Javne Finansije i Finansijsko Pravo EU

7/26/2019 Javne Finansije i Finansijsko Pravo EU

http://slidepdf.com/reader/full/javne-finansije-i-finansijsko-pravo-eu 1/129

Univerzitet Educons

Sremska Kamenica

Fakultet za evropske pravno-

političke studije

SEMINARSKI RAD

Predmet: Javne finansije i finansijsko pravo EU

Tema: Javni rashodi

Profesor:doc. dr Slobodan Nićin

Student:Vanja Glišin

Novi Sad, novembar 2015.

Sadržaj:

1. UVOD................................................................................................................. 3



2. JAVNI RASHODI...................................................................................................4

2.1 Javni rashodi - pojam i sadržina....................................................................

2.2 !"s#o javnih rashoda $ %nansijs&oj #"oriji i pra&si........................................'

3. VRS() I *OD)+) JAVNIH RASHODA.................................................................... ,

3.1 R"dovni i vanr"dni javni rashodi...................................................................,

3.2 *rod$&#ivni i n"prod$&#ivni javni rashodi......................................................

3.3 Inv"s#iioni i #rans/"rni javni rashodi..........................................................10

3.4 Oj"&#ivni i s$j"&#ivni javni rashodi..........................................................11

3. Oav"ni i n"oav"ni javni rashodi..........................................................12

3.' N"odoživi i odoživi javni rashodi...............................................................12

4. URO5I S(A+NO6 RAS(A JAVNIH RASHODA.....................................................13

4.1 *rividni $roi ras#a javnih rashoda............................................................134.2 S#varni $roi s#ano7 ras#a javnih rashoda................................................14

4.3 Os#ai $roi ras#a javnih rashoda...............................................................14

. A8+JU9A8.......................................................................................................1:

+I()RA(URA.........................................................................................................1,

2



1. UVOD

3



Delatnost i fnk!ije dr"ave i njenih or#ana obi$ajeno na%ivamo javnim potrebama.

Naime, pojedina! mo"e sopstvenim sredstvima i sna#ama da pribavi sebi hran, da obe%bedi

stanovanje, ob&, odr"avanje li$ne hi#ijene i da %adovolji svoje li$ne potrebe. 'e(tim,

ntra)nja i me(narodna be%bednost, %dravstvena %a)tita, obra%ovanje, kltra, so!ijalna

si#rnost kao i $itav ni% dr#ih potreba sa aspekta dr)tveno*ekonomsko# ra%voja %avise od

postojanja i or#ani%ovano# delovanja pravo %a to predvi(enih dr"avnih or#ana i instit!ija.

Upravo te potrebe, %a $ij je reali%a!ij potrebno postojanje dr"ave sa svim njenim or#anima,

or#ani%a!ijam i instit!ijama, na%ivamo javnim potrebama.

4



+odela javnih potreba fnk!ija- ima kako teorijski, tako i prakti$ni smisao. a

podmirivanje navedenih javnih potreba potrebno je, osim od#ovaraj&ih dr"avnih or#ana i

instit!ija, i postojanje od#ovaraj&ih materijalnih sredstava kojima &e se finansirati rad

navedenih or#ana i instit!ija.



+ro!es finansiranja javnih potreba, kao i svaki dr#i pro!es finansiranja, obhvata

obe%be(ivanje sredstava ostvarivanje prihoda- njihovo kori)&enje %a odre(ene namene

vr)enje rashoda-. Javni prihodi i javni rashodi $ine s)tinske komponente finansijske

delatnosti dr"ave. /sim njihovo# pro$avanja javne finansije kao predmet pro$avanja imaj

jo) dve velike skpine problema. +rvo, bave se jo) i pro$avanjem bd"eta i dr#ih instit!ija

%a finansiranje javnih rashoda fondova so!ijalno# obave%no# osi#ranja-. dr#o,

spe!ifi$nim fenomenom fiskalno# federali%ma federalno re(enim dr"avama odnosima

i%me( ra%nih nivoa vlasti po#led raspodele kako rashoda , tako i prihoda-.

'



:



,







. !AVNI RAS"ODI

11



Sve do po$etka veka finansijskoj teoriji, a i praksi, nije se posve&ivala

od#ovaraj&a pa"nja javnim rashodima. Neretko se smatralo da i%$avanje javnih rashoda i

nije predmet javnih finansija, bd&i da tro)enje prikpljenih javnih prihoda nije od neko#

interesa %a nak o javnim finansijama. inasijska teorija i praksa s po$etka veka ima

dr#a$iji stav. Savremene javne finansije kao predmet svo# interesovanja, %a ra%lik od

shvatanja klasika, imaj kako javne prihode tako i javne rashode. +osmatranje javnih rashoda

i prihoda isklj$ivo kao sistem prikpljanja i distrib!ije prikpljenih javnih finansijkih

sredstava potpno je preva%i(eno. Dr"ava, osim klasi$nih administrativnih fnk!ija i

%adataka, ima i brojne i sve obimnije so!ijalne, a posebno ekonomske fnk!ije i %adatke.

Savremena finansijska teorija temelji se na stav da s javni prihodi i javni rashodi

podjednako va"ni delovi javnih finansija, a njihovo delovanje, odnosno posledi!e njihovo#

delovanja, ne odra"avaj se samo domen javnih finansija.

12



Javni rashodi danas predstavljaj efikasan instrment kpne ekonomske i so!ijalne

politike savremene dr"ave. 3i)e se ne tretiraj kao akt potro)nje, ve& kao ra!ionalno

kori)&enje bo#atstva, odnosno dr)tveno# proi%voda.

13



a ve&in defini!ija javnih rashoda bitno je da podra%mevaj slede&e14

1 Ivani;< !.< Osnovi %nansija< =(H! <>"o7rad< 200'.< s#r.112.

14



1.javni rashodi sl"e %a podmirivanje pokri&e- javnih potreba i

1



2. savremenim slovima javni rashodi i%ra"eni s nov!.

1'



1:



1,



1



20



.1 !a#n$ ras%od$ & 'ojam $ sadrž$na

21



Dr)tveni ili javni rashodi predstavljaj i%datke koje dr"ava kao !elina, ili pojedina

dr)tveno*politi$ka %ajedni!a, $ini %bo# %adovoljavanja odre(enih dr)tvenih potreba.

22



'oderna kon!ep!ija javnih rashoda pristpa javnim rashodima pre sve#a i%$avaj&i

njihovo ekonomsko i so!ijalno delovanje. o je re%ltat finansijskih ak!ija dr"ave, smerenih

prav! posti%anja odre(enih ekonomskih i so!ijalnih %adataka pro!es dr)tveno*

ekonomsko# ra%voja. Sto#a je danas te"i)te i%$avanj javnih rashoda pre sve#a na

njihovom karakter i odre(enom delovanj privredi*dakle, njihovom kvalitativnom, a

manje kvantitativnom aspekt. /#roman deo sredstava koji dr"ava danas tro)i %a ostvarivanje

odre(enih so!io*ekonomskih !iljeva ra%voj ne propada, ne i)$e%ava nepovrat. Najve&i

deo tih sredstava se samo redistribira na ra%li$ite korisnike i ra%li$ite svrhe, a i !ilj

optimalno# dr)tveno# smeravanja i najefikasnije# %adovoljavanja javnih potreba.

Savremena finansijska teorija nov aktivnost i lo# dr"ave pore(je s levkom kro% koji

prola%i %na$ajan deo na!ionalno# dohotka, ne da bi bio ni)ten, ve& da bi kro% transfer i

smeravanje odre(enim prav!ima, %avisnosti od tek&e ili d#oro$ne ekonomske

ra%vojne- politike, dao optimalne ekonomske i so!ijalno*politi$ke efekte. Naj$e)&e s ovde

pristni brojni efekti mltiplikj&e# karaktera, s ni%om ostalih 6sporednih7 delovanja

privredi.

23



Javni rashodi se, sto#a, danas savremenoj finansijskoj teoriji posmatraj sklop

!elokpno# finansijsko# mehani%ma privrede i i%$avaj fnk!ionalnoj ve%i s kretanjem i

pona)anjem osnovnih makro*ekonomskih kate#orija.

24



i me(sobni rashodi makro*ekonomskih kate#orija mo# se videti i% slede&ih pre#leda4

2



() * + I + ,

2'



pri $em je 8*na!ionalni dohodak, 9*li$na poto)nja, *neto investi!ije i :*op)ta

potro)nja.

2:



Savremena finansijska teorija i%$avanj javnih rashoda vidi vrlo slo"en i

kompleksn problematik koja ima odra%a na pona)anje !elo# ni%a makro*ekonomskih a#re#ata.

Ukoliko finansijska teorija "eli danas na&i od#ovor na pitanje prirode, mesta i pona)anja javnih

rashoda, mora najpre od#ovoriti na pitanja na$ina njihovo# delovanja, strktre rashoda, visin i

prav!e to# delovanja na privredna kretanja op)te i dr. /vo je neophodno %bo# to#a jer s

javni rashodi postali danas jedan od naj%na$ajnih instrmenata dr"avno# interven!ioni%ma

privredi, strktre i dinamike dr)tveno*ekonomsko# ra%voja, stabilnosti, %aposlenosti,

raspodele na!ionalno# dohotka i dr.

2,



. Mesto ja#n$% ras%oda u f$nans$js-oj teor$j$ $ 'ra-s$

2





Jedni smatraj da javni rashodi op)te ne spadaj predmet nake o finansijama, da se

finansije trebaj baviti samo i%$avanjem javnih prihoda. Dr#i, opet, da se naka o finansijama

ne sme o#rani$iti samo na pitanje javnih prihoda, ve& da treba klj$iti pro$avanje i javne

rashode. 'e(tim ntar ove #rpe postoje dva ra%li$ita stava. +rvi, da je %adatak finansija na

ovom podr$j da samo opi)e i objasni kakvih sve javnih rashoda ima te da daje njihov

karakteristik i ni)ta vi)e i, dr#i, da naka o finansijama treba da objasni ne samo vrste javnih

rashoda ve& da istovremeno pro$ava i probleme, prikladnost i opravdanost pojedinih vrsta

javnih rashoda. re&a kon!ep!ija ili savremeno shvatanje pola%i od fnk!ije i delovanja javnih

rashoda privredi, posebno na pojedine ekonomsko*politi$ke !iljeve ra%voja koje svaka

moderna dr"ava postavlja pred sebe kra&em ili d"em ra%doblj. Dakle, % kompleks pitanja

javnih prihoda treba istra"iti i prirod, oblike delovanja, vrste, pona)anje, #rani!e i prin!ipe

javnih rashoda, a to %na$i i !elokpn problematik javnih rashoda.

31



;ako se radi o tri diver#entna #ledi)ta treba videti njihov ispravnost sa savremeno#

teorijsko# stanovni)tva.

32



+rvi prava!, prema kojem dr"avni rashodi ne la%e predmet i%$avanja nake o

finansijama, potpno je neopravda, %bo# to#a )to tvr(ivanje javnih prihoda i rashoda %na$i

stvari preraspodel na!ionalno# dohotka, a pro$avanje pojava i %akonitosti ve%i s

preraspodelom na!ionalno# dohotka jedan je od osnovnih %adataka nake o finansijama. S

dr#e strane, javni rashodi danas imaj o#romno %na$enje re#lisanj !elokpne konjktre i

privrednih tokova op)te, kao i ra%voja proi%vodnih sna#a, spostavljanja odre(enih

proi%vodnih odnosa i dr.

33



Dr#o shvatanje je ne)to )ire, s ob%irom da obhvata prikladnost, visin i opravdanost

pojedinih oblika javnih rashoda, ali ne daje od#ovor na osnovna pitanja*delovanja, prirode i

strktre javnih rashoda. No, ono je ipak dominiralo sve do pedesetih #odina pro)lo# veka, da bi

kona$no, stpilo mesto modernom shvatanj javnih rashoda koje je danas dominantno. Samo

savremeni pristp istra"ivanj javnih rashoda mo"e pr"ati %adovoljavaj&i od#ovor na pitanja

koja se ve& d#o name&, kao )to s4 priroda i delovanje javnih rashoda, tenden!ije stalno#

porasta, efekti pojedinih oblika rashoda ra%voj i stabili%a!iji privrede i dr.

34



. VRSTE I PODE/E !AVNI" RAS"ODA

3



+ostoje finansijskoj teoriji brojne i ra%novrsne podele i pok)aji klasifika!ije javnih

rashoda. Svima im je osnova da pok)aj da i%vr)e diferen!ija!ij javnih rashoda prema

njihovim osnovnim karekteristikama, kako bi se mo#la pratiti njihova strktra i pona)anje.

3'



Dr)tvene javne- rashode savremena finansijska teorija i politka klasifikje na

nekoliko osnovnih oblika i to24

2 *opovi?< D.@1:B Na$&a o por"ima i por"s&o pravo< >$dap"s# i Savr"m"naadminis#raija< >"o7rad< s#r.0.

3:



1.<edovne i vanredene,

3,



2. +rodktivne i neprodktivne, ili rentabilne i nerantabilne,

3



=. nk!ionalne investi!ione- i transferne,

40



>. ?i$ne i materijalne,

41



5. /bjektivne i sbjektivne,

42



@. /bave%ne i neobave%ne,

43



A. Neodlo"ive i odlo"ive i

44



B. <ashode !entralnih i lokalnih or#ana.

4



.1 Redo#n$ $ #anredn$ ja#n$ ras%od$

4'



+odeli javnih rashoda na redovne i vanredne savremena br"oaska teroija pridaje

veliki %na$aj, s ob%irom na teorij pokri&a rashoda. +rema ovim te%ama, redovni rashodi

treba da se pokrivaj samo redovnim javnim prihodima pore%i, takse, prihodi dr"avnih

pred%e&a i dr.-.

4:



<edovni rashodi s oni koji se redovno stalno- javlaj odre(enim vremenskim

intervalima, obi$no jednom #odi)nje. ;arakteristike i kriteriji, prema kojima se odre(j, s

slede&i=4

3 (r&ja< !.@1B =inansijs&o pravo< IdavaC&i "n#ar *ravno7 /a&$#"#a $ NovomSad$< Novi sad< s#r. 2:.

4,



Cobi$no se napred mo# predvideti,

4



C visina im je, relativno, stabilna,

0



C jednom #odi)nje se javljaj bd"etima dr"avnih instit!ija.

1



U savremenim slovima najmanje je presdna relativna stabilnost ovih rashoda, jer

vrlo dinami$na privreda, br%e i%mene strktre i ra%voja dr)tvenih potreba, obe%vre(enje

nov!a i dr. dovode do i%mene ovih rashoda i% #odine #odin, s pro#resivnim tenden!ijama

porasta.

2



3anredni javni rashodi javljaj se s vremena na vreme slovima vanrednih i

nepredvi(enih okolnosti. 'o"e se do#oditi da se vanredni rashodi napred predvide, ali

manjem obim od stvarno nastalih na primer4 odr"avanje pteva, borbe protiv poplava,

epidemije, po"ara i sl.- /snovna im je karakteristika da s stvarno vanredno potrebni i da ih

je te)ko napred predvideti i planirati. ato s i dalje pristni savremenj finansijskoj teoriji.

3



. Produ-t$#n$ $ ne'rodu-t$#n$ ja#n$ ras%od$

4



+rodktivni rashodi s oni rashodi koji svojim stvaranjem ili pove&anjem dovode do

odre(enih proi%vodnih efekata privredi, odnosno %bo# kojih dola%i do neposredno# porasta

na!ionalno# dohotka. /bi$no se $ine proi%vodnim oblastima i%#radnja javnih pred%e&a,

pomo& privrednim pred%e&ima, i%#radnja telekomnika!ija i sl.-. Upravo na ovom oblik

javnih rashoda savremena teorija doka%je po#re)enost klasi$ne teorije o javnim rashodima,

jer ih je tretirala samo kao tro)enje na!ionalno# dohotka koja odla%i nepovrat, be%

proi%vodnih efekata, odnosno be% restit!ije javnih rashoda kro% dohodak-.



Neprodktivni ili nerentabilnii javni rashodi s oni koji ne dovode neposredno do

porasta dohotka, kao privredi, tako i dr"avi tro)kovi administra!ije, vojni rashodi, sdstvo i

dr.-. +odela rashoda na prodktivne i neprodktivne nije identi$na s podelom i pojmom

korisni i nekorisni. +rodktivan ne mora biti istovremeno i koristan i obrnto, neprodktivan

ne mora biti istovremeno i nekoristan. 'e(tim, savremena fmansijska teorija ne odri$e

njihovo indirektno vrlo %na$ajno delovanje na dohodak i proi%vodnj, ali i direktno sna"no

delovanje na kpn konjktr, %aposlenost i stabilnost privrede.

'



. In#est$0$on$ $ transfern$ ja#n$ ras%od$

:



nvesti!ioni rashodi s obi$no takvi rashodi koji se la" prodktivne namene i koji,

pre ili posle, dovode do porasta na!ionalno# dohotka hidro!entrale, fabrike, #eolo)ka

istra"ivanja i sl.-.

,



ransferni rashodi ne delj neposredno na rast na!ionalno# dohotka, mada

indirektno, imaj vrlo %na$ajna i ra%novrsna delovanja. Njima se vr)i #lavnom samo

preno)enje transfer- dela na!ionalno# dohotka kro% njihov preraspodel, od jednih

sbjekata privrede na dr#e, od jedne #rane ili #rpa!ije na dr# i sl. /vde se naj$e)&e radi

o preno)enj dela kpovne sna#e s jedno# sbjekta na dr#i ili jedne so!ijalne #rpa!ije na

dr#. ipi$ni obli!i transfernih rashoda s4 invalidnine, pomo&i, pen%ije, so!ijalna pomo&,

pomo& %a ne%aposlenost, %dravstveno osi#ranje, osi#ranje od nesre&a na rad, %a)tita

porodi!a i de!e i dr.



stina, transferni rashodi modernim privredama imaj sve ve& lo#, a

moderni%a!ijom i atomati%a!ijom ova vrsta rashoda &e %natno dobiti na %na$aj. Delj&i

kao dodatna kpovna sna#a na potro)nj, oni istovremeno delj i na proi%vodnj i

dohodak, naravno, indirektno. bo# to#a nis 7netralni6 odnos na na!ionalni dohodak,

potro)nj i %aposlenost.

'0



?i$ni s i%da!i oni koji se $ine prilikom isplate li$nih dohodaka plata- administra!ije,

na#rada i ra%nih oblika nov$ane pomo&i pojedinim osobama i sl. U li$ne javne rashode

spadaj i li$ni rashodi namenjeni pla&anj sl#a %a ra$n javno*pravnih tela od strane

radnika i sl"benika.

'1



'aterijalni rashodi s takvi rashodi koje dr"ava $ini %bo# nabavke odre(enih

materijalnih dobara, ener#ije, kan!elarijsko# materijala, o#reva i sl. <adi se, dakle, o nabav!i

materijalnih dobara %a vr)enje javno*pravnih fnk!ija dr"avno# aparata.

'2



+odela rashoda na li$ne i materijalne omo#&ava da se sa#leda koliko dr"ava tro)i na

materijalna dobra, a koliko na $injene joj sl#e. /va dva oblika rashoda moraj se

odr"avati odre(enoj sra%meri. +odela je %na$ajna i i% aspekta pokri&a, koje je ra%li$ito %a

jedan i dr#i oblk rashoda.

'3



. O2je-t$#n$ $ su2je-t$#n$ ja#n$ ras%od$

'4



/bjektivni i sbjektivni rashodi obi$no s klasifikovani prema odre(enim namenama

ili oblastima kojima se rashodi vr)e. /va klasifika!ija je po#odna jer istovremeno ka%je i

na prav!e i na svrh tro)enja javnih finansijskih sredstava, namenjenih javnim rashodima.

/vde se prema na)oj klasifika!iji- obi$no i%dvajaj slede&a podr$ja>4

4 6r$pa a$#ora@10B Osnov" &on"pij" r"/orm" %s&ano7 sis#"ma< =inansij"<>"o7rad< r.:-,< s#r.423

'



1.+rosveta i kltra,

''



2. So!ijalno staranje,

':



=. drastvena %a)tita,

',



>. Narodna odbrana,

'



5. Dr"avna prava i sdstvo,

:0



@. ;omnalne delatnosti,

:1



A. Neprivredne investi!ije,

:2



B. Dota!ije i sbven!ije,

:3



. /bave%a po %ajmovima i #aran!ije, i

:4



10. /bave%e po bd"et.

:



Navedena podela je vrlo %na$ajna, jer nam omo#&ava da pratimo kretanje rashoda i

jedno# dela na!ionalno# dohotka koji odla%i na pojedina podr$ja, )to je, opet, s politi$ko#,

ekonomsko# i so!ijalno# aspekta vrlo va"no. Sve ovo skpa je posebno interesantno na)em

finansijskom sistem i sistem finansiranja op)te i %ajedni$ke potro)nje.

:'



.3 O2a#e4n$ $ neo2a#e4n$ ja#n$ ras%od$

::



/bave%ni s oni rashodi koji se moraj odre(enom vremen i%vr)iti, jer se %asnivaj

na %akon, #ovor ili sdskoj presdi. /snovna im je karakteristika obave%nost vr)enja

rashoda prema pre%etim obave%ama.

:,



Neobave%ni fakltativni- rashodi s ve%ani %a odre(eno sa#la)avanje, i%#lasavanje,

prethodni do#ovor, %a odre(eni do#ovoreni %adatak ili ak!ij. Nakon i%#lasavanja, obi$no se

pokrivaj dodatnim sredstvima, nastalim na ba%i dodato# optere&enja li$nih primanja

samodoprinos, po%ajmi!e, dodatni %ajmovi i sl.-.

:



.5 Neod6ož$#$ $ od6ož$#$ ja#n$ ras%od$

,0



Neodlo"ivi s oni rashodi koje mora dr"ava, na osnov stava ili %akona, da $ini

vreme %a koje s predvi(eni npr. isplate li$nih dohotaka tok mese!a-.

,1



/dlo"ivi s takvi rashodi koje dr"ava mo"e %a odre(eno vreme odlo"iti, bilo %bo#

nedostataka sredstava, ili nekih dr#ih ra%lo#a. ako, npr., koliko postoji potreba i plan

i%#radnje neke sportske dvorane ili kli%i)ta, i%#radnja &e se odlo"iti mada i dalje postoji

potreba- sve dotle dok se ne osi#raj neophodna sredstva %a t namen.

,2



. U7RO*I STA/NO, RASTA !AVNI"

RAS"ODA

,3



U%ro!i stalno# rasta javnih rashoda s brojni i vrlo ra%novrsni. U finasijkoj teoriji

postoje nastojanja da se oni #rpi) odre(ene osnovne tipove. +rema fran!skom

teoreti$ar javnih finansija, :aston Je% 8e%-, koji je dao do sada najbolji sistematski

pre#led ovih %roka, svi %oro!i rasta javnih rashoda mo# se klasifikovati dve osnovne

#rpe54

6r$pa a$#ora<@2001B =inansij"< S#ios< Novi Sad< s#r. 201.

,4



1.+rividni ili fiktivni %or!i,

,



2. Stvarni ili s)tinski %ro!i.

,'



.1 Pr$#$dn$ u4ro0$ rasta ja#n$% ras%oda

,:



+rividni %ro!i s oni kada stalnom rast javnih rashoda stoji kao protivte"a stalni rast

javnih prihoda, tako da ne dola%i do ve&e# pritiska na poreske obave%nike. /dnos i%me(

javnih rashoda i prihoda ostaje isti, dok visina li$ne potro)nje nije o#rani$ena korist op)te

potro)nje.

,,



U prividne ili fiktivne %roke Ja%e navodi@4

' Iid.< s#r. 202.

,



Csmanjenje kpovne sna#e nov!a.

0



C promene tehni!i i%rade bd"eta, i

1



C pove&anje stanovni)tva i teritorije %emlje.

2



1. +ad kpovne sna#e, nov!a, odnosno infla!ija i rast !ena dovode od

nominalno# rasta dohotka, rashoda i bd"etskih i%dataka op)te. Sto#a smanjenje kpovne

sna#e nov!a direktno dovodi do nominalno# rasta javnih rashoda, mada stvarni rast ne mora

da postoji. Ukoliko s porasle !ene, kao i ostali i%da!i, tok #odine %a 10, i javni rashodi

&e porasti %a navedeni pro!enat.

3



2. ;od promena bd"etske tehnike, odnosno prilikom prelaska s neto na brto

bd"etiranje, svi i%da!i i prihodi la%e bd"et nema vi)e me(sobnih prebijanja, neto-, )to

dovodi do prividno# porasta bd"etskih prihoda i rashoda, dakle do stvarno# porasta ne mora

do&i.

4



=. +ove&anje stanovni)tva i teritorija %emlje obi$no %rokje porasata rashoda,

ali taj porast pra&en istovremenim porastom prihoda te do stvarno# porasta rashoda ne mora

op)te do&i.



. St#arn$ u4ro0$ sta6no8 rasta ja#n$% ras%oda

'



U stvarne ili prave %orke stalno# rasta javnih rashoda savremena teorija braja vi)e

podr$ja s brojnim pojedina$nim faktorima. spadaj4

:



1. Ekonomski %or!i,

,





=. inansijski %or!i.

100



Svi ovi %or!i dovode do stvarno# porasta javnih rashoda i efektivno# porasta

optere&enja presije- poresko# obve%nika, te mo# da po#ode li$ne rashode ili preba!ivanja

dela li$nih na op)te javne rashode.

101



. Osta6$ u4ro0$ rasta ja#n$% ras%oda

102



+ored navedene klasifika!ije %oraka rasta javnih rashoda finansijsko# kataktera,

mo# se navesti jo) neki %na$ajni faktoriA4

: Iid.< s#r. 20'.

103



C<atna stanja i pripreme %a rat,

104



C Stalni pro!es b%ane rbani%a!ije,

10



C +orast mno"avanje- broja fnk!ija dr"ave,

10'



C Stalne infla!ione tenden!ije svim privredama svet rast !ena- i nominalni

rast javnih rashoda ve%an %a rast.

10:



U po#led ostalih %roka porasta javnih rashoda, savremena finansijska politika na

prvom mest isti$e %na$aj ratnih i mirnodopskih vojnih rashoda. 3isina ovih rashoda nije

vek direktno ve%ana %a stanje i ra%voj privrede, ve& %a politi$ke okolnosti i me(narodn

politik i dr#e odnose.

10,



Na javne rashode imaj ti!aja, pored ostalo#, i demo#rafski momenti, kao )to s4

promena broja stanovnika, strktra i prirast stanovni)tva i dr.

10



na$ajan faktor formiranj javnih rashoda predstavlja i sistem rapospodele. 3e&i

disparitet raspodeli dohotka, % nejednako $e)&e ra%li$itih so!ijalnih #rpa na!ionalnom

dohotk, pod stalnim pritiskom %ahteva radnih masa %a interven!ijama na so!ijalnom

podr$j, dovodi do novih transfernih i dr#ih rashoda smisl redistrib!ije dohotka. /vi,

sa svoje strane, ti$ na bjanje kpnih javnih rashoda. +ri tome treba imati vid i

or#ani%ovan ti!aj ra%li$itih so!ijalnih #rpa na odlke vlada oblasti javnih finansija.

110



Na kraj treba ista&i ti!aj i admistrativno# faktora na nivo javnih rashoda, naro$ito

porast dr"avno# aparata i primanja javnih sl"benika. Nepotrebne sl"be se sporo kidaj ili

o#rani$avaj t%v. +erkinsov %akon-, a nove se lako formiraj, )to dovodi do )irenja

administra!ije. /va tenden!ija je #otovo ne%avisna od kretanja konjktre i stope rasta

na!ionalno# dohotka. nfla!ija je postala hroni$na bolest svih savremenih privreda. <a%voj

privreda ve%an je %a ve&e ili manje stope rasta !ena. <ast !ena, sa svoje strane, dovodi do

porasta nominalno# dohotka i %ahva&anja dr"ave radi pokri&a sve ve&ih javnih rashoda,

nastalih kao posledi!a porasta !ena.

111



U po#led ritma javnih rashoda, savremena naka naro$ito podvla$i ti!aj promena

volmena javnih rashoda koji nastaj vanrednim periodima kada i%vanredne prilike i%iskj

na#lo pove&anje javnih i%dataka. /dnos i%me( op)te ekonomske aktivnosti i javnih rashoda,

koji je do tada postojao, nar)ava se. Javni rashodi preme)taj se na novi, vi)i nivo. 'enjaj

se ranija shvatanja o podnošljivom del javno# sektora na!ionalnom dohotk. Narod

prihvata vreme ratova i kri%a pove&anje rashoda i porast fiskalnih obave%a i to visini koj

bi redovnim prilikama smatrao nepodno)ljivom. +rekida se postoje&a harmonija kretanj

javnih rashoda i na!ionalno# dohotka. Sada javni rashodi preva%ila%e br%in kretanja i stop

ekonomsko# rasta. nteresanta je, me(tim, $injeni!a da nakon )to pro( i%varedne okolnosti

propor!ija i%me( javnih rashoda i na!ionalno# dohotka ne vra&a se na raniji nivo, ve& dola%i

do stabili%a!ije novonastalno# odnosa. /no )to je ranije smatrano te)ko ostvarenim, sada

postoje mo#&e i op)te prihva&eno. U stvari, i%varedne prilike ratovi, kri%e, re!esija-

i%a%ivaj pove&an interven!ij dr"ave, a time i preme)tanje nivoa javnih rashoda navi)e. Sve

ovo skpa ostavlja trajne posledi!e na visin i karakter dr"avnih interven!ija privredi.

112



3. 7AK/!U9AK

113



Sa javnim finansijama vek ima problema. Ukoliko ih je isvi)e malo, a obi$no je

tako, dr"ava mora da se sna(e i da %akrpi #bitak, delimi$no podi%anjem pore%a, a delimi$no

%ad"ivanjem )to na kraj krajeva, pla&amo pravo mi, poreski obve%ni!i. ;ao dr"avljani,

redno pla&amo pore%e i $dom se $dimo kda nestaje sav taj nova!. Nije re$ samo o tome

koliko je nov!a potrebno dr"avi %a pnjenje dr"avno# prora$na, ve& je re$ i o tome na koji

na$in dr"ava me da raspodeli to poresko breme. /bi$ni dr"avljani $esto imaj ose&aj da

dr"ava najradije prikplja pore% pravo odande odakle #a je i najlak)e pokpiti, a ne tamo

odakle se nova! najvi)e preliva * dakle i% kapitala. Fko ne %bo# dr#o#, sam kapital lak)e

parira dr"avi i preko lobiranja i dr#ih mehani%ama ti!aja i pritisaka brine se da dr"ava ne

pose"e previ)e %a njim, ve& da %adovolji svoje potrebe opore%ivanjem obi$nih dr"avljana.

stovremeno, pravo taj kapital ima obi$no i najve&i ti!aj na sam politik, tako da me

dobro da se pobrine %a to da dr"ava deo nov!a potrebi pravo %a %a)tit nje#ovih interesa, a

ne interesa dr"avljana !elini. Da, kapital me $ak i od pore%a da kje dobitak.

114



Najo$i#ledniji primer takvih anomalija s sasvim si#rno postale Sjedinjene ameri$ke

dr"ave, jer borbi %a pobed na predsedni$kim i%borima vi)e nije toliko va"no kakav je

kandidat i kakav je nje#ov pro#ram, ve& pravo to koliko nov!a sakpi kandidat sa %voj

kampanj. ako je i%#lasan, naravno, mora da ra$na i na to da &e svojim donatorima morati

da vrati sva lo"ena sredstva, a to, naravno, ne&e $initi i% sopstveno# d"epa. )ta ho&e

#lasa$ koji je samo dao svoj #las, jer kapital je dao nova!G F nova! vlada ovim svetom, %ar

neGH

11



11'



11:



11,



11



/ITERATURA

120



1. :rpa atora, $nans$je, Stilos, Novi Sad, 2001.

121



2. :rpa atora, Osno#e -on0e'0$je reforme f$s-a6no8 s$stema, inansije,

Ieo#rad, br.A*B, 10.

122



=. vani), '., Osno#$ f$nans$ja, ', Ieo#rad, 200@.

123



>. +opovi&, D., Nau-a o 'ore4$ma $ 'ores-o 'ra#o, Idapest i Savremena

administra!ija, Ieo#rad, 1A.

124



5. <ai$evi&, I., !a#ne f$nans$je, 9entar %a i%dava$k delatnost, Ekonomski

fakltet Ieo#rad, 2005.

12



@. rklja, '., $nans$js-o 'ra#o, %dava$ki !entar +ravno# faklteta Novom

Sad, Novi sad, 15.

12'



12:



12,



Documents

Javne Finansije i Finansijsko Pravo EU