Predmet Morfologi e i Vrste Ri Echi

8/17/2019 Predmet Morfologi e i Vrste Ri Echi

1/36


2/36

МОРФОЛОГИЈА• МОРФОЛОГИЈА ЈЕ НАУКА КОЈА СЕ БАВИПРОУЧАВАЊЕМ ОБЛИКА И ГРАЂЕЊАРИЈЕЧИ

• ПО СВОМ ЗНАЧЕЊУ РИЈЕЧИ МОГУ БИТИСАМОСТАЛНЕ И НЕСАМОСТАЛНЕ• САМОСТАЛНЕ РИЈЕЧИ СУ КОЈЕ МОГУ

ОСТВАРИТИ СВОЈЕ ПУНО ЗНАЧЕЊЕСАМОСТАЛНО (ИМЕНИЦЕ И ИМЕНИЧКЕЗАМЈЕНИЦЕ)


3/36

• НЕСАМОСТАЛЕ РИЈЕЧИ СУ РИЈЕЧИ КОЈЕ НЕ

МОГУ СВОЈЕ ПУНО ЗНАЧЕЊЕ ДА ОСТВАРЕСАМОСТАЛНО, ВЕЋ СЕ ВЕЖУ ЗА САМОСТАЛНЕРИЈЕЧИ

• РИЈЕЧИ СЕ ДИЈЕЛЕ НА ПРОМЈЕН ИВЕ ИНЕПРОМЈЕН ИВЕ ВРСТЕ РИЈЕЧИ

• ПРОМЈЕН ИВЕ ВРСТЕ РИЈЕЧИ СЕ МИЈЕЊАЈУКРОЗ ПАДЕЖЕ ИЛИ ЛИЦА И ВРЕМЕНА, А ТО СУИМЕНИЦЕ, ЗАМЈЕНИЦЕ, ПРИДЈЕВИ, БРОЈЕВИ ИГЛАГОЛИ


4/36

• НЕПРОМЈЕН ИВЕ ВРСТЕ РИЈЕЧИ СЕ НЕМИЈЕЊАЈУ НИ ПО ЈЕДНОЈ КАТЕГОРИЈИИ ОНЕ ИМАЈУ УВИЈЕК ИСТИ ОБЛИК, А ТОСУ ПРИЛОЗИ, ПРИЈЕДЛОЗИ, УЗВИЦИ,ВЕЗНИЦИ И РИЈЕЧЦЕ

• ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ РИЈЕЧИ НИСУДО ЕДНО ПРОМЈЕН ИВЕ, ТЈ! ПРЕЛАЗЕ

У КАТЕГОРИЈУ НЕПРОМЈЕН ИВИ", НПР!БРОЈЕВИ


5/36

ПРОМЈЕН ИВЕ НЕПРОМЈЕН ИВЕ

#! ИМЕНИЦЕ #! ПРИЛОЗИ$! ЗАМЈЕНИЦЕ $! ПРИЈЕДЛОЗИ%! ПРИДЈЕВИ %! УЗВИЦИ

&! БРОЈЕВИ &! ВЕЗНИЦИ'! ГЛАГОЛИ '! РИЈЕЧЦЕ• СВЕ ВРСТЕ РИЈЕЧИ ИМАЈУ СВОЈЕ

ОСОБИНЕ ПО КОЈИМА СЕРАЗЛИКУЈУ


6/36

• ИМЕНИЦЕ СУ САМОСТАЛНА ВРСТАРИЈЕЧИ, ТЈ! МОГУ СЕ САМОСТАЛНОУПОТРЕБИТИ КАО ИМЕНА ОНОГА ТОЗНАЧЕ

• ИМЕНИЦЕ СУ И ПРОМЈЕН ИВА ВРСТАРИЈЕЧИ (МИЈЕЊАЈУ СЕ ПО

ПАДЕЖИМА) И ОНЕ ОЗНАЧАВАЈУПРЕДМЕТЕ, БИЋА, ПОЈАВЕ И ОП ТЕПОЈМОВЕ

• ОД ДРУГИ" ВРСТА РИЈЕЧИ СЕРАЗЛИКУЈЕ ПО ОБЛИКУ, СЛУЖБИ ИЗНАЧЕЊУ


7/36

• ИМЕНИЦЕ ИМАЈУ ВИ Е КАТЕГОРИЈАРОД, БРОЈ, ПАДЕЖ, ЗНАЧЕЊЕ

• ПРЕМА ЗНАЧЕЊУ ИМЕНИЦЕ СЕДИЈЕЛЕ НА ВЛАСТИТЕ, ЗАЈЕДНИЧКЕ,ЗБИРНЕ, ГРАДИВНЕ, АПСТРАКТНЕ И

ГЛАГОЛСКЕ• ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ СУ ВЛАСТИТА

ИМЕНА БИЋА, НАЗИВИ ГРАЂЕВИНА,КЊИГА, ЧАСОПИСА

• ОНЕ СЕ ПИ У ВЕЛИКИМ СЛОВОМ


8/36

• ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ СУИМЕНА БИЋА, ПРЕДМЕТА,ПОЈАВА СА ЗАЈЕДНИЧКИМОСОБИНАМА УЧЕНИК, БРАТ,МАЈКА, ОТАЦ, "РАСТ!!!

• НПР! ИМЕНИЦА КУЋА ЈЕЗАЈЕДНИЧКА ИМЕНИЦА ЈЕРПРЕДСТАВ А ПРОСТОР ЗА

ЖИВОТ, А КУЋА МОЖЕ БИТИВЕЛИКА, МАЛА, ЦРВЕНА И ПЛАВА


9/36

• ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ ОБЛИКОМ ЈЕДНИНЕ

ОЗНАЧАВАЈУ МНО ТВО БИЋА ИЛИПРЕДМЕТА КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ У НЕКОМНЕОДРЕЂЕНОМ ЗБИРУ ИЛИ ПРИРОДНОЈЦЈЕЛИНИ ЦВИЈЕЋЕ, ЛИ ЋЕ, ДУГМАД

• ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ СУ ОНЕ ИМЕНИЦЕКОЈИМА СЕ ЈЕДНИМ ОБЛИКОМ ОЗНАЧАВА ИНАЈМАЊИ И НАВЈЕВЕЋИ ДИО НЕКЕКОЛИЧИНЕ

• ОСОБИНА ГРАДИВНИ" ИМЕНИЦА ЈЕ ДАОЗНАЧАВАЈУ СВАКУ КОЛИЧИНУ МАТЕРИЈЕ ИОНЕ НЕМАЈУ ОБЛИК МНОЖИНЕ (ПИЈЕСАК,ВОДА, У Е)


10/36

• АПСТРАКТНЕ ИМЕНИЦЕ СЕ РАЗЛИКУЈУОД КОНКРЕТНИ" ПО ТОМЕ ТО СУОНЕ НЕДОДИР ИВЕ, НЕОПИП ИВЕ,ТЈ! ЊИМА СЕ ОЗНАЧАВА НЕ ТО ТОСЕ НЕ МОЖЕ ВИДЈЕТИ, ОПИПАТИ,ИЗМЈЕРИТИ, ВЕЋ ТАКВЕ ПОЈАВЕЗАМИ АМО И ОСЈЕЋАМО РАДОСТ,МЛАДОСТ, СТАРОСТ, УБАВ, СТРА",БРИГА

• ГЛАГОЛСКЕ ИМЕНИЦЕ СУ ИМЕНИЦЕКОЈЕ СУ НАСТАЛЕ ОД ГЛАГОЛА ИИМЕНУЈУ РАДЊУ, СТАЊЕ И ЗБИВАЊЕ(ТРЧАЊЕ, ИГРАЊЕ, БОЛОВАЊЕ,ВОЖЊА)


11/36

• РАЗЛИКУЈЕМО ПРИРОДНИ И ГРАМАТИЧКИРОД

• ПРИРОДНИ РОД ИМАЈУ ИМЕНИЦЕ КОЈЕОЗНАЧАВАЈУ БИЋА КОЈА СЕ РАЗЛИКУЈУПРЕМА ПОЛУ НА МУ КИ (МЛАДИЋ, ДЈЕЧАК)И ЖЕНСКИ (ДЈЕВОЈКА, ДЈЕВОЈЧИЦА)

• ПРЕМА ГРАМАТИЧКОМ РОДУ ИМЕНИЦЕРАЗЛИКУЈУ МУ КИ, ЖЕНСКИ И СРЕДЊИ РОД

• ГРАМАТИЧКИ РОД ИМАЈУ СВЕ ИМЕНИЦЕКОЈЕ НЕМАЈУ ОДЛИКЕ ПОЛА

• ИМЕНИЦЕ МУ КОГ РОДА СУ ЗИД, ПОТОК,СТО, УЗРОК*

• ИМЕНИЦЕ ЖЕНСКОГ РОДА СУ КЊИГА,ОЛОВКА, ТУГА


12/36

• ИМЕНИЦЕ СРЕДЊЕГ РОДА УПРИРОДИ НЕ ПОСТОЈЕ,

МЕЂУТИМ КОД МЛАДУНАЦАНИСУ УОЧ ИВЕ СПО НЕОДЛИКЕ ПОЛА, ПА СУ ОНЕСРЕДЊЕГ РОДА ПИЛЕ, ПАЧЕ

• ИМЕНИЦЕ МУ КОГ РОДАПРЕПОЗНАЈУ СЕ ПРЕМАПОКАЗНОЈ ЗАМЈЕНИЦИ ТАЈ,

ЖЕНСКОГ РОДА ТА, А СРЕДЊЕГРОДА ТО


13/36

• ИМЕНИЦЕ ИМАЈУ ЈЕДНИНУ И МНОЖИНУ• ПОЈЕДИНЕ ИМЕНИЦЕ ИМАЈУ СУПЛЕТИВНИ

ОБЛИК МНОЖИНЕ, ТО ЗНАЧИ ДА ИМ НИЈЕИСТИ КОРИЈЕН У ЈЕДНИНИ И МНОЖИНИ(ЧОВЈЕК + УДИ)

• ПОЈЕДИНЕ ИМЕНИЦЕ ИМАЈУ САМОЈЕДНИНУ ИЛИ САМО МНОЖИНУ

• ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ИМАЈУ САМО ЈЕДНИНУЗОВУ СЕ СИНГУЛАРИЈА ТАТНУМАЛЕКСАНДАР, САВА, ГЛАД

• ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ИМАЈУ САМО МНОЖИНУНАЗИВАЈУ СЕ ПЛУРАЛИЈА ТАНТУМ МАКАЗЕ,ВРАТА, УДИ, МЛЕЦИ


14/36

• ИМЕНИЦЕ СЕ МИЈЕЊАЈУ КРОЗПАДЕЖЕ У ЈЕДНИНИ ИМНОЖИНИ НОМИНАТИВ,ГЕНИТИВ, ДАТИВ, АКУЗАТИВ,ВОКАТИВ, ИНСТРУМЕНТАЛ ИЛОКАТИВ

• ПРОМЈЕНА ИМЕНА КРОЗ ПАДЕЖЕЗОВЕ СЕ ДЕКЛИНАЦИЈА


15/36

• ЗАМЈЕНИЦЕ• ЗАМЈЕНИЦЕ СУ ПРОМЈЕН ИВА ВРСТА

РИЈЕЧИ КОЈИМА СЕ ЗАМЈЕЊУЊЈУИМЕНИЦЕ, ПРИДЈЕВИ И БРОЈЕВИ,ОДНОСНО ЊИ"ОВЕ ОСОБИНЕ

• ПРЕМА ФУНКЦИЈИ, ЗНАЧЕЊУ ИОБЛИКУ ЗАМЈЕНИЦЕ СЕ ДИЈЕЛЕ НАИМЕНИЧЕ И ПРИДЈЕВСКЕ

• ИМЕНИЧКЕ ЗАМЈЕНИЦЕ СУСАМОСТАЛНА ВРСТА РИЈЕЧИ, ТОЗНАЧИ ДА СЕ У РЕЧЕНИЦИ МОГУСАМОСТАЛНО УПОТРЕБИТИ


16/36

• ИМЕНИЧКЕ ЗАМЈЕНИЦЕ СУ#) ЛИЧНЕ ЗАМЈЕНИЦЕ ЈА, ТИ, ОН, ОНА, ОНО*

МИ, ВИ ОНИ, ОНЕ, ОНА*$) ЛИЧНА ЗАМЈЕНИЦА СВАКОГ ЛИЦА СЕБЕ,

СЕ*%) НЕЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЈЕНИЦЕ СУ

УПИТНЕ ЗАМЈЕНИЦЕ ЗА ЛИЦЕ И СТВАРИКО, ТА ( ТО)*НЕОДРЕЂЕНЕ ЗАМЈЕНИЦЕ НЕКО, НЕ ТО*ОДРИЧНЕ ЗАМЈЕНИЦЕ НИКО, НИ ТА*

ОП ТЕ ЗАМЈЕНИЦЕ СВАКО, СВА ТА


17/36

• ПРИДЈЕВСКЕ ЗАМЈЕНИЦЕ СУ НЕСАМОСТАЛНЕИ ПРОМЈЕН ИВЕ РИЈЕЧИ КОЈЕ СТОЈЕ УЗИМЕНИЦЕ И ИМАЈУ СЛУЖБУ ПРИДЈЕВА

• ВР Е АТРИБУТСКУ СЛУЖБУ У РЕЧЕНИЦИИМАЈУ ОБЛИКЕ ЗА СВА ТРИ РОДА, ОБА БРОЈАИ СВЕ ОБЛИКЕ ПАДЕЖА

• ПРИДЈЕВСКЕ ЗАМЈЕНИЦЕ ПРЕМА СВОЈОЈСЛУЖБИ СЕ ДИЈЕЛЕ НА

#! ПРИСВОЈНЕ (ПОСЕСИВНЕ) + ОЗНАЧАВАПРИПАДНОСТ ПРВОМ, ДРУГОМ ИЛИ ТРЕЋЕМЛИЦУ*

$! ПОКАЗНЕ (ДЕМОНСТРАТИВНЕ) + УПУЋУЈУ НАБИЋА И ПРЕДМЕТЕ КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ У

БЛИЗИНИ,%! ОДНОСНО УПИТНЕ,


18/36

&! НЕОДРЕЂЕНЕ + СУ ОНЕ КОЈИМА СЕУПУЋУЈЕ НА НЕОДРЕЂЕНА БИЋАИЛИ ПРЕДМЕТЕ ИЛИ ЊИ"ОВУОСОБИНУ,

• ОДРИЧНЕ И ОП ТЕ

• ОП ТЕ ПРИДЈЕВСКЕ ЗАМЈЕНИЦЕИМАЈУ ОБЛИК ЗА СВА ТРИ РОДА,ДВА БРОЈА И ОБЛИКЕ ПАДЕЖА

• ЊИ"ОВИ ПРОМЈЕН ИВИ ОБЛИЦИЗАВИСЕ ОД ИМЕНИЦА КОЈЕ БЛИЖЕОДРЕЂУЈУ


19/36

• ПРИДЈЕВИ• ПРИДЈЕВИ СУ НЕСАМОСТАЛНЕ,

ПРОМЈЕН ИВЕ РИЈЕЧИ КОЈЕ СТОЈЕУЗ ИМЕНИЦЕ ДА И" ПОБЛИЖЕОЗНАЧЕ ПО ОСОБИНАМА,ПРИПАДАЊУ, ВРЕМЕНУ И МЈЕСТУ

• ПРИДЈЕВИ СЕ СА ИМЕНИЦОМ СЛАЖУУ РОДУ, БРОЈУ И ПАДЕЖУ +КОНГРУЕНЦИЈА

• ПРИДЈЕВИ СЕ ДИЈЕЛЕ НА#! ОПИСНЕ + ОЗНАЧАВАЈУ КАКВО ЈЕ

НЕ ТО ТО ЈЕ ОЗАЧЕНОИМЕНИЦОМ (ДОБАР ДРУГ)*


20/36

$! ПРИСВОЈНИ ПРИДЈЕВИ ОЗНАЧАВАЈУПРИПАДАЊЕ, ОДНОСНО ЧИЈЕ ЈЕ НЕ ТО

ТО ЈЕ ОЗНАЧЕНО ИМЕНИЦОМ

(ОМЛАДИНСКИ ДОМ),%! ГРАДИВНИ ПРИДЈЕВИ ОЗНАЧАВАЈУ ОД ЧЕГАЈЕ НЕ ТО НАПРАВ ЕНО, САСТАВ, ГРАЂУНАЧЕГА ТО ЈЕ ОЗНАЧЕНО ИМЕНИЦОМ(КАМЕНИ МОСТ),

&! ВРЕМЕНСКИ ПРИДЈЕВИ ОЗНАЧАВАЈУВРИЈЕМЕ НА КОЈИ СЕ ОДНОСИ ПОЈАМ КОЈИЈЕ ОЗНАЧЕН ИМЕНИЦОМ (ЗИМСКИ ДАН),

'! МЈЕСНИ ПРИДЈЕВИ ОЗНАЧАВАЈУ НА КОЈЕ

СЕ МЈЕСТО ОДНОСИ ПОЈАМ ОЗНАЧЕНИМЕНИЦОМ (ДЕСНИ ПРОЗОР)


21/36

• БРОЈЕВИ

• БРОЈЕВИ СУ ПРОМЈЕН ИВЕНЕСАМОСТАЛНЕ РИЈЕЧИ КОЈЕ СТОЈЕУЗ ИМЕНИЦУ И ИМАЈУ ОДРЕДБЕНУФУНКЦИЈУ

• ПРЕМА СВОМ ЗНАЧЕЊУ БРОЈЕВИ СЕДИЈЕЛЕ НА ОСНОВНЕ (ГЛАВНЕ),РЕДНЕ И ЗБИРНЕ

• ОСНОВНИ БРОЈЕВИ ГОВОРЕ КОЛИКО

ИМА НЕЧЕГА НА БРОЈУ (ЈЕДАН, ДВА,ТРИ)


22/36

• РЕДНИ БРОЈЕВИ ИМАЈУ ОБЛИКЕ ЗАСВА ТРИ РОДА И ДВА БРОЈА (ПРВИ,

ПРВА, ПРВО)• ЗБИРНИ БРОЈЕВИ СУ ОНИ КОЈИКАЗУЈУ КОЛИКО ЈЕ БИЋА ИЛИПРЕДМЕТА У ЗБИРУ ДВОЈЕ, ТРОЈЕ,

ПЕТОРО• БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ ГРАДЕ СЕ ОДГЛАВНОГ ИЛИ ЗБИРНОГ БРОЈАДОДАВАЊЕМ ОДРЕЂЕНИ"НАСТАВАКА ДВОЈИЦА


23/36

• ГЛАГОЛИ

• ГЛАГОЛИ СУ ПРОМЈЕН ИВА ВРСТА РИЈЕЧИКОЈА ОЗНАЧАВА РАДЊУ, СТАЊЕ И ЗБИВАЊЕ• ГЛАГОЛИ СУ НЕСАМОСТАЛНА ВРСТА РИЈЕЧИ• ГЛАГОЛИ РАДЊЕ ОЗНАЧАВАЈУ СВЈЕСНО

ДЈЕЛОВАЊЕ КАЗУЈУ ДА НЕКО ВР И РАДЊУ

(КУПИТИ, ГРАДИТИ, НОСИТИ)*• ГЛАГОЛИ СТАЊА ОЗНАЧАВАЈУ ДА СЕ НЕКОИЛИ НЕ ТО НАЛАЗИ У НЕКОМ СТАЊУ(СПАВАТИ, ЧЕКАТИ, ДИСАТИ)*

• ГЛАГОЛИ ЗБИВАЊА ОЗНАЧАВАЈУ

ДОГАЂАЈЕ ИЗАЗВАНЕ ПРИРОДНИМПОЈАВАМА СИЈЕВАТИ, ГРМИТИ


24/36

• ГЛАГОЛИ СУ ПРОМЈЕН ИВА ВРСТАРИЈЕЧИ И МИЈЕЊАЈУ СЕ ПО ЛИЦИМА,ВРЕМЕНИМА И НАЧИНИМА

• ЊИ"ОВА ПРОМЈЕНА СЕ НАЗИВАКОНЈУГАЦИЈА

• ЗА ГРАЂЕЊЕ ГЛАГОЛСКИ" ОБЛИКАСЛУЖЕ ДВИЈЕ ОСНОВЕ

ИНФИНИТИВНА И ПРЕЗЕНТСКА


25/36

• ИНФИНИТИВНА ОСНОВА СЕ ДОБИЈАНА ДВА НАЧИНАОД ГЛАГОЛА НА +ТИ ИНФИНИТИВНАОСНОВА СЕ ДОБИЈАЈУ ОДБИЈАЊЕМНАСТАВКЕ +ТИ ("ОДАТИ + "ОДА)*

ОД ГЛАГОЛА НА +ЋИ, ИНФИНИТИВНАОСНОВА СЕ ДОБИЈА ТАКО ТО СЕГЛАГОЛ СТАВИ У #!Л! ЈЕДНИНЕАОРИСТА И ОДБИЈЕ НАСТАВАК +О"(ИЋИ + ИДО" + ИД)


26/36

• ПРЕЗЕНТСКА ОСНОВАСЕ ДОБИЈА

ТАКО ТО СЕ ОД $! ЛИЦАЈЕДНИНЕ ПРЕЗЕНТА ОДБИЈЕНАСТАВАК+ (ИЋИ + ИДЕМ +ИДЕ + ИДЕ)

• ОД ГРАМАТИЧКИ" ОСНОВАГЛАГОЛА И НАСТАВАКА ГРАДЕСЕ ЛИЧНИ И НЕЛИЧНИГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ


27/36

• ГЛАГОЛИ ИМАЈУ ОСАМГРАМАТИЧКИ" ОСОБИНА

#! ГРАМАТИЧКИ РОД*$! ГРАМАТИЧКИ БРОЈ*%! ГРАМАТИЧКО ЛИЦЕ*

&! ГЛАГОЛСКИ ВИД (АСПЕКТ)*'! ГЛАГОЛСКИ РОД*-! ГЛАГОЛСКО ВРИЈЕМЕ*.! ГЛАГОЛСКИ НАЧИН*/! ГЛАГОЛСКО СТАЊЕ


28/36

• ГРАМАТИЧКИ РОД ПОДРАЗУМИЈЕВАРАЗЛИКОВАЊЕ МУ КОГ, ЖЕНСКОГ И

СРЕДЊЕГ РОДА• ГРАМАТИЧКИ БРОЈ ПОДРАЗУМИЈЕВА

РАЗЛИКОВАЊЕ ЈЕДНИНЕ И МНОЖИНЕ

• ГРАМАТИЧКО ЛИЦЕ ПОДРАЗУМИЈЕВАРАЗЛИКОВАЊЕ0) ГОВОРНИКА (#! ЛИЦЕ),1) САГОВОРНИКА ($! ЛИЦЕ) И2) ПРЕДМЕТ ГОВОРА (%! ЛИЦЕ)


29/36

• ГЛАГОЛСКИ ВИД ОБИ ЕЖАВАВРЕМЕНСКУ ОГРАНИЧЕНОСТ ИЛИНЕОГРАНИЧЕНОСТ РАДЊЕ, СТАЊАИЛИ ЗБИВАЊА

• ПРЕМА ГЛАГОЛСКОМ ВИДУ СВИ

ГЛАГОЛИ СЕ ДИЈЕЛЕ НА НЕСВР ЕНЕ(ИМПЕРФЕКТИВНЕ) И СВР ЕНЕ(ПЕРФЕКТИВНЕ), А ОВЕ СКУПИНЕ СЕДА Е ДИЈЕЛЕ У ВИ Е ПОДВРСТАПРЕМА НАЧИНУ ИЛИ ТРАЈАЊУ РАДЊЕ


30/36

НЕСВР ЕНИ(ИМПЕРФЕКТИВНИ)

НЕОГРАНИЧЕНО ТРАЈАЊЕРАДЊЕ ЧИТАТИ, УЧИТИ,ИЋИ

СВР ЕНИ(ПЕРФЕКТИВНИ)

ОГРАНИЧЕНО ТРАЈАЊЕ РАДЊЕПРОЧИТАТИ, НАУЧИТИ, ДОЋИ

ПРЕМА НАЧИНУТРАЈАЊА РАДЊЕ0) ТРАЈНИ

РАДЊА ТРАЈЕНЕПРЕКИДНО ЕТАТИ,ВОЗИТИ, ПИСАТИ,ЛЕЖАТИ

1) УЧЕСТАЛИИСТА РАДЊА СЕ СТАЛНОПОНАВ АИ ЧИТАВАТИ,ПРЕЛИЈЕТАТИ

0) ТРЕНУТНО СВР ЕНИЦИЈЕЛА РАДЊА СЕЗАВР АВА У ТРЕНУТКУ

ПАСТИ, СКОЧИТИ,НАМИГНУТИ1) ПОЧЕТНО СВР ЕНИЗАВР ЕН ЈЕ ПОЧЕТАКРАДЊЕ ЗАПЈЕВАТИ,

ПОНИЈЕТИ2) ЗАВР НО СВР ЕНИЗАВР ЕН ЈЕ КРАЈ РАДЊЕ,КОЈА ЈЕ МОГЛА ДУГОТРАЈАТИ ПРОЧИТАТИ,ПОКОСИТИ


31/36

• ГЛАГОЛСКИ РОД ЈЕ ГРАМАТИЧКА ОСОБИНАГЛАГОЛА ДА ЗА"ТИЈЕВАЈУ ИЛИ НЕЗА"ТИЈЕВАЈУ УЗ СЕБЕ ПРИСУСТВО ПРАВОГОБЈЕКТА

• ПРЕМА ГЛАГОЛСКОМ РОДУ ГЛАГОЛИ СЕ ДИЈЕЛЕНА ПРЕЛАЗНЕ (ТРАНЗИТНЕ) + ЗА"ТИЈЕВАЈУ

НАВОЂЕЊЕ ПРАВОГ ОБЈЕКТА (ПРОЧИТАТИКЊИГУ), НЕПРЕЛАЗНЕ (НЕТРАНЗИТНЕ) ОНИ УЗКОЈЕ НЕ МОЖЕ ДОЋИ ПРАВИ ОБЈЕКАТ КАОДОПУНА (СПАВАТИ) И ПОВРАТНЕ(РЕФЛЕКСИВНЕ) + КОЈЕ У СВОМ САСТАВУ ИМАЈУПОВРАТНУ ЗАМЈЕНИЦУ СЕ (БРИЈАТИ СЕ)


32/36

• ГЛАГОЛСКО СТАЊЕ РАЗЛИКУЈУ САМО

ПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛИ• ГЛАГОЛСКИМ СТАЊЕМ СЕ ОЗНАЧАВА

УЛОГА СУБЈЕКТА ПРЕМА ГЛАГОЛСКОЈРАДЊИ У ПРЕДИКАТУ

• ПРЕМА ГЛАГОЛСКОМ СТАЊУ ГЛАГОЛСКИОБЛИЦИ СЕ ДИЈЕЛЕ НА АКТИВНЕ ИПАСИВНЕ

• МАРКО ЧИТА КЊИГУ!• КЊИГА ЈЕ ПРОЧИТАНА!


33/36

• ИНФОРМАЦИЈА О ГРАМАТИЧКОМ ЛИЦУУВИЈЕК ЈЕ САДРЖАНА У НАСТАВКУ

• НА ОСНОВУ ТОГА ДА ЛИ СЕ ИЗГРАМАТИЧКОГ НАСТАВКА НЕКОГГЛАГОЛСКОГ ОБЛИКА ПРЕПОЗНАЈЕИЛИ НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ ЛИЦЕ КОЈЕ ВР И

РАДЊУ ОЗНАЧЕНУ ГЛАГОЛОМ, СВИГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ СЕ ДИЈЕЛЕ НА#) ЛИЧНЕ ГЛАГОЛСКЕ ОБЛИКЕ И$) НЕЛИЧНЕ ГЛАГОЛСКЕ ОБЛИКЕ


34/36

ЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА#) 3456578 (9:80 ;8 (34=9:80 ?5)*%) :@354A5B08 (9:80 C


35/36

НЕЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ0) ОНИ КОЈИ РАЗЛИКУЈУ

РОД И БРОЈ

#) ГЛАГОЛСКИ РАДНИПРИДЈЕВ (ЧИТА О,ЛА, ЛО* ЛИ, ЛЕ, ЛА)

$) ГЛАГОЛСКИ ТРПНИПРИДЈЕВ (ЧИТА Н*

НА* НО, НИ, НЕ, НА)

1) ОНИ КОЈИ НЕРАЗЛИКУЈУ НИ РОД,НИ БРОЈ

#) ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГСАДА ЊИ (ЧИТАЈУЋИ)

$) ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГПРО ЛИ

(ПРОЧИТАВ И)%) ИНФИНИТИВ (ЧИТАТИ)


36/36

• "ВАЛА НА ПАЖЊИJ

Documents

Predmet Morfologi e i Vrste Ri Echi