Pravo EU v Izdanje 2012

8/13/2019 Pravo EU v Izdanje 2012

1/54

UVOD U INSTITUCIJE I PRAVO EVROPSKE UNIJE


2/54


3/54

Dr Radovan D. Vukadinovi

Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu iDirektor Centra za pravo Evropske unije

Uvod u institucije ipravo Evropske unije

Peto izdanje izmenjeno i dopunjeno Ugovorom o stabilizaciji ekonomske imonetarne unije

Kragujevac, 2012.


4/54

Prof. dr Radovan D. Vukadinovi

UVOD U INSTITUCIJE I PRAVO EVROPSKE UNIJEprvo izdanje 2008.drugo izdanje 2009.tre e izdanje 2010.#etvrto izdanje 2011.peto izdanje 2012.

Recenzenti:Prof. dr Mirko Vasiljevi Prof. dr Oskar Kova #

Za izdava a

Radovan Vukadinovi

Izdava Udru %enje za evropsko pravo, Kragujevac.

Dizajn korica Autor. Na prednjoj korici se nalazi kopija Rembrantove slike "Otmica Evrope"(The abduction of Europa) iz 1632. godine. Slika je slobodno dostupna naInternet mre %i.

# tampaInterprint, Kragujevac

Tira & 500 primeraka

Copyright: 2012. Autor.Sva prava su zadr %ana. Nijedan deo ove knjige ne mo %e biti reprodukovan nitisme ' ten u sistem za pretra %ivanje ili emitovan u bilo kom obliku, elektronski,mehani #ki, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi na #in, bez prethodne pismenedozvole izdava#a.

All rights reserved. No part of this work may be reproduced or transmitted in anyform or by any means, electronic or mechanical, including photocopying andrecording, or by any information storage or retrieval system, without permission in writing from the publishers.

ISBN 978-86-88987-01-1


5/54

Jeleni i Vladimiru


6/54


7/54

SADR ) AJ

Skra enice ......................................................................................................VIIPredgovor prvom izdanju ....................................................................XIXPredgovor tre em izdanju.....................................................................XXPredgovor IV izdanju ......................................................................... XXIIPredgovor petom izdanju..................................................................XXIIIGLAVA I ................................................................................................... 3UVOD....................................................................................................... 31. Pojam i predmet prava Evropske unije................................................ 3

1.1. Pojam ............................................................................................. 31.2. Predmet ......................................................................................... 5

2. Terminolo ' ke dileme ........................................................................... 72.1. Komunitarno pravo ili pravo Evropske unije - jedinstveni ili

razli #iti pravni sistemi .................................................................. 72.2. Komunitarno ili evropsko pravo.................................................. 112.3. Pravo EU i komparativno pravo ..................................................15

3. Pravo Evropske unije kao nastavno nau #na disciplina..................... 184. O potrebi fragmentacije predmeta pravo EU.................................... 22

5. Mesto prava EU u unutra'njem sistemu prava ................................. 235.1. Odnos prava EU prema me , unarodnom javnom pravu ............ 23

5.2. Odnos prava EU prema ustavnom i upravnom pravu ............... 24GLAVA II................................................................................................ 27NASTANAK I CILJEVI EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE IEVROPSKE UNIJE ................................................................................ 271. Evropska ekonomska zajednica ......................................................... 27

1.1. Nastanak Evropskih zajednica .................................................... 271.2. Ciljevi EEZ...................................................................................28

2. Evropska unija do Sporazuma iz Lisabona ....................................... 292.1. Nastanak Evropske unije ............................................................ 292.2. Ciljevi Evropske unije ................................................................. 292.3. Pravni subjektivitet Evropske unije ........................................... 302.4. Pravna priroda Evropske unije................................................... 32

3. Evropska unija prema Sporazumu iz Lisabona................................. 343.1. Karakter Sporazuma iz Lisabona ................................................ 343.2. Promene izvr ' ene Lisabonskim sporazumom ........................... 35

GLAVA III ..............................................................................................39USTAVNI OKVIR DELOVANJA EVROPSKE UNIJE........................... 391. Elementi ustavnog okvira................................................................... 39

1.1. Princip vladavine prava ............................................................... 391.2. Princip dodeljenih nadle %nosti ...................................................40

1.2.1. Podela nadle %nosti prema cilju ili predmetu ....................... 421.2.2. Podela nadle %nosti prema pravnoj prirodi.......................... 43


8/54

VIII

1.2.3. Podela nadle %nosti prema na #inu prenosa - izri #ita i pre utnaovla ' enja............................................................................46

1.2.4. Podela nadle %nosti prema Lisabonskom sporazumu.......... 501.3. Principi kori ' enja nadle %nosti................................................... 52

1.3.1. Princip supsidijarnosti u sistemu podele vlasti ................... 521.3.2. Princip proporcionalnosti .................................................... 551.3.3. Princip bli %e saradnje........................................................... 56

1.4. Evropsko gra , anstvo kao konstitutivni element Evropske unije581.4.1. Pojam i zna #aj gra , anstva u Evropskoj uniji.......................581.4.2. Prava i obaveze koje proizilaze iz gra , anstva

Evropske unije .....................................................................601.4.3. Politi #ka prava.......................................................................61

1.5. Osnovna ljudska prava i op ' ta na #ela kao deo ustavnog okvira..611.5.1. Na #elo jednakosti .................................................................66

1.5.2. Na#elo pravne sigurnosti i za

'tite legitimnih o

#ekivanja.... 67GLAVA IV............................................................................................... 69

INSTITUCIONALNI OKVIR DELOVANJA EVROPSKE UNIJE ......... 691. Evropski parlament............................................................................ 70

1.1. Nastanak i sastav ......................................................................... 701.2. Na #in rada ....................................................................................711.3. Nadle %nosti.................................................................................. 72

1.3.1. Zakonodavna nadle %nost...................................................... 731.3.2. Pravo na konsultacije - savetodavna uloga.......................... 731.3.3. Uloga Parlamenta u postupku saradnje .............................. 751.3.4. Uloga Parlamenta u redovnom zakonodavnom postupku.. 761.3.5. Pravo davanja saglasnosti .....................................................771.3.6. Uloga u postupku dono ' enja bud %eta...................................771.3.7. Pravo vr ' enja politi #kog nadzora......................................... 78

2. Savet ministara - Savet ministara Evropske unije ............................ 782.1. Sastav........................................................................................... 792.2. Nadle %nost .................................................................................. 792.3. Na #in rada...................................................................................80

3. Evropski savet ....................................................................................824. Evropska komisija..............................................................................82

4.1. Sastav...........................................................................................82

4.2. Nadle%nost ..................................................................................834.3. Na #in rada...................................................................................84

5. Sud pravde Evropske unije ................................................................ 845.1. Organizacija sudske vlasti ........................................................... 845.2. Sastav, nadle %nost i postupak pred Sudom pravde.................... 85

5-1. Osnovni sud..................................................................................... 875-2. Specijalizovani sudovi ....................................................................886. Finansijski sud ...................................................................................887. Evropska centralna banka..................................................................89GLAVA V .................................................................................................91IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE......................................................911. Pravo kao dru ' tvena pojava i dr %avna tvorevina................................912. Podela izvora prava EU...................................................................... 93


9/54

IX

2-2. Primarni izvori................................................................................ 932.1. Ugovori o osnivanju .................................................................... 94

2.1.1. Sadr %ina Osniva #kih ugovora............................................... 972.1.2. Va %enje i primena.................................................................982.1.3. Postupak izmene ..................................................................98

2.2. Me , unarodni sporazumi ........................................................... 992.2.1. Sporazumi izme , u Zajednice/Unije i tre ih dr %ava i

me , unarodnih organizacija.............................................. 100a) Me ' oviti sporazumi...................................................................100 b) Konvencije izme , u dr %ava #lanica ............................................101

2.3. Op ' ta pravna na #ela.................................................................. 1022.3.1. Uop ' te................................................................................. 1022.3.2. Podela................................................................................. 1042.3.3. Funkcija op ' tih na #ela u pravu EU ................................... 106

2-3. Sekundarni izvori ......................................................................... 1083.1. Uredbe ....................................................................................... 1093.2. Uputstva..................................................................................... 1113.3. Odluke ........................................................................................ 1113.4. Preporuke i mi ' ljenja................................................................. 1123.5. Ostali sekundarni pravni akti .................................................... 112

3. Akti i instrumenti Evropske unije pre Lisabonskog sporazuma...... 1134.1. Akti i instrumenti iz II stuba......................................................114

4.1.1. Zajedni #ke strategije............................................................1144.1.2. Zajedni #ki stavovi................................................................1144.1.3. Zajedni #ke akcije................................................................. 1144.1.4. Individualne akcije dr %ava #lanica......................................114

4.2. Akti i instrumenti iz III stuba.................................................... 1154.2.1. Okvirne odluke.................................................................... 1154.2.2. Odluke................................................................................. 115

5. Izvori prava Evropske unije prema predlogu Ustava za Evropu...... 1156. Re ' enja prema Sporazumu iz Lisabona ...........................................1197. Sudska praksa....................................................................................1218. Sistematizacija i hijerarhija komunitarnih izvora prava .................122

8.1. Sistematizacija ...........................................................................1228.2. Hijerarhija..................................................................................125

9. Odnos prava Evropskih zajednica i prava Evropske unije...............125GLAVA VI............................................................................................. 129ODNOS EVROPSKE UNIJE I PRAVA EU PREMA DR ) AVAMA- LANICAMA I POJEDINCIMA I PREMA UNUTRA / NJIMPRAVIMA............................................................................................. 1291. Uop ' te............................................................................................... 1292. Na #elo direktne primene ..................................................................132

2.1. Direktna primena Osniva #kih ugovora......................................1352.2. Direktna primena sekundarnih izvora ......................................135

3. Na #elo direktnog dejstva ................................................................. 1363.1. Direktno dejstvo Osniva #kog ugovora ....................................... 1413.2. Direktno dejstvo sporazuma sa tre im dr %avama.................... 1443.3. Direktno dejstvo op ' tih principa prava.................................... 144


10/54

X

3.4. Direktna primena ili direktno dejstvo uredbi ...........................1453.5. Direktno dejstvo uputstava....................................................... 1463.6. Direktno dejstvo odluka ........................................................... 150

4. Na #elo superiornosti........................................................................ 1505. Na #elo odgovornosti dr %ave zbog povrede prava EU.......................1566. Pravna priroda prava EU ..................................................................157GLAVA VII ........................................................................................... 163PRAVNE KARAKTERISTIKE UNUTRA / NJEG TR ) I/ TAEVROPSKE UNIJE .............................................................................. 1631. Transformacija zajedni #kog u unutra ' nje tr %i' te ............................ 1632. Unutra ' nje tr %i' te kao proces .......................................................... 1643. Mere za uspostavljanje unutra ' njeg tr %i' ta...................................... 171

3.1. Pravni osnov za dono ' enje mera harmonizacije .......................1723.2. Razli #iti pristupi i tehnike harmonizacije .................................174

3.2.1. Harmonizacija nacionalnih propisa definisanjemodgovaraju ih propisa i politike na komunitarnom nivou1753.2.2. Totalna ili potpuna harmonizacija .....................................1753.2.3. Metod optiraju e harmonizacije ........................................1753.2.4. Delimi #na harmonizacija....................................................1763.2.5. Minimalna harmonizacija ..................................................1763.2.6. Alternativni metod harmonizacije ..................................... 1773.2.7. Metod uzajamnog priznavanja prava kontrole................. 1773.2.8. Harmonizacija tehnikom upu ivanja.................................1783.2.9. Novi pravac u harmonizaciji horizontalna

harmonizacija....................................................................1784. Harmonizacija propisa u tre im dr %avama......................................179

4.1. Zna #aj harmonizacije za tre e dr %ave ........................................1794.2. Pravna sredstva harmonizacije................................................. 1804.3. Harmonizacija doma ih propisa sa pravom EU .......................1814.4. Sudska harmonizacija............................................................... 183

GLAVA VIII.......................................................................................... 185NA - ELO SLOBODE PROMETA ROBE .............................................. 1851. Uop ' te............................................................................................... 1852. Carinska unija ...................................................................................1873. Zajedni #ka carinska tarifa................................................................ 189

4. Odre,

ivanje porekla i vrednovanje robe .......................................... 1915. Da % bine istog dejstva kao carinske da % bine .................................... 1936. Zabrana kvantitativnih ograni #enja i mera sli #nog dejstva.............197

6.1. Kvantitativna ograni #enja......................................................... 1986.2. Mere koje imaju sli #no dejstvo kao i kvantitativna

ograni #enja................................................................................ 1997. Direktno diskriminatorne ili nejednako primenjive mere ..............2008. Jednako primenjive mere................................................................2029. Sudska praksa ..................................................................................202

9.1. Slu #aj Dassonville .....................................................................2029.2. Slu #aj Cassis..............................................................................2049.3. Odnos imperativnih zahteva i odstupanja iz #lana 36.

Ugovora.....................................................................................206


11/54

XI

10. Zabrana kvantitativnih ograni #enja i mera istog dejstva na izvoz 20711. Odstupanja i ograni #enja od primene odredbi o uklanjanju

kvantitativnih ograni #enja i mera koje imaju isto dejstvo............20812. Op ' ta odstupanja iz #lana 36. Ugovora o osnivanju......................208

12.1. Za ' tita javnog morala, javnog poretka i javne sigurnosti....... 21012.2. Za ' tita zdravlja i %ivota ljudi, %ivotinja i biljaka ...................... 21112.3. Za ' tita nacionalnog kulturnog i drugog nasle , a .....................21212.4. Za ' tita industrijske i trgova #ke svojine ...................................212

13. Ostala odstupanja........................................................................... 21414. Ograni #enja od primene #lana 34. Ugovora o funkcionisanju

Evropske unije ............................................................................... 21614.1. Dr %avni monopoli trgova #kog karaktera................................. 21614.2. Ograni #enja uslovljena dr %avnim subvencijama.....................217

14.2.1. Nedozvoljena dr %avna pomo .......................................... 219

14.2.2. Dozvoljeni izuzeci..............................................................22115. Politika konkurencije ..................................................................... 22216. Harmonizacija propisa koji se odnose na prepreke u trgovini...... 224

16.1. Postupak obave ' tavanja u slu #aju odstupanja od na #elaslobodnog prometa robe......................................................... 224

16.2. Postupak obave ' tavanja predvi , en Odlukom........................ 22516.3. Postupak obave ' tavanja prema Uputstvu 98/34 u oblasti

tehni #kih standarda ................................................................226GLAVA IX............................................................................................. 229SPOLJNA TRGOVINSKA POLITIKA EVROPSKE UNIJE................. 2291. Zajedni #ka trgovinska politika......................................................... 229

1.1. Pravni osnov za vo , enje zajedni #ke trgovinske politike...........2291.2. Principi zajedni #ke trgovinske politike......................................2311.3. Sadr %ina zajedni #ke trgovinske politike ................................... 2321.4. Instrumenti za vo , enje zajedni #ke trgovinske politike............ 233

1.4.1. Pravno regulisanje izvoza u tre e dr %ave.............................2341.4.2. Pravno regulisanje uvoza..................................................... 2371.4.3. Autonomne mere.................................................................238

2. Zajedni #ka poljoprivredna politika ................................................. 2392.1. Izvori prava i predmet regulisanja............................................ 2392.2. Pojam i ciljevi zajedni #ke poljoprivredne politike ................... 241

2.3. Organizacija zajedni#kog tr

%i'ta............................................... 2442.4. Regulisanje trgovine poljoprivrednim proizvodima sa tre im

dr %avama.................................................................................. 245GLAVA X ..............................................................................................249NA - ELO SLOBODE KRETANJA LICA ..............................................2491. Pojam na #ela slobode kretanja lica.................................................. 249

1.1. Zna#aj na #ela ............................................................................. 2491.2. Pojam slobode kretanja lica ...................................................... 2501.2.1. Pravo odbijanja ulaska/deportacija ........................................2511.2.2. Nediskriminacija po osnovu dr %avljanstva.............................2511.2.3. Poseban tretman sportista ..................................................... 2541.2.4. Obrnuta diskriminacija .......................................................... 255

2. Sloboda kretanja radnika................................................................. 256


12/54

XII

2.1. Izvori prava................................................................................ 2572.2. Prepreke slobodnom kretanju radnika .................................... 2582.3. Dinamika ostvarivanja prava ukidanja prepreka.................. 2592.4. Pojam "radnika"........................................................................2602.5. Polo %aj radnika iz tre ih dr %ava................................................ 2632.6. Polo %aj dr %avljana novoprimljenih dr %ava #lanica ..................266

3. Samozaposlena lica..........................................................................2664. Ekonomska sadr %ina prava kretanja radnika.................................. 267

4.1. Pravo na prihvatanje stvarno ponu , enog zaposlenja ..............2684.1.1. Podobnost (uslovi) za zapo ' ljavanje ..................................2684.1.2. Pravo zaposlenih na jednaki tretman i u %ivanje odre , enih

socijalnih i poreskih pogodnosti.......................................2694.1.3. Pravo radnika na obuku u stru #nim ' kolama i centrima

za obuku ............................................................................ 273

4.1.4. Ostala prava........................................................................ 2744.1.5. Prava #lanova porodice radnika......................................... 2744.2. Sadr %ina imigracionog prava radnika ...................................... 275

4.2.1. Pravo ulaska ....................................................................... 2764.2.2. Pravo boravka .................................................................... 2774.2.3. Pravo ostanka posle prestanka zaposlenja........................ 2794.2.4. Pravo gra , ana Unije na ostanak u dr %avi #lanici nakon

prestanka zaposlenja.........................................................2805. Ograni #enja slobode kretanja.......................................................... 281

5.1. Razlozi javnog poretka .............................................................. 2825.2. Razlozi javne sigurnosti ............................................................ 2835.3. Razlozi javnog zdravlja ............................................................. 2835.4. Postupak....................................................................................2845.5. Zapo ' ljavanje u javnoj upravi...................................................284

6. Pravo na slobodno kretanje i boravak gra , ana Unije posleSporazuma iz Mastrihta ..................................................................285

7. Sloboda kretanja gra , ana Unije ...................................................... 287GLAVA XI............................................................................................. 291PRAVO NASTANJIVANJA.................................................................. 2911. Op ' ti pojam ...................................................................................... 2912. Subjekti prava nastanjivanja ........................................................... 294

3. Preduze a kao subjekti prava nastanjivanja ................................... 2974. Uslovi za kori ' enje prava nastanjivanja ........................................3004.1. Priznavanje diploma i kvalifikacija...........................................3004.2. Usvajanje harmonizovanih pravila za preduze a (trgova #ka

dru ' tva)..................................................................................... 3015. Harmonizovana pravila o trgova #kim dru ' tvima............................3026. Predlozi ostalih uputstava ...............................................................3087. Evropska kompanija ........................................................................309

7.1. Statut evropske kompanije........................................................3097.2. Osnovne karakteristike evropske kompanije ............................ 311

8. Evropska ekonomska interesna grupacija .......................................3149. Izuzeci od slobode nastanjivanja..................................................... 316 GLAVA XII ........................................................................................... 319


13/54

XIII

NA - ELO SLOBODE VR / ENJA USLUGA........................................... 3191. Zna #aj ostvarivanja slobode pru %anja usluga .................................. 3192. Izvori prava ...................................................................................... 3193. Pojam na #ela slobode vr ' enja usluga ..............................................3224. Pojam usluga.................................................................................... 3245. Prepreke slobodnom vr ' enju usluga i pravna sredstva i metodi

njihovog uklanjanja i prevazila %enja............................................... 3295.1. / kolska sprema i potrebno iskustvo kao uslovi za obavljanje

odre , enih poslova.....................................................................3305.2. Pravila profesionalnog pona ' anja ............................................ 334

6. Uslovi za pru %anje posebnih usluga ................................................ 3356.1. Harmonizacija propisa iz oblasti finansijskih usluga............... 3366.2. Rezultati harmonizacije propisa iz usluga osiguranja ............. 338

7. Usluge od op ' teg ekonomskog interesa i usluge od op ' teg interesa340

8. Podsticanje zapo'ljavanja i uslova rada radi privremenog vr

'enjaprekograni #nih usluga..................................................................... 342

GLAVA XIII.......................................................................................... 345NA - ELO SLOBODE KRETANJA KAPITALA..................................... 3451. Pojam na #ela slobode kretanja kapitala .......................................... 3452. Pojam kapitala i doma ' aj na #ela ..................................................... 3473. Izvori prava ...................................................................................... 3504. Kvalifikacija poslova u kojima dolazi do kretanja kapitala............. 3545. Na #ela o ostvarivanju slobodnog kretanja kapitala ........................ 3556. Sloboda kretanja kapitala nakon usvajanja "Bele knjige"............... 355

6.1. Osnovne karakteristike ............................................................. 3556.2. Kretanje kapitala izme , u dr %ava #lanica i tre ih dr %ava ......... 3576.3. Dozvoljena ograni #enja slobode kretanja kapitala ..................358

7. Sloboda kretanja kapitala nakon stupanja na snagu Ugovora oEvropskoj uniji ................................................................................. 359

8. Uspostavljanje ekonomske i monetarne unije nakon Mastrihta i Amsterdama ..................................................................................... 3598.1. Evropska Centralna banka (ECB) i Evropski sistem centralnih

banaka (ESCB).......................................................................... 3618.2. Uspostavljanje monetarne unije .............................................. 362

8.2.1. Prva faza monetarne unije ................................................. 362

8.2.2. Druga faza.......................................................................... 3638.2.3. Tre a faza........................................................................... 364GLAVA XIV.......................................................................................... 367PRAVO KONKURENCIJE................................................................... 3671. Op ' ta pitanja .................................................................................... 367

1.1. Pojam i zna #aj konkurencije...................................................... 3671.2. Izvori prava konkurencije ......................................................... 3681.3. Doma ' aj primene propisa konkurencije................................... 370

1.3.1. Personalni doma ' aj primene prava konkurencije ............. 3701.3.2. Materijalni doma ' aj primene pravila konkurencije.......... 3721.3.3. Teritorijalni i ekstrateritorijalni doma ' aj primene prava

konkurencije ...................................................................... 3731.3.4. Ekstrateritorijalna jurisdikcija Suda pravde ..................... 373


14/54

XIV

2. Sprovo , enje pravila o konkurenciji................................................. 3742.1. Organi za za ' titu konkurencije ................................................. 375

2.1.1. Evropska komisija .............................................................. 3752.1.2. Nacionalna regulatorna tela u dr %avama #lanicama ........ 3752.1.3. Saradnja izme , u Komisije i tela za za ' titu konkurencije u

dr %avama #lanicama .......................................................... 3762.2. Postupak za za ' titu konkurencije............................................. 378

2.2.1. Modernizacija postupka za sprovo , enje #lanova 101. i 102.Ugovora o funkcionisanju Evropske unije ........................ 378

2.2.2. Postupak prema Uredbi broj 1/2003 ................................3803. Oblici povrede prava konkurencije - restriktivni sporazumi iz

#lana 101. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije .................... 3833.1. Uop ' te........................................................................................3833.2. Pojam sporazuma .....................................................................384

3.3. Odluke udru%enja preduze a .................................................... 3853.4. Dogovorna praksa..................................................................... 385

3.5. Op ' ti uslovi za postojanje restriktivnog pona ' anja .................3883.5.1. Pojam pona ' anja kojim se mo %e uticati na trgovinu

izme , u dr %ava #lanica.......................................................3893.5.2. Pojam spre #avanja, ograni #avanja ili naru ' avanja

konkurencije...................................................................... 3913.5.3. Pojam pona ' anja koje ima za cilj ili posledicu spre #avanje,

ograni #avanje ili naru ' avanje (vitoperenje) konkurencijeunutar unutra ' njeg tr %i' ta ................................................ 392

3.6. Ograni #enja od primene zabrana iz #lana 101. Ugovora ofunkcionisanju Evropske unije ................................................ 393

3.6.1. Pravilo razumne primene .................................................. 3943.6.2. Neznatna ograni #enja konkurencije pravilo de minimis3973.6.3. Mogu e ograni #enje - negativno uverenje ........................398

3.7. Posledice zabrane......................................................................3993.8. Dozvoljeni izuzeci ..................................................................... 399

3.8.1. Prvi pozitivan uslov............................................................4003.8.2. Drugi pozitivni uslov ......................................................... 4013.8.3. Prvi negativni uslov ........................................................... 4013.8.4. Drugi negativni uslov ........................................................402

3.9. Postupak notifikacije obave'tavanja.....................................4033.10. Grupni ili blok izuzeci ............................................................. 405

3.11. Regulisanje ograni #enja u vertikalnim sporazumima premaUredbi Komisije broj 2790/1999............................................ 407

3.11.1. Pojam dozvoljenog vertikalnog sporazuma......................4083.11.2. Osnovne karakteristike usvojenih re ' enja.......................409

3.12. Zabranjeni oblici kartelnih sporazuma................................... 4103.12.1. Sporazumi koji neposredno ili posredno utvr , uju

kupovne ili prodajne cene ili druge uslove razmene ........ 4113.12.2. Sporazumi kojima se ograni #ava ili kontroli ' e

proizvodnja, plasman, tehni #ki razvoj ili investicije ...... 4123.12.3. Sporazumi kojima se deli tr %i' te ili izvori snabdevanja ...413


15/54

XV

3.12.4. Sporazumi koji odre , uju nejednake uslove za iste poslovesa razli #itim poslovnim partnerima, stavljaju i ih na tajna #in u neravnopravan konkurentski polo %aj .................413

3.12.5. Sporazumi kojima se uslovljava sklapanje ugovoraprihvatanjem dodatnih obaveza, koje po svojoj prirodi itrgova #kim obi #ajima nemaju veze sa predmetomugovora ............................................................................ 414

4. Zloupotreba dominantnog polo %aja ................................................ 4144.1. Uop ' te........................................................................................ 4144.2. Postojanje dominantnog polo %aja .............................................415

4.2.1. Relevantno tr %i' te .............................................................. 4164.2.2. Relevantno geografsko tr %i' te ........................................... 4184.2.3. U #e ' e na relevantnom tr %i' tu .......................................... 419

4.3. Zabrana zloupotrebe dominantnog polo %aja ........................... 419

4.3.1. Pojavni oblici zloupotrebe dominantnog polo%aja............420a) Neposredno ili posredno nametanje neodgovaraju e kupovne

ili prodajne cene ili ostalih uslova razmene............................420 b) Ograni #avanje proizvodnje, plasmana ili tehni #kog razvoja

na ' tetu potro ' a#a ................................................................... 421c) Primenjivanje nejednakih uslova na iste poslove sa razli #itim

partnerima, stavljaju i ih na taj na #in u lo ' iji konkurentskipolo %aj...................................................................................... 422

d) Uslovljavanje zaklju #ivanja ugovora prihvatanjem dodatnihobaveza, koje po svojoj prirodi, ili prema trgova #kimobi #ajima, nisu u vezi sa predmetom ugovora ....................... 422

5. Spajanje i preuzimanje preduze a i zloupotreba dominantnogpolo %aja............................................................................................ 4225.1. Zna #aj koncentracija za privredni %ivot i nu %nost njihovog

regulisanja................................................................................. 4225.2. Izvori prava ............................................................................... 4245.3. Osnovne re ' enja Uredbe o koncentracijama............................4265.4. Postupak....................................................................................4305.5. Odnos Uredbe o koncentracijama i unutra ' njih prava dr %ava

#lanica ....................................................................................... 4326. Polo %aj javnih preduze a .................................................................433

6.1. Izvori prava................................................................................ 4336.2. Osobenosti u polo %aju javnih preduze a..................................4346.3. Pojam javnog preduze a u pravu Evropske unije .................... 4356.4. Pravni re %im javnog sektora privrede ......................................4386.5. Dozvoljeni izuzeci od primene op ' tih propisa o konkurenciji.439

GLAVA XV............................................................................................ 445SPOLJNI ODNOSI EVROPSKE ZAJEDNICE I EVROPSKE UNIJE . 4451. Spoljni odnosi Evropske zajednice .................................................. 445

1.1. Politi #ki i pravni osnov za uspostavljanje spoljnih odnosa ...... 4451.2. Karakteristike politike spoljnih odnosa.................................... 447

1.2.1. Postepenost.........................................................................4481.2.2. Diferenciranost ..................................................................448a) Regionalna ili geopoliti #ka diferencijacija .............................. 448


16/54

GLAVA III

USTAVNI OKVIR DELOVANJA EVROPSKE UNIJE

1. Elementi ustavnog okvira

Pod ustavnim okvirom Evropske unije se podrazumeva ukupnost pravnih idrugih pravila kojima je regulisan odnos EU prema dr %avama #lanicama ipojedincima kao subjektima prava EU i njihova pravna priroda. 1 U naj ' iremsmislu posmatrana, ova pravila obuhvataju propise o nadle %nostima Unije iosnovna na #ela kojima je odre , en na #in njihovog kori ' enja, tj. propise o vertikalnoj i horizontalnoj podeli vlasti. Odnos dr %ava #lanica prema Uniji jeopredeljen obimom i vrstom prenetih nadle %nosti, dok je na #in njihovogkori ' enja regulisan posebnim principima, kao ' to su: supsidijarnost,fleksibilnost, proporcionalnost. Odnos Unije prema tre im dr %avama ime , unarodnim organizacijama je odre , en pravilima o vo , enju spoljnepolitike. Odnos Unije prema dr %avljanima dr %ava #lanica i drugimsubjektima komunitarnog prava je opredeljen sadr %inom gra , anstva i

na #elima direktne primene, direktnog dejstva, superiornosti i na #elomza ' tite osnovnih ljudskih prava.

1.1. Princip vladavine prava

Evropsku ekonomsku zajednicu je, kao zajednicu zasnovanu na po ' tovanjuprava ( Rechtsgemeinschaft ), u pravnoj teoriji prvi okvalifikovao ValterHal ' tajn (Walter Hallstein), prvi predsednik Komisije EEZ. 2 Pri tome je, presvega imao u vidu da je Zajednica odvojena od dr %ava #lanica i da se od njihrazlikuje. Dr %ave #lanice su shva ene kao realne organizacije ili politi #ko

jedinstvo zasnovano na ustavu, dok je EEZ tretirana kao ve ' ta #ka (izvedena)tvorevina zasnovana na pravu. U kasnijoj teoriji i praksi Suda pravde,prihva eno je shvatanje o Zajednici zasnovanoj na vladavini prava, s tim ' to je pojmu vladavine prava davano razli #ito zna #enje. Ipak, bez obzira narazlike koje u teorijskom smislu postoje u pogledu shvatanja pojma

1 Vid. T. Tridimas and P. Nebbia, European Union Law for the Twenty-First Century : Vol. IRethinking the New Legal Order, Hart Publishing, 2004, str. 2

2 Vid. W. Hallstein, Der unvollendete Bundesstaat , Econ Verlag, 1969, str. 33 i dalje.


17/54

40 Uvod u institucije i pravo EU

vladavine prava" (eng. Rule of law )3, u osnovi ovog pojma le %i ideja dasvako ko vr ' i javna ovla ' enja mora to #initi u skladu sa pravom iz #ega jeizvedeno i na #elo o vladavini prava, a ne ljudi.

U prakti #noj primeni, ovo na #elo se mo %e posmatrati u formalnom iliproceduralnom smislu i u materijalnom smislu. U formalnom smislu, na #elo vladavine prava je od klju #ne va %nosti za delotvornost ili efikasnost pravnogporetka, dok se u materijalnom smislu o vladavini prava mo %e govoriti samoako takav pravni sistem obuhvata i norme javnog morala koje slu %e za ocenupravnosti i pravednosti pravnih propisa. U tom smislu je materijalnimpojmom vladavine prava trebalo izraziti njegovu demokrati #nost ililegitimitet, koji se meri demokratskim na #inom dono ' enja odluka. Otuda sesavremeni pojam vladavine prava temelji ne samo na po ' tovanju forme, kojase ceni kroz tzv. komunitarnu zakonitost i ustavnost u postupku dono ' enja i

primene pravnih propisa, ve i po ' tovanjem ili odra %avanjem stvarnedemokratske volje ve ine, kao temelja legitimiteta prava EU i kroz obavezupolaganja ra #una legislativnih organa za stvaranje dobrog i lo ' eg prava EU.Otuda, EU kao zajednica zasnovana na po ' tovanju prava, mora svojeaktivnosti i zadatke obavljati u onim granicama koje su u tradicionalnomsmislu ozna #avaju kao ustavni okvir koga #ine navedena na #ela ili principi.

1.2. Princip dodeljenih nadle &nosti

S obzirom da je Evropska zajednica bila organizovana po ugledu na slo %ene

dr %ave i da je, prema shvatanju Suda pravde, po #ivala na "vladavini prava,"4 to se Ugovorom postavljeni ciljevi mogu ostvarivati samo dono ' enjem i

sprovo , enjem odgovaraju ih pravnih propisa. 5 Njih su donosili ovla ' eniorgani Zajednice u granicama prenetih ili dodeljenih ovla ' enja. Nakonstupanja na snagu Sporazuma iz Lisabona, dr %ave #lanice ova ovla ' enjaprenose direktno na Uniju. Otuda ni EU, kao ' to je ranije bio slu #aj sa EZ, neraspola %e sopstvenim ili originernim legislativnim ovla ' enjima, ve jedinoovla ' enjima ili nadle %nostima koja poti #u od dr %ava #lanica.

Teorijski posmatrano, Unija mo %e potrebna ovla ' enja dobiti ili od"evropskog naroda" (kada bude postojala kategorija jedinstvenog evropskognaroda), ili od dr %ava #lanica. Iako je Ugovorom o Evropskoj uniji iz

3 Vid. izme , u ostalih, D: Kochenov, The EU Rule of Law: Cutting Paths Through Confusion, Erasmus Law Review , Vol. 02, Iss. 01, 2009, str. 5, i autor koje navodi u napomeni 2 nastr. 2.

4 Vid. slu #aj 294/83, Party Ecologiste 'Les Verts' v European Parliament , [1986] ECR 1339,str. 1365.

5 Istorija pokazuje da su politi #ke i ekonomske integracije u vi ' e evropskih dr %ava bivalepra ene unifikacijom gra , anskog i trgovinskog prava, npr. u Francuskoj u periodu izme , u1804-1807. godine, u 1866. godini u Italiji ili 1900. godine u Nema #koj. U savremenimuslovima, ovaj proces je prisutan u SAD po #ev od 1951. godine, kada je prvi put promovisan

Jednoobrazni trgova #ki zakonik, a kasnije i u nekim oblastima ugovora i delikata putemposebnih Restatements-a.


18/54

Ustavni okvir EU 41

Mastrihta dr %avljanima dr %ava #lanica priznato istovremeno i svojstvoevropskih gra , ana ( citizenship ), ' to se tuma #i kao "premisa evropskognaroda", 6 jo ' uvek im nije dato pravo da kao jedinstveni politi #ki entitetraspola %u suverenim ovla ' enjima nezavisnim od onih koja imaju po osnovudr %avljanstva, ve to i dalje #ine kao dr %avljani dr %ava #lanica i preko dr %ava#lanica. Otuda i Evropska unija, kao i ranije Evropske zajednice, dobijapotrebna ovla ' enja od dr %ava #lanica. U slu #aju Evropske ekonomskezajednice, Sud pravde je to nedvosmisleno potvrdio u predmetu Costa v ENEL ,7 navodom da ovla ' enja Zajednice poti #u od "ograni #enjasuvereniteta ili transfera ovla ' enja od strane dr %ava #lanica...". Prenostakvih ovla ' enja je, prema shvatanju Suda, definitivan i neopoziv, a takododeljena ovla ' enja ne mogu biti vra ena od Zajednice, niti ih dr %ave#lanice mogu obnoviti. 8 I nema #ki Savezni ustavni sud( Bundesverfassungsgericht ) je, polaze i od #injenice da ne postoji jedinstveni evropski narod, u slu #aju Brunner zaklju #io da ovla ' enja Unije(i Zajednice) poti #u od naroda Evrope koji su jo ' uvek organizovani unacionalne dr %ave, a ne od homogenog i jedinstvenog evropskog naroda.Otuda Evropska unija ne raspola %e ovla ' enjima da sama ' iri svojenadle %nosti, ve to mo %e u #initi samo izmenama Ugovora o osnivanju kojepodle %u odobrenju nacionalnih parlamenata. 9

Obim ovla ' enja koja su dr %ave #lanice du %ne da prenesu na organe Unijeodre , uje Ugovor o osnivanju. Upravo zbog toga Evropska unija, kao ni ostaleme , unarodne organizacije, ne raspola %e op ' tim i neograni #enim

ovla'

enjima, niti je ovla'

ena da ih sama'iri ( Kompetenz-Kompetenz ), ve samo onim ovla ' enjima koja su neophodna za ostvarivanje ciljeva koji su

Ugovorom o osnivanju postavljeni pred nju. 10 Lisabonskim sporazumomnadle %nosti Unije su odre , ene po principu pozitivne enumeracije ' to,prakti #no, zna #i da svi komunitarni akti, odnosno izvori prava EU morajuimati neposredni ili posredni pravni osnov u nekom od #lanova Ugovora oEU.

Na osnovu principa pozitivne enumeracije, Unija mo %e delovati samo uokviru dodeljenih nadle %nosti i samo radi ostvarivanja ciljeva koji suproklamovani Ugovorom o osnivanju. Na in vr # enja dobijenih ovla ' enja jedefinisan principima supsidijarnosti i srazmernosti. Na osnovu principa

6 V. - ok, Evropsko gra , anstvo i dr %avljanstvo dr %ava #lanica u politici i pravu Evropske unije, Revija za evropsko pravo , 1(2000), str. 7.

7 Predmet 6/64, [1964] ECR 585, na str. 593.8 Vid. slu #aj 7/71, Commission v France , [1971] ECR 1003, str. 1018; Usher, European

Community Law and National Law: The Irreversible Trasfer ?, London, 1981.9 Vid. ta #ke 33 i 59. presude.10 Prema mi ' ljenju D. Chalmers-a, European Union Law , Vol. I, Ashgate, 1998, str. 205.

podela nadle %nosti izme , u dr %ava #lanica i Evropske ekonomske zajednice bila je do

sredine osamdesetih godina regulisana u skladu sa Luksembur ' kim kompromisom, kojim je dr %avama #lanicama bilo dozvoljeno da stave veto na svaki predlog koji im se nije svi , ao.


19/54

GLAVA IV

INSTITUCIONALNI OKVIR DELOVANJA EVROPSKE UNIJE

ORGANI EVROPSKE UNIJE

Evropska unija deluje, odnosno izvr ' ava poverene zadatke preko organa isprovo , enjem propisa koji #ine pravo EU. Posmatrani zajedno, organi #inetzv. institucionalni okvir.

Prema odredbama #lana 13. Ugovora o Evropskoj uniji, Unija raspola %einstitucionalnim okvirom koji ima za cilj da unapre , uje njene vrednosti, daostvaruje njene ciljeve, da slu %i interesima Unije, njenim gra , anima idr %avama #lanicama, da obezbe , uje koherentnost, delotvornost i kontinuitetnjenih politika i akcija. Institucionalni okvir #ine institucije ili slede i organi:Evropski parlament, Evropski savet, Savet, Evropska komisija, Sud pravdeEvropske unije, Evropska centralna banka i Finansijski sud. 1 Navedeniorgani se mogu posmatrati i podeliti u politi #ke (prva #etiri) i pravosudne. 2 Pored osnovnih organa, postoje i savetodavni organi: Ekonomski i socijalnikomitet i Komitet regiona, i drugi organi i pomo na tela. S obzirom dacelovita analiza njihovog mesta u politi #kom sistemu EU #ini predmetposebne discipline (institucionalno ili ustavno pravo EU), 3 u daljem tekstu e biti re #i samo o op ' tim pravilima i njihovoj ulozi u procesu usvajanja propisaEU.

1 O institucionalnom okviru EZ/EU u doma oj literaturi vid. R. Vukadinovi , Evropskaekonomska zajednica , Beograd, 1991; S. Samard %i , Evropska unija kao modelnadnacionalne zajednice , Beograd, 1998, str. 89-123; B. Ko ' uti , Uvod u evropsko pravo ,Beograd, 2006, str. 91-148; A. - avo ' ki, Pravni i politi ki poredak Evropske unije , Beograd,2006, str. 64-98; Z. Radivojevi i V. Kne %evi -Predi , Institucije Evropske unije , Ni ' , 2008,str. 83-244; G. Ili -Gasmi, Pravo i institucije Evropske unije , Beograd, 2009, str. 72-240;R. Etinski i dr, Osnovi prava Evropske unije , N. Sad, 2010, str. 77-196. Sa prostoraprethodne Jugoslavije: T. Bendevski, Pravo na Evropska unija , Skopje, 2001; N. Misita, Evropska unija institucije , Sarajevo, 2009; J. Poto #nik i dr., Evropsko pravo , Ljubljana,2004, str. 37-54; T. 1 apeta i S: Rodin, Osnove prava Europske unije , Zagreb, 2009, str. 23-30.

2 T. Hartley, The Foundations of European Community Law , Oxford, 2007, str. 11; V.Kne %evi -Predi , Ogled o suverenosti, suverenost i Evropska unija , Beograd, 2001, str. 177.

3 Vid. R. Vukadinovi , Evropska ekonomska zajednica , Beograd, 1991.


20/54


Kao op ' te, za sve organe va %i pravilo i obaveza da mogu delovati samo uokviru poverenih nadle %nosti, pri #emu su du %ni da izme , u sebe ostvarujukorektnu me , usobnu saradnju.

1. Evropski parlament

1.1. Nastanak i sastav

Naziv . Evropski parlament (The European Parliament, u daljem tekstuParlament) vodi poreklo iz Zajedni #ke skup ' tine (Common Assembly), kaoorgana Evropske zajednice za ugalj i #elik 3 (u daljem tekstu Ugovor o EZU - ).Me , utim, nakon osnivanja EEZ i Evropske zajednice za atomsku energijuovaj organ postaje zajedni #ki za sve tri Zajednice, kada i menja ime u

"Evropsku parlamentarnu skup ' tinu" ( European Parliamentary Assembly ),da bi posebnom rezolucijom iz 1962. godine, prihva en dana ' nji naziv"Evropski parlament." 4 Sedi ' te Evropskog parlamenta je u Strazburu,generalni sekretarijat je sme ' ten u Luksemburgu, a sednice se odr %avaju uBrislu.

Sastav . Sastav, nadle %nost i na #in rada Evropskog parlamenta su odre , eniUgovorom o Evropskoj uniji, #lanovi 13. do 15. UEU i odredbama #lanova223. do 234. UFEU.

Evropski Parlament je sastavljen od poslanika koji predstavljaju narode iz

dr %ava #lanica, koji se biraju na op ' tim neposrednim izborima na period odpet godina, prema jedinstvenom postupku u svim dr %avama #lanicama ili uskladu sa zajedni kim na elima svih dr %ava #lanica. 5 Broj poslanika podr %avama #lanicama je promenljiv i odre , en je Ugovorom o Evropskoj uniji.Prema odredbama va %e eg Ugovora iz Lisabona, ukupan broj #lanovaParlamenta ne mo %e biti ve i od 750, plus predsednik, pri #emu nijednadr %ava #lanica ne mo %e imati vi ' e od 96 predstavnika, ni manje od 6poslanika. Broj poslanika koje mogu imati dr %ave #lanice odre , uje Evropskisavet uglavnom proporcionalno broju stanovnika, uz odre , ene korekcije kadsu u pitanju najve e i najmanje dr %ave #lanice.

Izbori se odr %avaju svake pete godine u drugoj polovini juna meseca, a za#lana Parlamenta ne mo %e se birati lice koje obavlja odre , ene funkcije uUniji ili u dr %avama #lanicama: kao ' to su npr. #lan Komisije, sudija Suda

4 EP Resolution of 30 March 1962, JO 1962, str. 1045.5 Savet je tek 1976. godine doneo Odluku o aktu kojim se ure , uje izbor predstavnika Skup ' tine

neposrednim op ' tim izborima, a prvi neposredni izbori su odr %ani 1979. godine u tada ' njihdevet dr %ava #lanica. Vid. EC Council Decision 76/787, Act concerning the Election of Representatives of the Assembly by Direct Universal Suffrage, OJ % L 278, od 8.10.1976.str. 5. (Savet i ovde koristi stari naziv Skup ' tina "Assembly"). O razlozima videti u: Bieber,

Pantalis, Schoo, Implications of the Single Act for the European Parlament, 23 CM.L. Rev.(1986) 767.


21/54

Organi EU 71

pravde, op ' ti pravobranilac ili sekretar Suda, #lan odre , enog odbora ili nekuod funkcija u dr %avama #lanicama ( #lan vlade i druge funkcije u skladu sanacionalnim propisima). Me , utim, funkcija #lana Parlamenta nije nespojivasa #lanstvom u parlamentu dr %ave #lanice.

U toku mandata #lanovi Parlamenta u %ivaju privilegije i imunitet u skladu saProtokolom o privilegijama i imunitetu Evropskih zajednica i primajuodgovaraju e plate 6 i naknade i putne tro ' kove. 7

1.2. Na in rada

Unutra ' nja organizacija Parlamenta i na #in radu su organizovani po uzoruna nacionalne parlamente u dr %avama #lanica i zasniva se na duplojstrukturi: politi #kim partijama (koje se zovu "grupe") i parlamentarnim

odborima. 8 Po ' to su direktno izabrani i ne predstavljaju zastupnikenacionalnih parlamenata, niti su diplomatski predstavnici svojih dr %ava,#lanovi Parlamenta rade nezavisno od instrukcija ili stavova svojih vlada iliparlamenata, po strana #koj pripadnosti i disciplini, a ne prema nacionalnojpripadnosti. Uslovi za formiranje politi #kih grupa u Parlamentu su odre , eniPoslovnikom o radu. Grupe se naj #e' e formiraju koalicijom nacionalnihpartija, pri #emu jedna od partija mo %e imati dominantnu ulogu pa su u tomsmislu i "obojeni" stavovi grupe.

Radom Parlamenta rukovodi Predsednik kome poma %e predsedni ' tvo, #iji#lanovi #ine "biro", kao izvr ' no telo. Biro i predsednici politi #kih grupa #ine"konferenciju predsedavaju ih ( Conference of Chairmen ). Parlament ima isvoju administraciju, sekretarijat i generalnog sekretara. 9 Sekretarijat jeorganizovan u generalne direktorate i pravni servis.

Rad Parlamenta se odvija kroz zasedanja. Ugovorom je predvi , eno daParlament zaseda jednom godi ' nje i, ako sednica nije posebno zakazanapo #inje drugog utorka u mesecu martu bez prethodnog sazivanja. Poredredovnih sednica, na zahtev ve ine svojih #lanova ili Komisije, mogu seodr %ati i vanredne sednice. U praksi, Parlament zaseda svake #etvrte sedmiceod oktobra do jula. Osim kroz odr %avanje sednica, Parlament svoju aktivnostispoljava i u okviru Konferencije odbora (komiteta) za evropske poslove, 10 koji Parlamentu mo %e uputiti svaki prilog koji smatra potrebnim u pogledu

6 Njihova visina je razli #ita i izjedna #ena je sa naknodom koju primaju #lanovi nacionalnihparalmenata u dr %avi #lanici iz koje dolaze.

7 Razli #iti sistemi obra #unavanja naknada su od 2009. godine zamenjeni jedinstvenimsistemom.

8 P. Mathijsen, A Guide to European Union Law , London, 2004, str. 69. Detaljnije D. Jan #i , National Parliaments and European Constitutionalism: Accountability Beyond Borders ,2012.

9 Prema podacima P. Mathijsen, n. delo , str. 71, u administraciji je bilo 3.367 stalnih i 594privremeno zaposlenih.

10 Vid. Protokol (br. 9) o ulozi nacionalnih parlamenata u Evropskoj uniji.


22/54


23/54


mo %e objasniti, niti se njegova primena mo %e odvojiti od pojmaorganizovanog sistema vlasti (i to onog sistema koji raspola %e monopolom vlasti ili kontroli ' e najja #u vlast). Ovakva vlast se tradicionalno poistove ujesa dr %avom. Shvatanje o pravu kao dru ' tvenoj pojavi #iji se nastanak ipostojanje vezuje isklju #ivo za postojanje dr %ave, vodi u zaklju #ak da izvandr %ave i dr %avnog prava ne mo %e postojati druga #ije pravo. Budu i da jecelokupna zemaljska teritorija podeljena izme , u dr %ava, i kada bi postojaoneki drugi skup propisa izvan dr %ave, oni ne bi mogli #initi pravo (u ranijenavedenom zna #enju) zbog toga ' to, formalno logi #ki posmatrano, ne bimogli da na , u prostor i subjekte primene. U krajnjoj liniji, i sasvimpojednostavljeno, ovakvim shvatanjem je negirana priroda pravnih propisasvim drugim normama koje ne stvara dr %ava i iza #ije prinudne primene nestoji dr %ava. A upravo je pravo EU kvalifikovano kao "pravo bez teritorije i bez istorije" 7. Stoga je bilo potrebno redefinisati pojam prava, 8 jer bi usuprotnom te ' ko bilo objasniti postojanje i me , unarodnog prava i prava EUkao posebnih pojava. Ovo posebno i zbog toga ' to se u realnosti, bez obzirana odre , ena teorijska neslaganja, ni u unutra ' njim okvirima pravni propisine stvaraju isklju #ivom aktivno ' u dr %ave, jer postoji i tzv. "meko pravo"(soft law ), koje stvaraju i primenjuju neposredno zainteresovani subjekti,kao sistem autonomnih pravila pona ' anja (autonomno pravo trgovaca, naprimer). Sa druge strane, #injenica je da i me , unarodne organizacije, pa iEvropska unija, imaju svoj pravni poredak ili pravni sistem, 9 kao poseban,manje ili vi ' e autonoman sistem propisa. Kad je re # o pravu Evropske unije,njegovo autonomno postojanje priznao je ne samo Sud pravde Evropskeunije, ve i sudovi dr %ava #lanica. 10 Tako je i nema #ki Savezni ustavni sud,nakon izvesnog kolebanja nekih ni %ih sudova, prihvatio stav Suda pravde dapravo Evropskih zajednica (u to vreme) #ini poseban autonomni (samostalni)pravni poredak, #ije norme ne pripadaju ni me , unarodnom pravu, niunutra ' njem pravu dr %ava #lanica, pa ne mo %e biti osporeno pred sudompozivanjem na pravila nacionalnog prava. 11 U teoriji je posebnost ili suigeneris priroda obrazlagana #injenicom da ne poti #e samo iz karakteranormi, ve i zbog toga ' to nije imalo istorijsku prete #u ili savremeniekvivalent. 12

7 U predgovoru knjige Esteban, The Rule of Laws in the European Constitution , Kluwer, 1999,str. XIII, ove re #i su pripisane slavnom francuskom profesoru Jean Carbonnier-u.

8 Vid. A. von Bogdandy, A Bird's Eye View on the Science of European Law: Structures,Debates and Development Prospects of Basic Research on the Law of the European Unionin a German Perspective, European Law Journal , Vol. 6, No. 3, September 2000, str. 221.

9 Schermers, International Institutional Law , Leiden, 1980. ta #. 993-1192.10 - ak i teoreti #ari klasi #ne teorije dr %ave i prava prihvataju komunitarno pravo kao osobeno

pravo ili pravni sistem. Vid. MacCormick, Liberalism, Nationalism and the Post-sovereignState, 44 Political Studies , (1996) 553, str. 556.

11 Predmet Internationale Handelsgesellschaft v EVGF (Solange I) [1970] ECR 1125, 2 CMLR,[1974] 540, ta #. 3. presude.

12 Tridimas, The General Principles of EC Law , Oxford, 1999, str. 9.


24/54

Izvori prava EU 93

2. Podela izvora prava EU

Izvori prava EU se mogu posmatrati u materijalnom i u formalnom smislu. U

materijalnom smislu se pod izvorima prava EU podrazumevaju osnovni iodlu #uju i razlozi i motivi stvaranja propisa i dru ' tvene snage koje sustvarale, u po #etku propise Evropskih zajednica, a kasnije pravo EU. Upravnoj teoriji su razlozi za osnivanje Evropske zajednice vi , eni dostaidealizovano u "me , unarodnoj solidarnosti i volji da se sa #uva mir i kreira bolja Evropa preko ekonomskog povezivanja." 13 Formalne izvore prava EU#ine oblici u kojima je sadr %ana volja osniva #a Evropskih zajednica/Unije,koji se u pravnoj teoriji obi #no dele na primarne i sekundarne. 14 Podela jeizvedena s obzirom na subjekte koji ih donose i njihovu pravnu snagu.Me , utim, i u okviru ove podele postoje odre , ene razlike, zbog kojih se isti

izvori kod jednih nalaze u primarnim, a kod drugih autora u sekundarnimizvorima. 15

2-2. Primarni izvori

Primarne izvore prava EU stvaraju dr %ave #lanice prilikom ure , ivanjame , usobnih odnosa na osnovu ustavnih ovla ' enja. Tu spadaju ugovori o

13 Lasok, Law & Institutions of the European Communities , Butterworths, 2001, str. 98; K.Borchardt, The ABC of Community law , European Commission, Luxembourg, 2000, str.58.

14 K. Lasok, Law & Institutions of the European Union , Butterwoths, 2001, str. 122-203;Oppermann/Classen/Nettesheim, Europarecht , 2009, str.159-210; A. Kaczorowska, European Union Law , Taylor & Francis, 2008, str. 204.

15 Tako 67897 , : ., +-.024678904 2.:-0 , :?@A , 2001, str. 32. navodi da je izvorekomunitarnog prava mogu e grupisati prema 10 razli #itih kriterijuma i to: premakarakteru izra %enog dr %avnog suvereniteta, odnosu prema osniva #kim ugovorima, mestu uhijerahiji, nivou kontrole u postupku dono ' enja, primene, izmene i prestanka, prostorudejstva, krugu adresata, karakteru dejstva na teritoriji dr %ava #lanica, nivou konkretizacije,stepenu obaveznosti i formi u kojoj su doneti. P. Raworth, Introduction to the Legal System of the European Union , Oceana, N.Y. 2002, str. 110-113, poznaje i tercijerne izvorekoje #ine implementiraju i akti doneti uglavnom od strane Komisije i u nekim slu #ajevimaod Saveta.

S obzirom na subjekte koji ih donose, izvori se mogu grupisati u: akte dr & ava lanica , u kojespadaju konstitutivni ugovori, supsidijarne konvencije i predstavni #ki akti dr %ava #lanica;akte Zajednice , u koje spadaju uredbe, uputstva, odluke, preporuke i mi ' ljenja; op # tana ela komunitarnog prava, u koje spadaju osnovna ljudska prava i na #ela pravnesigurnosti, proporcionalnosti, saslu ' anja i jednakosti stranaka i me < unarodne sporazumesa dr & avama ne lanicama . Vid. Hartley, The Foundations .., 1988, str. 85-181.

Sli#na ovoj je i podela izvora na: konstitutivne ugovore, sekundarno pravo, me , unarodnopravo, op ' ta na #ela prava i propise o po ' tovanju ljudskih prava.Vid. Louis, The Community Legal Order , Luxembourg, 1990, str. 73-105.

Norme komunitarnog prava se mogu podeliti i na one koje spadaju u isklju #ivu nadle %nostZajednice, uslovno nazvano "sopstveno pravo", i norme koje poti #u iz op ' teg

me , unarodnog i unutra ' njeg prava dr %ava #lanica, uslovno nazvano "pozajmljena pravila". Vid. Schermers and Waelbroeck, n. delo , str. 8-9.


25/54

GLAVA VI

ODNOS EVROPSKE UNIJE I PRAVA EU PREMA DR * AVAMA, LANICAMA I POJEDINCIMA I PREMA UNUTRA # NJIM

PRAVIMA

1. Uop ( te

Odnos Evropske unije prema dr & avama lanicama je regulisan odredbamaUgovora o EU o prenosu nadle %nosti, na #elom lojalnosti i na #elomodgovornosti dr %ava #lanica zbog povrede prava EU. S obzirom da je oprenosu nadle %nosti ve je bilo re #i, ovde e biti iznete samo nekekarakteristike principa lojalnosti dr %ava #lanica prema EU.

Pojam i sadr & ina principa lojalnosti . Odredbama #lana 4(3) UEU, Unija idr %ave #lanice su obavezane da poma %u jedni drugima "u punomuzajamnom po ' tovanju" u ispunjvanju zadataka koji proizlaze iz Ugovora. Sobzirom na mesto na kome se nalazi u Ugovoru o EU (kao deo "zajedni #kih

odredbi"), kao i na sadr%inu, u teoriji je ovakvo formulisana obaveza"uzajamnog po ' tovanja" okvalifikovana kao princip ili na #elo iskrene

saradnje ili lojalnosti (odanosti). 1 Iako podse a na princip izvr ' avanjaobaveza iz me , unarodnih ugovora u dobroj veri (princip iz me , unarodnogprava), Sud pravde ga je tuma #io na ne ' to druga #iji na #in. Razloge za takavstav Sud je na ' ao u #injenici da princip lojalnosti izra %ava "solidarnost Unije"i "federalne dobre vere." 2 U prakti #nom smislu, pod obavezom lojalnosti ilisaradnje se podrazumeva obaveza dr %ava #lanica da preduzmu sve mere kojesu potrebne da bi se izvr ' ile obaveze koje proizilaze iz ugovora o osnivanju iliiz delatnosti organa EU.

Osim obaveze da preduzmu sve potrebne mere (obaveza na #injenje), dr %ave#lanice su obavezane i da se uzdr & e od preduzimanja bilo kojih mera koje bimogle ugroziti ostvarivanje ciljeva iz Ugovora o osnivanju, prvo EEZ, akasnije EZ i EU, (obaveza ne #injenja ili uzdr %avanja). Pod pojmom dr %ava#lanica kao adresata obaveza se podrazumevaju njihovi legislativni, izvr ' ni isudski organi na svim nivoima vr ' enja vlasti. U po #etku je ovako definisana iova obaveza tretirana kao i ostale obaveze, ali je status principa ili na #elastekla zahvaljuju i praksi Suda pravde. Otuda se tek u Lisabonskom

1 K. Lenaerts and Van Nuffel, n. delo , str. 147, marg. br. 7-042-049.2 Isto , marg. br. 7-042.


26/54


sporazumu o EU lojalnost izri #ito navodi kao jedan od principa kojiobavezuje ne samo dr %ave #lanice ve i Uniju da u ispunjavanju zadataka kojiproizilaze iz Ugovora postupaju sa punim uzajamnim po ' tovanjem i dapoma %u jedni drugima, #ime je nagla ' en i elemenat saradnje. Saradnjaizme , u razli #itih aktera je obezbe , ena institucionalnim, materijalnim iproceduralnim zahtevima u ispunjavanju preuzetih zadataka i obaveza. Uinstitucionalnom smislu to zna #i obavezu dr %ava #lanica da u #estvuju uprocesu dono ' enja odluka, kao i u sprovo , enju i primeni prava EU. Saradnjau materijalnom smislu ima za cilj da omogu i delotvornost i jednoobraznuprimenu prava EU po ' tovanjem na #ela (ili principa) direktnog dejstva,superiornosti prava EU i odgovornosti dr %ave zbog nepo ' tovanja ili povredeprava EU. Proceduralni aspekt obaveze saradnje se sastoji u zahtevu zauzajamnim konsultacijama i razmeni informacija koje su od zna #aja zau#esnike u integraciji ili, u generalnom smislu, za komunitarne subjekte.Me , utim, kako odrebama #lana 4(3) UEU nije priznato direktno dejstvozainteresovana lica se mogu na njih piozvati samo kao na "dodatni argumentu slu #aju kada je dr %ava navodno povredila neuslovljenu i dovoljno preciznuobavezu." 3

U prakti #nom smislu, princip lojalnosti ima za cilj da pod pretnjom sankcijaobezbedi ostvarivanje komunitarnih ciljeva, odnosno ciljeva koji supostavljeni pred EU. U po #etku su kao adresati ove obaveze izri #ito bilenavedene samo dr %ave #lanice, ali je Lisabonskim ugovorom njeno dejstvopro ' ireno i na Uniju. Posmatran sa stanovi ' ta konzistentnosti i primene

prava EU, princip lojalnosti ima za cilj da osigura jedinstvo evropskogpravnog poretka koje je ugro %eno autonomnim nastupanjem komunitarnihsubjekata. 4 Stoga je u slu #aju sukoba interesa koji bi mogao nastati izme , unavedenih subjekta principom lojalnosti bilo potrebno definisati pravilapona ' anja i na #in re ' avanja eventualnih sporova.

Odnos prava EU prema unutra # njim pravima dr & ava lanica je odre , enprincipima direktne primene, direktnog dejstva i superiornosti. U toku#etrdesetogodi ' njeg postojanja, organi Evropske ekonomske zajednice suradi ostvarivanja Ugovorima o osnivanju postavljenih ciljeva doneli vi ' e od30.000 raznih akata sekundarnog zakonodavstva, a Sud pravde preko 5000presuda, 5 dok su dr %ave #lanice u cilju njihovog sprovo , enja donele nizpropisa za sprovo , enje, tzv. sprovedbenih ili implementiraju ih propisa.Prema nekim podacima, preko 50% svih nacionalnih propisa i oko 80%

3 Vid. slu #ajeve koje u tom smislu navode Lenaerts and Van Nuffel, n. delo , str. 148, marg. br.7-42, u napomeni br. 179.

4 Vid. A. Hatje, Loyalit =t als Rechtsprinzip in der Europ =ischen Union , Nomos: Baden-Baden2001.

5 Mortelmans, Community Law: More than a Functional Area of Law, Less Than a LegalSystem, 1 (1996) LIEI , str. 23.


27/54

Odnos prava EU prema pravu dr %ava #lanica 131

propisa poslovnog prava poti #u iz komunitarnog prava. 6 Preostaleunutra ' nje propise u dr %avama #lanicama #ine oni koji ne moraju da budu niuskla , eni, ni unifikovani. S obzirom da se u dr %avama #lanicama prakti #noprimenjuju tri vrste propisa koji paralelno postoje: propisi EU, unutra ' njiimplementiraju i propisi i nacionalni propisi, potrebno je objasniti na #in nakoji propisi EU postaju sastavni deo unutra ' njih pravnih sistema dr %ava#lanica, a nakon toga njihov me , usobni hijerarhijski odnos.

Sli#no me , unarodnom, i pravo EU je nastalo izvan dr %ave. U odnosu nadr %avno, pravo EU predstavlja "strano pravo", pa se primena njegovih normiu dr %avama #lanicama ne podrazumeva, ve prethodno mora biti uneto iliprihva eno od nacionalnih pravnih poredaka. Bez toga bi propisi EU, zbogop ' teprihva ene suverenosti dr %ava i na #ela teritorijalnosti u primeni"dr %avnog" prava, bili zaustavljeni "pred vratima dr %avnih granica" i ostali bi

bez pravnog dejstva. S obzirom da je i EU, kao Evropska Zajednica "baziranana pravu", 7 i kako osim administrativnim aparatom ne raspola %e sopstvenomarmijom ni policijom kojima bi na prinudan na #in obezbedila primenu svogprava na teritorijama dr %ava #lanica, to propisi prava EU moraju biti prvouvedeno u doma i (unutra ' nji) pravni poredak, pa tek onda sprovedeniprema pravilima unutra ' njeg prava i od strane organa dr %ava #lanica. U tomsmislu se navodi da se primena komunitarnog prava (isto va %i i za pravo EU)ostvaruje "pred organima dr %ava #lanica, dono ' enjem upravnih akata poproceduri propisanoj u svakoj dr %avi." 8 Otuda se sa pravom isti #e da primenaprava EU pred upravnim organima Unije i Sudom pravde "ide samo do

stadijuma izvr'enja odluke, odnosno presude. Postupak prinudnog izvr

'enjaupravnih akata i sudskih presuda ostvarivana je u skladu sa odredbama #lana

256. Ugovora o osnivanju (sada #l. 299. UFEU), pred upravnim i sudskimorganima dr %ava #lanica i prema njihovom pravu." 9 Nalog za izvr ' enje izdaje, bez drugih formalnosti osim provere autenti #nosti odluke, nacionalni organkoji je vlada svake dr %ave #lanice odredila za tu svrhu i o tome upoznalaKomisiju i Sud pravde. Samo o malom broju pitanja, po kojima Komisija imaovla ' enja da sama donosi pojedina #ne akte (odluke), u postupku koji seuslovno mo %e ozna #iti kao upravni postupak, kao u materiji konkurencije,neposredna primena prava EU ostvaruje se na nivou Unije. Polo %aj Komisije

je donekle oja#an nakon

'to je dobila pravo na tzv. federalnu prinudnu tu

% bu.Tako je odredbama #lana 228(2). Ugovora o osnivanju EZ, Komisija dobila

pravo da, u slu #ajevima kada oceni da dr %ava #lanica nije izvr ' ila odlukuSuda pravde i u tom smislu nije donela potrebne mere, nakon ' to joj je

6 Vid. T. M Cllers, The Role of Law in European Integration, Am. J. Comp. L . 679(2000), str.694, napomena br. 93.

7 Louis, The Community Legal Order , BrusselsLuxembourg, 1990. str. 44; Borchardt, The ABC of Community Law , BrusselsLuxembourg, 1991, str. 34.

8 B. Starovi , Pogled na pravo i ostvarivanje prava Evropskih zajednica, Pravo, teorija i praksa , 8-10(1992), str. 51.

9 Isto .


28/54

GLAVA VII

PRAVNE KARAKTERISTIKEUNUTRA # NJEG TR * I# TA EVROPSKE UNIJE

Ugovorom o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, pred Zajednicu su bili postavljeni brojni, pre svega ekonomski, a samo po ograni #enimpitanjima i politi #ki ciljevi. Uvodnim odredbama #lana 2. Ugovora,ekonomski ciljevi Zajednice su u op ' tem smislu bili odre , eni kaouspostavljanje zajedni #kog tr %i' ta, ekonomske i monetarne unije isprovo , enje zajedni #kih politika i aktivnosti u dr %avama #lanicama. Ozna #aju zajedni #kog tr %i' ta i njegovom odnosu prema ostalim ciljevimaZajednice dovoljno govori #injenica da je Zajednica u svakodnevnom govorudugo vremena poistove ivana sa njim, pa je nazivana jednostavno"Zajedni #ko evropsko tr %i' te" (ZET). Sporazumom iz Lisabona, navedeneciljeve je kao svoje preuzela Evropska unija. U tom smislu je odredbama#lana 26. UFEU, pred Uniju postavljen zadatak da donosi mere koje imaju zacilj da uspostave i obezbede funkcionisanje unutra ' njeg tr %i' ta.

1. Transformacija zajedni kog u unutra ( nje tr &i( te

Ugovorom o osnivanju EEZ, za uspostavljanje zajedni #kog tr %i' ta bio jeodre , en prelazni period od 12 godina od dana stupanja na snagu Rimskogugovora. Godinu i po dana pre isteka tog roka, sredinom 1968. godine,konstatovano da su usvojene sve mere potrebne za uspostavljanjezajedni #kog tr %i' ta, pa je pred dr %ave #lanice postavljeno pitanje daljegekonomskog i politi #kog razvoja Zajednice. 1 U ekonomskom smislu,Zajednica se nalazila na raskrsnici: ili da se zbog nedostatka politi #ke voljezaustavi na ostvarenoj zoni slobodne trgovine i carinskoj uniji, ' to bi vodilo upostepeni pad i ekonomsku osrednjost, ili da postavi ambicioznije ciljeve. I upoliti #kom smislu je do ' lo do izvesnih neslaganja, koja su kulminirala kada jeFrancuska vi ' emese #nom politikom prazne stolice odbila da u #estvuje u raduSaveta ministara, izra %avaju i na taj na #in neslaganje sa namerom da se naZajednicu prenesu nova ovla ' enja za ve insko odlu #ivanje. Sukob je re ' entzv. Luksembur ' kim kompromisom 2 ( Luxembourg Accord ), koji je, bezobzira na kontroverze u pogledu njegovog pravnog zna #aja, doprineosazrevanju ideje o neophodnosti # vr ' eg ekonomskog i politi #kogpovezivanja dr %ava #lanica.

1 Vid. Pelkmans and Robson, The Aspirations of the White Paper, JCM Stud . 25(1987), str. 181.2 Vid. Vukadinovi , Evropska ekonomska zajednica , Institucije, Beograd, 1991, str. 47-50.


29/54


Nove ideje o pravcu budu eg razvoja Zajednice na ' le su odraza u nizupoliti #kih i pravnih dokumenata koji su prethodili usvajanju Jedinstvenogevropskog akta i kasnijem potpisivanju Sporazuma u Mastrihtu. Operatividokument o uspostavljanju unutra ' njeg tr %i' ta je uradila Komisija urekordno kratkom roku od sedam nedelja u tzv. "Beloj knjizi", u kojoj jepopisala potrebne mere i akcije i dinamiku njihovog usvajanja. Ciljevi iz Beleknjige su zvani #no potvr , eni i "ozakonjeni" u Jedinstvenom evropskom aktu,koji je usvojen 1986. godine.

Stupanjem na snagu Jedinstvenog evropskog akta, 3 1987. godine, prvobitniekonomski cilj Evropske ekonomske zajednice, ozna #en u Osniva #komugovoru kao stvaranje zajedni #kog tr %i' ta 4 (common market ), dopunjen jenovim, koji je ozna #en kao unutra ' nje tr %i' te. Unutra ' nje tr %i' te ( internalmarket , Binennenmarkt ) je odre , eno kao "podru # je bez unutra ' njih granica,

na kome su obezbe , eni slobodno kretanje lica i promet robe, usluga ikapitala." Ovako ' iroko odre , en pojam unutra ' njeg tr %i' ta preuzet je i uMastri ' kom Ugovoru o osnivanju Evropske unije. 5 Me , utim, konceptomunutra ' njeg tr %i' ta iz Ugovora o Evropskoj uniji nije zamenjen prethodnikoncept zajedni #kog tr %i' ta. Oni su i dalje ostali kao paralelni ciljevi, pa se uUgovoru kori ' ena oba izraza. 6 Zajedni #ko tr %i' te e prestati da se pominjetek u Ugovoru iz Lisabona, u kome e ostati samo unutra ' nje tr %i' te.

Uspostavljanjem unutra ' njeg tr %i' ta trebalo je stvoriti neophodne uslove itrasirati put za ekonomsku i monetarnu uniju. Naime, zbog postoje ih barijera u me , usobnoj trgovini, ve osamdesetih godina je bilo jasno da seproblemi sve ve e nezaposlenosti i daljeg ekonomskog razvoja morajure ' avati novim merama, koje bi vodile postepenom stvaranju ekonomske imonetarne unije, ' to je podrazumevalo postojanje unutra ' njeg tr %i' ta i jedinstvenog novca.

2. Unutra ( nje tr &i( te kao proces

Koncept zajedni #kog tr %i' ta nije ni nov, ni originalan. Istorija pokazuje daovaj tip organizacije privrede karakteri ' e federalni tip dr %avnog ure , enja,odra %avaju i ekonomsku protivte %u politi #koj %elji za zajedni ' tvom. 7 Otuda je

3 Vid. Suppl. 2/1986 of the Bull. of the EEC. Akt je usvojen 1986. godine, a stupio je na snaguprvog jula 1987. godine.

4 Vid. jednu od najzna #ajnijih odluka Suda u slu #aju 26/62, Van Gend en Loos , [1963 ] ECR, 1,u kojoj se navodi da je cilj Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice "stvaranjezajedni #kog tr %i' ta, #ije se neposredno funkcionisanje ti #e dr %ava #lanica."

5 Vid. #l. 7A(2) Ugovora o osnivanju.6 Vid. Kova #, Konstitutivni elementi jedinstvenog tr %i' ta u Evropskoj uniji i u SR Jugoslaviji, u:

Pravni i ekonomski okviri uklju ivanja jugoslovenskih privrednih subjekata u unutra # njetr & i # te Evropske unije , Kragujevac, 1994, str. 25.

7 Lasok and Bridge, The Law of the Economy in the European Communities , London, 1980,str. 51.


30/54

Pravo unutra ' njeg tr %i' ta EU 165

i pre osnivanja Evropske ekonomske zajednice bilo poku ' aja da se izme , udr %ava uspostave # vr ' i ili labaviji ekonomski i politi #ki savezi, po #ev odcarinskog saveza nema #kih dr %ava ( Zollverein) , do unije dr %ava Beneluksa.

U teoriji su ovi i drugi oblici uspostavljanja institucionalnih veza ozna #avanikao oblici me , unarodne kooperacije, koje karakteri ' e sektorska integracija,ili kao me , unarodne ekonomske integracije, koje karakteri ' e globalnaintegracija. U okvirima i jednih i drugih mogu e je ostvariti razli #it stepenpovezanosti nacionalnih privreda. S obzirom da je Evropska ekonomskazajednica osnovana, pre svega, kao op ' ta ekonomska integracija, to su zanjen razvoj od zna #aja samo oblici me , unarodne ekonomske integracije, kojise u ekonomskoj teoriji prema stepenu povezanosti svojih #lanica moguklasifikovati kao: 8

1) Zona slobodne trgovine , u kojoj su uklonjene sve prepreke u trgoviniizme , u dr %ava #lanica, ali su #lanice zadr %ale slobodu vo , enjasopstvene trgovinske politike prema tre im dr %avama ne #lanicama. 9

2) Carinska unija je vrlo sli #na zoni slobodne trgovine, ali su dr %ave#lanice obavezne da vode zajedni #ku spoljnu politiku u trgovinskimodnosima, na primer moraju usvojiti zajedni #ku carinsku tarifu na uvozrobe koja vodi poreklo iz dr %ava ne #lanica.

3) Zajedni ko tr & i # te predstavlja takav oblik ekonomskog povezivanjadr %ava u kome je, pored carinske unije, omogu eno slobodno kretanje iostalih faktora proizvodnje: robe, usluga, radne snage i kapitala. 10

4) Ekonomska unija podrazumeva da je izme , u dr %ava #lanica, poredzajedni #kog tr %i' ta, ostvarena potpuna unifikacija monetarne i fiskalnepolitike, kao i da postoji centralna vlada koja to kontroli ' e kako bipostoje e dr %ave #lanice postale delovi ili regioni jedinstvenog entiteta.

5) Politi ka unija u pravnom i politi #kom smislu podrazumeva postojanje jedinstvene nacije i centralne vlasti, koja bi sa autoritetom(nad)nacionalne vlade potpuno kontrolisala monetarnu i fiskalnupolitiku i koja bi u politi #kom smislu odgovarala centralnomparlamentu.

U navedenoj klasifikaciji unutra ' nje tr %i' te nije bilo poznato kaoinstitucionalizovani stepen ekonomske integracije, pa se mo %e smatrati kaome , ufaza ili proces prerastanja zajedni #kog tr %i' ta u ekonomsku i politi #kuuniju, a ne kao kona #ni i samostalni ekonomski cilj dr %ava #lanica. Ovo zbog

8 El-Agra, Economics of the European Community , 1990, str. 1,2.; Jan #a, Osobenostimultilateralne saradnje u me , unarodnim privrednim organizacijama integracionogkaraktera, Pravo, teorija i praksa , poseban broj iz septembra 1986, str. 28-30.

9 Primeri su: EFTA Evropska zona slobodne trgovine, LAFTA Latinoameri #ka zonaslobodne trgvovine i NAFTA Severnoameri #ka zona slobodne trgovine.

10 Primeri su: Isto #no afri #ka zajednica (EAC) i Evropska ekonomska zajednica.


31/54

GLAVA VIII

NA , ELO SLOBODE PROMETA ROBE

1. Uop ( te

Rimskim ugovorom je uspostavljanje zajedni #kog evropskog tr %i' ta biloodre , eno kao osnovni ekonomski cilj osnivanja Evropske ekonomskezajednice. Uspostavljanje zajedni #kog tr %i' ta se zasnivalo na funkcionisanju#etiri slobode: slobodi prometa robe, slobodi kretanja lica, slobodi pru %anjausluga i slobodi prometa kapitala. Iako je izme , u njih te ' ko praviti gradacijupo zna #aju, budu i da se sve smatraju osnovnim, u teoriji se na #elo slobodeprometa robe izdvaja kao startno na #elo 1 bez #ijeg ostvarivanja se te ' ko moguzamisliti druge slobode pa se u tom smislu smatra "srcem zajedni #kogtr %i' ta" 2 ili "najosnovnije na #elo." 3 Ovo zbog toga ' to je na na #elu slobodeprometa robe zasnovana ne samo ekonomska integracija privreda dr %ava#lanica Evropske zajednice, ve i celokupni kasniji razvoj Zajednice kako uekonomskom, tako i u pravnom i politi #kom smislu. Uostalom, osnivanjeEvropske ekonomske zajednice se temeljilo na ideji da se stvori jedinstveniekonomski prostor sli #an nacionalnom tr %i' tu. 4 Za ostvarivanje na #ela

slobodnog prometa robe Ugovorom o osnivanju je bilo predvi , enopreduzimanje tri mere: uspostavljanje carinske unije, eliminisanjekoli #inskih ograni #enja i mera sli #nog dejstva i prilago , avanje i ukidanjedr %avnih monopola na uvoz ili izvoz odre , enih proizvoda.

Izvori prava . Sloboda prometa robe je u Ugovoru o osnivanju EZneposredno bila regulisana odredbama #lanova 23. i 24, koji su ostalinepromenjeni i nakon Lisabonskog ugovora, kao #lanovi 28. i 29. UFEU. 5 U' irem smislu, na slobodu prometa robe se primenjuju i odredbe #lanova 30.do 37. UFEU, koje su naslovljene kao "carinska unija," i "zabranakvantitativnih ograni #enja." Pomenutim odredbama dati su, me , utim, samoelementi ovog na #ela, dok je Sudu pravde ostavljeno da, kroz obavezu

1 P. Mathijsen, A Guide to European Union Law , London, 2004, str. 173.2 Evans, Economic Policy and Free Movement of Goods in EEC Law, 32 ICLQ (1983) 577, str.

577; Law of the European Communities (Eds. Vaughan), London, 1986, Vol. II, ta #ka12.01.

3 Vid. mi ' ljenje Advocate General Roses u slu #aju 272/80, Openbaar Ministerie v Frans- Nederlandse Maatschappij voor Biologische Produkten BV [1981] ECR 3277, str. 3299.

4 Vid. zdru %ene slu #ajeve 80 i 81/77 Commissionnaires Reunis v Receveur des Douanes [1978]ECR 927, str. 946, ta #. 29.

5 Jedino je u #lanu 23. ta #. 1, izraz "se zasniva na..." zamenjen izrazom "podrazumeva".


32/54


"po ' tovanja prava prilikom tuma #enja i primene Ugovora", na kazuisti #kina #in bli %e odredi sadr %inu i prirodu njegovih elemenata.

Prema odredbama II glave, tre eg dela Ugovora o funkcionisanju EU,

sloboda prometa robe se zasniva na dva elementa i ima dve dimenzije: 6 unutra ' nju i spoljnu. Unutra ' nju dimenziju #ini carinska unija, a spoljnu,zajedni #ka carinska tarifa.

Carinska unija , kao poseban oblik ekonomske integracije, 7 u op ' tem smisluzna #i ukidanje svih carina izme , u dr %ava #lanica i uvo , enje zajedni #kecarinske tarife prema tre im dr %avama. Osim ukidanja carina, UFEU jedr %avama #lanicama zabranjeno i da uvode bilo kakva kvantitativnaograni enja . Ukidanje postoje ih i zabrana uvo , enja novih kvantitativnihograni #enja u strogo pravnom smislu ne spadaju u pojam carinske unije, ' to je u UFEU izra %eno svrstavanjem ovih odredbi u poseban odeljak. Me , utim,s obzirom da se potpuno slobodan promet robe, ili "ukupni robni promet", 8 ne mo %e zamisliti bez ukidanja kvantitativnih ograni #enja, 9 nu %no ih jeizlo%iti zajedno.

Dinamika ostvarivanja na ela slobodnog prometa robe . Potpunoostvarivanje slobodnog prometa robe u celoj Zajednici/Uniji zami ' ljeno je dase ostvaruje postepenim uspostavljanjem razli #itih oblika ekonomskeintegracije: po #ev od carinske unije do unutra ' njeg tr %i' ta, odnosnosprovo , enjem odgovaraju ih mera koje karakteri ' u navedene oblike. Tako jeprvo uspostavljena carinska unija, a nakon toga zajedni #ko, pa unutra ' nje

tr%i'te. Sam na

#in i sredstva za uspostavljanje navedenih oblika utvr

, ivala jeKomisija akcionim planovima o strate ' kim prioritetima za uspostavljanje

potpunog unutra ' njeg tr %i' ta koje je u odgovaraju im vremenskimperiodima donosila. Poslednji sprovedeni akcioni plan Komisija je usvojila zaperiod 2003-2006, 10 dok je za naredni period od 2007. godine usvojilaSaop ' tenje o unutra ' njem tr %i' tu za 21. vek 11 i Akt o jedinstvenom tr %i' tu.Dosada ' nje iskustvo u sprovo , enje prethodnih planova i strategija pokazuju

6 C. Barnard, The Substantive Law of the EU , The Four Freedoms, Oxford, 2004, str. 27.7 O karakteristikama carinske unije i ostalih oblika ekonomskih integracija vi ' e u: Jan #a,

Osobenosti multilateralne saradnje u me , unarodnim privrednim organizacijamaintegracionog karaktera, Pravo, teorija i praksa , poseban broj iz septembra 1986, str. 25-30, A. M. El-Agraa, (ed.), Economics of the European Community , 1990, str. 1-2.

8 Formulacija u Ugovoru o osnivanju glasi: "...all trade in goods..."9 O njihovom zna #aju svedo #i diskusija vo , ena prilikom usvajanja Sporazuma o trgovini i

carinama GATT-a, u kojoj je istaknuto da ova ograni #enja mogu biti pogubnija za razvojsvetske trgovine nego carinske da % bine. Vid. Wyatt and Dashwood, The Substantive Law of EEC , London, 1980, str. 15.

10 Internal Market Strategy- Priorities 2003-2006, COM(2003) 238 final.11 Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the

European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions - A single

market for citizens - Interim Report to the 2007 Spring European Council,COM/2007/0060 final.


33/54

Na#elo slobodnog prometa robe 187

da je proces uspostavljanja unutra ' njeg tr %i' ta stalan i da se, bez obzira nasprovo , enje predvi , enih mera, uvek i iznova pojavljuju nove prepreke kojeugro %avaju potpuno slobodni promet robe, ' to je navelo Komisiju da u svomizve ' taju iz 2002. konstatuje da "unutra ' nje tr %i' te ne e nikad bitikompletirano. 12

2. Carinska unija

Pojam . Prema odredbama #lana 28. UFEU, Unija se zasniva na carinskojuniji koja se odnosi na celokupnu robnu razmenu i obuhvata zabranu carinana uvoz i izvoz izme , u dr %ava #lanica i svih da & bina koje imaju isto dejstvo ,kao i na uvo < enju zajedni ke carinske tarife u njihovim odnosima prematre im dr %avama. U pravnom smislu uspostavljanje carinske unijepodrazumeva trostruku obavezu dr %ava #lanica. 13 Prvo, da svoj robi koja je

proizvedena u jednoj dr %avi #lanici omogu e slobodan promet u svimdr %avama #lanicama bez pla >anja carinskih da & bina .14 Drugo, da na svu robukoja je proizvedena izvan Unije (roba koja vodi poreklo iz tre ih dr %ava)prilikom uvoza u bilo koju dr %avu #lanicu napla >uju carinske da & bine po istojstopi , u skladu za zajedni #kom carinskom tarifom. Tre e, da robi koja jelegitimno uvezena iz tre ih dr %ava u bilo koju dr %avu #lanicu obezbedeslobodan promet (kretanje) u svim dr %avama #lanicama, bez napla ivanjacarina i da % bina koje imaju ekvivalentno dejstvo. Osim ovoga, ostvarivanjena #ela slobode prometa robe podrazumeva i obavezu dr %ava #lanica da ukinukvantitativna ograni #enja i mere istog dejstva, kao i diskriminatorne i

za ' titne unutra ' nje poreze.Dinamika . Odredbama #lanova 13(1). i 23(3). 15 Ugovora o osnivanju, bilo jepredvi , eno ukidanje carinskih da % bina na uvoz, carina fiskalne prirode iuvo , enje zajedni #ke carinske tarife do kraja prelaznog perioda, odnosno doprvog januara 1970. godine, na na #in kako je to predvi , eno odgovaraju imuputstvima Komisije. Kada su u pitanju izvozne carine, predvi , eno je da sesve obaveze za proizvode u izvozu ukinu do kraja prve etape prelaznogperioda, tj. do 31. decembra 1961. godine. Dr %ave #lanice su, me , utim,oslanjaju i se na odredbe #lana 15(2), 24. i 235. Rimskog Ugovora oosnivanju, ukinule sve carinske da % bine na industrijske proizvode ve prvog

12 Vid. Internal Market Scoreboard No 11, Nov. 2002, kao i preambulu Saop ' tenja, navedenogu prethodnoj napomeni.

13 Burrows, Free Movement in European Community Law , Oxford, 1987, str. 3.14 Ovo uklju #uje slobodu tranzita iz jedne dr %ave #lanice u drugu preko tre e dr %ave #lanice. U

tom smislu Burrows, isto , navodi odluku Suda u slu #aju 266/81, Societa Italiana perl ?Oleodotto Transalpino (SIOT) v Ministero delle Finanze , [1983] ECR 731.

15 Ovi #lanovi su brisani u Amsterdamskom Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice.


34/54

GLAVA IX

S

Documents

Pravo EU v Izdanje 2012