Pravo i država

Definicija prava

Pravila o ljudskom ponašanju Ostale društvene norme: moral i običaj Deskriptivna i preskriptivna definicija Prirodni zakoni i ljudski zakoni- causa

efficiens i causa finalis

Pravo i moral

Moral je osnova prava – određuje osnovne društvene vrednosti

Pravo kao minimum morala Različite sankcije: pravna sankcija –

griža savesti (društvena osuda)

Prinudni karakter prava

Pravo kao politika sile. Sila može da postoji bez prava, ali ne i obrnuto

Pravni propis se sastoji od zapovesti i sankcije

Samo država može sprovoditi prinudu prava sa svojom suverenom vlašću

Unutrašnja vrednost norme

Definicija per genus et differentiam:- Pravo je skup pravila o ljudskom

ponašanju koje najčešće propisuje i svojom prinudom sankcioniše suverena državna vlast

Pravo između pravde i sile

Engleski pravni realizam (Tomas Hobs, Džon Ostin, Hodli, Holms)

Težište je na primeni prava od strane sudova. Pravo je skup pravila na osnovu kojih sudovi postupaju

1) Precedenti (actual law) i 2) moguće pravo (possible law)

Kritika “varljive pozitivističke zablude”

Čista teorija prava Hansa Kelzena. Pozitivistička pravna doktrina

Razlika između prava (jeste) i pravne nauke (treba) Svrha prava je mir i shodno tome pravo je

društvena tehnika prinudnog poretka Pravna norma je samo ona norma koja ima sankciju

– primarna norma Osnovna norma – Grundnorm, iz koje ostale norme

crpe svoje važenje - pozitivnost U unutrašnjem pravu to je ustav, a u

međunarodnom princip pacta sunt servanda Suverenost je za ovu školu uslov pozitivnosti prava

Prirodno pravo

Pojam prirode (physis) stvari ili odnosa je karakter ili suština stvari stvari ili odnosa

Priroda i konvencija Aristotel: “Prirodno pravo predstavlja neko opšte

poimanje pravednog i nepravednog u skladu sa prirodom što priznaju svi narodi, pa sve da među njima ne postoji nikakav dodir niti u pogledu toga bilo kakav nesporazum”

Koncept prirode u grčkoj etici i načelo pravde. Rast, promena rastom i karakter (svrha) bića kad je rast dostignut. Teleološki pogled na svet. Ljudi imaju svrhu, prirodnu sudbinu koja određuje kakva je vrsta delatnosti dobra za njih (slobodan izbor)

Univerzalnost prirodnog prava Rimsko pravo – univerzalni autoritet Srednji vek – prirodnopravni realizam

– pitanje izvora prirodnog prava. Bog (volja) ili ljudski razum.

Toma Akvinski i Hugo Grocijus Dva dokaza postojanja prirodnog

prava Huga Grocijusa

Pravda

1) Društvena priroda pravde

2) Intersubjektivnost (uzajamnost prava i obaveza)

3) Odgovarajuća jednakost (ravnoteža ili srazmera)

Koji je zakon pravedan?

Država

Sila preko prava postaje država Sila →vlast → autoritet (legitimitet) Država je teritorijalna zajednica ljudi

zasnovana na monopolu sile. Stanovništvo, teritorija i vlast

Monopol nadmoćne sila koja uspostavlja vlast. Država se rađa u nasilju.

Država i pravni sistem Legitimnost. Vezanost države pravnim

poretkom, tj. interesom zajednice Shvatanje države Sv. Avgustina i Nikola

Makijavelija – razdvajanje pravde i države; etike i politike. Makijavelizam – država je vrednost po sebi, a dobro države je najviša vrednost

Pravda u zajednici bez države. Priča o Trogloditima (Šarl Monteskje)

Sloboda kao svrha države – Žan Žak Ruso i Kant. Sloboda kao osnovni izraz ljudskosti i osnov moralnosti. Država slobode.

Suverenost

Nadmoćna sila koja nije obavezana. Nesuverena država je contradictio in adiecto

Vestfalski koncept suverenosti – Vestfalski mir 1648 god iz Osnabruck-a i Munster-a kojim je okončan Nemački 30-godišnji rat i 80-godišnji rat Španije i Holandije. Uspostavljenje nacionalne državne granice

1. Princip suvereniteta2. Princip (pravne) jednakosti država3. Princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih država Suverenost kao odnos između svetovne i duhovne

vlasti (Svetog Rimskog Carstva). Cuius regio eius religio

Reč suverenost se prvi put spominje 1651 u Levijatanu Tomasa Hobsa. Od francuske reči sovrain.

Definicija suverenosti Žana Bodena “Suverenost je apsolutna i postojana vlast jedne države koja nije vezana nijednim zakonom. Potestas legibus soluta.

Unutrašnji element suverenosti – suprematija državne vlasti koja sankcioniše povrede državnog poretka

Spoljni element – nezavisnost u odnosu sa drugim državama

Nosioc suverenosti unutar države – teorije nacionalne i narodne suverenosti.

Konkretni akti suverenosti: zakon, upravni akt i presuda. Državne funkcije.

Državne delatnosti, tj akti usmereni su na stvaranje zakona, upravnog akta ili presude

Vladavina prava

Platon: “Vladari moraju biti sluge zakona”. Aristotel: “Vladavina zakona ne može isključiti ljude, ali njihovo učešće treba smanjiti na najmanju moguću meru”. Vlast kvari ljudsku prirodu.

Džejms Harington (empire of laws) European Union – community of laws and

values

Načelo ustavnosti, tj zakonitosti državne uprave

Podela vlasti radi vladavine prava Ideje mešovite vlade Monteskje (O duhu zakona) – Sloboda

može postojati samo u ispravno organizovanoj državi, tj u podeli vlasti (nalik na Englesku).

Priroda čoveka je priroda svake vlasti koja može biti ograničena samo drugom vlasti – “le pouvoir arrete pouvoir”.

Zakonodavna, izvršna i sudska vlast Odnos načela nedeljivosti suverenosti i podele

vlasti Praktična primena podele vlasti u Ustavu SAD-a. James Madison: “podela vlasti ne sprečava

mogućnost delimičnog uticaja ili kontrole jedne nad drugom”. Checks and balances – balance of powers.

Kruta podela vlasti i princip interferencije; načelo međuzavisnosti vlasti

U današnjoj politici odnos legislativa- egzekutiva je zamenjen odnosom vladajuće većina i opozicione manjine

Teorije jedinstva vlasti

Sistemi podele vlasti:

1) Predsednički sistem (SAD, Francuska)

2) Parlamentarni sistem – spojenost izvršne i zakonodavne vlasti

Literatura:

Uvod u pravo – Kosta Čavoški i Radmila Vasić Ustavno pravo – Ratko Marković Međunarodno javno pravo, Milenko Kreća Osnovi međunarodnog prava ljudskih prava – Milan

Paunović, Ivana Krstić Ljudska prava – Vojin Dimitrijević, Paunović, Đerić;

e-verzija http://www.bgcentar.org.yu/index.php?p=248

Politika, Andrew Haywood, Clio