e da pre`ivi surovost`ivota koja ne mo`e da uni{ti ve~nu ljubav,uprkos boli. “Milamar” je filigran roman,pisan iz dubine du{e, bogatstvom jezikaretko zabele`enim u novijim vremenima, naprvi pogled kao ogrlica koja posle pa`ljivi-jeg pogleda kao filigran otkriva neopisivedubine, finese i jedinstvene detalje uz ne`nimiris vanile i tiho zveckanje porcelana.

“Milamar” je roman koji se pamti.“Posebna vrednost romana

"MilaMar" je {to ni{ta nije izma{tano,izmi{ljeno, sve se desilo u stvarnosti. Usamom postupku pripovedanja dolazi doizra`aja posebno ume}e autora i najte`i iza-zov da savremeni `ivot, lepe i te{ke trenutkepreto~i u umetni~ko delo. Prema mi{ljenjuu~esnika tribina i u U`icu, Beogradu i^ikagu Mila Filipovi} je pokazalaspisateljsku zrelost i izbegla zamke koje sustajale pred njom. Uspela je da od li~nepri~e podigne kazivanje i poruke na op{teljudski i univerzalni nivo.

Dragica Spasojevi}

20 Decembar 2019.

@IVOT I KNJIGA SATKANI OD EMOCIJA

Nova knjigaPosle U`ica i Beograda, u ^ikagu odr`ana promocija knjige “MilaMar“ Mile Filipovi}, novinarke i knji`evnice