PREGLED I PREPORUKE

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA, ZAKON O

VOLONTIRANJU, ZAKON O OBJAVLJIVANJU ZAKONA,

POSLOVNIK VLADE I POSLOVNIK NARODNE SKUPŠTINE

REPUBLIKE SRBIJE I ORGANIZACIJE CIVILNOG

DRUŠTVA

Autor

Marina Matić

Novembar 2013

Na zahtev Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, izvršena je anliza sledećih zakona i

podzakonskih akata i njihovog uticaja na rad organizacija civilnog društva:

Zakon o javnim nabavkama;

Zakon o volontiranju;

Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata;

Poslovnik o radu Vlade;

Poslovnik o radu Narodne skupštine

I. ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA1

NOVINE U ZAKONU

Jedna od najvažnijih novina u novom Zakonu, koja se tiče organizacija civilnog društva jeste

uvođenje institucije građanskog nadzornika u postupke javnih nabavki, kao mehanizma

putem kojeg civilni sektor kontroliše javne nabavke vrednosti preko milijardu dinara.

Građanski nadzornik neposredno se reguliše samo jednim članom Zakona, članom 28, i njegova

aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za zaštitu prava pominje se u članu 148. stav 3. Na

osnovu člana 28. Uprava za javne nabavke usvojila je Pravilnik o građanskom nadzorniku.2

IZAZOVI – BANKARSKE GARANCIJE ZA UČEČŠĆE U JAVNOJ NABAVCI

Novi zakon o javnim nabavkama predviđa da su udruženja i sva ostala pravna lica obavezna da

učestvuju u javnoj nabavci koja se raspisuje za nabavku određene usluge. Međutim, novina je

da su udruženja, kao i sva druga pravna lica obavezna da ovom prilikom dostavljaju finansijske

odnosno bankarske garancije za javne nabavke iznad 250 miliona dinara. Ovo je u praksi

gotovo nemoguće jer udruženja, mala pravna lica i ustanove socijalne zaštite, uglavnom ne

poseduju nikakvu imovinu, finansiraju se iz pojedinačnih projekata i nemaju druge vrste

obezbeđenja. Prema mišljenju građanskog društva ovakvom odredbom obesmišljen je osnovni

1 Zakon o javnim nabavkama, Službani glasnik br. 124/2012, kоji se primenjuje od 1. aprila 2013. 2 Broj 110-00-5/2013-01.

mehanizam za razvoj lokalnih socijalnih usluga koji je predviđen Zakonom o socijalnoj zaštiti,3

jer su potencijalni akteri koji mogu da pružaju usluge unapred diskreditovani.4

U EU je pokrenuta inicijativa da se na socijalne usluge primenjuje poseban režim javnih

nabavki. Ovo rešenje predložene je i u predlogu nove direktive o javnim nabavkama.5 Ovim

predlogom se predviđa poseban režim za nabavku socijalnih usluga čija vrednost prelazi

1.000.000 evra i utvrđuje obavezu poštovanja samo osnovnih načela transparetnosti i jednakog

tretmana. Takođe, predlogom direktive se predviđa da države članice imaju slobodu da

organizuju socijalne usluge na način koji neće predvideti zaključenje ugovora o javnoj nabavci,

već finasiranjem takve usluge, davanjem licence ili autorizacije svim pružaocima usluge koji

ispunjavaju prethodno utvrđene uslove, pod uslovom da sistem obezbeđuje dovoljnu

transparetnost i nediskriminaciju.

1. Predlog promene Zakona:

Predlog:

61. stav 9. precizirati i dopuniti tako da glasi „U slučaju sprovođenja postupka javne

nabavke čija je procenjena vrednost veće od iznosa iz člana 57. stav 4. ovog zakona,

naručilac je u obavezi da zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeđenja za

ispunjenje ugovornih obaveza“.

IZAZOVI – GRĐANSKI NADZORNIK

Zakonom o javnim nabavkama koji je usvojen u decembru 2012. godine po prvi put se uvodi

institut građanskog nadzornika. Izazov u primeni ovog novog istituta predstavlja nedovoljna

regulisanost samim Zakonom, kao i odredba da se ne predviđa naknada za građanskog

nadzornika.

Građanski nadzornik se imenuje za postupke javnih nabavki čija je procenjena vrednost veća

od milijardu dinara. Međutim, neopohodno je izmeniti član 28. Zakona i omogućiti imenovanje

3 Službeni glasnik RS, br. 24/2011. 4 Član 17. Zakona o socijalnoj zaštiti predviđa „Delatnost u oblasti socijalne zaštite, odnosno pojedine usluge

socijalne zaštite može, u skladu sa ovim zakonom, pružati i udruženje, preduzetnik, privredno društvo i drugi oblik

organizovanja utvrđen zakonom”. 5 Brussels, 20.12.2011 COM(2011) 895 final.

građanskih nadzornika za javne nabavke manje vrednosti, koje su od značaja za lokalnu

zajednicu ili je njihova vrednost relativno velika u odnosu na lokalni budžet, ili su od značaja

za celu državu, ali su manje vrednosti od jedne milijarde dinara.6

2. Predlog promene Zakona:

Predlog:

U članu 28. trebalo bi dodati novi stav 2. koji bi glasio „Ako naručilac, iz budžeta lokalne

samouprave, sprovodi postupak javne nabavke, čija je procenjena vrednost veća od 0,05%

budžeta jedinice lokalne samouprave, postupak nadgleda građanski nadzornik“.

Prilikom usvajanja Pravilnika o građanskom nadzorniku propuštena je prilika da se barem

propiše pravo građanskog nadzornika za naknadu troškova koje ima prilikom vršenja svoje

dužnosti, što bi se svakako činilo logičnim. Ipak, to bi takođe podrazumevalo i dodatno

angažovanje Uprave u vezi sa priznavanjem troškova i preciziranje izvora sredstava iz kojih bi

ti troškovi bili nadoknađeni. Ovakvim regulisanjem, građanski nadzornici stavljeni su u lošiji

položaj nego volonteri.7

Predlog:

U članu 28. trebalo bi izmeniti stav 11. koji bi glasio „Građanski nadzornik nema pravo na

nagradu za svoj rad, ali ima pravo na naknadu troškova nastalih prilikom nadgledanja postupka

javne nabavke za koji je imenovan“.

Članom 28. stav 5. ostavljeno je da Uprava za javne nabavke podzakonskim aktom reguliše

uslove i kriterijume za imenovanje građanskog nadzornika, kao i da li je imenovanje

građanskog nadzornika vezano za svaki konkretan postupak javne nabavke ili se fizička i

pravna lica načelno prijavljuju da vrše funkciju građanskog nadzornika, a od onih koji su

6 Za indikativne primere zloupotrebe i korupcije u postupcima javnih nabavki na lokalnom nivou videti

http://www.nadzor.org.rs/javne_nabavke.htm 7 Član 10. Zakona o volontiranju predviđa da se naknada troškova volontiranja ne smatra nagradom ili

imovinskom koristi za volontera.

prijavljeni i koji ispunjavaju uslove za imenovanje Uprava za javne nabavke bira građanskog

nadzornika u konkretnom postupku javne nabavke, ili se svako fizičko i pravno lice iznova

prijavljuje za vršenje te funkcije. Dugoročno se čini da je bolje rešenje usvojiti sistem

registrovanja građanskih nadzornika, čime se mogu postići uštede u vremenu (ne mora se čekati

da se zainteresovani prijave za kontrolu konkretnog postupka, spisak stalno zainteresovanih već

postoji i može se dopunjavati; nije potrebno iznova ispitivati ispunjenost uslova za imenovanje

za konkretnu javnu nabavku), ali i veća transparetnost u postupku imenovanja građanskih

nadzornika, čime bi se otklonile sumnje u pogledu izbora nadzornika za konkretne javne

nabavke.

Predlog:

Član 28. dopuniti novim stavom: „Uprava za javne nabavke vodi Registar građanskih

nadzornika i objavljuje Registar i prijavljene kadnidate za upis u Registar na svojoj veb-stranici

i na Portalu javnih nabavki.“

Kad je u pitanju imenovanje građanskog nadzornika za konkretnu javnu nabavku član 28. može

se dopuniti novim stavom 6:

Predlog:

„Uprava imenuje za konkretnu javnu nabavku lice ili udruženje koje je upisano u Registar

građanskih nadzornikam, koje je kvalifikovano za određeni predmet javne nabavke, koje nije u

sukobu interesa zbog povezanosti sa naručiocem i izglednim ponuđačima za tu javnu nabavku

i koje se saglasilo sa imenovanjem“.

Takođe, neophodno je da Zakon sadrži i odredbu o razrešenju građanskog nadzornika.

Predlog:

Član 28. dopuniti novim stavom 7: „Uprava će razrešiti građanskog nadzornika na lični zahtev,

u slučaju da naknadno ustanovi da postoje smetnje za imenovanje građanskog nadzornika i ako

utvrdi da građanski nadzornik nesavesno obavlja svoju dužnost.“

Članom 28. stav 8. Zakona propisano je da je građanski nadzornik dužan da nadgleda postupak

javne nabavke i da u tom cilj ima stalni uvid u postupak, dokumentaciju i komunikaciju

naručioca sa zainteresovanim licima, odnosno ponuđačima.8 U stavu 10, propisana je dužnost

građanskog nadzornika da, ako osnovano sumnja u zakonitost postupka javne nabavke, o tome

obavesti nadležne državne organe i javnost. U ovom stavu nije napravljena razlika između

obaveštavanja nadležnih državnih organa u slučaju da se kod građanskog nadzornika pojavila

sumnja u vezi sa zakonitošću postupka i obaveštavanja javnosti ako građanski nadzornik

nesumnjivo utvrdi da je neka odredba zakona prekršena ili ako ga u nekom kratkom roku

nadležni organi ne obaveste o preduzetm merama.9

Predlog:

Član 28. stavom 10. izmeniti tako da glasi: „Ako građanski nadzornik osnovano sumnja u

zakonitost postupka javne nabavke obavestiće o tome nadležne državne organe. Ukoliko se

potvrdi sumnja građanskog nadzornika ili ako u roku od 15 dana ne dobije odgovor od organa

kojem se obratio, a koji otklanja sumnju u kršenje zakona, građanski nadzornik će obavestiti

javnost o sumnji u kršenje zakona.“

II. ZAKON O VOLONTIRANJU10

NOVINE U ZAKONU

8 Član 28, stav 8. Zakoan.. 9 Transparetnost Srbija – Predlozi i komentari u vezi sa pojedinim odredbama predloga Zakona o javnim

nabavkama, Transparetnost Srbija, Beograd, 13. septembar 2012. 10 Zakon o volontiranju, Službeni glasnik br. 36/2010.

Zakon o volontiranju usvojen je 26. maja 2010,11 a počeo je sa primenom od decembra 2010.

godine.

Donošenje Zakona o volontiranju važno je kako bi se pravno uredili odnosi između volontera

ili volonterki, organizatora i korisnika volontiranja shvaćenih u smislu ovog Zakona, ali i kako

bi se osiguralo društveno okruženje povoljno za razvoj volontiranja i sprečile moguće

zloupotrebe.

IZAZOVI - PREKOMERNA REGULISANOST VOLONTERSKOG ODNOSA I

NESRAZMERNI TRANSAKCIONI TROŠKOVI

Član 2. stav 3. predviđa da se Zakon odnosi na kratkoročno i dugoročno volontiranje. Prema

uporednoj praksi i preporukama EU za države članice normativno regulisanje predlaže se samo

za dugoročno (formalno) volontiranje.

Predlog:

Zakonom trebalo da bude priznato i kratkoročno i ad hoc volontiranje.

Član 2. trebalo bi dopuniti novim stavom 3. koji bi glasio: „Kratkoročno volontiranje jeste

volontiranje koje traje jednokratno ili povremeno u vremenski ograničenom trajanju, ne dužem

od 10 sati nedeljno, najkraće 30 dana, a najduže tri meseca bez prekida.“

Član 3. tačka 6. i 7. propisuje da se volontiranjem ne smatra obavljanje poslova Crvenog krsta,

koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Imajući na umu broj volontera u Srbiji, kao i činjenicu da su volonteri glavni stub Međunarodne

11 Službeni glasnika RS, br. 36/2010.

federacije Crvenog krsta od njegovog osnivanja 1863. godine. Kada je u pitanju tačka 7.

propisano je da se volontiranjem ne smatra obavljanje poslova u političkim strankama,

sindikatima i drugim udruženjima. Trebalo bi izbaciti udruženja iz tačke 7. S obzirom da se

u EU volontiranjem smatra obavaljanje poslova u udruženjima, isključene su samo

političke partije i sindikati.

Predlog:

Član 3. tačka 7 se menja i glasi: „obavljanje poslova i aktivnosti u političkim strankama i

sindikatima.“

Predlog:

Član 10. potrebno je izmeniti tako da odredba glasi „Novčanom naknadom ili imovinskom

koristi za volontera ne smatra se naknada računom potvrđenih troškova volontiranja, odnosno

dokumentovanih troškova volotniranja“, i dodati novu tačku 6. i 7, koje glase: „6. isplatu

džeparca, kod kratkoročnog i dugoročnog volontiranja, za putovanja volonterima, uz uslov da

iznos džeparca ne prelazi iznos propisanih dnevnica za službeni put u zemlji; 7. naknade i

troškovi isplaćeni u sklopu programa Evropske unije i međunarodnih programa koji se odnose

na finansiranje programa volontiranja“; a postojeća tačka 6. postaje tačka 8.

U skladu sa preporukama Saveta Evrope i EU potrebno je uneti novi član koji se odnosi na

priznavanje iskustva i veština stečenih volontiranjem:

Predlog:

Dodaje se član 25a i glasi:

„Volontiranjem se stiču iskustva i razvijaju veštine potrebne i korisne za aktivno učešće u

društvu, lični razvoj i ličnu dobrobit.

Na zahtev volontera, organizator volontiranja dužan je izdati potvrdu o iskustvu stečenom

volontiranjem, ukoliko se radilo o dugoročnom ili kratkoročnom volontiranju.

Potvrda sadrži informacije o vremenu provedenom na volontiranju, poslovima na kojima je

radio i sa kojim stepenom stručne spreme.“

Iz člana 25 briše se stav 2, 3, 4 i 5.

Imajući na umu da je potrebno promovisati volontiranje u Srbiji, uvođenje visokih novčanih

kazni ima odvraćajući karakter.

Predlog:

Predlaže se brisanje tačke 9, 10 i 11 u članu 32.

Ukoliko se zakonodavac odluči da je neophodno u Zakonu zadžati sankcije za tačke 9, 10 i 11,

preporučuje se mađarski model, koji predviđa prvo opomenu, a ako organizator volontiranja ne

ispravi svoje postupanje u roku od 30 dana, sankcija je zabrana angažovanja volontera u periodu

od najduže jedne godine.12

III. ZAKON O OBJAVLJIVANJU ZAKONA I DRUGIH

PROPISA I AKATA13

NOVINE U ZAKONU

12 Član 15. Zakona o volontiranju Mađarske. 13 Закон о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС“, бр. 48/2013);

Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i opštih akata, zasnovan je na Strategiji

regulatorne reforme 2008–2011, Predlogu strategije regulatorne reforme 2012–2014, kao i

strategijama i propisima u vezi s informatizacijom društva. Zakon predviđa da i elektronska

verzija „Službenog glasnika RS“ ima karakter službene verzije.14 Elektronski oblik Službenog

glasnika postaje zvanično izdanje od 1. januara 2014. godine.15 Zakonom se predviđa

uspostavljanje Pravno-informacionog sistema i besplatan pristup svim važećim propisima i

drugim aktima Republike Srbije objavljenih u Službenom glasniku.

Ovako centralizovan izvor pravnih informacija pruža mnogo mogućnosti i olakšava kretanje

kroz nacionalni pravni sistem. Pre svega, on garantuje autentičnost i tačnost propisa i drugih

pravnih informacija, kako državnim organima, privrednim društvima i drugim pravnim

subjektima tako i svim građanima Srbije.

Kada započne funkcionisanje Pravno-informacionog sistema Službenog glasnika, građanima

će po prvi put biti dosupni svi važeći propisi i drugi akti Republike Srbije, objavljeni u

Službenom glasniku. Ostaje da se vidi kako će ovaj sistem funkcionisati u praksi (od 2014.

godine) i da li će postojati problemi u njegovoj finansijskoj održivosti.

IV. POSLOVNIK VLADE

NOVINE

Poslovnik Vlade, odredbom člana 41, uređuje pitanje javnih rasprava u pripremi zakona.

Odredba člana 41. Poslovnika uvodi nove termine – „program“ i „rok“ javne rasprave.

Poslovnik precizira šta bi program javne rasprave trebalo da sadrži: nacrt odnosno predlog akta

koji je predmet javne rasprave sa obrazloženjem i prilozima utvrđenim poslovnikom, rok za

sprovođenje javne rasprave, važne informcije o aktivnostima koje se planiraju u okviru javne

14 Član 26. stav 2. Zakona. 15 Član 37. Zakona.

rasprave (održavanje okruglih stolova, tribina, adresu i vreme njihovog održavanja i dr), način

dostavljanja predloga, sugestija, inicijativa i komentara, kao i druge podatke značajne za njeno

sprovođenje. Kada je u pitanju rok Poslovnikom je predviđen minimalni rok od 15 dana od

dana objavljivanja javnog poziva za javnu raspravu, za dostavljanje predloga, sugestija,

inicijativa i komentara u pismenom ili elektronskom obliku. Takođe, je predviđeno da javna

rasprava traje najmanje 20 dana.

Za pitanje javnih rasprava značajne su još neke odredbe Poslovnika Vlade. U Poslovniku Vlade,

u članu 40. stav 1, ispod naslova „Prilozi uz nacrt zakona“, od predlagača se traži da uz nacrt

zakona dostavi analizu efekata zakona koja, pored ostalog, sadrži sledeća objašnjenja: na koga

će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu, da li su sve zainteresovane strane imale

priliku da se izjasne o zakonu. U tom smislu, ovaj deo obaveznih priloga uz nacrt zakona može

da sadrži podatke o održanoj javnoj raspravi ili o drugim vidovima konsultacija sa

zainteresovanim stranama.

IZAZOVI – TRANSPARENTAN MEHANIZAM UČEŠĆA GRAĐANA

Nophodno je izmeniti Poslovnik Vlade kako bi se omogućilo da se javnost i zainteresovane

strane uključe u proces konsultacija od samog početka. To bi bilo moguće izmenom člana 37.

Poslovnika Vlade kojim bi se predvidela obaveza da predlagač pripremi polazne osnove,

pre nego što se pristupi izradi nacrta zakona, kako bi se na razumljiv način prikazalo

stanje u određenoj oblasti, ciljevi koji se žele postići i instrumenti regulacije za koje se

smatra da mogu da obezbede realizaciju postavljenih ciljeva. A članom 41. Poslovnika

predvideti obavezu održavanja javne rasprave već u fazi ideje/inicijative da se propis donose,

izmeni ili dopuni, kao i izradi zakonskog teksta pre utvrđivanja nacrta, zatim nakon utvrđivanja

nacrta, kao i u fazi predloga zakona koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.

Potrebno je uvećati procenat sprovedenih javnih rasprava u odnosu na broj usvojenih propisa,

u skladu sa zadatim kriterijumima iz Poslovnika, koji određuju u kojim slučajevima se javna

rasprava sprovodi. Tako je na primer u članu 13. Uredbe o strukturi i metodologiji izrade,

načinu usklađivanja razvojnih dokumenata, načinu sprovođenja javne rasprave, kao i načinu i

rokovima izlaganja na uvid razvojnih dokumenata regionalnog razvoja,16 koja je doneta u

skladu sa odredbom člana 14. stav 7. Zakona o regionalnom razvoju, predviđeno da se javna

rasprava sprovodi u najmanje pet jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji u okviru

statističkih regiona po izboru predlagača, na osnovu ravnomerne regionalne zastupljenosti.

Potrebno je razmisliti i o obavezi da se prilikom javne rasprave o određenom nacrtu ili predlogu

zakona raspravlja i o najvažnijim rešenjima koja donose podzakonski akti. Uvođenje javne

rasprave i za podzakonske akte je od velikog značaja, ako se ima na umu da u određenom broju

slučajeva ovi akti menjaju suštinu teksta zakona (npr. definisanjem kriterijuma za primenu

zakona ili određenih njegovih odredbi), zakonima se sve češće predviđaju samo načela i opšte

odredbe, dok se suštinska pitanja ostavljaju za podzakonske akte.

Predlog

Član 41. Poslovnika Vlade trebalo bi dopuniti još jednim stavom u kojem bi se precizirao

sadržaj izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi. Tako se može predvideti da izveštaj sadrži:

spisak pozvanih učesnika; spisak učesnika koji su dali predloge, primedbe i sugestije na

nacrt/predlog zakona; skraćeni prikaz predloga, primedbi i sugestija podnetih na nacrt/predlog

zakona; obrazloženje načina i razoga postupanja po primedbama. Moguće je predvideti da

izveštaj o održanoj javnoj raspravi bude sastavni deo i obrazloženja akta, kako bi i narodni

poslanici prilikom razmatranja predloga zakona mogli da imaju u vidu primedbe i predloge koji

su tokom javne rasprave izneti.

IZAZOVI – UČEŠĆA GRAĐANA U PRIPREMI RADNOG TEKSTA ZAKONA

Postupak za izradu radnog teksta zakona moguće je normirati donošenjem neobavezujućeg

dokumenta, kao što je to u Sloveniji Rezolucija o regulisanju zakonodavnog procesa, kojim će

se utvrditi standardi za ovu fazu zakonodavnog postupka. U Velikoj Britaniji takođe postoji

uspostavljen sistem konsultacija koje prethode izradi radnog teksta zakona i koje mogu biti

neformalne i formalizovane u obliku konsultativnog postupka Zelene i Bele knjige.17 Jedan od

16 Službeni glasnik RS, br. 15/11. 17 U postupku Zelene knjige, Vlada priprema dokument koji sadrži opšte ciljeve koje Vlada želi da ostvari i traži

mišljenje kako članova Parlamenta tako i javnosti. Kada Vlada prikupi mišljenja i objedini ih, može da pripremi

Belu knjigu, koja sadrži detaljan predlog smernica za budući zakon.

standarda koji bi trebalo da budu uključeni u budući neobavezujući dokument odnosi se na

učešće građanskog društva u radnim grupama:

Postupak izbora predstavnika civilnog društva za članove radnih grupa započinje upućivanjem

javnog poziva, koji se objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na

teritoriji Srbije, kao i na veb stranici organa.

Javni poziv sadrži broj predstavnika nevladinih organizacija u radnoj grupi, uslove za

organizacije civilnog društva koje mogu da predlože kandidata, uslove za kandidate,

dokumentaciju koja se prilaže uz predlog kandidata za člana radne grupe, kao i rok i način

predaje predloga.

Rok za dostavljanje predloga je 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva.

Takođe, moguće je predvideti i uslove koje nevladine organizacije treba da ispune (da je

upisana u registar, da u osnivačkom aktu i statutu ima utvrđene ciljeve u oblastima koji su u

vezi sa zadatkom radne grupe, itd). Poslovnikom je potrebno predvideti i rok (na primer 5 dana)

u kojem je organ dužan da objavi listu kandidata za članove radne grupe, kao i na koji način će

se vršiti izbor kandidata.

V. POSLOVNIK NARODNE SKUPŠTINE

NOVINE

Novina u Poslovniku Narodne skupštine uvedena izmenama iz 2011. godine jesu javna

slušanja. Građansko društvo je dugo ukazivalo na potrebu uvođenja javnih slušanja, radi

uvođenja transparetnosti postupka. Radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o

predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili

važećeg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga akta ili drugog pitanja koje

je u nadležnosti odbora, kao i radi praćenja sprovođenja i primene zakona, odnosno ostvarivanja

kontrolne funkcije Narodne skupštine, odbori mogu da organizuju javna slušanja.18 Prema

odredbi člana 84. Poslovnika Narodne skupštine, Odluku o organizovanju javnog slušanja

donosi odbor i o tome obaveštava predsednika Narodne skupštine. Predsednik odbora na javno

slušanje poziva članove odbora, narodne poslanike i druga lica čije je prisustvo značajno za

temu javnog slušanja. Nakon javnog slušanja, predsednik odbora dostavlja informaciju o

javnom slušanju predsedniku Narodne skupštine, članovima odbora i učesnicima javnog

slušanja, koja sadrži imena učesnika i kratak pregled iznetih izlaganja, stavova i predloga.

Članovi odbora i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju

predsedniku odbora.19 Pojedini odbori su organizovali okrugle stolove (ukupno 10) i javna

slušanja (ukupno 29) o temama iz delokruga svog rada.20

Kada je u pitanju javnost rada neophodno je istaći da je Poverenik za pristup informacijama od

javnog značaja nekoliko poslednjih godina za redom dodeljivao nagradu povodom Dana prava

javnosti da zna, Narodnoj skupštini za najveći doprinos afirmisanju prava na pristup

informacijama i transparetnost u radu, u kategoriji svih organa vlasti. U poslednje dve godine

Narodna skupština značajno je unapredila svoj veb sjat, omogućavajući praćene rada svih

odbora, kao sednica skupštine, na sajtu se nalaze svi akti koji su u pripremi, kao i oni koji su

doneti u periodu od 2001. do danas.

18 Član 83. Poslovnika Narodne skupštine. 19 Član 84. Poslovnika Narodne skupštine. 20 Prema Izveštaju o radu Službe Narodne skupštine za period od 11. juna 2008. do 13. marta 2012. godine, str.

55.