Prodor jezuitizma u savremeni protestantizam i popularnu psihologiju

Od Ignacija Lojole do Jana Dibdala

Beograd, 2017.

Autor: MilošBogdanović,mishabogdanovic@gmail.com +381-(0)64-15-15-092

Lektor: MarijaBogdanović

Miloš Bogdanović

PRODOR JEZUITIZMA U SAVREMENI

PROTESTANTIZAM I POPULARNU PSIHOLOGIJU

Od Ignacija Lojole do Jana Dibdala

Beograd, 2017

4 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

5

6 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

“BojteseBoga,ipodajteMuslavu,jerdođečassudaNjego-vog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene. I drugi anđeo za njim ide govoreći: Pade,pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.” (Otkrivenje 14,7-8)

“Aliseionizanoseodvina,iposrćuodsilovitogpića:sve-štenikiprorokzanoseseodsilovitogpića,osvojiloihjevino,posrćuodsilovitogpića,zanoseseuprorokovanju,spotičuseusuđenju.”(Isaija28,7)

“Gle, u Gospoda ima neko jak i silan kao pljusak od grada, kao oluja koja sve lomi, kao poplava silne vode, kad navali, oborićesvenazemljurukom.Nogamaćeseizgazitigizdavivenac, pijanice Jefremove.” (Isaija 28,2-3)

7Uvodna reč

UVODNA REČ

Tokom XX veka, dekadencija zapadnog sveta u hedonizam, prožela je i savremeni protestantizam. Protestantsko načelo -“Samo pismo”,zamenjenojesanačelom-“Samo moja osećanja! Samo moj Ego!” IndividualizamprosvećeneličnostizamenjenjeindividualizmomvelikogEga.Opterećenasavest,zbogneizmi-renog odnosa sa Bogom, rezultovala je ponovnim vaskrsom svih onih samozavarajućih tehnika, protiv kojih je protestantizamustao u XVI veku. Stari mehanizmi ugušivanja savesti, ponovo su postali aktuelni, bilo pod formom savremene religije, bilo pod formom savremene psihologije. Rezultat prihvatanja jezuitskih zabluda jeste da ni mnogi protestanti ne vide više nikakav ra-zlog za svoj protest. Oni koji pak i dalje kritikuju jezuitizam, to najčešćečinekrajnjepovršno,bavećisenjegovimnamerama,alinesposobni da ukore njegove zablude, jer ih sami zastupaju.

Najtragičnijaposledicajezuitskihzabludajeugušenasvestosopstvenoj duhovnoj potrebi, odsustvo zdrave samokritičnosti,kao i prebacivanje odgovornosti za loše rodove svog duha na stresne situacije i traume iz detinjstva.

Ova knjiga je odgovor na potrebu da se raskrinkaju jezuitske zabludeinjihovesamozavarajućetehnike.Knjigamožebitizani-mljiva i ateistima koji kroz popularnu psihološku literaturu dola-zeususretsaistimtehnikamaalilišenimformepobožnosti.Toje dokaz da se principi jezuitske prevare, koji se danas nazivaju pojmom Duhovne formacije, mogu sprovoditi bez realne zajed-nicečovekazaBogom,pukomsamokontrolom.

8 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

POJAM I SADRŽAJ DUHOVNE FORMACIJE

Pojam “duhovne formacije” je pojam koji predstavlja čove-kovoduhovnoformiranjeipreobraženje.Aliizmeđuduhovnogformiranja ipreobraženjakakogapoduticajem jezuitizmaza-stupa pokret Duhovne formacije i kako ga zastupa Sveto pismo, postoje suštinske razlike.

Kaoštoćuunastavkuobjasniti,Duhovnaformacijausmera-va čovekov um na egocentrično bavljenje sobom i sopstvenimosećanjima,inatajnačinnabuđenjesopstvenihsamopravednihmotiva,umestodausmeravaumkabavljenjuBogomiNjegovimuzvišenimkarakterom,štobiprirodnorezultovalopreobražajemsuštinskih motiva pale ljudske prirode. Zbog zanemarene pred-staveozahtevimaBožjegzakona,zastupnikDuhovneformacijesekajesamozaneprijatneposledicegrehaumislima,osećanjimai postupcima, ali ne i za same grešne motive sopstvenog srca. To je razlog zašto posle pokajanja, ponovo greši. Zbog zanemarene fokusiranostikaHristuizanemarenepredstaveoBožjoj ljuba-vi,snaganjegovogpokajanjanijeutemeljenanaBožjoj ljubavi,većnamotivimaiemocijamasopstvenenepreporođeneprirode(strahunečistesavesti,gordostiisebičnomsentimentu).Umestoda ostvari reformu motiva srca, sebe zavarava iskustvom reforme sopstvenihosećanja.KakonemamirodBoga,onpokušavadagasampostignepsihološkimefektomsvojihvežbiiobreda.

Najčešći načini satisfakcije nečiste savesti kod zastupnikaDuhovne formacije jesu ispovedanje greha drugoj osobi, okriv-ljavanje roditelja i drugih ljudi za sopstvene grehe i opijanje emo-cijom voljenosti.

9Pojam i sadržaj Duhovne formacije

10 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

POREKLO DUHOVNE FORMACIJE - KATOLIČKA KONTRAREFORMACIJA

Kadasepojavilaprotestantskareformacija,onajedonelaveli-kenovineuživotuljudi,iprotestantskenarodeučinilavidnobla-goslovenimauodnosunakatolike.Katoličkakontrareformacijaje pokušala da iste plodove duha izazove kod svojih vernika, ali umesto duhovnim preporodom, ona je pokušavala da ih ostvari represijomimanipulacijom(buđenjemfanatizma).

Videći da su protestanti spremni da žrtvuju svoje živote zasvogaGospoda,vođakontrareformacije, IgnacijeLojola,osno-vao je pokret Isusovaca (Jezuita) spremnih na isto takvu revnost za svojukatoličkuveru.Međutim,njihova revnost nije uteme-ljenanauzdanjuuBogaiprihvatanjuNjegovepravednosti,većnapobuđivanjufanatičnihmotivasopstveneljudskeprirode.TopobuđivanjefanatičnihmotivasepostižetehnikamakojejeIgna-cijeLojolaobjaviousvomdelu“Duhovnevežbe”.

Iako jeLojolasvojeduhovnevežbepodeliouviše različitihfaza,možemozapazitidvefazevežbirazličitihposvojojfunkci-ji.Prvafazavežbi(prvasedmica)imazasvrhudapobudifana-tičnemotiveljudskeprirode-strahnečistesavesti,gordostisen-timentkaopokretačenaverskurevnost.Druga faza (preostaletrisedmice)vežbiimasvrhudačulnimiemotivnimdoživljajima(imaginacijomimističnimiskustvom)ugušineprijatnesimpto-mepobuđenihfanatičnihmotivaljudskeprirodeizprvefaze.

Obe faze podrazumevaju ispovedanje greha, ali u različitojfunkciji;uprvojradiopterećivanjakrivicom,audrugojradipsi-hološke satisfakcije. Obe faze se nalaze utkane i u 12 koraka pro-gramaAnonimnihalkoholičara(“Restart”program)iraznedru-gesavremeneprogrameradanasebi.TefazesusuprotneučenjuSvetogpismagdeBogprvootkrivasvojuljubavpremačoveku,atekondagaukoravazagrehe,dabitakočovekovopokajanjeirevnostbiliutemeljeninaBožjojljubavipremačoveku,anenapovređenojličnojsamopravednosti(krivici,sramotiituzisebič-nog sentimenta).

11Pobuđivanje fanatičnih motiva ljudske prirode

PRVA FAZA - POBUĐIVANJE FANATIČNIH MOTIVA LJUDSKE PRIRODE KAO MOTIVA VERSKE REVNOSTI

POBUĐIVANJE STRAHA NEČISTE SAVESTI: Duhovnomvežbomkojasesastojiodzamišljanjakakosesop-

stveno telomuči u paklu zbog sopstvene krivice, pobuđuje sestrahnečistesavestikaopokretačnapokajanjeinaverskurev-nost. “Druga je predvežba da tražim ono što želim, a to će ovde biti da se molim za unutrašnji osećaj muke koju trpe osuđenici ... Prva tačka će biti da okom mašte gledam one silne vatre i duše kao da su u ognjenim telesima. Druga: da slušam plač, jauk, viku, psovke protiv Hrista, našeg Gospoda, i protiv svih njegovih svetaca. Treća: da udišem dim, sumpor, nečist i trulež. Četvrta: da okusom kušam gorke stvari, kao što su suze, žalost i crv sa-vesti. ...” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 67-69) Od osobe se traži da sebe opterećuje krivicom i da gleda na “sebe kao kakvu ranu i otvoreni čir, iz kojega se iscedilo toliko greha i toliko zlo-će i najgnusnijeg otrova.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 58)

POBUĐIVANJE SRAMOTE POVREĐENE GORDOSTI: Sledećomduhovnomvežbomsepobuđujesramotapovređene

gordosti kao pokretač na pokajanje i na versku revnost:“Čim se probudim, ne dajući mesta nikakvoj drugoj misli, odmah ću dozvati u pamet šta treba da razmišljam u prvoj vežbi o ponoći, pobuđujući sebe na stid zbog tolikih svojih greha i daću sebi primere: kao kad bi neki vitez morao da izađe pred svog kralja i pred celi njegov dvor, sav smeten i postiđen što ga je teško uvredio, a pre je primio od njega brojne darove i veliku milost.” (Ignacije L. Duhovne vežbe, 74)

POBUĐIVANJE ŽALOSTI SEBIČNOG SENTIMENTA: Sledećom duhovnom vežbom se pobuđuje žalost sebičnog

sentimenta,kaopokretačnapokajanje inaverskurevnost:“U četvrtoj tački treba da posmatramo šta Hristos, naš Gospod, trpi u svom čoveštvu, ili šta želi da trpi, već prema odseku muke koji neko upravo razmatra; i tu ću početi s velikim nastojanjem da

12 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsebe teram na saosećanje, na žalost i na plač. Tako ću nastojati i u drugim, sledećim tačkama. U petoj tački posmatraću kako se Božanstvo krije, tj. kako bi moglo satrti svoje neprijatelje, a to ne čini, već pušta da presveto čoveštvo trpi tako grozne muke. U šestoj tački razmotriću kako sve to trpi zbog mojih greha itd, i šta moram ja da činim i trpim za njega.” (I.L. D. vežbe, 196)

DRUGA FAZA - UGUŠIVANJE NEŽELJENIH SIMPTOMA POBUĐENIH FANATIČNIH MOTIVA LJUDSKE PRIRODE

Kadauprvojfaziduhovnihvežbiljudipobudestrahnečistesavesti,gordostisebičnisentimentkaosvojepokretačkemotive,tada ti motivi rezultuju neprijatnim nuspojavama.

Strahnečistesavestiosobučinisumnjičavom(strašljivomodzavere), sklonomosuđivanju drugih i nesposobnomda prihva-ti druge ljude kakvi jesu.Gordost osobu čini preosetljivomnauvrede,gnevljivom i sklonomnasilju.Sebični sentimentosobučiniemotivnopreosetljivom,ranjivomidepresivnom.

Datakvaosobanebi,naosnovuprirodnihsimptomanečistesavesti, gorde uvredljivosti i emotivne ranjivosti, postala svesna praveprirodesvojihpokretačkihmotiva,njojIgnacijeLojolau

13Ugušivanje neželjenih simptoma pobuđenih motiva

svojim “Duhovnim vežbama” pruža vežbe imaginacije kojimapostižedaonasasvihsvojih“petčula”doživi takvesenzacijekojećeugušitinjenusvestopravojprirodimotivakojisupobu-đenivežbamaizprethodnefaze:

“Posle pripremne molitve i triju predvežbi dobro je da svih pet čula duhovnim načinom vežbamo na prvom i na drugom razmatranju, i to ovako: Prva je tačka da okom svoje nutri-ne: razmišljam i posmatram u pojedinostima njihove prilike i koristim se tim gledanjem. Druga je: slušam sluhom što one govore ili što bi mogle govoriti, ... Treća je da osetim miomiris i kušam neizmernu ljupkost i slast Božanstva, duše i njenih kreposti, ... Četvrta je da opipom dodirujem, da, na primer, grlim i ljubim mesta ge su se nalazile takve osobe, nastojeći uvek da uberem odatle koji plod. ...” (Ignacije Lojola, Duhov-ne vežbe, 121-125)Akobiprvafazavežbibilaanalognauzimanjuparazitauor-

ganizam,drugafazavežbibibilaanalognauzimanjuanestetikadačoveknebibiosvestandajepunparazita.

Dok u srcu zadržava krivicu, gordost, sebičnost, amožda imržnjukaosvojepokretačenaverskurevnost,osobaputemod-govarajućihduhovnihvežbiugušujesimptomesvojihlošihmo-tivananivouosećanja-ugušujeosećanjekrivice,osećanjemr-žnje,itd.

Poredmetodečulnihdoživljaja,vežbeIgnacijaLojolepružajuosobipsihološkusatisfakcijukojomseonaoslobađaodosećanjakrivicekrozispovedanjegrehadrugomčovekuikrozpsihološkiefekatponavljanjamolitvi,itd.Ispovedanjesadržičetirielemen-ta satisfakcije, A) kroz prebacivanje krivice na drugoga - spoljne faktore (roditelje, traume) koji su navodno odgovorni za sopstve-nigreh,kaokadaAdamzasvojgrehoptužujeEvu,aEvazmiju,zatim, B) kroz psihičko pražnjenje koje osoba doživljava krozsamo ispovedanje greha, C) kroz navikavanje na svoj greh i otu-pljivanjesavesti,D)kroztraženjeizgovorazasopstvenegreheutuđimispovedanimgresima.

14 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamDa sam pojam molitve ne predstavlja realan razgovor sa Bo-

gom, već samoobred u kome se traži satisfakcija, otkriva du-hovnavežbakojapredstavljakombinacijumolitvesa tehnikomdisanja:

“Treći način molitve sastoji se u tome da se sa svakim da-hom ili disanjem misleno moli i pri tom izgovara po jedna reč molitve “Oče naš” ili koje druge molitve” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 258)KadaljudinetražespasenjeuBogu,nezadovoljenažeđduše

ostajeiopterećujeihneutoljivompotrebomzasatisfakcijomkojuonitraževanBoga:

“Hvaliti više svega relikvije, poštovanje svetaca i molitvu njima, takođe samostane i pobožna hodočašća, oproštajnice, svete praznike, sveće koje se pale u crkvama, i drugo, poma-že ovoj vrsti naše pobožnosti i posvećenja.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 358)Kakoosobakoja jeuvredljiva,emotivno ranjiva i sumnjiča-

va,nijesposobnazasocijalniživot,onaimapotrebuzaosamomkojujojpružamonaškiživot.Susretsaiskušenjimasvakodnev-nogživotabilakopokazaodazidasvojuduhovnugrađevinunapesku,anenaSteni,jerbisvakodnevnaiskušenjatukućusru-šila. Ignacije Lojola zastupa da osamljenost od prijatelja, drugih ljudiiodposlovadonosimnogekoristi,objašnjavajućidasenatajnačinpostiženesmetanaslužbaBogu,jerjeneometajudrugiljudi (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 20).

Da ne bi osoba postala svesna svoje samoobmane, njoj se za-branjuje duh kritike, rasprave i preispitivanja. O svim svojim du-hovnim autoritetima, ona mora da misli i govori samo pozitivno. Prema samoj zajedniciona formirakultniodnos, te akoće jojduhovni autoritet “bilo šta opisati kao crno, što našim očima izgleda kao belo, mi bi trebalo na isti način da tvrdimo da je crno.” (Ignacije Lojola, Duhovne Vežbe, II)

Kao kriterijum na osnovu kojeg se razlikuje dobro od zla,uzimasekvalitetosećanja,pasesmatradasuprijatnaosećanjadokazBožjegDuha,aneprijatnaosećanjadokazđavoljegduha:

15Rezime analize duhovnih vežbi Ignacija Lojole

“Prvo pravilo. Svojstveno je Bogu i njegovim anđelima da svojim delovanjem donose pravo veselje i duševnu radost, a uklanjaju svaku žalost i zabunu koju izaziva neprijatelj. Ovo-me je opet svojstveno da se bori protiv takve radosti i duhovne utjehe, služeći se prividnim razlozima, cepidlačarenjem i ne-prestanim varkama.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 329)Kako jeprva fazaduhovnihvežbi tokomprvesedmiceute-

meljenanaizazivanjuneprijatnihosećanja,pravilazaraspozna-vanjeduhovanaosnovuprijatnostiosećanjaseučetekudrugojsedmici, i zato se naglašava:

“Korisno je za onoga ko obavlja vežbe prve sedmice da ne zna ništa o tome što bi trebalo da učini u drugoj, nego neka se tako trudi u prvoj sedmici da postigne što želi kao da u drugoj neće ništa dobro naći.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 11)

REZIME ANALIZE DUHOVNIH VEŽBI IGNACIJA LOJOLE

Umestoreformemotivasrca,Lojolazastupareformuosećanjatj.misticizam, što predstavlja pobuđivanje osećanja, kojima seupravo ugušuje svest o potrebi za reformom motiva srca. Bu-dući da osećanja zavise od okolnosti,mir koji je utemeljen naosećanjimasenemožeodržatibezosamljivanjaoddrugihljudii izbegavanja susreta sa ljudskim zlom. Za razliku od iskustva duhovnog novorođenja, koje nas osposobljava da volimo ljudekakvi zaista jesu,Lojola u svojimduhovnimvežbama zastupaasketizam, što predstavlja izdvajanje iz sveta i tako izbegavanje stresnih situacija koje bi pokazale da ni do kakve unutrašnje re-forme našihmotiva srca nije došlo.Umesto poslušnostiBogu,Lojolazahtevaposlušnostcrkvi,aumestoličneodgovornostiurazumevanjuistine,onuzdižeautoritetsveštenstvaisopstvenihosećanjaiznadličnesavestiirazuma.Natajnačinonoslobađaljudeododgovornostidasamimisleiodlučuju,itakoihones-posobljava da postanu svesni prethodno opisane prevare. Svoju filozofijuitehnikekojimapobuđujesnageljudskeprirodenaver-sku revnost, Ignacije Lojola je objavio u svom delu “Duhovne vežbe”.

16 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamTreba imati na umu da je Jezuitski red sklon nasilju po svojoj

prirodi.Sklonostnasiljunadsavešćuproizilaziizsamihpobuđe-nihmotivaljudskepravednosti:krivicačiniljudesumnjičavimisklonimdastrahomodzaveregenerišuneprijatelje.Gordostčiniljudeuvredljiviminasilnim,asebičnisentimentemotivnoranji-vim i zato sklonim da represivnim putem obuzdaju svaku kritiku iraspravljanjekojibipokvarilinjihovlažnimir.

Francuski pisac i advokat Etjen Paskvit (1529 –1615), je zapa-zio i zapisao o jezuitima:

“Uvedite ovaj Red u našu sredinu i, istovremeno, uvešćeterazdor, haos i pometnju.” (H. Fulop-Miller: “Les Jesuites et le secret de leur puissance”, Plon, Paris 1933, p.57)

Nemalibrojputa,Jezuitisuzbogsvogduhaizazivanjasuko-ba, bili proterivani iz zemalja gde su ranije imali slobodno de-lovanje.No,njihovemetodenisusamoagresivne,većsučestoivrlosuptilne.Njihovprincipje:

“Među reformatorima da budeš reformator, među hugenoti-ma hugenot, među kalvinistima kalvinist, među protestanti-ma da budeš protestant i stekneš njihovo poverenje. Traži da propovedaš sa njihovih propovedaonica...;” (Charles Didier, Subterranean Rome, New York, 1843)

17Prodor jezuitizma u protestantizam i popularnu psihologiju

PRODOR DUHOVNIH VEŽBI IGNACIJA LOJOLE U PROTESTANTIZAM I POPULARNU PSIHOLOGIJU

Delom“Duhovnevežbe” IgnacijaLojole seoduševioprote-stantRičardFosterinapisaosopstvenodelo“Proslavadiscipli-ne” (Celebration of Discipline) kojim je on Duhovnu formaciju, kojajeranijepredstavljalačistokatoličkinazivzapomenutedu-hovnevežbe,uneouprotestantizam.

UčenjeRičardaFosterajegoreodučenjaIgnacijaLojole,jerzastupada jeBožji zakonukinutnakrstuGolgote.Za razlikuodtežištanapobuđivanjustrahanečistesavesti,kojejetipičnozatradicionalnokatoličanstvo,RičardFostertežištepremeštanapobuđivanjesebičnogsentimenta,kojejeodlikasavremenoghe-donističkogZapadaisamimtimotpalogprotestantizma.

RičardFostercitiraruskogpravoslavnogmistikaTeofanaZa-tvornikakadaonkaže:“Moliti se, znači spustiti um u srce i tamo stati pred licem Gospoda, sveprisutnog, svevidećeg unutar tebe.” (Richard Foster, Celebration of Discipline, 19) Teofan Zatvornik zastupadaIsusovamolitvanijenajboljinačinmolitve,jer“ose-ćanje prema Bogu”, “toplota srca” suvažnijiodimenaIsusovog

18 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“na jeziku”. Po njemu, “molitva — delo je srca”, a “razmišljanje o Bogu — delo je uma”. Takvo shvatanje, koje promoviše Duhov-naformacija,formiraizopačenusavest,paumestodačovekdo-nosi odluku za Boga nasuprot svojoj grešnosti, on smatra da nije iskrenumolitvizatoštonjegovagrešnaprirodaneželiBoga.IdabipostigaodanjegovogrešnosrcekonačnozaželiBoga,oniskrivljuje predstavu o Bogu sve dok ona ne postane toliko uni-žena,dazapalifanatizamičežnjenjegoveljudskegrešneprirodekao snagu verske revnosti.

Krozknjigu“Glad”,JanDibdalunosiDuhovnuformacijuuadventistizamizastupajekaodekan“ValaVala”Univerziteta,ajednovremejeipredajenaAndrewsUniverzitetu.

TojezaistazačuđujućekadaseimanaumudajeElenVajt,kaoznačajnaličnostsameadventističkecrkve,veomapedantnoraskrinkala u svomobimnomknjiževnomdelu svaki elemenatzablude Duhovne formacije, kada je pisala o iskušenju bavljenja sobom i svojimosećanjima, kada je govorila omanipulativnojmoćikatoličkemise,ikadajeobjašnjavalaprincipelažnihpro-buđenjaposlednjegvremena.NjenakritikaDuhovne formacijebi se najednostavnije mogla izraziti njenom opomenom koja za-stupa Hristocentrizam i odbacivanje bilo kakvih dodatnih tehni-ka u izgradnji zajednice sa Bogom:

“Nemojteusvojepropovediunositibiloštačimebistezame-nili Hrista, mudrost i silu od Boga.” (EGW, CET 247) “NadamsedanikonećeidaljemislitidaseBožjeodobrava-njemožezadobitiispovedanjemgrehaljudskimbićimailidautomeimanekenaročitevrline....Svojetajnegreheispovedi-te samo pred Bogom.” (EGW T5 645, 1889) “Nemislitedajesentimentalizamreligija.OtresitesasebesvaljudskapomagalaioslonitesečvrstonaHrista.”{HS137.5}“LjubavisaosećanjekojubiIsushteodamipružamodrugi-ma, nema ukus sentimentalizma, koji je zamka za dušu; to je ljubav nebeskog porekla.” (Sons and Daughters of God, 147)

19Prodor jezuitizma u protestantizam i popularnu psihologiju

Uknjizi “Glad”, JanaDibdala, pored navođenja vernika datraži spasenje u ispovedanju, nalazimo i ritmičko ponavljanjemolitve i poseban značaj ambijenta i mirisa radi “dubljeg do-življajaBoga”, kaoda zajednica saBogomzavisi odosećanja,aneodnašeguzdanjauBoga iodricanjaodgreha.Kao iRi-čardFoster,takoiJanDibdalnaglašavabitnostpoložajatelazavrememolitve. U delu JanaDibdalamožemo naći tehnike is-povesti (“priznanja”), meditacije (“promišljanja”), oslanjanje na duhovnike(“mentore”),ritmičkoponavljanjemolitvekaokakvemantre, bavljenje sobom i svojim telom (svojevrsna joga), auten-tičnost(iskrenosleđenjeporivasvogaEga)iraznedrugezabludekoje su odlika savremenog otpalog protestantizma.

Slična shvatanja promoviše i psiholog JulijanMelgoza, kojijeistokaoiJanDibdalbiodekan“ValaVala”Univerziteta.Onhrani sujetu ljudskog Ega pozivima na bavljenje sobom i sop-stvenomvrednošćukadaupućujepoziv:“Hajde da pogledamo nekoliko činilaca koji mogu da vam pomognu da povećate svoje samopouzdanje. Broj jedan - otkrijte svoju vrednost. Broj dva - budite svesni svoje vrednosti. Nosite to u sebi.” (Dr Julian Mel-goza, psiholog) Hranjenjem sopstvenog Ega predstavom o sop-stvenojvrednostiiveličinirazvijajusegordostisujeta,paosobaprirodno postaje uvredljiva i preosetljiva.

Ona postaje nesigurna u sebe upravo zato što je navedena da seoslanjanasebe,umestonaBoga.Onapostajesklonarazoča-renjuusebe,jerjenavedenadatražiutehu,neuBoguiNjegovojnesebičnojljubavi,većusebiisopstvenojvrednosti.

Predstava o Božjoj ljubavi se tada prirodno obezvređuje iBožjikarakteriskrivljenointerpretirakaodanasBogvolizatošto u nama vidi neku posebnu vrednost, a ne zato što je sam Bog ljubav.Iztogaproizilazidasvačastnanašemspasenjupripadanama, jer smo spasenje zavredili, a ne na Bogu koji nas spasava naosnovuNjegovesopstveneljubavi,vrednostiizasluge.

Kao autor biblijske pouke za prvo tromesečje 2011. JulijanMelgoza, kroz pouku promoviše istu zabludu kao Jan Dibdal, da je prava ljubav koju nam Bog daruje - emocija (a ne motiv pona-

20 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamšanja.princip,ilizakonupisanusrce),kaoidanašsmisaoživotatreba da bude - uživanje u emociji ljubavi (umesto nesebičnogživljenjazadrugoga).

Začuđujućejekadahrišćanskipsiholozinemoguilineželedashvaterazlikuizmeđuosećanjaljubavikojajeodlikaljudskepri-rodeimotivapraveljubavikojajeisključivopokretačonihljudikojisuuzajednicisaBogom.Istinajedasamoosećanjeljubavinikadanemožedazadovoljižeđdušejerjesamoosećanje.

Osećanja,makakodasuuzvišenaisnažna,nisuustanjudazameneličnuzajednicučovekasaBogominjihovazloupotrebaradi satisfakcije, predstavlja kršenje Prve zapovesti, jer ih tada čovekstavljanamestoBoga.

Psihijatar Torben Bergland, predsednik odeljenja za zdravstvo (TED Health Ministries director), promoviše Duhovnu formaciju krozklubovezdravlja,zastupajućidajelekzaoboleleodbolestizavisnostidaimsepružiosećanjeljubavi.Timenavodizavisni-kedajednuzavisnostsamozamenesedrugomzavisnošću.

Zloupotrebaosećanjabliskostiradisatisfakcijepredstavljapo-buđivanje sebičnihmotiva grešne ljudske prirode i samim timspadauprvufazuvežbiIgnacijeLojole.Alikakoosobakojaseopijaosećanjimapostajepreosetljivanauvredeiranjiva,onaimapotrebuzadrugomfazomvežbiIgnacijeLojolekojipredstavlja-

21Prodor jezuitizma u protestantizam i popularnu psihologiju

jusistemtehnikakojiuklanjajuneprijatnesimptomepobuđenihlošihmotivaizprvefazevežbi.Potrebazadrugomfazom,dabise izbeglaranjivost iuvredljivostvelikogEga,osobućeučinitiprijemčivomzabludamaknjige“Granice”.

Knjigu“Granice”,napisalasudvapsihologa,drHenriKlaudidrDžonTaunsend,čijaimenasenalazenaspiskuakreditovanihpripadnika Duhovne formacije. Pored naglašenog egocentrizma, umesto Hristocentrizma, autori “Granica” naglašavaju zabludu kojommnogipsiholozioslobađajusvojepacijentesopstveneod-govornosti, a to je zabluda da su za njihove današnje greške i grehe krivi roditelji koji su im izazvali traume još u ranom de-tinjstvu.

Suštinska zabluda knjige “Granice” - da se granicama reša-vajuproblemiučovekovomodnosusadrugimljudima,nastalajezapravoizshvatanjaRičardaFostera,danetrebadabudemorobovizakonaniunašemodnosupremadrugima,većda,uskla-dusagranicamanašihmoći(umestouskladusaBožjomvoljomuzkojuideiobećanasila),možemodaodustanemoodnameredatrpimodrugeljudetakvikakvijesu.KnjiganigdenegovorioumiranjusvomevelikomJakojenemožedatrpiispadedrugihljudi,većzastupadaakodrugipovređujunašeJa,damiimamopravadaimkažemo“Ne”idasesklonimo.

Knjiga“Toksičnavera”DžekaFeltonanabrajaskupsimptomalažne vere, koji su zapravo plod zidanja na “pesku” sopstvenepravednosti, umesto zidanja na Steni - uzdanja u Boga, i onda tvrdidatesimptomeimasvakivernik.Kaorešenjeautorknji-genevidipreispitivanjenačelaverovanja,većzaneuspehvereokrivljujesvojeroditelje,nezadovoljenjeličnesujeteisebičnosti,kaoidrugefaktorekojinemogubitinikakavizgovor,većsamotest da li osoba zaista veruje u Boga ili se svo vreme oslanja na sebe i svoju grešnu prirodu.

PrevaraDuhovne formacije ulazi u hrišćanske crkve i krozpopularne psihologe. Cilj zdravstvenih i psiholoških seminara bi trebalo da bude oporavak razuma i volje, da bi ljudi stekli sloboduličnostidaizaberuBogaisamimtimpobedunadsvo-

22 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamjim porocima i drugim iskušenjima. Ako su njihovi programi i seminarinadahnuti,onćepolaznikeučinitisvesnimpotrebezareformom motiva srca, kao jedinim ispravnim putem rešenja pro-blemadepresijeinezrelereakcijenastres.Tasvestćeihučinitisvesnim potrebe za zajednicom sa Bogom. Ali ako je program kojizastupajuneispravan,onćeproizvestisuprotanefekat-gu-šenje potrebe zaBogomkroz raznorazne tehnike koje pružajupsihološku satisfakciju.

Tako je Generalna konferencija SDA okupila grupu psihologa koji su napravili njihovu verziju 12 koraka odvikavanja od ra-znoraznih poroka. Ali, umesto da 12 koraka postanu prilika za otkrivenje Hrista kao Spasitelja, pozivanje na Hrista je postalo pokrićeiizgovorzapromovisanjezablude12koraka.Inajmanjiuviduanalizuprograma12korakaGK,otkrivadaunjemunijedošlonidokakveizmeneduhaisadržajasvetovnogprograma12korakaAnonimnihalkoholičara,većjesamouobličenuformuduhovnosti.Iakojetajprogram12korakaprožetcitatimaSvetogpisma,timcitatimasepridajesmisaoisadržajDuhovneforma-cije.

Naprimer,dabiseopravdaopojammeditacijecitirasebiblij-skistihizknjigeIsusaNavina,kojipozivanameditaciju(razmi-šljanje):“Nekasenerastavljaodustatvojihknjigaovogzakona,negorazmišljajonjemudaninoć,dadržišitvorišsvekakojeunjemunapisano;”(Navin1,8)alisepotomtompojmumeditacijepridajefunkcijaklasičnemeditacijekaotehnikekojadonosičo-veku mir umesto da mu Gospod donese mir:

“Početničke tehnike meditacije su mi pomogle da se opustim, usporim, smirim misli i emocije ... predam se i odvojim od svog starog načina života i svog starog ja.” (Radna sveska za 11. korak, Program 12 koraka GK, 47)Nijednogtrenutkasezavisnikodopijataneosvedočavadaje

samaželjazaopijanjemgreh.Ontupotrebuzadržavaiusmeravakaelementima12koraka,štojesuprotnovećcitiranomupozore-njuElenVajt:“Nemojteusvojepropovediunositibiloštačimebiste zamenili Hrista, mudrost i silu od Boga.” (EGW, EP 117.3)

23Prodor jezuitizma u protestantizam i popularnu psihologiju

Nijednomrečjusepolaznikneupozoravanaiskušenjazabludasvetovnogprograma12koraka,većsečakveličajunjegovatra-dicija i rezultati.Kaoobjekat uzdanja, polaznikuprogramaneotkrivasebiblijska,većpaganskapredstavaobožanstvu.Ume-stodaodBogatražioslobođenjeodpotrebezaopijanjem,čoveksenavodidatražizadovoljenjetepotrebeuzpomoć“svojeVišesile”,na“zdravnačin”.Kriviredosledsamih12korakajezadr-žan,paumestodauskladusaknjigom“PutHristu”prvikorakbudepoznanjeBoga,nazvaničnomsajtuadventističkogprogra-ma 12 koraka se navodi da je poznanje Boga odlika tek koraka 11.

Polaznik programa se navodi na odricanje od sopstvene odgo-vornostizasvojestanje(priznanjemnemoći),zatimnatraženjepsihološke utehe u drugim ljudima, traženje psihološke satis-fakcijeuispovedanjesvihgrehasvogživotadrugojosobi,tenaprebacivanje krivice za sopstveno stanje na svoje roditelje i dru-geokolnosti, itd.Programpreporučujevežbanje sa sponzorom(mentorom)traženjaoproštajaoddrugeosobe,kaoupozorišnojpredstavigdesepodeleuloge(Korak9,str.60),papolaznikgo-vori sponzoru ono sto bi rekao osobi od koje traži oproštaj, asponzor glumi razne reakcije na to: ljutnju, ravnodušnost, itd. To predstavljakušanjeBogakojijeobećaosiluidovodiupitanjedali se osoba zaista pokajala za svoje greh ili zaista odrekla svoje gordosti, ako nema hrabrosti da svoj greh prizna onome kome je sagrešila.

Od čoveka se traži da prizna svoju nemoć, a da prethodnouopštenijeshvatiozahtevezakonaipojamgreha.Upozoravasedanemasammoćdasebespase,aliseneupozoravadanigrupazapodršku,nitisamProgram12korakaGKnemogudagaspa-su,većjedinoGospod.Odnjegasetražidaprizna“Višusilu”,iakoprethodnouopštenijeupoznaoBožjikarakter,takodaonneznakomesemoli.Tražiseodnjegadapriznasvojeslabostidru-gim ljudima, iako se prethodno nije za njih pokajao pred Bogom. Zatim se navodi da od drugih ljudi dobije mir, koji prethodno nijedobioodBoga.Navodisedasvojuvoljuisvojuodgovornost

24 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamizbora preda Bogu, umesto da svojom voljom sebe preda Bogu i daodgovornostražinadsobomupokoravanjusebeBogu.

Uprvomkorakuprograma12korakaGKseodosobetražidapriznasvojunemoćdasamapobedisvojporok,dabisezatimudrugomkorakuusmeriladasnaguzapobedutražiuVišojsili.Ali,VišasilakakojepredstavljaadventističkiProgram12kora-kaGK,nemabiblijskidefinisankarakter,osim jednog jedinogatributa,atojemoć.Takvapredstavavišeodgovarapaganskimbožanstvimakojaslužečovekuikojamudajumoć,negobiblij-skomBogu,komeječovekpozvandasluži.

SilakojaseodBogatražijeste,istokaoiukatoličanstvuiliislamu,silalicemernesamokontrole.OdBogasetražidapomo-gnečovekuunjegovimnaporimadasvojgrehsputausvomispo-ljavanju i da pomogne u njegovom “zdravom” preusmeravanju. UProgramu12korakaGKnalazimodefinisanjegrehauskladusa ljudskim zapovestima, koje ne smatraju da je greh loš sam po sebi,većdajegrehzaistagrehsamoakoseizražavaizadovolja-vanapogrešannačin.

Naprimer,akosepožudakojasevanbrakasmatragrešnom,

unese u brak, ona tada navodno prestaje da bude grešna. Ljudi seučedagrešneželjenisusameposebigrešne,većsamouza-visnostiodnačinaispoljavanjaizadovoljavanja.Utakvomslu-čaju,potrebazaduhovnimnovorođenjemnepostoji.Nepostojipotreba za biblijskim Bogom koji menja motive ljudskog srca i tako čoveka zaista oslobađa od greha.Umesto umiranja sebi i

25Tragične posledice Duhovne formacije

reformesuštinskihmotivasrca,uProgramu12korakaGK,na28. stranici Radne sveske za 4. korak, nalazimo “rešenje” pro-blemagrešnihželjaunjihovompreusmeravanjuna“zdrav”načinispoljavanja. Pored pojma “zdrava požuda” nalazimo pojmove kao što su “zdrava arogancija”, “zdrava sebičnost”, “zdrava le-njost”, “zdravo samosažaljenje”, “zdrava gramzivost”, “zdravo nestrpljenje” itd.

Psihijatar Torben Bergland, predsednik odeljenja za zdravstvo Trans-evropske Divizije, u svojoj propovedi zastupa da čovekmožedasekajesamozasvojelošepostupke,alineizaonoštoon sam jeste (stanje duha, loše motive srca):

“Možeš da se pokaješ zato što si učinio nešto loše, ali ne mo-žeš da se pokaješ zato što imaš mane, zato što jesi ono što jesi.” (Torben Bergland, Propoved, Niš, 16.09.2017. god.)TakvoshvatanjenalazimoiuProgramu12korakaGK:“Mi nismo naš problem. Mi smo stvoreni sa nadom i obećanjem, i nismo ograničeni na obilaznice i prepreke sa kojima se susrećemo. Ovo shvatanje će nam pomoći da drži-mo svoje probleme na odstojanju, da odvojimo svoj identitet od svog ponašanja. Naš problem nije ko smo mi, već koje me-tode smo koristili da se izborimo sa životnim stresom ili da se zaštitimo od fizičkog i emotivnog bola. Koje misaone obrasce ili obrasce ponašanja mogu da označim kao problem u svom životu? Koliko često i koliko dugo sam bio u stanju da zausta-vim ili kontrolišem svoje misaone obrasce ili obrasce ponaša-nja?” (Radna sveska za 3. korak, Program 12 koraka GK, 22)Naravnodautakvompoimanjuspasenjanepostojirealnapo-

trebačovekazaBogomkojipreobražavaljudskosrce,većsamopotreba za potporom u sopstvenoj samokontroli.

TRAGIČNE POSLEDICE DUHOVNE FORMACIJE

Posledice skupa zabluda koje zastupa Duhovna formacija su katastrofalne po duše onih koji ih usvajaju, jer formiraju od njih nerazumneinezreleličnosti.Nerazumne,jernerazlikujumotivpraveljubaviodmotivasebičnogsentimenta,gordosti inečiste

26 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsavesti. Emotivno preosetljive i sujetno uvredljive jer im je ve-liki Ego lažnom naukom nahranjen, a ne ukoren. Nezrele, jersunesposobnedaimajuosećanjaadekvatnastvarnosti,adananjih ne odgovore destruktivnim motivima svog nereformisanog srca.Utakvomstanjuduhaoninesamoštopostajunesposobnidaizdržeprogonstvoposlednjegvremena,većnevidenirazlogzaštobizastupaliupozoravajućuvestopaduVavilonaipozivzanjegovonapuštanje,kadasamizastupajuučenjaitehnikeVavi-lona. Onda kada se institucije ispovesti, mentora ili grupe kao posrednika,mističnespoznajeBogaisuptilnogopravdanjadeli-ma unesu u crkvu koja po svojoj doktrini zaista jeste stub i tvr-đavaistine,tadasvakakritikaopojnogvinaVavilonapostajeli-šenasmisla.Naprimer,ako“prisustvodrugogčovekačiniBožjeprisustvo realnijim” kako zastupaju nosioci duhovne formacije, onda islike,kipovi iposredništvosvetaca isveštenika, takođeimajusvojeopravdanjeakooslanjanjenanjih“činiBožjeprisu-stvorealnijim”.Neprijateljstvosasuštinskimzabludamakatolič-ke doktrine i savremenog otpalog protestantizma prestaje kada senjihovazabludanađeiuCrkviostatka.PredsednikGeneralnekonferencije SDA Ted Vilson je svojoj izjavi od jula 2010. upo-zorio:

“Držitesepodaljeodnebiblijskihduhovnihdisciplinailime-toda Duhovne formacije koji su ukorenjeni u misticizmu, kao štojekontemplativnamolitva,usredsređenamolitvaipokret“emerging church”u kome se oni promovišu.Umesto toga,vernici bi trebalo da gledaju unutar SDA, na ponizne pastore, evanđeliste,biblijsketeologe,vođeiupravnikeodeljenjakojimogudaobezbedeevanđeoskemetodeiprogramekojiseza-snivajunačvrstimbiblijskimprincipimaitemamaVelikebor-be.”“ImajteHristocentričnabogosluženjaimuzičkupraksuucrkvenimslužbama,zasnovanenaBibliji”,“Dokshvatamodabogosluženjaikulturevarirajuširomsveta,neiditenazaduzbunjujućepaganskepostavkegdesemuzikaibogosluženjatako fokusiraju na emocije i iskustva, da se gubi centralni fo-kussaBožjeReči.SvaBogosluženja,makolikojednostavna

27Analiza tri popularne prevare Duhovne formacije

ilisloženabila,trebadaučinesamojednoijedino:dapodignuHrista i spuste naše “Ja”.” (Ted Vilson)

ANALIZA TRI POPULARNE PREVARE DUHOVNE FORMACIJE

Duhovnu formaciju karakterišu tri prevare koji su veoma po-pularneusavremenojpsihologiji,kojapružasimptomatskareše-njazaljudekojiželesamodaukloneneprijatneposledicegreha(napetost, nervozu, osećanje krivice, sukob sa drugim ljudimaitd. ), ali ne i da odbace sam greh koji je suštinski izvor njihovih problema. Te tri prevare su: opijanje emocijom ljubavi, ispoveda-nje svih greha drugoj osobi radi psihološke satisfakcije, i izgova-ranje loših rodova duha besmislenim izgovorima, radi ugušenja svestiosopstvenojduhovnojpraznini.Krenućemoodnajpopu-larnijeprevare,opijanjaosećanjima,štojeposledicapogrešnogshvatanjakarakteraistinskeljubaviizanemarenogznačajaBož-jeg zakona.

OPIJANJE EMOCIJOM LJUBAVI

Teologipisacknjige“Glad”JanDibdal,navodiljudedatražeBogakakobizadovoljiliželjuzaužitkom:

“Naš verski pogled ne mora da izgubi na racionalnosti, ali mora da se usmeri tako da zaista oseti Božje prisustvo. Taj osećaj je nešto što se ne može kupiti novcem. ... veličanstvena stvar se dogodila u molitvama koje upućujem izjutra. Osetio sam mir Božji. Ne znam kako tačno to da opišem; rekao bih da je to osećanje potpunog odricanja, opuštanja (ali ne od pos-panosti), radosti i ljubavi – sve to od Boga i sve to odjednom. ... Sada je molitva postala neophodna u mom životu. ... Na-pravite ambijent. ... Poznajem jednu ženu koja stvara poseban ambijent tako što prvo otvori vrata da bi pustila da Bog uđe u prostoriju pre nego što počne da se moli. Neki vole da upale sveću ili priguše svetla. Možda će vam neka uspomena na po-sebno iskustvo sa Bogom pomoći da stvorite ambijent prisno-sti. Čak i određeni mirisi mogu da pomognu. ... Moramo pro-naći sve moguće načine da u našim životima stvorimo mesto

28 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“mirisa ugodnog” koje će u nama stvoriti osećaj božanskog prisustva. Kada stupimo na takvo mesto, mi smo već počeli da se molimo, jer smo posegnuli ka Bogu.” (Jan Dibdal, Glad)Dalijemoguće,izazivajućiosećanja,prisilitiBogadauđeu

ljudsko srce?Da li je emocija ljubavi uopšte lek za isprazno ljudsko srce?KadasmoodvojeniodBoga,unamasejavljadubokounutraš-

njenezadovoljstvokojeizbijausferuosećanjaičininassvesnimnašeg unutrašnjeg duhovnog problema. Osećamo anksioznost,psihičkunapetost,nervozu,osećanjekrivice,depresivnaoseća-nja, pa se u nama formira psihološka potreba za prijatnim ose-ćanjimaidoživljajima,kojimanameravamodaugušimosvestosvomunutrašnjemduhovnomnezadovoljenju.No,kaoštotabletaprotiv bola ne otklanja uzrokbolesti, već samo svest o bolestina nivou njenih simptoma, tako i psihološka uteha ili emotivno opijanjeneuklanjajuuzroknašegproblema,već jedinosvestosamom problemu. To unutrašnje nezadovoljstvo mi pokušavamo da ugušimo zloupotrebom osećanja, čulnih doživljaja i umnepredstaveosopstvenojvrednostiiveličini.

29Opijanje emocijom ljubavi

Međutim, bezobzira koliko čulni doživljaji bili jaki, kolikoemocije kojima se opijamo bile uzvišene, a predstave o sopstve-nojvrednostiiveličinikojima“gradimosvojesamopouzdanje”bileuobražene,oninikadanemogudanaszadovolje.Nijeistoosećatisrećuibitizadovoljen.

Bezobziradaliseradioosećanjuvoljenosti,radosti,ilibilokojemdrugomprijatnomosećanju,osećanjasusamoosećanja,anebit,ionazatonikadanemogudazadovolježeđduše.Onanikada ne mogu da zamene Boga.

Makakodasunašidoživljajiuzvišeni,dugotrajniilisnažni,oni samo mogu da uguše našu svest o našoj unutrašnjoj duhovnoj ispraznosti,iništaviše.Jedinosuočavanjesastvarnimuzrokomnašeg problema, koji je u našoj odvojenosti od Boga, jeste jedini putnašegstvarnogizlečenja.

Osećanja koja osećamo su uvek adekvatna nekoj realnosti,bilo spoljašnjoj, bilo unutrašnjoj, i zato bavljenjem njima ne re-šavamoproblem,većsamouklanjamodoživljajproblema.Akoosećanjekrivice,anksioznosti,psihičkenapetostiinervoze,ot-kriva naše unutrašnje duhovno stanje, nije rešenje da okretanjem kaspoljnimizvorimaprijatnihosećanjaugušujemosvestosvomunutrašnjem problemu. Isus je blagoslovio sve koji su svesni svo-je potrebe za Bogom, a ne one koji su uspeli da svoju potrebu uguše:

“Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko; Blagoonimakojiplaču,jerćeseutešiti;...Blagogladnimaižednimapravde,jerćesenasititi;”(Matej5,3-6)Samopravednomisebičnomsrcunijeprijatnodabudesvesno

svog duhovnog siromaštva i svoje zavisnosti od Boga, jer svest o duhovnojispraznostiosujećujenašusamopravednostisebičnostu pokušaju svog zadovoljenja.

Izazivanjemosećanjaseugušujučovekovasvestoduhovnomsiromaštvu i samim tim svest o potrebi za Bogom. Svest o greš-nosti srca i potreba za njegovom reformom nestaje pod emoci-onalnimuzbuđenjem, i čovek postaje zadovoljan, ne sa karak-teromBogakoji ga je uslišio, već sa sopstvenimkarakterom i

30 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsopstvenimosećanjimapomoćukojihjeugušiopotrebuzaBo-gom.Zato,kaorezultattakvoglažnogiskustva,onnehvaliBožjikarakter,većsvojaosećanja.Profesorjednogteološkogseminarazastupa:

“Bog očekuje od svog naroda emocije. ... Bog želi da naše emocije nabubre, da sazru, da se prošire, da polete zajedno sa Njegovim.” (M. Lukić, “Bog vrelog srca”, 22.07.2017)Program12korakaGKzastupau11.korakuabavljenjeso-

bom i svojim osećanjima, a umesto samog Boga, kao objekatnjihovoguzdanjaprezentovanimjesamčinmolitveimeditacije:

“Meditacija prirodno okuplja i centrira interakciju ovih ra-zličitih tela sa našim duhovnim telom. Fizički, meditacija nas pogađa na mnogo divnih načina. Povećava proizvodnju i pro-tok endorfina koji prirodno smiruju i umiruju naše telo. Sma-njuje naš krvni pritisak, pomaže u ponovnom usklađivanju naših moždanih obrazaca i misaonih procesa, i omogućava našem telu da počne sebe da isceljuje. ... Prvi korak u počet-ku učenja kako da meditiramo jeste učenje da opustimo sop-stvena tela, kako da ne slušamo “glasove” svog uma i kako da praktikujemo povezivanje sa svojom Višom Silom i drugim ljudskim bićima.” (Radna sveska za 11. korak, Program 12 koraka Generalne konferencije, 44)

SKOK ENDORFINA I DOPAMINA U FUNKCIJI BORBE PROTIV RAZUMA I SAVESTI

Program12korakaGKhvali skokendorfina tokommedita-cije,apoznato jeda jeendorfinneurotransmiterkojisenaziva“prirodnomdrogom”.Osećanjepijanstvaizazvanoalkoholomjedirektna posledica skoka endorfina pod uticajem alkohola. Po-znato je da svakoponašanje koje izaziva skok endorfinapred-stavljaiskušenjezazavisničkoponašanje.

Endorfinjeprirodniopijatkojiblokiraosećajbola,ali tako-đe, isto kao i dopamin, blokira orbitofrontalni korteks umoz-gu zadužen za odgovorno razmišljanje i odlučivanje. Endorfini dopamin imaju bitnu funkciju u aktiviranju drugih psihičkih

31Borba protiv razuma i savesti

sposobnosti, koje svakako nisu adekvatne onoj odgovornosti i trezvenostikojesuneophodnezaličnisusretsaBogom.

Grešan čovek se bori protiv zdravog razuma jer ga razum

osvedočava o besmisao grešnog življenja i uznemirava njego-vusavest,pozivajućiganareformu.Zatočovekkoristirazličitemetodekojimapodižeskokdopaminaiendorfinakojiblokirajuorbitofrontalnikortekskojijezaduženzasamoprocenu,rasuđi-vanjeikontrolu.Skokdopaminaiendorfinasepostižeduvanom,narkoticima, zabavnom muzikom, video igricama, meditacijom, jogom, vežbama disanja i Jakobsonovommetodom relaksacije.Razumisavestsuisključeniičovekgubisvestoproblemu.

Šećerukrvitakođepodižedopaminiendorfin,dokjednod-nevni sedmični post, kada se ne jedenikakvahrana, rezultujesmanjenjemšećeraukrvi, izatopadomdopaminaiendorfina,teskokomprolaktina-hormonatugeibrižnosti.Zatopostmožemnogodadoprinesenašemotrežnjenjuiosvedočenjuogreheko-jihinačenismosvesni.Tokompravogbiblijskogpostakojipred-stavlja potpuno odricanje od hrane, mnogi postaju uznemireni, jer postaju svesni svog stvarnog duhovnog stanja.

32 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamZapazimo biblijske primere gde Bog poziva ljude da uzmu

post i da krenu u borbu protiv svojih greha, a oni, umesto toga, prave gozbu i stvaraju atmosferu euforije sa istim efektima sa-vremene meditacije:

“IzvavasGospodnadvojskamauonajdandaplačete i ri-date... A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino govoreći: Jedimo i pijmo, jer ćemo sutraumreti.” (Isaija 22,12-13)“Očistiteruke,grešnici,popravitesrcasvoja,nepostojani.Bu-dite žalosni i plačite i jaučite: smeh vaš neka se pretvori uplač,iradostužalost.PonizitesepredGospodom,ipodignu-ćevas.”(Jakov4,8-10)“Boljaježalostnegosmeh,jerkadjeliceneveselo,srceposta-je bolje.” (Propovednik 7,3)Svrha posta je suprotna svrsi meditacije ili svrsi bilo kog dru-

goglažnogduhovnogiskustvakojeizazvanimosećanjima,gušisvesnostčovekaopotrebizaunutrašnjomreformom.Zatobi,uzdravomduhovnomiskustvu,koncepcijahrišćanskemeditacije(razmišljanjaiduhovneborbe)najprikladnijebiladefinisanabi-blijskim pojmom “borbe s Bogom”:

“Uutrobiuhvatizapetubratasvojega,iusilisvojojborisesBogom;Borisesanđelom,inadjača;plaka,imolimuse;nađegauVetilju,iondegovorisnama.”(Osija12,4-5)U knjizi “Granice”, imamo objašnjenje Jakovljeve borbe sa

Bogom,nekaopojmapokoravanjavoljeBogu,većkaopojamborbekoji je izraznepreporođeneJakovljeveprirode, jer jeJa-kov navodno imao “agresivan” karakter (Granice, 63). Vidimo očigledan pokušaj da se čovek odvrati od stvarnog susreta saBogomidaonnaprestosvogasrcastavidrugeljude.No,pogle-dajmo objašnjenje pojma borbe sa Bogom kod Elen Vajt:

“Onaj koji nije voljan da se odrekne samoga sebe, da se ponizi predBogomidasedugoiozbiljnomolizaNjegovblagoslov,neće ga primiti. Boriti se sa Bogom; kakomalo njih znajušta je to!Kako jemalo duša stajalo predBogom sa silnom

33Borba protiv razuma i savesti

čežnjomulažućidokrajnostisvesnagesvogabića!Kakosemalonjih sanepokolebljivomveromdržaloBožjihobećanjakadsuvaloviočajanja,kojenijedanjeziknemožedaopiše,navaljivali na onoga koji se molio!” (EGV, VB 503)

“Odricanjeodsamogasebe,potčinjavanjeBožjojvoljiceloku-pnogsvogbića,iziskujeteškenapore;čoveksemoraponizitipred Bogom da bi se nanovo rodio u svetosti.” (EGV, P. H. 30)Naravno, najvažnije je znati kome semolimo, da ne bismo

uslediskrivljenepredstaveoBožjemkarakterutražiliodBogadazadovoljionenašegrešneželjezakojenamtrebaoslobođenje,anezadovoljenje.No,spoznajaBogauProgramu12korakaGKnijednomrečjunepodrazumevaspoznajuBožjegzakonakojibiukorio grešne motive ljudskog srca i tako rasteretio osobu od potrebezaužitkom,većsepodražavadasvakoidaljeverujeusvojuličnuinterpretacijuBogakakvuonželidaima.Posledicaje da polaznici Programa 12 korakaGK imaju onu iskrivljenupredstavu o Bogu i duhovnim pojmovima koju Elen Vajt kritiku-jekadagovorioprevariotpaloghrišćanstva:

34 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Biblijasetumačinatakavnačinkojisesviđanepreporođe-nomsrcu,anjenesvečaneivažneistinesesmatrajubezvred-nim. Ljubav se ističe kao glavna Božja osobina, ali ona seprikazujekaorazneženasentimentalnost,kojanepravirazli-ku izmeđudobra i zla.Božjapravednost,Njegovognušanjenagreh, zahteviNjegovogsvetogzakona - sve se to smatranevažnim.Narod se uči daDeset zapovesti smatramrtvimslovom.Ugodnepriče ičarobnelegendezauzimajuosećanjai navode ljude da odbace Bibliju kao osnov svoje vere. Hrista se i sada odriču kao i nekada.Ali sotona je toliko ljudimazaslepio oči da ne primećuju prevaru.” (EGVVelika borba,376-278, 452)

ZA SEBIČNO SRCE, EMOCIJE NISU LEK VEĆ OTROV

Upravo takvupredstavuoBogu zastupa i psihijatarTorbenBergland,predsednikodeljenjazazdravstvonanivouDivizije.Uokviru promovisanja programa 12 koraka on zastupa da je lek za oboleleodbolestizavisnostidaimsepružiosećanjeljubavi.Nje-govo geslo je da suprotna kategorija od zavisnosti nije trezvenost većpovezanost.Timenavodizavisnikedazavisnostodopijatasamozamene sa zavisnošćuod emocije ljubavi.Takvo shvata-nje podilazi iskušenju savremenog zapadnog hedonizma, koje je utemeljenoupravonaemotivnojnezrelostiizloupotrebiosećanjaradiužitka.GospodnjedelomeđubelačkompopulacijomZapa-dajeugroženoupravozbogtakvezabludeštosenjihovihgresineukoravaju,većseželepridobitizazajednicuudovoljavanjemnjihovim neukorenim gresima, koji se proglašavaju prirodnim ljudskim potrebama.Osoba koja hrani emocijama svoj sebičniljudski Ego, postaje vremenom emotivno preosetljiva i ranjiva, a kako apetiti njenog Ega rastu, oni postaju do te mene neutoljivi daosobudržeustalnomstanjudepresije,prikovanuzagrupuzapodrškukojapokušavadazadovoljinjenupotrebuzaosećanjemvoljenosti.

Zabluda da je osećanje voljenosti lek za dušu zavisnika oopijatima, predstavlja jednu od ključnih postavki programa 12

35Za sebično srce, emocije nisu lek već otrov

koraka.MoždatonajjasnijeotkrivajustavovipsihijatraTorbenaBerglanda.Kadazastupadajekorensvakezavisnostipraznina,onnevidiispunjenjetepraznineuizgradnjizajednicečovekasaBogom,većubliskostičovekasadrugimčovekomiuosećanjuizazvanomvoljenošću:

“Priznavanje praznine ili bola kojim pokušavate da uprav-ljate kroz zavisnost može biti pola rešenja. Druga polovina je povezivanje sa drugima, pokrivanje vaših potreba stvarima koje se zaista mogu ispuniti i opažanje vaših pobeda, a ne propusta. ... Pomozite sebi pomažući drugima.” (Torben Ber-gland, tedNEWS)On zastupa da je kvalitetan emotivan odnos temelj mentalnog

zdravlja,azapravojeobrnuto.Dabičovekimaokvalitetanemo-tivan odnos, on prethodno treba da bude mentalno zdrav tj. treba dabudeemotivnozrelaličnost.Zrelostpodefinicijipredstavljastavljanje svojih sposobnosti u pravilnu funkciju da bi se njima odgovorilonarealnepotrebeživota,zarazlikuodnezrelosti,gdesusposobnostioruđesatisfakcijevelikogEga.Upravojebitemo-tivnenezrelostiuzloupotrebiosećanjaradisatisfakcije.

Emotivnonezrelaosobajesebičnaosobajerviševoliosećanjakojajojdrugaosobaizaziva,negoštovolinjenuličnost.Onaneshvatadadrugiljudineslužezatodabi ispunilinašeispraznosrceilidabismonjimaodagnaliodsebeosećanjeusamljenosti.Drugiljudipostojedabiimseslužilo,anezanašuličnusatis-fakciju.Zbognerazumevanjatečinjeniceiiskrivljenepredstaveofunkcijiosećanja,polaznici12korakavremenompostajuemo-tivnoisocijalnonezreleličnosti,preosetljive,emotivnoranjiveiuvredljive,savrloegocentričnimmotivimadruženjasadrugimljudima.

UslovzabilokakvuvrstuzrelostijestezadovoljenažeđdušeuBogu.BezličnezajednicesaBogom,mićemoostatinezado-voljenežeđidušeitakolakopostatizavisnici,biloodnarkotika,biloodgrupezapodršku,biloodnečegtrećegčimenadomešću-jemo odsustvo stvarne zajednice sa Bogom.

36 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamHrišćanskipisacElenVajtotkrivatakveizrazenezrelostilič-

nostikadagovorioljudimakojisuuropstvupotrebezadruže-njem, ropstvu emotivnih propovedi kao i drugih izvora prijatnih osećanja:

“Oni koji vole da provode vreme u društvu najzad postaju ro-bovitenavike.Njihovživotsastojiseodoblačenja,posećiva-nja, zabava, smejanja i zbijanja šala. ... Nesrećni su ako ne doživljavaju nova uzbuđenja.Nemaju usebimoćidabudusrećnivećočekujusvojusrećuoddrugih...”(EGW, Poruka mladima 430)“Nekinisuzadovoljnisastancimadoknedoživeupečatljiveisrećnetrenutke.Oniradenatomeiuzdižuuzbudljivostose-ćanja.Aliuticajtakvihskupovanijekoristan.”(EGV,1T412,1864)“Moždaćepropovednikmislitidajesvojommaštovitomslat-korečivošćuobilnonahranioBožjestado;moždaćeslušaocirećidanisunikadaraniječulitakoneštolepo,danikadanisuvideliistinuodenututakodivnimjezikom.KadimjeBogbiopredstavljenusvojsvojojveličini,onisuosetiližaruzbuđe-nja.Ali, proučitepodrobno sveove zanoseosećanjanastaletakvimmaštovitimpričanjem.Tumožebitiistine,alionače-stonijehranakojaceihučvrstitizasvakodnevnebitkeživo-ta.” (EGV, Manuskript 59, 1900)Izazvanim osećanjima utehe i pažnje, čovek ispraznog srca

i nečiste savesti samougušuje svest o svom stvarnom stanju isamim tim stvarnu potrebu svoje duše za Bogom. Takvoj osobi kojajerobopijanjaosećanjima,možedapomognesamoreformaunutrašnjihmotivasrca,rasterećenjeodnjenepotrebezaopija-njem osećanjem voljenosti, a ne zadovoljenje njene potrebe zaosećanjimakakvojojpružajutakozvanegrupezapodršku.Ta-kvareformasuštinskihmotivasrcamožebitiplodsamosusretačovekasaBogom,anespoljaizazvaneemocijeljubavi.

37Nepoštenje popularnih psihologa

NEPOŠTENJE POPULARNIH PSIHOLOGA

Mnogipopularnipsiholoziveomanepošteno izostavljaju či-njenicudaćeosećanjeljubavi,akojeprevišepružanodetetuto-kom njenog detinjstva, proizvesti iste posljedice kao i potpuno odsustvoljubavi.Fiksacijatj.vezivanjezaosećanjakojedovodido formiranja neugasive potrebe za opijanjem (sklonosti ka nar-koticima i drugim bolestima zavisnosti) nije plod samo odsustva ljubaviudetinjstvuvećipreteranogpokazivanjaljubaviipažnje:

“Preterana zadovoljavanja i preterana osujećenja olakšavajuučvršćivanje (fiksaciju) jer dete, zahvaljujući preteranoj po-pustljivosti,nijeosposobljenodaizdržičakniblagaosujeće-nja.”(NevenkaTadić,Psihijatrijadetinjstvaimladosti,str.70)“Nedovoljnoilipreteranouživanjeubilokojojfazimožedo-vestidofiksacijeutojfaziidorazvojakarakterističnihoso-bina te faze.” (Spencer A. Rathus, Psychology: Concepts and Connections, pg 427) “Osimtoga,preteranouživanjeilifrustracijaubilokojojfazimožedovesti do regresije, što je tendencija da se vratite naprethodni psihoseksualni nivo u susretu sa sukobom ili stre-som.” (Irving B. Weiner, W. Edward Craighead, The Corsini Encyclopedia of Psychology, Volume 2, pg 529)“Ipreteranouživanjeipreteranafrustracijamoguoblikovatiprirodu punoletnih karakternim osobinama, kao i neurotič-nimprilagođavanjima.”(E.JerryPhares,Introductiontoper-sonality, pg 96) “Psihopatologijailiproblemisamentalnimzdravljemtakođemogudabuduizazvanifiksacijomnabilokojojodovihfazarazvoja.Fiksacijasemožerazvitikaoposledicaprekomernefrustracije ili preteranog zadovoljenja.” (Poul Rohleder, Criti-cal Issues in Clinical and Health Psychology, pg 24)Zaštosetaistina-dapreteranougađanjemožedaproizvede

istuneugasivupotrebuzaopijanjemosećanjimakaoiosujećenjepotrebe deteta za ljubavlju - sakriva od ljudi?

38 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamZato što bi to saznanje dovelo do apsurda svu besmislenost

savetapseudohrišćanskihpsihologa.Akojepreteranopružanjeosećanjaljubaviipažnjenekuoso-

bu pokvarilo u vreme njenog detinjstva, kako bi onda moglo to istoosećanjeljubaviipažnjesadadajeisceli?

Sledeći njihovu logiku, osobi koja je bila previše voljena usvojoj mladosti, i koja zato sada ima jaku potrebu za emocijom ljubavi izaraznimopijatima,možedasepomognetakoštobijojsesadapružiloonoistojakoosećanjeljubavikojejujeupro-pastilouvremenjenemladosti.Onisuprinuđenidaprećutkujudaiprijatnaosećanjaizazivajufiksacijuzatoštobipostaloisu-višejasnodaistoosećanjeljubavikojejeosobuuvremenjenemladostipokvarilonemožesadadajojpomognedasepopravi.Takvojosobitrebapružitipravuljubav,alinajmanjekrozoseća-nja,jerćeihonazloupotrebitiradiopijanjakaoštoihodmalenazloupotrebljava.

Da li imamo biblijsku potvrdu da osoba koja je u mladosti bila uskraćivanauzadovoljenjusvojihpotreba,nemožekasnijedaseisceliakosenjenisnovikonačnoostvare?

Svetopismootkrivasvutragedijuosobakojesubileuskraći-vaneuzadovoljenjusvojihželja,aondajednogadana,kaoodra-sleličnosti,konačnouspeledasvoježeljeostvare:

“Odtrogasepotresazemlja,ičetvrtognemožepodneti:Odsluge, kad postane car, od bezumnika, kad se najede hleba. Odpuštenice,kadseuda,odsluškinjekadnasledigospođusvoju.”(Priče30,21-23)Osoba koja je na nemaštinu reagovala nezrelo, postaje nezasi-

topohlepnakadajojsekaorešenjeponudiosećajnozadovoljenjenjene potrebe. Isto tako i osoba koja nije bila voljena, reaguje grešnomprirodomna takavnačindanjomovladavaneutoljivapotreba da se opija osećanjem voljenosti. Iako je ona postalaemotivno nezrela i zavisnik zato što jemožda umladosti bilaosujećenaurealnojpotrebizaljubavlju,njojsesadanemožepo-moćipružanjemosećanjaljubavi,jergaonazloupotrebljavaradiopijanja i ugušenja svesti o svojoj duhovnoj ispraznosti.

39Emocije i motivi ponašanja nisu isto

Osobakoja jezavisnik,prirodnoćedazloupotrebiosećanjebliskosti i voljenosti da bi se njime opijala isto onako kako se ina-čeopijaalkoholom,narkoticima,maštanjem,muzikomidrugimopijatima.

Istinsko rešenje za osobu koja je zavisnik nije u reformi njenih osećanja,većureforminjesame.Njojjeneophodnareformamo-tivasrca,kadakrozzajednicusaBogomonabivaoslobođenaodsebičnihmotivakojijepokrećunaopijanjeosećanjima.

To iskustvo se zove iskustvo duhovnog nanovorođenja.Da-kle,njojsemožepomoćisamopokajanjemzaneugasivusebičnupotrebuzaopijanjemosećanjima,uzdanjemuBogakojimenjamotivesrca,aneosećanjakojatrebadaostanuadekvatnareal-nostiživota.

ElenVajtobjašnjavadajesusretčovekasaBogomsasvimdo-voljanidaodvojenostoddrugihljudinemožebitinikakavizgo-vor za nezadovoljene potrebe sopstvene duše:

“Osećanja nemira i čežnje za domom ili usamljenostmogubitizavašedobro.VašnebeskiOtacnameravadavasnaučidanađeteuNjemuprijateljstvo,ljubaviutehukojićezadovoljitivašenajozbiljnijenadeiželje....VašajedinasigurnostisrećajeudržanjuHristazasvogstalnogsavetnika.VimožetebitisrećniuNjemučakiakonematenijednogprijateljauovomesvetu.” (Lt 2b, 1874. HC 259)

EMOCIJE I MOTIVI PONAŠANJA NISU ISTO

Dalijesuštinanašeličnostiuemocijamakadaonenamavla-daju ili u volji kojom vladamo mi vladamo sobom i svetom oko nas?

Obratimopažnjunaovuzabludukojasečestopromovišeiupopularnoj psihološkoj i u savremenoj duhovnoj literaturi:

“Emocije su vitalni deo naše ljudske ličnosti. One mogu biti moćni pokretači, i za dobro i za zlo.” (Sabbath school lesson, December 25–31, 2011)SličnoipsihologJulijanMelgozatvrdi:

40 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Čovek može opravdano da tvrdi da emocije vladaju našim životima u mnogo većoj meri nego što to razum radi ili može da uradi. Emocije su dobre, bez njih mi bismo jedva bili ljudi. Roboti bi mogli funkcionisati bez emocija, mi nikada.” (Dr. Julian Melgoza, “Isus je plakao”: Biblija i ljudska emocija)Nizastupnik12korakanerazlikujeemocijeodpokretačkih

motiva:“Emocije uzrokuju promene, ustvari emocije jesu promena, emocije, moćni pokretač u nama, koji nas tera na akciju da nešto uradimo.” (M. Lukić, “Bog vrelog srca”, 22.07.2017)Zastupnici Duhovne formacije, makar bili i psiholozi, poka-

zuju elementarni nepoznavanje ljudske psihe, jer ne razlikuju po-jamosećanjaodpojmapokretačkihmotiva.

Samolabilnimličnostimavladajuosećanja.Pravaljubavnijeosećanje,većmotivponašanja.

Osećanjaslužedasenjimaoseća,anedasenjimarazlikujedobroodzla(štojeulogarazuma),nitidasenjimaodlučuje(štojeulogavolje),nitidabudunašpokretač(štojesvrhaunutrašnjihmotiva).

Suština naše ličnosti jeste naša volja, koja uz pomoć razu-maisavestiizabirasmisaoživotakrozdobreililošepokretačkemotiveitakoodređujenašuličnost,anenašaosećanja,podlož-napromenamapodrazličitimspoljnimiunutrašnjimuticajima.Kadabisuštinanašeličnostibilaunašimosećanjima,ondaminebismoimalisvojuličnost,jerosećanjazaviseodokolnosti.

Upravobeznaševolje,razumakojidonosislobodunašojvoljiisavestikojanaspozivadabudemorazumniuodlučivanju,mibismobilikaorobotiilikaoživotinje.

Sposobnostdase ljubavdožividirektno je srazmernanivouženskihhormona.Osobeobapola,akojeimajuvisoknivožen-skihhormona,otkrivajuveomaizraženusposobnostsaosećanja.Aliuzavisnostiodmotivakojiihpokreću,funkcijatihosećanjamože biti zrela ili nezrela, dobra ili grešna. Emotivno nezreleosobeviševoleosećanjakojaimizazivavoljenaosoba,negonje-nuličnost.

41Emocije i motivi ponašanja nisu isto

Dakle,izaizraženesposobnostiempatijesemogukritisebič-nimotivikojiformirajusentimentalnoslabuilabilnuličnost,amožesenalaziti imotivnesebične ljubavi, sveuzavisnostiodčovekovezajednicesaBogom.

Osobe oba pola, a sa veoma visokim nivoom testosterona, po-kazujugotovopotpunoodsustvoemotivnosti,alitoneznačidanisu pokrenute motivom prave ljubavi, jer ljubav zavisi od zajed-nicesaBogom,aneodsposobnostidaseonadoživi.Motivi isposobnosti nisu isto.

Da bismo osetili ljubav, dovoljan nam je iskren osmeh druge osobe,adabismoimaliljubavkaopokretačkimotivusvomsrcui životu,potrebno jeda svakodnevnoumiremoSebi, želji tela,željiočijuiponosuživota.

Kada zastupnici Duhovne formacije tvrde da bi čovek bezosećanja bio robot, time nesvesno otkrivaju da se iza njihovihosećanja krije kameno srce, bez istinske prave ljubavi.Danji-manevladazanososećanja,onibiostaliravnodušninapotrebeživota,štootkrivadasubezljubavi.IkadazastupniciDuhovneformacije tvrdeda čovekbezosećanjanema svoju ličnost, oniotkrivaju da svoju slobodnu ličnost zaista nemaju, jer slobodaličnostiseogledauodlučivanjukojejenezavisnoodosećanjaiželjavelikogEga.Osobakojanemavoljudasobomvlada,većnjomvladaju osećanja, nema slobodnu ličnost i ona se ponašadeterminisano kao robot. Zastupnici Duhovne formacije samo osećanjeljubaviproglašavajupojmomljubavi.Akakoosećanjazavise od okolnosti, sasvim nam je jasno zašto zastupnici Du-hovne formacije reaguju toliko nezrelo na nevolje i zašto se njima tolikobave.Kadaneprijatneokolnostiistresnesituacijepokvarenjihovaosećanja,onigubesvojulažnuljubavutemeljenunare-formiosećanja,umestonareformimotivasrca.KaoštozapažaElen Vajt,

“Njihovoiskustvonijedubljeodnjihovihosećanja.Onigradenapesku:kaddunevetar,njihovaćesekućasrušiti.”(EGW,PM 37)

42 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamZbog svega navedenog, jasno nam je zašto, po Svetom pismu,

kriterijumpraveljubavinisunašaosećanjavećusklađenostna-šeg života sa Božjim zakonom. “Ljubav je ispunjenje zakona”(Rimljanima 13,10) a “Greh je bezakonje” (1.Jovanova 3,4)

To je razlog zašto biblijska tradicija, koja je uticala i na for-miranje duhovnih pojmova zapadne civilizacije, emocije vezuje sa “bubrege” koji “igraju od radosti”, u skladu sa doživljajimakoja si adekvatna stvarnosti, dok se pojam “srca” primenjuje na suštinunašeličnosti,kojučinenašrazum,savest,voljaiizabranipokretačkimotiviličnosti.

PremaWebsterovomrečniku,jednoodengleskihznačenjâri-ječi“bubreg”je:središteosećanjaistrasti.TakvaupotrebaoverečiuengleskomjezikuproizlaziiznjezineisteupotrebeuBi-bliji.

Hebrejskariječ“kelayot”(bubreg)je,kakonavodiFaussetovbiblijskirečnik,središtečežnjeiosećanja(Jov16,13;Ps7,10;Ps26, 2; Ps 73, 21; Jer 11, 20; Jer 17, 10; Otk 2, 23).

PoEastonovombiblijskomkomentarusrceimaznačenjesre-dišta ličnog života, karaktera i razuma. Dakle, postoji razlikaizmeđububregaisrcaadekvatnarazliciizmeđusajednestranenašihosećanjakojazaviseodokolnostiisadrugestranepokre-tačkihmotivakojizaviseodnaševoljeinašegodnosasaBogom.

Uplanuspasenja,Bogmenjanašesuštinskemotivesrca,anenašaosećanja:

“I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.”(1.Sam.10,6) “Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnihbogovavaših.Idaćuvamnovosrce,inovćuduhmetnutiuvas, i izvadićukamenosrce iz telavašega, idaćuvamsrcemesno.Iduhsvojmetnućuuvas,iučinićudahoditepomojimuredbamaizakonemojedadržiteiizvršujete.”(Jez.36,25-27)“NegoovojezavetštoćuučinitisdomomIzrailjevimposleovih dana, govoriGospod:metnuću zakon svoj u njih, i na

43Novorođenje je promena motiva srca, a ne osećanja

srcunjihovomnapisaćuga,ibićuimBogionićemibitina-rod.” (Jer.31,33) “Akogresivašibudukaoskerlet,postaćebelikaosneg;akobuducrvenikaocrvac,postaćekaovuna.”(Isaija1,18)“JerjeBogštočiniuvamadahoćeteiučinitekaoštomujeugodno.” (Filibljanima 2,13)

NOVOROĐENJE JE PROMENA MOTIVA SRCA, A NE OSEĆANJA

PogledajmokakopisacElenVajtzapažapomenutoiskušenjeiobjašnjavaštastvarnopodrazumevapojamobraćenjasrca:

“Mnogo ima onih koji govore o potrebi promene srca, a da ne znajuštaznačeovereči.Naročitosemladispotičuna izraz“novo srce”. Oni očekuju da se dogodi naročita promena unjihovimosećajima.Tooninazivajuobraćenjem.Hiljadenjihsuupropašteniovomzabludom, jernisushvatili reči:“Valjavam se nanovo roditi.” Sotona navodi ljude da misle da su obraćenizatoštodoživenekizanosiliushićenje,alinjihovseživotnemenja.Njihovadelasukaoiranije...Takvisečestoi

44 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamdugomole,spominjućistalnoosećanjakojasuimaliutojitojprilici.Međutim,onineživenovimživotom.Onisamisebeobmanjuju.Njihovoiskustvonijedubljeodnjihovihosećanja.Onigradenapesku:kaddunevetar,njihovaćesekućasrušiti....Počemusemožeprepoznatinovosrce?Popromenjenomživotu.Obraćenčovekumiresvakičas,svakidansebičnostiioholosti.”(EGW,PM37)“KadsesopstvenojapotčiniHristu,istinska ljubav spontano izvire. Ona nije emocija ili podsticaj većodlukaposvećenevolje.Onasenesastojiuosećanjuveću preobraćenju čitavog srca, duše i karaktera, koji sumrtvisebiaživeBogu.NašGospodiSpasiteljtražidamupredamosebe. Pokoravanje svoga ja Bogu je sve što On zahteva, preda-vanje sebe na uposlenost koju On smatra prikladnom. Sve dok nedođemodoove tačkepotčinjavanja, nigdenećemo raditisrećno,korisno,iliuspešno.”(6BC1100)

BAVLJENJE OSEĆANJIMA NIJE BAVLJENJE BOGOM, VEĆ SOBOM

Sasvim suprotno upozorenjima Elen Vajt, Program 12 koraka GK zastupa oslanjanje na osećanja kao kriterijum pobede nadgrehom:

“Jedan od načina praktikovanja ove svesti, jeste da zatvorimo oči usred poznate borbe - bilo da je to u vezi sa poslom, od-nosima, finansijama, seksualnim ponašanjem, jedenjem i hra-nom itd - a zatim da ispitamo osećanja koja imamo. Upore-dite ta osećanja sa osećanjima koja smo imali u vezi sa istom borbom pre oporavka. Koje razlike vidimo? Umesto straha, možemo primetiti novi unutrašnji mir. Umesto panike, mo-žemo videti rastuću spremnost da odmah konsultujemo svog sponzora. ... Sve ove promene su znaci da smo sve spremniji da prihvatimo promene u našim mislima i ponašanju. Još je uzbudljivije shvatiti da ova osećanja takođe pokazuju gde je Bog već napravio promene i da uklanja stare zamke i brige koje su izbacile iz koloseka naše putovanje.” (Radna sveska za 5. korak, Program 12 koraka GK)

45Bavljenje osećanjima nije bavljenje Bogom, već sobom

UmestobavljenjaBožjimkarakterom,Program12korakaGKnasnavodidasebavimosopstvenimkarakterom,datražimousvomsrcudobrotuumestouBogu,čimenasnavodinaiskušenjedaneživimoveromuBoga,većoslanjanjemnasopstvenuljud-sku pravednost:

“Šesto, moramo ‘tražiti dobro’. Izbalansirano razmatranje naše prošlosti i nas samih mora uključiti naše snage i pozitiv-ne elemente našeg karaktera. Poznavanje naših jakih strana pomoći će nam da shvatimo koje resurse nosimo da bismo pu-tovali na zdravom putovanju. Mi nismo ni potpuno dobri niti potpuno loši. Stvarnost leži između ovih ekstrema.” (Radna sveska za 4. korak, Program 12 koraka GK, 20)Bavljenjem sobom mi dolazimo u iskušenje da se oslonimo na

sebe,idamotivenečistesavesti,ponositostiisebičnogsentimen-taproglasimopojmomBožjepravednostiunašemsopstvenomsrcu.Našisopstvenidoživljajinemogubitivalidankriterijumuprosuđivanjukvalitetanašihpokretačkihmotiva:

“Srcejeprevarnovišesvegaiopako:koćegapoznati?”“Koseuzdausvojesrce,bezumanje;akohodimudro,izbavićese.” “Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njego-vo.”(Priče17,9;28,26;18,2)Oslanjanjenaosećanjaumestonaglasrazumaseraširiločita-

vimprotestantskimsvetom,odvremenapočetkanjegovedeka-dencije (sredina XIX veka), da bi danas, u otpalom protestantiz-mu, autoritet Svetog pisma postao zamenjen autoritetom velikog ljudskogEga.Željagrešnogsrcapostajevrhovnizakon.

OnajkozaistaživiveromuBoga,uzdanjemuBogaizadovo-ljanNjegovimkarakteromljubavi,nećeimatipotrebedasebavisobom,nitićebitisvestansopstvenedobroteipobožnosti,akojeona zaista poreklom od Boga:

“Zdraviuspešančovek,kojiizdanaudanpolazinaposaora-dosnaduhadokzdravakrvkolanjegovimvenama,neprivlačisvojimzdravljempažnjuonihkojesusreće....Istislučajjeisaistinskipravednimčovekom.Onnijesvestansvojedobrotei

46 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizampobožnosti.Zanjegajetakoprirodnodadonosiplodoveduha,kaoštosmokvarađasmokve,a ružinodrvocveta ružama.”(EGW,Biblijskoposvećenje11)ČakikadabismoBožjepravednostibilisvesni,izatoseoslo-

nili se na njene plodove u našem srcu, a ne na Boga, mi bismo je izgubili. Bavljenje sobom, bilo našim manama, bilo našim vr-linama, nas prirodnoodvraća od bavljenjaBogom i uzdanja uNjega.

USvetlostiBožjeglicaminismosvesnisopstvenepravedno-sti,većBožje.SvestouzvišenostiBožjegkarakteranasčinisve-snimsopstvenegrešnostiitakočuvaodoslanjanjanasebesame.

NAŠA OSEĆANJA TREBA DA BUDU ADEKVATNA STVARNOSTI

Za razlikuodnašihpokretačkihmotivakoji zaviseodnašezajednicesaBogom,našaosećanjazaviseodokolnosti,izatonemogu biti kriterijum našeg duha. Ona treba da ostanu adekvatna životnojrealnosti.

Normalnojedačovekimarazličitaosećanjauzavisnostiodrazličitihdoživljajastvarnosti.Normalno jedačovekosećara-dost kada je svedok nečeg lepog, dobrog, pravednog, kada seosećavoljenim,uspešnim, itd.Normalno jedaosećazadovolj-stvokadajedeukusnuhranu,itd.Nemaničeglošegusamimpri-jatnimosećanjimaiosećajima.Istotakonemaničeglošegutomedačovekosećastrahuopasnosti,daosećagnevunepravdi,ilituguunevoljiigubitku.Osećanjatrebadabuduadekvatnastvar-nostidabiskrenulapažnjunašegumainaševoljeidabipobudi-laonuhormonalnuaktivnostkojaćenamaktiviratisposobnostikojenamtrebajuradiodgovoranarealnepotrebeživota.Pitanjegrehanijepitanjenašihosećanja,većmotivakojimapokoravamosvoju volju u vreme iskušenja.

Normalnojedaosećamoradostkadanasrazuminašačulaobaveštavaju o objektivnim razlozima za radost, ali je greh ako prema prijatnim osećanjima i osećajima reagujemo sebičnimmotivima,umestozahvalnošću.Normalnojedaosećamostrahuopasnosti,ali jegrehkadauopasnosti reagujemokukavičlu-

47Nije bitno kako se osećamo

komumestohrabrošću.Normalnojedananepravdureagujemoadekvatnimosećanjemgneva,alijegrehkadananepravdurea-gujemognevljivošćuimržnjom,umestokrotošću.Normalnojedaosećamotugukadasmosvedocinevoljeigubitka,alijegrehukoliko tada reagujemo brigom i depresijom, umesto smirenim i razumnim starateljstvom. Dakle, pitanje dobra i zla nije pitanje našihosećanjaiosećaja,većmotivakojinaspokreću,aodnašeslobodnevoljezavisikojimmotivimahoćemodasepokorimo.

AKO JE ŽEĐ NAŠE DUŠE ZADOVOLJENA U BOGU, NAMA VIŠE NIJE VAŽNO KAKO SE OSEĆAMO

Odzajednice saBogomzavise naši pokretačkimotivi i oniodređuju pravilnu ili nepravilnu funkciju naših osećanja. AkožeđdušenijezadovoljenauBogu,čovekćeprirodnokrenutidazloupotrebljavaosećanjatakoštoćenjimadaseopija.AliakojeduhovnozadovoljenuBogu,bićerasterećenodtogakakoseose-ća.KakojedeloElenVajtnastaloudrugojpoloviniXIXveka,kadajezapadnisvetdoživljavajudekadencijuuromantizamihe-donizam,unjenimspisimaćemonaćiiodgovornanovonastaloiskušenjezloupotrebeosećanja:

“Ne uzdižite svoja osećanja i ne povodite se za njima, bezobziradalisudobra,loša,tužnailiradosna…Hristovareli-gijaučionogakojijeimanepoverenjuusebe,aliuistovremegaosposobljavadačvrstouhvatiHristovuruku,isvečvršće,kakoiskušenjenavaljujenadušu....Netrebadaučinimosvojaosećanjakriterijumompomoćukogarasuđujemodalijesmoili nismoumiru saBogom,bezobzira da li su ta osećanjaohrabrujuća ili ne. Čim čovek počne da razmišlja o svojimosećanjima,nalazisenaopasnomterenu.Akoseosećarado-sno,ubeđenjedajeudobromstanju;alikadadođepromena,kaoštosigurnodolazi,onćeprirodnobitinavedendasum-njadaga jeBogprihvatio.Nijemudrogledatinaemocije, ipokušavatidameritesvojuduhovnostsvojimemocijama.Nebavitesesobom;odvratitepogledodsebekaIsusu…Sotonaćebitibrzdaukažepokajničkojdušinateškoćeistvarikoje

48 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamćeoslabitiveruiuništitihrabrost.Onimamnogostrukaisku-šenjakojamožeposlatidaopsedajuum,jednozadrugim;alihrišćanin ne sme proučavati svoje emocije, i davati oduškasvojimosećanjima,ilićeseuskorosrestisanezvanimgostom–sumnjom– ibitiuhvaćenuzbunjenosti iočajanju.Otara-sitesesugestijaneprijateljarazmišljajućioneopisivojdubiniljubavi vašeg Spasitelja.“ (Znaci vremena, 3. decembar 1894.)“Međuonimakoji iskreno tražesvetost srca ičistotuživotaima mnogo takvih koji izgledaju zbunjeni i obeshrabreni. Oni bez prestanka gledaju na sebe i tuže se na svoj nedostatakvere.Onimisledanemogutražitiblagoslovzatoštoimne-dostaje vera.Ovakvi zamenjuju osećanja verom.Budući dasenezadovoljavajujednostavnomverom,onitonuusvevećuduševnu tamu. Takvi bi trebalo da odvrate svoje misli od sebe idarazmišljajuomilostiidobrotiBožjoj,sećajućiseNjego-vihobećanjaiverujućijednostavnodaćeOnučinitionoštojeobećao.MinetrebadaseoslanjamonasvojuveruvećnaBožjaobećanja....Minesmemopokušavatidausebiprobu-dimonekajakaosećanja.”(EGWPM110)“Mnogisuposrnuliipalizbogpogrešnihučenja,kojasuza-stupalipropovednici,govorećiopromeniprilikomobraćenja.NekisugodinamažalosnijeročekujunekiuverljivdokazdaihjeBogprimio.Uvelikojmeriodvojilisuseodsvetaina-laze zadovoljstvo u druženju saBožjimnarodom, a ipak seneusuđujudakažudasuHristovi,jersebojedaseizjavadasuBožjadecanenazovedrskošću.Onisvevremečekajunatučudnovatupromenukoja,navodno,dolazisobraćenjem....Ne uspevši da shvate jednostavnost plana spasenja, izgubilisumnogeprednostiiblagoslovekojesumoglidaočekujudasu samo, u trenutku kad su se prvi put obratili Bogu, pove-rovali da ih On prima. ...Dokazi pravog delovanja milosti na srcenisuuosećanjima,većuživotu.“Porodovimanjihovim”rekao je Isus “poznaćete ih”. (Matej 7,16). ... Srećna oseća-nja ili nedostatak radosti se ne mogu smatrati dokazom da je nekoposvećenilineposvećen.”“Mnogičineozbiljnugrešku

49Traženje satisfakcije u ispovedanju greha drugoj osobi

usvomverskomiskustvu, jerobraćajupažnjunasvojaose-ćanjaiponjimaocenjujusvojenapredovanjeilinazadovanje.Osećanjanisusigurnomerilo.Nesmemodagledamousebeda bismo imali siguran dokaz da nas Bog prima.” (EGV Ma-nuscript 55, 1910, SL 105T 199)“Sebičnostjenajjačiinajosnovnijiljudskiimpuls,borbadušeizmeđu saosećanja i žudnje je neravnopravna utakmica; jerdokjesebičnostnajjačastrast,ljubavičovekoljubljejepreče-sto najslabija, i kao po pravilu zlo odnosi pobedu nad dobrim. ZatounašimnaporimaidarovimazaBožjedelo,nijebezbed-nodaseupravljamoosećanjimailiimpulsima.Davatiiliula-gati napor kada su pokrenute naše simpatije, ili uskratiti naše daroveilislužbukadaosećanjenisupobuđena,tojenemudari opasan put. Ako se upravljamo nagonom ili samo ljudskom naklonošću,tadaćebitidovoljnodauparslučajevanašina-porizadrugebuduuzvraćeninezahvalnošću,ilinašidarovibuduzloupotrebljeniiliprotraćeni,padapresahnuizvorina-šegdobročinstva.”(RH7.decembar1886)

TRAŽENJE SATISFAKCIJE U ISPOVEDANJU GREHA DRUGOJ OSOBI

Umestodačovekpriznasvojgrehosobikojujepovrediodabi tako ispravio odnose sa njom, Duhovna formacija zastupa da ontrebadajednojizabranojosobiispovedisvegreheučinjeneuživotu,dabitakodoživeopsihološkorasterećenjekojebionvećprimioodBoga,da se iskrenopokajaoza svojegreheu ličnojmolitvi Bogu u svojoj osami (Matej 6,6).

Nazvaničnomsajtu12korakaAAiznosisetvrdnjadaVišasilapredstavljačovekovuličnuinterpretacijubožanstva,alitako-đeidataVišasilamožedabudeisamoudruženjeAnonimnihalkoholičara:“Možete, ako želite svoju “Višu silu”, stvoriti od samog A.A.-a.” (General Service Office, Alcoholics Anonymous)

Jedan jezuitski sveštenik objašnjava: “»Sila veća od nas samih« se poistovećuje s Programom, gru-pom, podrškom ostalih članova. Svi oni postaju ta Sila veća

50 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamod njih samih koja ukazuje ovisniku koliko je daleko od real-nosti te ga vodi i usmerava ka treznosti i oporavku.” (Antun Volenik, Program 12 koraka kao odgovor na moderna ovi-snička ponašanja, 504)Program12korakaGKnavodiljudedaseoslonenasameko-

rakekaokakvetehnikeinavođstvodrugihljudi:“Mi smo bespomoćni pred toliko mnogo stvari, ali nismo bez pomoći. Svuda oko nas su naši saputnici... “ (Radna sveska za 1. korak, Program 12 koraka Generalne konferencije, 16)Jedan propovednik, doktor teologije, koji zastupa 12 koraka, u

toku objašnjenja koraka br. 5 postavlja pitanje i odgovara: “Zašto nije dovoljno da priznamo pred sobom i da priznamo pred Bogom? Odgovor na to pitanje je zato što bez ispovesti drugom čoveku neće doći do isceljenja. ... I ništa neće da se dogodi, kada je u pitanju oporavak, kada je u pitanju iscelje-nje onoga dubokog u nama, dokle god ne ispovedimo drugoj osobi o tome ko smo tačno, sve do kraja. ... Lična molitva ne ide dalje od plafona.” (M.L. Objašnjenje koraka br. 5)Autori knjige “Granice” zastupaju istu zabludu:“Ovo je ključna misao. Bog i jedan dobar prijatelj nisu nam dovoljni. Nama je potreban odnos sa čitavom grupom ljudi koji nam daju podršku. ... Kada preuzmemo na sebe da na ovaj biblijski način razvijemo nekoliko odnosa podrške, tada možemo da podnesemo da nam neko kaže ne. Zašto? Zato što imamo i drugo mesto na koje možemo da odemo.Oslonite se na svoju grupu za podršku. Kao što je detetu koje se uči granicama potrebno da se osvrne i vrati majci da bi se ponovo “napunilo gorivom”, tako je to potrebno i odraslima. Potrebna vam je grupa za podršku da bi vam pružila utehu dok prolazite kroz promene. Oslonite se na njih, crpite snagu od njih.” (Henri Klaud, Granice, 118-119. 267)Takvonebiblijskoispovedanjegrehasadržičetirielementasa-

tisfakcijezasopstvenunečistusavest:

51Ispovedanje sopstvenih greha radi okrivljavanja drugih

A) kroz prebacivanje krivice na drugoga - spoljne faktore (ro-ditelje, traume) koji su navodno odgovorni za sopstveni greh, kao kadaAdamzasvojgrehoptužujeEvu,aEvazmiju,B)krozpsi-hičko pražnjenje koje osoba doživljava kroz samo ispovedanjegreha, C) kroz navikavanje na svoj greh i otupljivanje savesti, D) kroztraženjeizgovorazasopstvenegreheutuđimispovedanimgresima.

ISPOVEDANJE SOPSTVENIH GREHA RADI OKRIVLJAVANJA DRUGIH

Ljudi koji odbijaju da istinski odbace svoje grehe, ne mogu da imaju čistu savest predBogom, i zato se protiv svoje neči-stesavestiborenadvasasvimsuprotnanačina.Dokjednisvojgrehpotiskujudabisebezavaraliformalnomispravnošćusvojihosećanjaipostupaka,drugisvojgrehotvorenoičestoispoljava-judabi takosvoju savestugušili.Tehnikeučestalog ispoveda-njaipsihičkogpraženjakrozdavanjeoduškasvomgrehutako-đe predstavljaju način otupljivanja sopstvene savesti koja grehukorava.Tačno jedaSvetopismobez tabua i otvorenogovoriogresimasvojihjunakavere.Aliotvorenogovoriiotragičnimposledicama njihovih greha, tako da ta biblijska otvorenost ni-kakonemožeimatiulogulegalizovanjaljudskoggrešenja.IakosusebiblijskijunaciiskrenokajalizasvojegreheibiliprivaćeniodBoga,posledicenjihovihgrehasuihčestosnalazilečitavogživota.Konastavljadagrešiuprkossvetlosti,kamenisrce,uni-štava savest, gubi zdrav razum i slabimoćvolje, da je gotovonemogućedasepotomizbavi.Zatosmoopomenuti:“Jerkadmigrešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtvezagrehe;Negostrašnočekanjesuda,irevnostognjakojićeda pojede one koji se suprote.” (Jevrejima 10,26-27) Zato se gresi trebajupriznavatisadubokomsvešćuosopstvenojodgovornostizanjih,sasvešćudasutigresiprouzrokovalismrtneraneBožjegSina, a svakako ne uz izgovore ili sa grohotnim smehom, kako to savetujevećvoditelj“Restart”programa:

52 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Imajte na umu svoje blamove, često ih se sećajte, i nemojte da propustite priliku da im se grohotom nasmejete. Ako je moguće, u što većem društvu.” (M.L. Propoved od 20.5.2017: Zasede uma)Iakopojedineosobemogubitizbunjenepačakidirnuteve-

oma otvorenim ispovedanjem greha, treba da imaju na umu da takva priznanja greha nemaju nikakvu vrednost pred Bogom, ukolikosuprožetaprebacivanjemkrivicesasebenadrugeosobeizokruženja,najčešćenasopstveneroditeljekojiseoptužujuzalošuticajitraumekojesuteosobedoživeleuranomdetinjstvu.Usvesnomilipodsvesnomokrivljavanjusvojihroditeljailidru-gihosobaizsvogokruženja,mnoginalazepsihološkusatisfakci-juzanečistusavestkojaihpritiskazbognepobeđenihiskušenjasadašnjeg trenutka:

“Sloboda je kod pronađemo razloge zbog kojih se osećamo na određen način. ... Moramo dozvoliti Bogu da osvetli sva loša i bolna mesta u našoj prošlosti i da nas isceli.” (M.L. Restart program)Iako bavljenje ranama iz prošlosti i izgovaranje greha poziva-

njem na loše postupke roditelja jeste odlika savremenih psihološ-kihtehnika,njihovoporeklojedostastarije.UDuhovnimvež-bama IgnacijaLojolenalazimousmeravanječovekada sebaviprisećanjemdogađajaizcelokupnogsopstvenogživota,atakođei praroditeljskim grehom:

“Prva točka. Prva točka jest smotra grijeha, tj. dozvat ću sebi u pamet sve grijehe svoga života, promatrajući život od godi-ne do godine ili po pojedinim razdobljima. U tu svrhu dobro će mi poslužiti ovo troje: prvo, da svratim pogled na mjesto i na kuću gdje sam boravio; drugo, na razgovore koje sam vodio s drugima; i treće, na službu koju sam vršio.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 56) “Druga točka. To isto treba učiniti, to jest svratiti sve tri moći duše i na grijeh Adama i Eve, dozivajući sebi u pamet koliko su vremena zbog toga činili pokoru, a kolika je pokvarenost

53Ispovedanje sopstvenih greha radi okrivljavanja drugih

ušla po njemu u ljudski rod pa su toliki ljudi otišli u pakao.” (Ignacije Lojola, Duhovne vežbe, 51)Prebacivanje odgovornosti za sopstvene slabosti na okolno-

stijepostalatehnikapopularnepsihologije,zbogkojesečovekpredstavljakaodanemasvojuličnost(razum,savestivolju)spo-sobnudase iskušenjimaodupre,većsepredstavljadajeprekosvojihosećanjažrtvadogađajaizvremenasvogdetinjstva,kadanijeimaoslobodnuvoljudaseiskušenjimaodupre.Usavreme-nojpsihologijisejavljajuteorijekojepokušavajudazačovekoveslabosti okrive i prenatalne uticaje dok su bili u utrobi majke, pačakitraumekojejedoživljavaonjihovspermatozoidnaputudojajnećelije.No,odpubertetaosobastičenesamoautonomi-juodlučivanja,većiprirodanbuntkoji jenavodidapreispitaiodbaci sve uticaje pod kojim je ona do puberteta odgajana. Zato čoveknemaizgovorazasvojegreheuokolnostimaitraumamaiz prošlosti.

“Možešdazahtevašdadrugiimajupunorazumevanjaprematebi zbog tvoje ljudske prirode, tvojih iskušenja i proba, i da tražišizgovorzasebezbognasleđenihsklonosti,aliHristosjedaosvojživotzaradčoveka,inemarazlogazaneuspeh....Onjeomogućiodabudešpobednik.Nemojrećidajenemogućepobediti.Nemojreći:“Tojemojaprirodadaradimnatajna-činitako,inemogudrugačije.Naslediosamslabostikojemečinenemoćnimprediskušenjem.”Znamodanemožešpobe-ditisvojomsnagom;alipomoćdolaziodOnogakojijemoćanda spase.” (Ellen G. White, The Signs of the Times, June 17, 1889, par. 11) “Hristovareligijapreobražavasrce.Onačovekanaklonjenogsamo ovozemaljskim interesima čini pobožnim i duhovnousmerenim. Pod njenim uticajem čovek koji je bio sebičanpostajenesebičan.ZatoštojenesebičnostosobinaHristovogkaraktera.Čoveknepoštenisklonspletkarenjupostaječestit,ispravaniuskladusasvojomnovomprirodomončinidrugi-maonoštobiželeodaoninjemučine.Neobuzdaniodbacujeporok i teži čistoti. On stvara ispravne navike jer Hristovo

54 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamJevanđeljepostaje zanjegamiris života za život.” (EllenG.White, 5T 345, 1889)

ISPOVEDANJE EMOTIVNIH RANA RADI PSIHIČKOG PRAŽNJENJA

Promoteri duhovne formacije se često pozivaju na iskustvoemocionalnerelaksacijekojeosećajukadaispovedajusvojegre-heitraumekojesudoživeliodlošihpostupakadrugihljudi.Tre-nutnorasterećenjenjimajedokazefikasnostiispovedanjapagazatosavetuju.Uknjizi“Granice”čitamokakoseroditeljimadajeizgovordadajusebioduškaakosupovređeniodstranedvogo-dišnjeg ili trogodišnjeg deteta, koje se na njih gnevi što mu nisu kupiliigračku.Roditeljukojijepovređengnevomdeteta,savetu-jese:“Izlijtesvojapovređenaosećanjapredsupružnikom,prija-teljem ili Gospodom.” (Granice, 83) Bez ikakve svesti o grozoti greha,autoriknjige“Granice”dajusledećesavete:

“Međutim, ukoliko ne ispoljimo svoj gnev pred drugom oso-bom, ogorčenost i mržnja počinju da pružaju koren. ... Ljudi koji ne mogu da se razgneve kada su zlostavljani, kada se njima manipuliše, ili su kontrolisani, imaju ozbiljan hendikep. ... Na primer, ako ste gnevni na nekoga zbog nečega što je ta osoba učinila, vaša je odgovornost da odete toj osobi i kažete joj da ste gnevni i zbog čega. ... Takođe, ranjenom srcu je po-trebno vreme da se isceli. ... Bol se mora otkriti i iskazati. Ako patite, treba da dođete u kontakt sa bolom.” (Granice, 102, 279, 160-161, 168)Potreba za psihološkom satisfakcijom kroz ispoljavanje greha

je sasvim logičandokazda samgrehnismopobedili,da jeonjoš uvek duboko u našem srcu. Ako smo se zaista pokajali za svojegreheisahranilisvojesebičnoigordoJa,stareranegubesilu, a nove ne mogu da nastanu, jer nemaju više šta da povrede. NašebavljenjeranamabiotkrilonepoverenjeuBogaiureformumotivasrcakojujeBogobećao.Akojebitnoprisećatiseranaizprošlosti, zašto to nigde u Svetom pismu ne nalazimo kao prepo-

55Ispovedanje emotivnih rana radi psihičkog pražnjenja

ruku?ApostolPavlekaže:“Štajeostragzaboravljam,azaonimštojenapredsežemse.”(Filibljanima3,13)

NašebavljenjeranamabiotkrilonepoverenjeuBogaiurefor-mumotivasrcakojujeBogobećao.Štaviše,ElenVajtupozoravana opasnost bavljenja sobom:

“U sebi ćemo naći samo ono što nas obeshrabruje.Naša jejedinanadada“gledamonaIsusa,osnivačaisvršiteljavere”(Jevr.12,2).SveštojeuNjemunadahnjujenasnadom,veromihrabrošću.Onjenašapravda,našautehairadost.Onikojiusebitražeutehu,umorićeseirazočarati.”(EGW5T199)Pojedinizastupajudaimasmislaprisećatisetraumaizdetinj-

stva, da bismo postali svesni svojih odbrambenih mehanizama kojisuposledicanašenegdašnjeranjenostiiliuvređenosti.

No,kadasečovekzaistapokajezasvojegrehe,timehanizmigubesnagu,jervišečovekusvomsrcunemagrešnihmotivakaosnagetihmehanizama,takodačovekčakvišenemoženidasesetidogađajasaonimistimgrešnimduhomkojigajeranijena-vodio na grešnu reakciju.

Naprimer,akonamjenekakvomrealnomnepravdompovre-đengordiEgo,pasmoseispunilimržnjom,sada,posleobraćenjasrca,mivišenemamonigordiEgo,nitiuvredljivost,nitimržnjuusrcu,dabitajistiilisličandogađajizazivaoistereakcije.Istotako,akosmoosujećenjemrealnepotrebezaljubavlju,biliemo-tivno ranjeni i pali u nezasitu (sebičnu) potrebu za osećanjemvoljenosti,sada,kadasmoispunjeniBožjomljubavlju,nemamoviše niti sebičnost, niti emotivnu ranjivost, da bi nas isti stresmogao raniti i proizvesti depresiju.

Ako smo zaista umrli sebi, i ako je na prestolu našeg srca Hri-stos,ondajeNjegovDuhspontanareakcijanaistustresnusitu-aciju,atojeduhkrotosti,poniznosti,nesebičnostiizahvalnosti.Ista stresna situacija koja je provocirala greh i trovala našu dušu, sada provocira duh ljubavi i našu dušu regeneriše.

Ako pak i dalje imamo nesahranjeno veliko Ja, pa nevolje ne možemodapodnesemo,tadatrebadapriznamoIsususvojveli-kiEgo,anedagaizgovaramopozivanjemnaokolnosti.Krivo

56 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamverskoverovanjeneukoravagrehukorenu,pakakozadržavamogrehinjegovedestruktivnereakcije,miondatražimoizgovorzasvoje reakcije u okolnostima, umesto da korigujemo svoje vero-vanje koje ne donosi dobre plodove.

Akonekovređanašugordost ili ranjavanašu sebičnost,miimamo potrebu za izlivom unutrašnjeg nezadovoljstva kroz uvre-đenostimržnjuiliranjenostidepresiju.Upsihičkompražnjenjunammožepomoćiijednostavnoprepričavanjetogdogađajadru-gima.Kaoštopsihičkinapetaosobaiskrenoosećarasterećenjeposleposmatranjaboksmečailikrozmuzikusanaglašenimri-tmom,takoserasterećenoosećaiosobakojajesvojeunutrašnjeporive otkrila drugome kroz ispovest.

No, samo psihičko pražnjenje, budući da predstavlja svoje-vrsno izražavanje greha, predstavljanje razvijanje tog greha, asamametodapsihičkogpražnjenjapredstavljavrstuzavisnosti.Umestopsihičkogpražnjenja,realnorešenjejepokajanjezaonegrehe našeg velikog Ega zbog kojih smo na duševno ranjavanje reagovali nezrelo.

Ako smo se zaista istinski pokajali za gordost ili sebičnost,imaćemo teškoće i u samom pokušaju da se prisetimo svojeuvređenosti ili ranjenosti, jernećemoimatiusebivišemotiva,kojim bismo tu uvređenost ili ranjenostimogli iskreno da do-živimo.Krotakinesebičanduhnevoljutrpisaljubavlju,bilourealnosti,bilouprisećanju.Rasterećeniodduhovnognezadovo-ljenja,ispunjeniBožjomljubavlju,mivišenismopsihičkinapeti,panemamopotrebudasevišepsihičkipraznimo.Aliakosmološemotivesrcazadržaliusebi,mićemoimatipotrebuzaprise-ćanjemproblema,dabismosekroznjegovoizražavanjepsihičkipraznili.

ElenVajtgovorioprisećanjimanadogađajeizprošlostikojisunamranilidušu,kaovrloštetnomnačinutraženjaolakšanja.OnakritičkipišeoiskušenjunjenogsuprugaDžejmsaVajta,kojisestalnovraćaonanepravdekojesumunanelanjegovabraćauprošlosti:

57Ispovedanje radi otupljivanja sopstvene savesti

“AliiakojeuBožjimočimazlovećbiloizlečeno,onsepo-nekadusvojimmislimavraćaonazadobijenerane,čimeihjesamozagnojavaoisamsebečinionesrećnim.”(EGW1T)“Sećanjenanevoljeizprošlostisamounosineraspoloženjeituguusadašnjost,ionponovopreživljavatenemiledoživljajeizsvojeprošlosti.Činećitako,onsamojošvišetoneutamuito trnje se samo još dublje zabada u njegovu dušu. To je sla-bost moga supruga, i to Bogu nije po volji. To unosi tamu a ne svetlost. Ispoljavanjemsvojihosećanjanaovakavnačinonćemoždaosetiti izvesno privremeno olakšanje;alitogorućupredstavuo težini patnji koje je podneo čini samo još drastičnijom unjegovojmašti;istogagreškesvojebraćekojimasusvakakodoprineli ovim njegovim patnjama vidi tako velikima i bolni-madamusetočinineizdržljivim.”(EGW3T97)“Nijemudrogledatinasebeiproučavatisopstveneemocije.Akotakočinimo,neprijateljćepredstavitipoteškoćei isku-šenjakojaslabenašuveruiuništavajunašuhrabrost.Pažljivoproučavatisvojeemocijeiotvoritiputosećanjimaznačipot-hranjivati sumnju i dovesti sebe u zbunjenost. Mi se moramo okrenuti od sebe ka Isusu.” (EGW MH 249)„Umestodanaričetenadsvojimslabostima,daizričeteneve-rovanjeiosećanjedasteizloženivelikimnevoljama,počnitedapevate.GovoriteoBožjojmilostii ljubavi.Svimakojisetrude i koji su umorni i teško natovareni, Isus upućuje po-ziv:’Dođitekmeni...ijaćuvasodmoriti....“...TojelekcijakojuIsusželidanaučite,idokjebudeteučili,naćićetemir.“(Letter 72,1903)

ISPOVEDANJE RADI OTUPLJIVANJA SOPSTVENE SAVESTI

Svrhaispovedanjadrugojosobi,poProgramu12korakaGK,jeste da se postigne sloboda “od negativnih emocija povezanih sa tajnim gresima. ... Pravi mir dolazi kada ne izostavimo nijedan detalj, bez obzira koliko nam sramotno delovao.” (Radna sveska

58 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamza 5. korak, Program 12 koraka Generalne konferencije, 38, 43) Trebadapriznašdrugojosobisvegrehe,pačakionezakojebi„radije umro nego da ih neko sazna“. (Korak 4, str. 23) „Svaku uvrnutost karaktera, ne zadržavajući ništa“ (Korak 5, 41)Аakoneštozatajišodsponzora,toćete “progoniti ne dajući ti mira” (Korak 5, 43). Program preti da ako izostaviš i najmanji detalj iz svogživota,daćešzbogtoga“izgubiti sve” (Korak 5, 43).

Autori programa12korakaGK rečimapohvale opisuju po-sledice,nesusretačovekasaBogom,većposlediceispovedanjagreha drugoj osobi, i to posledice otupljivanja savesti otvorenim iučestalimpriznavanjemsvojihgreha:

“Mi možemo biti sami sa sobom i osećamo samo savršen mir i lakoću. ... Mi osećamo da smo na širokom putu, hodajući zajedno sa Bogom koji nas potpuno voli. ... Mi smo zadovoljni sa samim sobom, u miru s onim ko mi jesmo.” (Radna sveska za 5. korak, Program 12 koraka GK, 43, 49)Unastavkuobjašnjenja5.koraka,programGKobećavadaće

krozispovestnestatisramotakojusmoosećaliuprošlostizbogstvarikojesadapriznajemo.Ukasnijemtekstuseobjašnjavadatome doprinosi ponašanje sponzora (mentora), kome se sugeriše daljudimapričakakojeonsvetovećčuoranije,kakoionjetonekad radio, kako to nije tako strašno, a što je sve neophodno da bi čovekosetioolakšanje.Samopriznanje senaziva i izjedna-čavasaočišćenjem.Daispovestidrugojosobiotupljujusavest,jasno otkriva i samo priznanje voditelja programa 12 koraka:

“Kada je otkrivena, stavljena pod svetlo, ta tajna nas više ne pritiska i mi postajemo slobodni od straha da budemo ra-skrinkani. Moje iskustvo je sledeće, da kada sam jednom re-kao svoju tajnu, da sam sledeći put mnogo lakše rekao pred većom grupom ljudi. A onda, sledeći put je bilo to sasvim nor-malno. Čak nisam smatrao ni da je to ispovest. To sam ja. Dok na kraju ... Ja više nisam osećao sramotu zbog toga što sam ja takav.” (M.L. Objašnjenje koraka br. 5)Interesantno je da ista osoba koja smatra da vremenom prestaje

daosećasramotuzbogpriznanjagreha,izjavljujedajeosećanje

59Ispovedanje radi otupljivanja sopstvene savesti

sramotečuvaodgrešenjaidabeztesramotenemadrugihmotivaiz kojih bi preuzela na sebe odgovornost za svoje postupke:

“Dokle god neko drugi ne zna za moj problem... ja nemam odgovornost jednostavno. Dokle god sam sam sa svojim zlom i pokušavam da ga ispovedim samo Bogu, sve ostaje u tami. Ali u prisustvu drugoga, sve počinje da izlazi na videlo. Dakle, taj porok želi da ostane tajna. Želi da bude u mraku. Prezi-re svetlost. ... Kada kažemo Bogu u tajnosti ili samom sebi, uvek postoji opcija da se ode natrag, postoji ta odstupnica, ali kada se kaže drugom ... tada već postoji svedok. Ne može više nijedan od odbrambenih mehanizama da radi.” (M.L. Objaš-njenje koraka br. 5)IgnacijeLojola,usvojimDuhovnimvežbama,takođezastupa

ispovedanjegrehadrugojosobikaozaštituodponovnogčinjenjatog greha:

“Kao što, naime, takav lažan čovek, koji govori sa zlom na-merom da bi zaveo kćer dobra oca ili ženu dobra muža, traži da se nikome ne kazuju njegove reči i nagovaranja, pa se, na-protiv, vrlo ljuti kad kćerka oda ocu ili žena mužu njegove la-skave riječi i opaku nameru, jer odmah lako razabire da neće uspeti u započetom poduhvatu, isto tako i neprijatelj ljudske prirode, kad sa svojim lukavštinama i nagovaranjima navali na dušu pravednika, želi i traži da sve ostane tajno. No kad ona to otkrije ili svom dobrom ispovedniku ili kojoj drugoj du-hovnoj osobi koja dobro poznaje njegove varke i lukavštine, tada ga to vrlo muči jer uviđa da neće uspeti svojom zapo-četom zloćom budući da su otkrivene njegove očite spletke.” (The Spiritual Exercises of St. Ignatius of Loyola, 155)No,zabludajeverovatidaćenasispovedanjesačuvatiodgre-

ha.Prvozatoštočinomučestalogispovedanjagrehaotupljujemosvoju savest, a zatim i zato što stvarna pobeda nad grehom ne može biti posledica prebacivanja naše odgovornosti na nekogakonasprekokriviceilisramotesamosprečavadasvojgrehis-poljimo.

Voditelj“Restart”programakaže:

60 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Recimo, ja kažem N.N-u ko sam ja, i onda krenem da se foli-ram u nekom društvu. Kad on uđe u tu prostoriju, ja ne mogu više. Da li razumete? Zašto? Jer je on svedok. On zna. Ja i on, obojica znamo, i kada se pogledamo u oči, to je već ogromna komunikacija. Razumete?!” (M.L. Objašnjenje koraka br. 5)Ovakva tehnikačuvanjaodgrehasepokazalasasvimbezu-

spešna u svojoj praksi. Ona je primenjivana kod katolika, koji suimaliinstituciju“Direktorasavesti”tj.kućnogsveštenikais-povednikakoji je živeouporodici onjenom trošku i pazionamoralniživotukućana.Ljudikojipristajunatakvurepresijunadsopstvenom ličnošću, svakako da nemaju poštovanja ni prematuđojličnosti.

Nijenipravednodanašaispravnostbudeposledicastrahailisramotepodkontrolomdrugoga,većjedinojepravednodaonabudeposledicanašegnanovorođenogsrca,reformisanihmotivapoduticajemSvetogaDuha.Grehsemožepobeditisamodrago-voljnimizborom,krozostvarenjeličnezajednicesaBogom.

Viditelj“Restart”programaMarkoLukićtakođezastupa:“Jedini način da se čovek izvuče iz te zamke (ponosa) je po-niznost. Bog i čovek su dva bića koja su takve prirode da ako čovek želi bilo kakav kontakt s njim treba da postane ponizan. U prvom koraku, treba da postanemo svesni da smo ponosni. I već sama ta svest je ponizna svest. Znači, treba da postane-mo svesni da smo ponosni. U drugom koraku, treba da oduz-memo svu snagu svom ponosu. Kako to radimo? To ćemo uraditi tako što ćemo se sećati gluposti koje smo radili. Sećaćemo se naših blamova. Sećaćemo se momenata kada smo bili nedovoljni. ... I često ćemo ih se sećati. Zašto? Jer ti naši blamovi mogu da nas spasu, od ove zamke, mogu da nas drže prikovane, sa obe noge na zemlji... Naše gluposti će nas sačuvati od zasede ponosa, i potpunog ludila koje za njim sledi.” (Propoved od 20.5.2017: Zasede uma)Međutim,čovekmožedaseuzoholiupravozatoštoseponi-

zio i priznao svoje grehe. Elen Vajt objašnjava taj mehanizam:

61Usiljena poniznost je hrana za gordi Ego

“Čovek sam po sebi nije u stanju da spozna svoje zablude.“Srcejeprevarnovišesvegaiopako;koćegapoznati.”(Je-remija 17,9) “Ustimasemožepriznavatisiromaštvoduha,adasrcetoipakne prizna. Dok govorimo Bogu o svom duhovnom siromaštvu, srcemožedagoriuobraženošćudajezbogsvojeponiznostiiuzvišenepravednostidostojnijeoddrugih.Međutim,pravupredstavuosvomstanjumožemostećisamonajedannačin;ako stalno gledamo u Hrista. Tako visoko mišljenje o svojoj pravednosti ljudi imaju samo zato što ne poznaju Hrista. Dok razmišljamooNjegovojčistotiiuzvišenostitadatekupravojsvetlosti vidimo svoje slabosti, nedostatke i svoje siromaštvo. Postajemo svesni da smo izgubljeni i beznadni, odeveni u odećusamopravednosti,kaoisviostaligrešnici.Uviđamodasesopstvenomdobrotomipobožnošćunikadnebismospasli,većsamoneizmernomBožjommilošću.”(ElenVajt,Hristoveočiglednepouke,str.159)

“Onajkojiklečipredgrešnimčovekom iprilikom ispovestiotvara mu tajne misli i pobude svoga srca, ponižava svojeljudsko dostojanstvo i kvari svaku plemenitu pobudu svoje duše....NjegovemislioBogusvedenesunalikpalogčoveka,jersveštenikstojiprednjimkaoBožjipredstavnik.Toponi-žavajuće ispovedanjegrehačovekupredstavlja tajni izvor izkoga je potekao veliki deo zala koja kvare svet i pripremaju gazakonačnouništenje. Ipak,onomekojiuživadapopuštasamome sebi, mnogo je ugodnije da priznaje svoje grehe smrt-

62 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamnomčovekunegodasvojesrceotvoriBogu.Ljudskojprirodimnogo je lakše da se ispovedi nego da odbaci greh, mnogo je lakšedamučisvoje telooblačenjemkostreti,koprivamailancimanegodarazapnesvojetelesnestrasti.Zaistajetežakjaram koji telesno srce spremno da nosi da bi izbeglo da uzme Hristov jaram.” (Elen Vajt, Velika borba, poglavlje 35)Osoba koja nema sopstveno dostojanstvo, koja sramoti samu

sebezavremeispovesti,nemožedapoštujenituđuličnost,ninjenosopstvenodostojanstvo.Utrenucimaiskušenja,pokazaćespremnost i nju da sramoti, što vidimo na primeru voditelja “Re-starta”kadasarečimanepoštovanjagovoriodrugimaljudima:

“Jer šta je nego stoka, moram to da kažem, šta je nego stoka muškarac, koji nakon ženinog ne, i dalje navaljuje, jer je umi-slio da kada žena kaže ne da to znači da. Da li je čovek osoba koji iz čiste bahatosti ponižava druge? Šta je nego zver osoba koja rođenom detetu, koje ga najviše voli, koji čini sve da mu udovolji i da ispuni njegova očekivanja, ne razgovara sa nji-me tri meseca, da bi dokazao da je on glavni u kući?!” (M.L. Insert iz propovedi od 27. maja 2017)

LJUDI KOJI ISPOVEDAJU GREHE SU GORI OD PROSEKA

Psihološkaistraživanjapotvrđujudaterapijameđusobnimis-povedanjempomažeakosezakriterijumpoboljšanjaanalizirajuljudskaosećanja.Ljudiseposleispovestizaistaosećajurastere-ćenijeibolje.Međutim,akoseanalizirastatistikapovraćajakaporocima ili kriminalu osoba koje se ispovedaju, otkriva se da sugoriodonihkojinisuišlinaispovedanje.Naprimer,rezultatiistraživanja suotkrili daosobekojepohađajuprogramAnoni-mnihalkoholičara(kojijeutemeljennameđusobnomispoveda-njugreha),jesuvećipovratnicisvojimporocima,negoosobebezikakvog tretmana:

“Studija iz 1967. godine, kada je sudija nasumice odredio da prestupnicipohađajuiliklinički tretman, ili tretmanAnoni-mnihalkoholičara(AA)ilidaidunagrupubeztretmana(kon-trolnagrupa),pokazalaje:Nakonjednegodine,68%uklinič-

63Ljudi koji ispovedaju grehe su gori od proseka

kojgrupibilo jeponovouhapšeno,uAAgrupi je69%biloponovouhapšeno,56%jeponovouhapšenougrupikojanijeprimala nikakav tretman.” (A Controlled Experiment on the UseofCourtProbationforDrunkArrests”.AmericanJournalof Psychiatry 124)Isto tako, ako se analizira statistika kriminalnih psihopata koji

seposletretmanavraćajukasvojimprestupima(Rice,Harris,&Cormier, 1992), tada se otkriva da su oni koji idu na tretman me-đusobnog ispovedanja (SocialTherapyUnit) gori od kontrolnegrupekojanijeišlanatretman(77%prema55%).

“Psihopateugrupizalečenjebilisusklonijidaponovoučineisto krivično delo (Rice, Harris i Cormier, 1992). Ovaj na-laz je objašnjen mogućnošću da su nove socijalne veštine,koje su psihopate razvile u tretmanu, samo poboljšale njiho-ve sposobnosti da manipulišu i kontrolišu druge (Harris and Rice, 2006).” (Mary McMurran, Richard Howard, Persona-lity, Personality Disorder and Violence: An Evidence Based Approach) Postojisamojedannačinnakojičovekumožedabudedobro,

atojeličnazajednicasaBogomkojaseostvarujeusamoćioddrugih ljudi:

“Atikadsemoliš,uđiukletsvoju,izatvorivšivratasvoja,po-moli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platićetebijavno.”(Matej6,6)Zato,samapotrebaosobedasvojmirdobijevanličnezajed-

nice sa Bogom, otkriva da ona mir nije našla u samoj zajednici saBogom.Samimzadržavanjempotrebezasatisfakcijomosobaotkriva da svoj problem saBogomnije rešila.Kada ljudi nisuzadovoljni Bogom, jer ne ispunjavaju uslove prihvatanja (umi-ranjesvojimgresima),onimirtražeuraznimtehnikama,ukojespada i tehnika ispovedanja greha drugom grešniku. Tehnike im pružajupsihološkusatisfakcijukojomonisamougušujusvestopotrebi za Bogom i za reformom unutrašnjih motiva srca koja iz susreta sa Bogom prirodno sledi. Dakle, psihološka satisfakcija kroz ispovedanje greha donosi olakšanje onima koji se za svoje

64 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamgrehe ne kaju, dok onima koji se iskreno kaju, ona niti treba, niti imajupotrebezanjom.Onićeispoveditigrehsamoonomekomesugrehučinili,kaoštoobjašnjavaElenVajt:

“GrehličnogkarakteratrebadaseispovedisamoHristu,je-dinomposrednikuizmeđuBogaičoveka.Jer“akokosagre-ši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika.” (1. Jovanova 2,1). Svaki greh je uvreda protiv Boga i treba da se ispovediNjemukrozHrista.Svakijavnigrehtrebabitiijavnopriznat.Nepravdapočinjenabližnjemtrebadaseispraviono-mekojijebiouvređen.Akojebiloko,kotražizdravlje,krivza ogovaranje, ako je posejao neslogu u domu, kraju ili crkvi, ipodstakaootuđenjeineslogu,akojebilokojimpogrešnimdelom poveo druge u greh, ove stvari bi trebalo da se ispovede predBogomipredonimakojisubiliuvređeni.“Akoprizna-jemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše,iočistinasodsvakenepravde.”(1.Jovanova1,9).”(ElenVajt, CCH 304.4)

SVEST O GRESIMA DRUGIH KAO HRANA ZA SOPSTVENU NEČISTU SAVEST

Ljudikoji imajunepobeđenegrehe,akoje iskrenočeznudapobede,prirodnočeznuzaohrabrenjemkojenalazeu iskustvudrugih koji su te iste grehe pobedili. Ali, ukoliko oni svoje grehe nenameravajudaodbace,oničeznuzaiskustvomtuđegneuspe-hadabi takoopravdalisopstvenineuspeh.Uprogramu12ko-rakaGKvidimoizvorutehaimira,kojimentor(sponzor)pružaispovednikupriznanjemdajeionsamistegrehečinio:

“Jedan polaznik je to rekao ovako: “Moj sponzor mi je dao mnogo pohvalnih povratnih informacija i nijednom nije izneo kritiku. Stalno je govorio “I ti takođe?” To je značilo da je i on učinio puno istih stvari kao ja! Kada sam završio, rekao mi je: “Pa John, sve što si podelio (ispovedio, prim.autora) ja sam čuo ranije. Ništa nisi rekao što ranije nisam čuo od mojih drugih sponzora.” Bio je to teret koji nosi svu osudu, krivicu i strah. Džeri je bio moj sponzor, ali znam ljude koji su koristili

65Svest o gresima drugih kao hrana za nečistu savest

Sveštenike, Rabine, Mule, savetnike itd.” (Radna sveska za 5. korak, Program 12 koraka GK, 35)Ako osoba sebe ohrabruje neuspehom drugih ljudi, umesto

njihovih pobedama, šta nam još otkriva o namerama te osobe, negodaonaželiidaljedaostanepodvlašćugreha?!

KakosuautoritetHristazamenilisasvojimJa,ipoziveSveto-gaDuhasaželjamasvoggrešnogsrca,tiljudipokazujuizraženusklonost da svaku svetost ispravnog života proglase glumom ilicemerstvom, jer tumače tuđe postupkemotivima sopstvenoggrešnog srca. Da su sami imali iskustvo pobede nad svojim isku-šenjima, prepoznali bi i u tuđem iskustvu pobedu. A kako toiskustvosaminemaju,želedazavaresvojusavestidejomdapo-bedanijemoguća,idasvakiuzorkojiihpozivanatakvupobeduobezvrede.

Koji je najlakši način da osoba obezvredi uzvišeni ukor zasopstvenu savest?

Tumačenjem uzvišenih postupaka kroz motive sopstvenognepreporođenogsrca.

Mehanizamprojekcijekadasepostupcisvetihbiblijskih lič-nostitumačekrozkvarnemotivesopstvenogsrca,nalazimovišeputa u knjizi “Granice”. Tako, na primer, pojam Jakovljeve borbe sa Bogom, zastupnici Duhovne formacije ne shvataju kao po-jampokoravanjavoljeBogu,većpojamborbepridajučovekovojgrešnoj prirodi, kao da je Jakov navodno imao “agresivan” ka-rakter (Granice, 63).

Dokotvorenikritičarihrišćanstvačestoprojektujubiblijskimličnostimagrešankarakterdabi tako imali izgovordaodbaceSveto pismo kao da ono zastupa i promoviše zlo, istu projekciju grehačineimnogihrišćani,dabikriviminterpretiranjemSve-tog pisma opravdali iste grehe kod sebe.

Umesto da mir ostvare usklađivanjem života sa uzvišenimkriterijumima koji zahtevaju reformu njihovih grešnih srca, oni mir svoje savesti ostvaruju tako što uzvišene zahteve Svetog pi-smaobezvređujuiunižavajudokoninepostanutakoniski,damogu da ih ispune snagom sopstvene grešne prirode. Da bi spre-

66 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamčiliprogonstvoiumirilisavestsvojihslušalaca,savremeniotpaliprotestantskipropovednicičestootvorenonaglašavajukakosvo-je grehe ne uspevaju da pobede i da im je Isus darovao slobodu, neodbezakonja,većodsamogzakona.Takostičuautoritetkodsvojihslušalaca,jerimpružajuumirenjesavestikojaihpozivanareformu.Neobraćenoljudskosrce,umestodagledaiznadsebe,krozotkrivenjeBožjegkarakterakojećegaosvedočitiopotrebuza unutrašnjom reformom, ima potrebu da gleda ispod sebe, da u tuđimgresimanađeizgovorzasopstvenegrehe.

Jedanpoznatikritičarprograma12koraka jezapazio teme-lje potrebe polaznika 12 koraka da jedni drugima priznaju svoje grehe:

“Što je jadnije društvo koje mogu sebi da naprave i da se njimeokružeu zajedništvu, sigurnije seosećajudokživeusvojem sopstvenomzlu i dok čuvaju nevoljnost da se suočesa istinom o sebi, koja im je potrebna kako bi se probudili i oporavili.Upravojetokaokadaselopovidružesalopovima,ilikanibalikojiživeuzajednicidrugihkanibala-bezobziranatokolikodubokopotonu,postojiuveknekouistomčamcukoji ćeopravdati tonjihovomizernoegzistiranje.”Daniel J.Schvarzhoff (http://recoveredalcoholic.blogspot.com)Zastupniciduhovneformacijeočajničkiželedapredstaveda

pobedanadgrehomnijemogućaizatosvakiuzvišenprimerpo-bedenadgrehomželedaobezvrede tvrdnjomda je rečo lice-merstvuililegalizmu,projektujućitimenesvesnoprincipesvojesopstvene zaludne duhovne borbe. Oni se ponašaju upravo onako kakojeuMudrostimaSolomunovimopisanoponašanjebezbož-nika prema pravedniku:

“Postavimo zasedu pravedniku jer nam smeta i protivi se na-šem ponašanju, prebacuje nam prestupe protiv Zakona i na-pominje kako izdadosmo svoju nauku. On je ukor utelovljeni našimmislima, sama njegova pojava tišti našu dušu. Životnjegov nije kao u ostalih i njegovo je ponašanje nastrano. ... Zato ga iskušajmo porugom i mukom da istražimo blagost

67Svest o gresima drugih kao hrana za nečistu savest

njegovu i da prosudimo strpljivost njegovu.” (Mudrosti 2,19-21, Septuaginta)Nečista savest jepokretačka snagakoja stoji izaprogonstva

svakogakouznemiravanečistusavest.Urazredujednesrednješkolesviučenicisubiliovisnicidu-

vanaosimjednogjedinogučenika.Neprestanosuostaliučenicivršilipritisaknanjegadaionzapalicigaretuidapovučedim.Alibezuspešno.Jednogadanasugafizičkiokružiliipretilidapovučedim.Kakoonnijenatopristajao,unakazilisumuliceužarenomcigaretom.Ljudinečistesavestimogubitivrloagre-sivni i nasilni prema onome ko je ukor za njihovu savest.

Setimo se uzroka zašto je Kajin ubio Avelja: “I za koji gauzrokzakla?Jerdelanjegovabehuzla,abratamupravedna.Nečuditese,braćomoja,akosvetmrzinavas.”(1.Jovanova3,12-13)

Isus Hristos nam je izneo jednostavan test naše interpretacije Jevanđelja:

“Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činiliilažnimprorocimaočevinjihovi.”(Luka6,26)Akopričamakojesuugodnetelesnomsrcuiliberalnimživlje-

njemumirujemosavestdrugih,ljudićeonamadobrogovoriti,štoznačidavršimoulogudrevnihlažnihproroka.Ali,akopro-povedamo onu istinu koja je odgovor na iskušenja koja ljudi ima-ju,njihovasavestćesepokrenutiuborbu,biloprotivsopstvenihgreha, bilo protiv nas, jer smo uznemirili njihov duh uputivši im poziv na reformu.

Duh progonstva prati svako propovedanje istine koja zahteva odricanje, jer oni koji ne krenu u rat sa sobom i svojim gresima, krećuuratprotivonihkojisuihukorilizanjihovegrehe.

Pojedinisvojduhprogonstvaizražavajukroznegiranjeprime-rauspešnoghrišćanskogživota,tvrdećidaneželedaverujudameđunamakoračajusveci,pravećiparalelusasvecimatradicio-nalnoghrišćanstva.Onipojamuzorazamenjujusapojmomido-la.Katoličkiipravoslavnisvecinisuuzorikojisvojompojavomukoravajugrehedrugih,većnemiinepokretniidolinemoćnidaukoregrehe srca.Oni pružajumasi vernikaonu istu psihološ-

68 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamkuutehukojuaktivnopružagrupazapodršku,kojanesmedaukori,većkojasvojimsavetimaiizazvanimemocijamaumirujesavest i ugušuje potrebu ljudskog srca za unutrašnjom reformom.

Nekada se može čuti iz usta protestantskog propovednikakakoželisebedapredstavikaovelikoggrešnika,daseljudizanjeganebivezali,jerneželidagradikultkaodajenekisvetac.Alinjegovootvorenoispoljavanjegrešnostigaupravočinipopu-larnimmeđuvernicimaipraviodnjegaidola,jervernicimaod-govaraosobakojaihneukoravaispravnimpravednimživotom.Pravi sveci ne mogu da budu omiljeni, i da grade kult, kao što ni prorok Ilija nije bio u narodu omiljen, niti je imao kult.

Zaštojeloševidetiudrugimasvetogčoveka,pravednikakojiuspešnopobeđujesvakodnevnaiskušenja?

Čućemoodgovor:“Zato što se tada sam čovek oseća grešno i slabo!”

PazarseusvetlostiBožjeglicačovekvećneosećagrešnimi slabim?

Ako je naša predstava o Bogu ispravna, dok gledamo u Hri-stamićemoseosećatikaonajgrešniji ljudinasvetu.Ali toneznačidaćemotadaživetigrešno.SvestonašojgrešnostićenastadadržatizalepljenimzaHrista.UNjemućemonaćiodgovorna svaku potrebu svoje duše za oproštenjem, reformom srca i isceljenjem.Zadržavši svest o sopstvenoj grešnosti,mi se višenećemooslanjatinasopstvenuprirodu,izatoonavišenećeimatimoćnadnama,doklegodsebudemouzdaliusilukojajeiznadnas samih i koja nam dolazi od Boga.

Ko se oslanja na Boga, dobija od Boga snagu kojom živiispravno, dokle god se na sebe ne oslanja. Ali osoba koja nije u mirusaBogom,zbognečistesavestiimajakupotrebudaseose-ćadajepravedna,izatojojsmetasvakiprimerpravednostikojijeiznadnje,jerrezultujetimedaseonatadaosećadajegrešna.Dakle, sam fakat da nekim ljudima smeta kada vide pravednost u drugome, umesto da se njoj raduju, otkriva njihov problem sa sopstvenomsavešću.

69Svest o gresima drugih kao hrana za nečistu savest

Da bi ugušili glas savesti, ljudi imaju potrebu da svaki uzvi-šenuzorobezvrede,tedapažnjusvogumaspustesauzvišenogHristovog primera, ka primeru grešenja drugih ljudi.

Kada jekrajemXIXvekauprotestantskimnarodimadeka-dencija uzela tolikog maha da Sveto pismo više nije bilo autoritet života,višenijebilomodernogovoritiosebikaogrešnome.Čimjezamroduhdotlepoznateprotestantskesamokritičnosti,poja-vio se rasizam i vaskrsla je potreba za žutom štampom.Mno-giprosvetiteljskičasopisi,kojisudotleukoravaligrehenaroda,transformisalisuseutračštampu.Vaskrsaojeduhogovaranjaitračarenja.Kafaneisalonikojesubilamestazasamokritičkudiskusijuoživotnimpitanjima,pretvorilasuseumestazazaba-vu.Prijateljskakritikasepočelasmatratinepristojnom,pojmovigrehaikrivicesuizgnaniizsvakodnevnogžargonaizamenjenisvojimeufemizmima.Takavduhjeprožeootpaliprotestantizama takođe i novonastali ateizam. Umraku tuđih greha ljudi seosećajupravednijenegousvetlostiBožjeglica.

Isti efekat zavaravanja sopstvene savesti se postiže javnimispovedanjemličnihgreha,bilodagačujuneprijateljiJevanđe-lja,bilonavodniprijateljiJevanđeljakojimaćesvestogresimadrugihljudi,anajvišepropovednikapružatiizgovordatajgrehponove kada sami budu bili u iskušenju.

KolikojevažnodapropovednikJevanđeljabudesvojimživo-tom uzor i ukor za grehe drugima i koliko je štetno javno prizna-njegrehaodsamihpropovednika,ElenVajtobjašnjavasledećimrečima:

“Nekikoji tvrdedasuBogompozvanidapropovedajuNje-govuReč poriču svoju veru svojim svakodnevnim životom.Oniiznosenaroduznačajneistine;alikojeganutiosvedočentimistinama?Kouviđasvuodvratnostgreha ineophodnostpokajanja?Slušaociznajudaćetiistikojiimdanaspropove-daju,sutrabitiprvikojićeimsepridružitiuzadovoljstvima,veselju i lakomislenosti. Svojim uticajem kad nisu za propove-daonicomoniumirujusavestnepokajanih...Onisebezbrižno

70 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamuspavljujunasamojgranicivečnogsveta.Nanjihovimhalji-namanaćićesekrvizgubljenihduša.”(5T,190)“Pokazano mi je da mnoge ispovesti nisu trebale nikada biti izrečenedaihčujusmrtnici;jerrezultatjetakav,kakavogra-ničenorasuđivanjesmrtnihbićanemožedashvati.Semenazlasuposejanauumovimaisrcimaonihkojičuju,ikadaonibuduuiskušenju,ovasemenaćeproklijatiidonetiplod,iistotužnoiskustvoćebitipožnjeveno,zatošto,misleonikojisuuiskušenju-“Ovigresinemogubititakotragični;zaronikojisuseispovedili,dugogodišnjihrišćani,neradeoveistestva-ri?”Natajnačinotvorenopriznanjetajnihgrehauskupštinipostajemirissmrtizasmrt,anemirisživotazaživot.NadamsedanikonećeidaljemislitidaseBožjeodobravanjemožezadobiti ispovedanjem greha ljudskim bićima ili da u tomeimanekenaročitevrline....Svojetajnegreheispoveditesamopred Bogom. Zablude i zastranjivanja svoga srca priznajte Onomekojisavršenoznakakotrebadatretiravašslučaj.Akosteučinilineštonažaosvomsusedu,priznajtemusvojgrehinadoknaditemupričinjenuštetu. ...Nikoodljudinemoževasrazrešitiodkrivicegrehanitiočistitiodbezakonja.Isusjejedinikojivammožedatimir.UsvojojbeskrajnojljubaviOnje i samog sebe predao za vas.” (T5 645, 649, 1889)

POTREBA ZA SAMOKRITIČKOM ANALIZOM

Iskušenjevećinevernikajesamoobmana,ukojojseljudiosla-njajunasebeisledemotivesvojegrešneprirode,mislećidaseuzdajuuBogaizavaravajućisebedaihpokrećenesebičnabo-žanskaljubav.Zatojepotrebnodasvimimamozdravuemocijustrahaizdravesavestikojaćenaspodsećatinapotrebuodgovor-nog preispitivanja sopstvenog uverenja pred Bogom: “Početakmudrosti je strah Gospodnji.” (Psalam 111,10). Ako nam je istina zaistavažna,nećemoseoklevatidajeizložimokriticirazličitihmišljenja:“Izbavljenje jeumnoštvusavetnika.” (Priče24,6)Umnoštvusavetnikaćemosvakakonaićinarazličitestavove,paćemozatomoratidanasebizadržimoodgovornostdasamiza-

71Potreba za samokritičkom analizom

ključimonaosnovusmislarečenogaštajeispravno.No,Duhov-naformacijajeizkatoličanstvaunelauprotestantizamoslanjanjenajednogčovekakojimisliumestonassamihisakojimaseneraspravlja.

Zastupniciprograma12korakaAnonimnihalkoholičara(ute-meljenih na knjizi “Granice”), smatraju da je jedno od pravila grupe za podršku, “da nema dijaloga”, “nema popravljanja drugih”, “nema moralisanja” i sl. Za njih, ne postoji ispravno ukoravanjegreha,većejejesvakoukoravanjegreha-lažnomo-ralisanje.Filozofijaknjige“Granice”obeshrabrujekritičkopre-ispitivanje i razmišljanje koje je posledica rasprave sa onima koji misledrugačije:

“Osobe sa zdravim granicama će biti i dalje izložene “napa-du” kritika, pokušaju manipulacije, kontrole od strane dru-gih ljudi, ali će im granice omogućiti da oni sva ta sredstva manipulacije i kontrole zaustave na granici, da to ne prodre do njih i da ih ne poremeti i ne pomeri njihov doživljaj samih sebe. Kada se zaustave te metode manipulacije, mi se više ne-ćemo osećati primoranim da razmišljamo, da se osećamo i ponašamo onako kako to drugi očekuje od nas. Unutrašnja granica - štiti misli, osećanja i ponašanje i održava ih funkci-onalnima. Unutrašnja granica kojom mi dozvoljavamo ili ne dozvoljavamo određenim stvarima, komentarima, sarkazmi-ma da nas dotakne i potpuno poremeti našu realnost ili da se jednostavno samo odbije, da to bude zaustavljeno. To je kao pancir koji nam omogućava da se vrlo svesno zaštitimo od izjava, ponašanja i osećanja drugih ljudi, ali i da dozvolimo da dobre stvari uđu i promene našu realnost.” (M. L. Objaš-njenje knjige “Granice”)Osobomsemožemanipulisatisamoprekonepobeđenihsla-

bostinjenogsopstvenogkaraktera,takodaakoželimodaizbe-gnemomanipulaciju, to nećemopostići postavljanjemgranica,većpokajanjemzaonegreheprekokojihmožemobitiizmanipu-lisani:pokajanjemzasebičnost,sujetu,gordost,kukavičluk,itd.Ako smopodložnimanipulaciji, to značidazadržavamosvoje

72 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamgreheusvomsrcuprekokojihsmopodložnimanipulaciji.Dakle,izvor naše izmanipulisanosti je u nama, u našoj grešnoj prirodi, a ne spolja.

Najvećaopasnostovakvoglicemernogstrahaodmanipulacijejeste zapravo izgovor koji u tom strahu osoba ima za zatvaranje očijupredkritičkimmišljenjemkojebijesprečilodashvatičitavskup zabluda Duhovne formacije i same “Granice”. Prirodno lju-diimajuiskušenjedapostavegranicekojećeihsprečitidačujuistinu koja se njihovoj paloj prirodi ne sviđa. Kada je apostolStefan pred svoju smrt iznosio istinu spasenja, reakcija slušalaca jebilasledeća“Aonipovikavšiizaglasazatiskivahuušisvoje,inavališe jednodušno na nj.” (Dela 7,57), a zatim su ga ubili.

Za razliku od zagovornika Duhovne formacije koji tabuizi-rajusvakopreispitivanje,ikojisvakukritikushvatajulično,pro-glašavajućijegovorommržnje,duhizvornogprotestantizmaseneplašikritičkogispitivanja,većjeupravoutemeljennanjemu.Jedanodnajvećihprotestantskih teologaPaul JohannesTillich(1886 - 1965) tvrdi:

“Proročkiduhpočinjenekritikomdruštvavećsamokritično-šću.BitiProtestant značibiti samokritičan...Protestantizamnemožeželetimonopolili totalitarnukontrolu.Ljudskapri-rodajetakvakakvajeste;Protestantizamtražispoljnukritikuradi svog sopstvenog zdravlja.” (John Leith, Pilgrimage of a Presbyterian, p. 328.)Nemačegadasebojimoakozastupamoistinu.Samoosoba

kojajeuzabludi,plašisedasvojashvatanjaizložituđojkritici:“Istinanebeskogporeklasuprotisesotoninimlažimaisigur-noćepobediti...Protivljenjaiotporsamosusredstvapomoćukojih se istina ističe što bolje i jasnije... Što se više govoriprotiv istine,onaćeutoliko jasnijeblistati.Na tajnačinpo-lira se dragocenmetal. Svaka reč klevete izgovorena protivistine, svako pogrešno predstavljanje njene vrednosti, probu-đujepažnjuiizazivanadubljeistraživanjespasonosneistine.Takoistinapostajejošvišepoštovana.Njenalepotaivrednost

73Potreba za samokritičkom analizom

postajesvevećakadaseizložidetaljnomispitivanjusasvaketačkegledišta.”(EGW,Manuscript8a,1888.)“Ljudi su zadovoljni svetlošću koju su već primili iz BožjerečiiobeshrabrujusvakodaljeistraživanjePisma.Onipostajukonzervativniiželedaizbegnudiskusiju.Činjenica,dameđupripadnicimanarodaBožjegnemanikakvihkontraverziiliži-vograspravljanjanetrebadaseuzimazadokazdasesvičvr-stodržezdravenauke.Naprotiv, ima razlogada strahujemodaonineuočavaju jasnu razliku između istine izablude. ...KadasenezapočinjunovapitanjaistraživanjemPisma,kadasenejavljajunikakverazlikeizmeđumišljenjakojaćepokre-nutiljudedaistražujuBiblijusamizasebedabibilisigurnidaimajuistinu,tadasemnogi,kaoiudrevnavremena,držetradicije ineznajuštaobožavaju. ... Ipostojimnogiucrkvikoji uzimaju zdravo za gotovo da znaju šta veruju, ali, dok se ne pojave kontroverze, oni nisu svesni sopstvene slabosti. ... Raspravljajte,raspravljajte,raspravljajte!...Ususretusapro-tivnikom, naš najusrdniji napor treba da bude da predstavimo temu na takav način da probudi uverenje u njegovom umu,umestodatražimodaonsamopoverujeverniku.”(EGW,Slu-geJevanđelja298-299)“Čujemo kako se neko žali: ‘O, tako samosetljiv, nemogupodneti ni najmanju zamerku!’. Kad bi takva lica htela dakažupravo stanje stvari,onabi rekla: ‘Toliko samsamovo-ljan,tolikosamsamopouzdan,tolikosamohol,danećudameko savetuje; imam pravo da verujem i da govorim kako mi se svidi!’ ... Oni su udaljeni od Boga, a ipak su veoma zadovoljni svojimživotom,iakoseBoggnušanjihovogponašanja.TakvavrstaljudićeseuvekboritiprotivuputstavaDuhaBožjeg,anaročito protiv ukora.Oni ne žele da ih neko uznemirava.”(EGVSvedočanstva3,239)U devetnaestom veku protestantski mislioci i sveštenici su

upozoravali da će seblagoslovdemokratijeuskoropretvoriti uanarhiju,aanarhijuutotalitarizam,akobisesvetlostproročkesamokritikebudeugasila.ObratimopažnjuinaupozorenjaDa-

74 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamnijelaDorčestera(1827-1907)hrišćanskogpiscaizdrugepolovi-ne XIX veka:

“Dok su slavili američku demokratiju imaterijalni progres,Dorčester i Strong su brinuli za implikacije ovih vrednosti.Onisuveličalidemokratijualisuupozoravalidademokratijakoja nije propraćenamoralnim obuzdavanjem će se survatiu anarhiju. Oni su se radovali materijalnom progresu, ali su upozoravali na materijalizam. Zato što je Amerika bila skup principa koji su tek trebali da se realizuju, lojalni Amerikan-ci nikadnisu smeli daostanuu stanju samozadovoljstva.Uduhupuritanskejeremijade(upozoravajućegpozivanapreis-pitivanje i pokajanje) oni su trebali da se bave neprestanom sa-mokritičnošćuipokajanjemkaosredstvimaopštegponovnogposvećenja sudbiniAmerike.” (JonathanD.Sarna,MinorityFaiths and the American Protestant Mainstream)

LICEMERNA SAMOKRITIKA BEZ ANALIZE

Čestosuplodovkrivogverovanjatakodrastičnidainjihovizastupnicibivajuprimoranidaihosuđuju.Ali,budućidazadrža-vaju izvor zla u svom krivom verovanju, ta njihova samokritika je licemerna.

Naprimer,katoličkisveštenikćesvojevernikepričomopa-klu da optereti krivicom kao motivom verske revnosti, a onda ćekodistihvernikadaukoričitavskupslabostikojesupriro-

75Licemerna samokritika bez analize

danrezultatopterećivanjakrivicom.Tosuslabostisumnjičavosti(strahaodzavere), licemerstva,projekcije, sklonostika lažnommoralnomosuđivanju,tračarenjuiogovaranju.

Pravoslavnisveštenikćeistotakopokazatisklonostdapričomo verskim i nacionalnim vrednostima, pobudi kod svojih vernika verskuinacionalnugordost,adaondaćelicemernodacitiraIsu-sovereči“Ljubite neprijatelje svoje”. Zašto je to licemerno? Zato štoosobakojajeotrovanagordošću,zbogsamegordostipostajepreosetljiva, uvredljiva i agresivna. Ona prirodno generiše suko-beisasvojimnajbližimprijateljima,pajeiluzornoočekivatidamožedavolineprijatelje.

Savremeni protestantski ili karizmatski propovednik će bitisuočen sa izraženom emotivnom labilnošću svojih vernika, izato će biti sklon da drži propovedi u kojima će da naglašavakakovernicitrebarazumdastaveiznadosećanja,anedanjiho-vaosećanjavladajunjihovimrazumomiponašanjem.No,takvasamokritika labilnosti vernika je licemerna i potpuno besplodna, kadase imanaumudasuzahteviBožjegzakonazanemareni.Naime, ako sebičnost ljudskog srcanijeukorenazakonom,čo-vekćeprirodnobitirobsvojihosećanja.Doklegodnjimevladanepobeđenasebičnost,bezobzirakolikosetrudiodasvojomvo-ljomdržisvojaosećanjapodvlašćusvograzumaisvojevolje,tasebičnostćegadržatirobomosećanja.

U duhovničarskim zajednicama se može čuti propovednikkakosapropovedaoniceenergičnouzvikuje:“Ako će ljudi ovde da dolaze samo zbog čuda, bolje da ne dolaze!” Takva samo-kritika je takođe licemerna, zato što jepotrebazačudimakaodokazom izmirenosti vernika sa Bogom, prirodna potreba mno-gih vernika koji nisu u miru sa Bogom zbog svog nepokajanja za svojegrehe.Kakozbogsvognepokajanjanemogudabuduzado-voljni jednostavnom verom u Boga da ih prihvata, oni spuštaju pogledveresaHristakasebisamima,iučudima,osećanjima,lažnimduhovnimdarovimaidrugimznacimatražedokazdasunavodno sa Bogom.

76 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamUprotestantskimzajednicamaukojimavernici tražespase-

njejedniudrugima,uosećanjumeđusobnebliskostiifamilijar-nosti,propovednicićečestodadržepropovediprotivpreljube,neshvatajućidasumasovnepreljubemeđuvernicimaprirodanplodpreteranemeđusobnebliskostivernikainjihovogusmerenjajednih prema drugima, umesto ka Bogu. Oni pogrešno nazivaju pojmomljubaviosećanjemeđusobnebliskostiitakosaminavodejedni druge na greh preljube.

Zastupniciduhovneformacijećekritikovatiraznorazneplo-dovesvognesahranjenogvelikogJa - izraženuemotivnu ranji-vostisujetnuuvredljivost,kaoisveplodovetraženjaspasenjautehnikama, ali je takva kritika licemerna, kada se ima na umu da tabuizirajusvakopreispitivanjeiizlaganjesvogverovanjakritič-kom mišljenju, iz straha od raskrinkavanja svojih zabluda i gu-bitkasvoglažnogmira.Umestodauzroksvogneuspehauborbiprotiv iskušenja vide u svom neispravnom verovanju, koje ih na-vodi da se oslanjaju na sebe umesto na Boga, oni pokušavaju da za svoj neuspeh okrive neprijatne okolnosti.

KRITIČKI OSVRT NA KNJIGU DŽEKA FELTONA “TOKSIČNA VERA”

Verska revnost utemeljena na motivima grešne prirode i ne-čiste savesti prirodnodonosi svoje loše rodovekoje vernici nemogu da ospore. Tada bi bilo razumno da preispitaju svoje vero-vanje,jerjeIsusHristos,govorećiozastupnicimapogrešnogve-rovanja-lažnimprorocima,objasniodakrivoverovanjedonosilošerodoveživota:

“Po rodovimanjihovimpoznaćete ih.Eda li se bere s trnjagrožđe, ili s čička smokve? Tako svako drvo dobro rodovedobrerađa,azlodrvorodovezlerađa.Nemožedrvodobrorodovazlihrađati,nidrvozlorodovadobrihrađati....Itakodakleporodovimanjihovimpoznaćeteih.”(Matej7,16-20)Zatorešenjeproblemasvakeporočnostiigrešenjajesteutome

daljudiupoznajuBogaupravomsvetlu.Vernicičijaveranedo-nosi dobar rod, treba da preispitaju svoje verovanje i da odbace

77Kritički osvrt na knjigu Džeka Feltona “Тoksična vera”

zabludekojeihometajuupobedinadživotnimiskušenjima.AliumestodapreispitajusvojeverovanjeusvetlostiBožjerečiiod-bace njegove zablude, Duhovna formacija ih navodi da za svoj neuspehuborbiprotivporokaoptužujudrugeljudeineprijatneživotneokolnostikojesudrugiljudiprouzrokovali.

UDuhovnimvežbamaIgnacijaLojolenalazimousmeravanječovekadasebaviprisećanjemdogađajaizcelokupnogsopstve-nogživota,atakođeipraroditeljskimgrehom:

“Prva tačka je istraživanje u kojem se gresi čovekovog ce-lokupnog života vraćaju u sećanje; osoba prolazi korak po korak i ispituje nekoliko godina i prostore vremena. U ovo-me nam pomaže trostruko sumiranje: 1. mesta na kojima smo živeli, 2. razne vrste odnosa koji smo imali sa drugima i 3. različite vrste dužnosti ili zanimanja u kojima smo bili anga-žovani.” (Duhovne vežbe Svetog Ignacije Lojole, 33)“Druga stvar jeste da vežbamo iste tri moći u vezi sa gre-hom naših prvih Roditelja, ... koji ćemo preći sećanjem, koliko dugo su snosili kaznu zbog toga; koliko velika pokvarenost je napala ljudsku rasu, koliko hiljada ljudskih bića je bačeno u pakao.” (Duhovne vežbe Svetog Ignacije Lojole, 29-30)Program12 korakaGKu prvomkoraku traži od polaznika

daistražiproblemenaposluiliuodnosunadrugimljudimakaouzroke svoje poročnosti (Journey toWholeness - Twelve StepRecovery,step1,page14).Kaokorenčovekovegrešnosti(poroč-nostiizavisnosti),neukazujesenaodvojenostčovekaodBoga,većnatraumeizdetinjstva:

“Druga komponenta u našem inventaru je otkrivanje korena naših zavisnosti i kozavisnosti. U većini slučajeva, to znači da moramo da ispitamo svoje detinjstvo. Koje potrebe nisu ispu-njene tokom tih godina? Koja negativna iskustva ili poruke o sebi smo apsorbovali u disfunkciji naših porodica? ... Koje naše zavisnosti ili kontrolisana ponašanja izgleda da idu za-jedno sa ovim prazninama u našoj prošlosti? “ (Radna sveska za 4. korak, Program 12 koraka GK, 14)

78 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamUknjizi“Toksičnavera”,njenautorDžekFeltonnavodičitav

skuplošihrodovaDuhovneformacijekojekritikujenazivajućiihpojmomtoksičnosti.Polazećiodiskustvatakozvanievanđeoskihhrišćanakojimasampripada,onzaključujedasvakičovekimanekesimptometoksičnevere,idatrebadaihprepoznadabiiheleminisao.Naravnodakidanjemplodova sa drveta, samozlodrvonećeprestatidarađazaoplod.Nećeništapomoćiakousta-remehovesipamonovovino.Duhovnagrađevina,sazidananapesku,umestonaSteni,uprvomsledećemiskušenjuponovoćese srušiti. Mi naše verovanje donosi loš rod, mi treba da ga preis-pitamo i ispravimo, a ne da se borimo protiv njegovih simptoma. Onićesaminestatikadanašduhovniizvorbudebiočist.

“Edalimožeizvorizjedneglavetočitislatkoigorko?Moželi,braćomoja,smokvamaslinerađatiilivinovalozasmokve?Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode.” (Jakov 3,11-12) Kritikalošihrodovaverekojuzastupaknjiga“Toksičnevera”

je licemerna zato što ne povezuje uzrok sa posledicom, jer ne ukorava zablude otpalog protestantizma i Duhovne formacije koje su izvor takvih rodova, već kao uzrok loših rodova vere,pored trauma izdetinjstva (o čemu smovećgovorili) navodi istroge roditelje, životno razočarenje, nezadovoljene neduhovnepotrebeiniskučovekovusvestosopstvenojvrednostiiveličini.

DA LI SU STROGI RODITELJI KRIVI?

TačnojedastrogiroditeljimogusvojimkrivimprimeromdadetetupružekrivupredstavuoBogukaokakvomtiraninukojimrzigrešnike.Alitačnojedailiberalnovaspitanjedecerezultu-jekodtedeceizopačenomsavešćukojaihnavodidasvakurazu-mnukritikunjihovihhirovashvatekaoizraztiranijeimržnjeodstraneautoriteta.Kodrazmaženedecebistatistikajasnomoglada pokaže da su ona deca koja su od roditelja kritikovana štokradu novac više sklona depresiji od onih koja takvu verbalnu “torturu” ne primaju.

No,bezobziraokakvimlošimuticajimajereč,fazaadoles-centnog osamostaljivanja od roditelja, osoba formira samostal-

79Da li su strogi roditelji krivi?

norazmišljanjeiodlučivanje,prožetoželjomdasesvenaučenopreispita.Takođe,SvetiDuhkrozSvetopismoikrozpravedneprimeredrugihljudi,kaoikrozličnoiskustvo,otkrivačovekuispravnopoimanjeBožjegkaraktera.ZatočovekimaslobodudaizmeđudobrogilošeguticajaizaberedobaruticajidauspostaviličnuzajednicusaBogom.Nikonemaizgovoradaidaljezastupapredstavu o Bogu kao kakvom tiraninu kada mu Sveti Duh ce-log veka otkriva suprotnu predstavu o Bogu, kao Bogu koji voli grešnika, a ne voli greh.

No,ljudikojizaistanisuizmirenisaBogom,jersvojegreheneželedaodbace, imaju realnupredstavuo“mačuosudekojibdi nad njihovom glavom”. Oni svesno ili podsvesno znaju da ihzbognjihovognepokajanjačekavečnasmrt.Njimasmetaštonjihova savest jeste realno uznemirena, i umesto da se pokaju za svoje grehe, oni pokušavaju da iskrive predstavu o Bogu tako što iznjeizbacujusvakielemenatnjegovepravednostiiukoraBož-jeg zakona za njihove sopstvene grehe.

OniželesebedauveredanisupodBožjomosudomzbogsvognepokajanjaipokušavajudazasvojrealanstrahodvečnesmr-tioptuže,nesebezbogsvognepokajanja,većroditeljeinjihovranijemoždazaistasurovodnospremanjima.Podkrivompred-stavom o Bogu koja je posledica strogosti roditelja, oni misle na predstavuoBogukrozNjegovzakon.Zatoštosuustanjunepo-kajanja,njihovasrcaseneradujuzahtevimaBožjegzakonakaootkrivenjuBožjegkaraktera, veću zahtevimazakonavide senBožjegsuda.

“Bezbožniksemučisvegavekasvog,inasilnikujemalogo-dina ostavljeno. Strah mu zuji u ušima, u mirno doba napada pustošniknanj.Neverujedaćesevratiti iz tame,odsvudapriviđamač.Tumarazahlebomgovoreći:Gdeje?Znadajeza nj spremljen dan tamni. Tuga i nevolja straše ga, i navaljuju na nj kao car gotov na boj.” (O Jovu 15,20-24)“NegoćetiGospoddationdesrceplašljivo,očiiščileleidušuiznemoglu.Iživotćetvojbitikaodavisiprematebi,iplašićešsenoćuidanju,inećešbitimiranživotomsvojim.Jutromćeš

80 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamgovoriti:Kamodajeveče!Avečeromćešgovoriti:Kamodajejutro!Odstrahakojimćesestrašitisrcetvoje.”(5.Mojsijeva28,65-67) ApostolPavleobjašnjavadasamoosobekoježivepoduhu,a

ne po telu, nisu pod osudom zakona:“Ako li vas duh vodi, niste pod zakonom. A poznata su dela telesna,kojasupreljubočinstvo,kurvarstvo,nečistota,besra-mnost,idolopoklonstvo,čaranja,neprijateljstva,svađe,pako-sti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, zavisti, ubistva, pi-janstva,žderanja,iostalaovakvazakojavamnapredkazujemkao što i kazahnapred,daonikoji tako činenećenaslediticarstvaBožijeg.Arodjeduhovniljubav,radost,mir,trpljenje,dobrota,milost,vera,krotost,uzdržanje;natonemazakona.AkojisuHristovi,raspešetelosaslastimaiželjama.Akouduhuživimopoduhuidahodimo.”(Galatima5,18-25)“Nikakva,dakle,sadnemaosuđenjaonimakojisuuHristuIsusu i ne hode po telu nego po Duhu. ... Da se pravda zakona ispuniunamakojineživimopotelunegopoduhu;Jerkojisu po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle. Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonuBožijem nitimože.A koji su u telu nemoguBoguugoditi.Avinisteutelunegouduhu;jerDuhBožjiuvamaživi.AakokonemaDuhHristov,onnijeNjegov.”(Rimljani-ma 8,1.4.7-9)Zarazlikuodosobekojaživipoduhu,osobakojanijeumrla

sebiiživipotelunemožedapodnesesvestosopstvenojgrešno-stiusvetluBožjegzakona,jerježivećipoteluidaljepodosu-domzakona.UsvetlostiBožjegzakona,onapostajesvesnadajeodvojena od Boga.

Duhovnaformacijajojpružaopijajućaosećanjakojimaćetusvest da uguši. Sledeće reči autora knjige “Granice” otkrivajunjihovpokušavajdaosećanjemljubaviugušesvestoosudikojomihzakonosuđujezbognjihovognepokajanja:“Prema Bibliji ona (krivica) je nešto zakonsko, a ne emotivno. ... Krivica uglavnom potiče od načina na koji smo poučavani tokom rane faze procesa

81Da li su strogi roditelji krivi?

socijalizacije. ...” (Granice, 271) Autori smatraju da je krivica “od roditelja nametnuta” (Granice, 273).

Dakle,akoosobaosećakrivicujerjeprestupnikzakona,ona,po zastupnicima zablude, trebada izazivanjemosećanjaBožjeljubaviugušiosećanjekrivicejerjekrivicaneštološe.

Drugimrečima,“tableta”protivbola,kojanelečibolest,većsamouklanjabol,proglašavaserešenjem.Umestodasečovekpokajezabezakonje,nudimuseopijatkojimćeugušitisvestdaje u bezakonju.

Sledeća tvrdnjaotkrivadazastupniciDuhovneformacijenenudekaorešenjepokajanjezabezakonjedabismoosećajodvo-jenostiodBoga izgubili,već tvrdeda trebadaodbacimoukorzakona(predstavuoBogukrozzakon),dasenebismoosećaliodvojeno od Boga:

“Ako se osećamo odvojeno od Boga, nakon što smo poverovali Isusu, mi smo se vratili pod zakon.” (Sa sajta autora “Grani-ce”)Budućidaihzakonukoravazagrehekojineželedaostave,

njihzakonnepribližavaBogu,većihvodipravoupakao.Zatorešenje za svoju uznemirenu savest, zbog sukoba sa Bogom, vide ukorekcijipredstaveoBogu,lišavajućijezahtevaBožjegzako-na, a ne u svom pokajanju za kršenje zakona. Iako te osobe kori-ste pojam greha i pokajanja, one pod grehom ne misle na greh u smislubezakonjasrca,većmislenaneprijatnesimptomegrehaumislima,osećanjimaipostupcima.Njimanesmetagrehsamposebivećsamosmetajuposledicegreha,azatoštozakonukoravagreh sam po sebi i zato što rezultuje osvedočenjem o njihovostanje nezavisnosti od Boga, oni se plaše Boga otkrivenog kroz zahtevezakona.Akotakveosobepak,usvetluBožjegzakona,priznajusvojugrešnostiumrusebi,Isusovažrtvazanjihovegre-henećebitiuzaludna.AkosvojpogledverekrozSvetopismouzdignukaGospodu, i iskreno sepokaju za svoje grehe, nećevišebitipodosudomzakonainećeimatisklonostdaBogadoživ-ljavajukaokakvogtiraninajervišesaNjimenećebitiusukobu.

82 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

DA LI JE RAZOČARENJE KRIVO?

Razočarenjejeposledicaosujećenihočekivanjaoddrugihlju-di.KadanašažeđdušenijezadovoljenauodnosusaBogom,midolazimo u iskušenje pokušaja da je zadovoljimo u odnosu sa drugim ljudima i uonome što inače radimo (poslu, razonodi).Čakinajnormalnijiodnosiiaktivnosti,zbogkrivefunkcijekojuimtadapridajemo,prirodnonasdovodedorazočaranjausebeidruge.Datakvaočekivanjanemamo,nebismonikadamoglibitirazočaraninisobomnidrugima,jernebismoodsebeioddrugihočekivalionoštojenemoguće-danaszadovolje.

Upravozatoštonevoljemogudanampomognudapostane-mo svesni krive funkcije našeg odnosa sa drugim ljudima, Bog ihdozvoljava.SvetopismogovorionevoljamakaooruđukojimBog radi sa grešnicima:

“Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina kog prima. Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara? Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobiše, dakle ste kopilad, a ne sinovi.” (Jevreji-ma 12,6-8)Duhovni pisac Elen Vajt objašnjava smisao nevolja:“Sviimajuprikrivenecrtekarakterakojećekrozpatnjuizaćina videlo. ... Bog dozvoljava da iskusimo tegobe siromaštva i dovodinasuteškepoložajedabiseotkrilinedostaciunašemkarakteruidabiseuglačalanjegovasurovost....Mimoramosavladati našu gordost, sebičnost, rđave strasti... Zbog toganamBogupućujepatnjedabinasiskušaoiisprobaoidabinampokazaoda te rđaveosobinepostojeunašemkarakte-ru.MitomoramosavladatipomoćuNjegovesnageimilosti.”(E.G.White, Testimonies VII - 211, IV - 496, III - 115)“OnikojiprimeRečBožjunisunipoštooslobođeniodisku-šenja i teškoća.Međutim, kadnavale nevolje pravi hrišćaninećeizgubitisvojmir,pastiuočajanjeiklonutiduhom....Uborbiiteškoćamajačačovekovduhovniživot.Uiskušenjimaserazvijačvrstinakarakteraističudragoceneduhovnevrli-

83Da li je razočarenje krivo?

ne.Savršenirodvere,krotostiiljubavičestonajboljesazrevabašusenciitamiolujnihoblaka.”(EGW,Hristoveočiglednepouke, 61)Bog nas provodi kroz nevolje koje možemo zrelo podneti

samo ako umiremo sebi i svojim slabostima. Ako gajimo u srcu gordost,minismoustanjudamirnopodnesemoponiženjene-pravdom.Akosenepokajemozagordost,kojanasčiniuvred-ljivima,imaćemoiskušenjedadoktrpimonepravdupadnemougrehviše-ugrehmržnje.Akosmopaksebičniilitelesni,tadasvakanevoljakojanasosujećujeuemotivnomilitelesnomužitkuprovociraunama-duhdepresije.Sebičnapotrebazaosećanjemvoljenostinasprirodnočiniranjivimaidepresivnima.Nepobe-đena gordost će nas prirodno učiniti preosetljivimna uvrede izatorazdražljivimaisvadljivima.Našalicemernasklonostdaizkrivice svoje grehe sputavamo u ispoljavanjumože rezultovatičangrizavošću i potrebomda ihdrugimaprojektujemo i zatimosuđujemo.Natajnačin,naosnovusimptomasvogpovređenogEgaisvojenečistesavesti,mimožemopostatisvesnipotrebezasvojom unutrašnjom reformom.

Moždasvojuduhovnuborbuvodimonapogrešnomplanu,panam teške nevoljemogu pomoći i u tom slučaju.U trenucimaprobećeseotkritidalisezaistauzdamouBogailiseoslanjamonasebe.ZapazimoIsusoverečionevoljamakojećesrušitinašuduhovnugrađevinuakojezidamonapesku,umestonaSteni,štopredstavlja oslanjanje na sebe, umesto na Hrista:

“Svakidaklekojislušaovemojerečiiizvršujeih,kazaćudajekaomudarčovekkojisazidakućusvojunakamenu:Iudaridažd,idođoševode,idunuševetrovi,inapadošenakućuonu,inepade;jerbešeutvrđenanakamenu.Asvakikojislušaovemojerečianeizvršujeih,onćebitikaočovekludkojisazidakuću svojunapesku: Iudaridažd, i dođoševode, i dunuševetrovi, i udariše u kućuonu, i pade, i raspade se strašno.”(Matej 7,24-27)Po Isusovim rečima, nevolja je test da li smo sa Bogom, a

po zastupnicima Duhovne Formacije, nevolja je kriva za naše

84 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamduhovneneuspehe.Umestodakrivimooluježivotaštosurazot-kriledasvojuduhovnukućuzidamonapeskuumestonaSteniživota,trebadakrivimosebeisvojekrivetemeljevere.

Kakonamnevoljepomažudapostanemosvesnidasvojudu-hovnu borbu vodimo na pogrešnom planu?

Ukolikosvojegrehesamolicemernosputavamouispoljava-nju, umesto da se za njih istinski kajemo, bićemo u iskušenjudapsihički“puknemo”podteretomiskušenja.Natajnačinnasnevolječuvajuodlicemernesamokontrolekaokrivesolucije.

Pojedineosobesvojureformuduhatemeljenareformioseća-njaumestonareformipokretačkihmotivasrca.Takveosobećeizgubitisvojudobrotučimstresživotapokvarinjihovaosećanja.Takoćepostatisvesnedazidajusvojuduhovnugrađevinunape-sku,umestonaSteni,kojojolujaiskušenjanemoženišta.

Dakle,nevoljenasčuvajuodkobnogzavaravanjatakoštonasprovocirajuda izrazimosvoje realnostanjeduha.Nevoljeprednas stavljaju izazov da sebe pobedimo i odrastemo u zrele ljud-skeličnostiilidapadnemougorestanjenegopreiskušenja.Akoiskušenjanepobeđujemo,onaćepobeditinas.Nezrelomreakci-jomnaševoljenaiskušenje,mislabimomoćsamenaševolje.Po-puštanjem iskušenju mi svoje srce kamenimo i lišavamo ljubavi.

85Da li je kriva niska svest o sopstvenoj vrednosti?

Takođe,jačamoropskesnagevelikogEganadsopstvenomlično-šću.Otupljujemoglassavesti,asvakakogubimoizdravrazumukoliko svoj pad izgovaramo raznoraznim izgovorima.

Ako pak svoj pogled uzdanja podignemo sa sebe samih ka Gospodu,mićemotako,bavećiseBogom,dozvolitiNjemudase bavi nama i da nas dovede do pokajanja i pobede nad sobom. AkouzdanjemuBoga svoja iskušenja pobeđujemo, ta pobedaćeproizvestipozitivnureformunašegkaraktera,imićemotadačistesavestimoćidaseuzdamouBogadaćeOnsvojombožan-skomintervencijompromenititokdogađajaunašemživotu.

Kada iskušenjepobedimo, sotonavišenećemoći dapolažepravonanaskaonasvojplen, i samBognasmože izbaviti iznevolje, jer je nevolja ispunila svoju svrhu.

Ukolikosmobiliusukobusaljudimakojisunamčiniline-pravdu,Bogihmožepozvatinapokajanjeilinasizbavitiodnji-hovog štetnog uticaja.

Poverenje u Boga i odricanje od sebe dovodi nas u poziciju posebnogBožjegblagoslova.

DA LI JE KRIVA NISKA SVEST O SOPSTVENOJ VREDNOSTI?

Navodno,ljudinemogudashvatedaihBogvoli,akoimajuniskusvestosopstvenojvrednostiiveličiniiakousebinenađurazlogzasopstvenuizaBožjuljubavpremanjimasamima.Me-đutim,Bognasvolinesebičnomljubavljukojanetražirazlogiinteres za ljubav u vrednostima onoga koga voli. Razlog zašto nas sam Bog voli nije u nama, u nekoj našoj navodnoj vrednosti, većuNjemu,u samojprirodinesebične ljubavikojomnasOnvoli, i kojom nas On poziva i da mi volimo sebe i druge. Vred-nostčovekauBožjimočimaje izraženasledećimrečima:“SvisunarodikaoništapredNjim,manjenegoliništaitaštinavredeMu.” (Isaija 40,17)No,Bog nema potrebe kao telesno srce datražirazlogezaljubavunašimvrednostimadabimogaodanasvoli.Bognasčinivrednimtimeštonasvoli.Kakotakvaljubavponižavaljudskugordost,ljudiželedapredstavedaihBogvolizatoštosuoninekoineštovrednouNjegovimočima,tedasvo-

86 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamjimvrednostimasamizaslužujudabuduvoljeni,idajeBogzatodužandaihvoli.

Našaprirodnaljubavjesebična,usmerenapremavrednostimakojevidimousebiidrugimailipremaosećanjimakojanamdru-giljudiizazivaju,anepremasopstvenojituđojličnosti.Otuda,kada su sopstvene vrednosti narušene, osoba pokrenuta sebič-nomljubavlju,počinjesebedamrzijerusebinenalazivrednostdabimoglasebedavoliilipočinjedaseidentifikujesavredno-stima zajednica ili vrednostima svog idola, da bi se tako sama osećalavredna.

Samo prava nesebična ljubav, koju u Bogu nalazimo, omo-gućavanamdavolimoisebeidrugekakvisvijesmo,grešneislabe. Tada ne volimo slabosti koje vidimo u sebi i drugima, ali volimoličnosti,sopstvenuituđe.

Poprincipimaknjige“Toksičnavera”apostolPavlebi imaojake razlogeza toksičnuveru, jer je sebe smatraonajgorimodsvih grešnika (1.Timotiju 1,15) i najmanjim od svih svetih (Efe-žanima3,8).Istobisemoglorećizaceluserijubiblijskihjunakavere,kojisuususretusaBogompostajalisvesnivrloružnepred-stave o sebi:

Prorok Isaija: “Jaoh,meni! pogiboh, jer sam čovek nečistihusana, ... jercaraGospodanadvojskamavidehsvojimočima.”(Isaija 6,5) Prorok Danilo: “I ja Danilo sam videh utvaru, a ljudi što bijahu sa mnom ne videše je, ali ih popade strah veliki, te po-begoše i sakriše se. I ostah sam i videh tu veliku utvaru, i ne osta snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah snage.” (Danilo 10,7-8)IsusovučenikPetar:“AkadvideSimonPetar,pripadekakolenima Isusovimgovoreći: Iziđi odmene,Gospode! jer samčovekgrešan.”(Luka5,8)

Niska svestonašojvlastitojvrednosti jeprirodnaposledicapoznanjauzvišenogBožjegkaraktera:

“Dokbudetegledaliiznadsebe,neprekidnoćeteimatioseća-nje slabosti ljudskeprirode.” (ElenVajt,Čežnjavekova, str.493)

87Da li je kriva niska svest o sopstvenoj vrednosti?

“NikakvadubokoukorenjenaljubavpremaIsusunemožedaboraviusrcukojejošnijeshvatilosvojugrešnost.ČovekkojijekojijepreobraženHristovommilošćudivićeseNjegovombožanskomkarakteru;aliakonevidimosvojumoralnuizo-pačenost,tojenepogrešivdokazdanismosagledaliHristovulepotuiNjegovosavršenstvo.Štomanjebudemocenilisebe,toćemovišecenitibeskrajnučistotuilepotusvogSpasitelja.PoglednanašugrešnostpokrećenasOnomekojinammožeoprostiti;ikadčovek,shvativšisvojubespomoćnost,posegnezaHristom,Onćeseotkritiusili.Štonasvišesvestosop-stvenoj nemoći bude gonila kaNjemuBožjoj reči, to ćemoimati uzvišenije poglede oNjegovom karakteru i potpunijeotkrivatiNjegovlik.”(ElenVajt,PutHristu,poglavlje7)“Mi smo opravdani verom. Duša koja razume smisao ovih rečinikadanećebitizadovoljnasobom.”(EGW6BC1073)Svest o sopstvenoj slabosti, grešnosti i bezvrednosti ima za

svrhu da odustanemo od uzdanja u sebe i da uzdanjem u Boga postanemozadovoljniBogomiNjegovimkarakterom.Iakotadazadržavamosvestosopstvenojgrešnosti,minepadamouobe-shrabrenjesobom,jerodsebevišeništanineočekujemo.Kakoneverujemovišeusebe.većverujemouBoga,nemožemobitirazočaranisobom.Zato,ukolikonasniskapredstavaosopstve-noj vrednosti dovodi do obeshrabrenja sobom, umesto da nas “zalepi” za Isusa, to je siguran pokazatelj da verujemo u sebe, a ne u Boga, te da su naši temelji vere pogrešni. Poruka Laodikeji nema za svrhuda nas učini toksičnimvernicima, zato što nasosvedočavaosopstvenubezvrednost,većupravodanasisceliodnašeg kobnog samozadovoljstva sobom:

“Znamtvojadeladanisinistudennivruć.Odasistudenilivruć!Tako,budućimlak,inisinistudennivruć,izbljuvaćute iz usta svojih. Jer govoriš: bogat sam i obogatio sam se, i ništanepotrebujem;aneznašdasitinesrećan,inevoljan,isiromah, i slep i go.” (Otkrivenje 3,15-17)Dakle, ako je osoba neuspešna u pobedi nad iskušenjem, nije

rešenje da neuspeh opravdava pozivanjem na nisku predstavu o

88 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsopstvenojvrednostiiveličini,većjerešenjeuodbacivanjuza-bludakojejenavodedasvojuprirodnusebičnostisujetuprogla-šava pojmom ljubavi, te reformi temelja sopstvenog verovanja koji je navode da vodi duhovnu borbu u odbrani svoga velikog Ja, umesto u zameni velikog Ja sa Hristom na prestolu svoga srca iživota.

DA LI SU KRIVE NEZADOVOLJENE POTREBE?

Jedan od izgovora za neuspeh na duhovnom planu, koji se ta-kođemožečuti,jestepozivanjenanezadovoljeneosnovnepotre-beživota,kojenavodnoonesposobljavajučovekadaseuspešnoboriprotivsvojihgrehaidaimamirisrećuuBogu.UProgramu12korakaGKčitamoizgovorzaodlaganjeduhovneborbedoktepotrebe nisu zadovoljene:

“Čekanje da nešto odlučimo ili da pođemo u bilo kom pravcu dok ne zadovoljimo svoje osnovne potrebe je uvek dobar na-čin da izbegnemo teškoće i pad.” (Radna sveska za 1. korak, Program 12 koraka GK, 25) Psiholog Julijan Melgoza citira Maslovljevu piramidu ljudskih

potrebatvrdećidajezadovoljenjeegzistencijalnihipsihološkihpotreba neophodno da bi čovek izbegao stres. Takvim shvata-njem Julijan Melgoza navodi ljude da za nezrelu reakciju na stres ne krive svoju odvojenost od Boga, već nezadovoljenost onihsvojihpotrebakojesuuvelikojmeriposledicačovekovepostoje-ćeodvojenostiodBoga.

Duhovno nezadovoljena osoba u svom pokušaju da se zado-volji van Boga prirodno zloupotrebljava svoje egzistencijalne po-trebe(naprimer,potrebuzahranomtakoštopostajeproždrljiva).Umesto da seksualne sposobnosti ostanu samo sposobnosti zaizražavanje ljubavi i pravljenje potomstva, one postaju pokre-tačkimotivkadapočnudasezloupotrebljavajuradisatisfakcije.StavljajućidrugeljudenamestoBoga,čovekformiraipsihološ-kepotrebeuodnosupremadrugimljudimakojunazivamosebič-nošću.Ukolikozloupotrebljavapredstavuosopstvenojvrednostiiveličini,onaformirapsihološkupotrebuzaosećanjemsopstve-

89Da li su krive nezadovoljene potrebe?

ne vrednosti i veličini koju zovemo sujetom.Sve te izopačenepotrebekojesunusproduktodvojenostičovekaodBoga,nosiociDuhovne formacije žele da predstavekaoda su realne ljudskepotrebe.

Psihološkepotrebesuglavnipokretačpseudoduhovnogisku-stva.No,izmeđupsihološkepotrebezasatisfakcijomirealnedu-hovnepotrebečovekazaspasenjemuBogupostojefundamen-talne razlike.

Jedno je potreba fariseja zbog koje on odlazi u hram i ispu-njava verske obaveze, a drugo je potreba carinika pokajnika koji Bogapreklinjezamilost.UIsusomprimerudvamoliteljauhra-mu, oba molitelja, i farisej i carinik, izašli su iz hrama veoma zadovoljni, ali dok je farisej bio pokrenut psihološkom potrebom, carinik je bio pokrenut realnom duhovnom potrebom:

“DvačovekauđošeucrkvudasemoleBogu,jedanfarisejajedancarinik.Farisejstadeimoljašeseusebiovako:Bože!Hvalim te što nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci, ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u nedelji;dajem desetak od svega što imam. A carinik izdaleka stajaše, inešćašeniočijupodignutinanebo,negobijašeprsi svojegovoreći:Bože,milostivbudimenigrešnome!Kažemvamdaovajotideopravdankućisvojoj,aneonaj.”(Luka18,10-14)Iako su farisej i carinik svoje potrebe izrazili Bogu koji je

imao isto ime, iako su obojica izašli iz hrama veoma zadovoljni, izmeđunjihjeipakpostojalasuštinskarazlika.Obojicasuotiš-li zadovoljni, ali dok je farisej otišao zadovoljan sobom - sop-stvenim karakterom, dotle je carinik otišao zadovoljan Bogom - karakterom Boga koji mu je grehe oprostio. Carinik nije imao potrebu da bude zadovoljan sobom, niti je mogao to da bude, jer jesasvimbiozadovoljanBogom,Njegovommilošćukojapraštagreheipreporađaljudskasrca.Itomujebilodovoljno.

Za razliku od carinika, farisej nije mogao da bude zadovoljan Bogom, kada je sa Njime svojim nepokajanjem bio u sukobu.FarisejjetakokrivointerpretiraozahteveBožjegzakona,kaodazakonukoravasamološeponašanjeililošaosećanja,aneiloše

90 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizammotive srca, pa je sebe zavaravao svojom formalnom ispravno-šćuisvojimprijatnimosećanjima,dokmujesrceostalonerefor-misano. Zbog površnih moralnih kriterijuma on nije bio svestan dajenjegovosrceidaljepodvlašćugreha.Ali,kakoipakzbogtoganije imaočistu savest, onnijemogaodabude zadovoljanjednostavnomveromuBoga.ZatojespustiopogledveresaBož-jeglicanasebe,dabipostaozadovoljansobom.Nečistasavestjekodnjegaformiralapotrebuzaosećanjemsopstvenepravedno-sti.NezadovoljenaduhovnapotrebazaBogomformiralajekodnjega ono što psiholozi nazivaju psihološkom potrebom. Obra-ćanjempažnjena svojadobradelaon je zadovoljiopsihološkupotrebuzaosećanjemsopstvenepravednosti.

Duhovna potreba je potreba za reformom motiva srca pod uticajemSvetogaDuhaizaizmirenjemčovekasaBogomkrozzasluge Isusa Hrista, dok je psihološka potreba, potreba ne za reformommotivasrca,većzareformomosećanjakojimaćeoso-ba ugušiti svest o potrebi za reformom motiva srca. Psihološke potrebe svoje ispunjenje nalaze u ostvarenju određenih oseća-nja, za razliku od duhovnih potreba koje svoje ispunjenje nalaze uostvarenjuodređenogduhovnogstanja(upromenisuštinskihmotiva). Zbog svoje suštinske razlike, psihološke i duhovne po-trebesumeđusobnosuprotstavljeneposvojimciljevima:psiho-loškapotrebaimazaciljdaopijeiugušičovekovusvestonje-govom problemu, dok je duhovna potreba izraz razumne svesti o potrebizapromenomčovekovogstanja.

Upravo zbog te potencijalne krive funkcije osećanja, Svetopismozabranjujeslikeikipove.OdnosčovekasaBogomje,poSvetompismu,utemeljennaveri,anenaosećanjima.ToznačidaćesvakipokušajčovekadazadovoljisvojuželjuzaužitkomuBogu ostati bezuspešan pokušaj. Biblijski Bog se ne otkriva kao kakav idol,koji izazvanimosećanjimahraniveliki ljudskiEgoili zavarava njegovu nečistu savest. Biblijski Bog otkriva svojkarakter kroz zahteve sopstvenog zakona koji ukorava svaku grešnu želju i samopravednupotrebu čovekove nečiste savesti.Onnezadovoljavapsihološkepotrebepaleljudskeprirode,već

91Da li su krive nezadovoljene potrebe?

ihukorava,činećinatajnačinčovekasvesnimpotrebezarefor-momkojajedubljaodnjegovihosećanja.Dakle,čoveknetrebadamenjasvojaosećanja,većtrebasebedapromeni.

Duhovnapotrebajeanalognapotrebibolesnogčovekazale-karomkojićeiscelitičovekaukorenu,dokjepsihološkapotre-baanalognapotrebibolesnogčovekazauklanjanjemposledicanjegovebolesti(osećajabola, iscrpljenosti, itd).Kaoštotabletaprotiv bolova ne uklanja uzrok bolesti, tako ni odgovor na psiho-loškupotrebunerešavasuštinučovekovogduhovnogproblema.Potrebnojeotićikodlekarairešitiproblemukorenu.

Dalićemopoverovatiučovekovutvrdnjudajezdrav,ukolikoon govori: “Ja sam zdrav, ali ipak moram da uzimam tablete pro-tiv bolova!” Sama potreba za tabletom otkriva da problem nije re-šen. Psihološke potrebe same po sebi otkrivaju nerešen problem na duhovnom nivou. Iako mnogi godinama rade na “rešavanju” svog duhovnog problema, oni zapravo imaju za cilj da ostvare određenoosećanje,aneodređenoduhovnostanje(ispravanka-rakter i mir sa Bogom).

Za razlikuodSvetogDuhakojinasčini svesnimnašegdu-hovnog siromaštva (Matej 5,3) i zavisnosti od Boga, opojno vino Vavilona predstavlja sistem krive religije koji tu svest o potrebi zaBogomugušuje.KaoštosufarisejitumačiliSvetopismonanačinkojigodiljudskojprirodi,takotoradeidanasmnogihri-šćani:

“Biblijasetumačinatakavnačinkojisesviđanepreporođe-nomsrcu,anjenesvečaneivažneistinesesmatrajubezvred-nim. Ljubav se ističe kao glavna Božja osobina, ali ona seprikazujekaorazneženasentimentalnost,kojanepravirazli-ku izmeđudobra i zla.Božjapravednost,Njegovognušanjenagreh, zahteviNjegovogsvetogzakona - sve se to smatranevažnim.”(EGWDD22.2)Prijatna osećanja i doživljaje mnogi proglašavaju kriteriju-

mom pravog duhovnog puta i pokazateljem uspešnog ostvarenja smislasopstvenogživota.Dabistekliodobravanjevećine,zastu-pniciDuhovneformacije,uglavnomhrišćanskipsiholozi,svojim

92 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsavetimalaskajusujetnojpotrebičovekadaseosećaposebnimiveomavrednim,kaoštoudovoljavajuisebičnojpotrebičovekazaopijanjemosećanjima.Oniželedapredstavedanemaničeglošeg u zadovoljavanju “prirodnih” ljudskih potreba, kako nazi-vajuzadovoljavanjenepreporođenihmotivapaleljudskeprirode.

Dabiumirilisvojusavest,oničestocitirajuMaslovljevupi-ramidu ljudskih potreba, koja grešne i samopravedne ljudske po-trebe svrstavau čovekove egzistencijalne i psihološkepotrebe.Po Maslovljevoj piramidi potreba, u primarne ljudske potrebe spadajupotrebezaegzistencijomisigurnošću.Nakonprimarnihpotrebasledepotrebezapripadnošću(zaosećanjemvoljenosti)izauvažavanjem,anasamomvrhupiramidenalazisepotrebazasamoostvarenjem,ukojuspadaisferačovekoveduhovnosti.

Prvi problem takve podele je u tome što Maslov u prirodne potrebesvrstavanesamočovekoverealnepotrebe,većioneira-cionalnepotrebekojesu,govorećijezikompsihologije,posledi-cafiksacijazbognezrelostiličnosti,ilikoje,govorećiduhovnimpojmovima, jesu grešne i samopravedne ljudske potrebe - plod odvojenostičovekaodBoga.

Svakaproždrljivost ipohlepa,kao i seksualnaopterećenost,mogu imati pokriće za svoje postojanje u primarnim potreba-ma Maslovljeve piramide, dok emotivna i socijalna nezrelost, zloupotreba drugih ljudi radi sopstvene psihološke i emotivne satisfakcije,atakođeiličnagordostiponositost,imajuizgovoruvišimsferamaMaslovljevepiramideljudskihpotreba.Neshvat-ljivojedahrišćanskipsiholozi,citirajućiMaslovljevupiramiduljudskihpotreba,pružajusebiidrugimaizgovorzaoneljudskepotrebe koje su plod odvojenosti čoveka od Boga i zamenjujuBogasalažnimbogovima.

Drugiproblemjetvrdnjadačoveknijeustanjudazadovolja-vasvojevišepotrebe,akomunižepotrebenisuzadovoljene.PoMaslovljevojpiramidi,potrebačovekazaBogom jenaposled-njem mestu, i pojavljuje se navodno tek onda kada su njegove sve druge potrebe zadovoljene. Zabluda je još gora kada se ima na umu da te preostale potrebe, koje prethode potrebi za Bogom,

93Da li su krive nezadovoljene potrebe?

moguzauvekostatinezadovoljeneupravozatoštousebisadržei grešne potrebe koje su neutoljive. Sve te potrebe Maslovljeve piramidepredstavljajuiskušenječovekudaunjimatražizadovo-ljenje svoje duše umesto u Bogu:

“Jer sve šta je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponosživota,nijeodOca,negojeodovogsveta.”(1.Jovanova2,16)ZatonamIsusneupućujepozivdanađemosebe,većda se

odreknemosebe.Akotražimosebeili,drugimrečima,akosle-dimoželjesvogtelaiproglašavamoihispravnimsamozatoštosuprirodne i iskrene,pašćemovremenomunajdublje ropstvo.Sveto pismo upozorava:

“Teluneugađajtepoželjama.”(Rimljanima13,14)“Dasepravdazakona ispuniunamakojineživimopo telunego po duhu; ... Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu,jersenepokoravazakonuBožijemnitimože.”(Rimlja-nima 8,4.7)Akočovektrebadasačekadazadovoljisvojupotrebuzaužit-

kom,zaodobravanjemsredineizasopstvenomvrednošćuiveli-činomdabitekondapostaospremandapotražiiizabereBoga,ondaončekanemoguće.Tepotrebesuneutoljive,pazatoSvetopismozaizvoresrećeovogasvetakažedanemogudadrževodei da ne mogu da zasite:

“Čudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se!VeliGospod.Jerdvazlaučinimojnarod:ostavišemene,izvorživevode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogudadrževode.”(Jeremija2,12-13)“Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti?” (Isaija 55,2)Upravoondakadabisvojegrešneisamopravednepotrebeus-

peodazadovolji, čovekbi shvatiodamubiblijskiBogvišenetreba,jerbinašaozamenuzaNjegauzadovoljavanjusvihostalihpotreba Maslovljeve piramide potreba.

UmestoMaslovljeve piramide potreba koja izgovara grešnepotrebe ljudske prirode, ispravnije bi bilo razumeti realnu pira-

94 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizammidu ljudskih potreba koja deli ljudske potrebe na tri sfere: sferu egzistencije, sferu potrebe za ispunjenjem smisla i sferu odnosa našeličnostisaBogom.Egzistencijalnepotrebesuvrlomaloza-htevneisvojimispunjenjemomogućavajučovekudaispunivišepotrebe,atosupotrebesmislasopstvenogživota.

Možemozapazitidajeurealnomživotu,nasuprotMaslovlje-vojpiramidi,čovekusmisaoživotavažnijiodegzistencije,paćečovekpokazatispremnostdaugroziegzistencijuičakdažrtvujesvojsopstveniživot,radiispunjenjasmislasvogživota,bezobzi-ra da li je taj smisao dobar ili loš.

Čovekćepokazatispremnostdažrtvujesopstveniživotradiživota drugog čoveka ili da ugrozi sopstveno zdravlje i život,radiuživanjauhedonizmuilidapogineuborbiizmržnjesvoguvređenoggordogEga.

Nasuprotklasičnomshvatanjudajejedinasvrhasposobnostiorganizma-njegovaegzistencija,mizapažamodaorganizmineživesamodabipreživeli,većdabiispunilismisaosvojeegzi-stencije.Čoveknijestvorensamodaopstane,većdaslužidrugo-me.Njegovesposobnostidastvara,dapeva,dasviranaviolini,da slaviBoga i služidrugimživimbićima,dalekoprevazilazenjegove sposobnosti za opstanak. Zato razlikujemo egzistenci-jalnesposobnostiprvesferekojeslužesamoradiopstanka,odsposobnostisrednjesferekojeslužeradiispunjenjasmislaživota.Čovekimaslobodudasamizaberesmisaosvogpostojanja,dalidasvojimsposobnostimaslužidrugimailidasametesposobno-stizloupotrebljavaradisatisfakcije.Kojućesvrhudaimajunje-

95Kritička analiza knjige “Granice”

gove potrebe iz srednje sfere, zavisi od ispunjenja potreba najviše sfere,odčovekovogodnosasaBogom.

AkoječoveknezavisanodpravogBoga,onćemoratidanapresto svog srca stavi lažne bogove.Njegovaduhovna potrebaneće biti zadovoljena i on će zloupotrebljavati egzistencijalnesposobnosti kao i sposobnosti iz sfere smisla da u njima tražizamenuzaBoga.Kakoćepravilnafunkcijasposobnostiizprvei druge sfere biti oskrnavljena zloupotrebom radi satisfakcije, i samnjegovživotćebitiugrožen,asmisaoživotaobesmišljen.

AkočoveknaprestosvogsrcastaviBoga,njegovažeđdušećeuBogubitizadovoljenainjegovsmisaoživotaćebitiljubav,atoznačidaćesvenjegovesposobnostiizprveidrugesferebitiufunkcijiodgovoranarealnepotrebeživota(njegovesopstvenepotrebe,potrebedrugihljudiičovečanstva).

Kaoštosmovideli,knjiga“Toksičnavera”pokušavada ra-zuveri njenog čitaoca da su toksični rodovi njegove vere plodkrivih temelja njegovog verovanja, i pokušava da umiri njegovu savest zabludomda sudrugi krivi zanjegovu toksičnost. Isto-vremeno,onaganavodidaseprotivtoksičnostisvojevereboriuklanjanjem njenih simptoma, što ima za krajnji rezultat odusta-janjeuopšteodpojmaduhovnosti, jerzahtevaodčoveka,kakomuotkrivanjegovolažnoiskustvo-nemogućumisiju.

KRITIČKA ANALIZA KNJIGE “GRANICE”

Suštinska ideja knjige “Granice” - da se granicama rešavaju problemiučovekovomodnosusadrugimljudima,nastalajeizshvatanjaRičardaFostera,dačoveknemorasamodapadneuropskiodnospremazakonuuodnosupremaBogu,većidamožepostatirobzakonakrozodnospremadrugimaljudima.Akočo-vek mora da obuzdava svoj gnevljiv jezik u odnosu sa drugim ljudima,nijeliontimeuropstvuzakona,pitaseRičardFoster.Shodnotome,autoriknjige“Granice”drHenriKlaudidrDžonTaunsend, zastupaju da sloboda podrazumeva oslobađanje ododgovornosti da volimo ljude takve kakvi jesu, jednostavno tako štoćemoformiratigraniceuodnosusadrugimljudima,granice

96 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamkoje će te ljude sprečiti da povređuju i ponižavaju naše nepo-beđenovelikoJa.Autori“Granica”nezastupajupojamslobodekadagovoreopobedičovekanadsopstvenimgresima,alizatootvoreno hvale Boga što im je dao slobodu u Isusu, koja po njima predstavlja slobodu od samog zakona.

Knjiga“Granice”jenapisanazapripadnikesavremenelažnereformacije u hrišćanstvu, kojimeđusobne odnose, umesto napravojnesebičnoj ljubavi, temeljenasebičnomsentimentu.Se-bičnisentimentpredstavljazloupotrebuosećanjaradisatisfakcijei zato jestekorenmisticizmau religiji i sebičnihodnosameđuljudima.

Sampokušajdasepotrebedušezadovoljeuosećanjuvolje-nosti, predstavlja kršenje Prve Božje zapovesti bez obzira daliosobapokušavadatusebičnupotrebusvojedušezadovoljiuBoguiliudrugomčoveku,jertimpokušajemonasvojasopstve-naosećanjai ličniugođajčinivažnijimiodBogaiodličnostidrugih ljudi. Emotivna nezrelost je koren socijalne nezrelosti. Doksudrugiljudisamooruđazadovoljenjaličnogegoizma,Bogse predstavlja kao kakav idol koji je izvor psihološke sigurnosti.

Kakojesamapotrebazaosećanjemvoljenostineutoljiva,onarezultujeneprestanimosujećenjemidepresijom.Kakotasenti-mentalnadobrotazavisiodosećanja,dovoljanjeinajmanjistreskojijemoćandapokvariosećanja,padaosobaizgubisvojudo-brotu.A kako se Bog upravo služi nevoljama da bi ljude uči-niosvesnimdazidajuduhovnugrađevinunapeskuumestonaSteni - Isusu, knjiga “Granice” ima svrhu da im “pomogne” na suprotannačin,dauprkosnevoljamazadržesvojlažnimir,idatako uguše razumnu svest o potrebi da na presto svoga srca stave Isusa,umestosvojvelikiEgo.UmestodaodBogazatražeraste-rećenjeodsebičnihpotrebasvojedušezaopijanjemosećanjima,zablude knjige “Granice” navode ljude da i od Boga i od drugih ljuditražedazadovoljetenepreporođenepotrebe,iljuteseinaBoga i na druge, ako to ne urade.

97Svrha nevolja i iskušenja

SVRHA NEVOLJA I ISKUŠENJA

SvetopismogovorionevoljamakaooruđukojimBogradisagrešnicima,dabipostalisvesnisvojihnepobeđenihgreha,jerunevoljiilinepredviđenojodgovornostikojunamjepoveriloBož-jeproviđenje,našstvarnikarakterdolazidoizražaja,pagaondamožemolakšereformisati,kadasmogakroznevoljepostalisve-sni:

“Gle,blagočovekukogaBogkara;izatoneodbacujkaranjeSvemogućeg. JerOnzadaje rane, i zavija;Onudara, i rukeNjegoveisceljuju.Izšestnevoljaizbavićete;niusedmojnećetesezlodotaći.”(OJovu5,17-19)Elen Vajt objašnjava smisao nevolja:“UsvomproviđenjuBogčestostavljaljudepreddužnostikojećedelovatikaoleknjihovimbolesnimdušama.Onželitakodaihnagnadaodbacesvojsebičniizbor,kojibiih,kadbiimseprepustio,načinionesposobnimazadelozakojeihjeBogodredio.Akobuduprihvatiliovuslužbuivernojevršili,tadaćesenjihovadušaizlečiti.”(EGW,SlugeJevanđelja,110)“Bog mi je pokazao da je svome narodu dao da ispije gorku čašudabigaočistioiposvetio.Tojegorakgutljajalimožepostatijošgorčiakonjegovnarodmrmlja,gunđaiakosežali.I svi oni koji primajuna taj načingutljaj,moraćedaprimei drugi, jer prvi nije mogao da izvrši u njihovom srcu ono čemujebionamenjen.Ali,akoidruginepomogne,ondaonimorajudaprime treći, četvrti, i takodalje, svedokBognepostigneonoštoodnjihtraži.Akolipakiovonepomogne,onda ihBogmoraostavitinečistih,nesvetih ineposvećenihusana.Uvidelasamdaseovačašamožeublažitisamostrplje-njem,istrajnošćuimolitvom....”(EGW,Odabranasvedočan-stva 435)Većinaljudinanevoljenereagujezrelo.Umestodaunevolji

viderukuBožjeljubavi,kojomihBogželiučinitisvesnimpo-trebe za reformom grešnih motiva srca, oni u nevolji vide uzrok svojenesrećeičaknalazeizgovorzasvojegrešnereakcije.

98 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamPogubanuticajknjige“Granice”jeutomeštoljudimaučasu

teškogkušanjapružaizgovordaodustanuodduhovneborbesasobom iBogom, i daostanuneposvećenih srca.Umestoda seodreknugrehakojinjihovureakcijunanevoljučininesnosnim,knjiga “Granice” ih poziva da izađu iz sfere nevolje koju nemogudatrpe.Umestodaunevoljamavidetestčovekovogduhaiprobu sopstvenog karaktera, autori knjige “Granice”u nevoljama vide uzrok čovekovih psihičkih i duhovnih problema.Umestoreformemotiva ljudskogsrca,onizastupaju“političko”rešenjegdeseformiranjemfizičkih,mentalnihiemotivnihgranicare-šavajukonfliktiuodnosučovekasadrugimljudimaisaBogom.Postavljanjemgranicačovek sebeograničava izloženostinevo-ljamakojeonusvomnepreporođenomstanjunijeustanjuzrelodapodnese.Ureklamizaknjigu“Granice”,čitamosižesmislasame njene poruke:

“Fizičke granice vam pomažu da odredite ko može da vas do-dirne i pod kojim uslovima. Mentalne granice vam daju slobo-du da gajite sopstvene misli i mišljenje. Emotivne granice vam pomažu da se uhvatite u koštac sa sopstvenim emocijama i da se oslobodite štetnih, manipulativnih emocija drugih ljudi. Duhovne granice vam pomažu da razlikujete Božiju volju od vaše sopstvene i obnavljaju u vama duboko poštovanje prema Stvoritelju.” (Henri Klaud i Džon Taunsend, Granice)UmestodaosobekojeimajunesahranjenvelikiEgobuduohra-

brene da umru sebi da bi mogle da trpe nevolju, knjiga “Granice” impružaizgovordapostavegranicutamogdeihnjihovaljudskamoćograničavausposobnostidatrpeiskušenje.“On (Hristos) nas nikada ne tera da činimo nešto što prevazilazi naše grani-ce.” (Granice, 170) Ako sopstveneograničenemogućnosti nedozvoljavajuosobidatrpinevolju,naprimer,jednojženidatrpignevljivenastupesvogmuža,pamusezato“prodaje”nanačinkojim gubi svoje dostojanstvo, autori knjige, umesto usmerava-njakaBoguipobedinadsobom,hrabre“žrtvu”dakaže“Ne!”ida ode u drugu sobu da bi izbegla iskušenje na koje reaguje lošim duhom(HenriKlaudiDžonTaunsend,Granice,164).

99

Sama polazna osnova je pogrešna, jer ako neko iskušenje ni-smoustanjudapodnesemo,toznačipriznanjedazavisimoodvereusebeisvojevelikoJa,umestoodBoga,kojinasoslobađaodsvihunutrašnjihokovaiomogućavadaljubavljukojaodNje-ga dolazi, trpimo svako zlo i nepravdu:

“JersvakikojijerođenodBogapobeđujesvet;iverajenašaova pobeda koja pobedi svet.” (1.Jovanova 5,4) Dok nas savest poziva da poverenjem u Boga i uzdanjem u

Njeganeodustajemoodduhovneborbekoja će rezultovati ta-kvom pobedom nad sobom, autori knjige “Granice” nas pozivaju dasezadovoljimoonimmoćimakojesamiposebiimamo,idagranicusvojemoćiučinimogranicomsopstvenihciljeva:

“Govorili smo o postavljanju granica u odnosu nekog dru-gog. Potrebno je takođe da postavite granice i samima sebi. Trebate da vidite sa koliko vremena i snage raspolažete i da u skladu s tim određujete sebi posao. Spoznajte šta je to što možete da uradite, i kada možete da ga uradite, a svemu osta-lom recite “Ne”. Naučite kako da budete svesni sopstvenih ograničenja i kako da ih primenite...” (Granice, 207)ZastupniciDuhovneformacije,najčešćekroz12koraka,pro-

movišu takozvanu “molitvu spokojstva”, koja umiruje savest onih ljudikojibivajusuočenisanemoćidapromenesebeilisituaciju:

“Bože daruj mi spokojstvo da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrost da promenim stvari koje mogu i mu-drost da saznam tu razliku.” (Reinhold Niebuhr)Sama polazna osnova takvog pristupa koji gleda sebe i sop-

stvene mogućnosti jeste strana biblijskom hrišćanstvu. Osobakoja zaista veruje u Boga ne postavlja pitanje granica svojih sop-stvenihmogućnosti,jerusebeneveruje.Budućidavišeneživipotelu,većpoduhu,nijeograničenasvojomprirodom,jersenasebeneoslanja.Onanepolaziodtogakolikojemoćnadaučini,većodtogakolikajepotrebaprednjomnakojutrebadaodgo-vori.KakoverujeuBoga,slobodnajedačinionoštojeispravnouzdanjemuobećanubožansku silu.Bogobećavapomoć i silu

Svrha nevolja i iskušenja

100 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamzasveštojerazumnapotreba.KadaIsusoviučenici,zastrašenivisinomBožjih zahtevapitaju Isusa “Ko sedaklemmože spa-sti?”Isusimodgovara“Ljudimajenemoguće,alinijeBogu:jerjesvemogućeBogu.”(Marko10,21-27)Dakle,smisao“molitvespokojstva”jepogrešanzatoštočovekaograničavaonimštoonjeste,pakada shvatidauzdanjemu sebenemožedapromenimotive svoga srca, navodi ga da odustane od reforme srca i da se zadovoljilicemernomkontrolommisli,osećanjaipostupakakojesambezBogaimožedaizvede.

Shemapredstavljakakonaistustresnusituacijumožemodareagujemozrelo ilinezrelo,sveuzavisnostiodličnezajednicesa Bogom:

Postavljanje granice u suštini predstavlja odustajanje od du-hovne borbe i trpljenja drugih ljudi kakvi jesu.

Autoriknjige“Granice”navodeprimerženekoja jeobolelaod depresije jer nije mogla zrelo da trpi gnevno ponašanje svog supruga.Umestoda jenavedudazreloreagujenastres,autori

101

knjigesujenavelidapostavigraniceiograničenjasvommužu.Kakojemužtimgestombioisprovociran,onajezaključila:

“Ova priča o granicama ne funkcioniše. Kazala sam svome mužu da sam umorna od takvog tretmana i da to više neću da trpim. On se razbesneo i počeo da viče na mene. ... On se nikada neće promeniti!” (Granice, 249)Autoriknjigekomentarišunjenereči:“Bila je u pravu. Bilo je dobro što je terapeut bio prisutan i što je bila u bolnici. Bila joj je potrebna velika podrška da bi naučila da postavlja granice, jer će naići na puno otpora i kod muža i kod same sebe.” (Granice, 249)Dakle, takvi saveti negrademirmeđu ljudima,već sukobe

(čestosvađesaroditeljimairazvodebrakova).Autoripokušavajuda opravdaju takve sukobe (Granice, 274), zloupotrebom biblij-skihstihovakojiuopštenegovoreoprogonstvuzboguvređenogEga i inata, već o progonstvu krotkih i poniznih ljudi koji supravednimživotomukorzanepravednike.

Autori knjige “Granice” nisu svesni u kakvo iskušenje uva-ljujubračnepartnerenudećiimpostavljanjegranicakaorešenje.Najvećiprocenatubistavasenedešavanoćuumrakuodstranenepoznatihljudi,većodstranečlanovasopstveneporodiceibli-žerodbine.Nigdenijepotrebnijenačelo:

“Odgovorblagutišavagnev,arečprekapodižesrdnju.”(Priče15,1) “Kojiteudaripoobrazu,okrenimuidrugi;ikojihoćedatiuzme kabanicu, podaj mu i košulju.” (Matej 6,29)Daježena,izpomenutogprimera,imaladuhkrotostiiponi-

znosti u duši, umesto da je greh samo sputavala u svom ispolja-vanju,nebipsihičkiobolelaipalaudepresiju.Timduhomkro-tostibimogladasuprugupružiprimer,kojibiBogblagosloviotako što bi i njega samog pozvao na pokajanje.

Naravno,drugaosobanemorapozitivnodaodgovorinapo-zivnapokajanje.Ali tonijestvarnaševećnjenesavesti.Našejedadrugeljudebezuslovnovolimo.Kakoćeonidaodgovore,

Svrha nevolja i iskušenja

102 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam

to je njihova stvar. Ako postavljamo uslove, time otkrivamo se-bičnukalkulaciju imoždačakpokvarenost sopstvenogsrca.Usvakomslučaju,depresivnokukanjenadsobom,ilipovređivanjeEga druge osobe inatom, nije zdrava snaga pokajanja za onoga konamčininepravdu,alikrotakiponizanduhnanovorođenogsrca jeste.

Krozpostavljanjegranicakojeseshvatajukaobuntiinatpre-madrugima,povređujesenjihovEgoizatvarajusevratapoka-janjaosobekojačinizlo.Nepobeđenigresiosobekoja ježrtvanepravde ostaju u srcu, i njeni zahtevi da se druga strana popravi jesu licemerni dokle god ona ne pobedi sopstvene grehe.

Akoonasmatradanijemoćnasebedapobediidasaputnikanesebičnovoli,kakomožeočekivatidanjensaputnikjestemo-ćandasezasvojunepravduiskrenopokaje?!

Takvaiskušenjasenerešavajuveromusebeisvojemoćiiliveromupartnerainjegovenavodneplemenitesklonosti, jerćetada rezultovati samo još dubljim obeshrabrenjem u sebe i u par-tnera, već jedino verom i uzdanjem u Boga. SamoBogmoženašesopstvenosrceočistitiodgrehaidatisilunašemživotnomprimeruuodnosupremadrugojosobi.SamoBogmoženadah-nuti našeg partnera da donese odluke koje su suprotne njegovoj grešnoj prirodi.

Naravno,prvomisamitrebadaživimoposvetlostikojuima-mo,dabismomogliočekivatidaBogblagoslovinašenaporedadrugimapomognemo.Nemanikakvepravdeutomedaimamoblagoslovistinskogmiraisrećeakosenismoodreklisvojihgre-ha.Većinanaporadasedrugipopravejesuutemeljeninasebič-nimmotivimaiBogihzatonemožeblagosloviti.Doknepobe-dimogrehekojivladajunašimsrcem,sotonapolažepravonanaskaonasvojplenpredBogomiimapravadanasmučinevoljama,sve dok se za te grehe ne pokajemo.

Svakosekušatamogdejeslab.Kadasotonavididasmoraz-maženiidanekenevoljenemožemodapodnesemo,onnastunajviše napada, jer vidi da tumože da nas navede na dodatnigreh.Istotako,Bogkoristinevoljedaosobuosvedočioproblem,

103

dabigaonanadvladalaveromuNjegaikroziskustvonanovo-rođenja.Kojegordibuntovan,kušasedoknepobedinevoljudamuvišenesmeta,štobiznačilodajeumrosebiipostaokrotakiponizan.Kojekukavica,kušasedalićehrabrošćuustatiprotivnepravdeitakopobeditikukavičluk.

Zatotrebaimatinaumudapostojeislučajevikadaosobatrebadaseoduprenepravdikojutrpiodstranesvogbližnjeg,jernjenotrpljenje nepravde nema nikakvog smisla. Ali to osoba treba da uradi iz prave ljubavi, a ne zato što zbog svoje gorde uvredljivosti ilisebičneranjivostinemožedatrpimaltretiranje.

AkojeosobauafektuzbogpovređenogiliranjenogvelikogEga,onanemožetrezvenodarasuđujedalineštoimailinemasmisla. Zato nijemudro da se uopšte bavi donošenjem važnihživotnih odluka (razilazak, razvod), dokmotive svoga srca nereformiše.Usuprotnom,bićeuiskušenjudaizsvogkukavičlukatrpi maltretiranje koje bi najmudrije bilo da prekine, ili u isku-šenju da iz bunta prekine maltretiranje iako ništa nije uradila za svog saputnika da se popravi. Ako osoba ne reformiše motive srcautrenutkukadaimaiskušenje,većodlažezakasnije,onaćevrlo verovatno u tom iskušenju pasti još dublje nego pre. Ako pak odmahkreneuborbusasobom,samBogćejeumudritikakodasepostavipremaonomekojojčinizlo.

Postavljanje granica nije rešenje, jer se time problem motiva srcanerešava,većsesamoizbegavasuočavanjesaiskušenjem.Postavljanje granica jeste zauzimanje slepog odbrambenog prin-cipakojinasoslobađaododgovornosti ličneborbesaBogomimudrogprosuđivanjakakokadatrebadasepostupi.

Nakraju,izbegavanjestvarnogpokajanjaiprimena“politič-kih” rešenja predstavljaju odbacivanje nevolja koje je Bog svojim proviđenjemdozvoliodadođunaljudedabiimpomogaouiz-bavljenju od onih greha kojih oni nisu svesni ili kojih jesu svesni, ali suslabesavestidabi sepokrenulidazauzmuodlučanstavnasuprot njima.

“Neki pokušavaju da kontrolišu svoje okruženje,misleći daako bi bili u dobrim okolnostima, da ne bi bile razvijene loše

Svrha nevolja i iskušenja

104 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamcrteunjihovimkarakterima.AliBogodređujenašeokruže-nje,iOnćenasstavititamogdećemoimatiprobuzaprobom,dabinasokušaoiotkrioštajeunašimsrcima.Uvekiznovamićemobitidovođeninateskobnamestadabisemogloznatida li smo zaista raspeti sa Hristom ili puni ljubavi prema sebi. Kakoćeuovomtestuproćisvakoodnas?Kneztamećeulo-žitisvesvojesnagedabinaszadržaokaosvojusvojinu,alimiimamomoćnogPomoćnika.”(ElenVajt,GV92)

ZDRAVA LJUDSKA SAVEST OSUĐUJE POSTAVLJANJE GRANICA

Kad god čovek počne da traži spasenje u raznoraznim teh-nikama umesto u Bogu, zdrava savest ga tada osuđuje. Da bičovek svoju savestumirio, zabludamupružaohrabrenjeda sesuprotstaviglasusavesti.Naprimer,u“Meditaciji”ŠriČinmojačitamo:

P: Kad pokušam da meditiram, ima nešto što me zaustavlja.O: To što te zaustavlja je strah. Ako želiš bogatstvo koje je du-boko u tebi, moraš hrabro da uroniš unutra. Unutrašnje blago možeš da stekneš samo ako poseduješ unutrašnju odvažnost. Strah od nepoznatog i od onoga što ne možeš spoznati spre-čava te da zaroniš duboko unutra. Prostranstvo istine neće ti naškoditi ni na koji način. Ono će te samo obuhvatiti i ispuni-ti. (Šri Činmoj, Meditacija, 113)Istotakoćezdravaljudskasavestdasepobuniprotivtehnike

postavljanja granica, jer su one izraz nedostatka prave ljubavi i odsustvanašesamopožrtvovanostipremadrugima.Samiautoriknjige“Granice”susesuočilisatimedaljudiosećajukrivicunapomisao da formiraju granice u odnosu prema drugim ljudima, pazatopružajulažnuutehuonimakojetadauznemiravasavest:

“Još jedna moćna unutrašnja prepreka postavljanju granica jeste strah od nepoznatog. ... Promena je zastrašujuća. Možda će vas utešiti misao da ukoliko osećate strah, najverovatnije je da ste na dobrom putu, na putu promene i rasta. ... Koliko god to delovalo čudno, znak da postajete osoba koja ima granice

105

je često osećaj samoosuđivanja, osećaj da ste postavljanjem granica prekršili neka važna pravila. ... Ovde je glavni krivac slaba savest ili preterano aktivni i nebiblijski strogi unutraš-nji sudija. ... Zbog toga vas ohrabrujemo da se radujete usled krivice. To znači da počinjete da napredujete.” (Granice, 265, 286)Kakomnoginemogučistesavestidakažu“Ne”upostavlja-

nju granica drugima, autori knjige “Granice” ih savetuju da una-predvežbajutescene,takoštoćetakveulogedatijednidrugimana grupi (Granice, 250).

“Nastavite da vežbate. Praktikujte razne uloge.” (Granice,265) Istotakooniunapredvežbajupriznanjegrehadrugimosoba-

ma, jer se boje njihovih gnevljivih reakcija. Svi ti strahovi su samodokaznečiste savesti,bilozbogpo-

stavljanja granica, bilo zbog neiskrenih priznanja greha onima kojimasuihučinili.

Ljudinemoguhrabro ičistesavestidaukoreonunepravdukoju bi trebalo da ukore, onda kada u svom srcu gaje gnevljivost zbog te nepravde.Dok svoju gnevljivost ne zamenekrotošću iponiznošću,nećeimatiBožjeodobravanjeisiludaukoreneprav-du.Ilićeimstrahnečistesavesti,zbogsrcaoskrnavljenoggne-vom, oduzeti hrabrost da nepravdu ukore onda kada budu trebali dajeukore,ilićejeukoritisatakvimgnevljivimduhom,daćeiskompromitovati ostale koji se bore za pravdu. Svojim neprepo-rođenimduhomćedatiličnipečatsvojojborbiprotivnepravde,svoje motive pokazati lošim i time omesti pozitivne posledice svoje kritike.

Prosto je neverovatno da zastupnici knjige “Granice” otvo-reno zastupaju motive sopstvenog gnevljivog duha kao ispravan pokretačzapostavljanjegranica:

“Naša nesposobnost da se razgnevimo je obično znak da se plašimo odvojenosti koja je posledica govorenja istine. Plaši-mo se da će izricanje istine o našem nezadovoljstvu u vezi sa nekim naškoditi odnosu. Ali kada shvatimo da je istina uvek

Zdrava ljudska savest osuđuje postavljanje granica

106 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamnaš prijatelj, često se dešava da dozvolimo sebi da se razgne-vimo. Stoga, pre nego što kažete bilo šta prkosno, čak i kada postavite onu prvu granicu, ispitajte svoje srce. Upitajte se da li imam dozvolu da se razgnevim kada me drugi kontrolišu? ... Ukoliko je odgovor da onda ste na pravom putu. Ukoliko je odgovor ne, pravi je trenutak da pokušate da pronađete sigur-no mesto da kažete istinu.” (Granice, 279) “Pravomesto” za psihičko pražnjenje gneva je po autorima

“Granica” - “grupa za podršku”.

REFORMA SOPSTVENIH MOTIVA SRCAUMESTO POSTAVLJANJA GRANICA

Uzmimosadauanalizuprimerjednezrelereakcijenaisku-šenje, gde osoba nije htela da problem reši postavljanjem grani-ca. To je iskustvo jedne Jelene, studentkinje prve godine istorije, kojasepripremilazarođendan,ikadajekrenuladaode,otacjuje zaustavio na vratima viknuvši:

“Prvooperisudove,paondaidinarođendan!”Devojka je poslušala očevu naredbu. Trudila se da pažljivo

opere sudove i da pri tome napravi što manju buku jer je znala da jenjenotacosetljiv.Alijeipakzačulavikusvogaoca:“Tiše!Nečangrljaj toliko!”Joštiše jenastavilasapranjemsudova.Kadajezavršila,otacjojjebezikakvogobrazloženjazabraniodaodenarođendan.

Sledećisaveteknjige“Granice”onabitrebalodajasnopostavigranice u svom odnosu sa ocem. I njen otac bi je tada verovatno pustionarođendan.Bilobidovoljnodauđeuraspravusanjimei da insistira na svojim pravima i pravičnosti. Ali ona se nijepozvala na svoja prava, jer je smatrala da je njen odnos sa ocem važnijiodnjeneželjedaodenarođendan.Naočevuzabranudaodenarođendan,onajebezijednerečikomentaraotišlausvojusobu.Nakolenimasemolilazasvogaocaisebe,dabikasnijesamiromipoverenjemuBoga,otišlanaspavanje.Ujutru,majkajuje probudila i rekla:

107

“Noćas,okopoladva,tvojotacjeustao,seozastoipočeodaplače.Žaomuještojebiološprematebi!”

Kadasetogadanapopodnevratiosaposla,zamoliojekćerkuda mu oprosti što je bio tako grub prema njoj. Zatim su se zagrlili iizljubili.Njihovodnosvišenikadanijebioisti.

Dajeprethodnovečeovadevojkaprebacilasvomocunanje-govom nepravednom postupanju, mogla je potaknuti opravda-noosećanjenjegovekriviceiostvaritisvojenamere,alibitimeupravo omela rad Svetoga Duha, i On ne bi kasnije mogao pro-izvesti pravo pokajanje pokrenuto ljubavlju. Bilo je potrebno da senjenotacponizi,anedabudeponižen,izatomujebiopotre-banprimerkojićeizazvatiponiznost,aneponiženje.Pravalju-bavbudiponiznost,dokduhkojigradigraniceponižavadruguosobu.Pravaljubavsenemožeiznuditiprinudomnitiikakvimgranicama:“Dabezumnikatucašustupitučkomsprekrupom,nebiotišloodnjegabezumljenjegovo.”(Priče27,22)

NEPOŠTOVANJE LIČNOSTI I MANIPULACIJA NJENIM SLABOSTIMA

Uspostavljanjegranicapredstavljasvojevrsnividprinudenadsavešćuosobe koju tomgranicomželimoda prisilimona pro-menu ponašanja. Duh prinude, koji izražava nepoštovanje lič-nostiosobekojojpostavljamogranicu,jasnosevidiusledećemiskustvu autora “Granice” koje oni navode kao uspešan primer postavljanja granica koji je rezultovao promenom druge osobe:

“Jedan moj prijatelj je odlučio da dopusti da njegova žena snosi posledice svog hroničnog kašnjenja. On je konstantno prigovarao svojoj ženi zbog njene sporosti, ali nije bilo nika-kve koristi. Konačno, shvatio je da ne može da je promeni; jedino je mogao da promeni svoje reakcije u odnosu na nju. Umoran od posledica njenog ponašanja, odlučio je da nju prepusti tim posledicama. Jedne večeri su planirali da odu na prijem i on nije hteo da za-kasni. Unapred joj je rekao da želi da stigne na vreme i da će otići bez nje ukoliko ona ne bude gotova do 18.00 časova. Ona

Nepoštovanje ličnosti i manipulacija njenim slabostima

108 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamje kasnila, i on je otišao. Kada se vratio kući te noći, izdrala se na njega: “Kako si mogao da odeš bez mene?” Stavio joj je do znanja da je propustila prijem zbog svog kašnjenja i da mu je bilo žao što je morao da ide sam, ali nije želeo da propusti večeru. Nakon nekoliko ovakvih incidenata ona je shvatila da će njeno kašnjenje uticati samo na nju, ne na njega, i prome-nila se.” (Granice, 164)Zapazimo da autori knjige koriste pojam promene za osobu

kojajezapravopodpritiskombilaprinuđenanapromenupona-šanja, jer nije imala izbora.

Takvapromenanijepromenaličnosti,većsamoiznuđenapro-menaponašanja.Iakozastupniciknjige“Granice”čestokritičkikoriste pojam manipulacije, sama manipulacija je bit njihovog delovanja na druge ljude.

Kadaautori“Granica”kažu“Nemožešpromenitidruge,alimožeš uticati na njih tako što ihmotivišeš.” (Granice, 96) onitime priznaju dva svoja duboka nedostatka. Prvi je da zaista ne mogu da promene druge, jer sami nisu promenjeni, a drugi je da jedino mogu druge da motivišu, što predstavlja priznanje da drugima manipulišu.

Akoželimodrugogadapromenimo,minesmemopokušavatidagaprekoosećanja ilikrivicemotivišemona ispravnopona-šanje,jerbitoznačilodaseneobraćamonjegovojličnosti,kojasamanasebepreuzimaodgovornostdashvatiiodluči,većdaseobraćamo njegovom velikom Egu ili njegovoj nečistoj savesti,kojima tada manipulišemo.

Motivisanjemdrugeosobe,mi jojnećemopomoćidasesu-štinskipromeni,jerćemounjojpobuditimotivekojisuinačeunjenojprirodi.A tinesahranjenimotivi suupravonjennajvećiproblem.

Niko nemože da ceni promenu ponašanja koja je izazvanamanipulacijom već postojećih motiva ljudskog srca, ne samozato što to nije dragovoljna promena koju je sama osoba izabrala, većizatoseturadisamooformalnojpromeniponašanja.

109

Akozaistaželimodadruguosobupromenimo,mitrebadasesvojimživotom,auključnommomentu i svojimrečima,obra-timonjenomrazumuisavesti, tedajojpružimoohrabrenjedapriznapotrebudušezaBogomipotražiuNjemureformumotivasopstvenog srca.

BEZ ZAKONA ČOVEK NIJE SVESTAN POTREBEZA REFORMOM MOTIVA SRCA

Bez razumevanja smisla i duhaBožjegzakonačoveknijeustanju da pobedi svoje grešenje, jer nije svestan njihovog uzroka. KadazastupniciDuhovneformacijekoristepojamgreha,oninemislenagrehu smislubezakonja, većnaneprijatne simptomegrehaumislima,osećanjimaipostupcima.

Svakom grešnom srcu smetaju neprijatne posledice greha (osećanje krivice, anksioznosti, nervoze, napetosti, depresije,...ružnoponašanje),anesamgreh.Zatoisamanameraiželjagrešnihljudidaselepoosećajunijeizraznikakveplemenitostinjihovog htenja koje je od Boga nadahnuto i koje bi Bog mogao da blagoslovi.

Kakoimnesmetagreh,većsamoposledicegreha,onidefini-šupojamdobraizla,nenaosnovuanalizekvalitetapokretačkihmotivasrca,većnaosnovuprijatnostiosećanjailinaosnovutogada li svojim postupcima drugima nanose štetu ili ne.

Akoseosobaosećadobro,ondaonazaključujedajemoralnoispravna,aakojojnjenipostupcibudeneprijatnaosećanja,ondasmatradajetoštočiniloše.

Površnim moralnim zahtevima koji ukoravaju samo simpto-megrehaupostupcimaiosećanjima,krivoverskoučenjenavodivernike da vode duhovnu borbu na pogrešnom planu. Rezultat je daćesevernikpokajatištojerekaoružnurečprijatelju,alisenećepokajatištojetakavusrcu.

Onćesepokajatištojebiološlicemer,anezatoštogapo-krećulošiunutrašnjimotivi,jerihkrozpovršnemoralnekrite-rijume, lišenerazumevanjazahtevaBožjegzakona,nijemogaopostati svestan.

Bez zakona čovek nije svestan potrebe za reformom motiva srca

110 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamOsobakojajeovisnikonarkoticimaćepokušavatidaseodre-

knenarkotika,adanikakvuborbunevodiprotivsameželjezaužitkom(opijanjem),kojasekrijeizanjeneovisnostionarkoti-cima,jertuželjuninesmatragrehom.Onaćezamenitiopijanjenarkoticimasaopijanjempobožnimosećanjima, i takousrcuidaljezadržatigrešnemotiveponašanja.

Da bi kroz zahteve zakona ljudi postali svesni svoje stvarne potrebezaBogom,Bogšaljerazličiteporukerazličitimcrkvamairazličitimpojedincima,adekvatneiskušenjimakojaonaimaju.Bezadekvatnihporuka, ljudinećevoditi svojuduhovnuborbuna ispravnom planu, što će rezultovati neuspehom i razočare-njem.BezTrostrukeanđeoskevesti, ljudi iz savremenogsvetane mogu postati svesni potrebe za Bogom. Bez poruke Laodikeji, vernicicrkveostatkatakođenemogupostatisvesnipotrebezaBogom.Bezadekvatnihporuka,svićeonisvojuduhovnuborbuvoditi na pogrešnom planu.

PorukaDuhovneformacijenijeBožjaporukajerodvraćalju-de od borbe protiv greha, i navodi ih da vode borbu protiv ne-prijatnih simptoma svog nesahranjenog Ja na nivou osećanja ipostupaka. Zastupnici “Restart” programa tvrde da svrha grupe zapodrškunijedačovekpostanesvestansvojihgreha,većsvog“stvarnogstanja”.Kakojemogućedastvarnostanjenepredstav-ljasvestogrešnosti?Tojemogućesamokodzastupnikazabludekoji smatraju da treba da “postanu svesni” da za njihove proble-menijekrivanjihovagrešnost,većdrugi ljudi iokolnosti.Onine shvataju da drugi ljudi i okolnosti zapravo samo provociraju njihovu grešnost na ispoljavanje.

ZASTUPNICI DUHOVNE FORMACIJE NE VERUJU U ISKUSTVO REFORME MOTIVA SRCA

Elen Vajt objašnjava dubinu te promene ljudskog srca slede-ćimrečima:

“Nemanikakvogdokazadajepokajanje iskrenoakonedo-vede do potpune promene. ... Oni koji postaju nova stvorenja uHristuIsusudonosiće i rodoveDuha,„ljubav,radost,mir,

111

trpljenje,dobrotu,milost,veru,krotost,uzdržanje”(Galatima5,22.23).Onisevišenećepovoditizanekadašnjimstrastima,veććeveromSinaBožjegaićiNjegovimstopama,odsjajivatiNjegovkarakter,čistećisekaoiOnštoječist.Onoštosune-kad mrzeli, sada vole; a ono što su nekada voleli, sada mrze. Oholi i nametljivi postaju krotki i ponizni. Tašti i drski posta-juozbiljniičedni.Pijanicepostajutrezveniaraskalašničisti.”(EGW, Put Hristu)Međutim,autoriknjige“Granice”nebrojenoputaotkrivajuda

neverujuuiskustvonovorođenjaipobedenadgresima.Napri-mer,onitvrdedaposlenoćiborbekadajeJakovdoživeosusretsa Bogom i promenu imena Jakov (varalica) u Izrael (onaj ko se borisaBogom),datapromenanijeznačilaradikalnupromenunjegovog duha i karaktera:

“I Jakov se promenio. Manje je varao i postao je iskreniji.” (Granice, 63)Pojam Jakovljeve borbe sa Bogom autori knjige “Granice” tu-

mačenasasvimiskrivljennačin,nekaoizrazplemenitoghtenjakojimsečovekuzdižeiznadsopstveneprirodeioslanjanaBožjusiluljubavi,većkaoplodsleđenjasopstvenihagresivnihimpulsa:

“Njegova agresivnost je došla do izražaja kao što se vidi iz njegovog novog imena.” (Granice, 63)Umestoiskustvananovorođenja,promoteriknjige“Granice”

zastupaju granice kao rešenje protiv grešnih reakcija:“Granice čine da možemo da doživimo druge ljude, a da ne budemo povređeni.” (M.L. Objašnjenje knjige “Granice”)Akonemožemodatrpimopovređenost,tootkrivadanapre-

stolunašegsrcanijeHristos,većnaševelikoJa,kojejošnismosahranili.

Postavljanjemgranicaminepobeđujemoiskušenje,većseiznjegaizvlačimo.

Saveti knjige “Granice” pružaju čoveku izgovor da zadržisvojegrešneželjeusvomsrcu,adarešenjepotražiukontroliisublimacijitihželjauzdraveciljeveiodgovornosti:

Zastupnici zablude ne veruju u duhovno novorođenje

112 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Iako je prisustvo žudnji i želja bogomdana karakteristika, one treba da budu pod kontrolom zdravih ciljeva i odgovor-nosti.” (Granice 112)Zapazimo sledeće priznanje koje jasno otkriva da je svrha

knjige “Granice” da pomogne onima koji nisu uspeli da sahrane staro Ja i koji zato ne mogu da trpe nevolje:

“Svrha granica je da spreče druge ljude da ne upadaju u naš prostor i ne zlostavljaju nas i da spreče nas da upada-mo u tuđi prostor i zlostavljamo ih.” (M.L. Objašnjenje knjige “Granice”)Osoba koja je zaista sa Bogom nema sklonost da zlostavlja

druge ljude, pa da zato mora da se obuzdava kakvim tehnikama idapostavljagranice.Takođe,onanijetolikorazmaženadanemožedatrpizlostavljanjeodstranedrugih.

Isus nije pozvao Jevreje koji su bili pod rimskim jarmom da postavegranicekada imnekoudarišamar,već imje rekaodagraniceskloneidaokrenulicesvojedabiprimilisledećišamar.

Umestodaautoriknjige“Granice”pomognuljudimadashva-tedasunevoljekojeBogdozvoljavaizrazBožjeljubavipremagrešniku,jerimpomažudapostanusvesnisvojihnepobeđenihgreha,oniimpružajuizgovorzaljutnjupremaBoguštojenjihovvelikiEgoponiženiosujećenuzadovoljenjusvojihželja:

“Kada smo duboko iskreni, i kada prihvatimo odgovornost za sopstveni pravi identitet, tada se javlja prostor da ispoljimo svoj gnev u odnosu na Boga. Mnogi ljudi koji su odvojeni od Boga, emotivno se isključe zato što osećaju da nije bezbedno da mu kažu koliko su ljuti na njega. Sve dok ne ispolje gnev, neće biti u stanju da dožive osećanja ljubavi, koja su zatrpana ispod tog gneva. Jov je želeo da svoj gnev i razočarenje u Boga u potpunosti ispolji pred Bogom (Jov, 13,3). ... Jov je iskazao svoj gnev i nezadovoljstvo Bogom, a Bog je nagradio njegovu iskrenost.” (Granice, 239-241)

113

Da ne bismo za svoje nezrele reakcije u vreme nevolje krivili samog Boga što je nevolje dopustio i da bismo shvatili da je pro-blemunamainašimnepobeđenimgresimakoji tadaotkrivajusvoje pravo lice, apostol Jakov nas opominje:

“Nijedankadsekušadanegovori:Bogmekuša;jerseBognemožezlomiskušati,iOnnekušanikoga;negosvakogkušanjegovaslast,kojagavučeimami.”(Jakov1,13-14)Nasuprotshvatanjudajeizvoriskušenjaunepobeđenimsla-

bostima naših srca, autori knjige “Granice” zastupaju da se gra-nicamamogusprečitispoljnilošiuticajikojimogulošedautičuna nas:

“Možemo da koristimo granice da bi sprečili ljude da nas iskorišćavaju, opterećuju na neki negativan način i tovare obavezama koje ne treba da nosimo, da svojim zahtevima upravljaju našim životom. Granice to rešavaju. ... Granice nisu samo Bogom dana zaštita protiv kontrole koju zlo ima nad nama, već i zaštita u odnosu na ljude u kojima još uvek dominira zver.” (M.L. Objašnjenje knjige “Granice”)Biblijskifarisejisučestopokušavalidagranicamasprečeuti-

cajlošihljudinanjihsame.Njihovonačelojebilonačelogranica:“Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe.” (Isaija 65,5)

KadasufarisejizameriliIsusuštoneformiragraniceukon-taktu sa grešnicima, time što ne pere ruke posle kontakta sa nji-ma,Isusimjeobjasniodazlonedolaziodspolja,većiznutra:

“Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kur-varstva,ubistva,Krađe,lakomstva,pakosti,zloće,lukavstvo,sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zlaiznutraizlaze,ipoganečoveka.”(Marko7,20-23)Misemožemoudaljitiodstresnihsituacijakojebiisprovoci-

ralenašenepreporođenosrcenareakciju,alitimezloizsvogsrcanećemoukloniti.

Odvajanjeodiskušenjasvetakrozmonaškiživotjednimde-lom ima svoje poreklo u nepobeđenim slabostima sopstvenogsrcakoje čovekaonesposobljavajuda zrelo reagujena svakod-

Zastupnici zablude ne veruju u duhovno novorođenje

114 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamnevnaživotnaiskušenja.Umestodakaoasketaodeumanastir,čovekmožetehnikomgranicadasamusebiformiramanastirskezidinepremazlimljudima,kojećegasačuvatiodstresnihsitu-acija:

“Kada reagujete na nešto što neko kaže ili uradi, tada možda imate problem sa granicama. Ako je u stanju da izazove raza-ranje time što nešto uradi ili kaže, ta osoba je u tom trenutku u poziciji da vas kontroliše i vaše granice nestaju. Kada uti-čete, vi zadržavate kontrolu i imate opcije i izbore. Ako osetite da počinjete da reagujete, udaljite se da biste ponovo stekli kontrolu nad sobom tako da članovi porodice ne mogu da vas nateraju da uradite ili kažete nešto što ne želite da uradite ili kažete, jer bi to narušilo vašu samosvojnost.” (Granice, 142)Takvoshvatanjedaizvoriskušenjanijeunama,većspolja,je-

stebliskoistočnjačkimreligijama,kojepredstavljajučovekakaodaimabožanskupriroduidaspoljniuticajimogudazagušeunu-trašnjiglasBožji.Ništačudno,akopokušavamodasvojprirod-nisebičnisentimentproglasimopojmombožanskeljubavi,iakozadepresiju,kojajeplodosujećenjatesebičnepotrebe,krivimospoljna dešavanja.

Ako svog veliki Ego stavljamo na mesto Boga, nije nikakvo čudodaćemoglassrcapoistovetitisaglasomBožjim:

“Ako nemamo dovoljno jake granice u odnosu na ljude oko nas, društvo, kulturu, poziv drugih ljudi će biti glasniji od Božjeg poziva. Zašto? Drugi ljudi se vide, mogu da nas ucenjuju, da nas ostave... dok Bog funkcioniše kroz tihi i tanki glas. Ako ne formiramo i držimo granicu, mi nećemo moći da sledimo taj tanak glas. Poziv drugih ljudi će biti glasniji.” (M.L. Objašnjenje knjige “Granice”)Taj tanak glas koji nam govori iznutramože biti i glas so-

tonskogduhakojinamgovoriprekonepobeđenihslabostinašihsrca,izatonijevalidan(Priče17,9;28,26;18,2).

115

DRŽANJE ZAKONA JESTE TEŽAK JARAM NEPREPOROĐENOM SRCU

Kakorodovisebičnogsentimentanedonoseplodoveživotauskladusazakonom,zastupnicizabludeneprepoznajuuBožjemzakonudefinicijuljubavi.Ali,upravozatoštopravaljubavnijeosećanje, ona u Svetompismu nije definisana osećanjima, većBožjimzakonom.IsusHristospotvrđujecitatimaStarogzavetadajeljubavtemeljcelogSvetogpismaiBožjegzakona:

“Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom,isvommislisvojom.Ovojeprvainajvećazapovest.Adrugajekaoiova:Ljubibližnjegsvogkaosamogsebe.Oovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.” (Matej 22,37-40) Držanjezakonajestelakjaram,jerjeplodradaSvetogaDuha

na ljudskomsrcu.Apostol Jovankaže“zapovestiNjegovenisuteške”,asamHristoskaže“...jerjejarammojblag,ibremejemoje lako.” (1.Jovanova 5,3; Matej 11,30)

ElenVajtobjašnjavadasusretčovekasaBogommenjanjego-vosrce,takodamuispravanživotnijeteretiobaveza,većradostiuživanje:

“Kadakaozabludela,grešnabićadođemoHristuidobijemooproštenjeimilost,ljubavserađaunašemsrcu.Svakinamjeteret lak, jer je lak jaramkojiHristosnudi.Dužnostpostajeuživanje,ažrtvazadovoljstvo.PutkojinamseraniječiniomračansadajeobasjanzracimaSunca pravde.” (Put Hristu, 59)Zarazlikuodduhovnonanovorođenogsrca,komejedržanje

zakona lak jaram, zastupnici Duhovne formacije predstavljaju Božjizakonkaojaramropstva.

Usvomdelu“Velikaborba”ElenVajtotkrivaplanovesotonedapreko svojihpropovednikapredstaviBožji zakonkao izvorropstva:

“VelikiVaralicakaže:“Јaćuuticatinapopularnepropoved-nikedaskrećupažnjunjihovihslušalacaodBožјihzapovesti.

Držanje zakona jeste težak jaram nepreporođenom srcu

116 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamOnoštoPismoobјavljuјekaosavršenzakonslobode,prikaza-ćemokaoјaramropstva.””(ElenVajt,Velikaborba,poglavlje28: Sotonine zamke)Takođe i autori knjige “Granice” svojim iskrivljenim tuma-

čenjembiblijskihstihovaotkrivajusvojeuverenjedaimživotuskladusazakonomnijelakjaram,većteret:

“Pre pada u greh, Adam je bio povezan sa Božjom ljubav-lju i radio je u stanju ispunjenosti ljubavlju. Nakon pada u greh, više ga nije motivisala savršena ljubav, već je morao da radi u kontekstu prokletstva izrečenog nad palim svetom i prokletstva zakona. Ljubavlju motivisano “želim” pretvorilo se u zakonom motivisano “treba”. Pavle nam kaže da zakon-sko “treba” pojačava našu želju da se pobunimo (Rim. 5,20); ono čini da se gnevimo na ono što bi “trebalo” da uradimo (Rim. 4,15); i ono podstiče našu motivaciju da radimo ono što je pogrešno (Rim. 7,5).” (Granice, 202)DalizapažamodrskostvelikogEgakodautoraknjige“Gra-

nice”,unačinunakojiiskrivljujurečiapostolaPavlakojimaonotkrivauloguBožjegzakona?!

KadaapostolPavlegovorioBožjemgnevupremaprekršio-cima zakona - “Jer zakon gradi gnev” (Rimljanima 4,15), tada autori knjige “Granice” tvrde da se tu radi o ljudskom gnevu protiv zakona, te da zakon “čini da se gnevimo na ono što bi“trebalo”dauradimo(Rim.4,15)”(Granice).“Pavlekažedasugnev i grešne strasti direktna reakcija na strogost zakona.” (Gra-nice, 102)

I na drugim mestima u knjizi “Granice” nalazimo ponovljenu zabludu da promovisanje zahteva zakona izaziva ljudske emocije kaoštosu“gnev,krivica,nesigurnostiotuđenje”(Granice,169)

Zatim, stih koji govori o zakonu grešnog tela (Rim. 7,5) au-tori“Granica”koristekaodajerečoBožjemzakonu,komejeupravosvrhadaukorigrešnotelodabinassačuvaoodoslanjanjana sebe same. Po apostolu Pavlu, svrha zakona je “da bude greh odvišegrešanzapovešću.”(Rimljanima7,13)“Jerkrozzakondo-lazipoznanjegreha.”(Rimljanima3,20)“Negojagrehanepo-

117

znahosimkrozzakon;jerneznadohzaželjudokzakonnekaza:nezaželi.”(Rimljanima7,7)“Azakondođeuztodaseumnožigreh;jergdeseumnožigreh...”(Rimljanima5,20)

Dakle,zakonnasčinisvesnimnašebuntovnostipremaBogu,koje bez zakona ne bismo bili svesni.

Aliautoriknjige“Granice”zastupajudazakonna tajnačinbudi naš bunt prema Bogu, kao da sama ukorenost zakonom pro-izvodibuntpremaBogu,umestodanasčinisvesnimbuntakojiinače postoji: “Pavle nam kaže da zakonsko “treba” pojačavanašuželjudasepobunimo(Rim.5,20);”(Granice,202)

Istinajesuprotna!Zakonupravočuvačovekadaseneoslonina sebe samog; i na sopstvenu grešnost i na sopstvenu praved-nost,pagatakonavodidaseosloniisključivonaHristaipraved-nostkojumusamBogpruža.Međutim,autoriknjige“Granice”tumačePavloverečiozakonukaoataknavelikiljudskiEgo,kojićetadabitiisprovocirandaustaneprotivBogaidačinigreh.

Ako je Hristos na prestolu našeg srca, a ne naš veliki Ego, tadaprestajenašsukobsaBogomiBožjimzakonom.

Zašto? Zato što naša grešna priroda, koja je buntovna prema Bogu,

višenemavlastnadnamajersenasebevišeneoslanjamo,većseoslanjamo na Gospoda:

“ŽiviteuDuhupanećeteizvršitipožudutela.”(Galatima5,16)“KojigoduNjemustojinegreši;kojigodgrešinevideGanitiGapozna.Dečice!Nikodavasnevara:kojipravdutvoripravednik je, kao što je On pravedan.” (1.Jovanova 3,6-7) IakoIsusHristos jasnokaže:“Nikonemožedvagospodara

služiti: jer ili ćena jednogmrzeti, adrugog ljubiti; ili jednomvoleti,azadrugognemariti.NemožeteBoguslužitiimamoni.”(Matej 6,24) zastupnici knjige “Granice” dozvoljavajumoguć-nostdačovekomistovremenovladajudvasuprotnaduha.

Kadajedanteolognaosnovuknjige“Granice”držiprogram12korakaAnonimnihalkoholičara,tadajasnootkrivadaneve-rujedamuplanspasenjapružaspasenjeodgreha:

Držanje zakona jeste težak jaram nepreporođenom srcu

118 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Naučićemo da prihvatimo da smo istovremeno i lastavica i zver u svojoj ličnosti i da je to OK. To je u redu. Bog nema problema da sa obe strane naše ličnosti ima odnos. On ne voli masku pretvaranja. On voli odnos sa onim što jeste, onim što je realno. Jer Bog prihvata i voli i jedno i drugo u nama. I to smo mi. I onda ćemo postati nežniji i sažaljiviji prema onome što za-ista jesmo, prema svojoj sopstvenoj ljudskosti. Nećemo sebe više bičevati, niti više sebe terati da se ponašamo na određeni način, da živimo na određen način. ... Ne kažem da je zver u nama super, ali to je činjenica i ja ne mogu da budem nešto drugo. Ja moram to da prihvatim, da budem OK sa tim saznanjem da sam ja pomešan (dobro i zlo). ... To znači da moramo da prihvatimo zver u nama. Prva stvar je da nam sa tom zveri bude OK. Ta zver je deo nas. Ona je bila sa nama sve ove godine. Pomogla nam je da živimo, naučila nas je kako da stojimo za sebe, da se pobrinemo za sebe. Mi smo i lastavica i zver u isto vreme.” (M.L. Objašnjenje koraka br. 7)

TRAŽENJE SPASENJA U ODNOSU SA DRUGIMA, UMESTO U BOGU

Kadaljudinisuukorenizahtevimazakonazasopstvenugreš-nost, oni tada dolaze Bogu u molitvi iz svojih grešnih motiva i traže njihovo zadovoljenje. Njihova predstava o pojmu ljubavije tada iskrivljena i predstavljena kao kakav sentiment kojim se oni zapravo opijaju i tako samo ugušuju svest o svojoj duhovnoj ispraznosti i potrebi za reformom karaktera. Takvu predstavu o ljubavi zastupaju autori knjige “Granice”:

“Postoje dva razloga zašto su vam potrebni drugi ljudi ... Prvi razlog je to što je odnos vaša najosnovnija potreba u životu.” (Granice, 44)

119

“Svima nama je potrebna ljubav tokom prvih nekoliko godina života. Ako tada ne dobijemo tu ljubav, mi za njom gladujemo do kraja svojih života. Ova glad za ljubavlju je toliko snaž-na, da kada je ne pronađemo u odnosima sa drugim ljudima, počnemo da tragamo za njom na drugim mestima kao što su hrana, posao, seksualna aktivnost ili trošenje novca.” (Gra-nice, 217)Autori knjige “Granice”, lišeni razumevanja smisla i duha za-

kona,proglašavajupotrebegrešneljudskeprirodekaotemeljčo-vekovogodnosaisaBogomisadrugimljudima.KadačovekniježeđdušezadovoljiouBogu,tanezadovoljenažeđostajeinavodičovekadapromenismisaoifunkcijusvihsvojihsvakodnevnihaktivnosti kao i smisao i funkciju svog odnosa sa drugim ljudi-ma(ubliskosti,osećanjuvoljenosti,prihvatanjuoddrugih...).Svenjegove aktivnosti i odnosi tada poprimaju elemente prekršaja PrveBožjezapovesti“Nemojimatidrugihbogovaosimmene”jersadačovekpokušavadažeđsvojeduše,umestouBogu,za-dovolji kroz svoje dnevne aktivnosti i kroz odnos sa drugima lju-dima.Možemoprimetitidaautoriknjige“Granice”navodesvoječitaocedatražespasenjeusvemu,osimuBogu.Naprimer,onizastupajurad,nekaorezultatzajednicesaBogom,većkaonačinda se iskustvo sa Bogom ostvari: “Rad je duhovna aktivnost. Ra-dom se preobražavamo u Božje obličje...” (Granice, 202)

Poklonici knjige “Granice” otvoreno hvale njenu tehniku postavljanja granica za svoje iskustvo mira, a ne samog Boga kao svogSpasitelja.Takopotvrđujuda se radipostizanjamiraoslanjaju na same tehnike postavljanja granica, umesto na Boga. Osoba koja se nije odrekla sebe, svog velikog Ja, ostaje stalno ne-zadovoljenaizatojeprimoranadatražispasenjeusvemu,osimuBogu.Umestodasvojimživljenjempostanevidelosvetu,usmi-slu izražavanja ispunjenjakojeveć imauBogu,onasvojživotpretvarauneutoljivu“kosmičkujamu”,kojatražiiupija.

KakobiblijskapredstavaoBogu, lišena idolatrijskihpremi-sa,neudovoljavasklonostičovekakamističnomiskustvu,autoriknjige“Granice”navodesvoječitaocedapotražespasenjeuose-

Traženje spasenja u odnosu sa drugima, umesto u Bogu

120 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamćanjuvoljenostikojećenaćiudrugimljudima,upripadnicimaHristovog tela - crkve:

“Bog nas je stvorio sa vrlo specifičnim potrebama u odnosu na porodicu u kojoj smo odrastali... Kada imamo potrebe koje nisu zadovoljene, treba da napravimo inventar tih lomova u nama i počnemo da zadovoljavamo te potrebe u telu Hristo-vom, kako bismo dovoljno ojačali za borbu oko granica koja se odvija u zrelom dobu.” (Granice, 260-261)Iskušenje traženja spasenja u drugima jeste tipična odlika

evanđeoskihhrišćana,kojipojamsebičnogsentimentapogrešnonazivajupojmomljubavi.Sebičnostljudeopterećujeneugasivompotrebomzaosećanjemvoljenosti,akakojeonaneutoljiva,pri-rodno rezultujemeđusobnom ranjenošću i depresijom.Umestopokajanjazasebičnemotive,zastupniciDuhovneformacijenampružajutrikovekojimaćemoizbećinjihovoosujećenje.

Akonasjenekoemotivnoraniojerjetrebalodamukažemo“Ne!”,autoriknjige“Granice”namsavetujudaćemoranulakšepreboletiuzpomoć-grupezapodršku,ukojojćemouvekimatiosećanjevoljenosti(Granice,118-119).

Naravno, rešenje jeuumiranjuvelikomsebičnomEgu,kojenemožedatrpiodbijanjeiranjavanje,aneupsihološkojutesi,kojasamoovlašlečinašerane.

Umesto da uzrok “neprikladnog ponašanja” vide u odvoje-nosti čovekaodBoga, autori knjige “Granice” odgovornost začovekovugrešnostprebacujunačlanovenjegovesopstvenepo-rodice koji nisu zadovoljili njegove potrebe, pa sada te potrebe treba navodno da zadovolje drugi ljudi. Te potrebe koje autori “Granica”želedapredstavekaoBogomdanepotrebe,jesuizrazgrešne ljudske prirode.

Savremeni otpali protestantizam, karizmatski pokret u kato-ličanstvu ibogomoljačkipokretupravoslavlju,nisuutemeljeninatradicionalnomopterećivanjukrivicom,većsuutemeljeninamanipulacijisebičnimsentimentom,potrebomčovekadaseopi-jaosećanjima.Drugiljudinisutudabiseživelozanjihidabiim se služilo, već da bi se zadovoljila potreba za sopstvenom

121

satisfakcijom.No,sebičnisentimentjeneugasivapotrebagrešneljudskeprirodekojajetemeljrazočarenjaudrugeljude,ranjeno-sti sopstvenog srca i depresije.

U sledećem primeru vidimo sav besmisao postavljanja gra-nica,jerumestodaseosobanavededasvojusebičnupotrebuzaosećanjemvoljenostipriznakaogrehidasezanjupokaje,onasenavodidatupotrebuzadržiidagranicamaometeispoljavanjesopstvene destrukcije zbog njenog nezadovoljenja:

“Nije fer”, rekla mi je majka petomesečnog dečaka. “Četiri meseca smo uživali u blaženstvu i bliskosti. Volela sam Eri-kovu bespomoćnost, njegovu zavisnost od mene. Bila sam mu potrebna i bila sam mu dovoljna.” “I onda se sve od jednom promenilo. Postao je - kako da kažem - uznemireniji, pun že-lje da mi se izmigolji. Nije uvek želeo da ga držim. Postao je zainteresovaniji za druge ljude, pa čak i za igračke jarkih boja nego za mene!” “Mislim da počinjem da shvatam”, za-ključila je ova žena “Bila sam mu potrebna 4 meseca. Sada se majčinstvo svodi na to da sledećih 17 i po godina provedem u dopuštanju da me ostavi!” (Granice, 75)Umestodanavedutakoopterećeneosobenapokajanje,autori

knjige“Granice”ihnavodedasvojusebičnuželjupreusmeresaonih koji ih ranjavaju, na one koji ih trenutno ne ranjavaju:

“Vaše neprikladno ponašanje nije bezrazložno. U njegovoj pozadini je često pokušaj da zadovoljite neku potrebu koju vaša porodica porekla nije zadovoljila. Možda smo još uvek upleteni zbog potrebe da budemo voljeni, pohvaljeni ili pri-hvaćeni. Morate da se suočite sa ovim manjkom i da prihva-tite da će on biti zadovoljen jedino u vašoj novoj Božjoj poro-dici, među onima koji su sada vaši pravi “majka, otac, braća i sestre”, ... Samo shvatiti svoju potrebu nije dovoljno. Morate da je zadovoljite. Bog je spreman da zadovolji naše potrebe preko ljudi, ali morate da se ponizite, da posegnete za dobrim sistemom podrške i primite ono što je dobro.” (Granice, 141)Sveto pismo nas upozorava da se ne oslanjamo na druge ljude:

Traženje spasenja u odnosu sa drugima, umesto u Bogu

122 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“OvakoveliGospod:Dajeprokletčovekkojiseuzdaučovekaikojistavljatelosebizamišicu....BlagočovekukojiseuzdauGospoda i kome je Gospod uzdanica.” (Jeremija 17,5-7)No,autoriknjige“Granice”nasusmeravajudaseoslonimona

druge ljude:“Oslonite se na svoju grupu za podršku.” (Granice, 267)Pored traženja spasenja u drugim ljudima, autori knjige “Granice” , navode ljude da traže spasenje i u dobročinstvu:“Istinsko ispunjavanje pronalazimo u davanju drugima.” (Granice, 203)No,pravoispunjenjenijeposledicadobročinstva,većnjegov

preduslov. Da bismo mogli da dajemo drugima iz pravih motiva, mi većmoramo biti ispunjeni u Bogu. Ali ta ispunjenost nijeemotivna,kakozastupaDuhovnaformacija,većduhovna.Posti-žeseveromiuzdanjem,aneosećanjima.Svakobavljenjeose-ćanjimajeusuštinibavljenjesobom,aneBogom,ipredstavljagrađenjevereusebe,neuBoga.

Osoba koja daje drugima, sa namerom da sebe time ispuni, imaćeiskušenjeobeshrabrenjaidepresije,ondakadautomda-vanjubudebilaodbijena,ranjenaiponižena.NevoljećebitiBož-jeoruđekojimćejeBogosvedočitidanedajeizpraveljubavi,većizsvogEga,dabisebezadovoljilakrozdavanje,umestodauBogu bude zadovoljena.

Zato, ako se razgnevimo zato što nas nevolje osujetile u za-dovoljavanjunašihgrešnihželja,mimožemo istinskidabude-mo zahvalni Bogu što nam je tako kroz nevolje pokazao da su našeželjebilegrešne,jerdanisubilegrešne,nebismoreagovalignevljivošću.

No, po autorima knjige “Granice” same te želje zbog kojihsmoserazgnevilinisulošeposebi,većjerešenjedaodložimonjihovo zadovoljenje do pravog trenutka:

“Njihova želja je osujećena i oni se gneve zato što nisu naučili da odlože zadovoljenje potrebe ili da poštuju tuđe slobode.” (Granice 149)

123

Dakle,tojejošjedannačindasačuvamosvojevelikoJaidazadržimosvoježeljenepokajaneusvomsrcu,čakiondakadasunasnevoljeučinilevidnonesrećnimazbognjihovogosujećenja.

KadabiljudiimalipravilnopoznanjeBožjegkarakterakrozzahteveBožjegzakona,tadabidolaziliumolitviBogusaželja-masopstvenogvelikogEgakaosateretomkojiihmuči,ivapilibiBoguzaoslobođenjemodnjegovihželja,anebitražilinjihovozadovoljenje. Ali, kako postavljaju granice Bogu koji ih ukorava za grešnost srca, oni nisu svesni da je suštinski izvor njihovih problema u tome što im je na prestolu srca veliko Ja, a ne Hristos.

IZOPAČENO INTERPRETIRANJE BOŽJEG KARAKTERA

Autoriknjige“Granice”vrlomalogovoreoBoguiNjegovomkarakteru,alikadaoNjemugovore,pridajumuatributegrešnogčovekasavelikimEgom,kojeimaakcijeradisebeisvojesatis-fakcije,aneizpraveljubavi.TakvonakaradnotumačenjeBož-jegkarakterajesteposledicatumačenjaBožjegpostupanjakrozmotivesopstvenognepobeđenogvelikogEgainjegoveprojekcijeBogu.

Kadasmopokrenutipravomljubavlju,tadajenašeponašanjeodgovor na realne potrebe nas samih i drugih ljudi. Mi tada ne pitamosebe i svojesrce, štasenamaradi,već razumnoanali-ziramo realne potrebe onih kojima ljubav treba. Ali, kada smo pokrenuti grešnim motivima svoje prirode, tada je naše ponaša-njeodgovor,nena realnepotrebeživota,većnapotrebenašegvelikog Ega za satisfakcijom.

Autori knjige “Granice” otkrivaju samog Boga kao grešno stvorenjekojeseusvompostupanjurukovodiželjamasvogveli-kogEga,anerealnimpotrebamastvorenjakojejestvorio.Njegarukovodeličnasviđanjainesviđanja.KaoglavnimotivzaštojeHristos umro za nas, jeste “zato što tako želi” (Granice, 240), a nerealnapotrebapalihbićaradikojihseBogodrekaosvojesla-ve i zauzeo mesto grešnika. Ako neko Bogu nanosi bol, tada On ostavljaprijateljekojimukažu“Ne”itražinoveprijatelje.(Gra-nice,243)OnkažnjavaljudekojiMunanoseboli“zlostavljaju”

Izopačeno interpretiranje Božjeg karaktera

124 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamGa, jer “On nije mazohista”(Granice,242).Opet,ponekadmožeda se ubedi i da “promeni svoje mišljenje” (Granice, 241).

Pogledajmo još primera iz knjige “Granice”:“Isus se kroz patnje usavršio (Jev.5,7-10). U Getsimanskom vrtu tražio je da ga mimoiđe čaša patnje, ali Bog je rekao - ne. Isus je prihvatio Božje želje, pokorio im se i “postade svima koji ga poslušaše uzrok spasenja večnog” (Jev.5,9). Da Isus nije poštovao Božje granice i Božje - ne, mi bismo svi bili izgubljeni. Baš kao što mi želimo da drugi poštuju naše - ne, tako i Bog želi da mi poštujemo njegovo. On ne želi da od njega pravimo negativca, svaki put kada napravi neki izbor. Kao što mi ne volimo kada drugi ljudi po-kušavaju da manipulišu nama, ili da nas kontrolišu krivicom, tako i On. ... Ponekad, kroz razgovor, On promeni mišljenje. Mi možemo da utičemo na njega, zato što je naš odnos sa nji-me istinski... On kaže: “Daj da čujem tvoju stranu priče i ja ću je uzeti u obzir. Ona mi je važna. Možda možeš da me ubediš da prome-nim mišljenje.” ... Našeg ličnog dobra radi, ne bi bilo dobro da okusimo posledice njegovih granica. ... Kada god Bog kaže “Što je dosta, dosta je”, a dovoljno dugo je trpeo, tada On poštuje sopstvenu imovinu, svoje srce, i to dovoljno da preduzme nešto u svrhu promene nabolje. On preuzima odgovornost za bol i povlači poteze koji će mu pro-meniti život.” (Granice, 241-243)Autori knjige “Granice” predstavljaju Boga kao onog koji ima

svoju grupu za podršku - u Trojstvu, i da, kada je On ranjen ljudskomnepravdom,datadaneporiče,nitizaboravljaštasmoučinili,većsetimebavisvedoksasvimneizrazisvojaosećanja,plačućiignevećise,aondapostižemir:

“Bog nije poricao šta smo uradili sa Njim. On se time bavio. On je to imenovao. On je ispoljio svoja osećanja u vezi sa time. Plakao je i bio je gnevan. A onda je pustio. I sve je to

125

uradio u kontekstu odnosa. Unutar Trojstva On nikada nije sam. Idite uradite to isto.” (Granice, 271)IstotakoizopačenopredstavljanjeBožjegkaraktera,kaopo-

sledicaprojekcijesopstveneneposvećeneprirodeBogu,nalazi-moiuknjizi“Toksičnavera”DžekaFeltona,gdenjenautornevidi izraz ljubavi u strogoj osudi trgovaca koji su svojim postup-cimaskrnaviliBožjihram,većvidiličnuIsusovuuvređenost:

“Neki ljudi veruju da svi moraju da budu potpuno milostivi, da praštaju u svakom trenutku, i da svako ko pokazuje gnev, nije dobar hrišćanin, te bi trebalo da poradi na grešnom stavu koji se nalazi u središtu njegovog gneva. ... Hristos se razgnevio, ispoljio gnev i učinio nešto u vezi sa problemom. Gnev ga je pokrenuo da očisti hram od trgovaca. ... Bez gneva, On nikada ne bi isterao te oskrnavitelje hram-ske svetosti.” (Džek Felton, Toksična Vera, 97)

DA LI BEZ ISPOVEDANJA GREHA DRUGIMA NEMA POBEDE?

Pojam ispovedanja greha drugima se nalazi u Svetom pismu:“Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe, i molite se Bogu je-

dan za drugog, da ozdravljate; jer neprestana molitva pravednog mnogomožepomoći.”(Jakov5,16)

KaorezultatizmirenjasaBogom,čoveksvojegrehepriznajeonimakojimajenaneoštetuitakvimizražajemsvogpokajanjaizglađujesvojodnossadrugimljudima,asvojimprimeromna-vodiidrugenapokajanje.Upojedinimslučajevimaosobamožepodeliti svoje iskušenje sa drugima da bi dobila odgovor na pita-njesvogneuspehaunameridapobediiskušenje.Najčešćiizvorneuspehasavremenogpokajnikajestetraženjesnagepokajanjausebi,umestouBogu;atakođeizanemarenapredstavaoBožjemzakonu, zbog koje se grešnik kaje samo za simptome greha u mi-slima,osećanjimaipostupcima,anezasamegrešnemotivesrca.Samoutimslučajevima,kadaosobapopravljaodnossadrugimljudimailikadatražipomoćusavetuimolitvi,ispovestdrugimamožebiti opravdana.Međutim, autoriknjige“Granice”oprav-davaju ispovedanje i obelodanjivanje greha pred drugima u sa-

Da li bez ispovedanja greha drugima nema pobede?

126 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsvimdrugačijojfunkciji.Uobjašnjenjuispovesti,teologMarkoLukićtvrdidapartnerkomeseispovedamoizgrupezapodrškuneslužidanampružisavet,većdapružipodršku.Ispovestsevidi kao put pobede nad grehom. Zastupnici Duhovne formacije zastupaju ispovedanjegreha,nekao rezultat spasenja,većkaonjegov temelj.

Kadajednaosobakojumučigrehprejedanjahranompostavljapitanje autoru knjige “Granice” : “Zar ne mogu to da pobedim, a danikonesazna?”autorjojuopštenepružasvetlostistinekojaćejojpomoćidausvojojličnojzajednicisaBogompobedisvojeiskušenje,većjojkrozsvojuknjiguobjašnjavadanemapobedebezpriznanjaproblemadrugomčoveku:

“I umesto da ta bolna i zastrašujuća osećanja i probleme iznesu svojim novoizgrađenim prijateljima, ovi ljudi se često povuku u svoje sobe da bi rešavali problem. ... Kada ovi po-kušaji rešavanja problema dožive propast, tek tada konačno shvate da duhovne bolove i terete treba da iznesu iz sebe i do-nesu ih telu Hristovom. ... Pa ipak, Biblija ne poznaje nijedno drugo rešenje za naše probleme.” (Granice, 223-224)Jedan teolog, u predstavljanju svoje verzije programa Anoni-

mnihalkoholičara,utemeljenenaknjizi“Granice”kritikujelič-numolitvuBogutvrdećida“tamolitvaneidedaljeodplafona”,ida“prisustvodrugogačiniBožjeprisustvodalekorealnijim”idatada“mivišenemamoosećajdasmosami”.Takođe,onzastupa:

“Kada se tajna otkrije drugome, ona gubi 50% svoje snage. ... Tajna nas više ne pritiska kada je izložimo na svetlost. ... Zašto nije dovoljno da priznamo pred sobom i da priznamo pred Bogom? Odgovor na to pitanje je zato što bez ispovesti drugom čoveku, neće doći do isceljenja. ... I ništa neće da se dogodi, kada je u pitanju oporavak, kada je u pitanju iscelje-nje, onoga dubokog u nama, dokle god ne ispovedimo dru-goj osobi o tome ko smo tačno, sve do kraja.” (Marko Lukić, Objašnjenje koraka br. 5)Takva ispovedanja su štetna i za samu osobu koja se ispoveda,

atakođe,izaostale.Najvažnijirazlogštetnostiještoosobais-

127

poveda grehe radi svoje psihološke satisfakcije, a ne kao rezultat rešenjasvogproblema.KakonijedobilamirodBoga,onamirtražiodljudi.Onasebezavaravasvojompsihološkomsatisfak-cijomkojuosećaposleispovedanjasvogproblema.Onaiskrenoosećadajojjelakše,alinjenaosećanjanisunikakavkriterijum.

ZAMENJENE ODGOVORNOSTI

“Odreći se svoje volje veća je zasluga nego vaskrsnuti mrtvo-ga.” (Ignacije Lojola)

Mi treba daBogu predamonaše srce 100%, tako da seOnuseliunas100%svojimDuhom,alitoneznačidaćemosetadai1%odrećisvojevolje idaćemopostatizombiji.Upravo tadaćemomoći da celih 100%odgovornost razuma i volje za svojživotnasebepreuzmemojersenećemooslanjatinasopstvenugrešnuprirodu,većnaBoga.

Dakle, u planu spasenja, Bog nam besplatno nudi spasenje, ali na nama je odgovornost da ga svojom voljom izaberemo i pri-hvatimo.No,zbogsvojeurođenenezavisnostiodBoga,mismoskloni da sami sebe spasavamo raznim psihološkim tehnikama, a da istovremeno Bogu predajemo odgovornost sopstvenog iz-bora, damu predajemo svoju čekajući daOn kroz nas svojimDuhomumestonasdoneseodlukuzaNjega.Jednostavnoreče-no,umestodaaktomvoljeiuzdanjauBogakrenemodačinimoonoštojeispravno,mismosklonidačekamodaBogunašemsrcuzapalivatruuzbuđenjadabiondapodpritiskomosećanjadonosili dobre odluke.

Na153.straniciknjige“Granice”,čitamoupravotakopogre-šan savet, kako naš odnos prema drugim ljudima ne treba da bude utemeljennaodluciiprincipudaživimozanjih,većnanašemtraženjuužitkaikoristiuodnosusanjima.Knjigazastupadabinašodnospremadrugima,lišensebičnostiikoristoljubivosti,biozapravoformalaniprazan.Drugimrečima,autoriknjigeotkri-vajudajenjihovosrcelišenopravenesebičneljubavi.Zatim,oni,naosnovupogrešnepremise,dolazedojoštragičnijegzaključka

Zamenjene odgovornosti

128 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamda naše obavezivanje (donošenje bračne odluke) treba da budezasnovanonavećprethodnoformiranomemotivnomodnosukojioni nazivaju pojmom ljubavi:

“Ponovo, Biblija uči da svako obavezivanje treba da bude za-snovano na odnosu punom ljubavi. Voljenost vodi ka obavezi-vanju i voljnom donošenju odluke - a ne obrnuto.” (Granice, 153)Nesvesni prirode prave nesebične ljubavi, ograničeni sebič-

nim ljudskim sentimentom koji pogrešno nazivaju pojmom lju-bavi, autori knjige smatraju da bez korisnosti koju naš Ego ima iz veze, sama veza nema osnova da opstane. Takvo shvatanje predstavljaoslobađanjeodličneodgovornostiizborainjenopre-bacivanjesasopstvenevoljenatrenutnaosećanjaihirovenašegvelikogEga.Naravnoda takvapristrasnaodluka za saputnikaili za samog Gospoda, nema nikakvu vrednost, jer ne stojimo iza njemi svojim htenjem, već grešne želje naše prirode koječeznuzaužitkom.Kadanestanuosećanjanakojimasutakveod-lukedonete,ispostavićesedanikakveodlukenijenibilo.Pravaodluka sadrži elemenat samoodricanjakojimnoginemogudapodnesu,jermotivzaodlukutražeuželjamasvoggrešnogsrca,umesto u Gospodu.

Često zaljubljene osobe, tek kada nestane zanos njihovogosećanja, shvate da svog saputnika uopšte nisu upoznale, nitiiskreno izabrale.Usvojojsebičnojželjidasaputnikaemotivnoi seksualno iskoriste, nisu pokazali nikakvu ljubav da razumno upoznajunjegovuličnostvećsuseoslanjalinaiskustvooseća-njaidoživljajazbogkojihsuiušliuvezu.Sasaputnikomnisubili zbognjega i njegove ličnosti, već zbog sopstvenogužitka.Višesuvoleliosećanjakoja imizazivasaputnik,negonjegovuličnost.Bračnuodlukudaživejedanzadrugogaoninisunikadazaistadonelisvojomvoljom,većsutuodlukudonosilanjihovaosećanja.Kadaposlenekogvremenaosećanjautihnu,partneriseprobudeporedosobekojeuopštenikadanisuzaistaodlučilidavole.Osećajusekaodajenekodrugodoneoodlukuzanjihov

129

brak,aliunjihovomslučajutonisubilinjihoviroditelji,većnji-hovaosećanja.

Pritisnutibračnimodgovornostima,naviknutidaihsamoose-ćanjapokrećunarevnost,oniseosećajukaouteškomropstvu.U susretu sa idejama knjige “Granice” oni će naći izgovor zaraspad svojebračne zajednice. Interesantno je da autori knjige“Granice” otvoreno zastupaju donošenje odluke za brak na osno-vu iskustva i eksperimenta, a ne na osnovu razuma i slobodne volje:

“Nije problem u zabavljanju. Problem je u shvatanju koje je svrha zabavljanja. Svrha zabavljanja je vežba i eksperiment. Obično, krajnji cilj zabavljanja je donošenje odluke, pre ili kasnije, da li da se venčamo ili ne. Zabavljanje je način da saznamo koju vrstu osobe upotpunjujemo i s kim smo duhovno i emotivno kompatibilni. Ono je poligon za vežbu za brak.” (Granice, 154)Budimo zahvalni Bogu što nam je kroz Elen Vajt dao svetlost

kojanasčuvaodoslanjanjanasebe,prilikomdonošenjasvakod-nevnihživotnihodluka:

“Drugipadajuujošopasnijugrešku.Njimaupravljajuimpul-si.Njihove simpatije su pokrenute i oni smatraju ovaj poletosećanjakaodokazdasuprihvaćeniodBogaiobraćeni.Aliprincipi njihovog života nisu promenjeni. Dokazi istinskogradamilostinasrcusenenalazeuosećanjima,većuživotu.“Porodovimanjihovim,”Hristosjeizjavio,“ćeteihpoznati.”(Matej7:20)Mnogedragoceneduše,želeći iskrenodabuduhrišćani,jošuveksespotičuumraku,čekajućidasenjihovaosećanjasnažnopokrenu.Oničekajudaseposebnapromenadesiunjihovimosećanjima.Oniočekujunekuneodoljivusilu,nad kojom oni nemaju nikakvu kontrolu, da ih savlada. Oni su prevideličinjenicudavernikuHristutrebadaradinasvomspasenju sa strahom i drhtanjem.” (Elen Vajt, Ms55-1910)Takvo prebacivanje odgovornosti izbora sa sebe na Boga, na-

lazimo i u “Restart” programu:

Svrha nevolja i iskušenja

130 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam“Šta znači predati život i volju Bogu na staranje? To je do-brovoljno i namerno odustajanje od svojih planova, zamisli za život i našu budućnost, nada, snova, odustajemo od pokušaja da iskontrolišemo budućnost, naše odnose, navike, ... i prepu-štamo kontrolu Bogu.” (M.L. Restart program)Okrenutostkasebi,umestokaBogu,rezultujedamičekamo

dasenaševelikoJasložisanameramanaševoljedabitakonašeodlukebile“blagoslovene”.Tojenemogućeakoimamopredso-bomzahteveBožjegzakona,jernjihnašaprirodanemožedais-puni. Zato zastupnici Duhovne formacije svoje duhovne zahteve spuštajunanivoonogaštočovekbezBogamožedauradi.Kakozahteve zakona ne mogu da ispune oslanjanjem na sebe, oni sebe uveravajudasuzapovestiizvoropterećenjaidasuukinute.Au-toritetBožjeg zakona je nadomešćen autoritetom velikog ljud-skog Ega.

Vernici sa velikim Egom smatraju da njihova molitva nije iskrenaakoneosećajudanjihovogrešnosrceželiBoga.Kadaautori“Granica”kažu“Bogviševoliiskrenost.”(Granice,238)onitimehoćedapredstavedačovektrebadaslediželjesrcapridonošenju odluka, umesto da donosi odluke nezavisno od sebe samog i pritiska iskušenja.

Takvo shvatanje, koje stavlja na presto srca veliki ljudski Ego, rezultujeilidubokimobeshrabrenjemilibuđenjemgrešnihmo-tiva sopstvene prirode i uveravanjem sebe da su ispravni samim time što su iskreni. Naime, kako je naša priroda grešna (vidiRimljanima7,18-19), i kako iskrenone želiBoga,mi ćemo ilibiti obeshrabreni time što nijednu iskrenu odluku za Boga ne možemodadonesemo,ilićemodonositilažneodlukezaBoga,utemeljenenagrešnim(fanatičnim)motivimasopstveneprirode,svedokstresživotaneotkrijenjihovelošetemelje.

Akoseoslanjamonasebeisvojuprirodu,nesamoštoneće-mousebinaćisnagukojomćemomoćidaživimouskladusazahtevimaBožjegzakona,većnećemomoćinidashvatimoštajeispravnopostupanje,jerćemoograničenisobombitisklonidaprojektujemo svoj grešan karakter Bogu i drugim ljudima.

131

KadasretnemoosobukojaživiuskladusaBožjimzakonom,namaćesečinitikaolegalistaiformalista, jerbismomisami,sledeći svoje neobraćeno srce i nečistu savest, samo iz legali-stičkihmotivaiformalnomoglidadržimozakon,aneizduhaljubavi jer pravu ljubav u sebi ne nalazimo:

“TelesničoveknerazumeštajeodDuhaBožjega;jermusečiniludostinemožedarazume,jertrebaduhovnodasera-zgleda.”(1.Korinćanima2,14)Takav pokušaj da kroz svoje telo razumemo i shvatimo pojam

zakonailjubavirezultujetimedaihdovodimoumeđusobnusu-kobljenost.Božjizakonneshvatamokaoizrazljubavi,većkaosistem formalnih pravila ponašanja, dok ljubav shvatamo kao ka-kavsentiment,gdedobrodelonečinimokaoodgovornapotrebedrugogstvorenja,većkaoodgovornapotrebuzaličnomsatisfak-cijomiužitkom:

“Svemir zaista funkcioniše u ritmu, ali to nije ritam zakona, to nije ritam principa, pravila. Ritam po kom svemir pleše, nije bezličan, hladan i bezosećajan. To je ritam otkucaja Bož-jeg srca, koje je davalo takt danima stvaranja. I koje se na kraju svakog dana stvaranja osvrnulo da bi uživalo, odvojilo vreme da uživa u onome što je stvoreno, da se ispuni radošću, zato što ono što je stvoreno je dobro. To je srce koje uživa u svakom svom remek delu. To je srce koje je sebe samo na kraju krunisalo zadovoljstvom stvarajući sebi nevestu. To su bića koja mogu to isto da osete. ... Da uzvrate. Da se uskla-de sa Božjim ritmom srca. Da zaplešu zajedno sa Bogom. Ne zato što moraju. Ne zato što znaju da tako treba već zato što uživaju u tome. Zato što im je to milina.” (M.L. “Bog vrelog srca”, 22.07.2017)Zatoštojenašaprirodagrešna,našaodlukazaBoganemože

dabudeiskrenizraznašeprirode,većsamoiskrenizraznašeghtenja.NašehtenjemožedonetiiskrenuodlukuzaBoga,samokaoplodispravnogpoznanjaBožjegkarakteraiuzdanjaveromu Njega, jer nas tada Božji zakon čuva od oslanjanja na sebesame,doknas“dobrotaBožjanapokajanjevodi” (Rimljanima

Zamenjene odgovornosti

132 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizam2,4). Tada donosimo odluku za Boga nasuprot svojoj prirodi, a nenaosnovunje.SamotakvuodlukuBogmožedaceni,jernijeplodpopuštanjavećodupiranjaiskušenju.

IsusotkrivadasnagakojanasokrećekaBogu,dolaziodOca,aneiznašeuvređenostiirazočaranostisamimsobom:“NikonemožedoćikmeniakoganedovučeOtackojimeposla.”(Jovan6,44)Akosebavimosobom,minećemonaćisnaguzaispravnuodlukujerćernasnašaprirodaodvraćatiodsusretasaBogom.Bavljenje sobom prirodno pobuđuje u nama, kao snagu poka-janja, strah nečiste savesti, tugu sebičnog sentimenta, sramotuponiženegordostiiostalemotiveljudskegrešneprirodeisamo-pravednesavesti.Alitakvopokajanjejesteiznuđeno,formalnoikratkogveka.Takvozidanjeduhovnekućejezidanjenapeskuitakvaduhovnagrađevinaćesesrušitiprilikomprvogjačegisku-šenja, kada pod pritiskom nevolje, naši unutrašnji motivi otkriju svoj stvarni destruktivni karakter.

Osobakojajepokrenutanapokajanjestrahomnečistesavesti,izistogstrahaprirodnoformiraduhsumnjičavosti(strahodza-vere),projekcijusvojihgrehadrugimaiduhlažnogmoralisanjaiosuđivanja.Osobakojajepokrenutanapokajanjesebičnimsen-timentom,postajeemotivnoranjivaidepresivna,ačimjojstrespokvarinjenasentimentalnaosećanja,izgubićesnagupokajanja.Osobakojajepokrenutanapokajanjeizgordosti,pokazaćeduhsujetnepreosetljivostiiuvređenostičimjojkakvakritikapovredinjen gordi Ego.

Doknasknjiga“Granice”čuvapostavljanjemgranicadata-kav karakter ne otkrijemo drugima i da od takvog karaktera dru-gihljudinebudemopovređeni,Svetopismonasčuvaodtakvihmotiva ljudske prirode tako što nas ukorava za pokajanje iz ta-kvih motiva.

Onima koji su pokušavali da zastrašivanjem od kazne sebe motivišu na pokajanja i tako privole na ispravno ponašanje, Sve-topismoiznosiukordatakavstrahrađalicemerstvo:

“ZatorečeGospod:Štoseovajnarodpribližujeustimasvojimi usnama svojim poštuje me, a srce im stoji daleko od mene,

133

istrahkojimmesebojezapovestjeljudskakojojsunaučeni,zatoćuevojošraditičudesnosatimnarodom,čudesnoidiv-no.” (Isaija 29,13-14) “Uljubavinemastraha,negosavršenaljubavizgonistrahna-polje;jerjeustrahumučenje,akosebojinijeseusavršiouljubavi.” “Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi ičistote.”(1.Jovanova4,18;2.Timotiju1,7)“IlinemarišzabogatstvoNjegovedobroteikrotostiitrplje-nja,neznajućidatedobrotaBožjanapokajanjevodi?”(Ri-mljanima 2,4)ZarazlikuodDuhovneformacijegdesečovekprvoistraumi-

rasvešćuosopstvenojkrivici,pamuseondaotkrivaBožjalju-bavdaunjojnađepsihološkuutehu,kojaćeovlašlečitinjegoverane,uSvetompismuvidimodrugačijinačinBožjegpostupanja.Bog prvo sebe otkriva kao dostojnog poverenja, otkriva svoju ljubav tako što Jevreje oslobodi od egipatskog ili vavilonskog ropstva, pa im tek onda iznese zahteve zakona, da bi njihovo pokajanjebiloplodspoznateBožjeljubavi,anepovređeneličnesamopravednosti.

KadasuIzrailjciizašliizVavilonskogropstva,gorkosuzapla-kalislušajućizahtevezakonakojisuprekršiliiotkrivenjaBožjegstarateljstva koja su dotle nezahvalno prezirali. Potom sveštenici “rekoše svemu narodu: Ovaj je dan svet Gospodu Bogu našemu; ne tužite ni plačite. Jer plakaše sav narod slušajući šta govorizakon.Irečeim:iditeijeditepretiloipijteslatkoišaljitedeloveonima koji nemaju ništa zgotovljeno, jer je ovaj dan svet Gospo-dunašemu.Zatonebuditežalosni,jerjeradostGospodnjavašasila”(Nemija8,9-10).

Da je narod, postavši svestan svoje realne krivice, nastavio da seprepuštatuziiosećanjukrivice,njegovaodlukaopokajanjubibila iznuđena i licemerna.Čimbi toosećanjekasnijepopu-stilo, oni bi ponovo pali u greh. A ovako, ljubav i zahvalnost premaBoguibližnjempostajusnagakojaihvečitočuvaodgre-ha.Iakojerealnodačovekosećakrivicu,žalostisramotuzbogsvojihgreha,taosećanjanikadanesmejudapostanupokretačka

Zamenjene odgovornosti

134 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamsnagazapokajanje,jerćeproizvestijedinopotiskivanjegrehaupodsvest i licemerstvo.Snagapokajanjamožebiti jedinopravanesebičnaljubav,dokojedolazimokrozpravilnopoznanjeBoga.

ZatosuBožjiproroci,upomenutomdogađaju,podiglipogledJevrejasanjihsamihnaBožjumilost.Alinisuuradilisamoto.Nema nikakve magije u bavljenju Bogom, ako ne poznajemoispravnoNjegovkarakter.Božjiprorocisupružiliispravnupred-stavu o Bogu, koja neće pokajnike opterećivati krivicom, nitisramotom povređene gordosti, niti tugom sebičnog sentimen-ta.BožjiprorocisuoglasilipraznikradostiizahvalnostiBogu.Shvativši poruku sveštenika “otide sav narod da jede i pije i da šalje delove, i veseliše se veoma što razumeše reči koje im sekazaše”(Nemija8,12).

DA LI ŽALIMO ZATO ŠTO SMO GREH ČINILI ILI ŽALIMO ŠTO GA VIŠE NEĆEMO ČINITI?

Zarazlikuodpravogpokajanja,gdedirnutBožjomljubavlju,čovekodbacujegrehejerizljubavipremaBogužalizbogsvoggrešnogživljenja,ulažnompokajanju,kojejeposledicabavljenjasobom,čovekovoodbacivanjegrehajesteprožetožalošćuzbogostavljanjagreha.UmestodabudeistinskisrećanštouBoguimarasterećenjeodgreha,onpadaudepresijuštojesvojegrehespu-tao u svom ispoljavanju i sprečio njihovo zadovoljenje.Knjiga“Granice” zastupa upravo takvo iskustvo gde čovek zadržavasvojvelikiEgoizatoimapotrebudaprežalisvojegreheukojimavišenećesmetidauživa:

“Biblija je puna primera u kojima Bog od svog naroda traži da “ostavi za sobom” ljude i živote koji nisu dobri za njih. ... Osnovno pravilo biblijskog oporavka je da život pre Boga nije vredan čuvanja. Moramo da ga napustimo, da ga prežalimo, i odustanemo od njega, da bi On mogao da nam da dobre stvari. ... Da bi naše srce moglo da se otvori za nove stvari, koje Bog želi da nam da, ova želja mora da bude prežaljena i napuštena.” (Granice, 261)

135

U objašnjenju sedmog koraka programa Anonimnih alkoho-ličara,kojisetakođespominjeuknjizi“Granice”voditelj“Re-starta” objašnjava:

“Pre ovoga smo uzeli vreme da se oprostimo od svojih mana, neke su nam donosile korist, i sada smo spremni za ovaj ko-rak.” (M.L. Objašnjenje koraka br. 7)Uobjašnjenjukorakabroj6,voditeljobjašnjavadaondakada

karakterna mana nestane, da tada nastaje praznina. To otkriva nerazumevanje da sam Bog ispunjava dušu i da je ispravno po-našanje spontana posledica reformisanih motiva srca, a ne plod sublimacije starog nezadovoljstva u nove oblike ponašanja. Vo-ditelj “Restarta” tvrdi:

“Nakon što smo se oprostili od mana, mi smo spremni za treću fazu. Treća faza je da budemo potpuno spremni da te mane budu zamenjene nečim pozitivnim. O tome smo pričali, dakle, to je ta promena. Dugo smo proveli živeći sa tim manama, sa inhibicijama, sa navikama, sa ranama, kompulzivnim pona-šanjem. Kada Bog ukloni jednu od njih, a to se dešava onako, s vremena na vreme, samo odjednom nestane nešto. Gledajte da onda prvo primetite da je nestalo. Drugo, popunite tu pra-zninu sa nečim. Sa nečim dobrim. Recimo, to mogu da budu sastanci u grupi za podršku...” (M.L. Objašnjenje koraka br. 6)Zastupnici Duhovne formacije nemaju predstavu da su grešni

motivisamiposebiloši,većpredstavljajudajegrehsamoakočoveklošeusmeravasvojegrešneželje.

Takvoshvatanje,kojesasvimobezvređujepotrebuzaduhov-nimnovorođenjem,jesteposledicazanemarivanjaduhaismislaBožjeg zakona, koji ukorava greh da je loš sam po sebi, a nesamo zbog svojih krivih manifestacija i lošeg preusmeravanja.

ČETIRI ODLIKE SVAKE DUHOVNE PREVARE

Postoje četiri osnovne zablude duhovne formacije koje suizvor neuspeha ljudi koji nameravaju da pobede svoja iskušenja. PrvazabludajenepoznavanjeBogaikarakteraNjegoveljubavi,zbog prirodnog usmerenja ka samom sebi, umesto ka Bogu. Re-

Da li žalimo zato što smo greh činili ili što ga više nećemo činiti?

136 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamzultat te zablude je da ljudi, umesto u Bogu, snagu za pobedu nad porokom tražeu sebi - umotivima sopstvenegrešneprirode inečistesavesti.UmestodasunapokajanjepokrenutiotkrivenjemBožjeljubavi,kojanapokajanjevodi,onisezasvojporokkajupokrenutistrahomnečistesavesti,sramotompovređenegordostii tugom sebičnog sentimenta. Njihova predstava o Bogu, kojanijeplodBožjegotkrivenjakrozSvetopismo,većjeplodprojek-cijesopstvenihgrešnihmotivaBogu,pobuđujetemotivenjihoveprirode umesto da ih ukorava. Oni ne razlikuju pravednost bo-žanskogporeklaodsopstveneljudskepravednosti,istokaoioniokojimaapostolPavlepiše:“JersvedočimdaimajurevnostzaBoga,alineporazumu!JernepoznajupravdeBožjeigledajućidasvojupravduutvrdenepokoravajusepravdiBožjoj.”(Rimlja-nima 10,2-3)Kako se takvi ljudi kaju iz lošihmotiva, njihovopokajanjeostajebezBožjegodgovora.

DrugazabludajestenepoznavanjesmislaiduhaBožjegzako-na, što rezultuje nesvesnošću sopstvenihgreha i zavaravanjemsavesti formalnim korekcijama ponašanja ili reformom sopstve-nihosećanja.Isusobjašnjavadajezaludnaverakojajeposledicaljudskih kriterijuma dobra i zla: “No zaludume poštuju učećinaukama,zapovestimaljudskim.JerostavistezapovestiBožje,adržiteobičajeljudske...”(Marko7,7-9)ApostolPavleotkrivadabezzakonanijesvestangreha:“Negojagrehanepoznahosimkrozzakon;jerneznadohzaželjudokzakonnekaza:nezaželi.”(Rimljanima 7,7) Svrha zakona je “da bude greh odviše grešan zapovešću.”(Rimljanima7,13)“Jerkrozzakondolazipoznanjegreha.” (Rimljanima 3,20)

Bez poznanja zahteva zakona, ljudi prirodno nisu svesni svo-jihgreha.Onisenekajuzagrešneželjenanivoumotivasop-stvenogsrca,većsamozaneprijatnesimptomegrešnihželjausvojimmislima,osećanjimaipostupcima.Kajuseštonisubilibolji licemeri.

Svakom grešnom srcu smetaju neprijatne posledice greha (osećanje krivice, anksioznosti, nervoze, napetosti, depresije,...ružnoponašanje),anesamgreh.Zatoisamanameraiželja

137

grešnihljudidaselepoosećajunijeizraznikakveplemenitostinjihovog htenja koje bi Bog mogao da blagoslovi.

Čovekćedaseiskrenopokaještojerekaoružnurečprijatelju,alineištojetakavusrcu,jerbezrazumevanjasmislaBožjegza-konanijesvestansvojegrešnosti.Onsenajčešćekajesamozatošto je dozvolio da se njegov greh ispolji, ali ne i za sam grešan motiv srca.

Zavisnici su skoncentrisani na svoje loše ponašanje i na svo-jaosećanja, adauopštenisu svesnida jenjihovaželjazaopi-janjemsamaposebi loša,niti jesmatrajugrehom.Kakosenekajuzasamugrešnuželju,većsamozanjendestruktivannačinispoljavanjaizadovoljavanja,njihovemolitveostajubezBožjegodgovora.Zatoćezavisnicizamenitiopijanjenarkoticimasaopi-janjempobožnimosećanjima,itakousrcuidaljezadržatistaregrešne motive ponašanja.

Trećazabludajeskuptehnikaiprincipakojimosobaumirujesvoju nečistu savest i ostale posledice nepobeđenih greha (štojeglavna temaoveknjige), dok je četvrta zabluda izrazpoku-šaja čovekada seoslobodiododgovorneupotrebe razuma,dane bi postao svestanprethodne tri zablude.To se postiže krozoslanjanjenasopstvenaosećanja,slepapravilaponašanja,dru-ge ljude (gurue, sveštenike, vođe,mentore,masu...), kojimisleumestosamogčoveka.Jednaodčestihmetodaborbeprotivrazu-majesteizazivanjeskokadopaminaiendorfinakrozmeditaciju,jogu, upotrebu alkohola, duvana i marihuane, zabavnu muziku, itd,čimeseblokiradeomozga(orbitofrontalnikorteks)zaduženza racionalnopreispitivanje.Pomenutečetiri zabludesuodlikasvakekrivereligijeilisvakekriveživotnefilozofije.

Dabiljudipostalisvesnidasuuzabludi,Bogšalječovečan-stvu konkretne poruke koje imaju za svrhu da ih otrezne, sa ci-ljemdaihučinesvesnimpotrebedaseoslonenaBoga,umestona sebe, i da se pokaju za grehe srca, a ne samo za simptome grehaumislima,osećanjimaipostupcima.

SvakaBožjaporukajeadekvatanodgovornaiskušenjeupra-voonogakome jeupućena.Porukazadanašnji svetogrezaou

Četiri odlike svake duhovne prevare

138 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamhedonizmuibezakonjuiotrovanlažnimverovanjimajevestTrijuan-đela(izlazakizVavilonalažnihnauka),dokjeporukazacrkvukojaje zadovoljna sobom, poruka Laodikeji (ukor za nesvesnost sopstve-ne grešnosti i zavisnosti od Boga). Za razliku od poruka koje imaju zasvrhudaljudeučinesvesnimlošihmotivasrcaidaihnavedunareformu, Duhovna formacija jeste utemeljena upravo na manipulaci-ji nepobeđenim grešnimmotivima ljudske prirode koje proglašavaispravnim samim time što su prirodni i iskreni.

ZAKLJUČAK O VAŽNOSTI ISPRAVNOG POZNANJA BOGA

Sve pomenute zablude Duhovne formacije jesu posledica uzdiza-njaautoritetavelikogsopstvenogEga i fokusiranostičovekanasa-mog sebe umesto na Boga, Ali ni neprestano bavljenje Bogom nije dovoljno,akopredstavaoBožjemkarakterunije ispravna.Dalisemi molimo Bogu ili sotoni, ne zavisi od imena koje izgovaramo u molitvi,većodtogadalijenašapredstavaoBoguispravna,takodaomogućavaSvetomeDuhudanassačuvaodoslanjanjananassameiusmerikastvarnomBogu.UkolikojepredstavaoBogulišenazahte-vazakonaapojamBožjeljubaviinterpretirannanačinkojiodgovaragrešnompoimanjuljubavi,čovekmožekrivompredstavomoBogudahraniiuzdižeautoritetvelikogEga,jerćedolazitiBoguizgrešnihmotivasvojeprirode.OnćenajiskrenijeumolitvidazahtevaodBogadazadovoljinjegovegrešneželje,umestodavapizarasterećenjemodnjih.

Aliako jepredstavaoBožjemzakonu ispravnodefinisalaBožjikarakter,vernikćedolazitiBoguukorenzagrešneželje.Onćedola-zitiBogu,neizgrešnihmotiva,većsagrešnimmotivima,kaotere-tomkojigamuči,iiskrenoćevapitiBoguzaoslobođenjemodnjih.

Isus Hristos je tri i po godine svog dela na zemlji propovedao duh zakona.KadasuljudishvatilidaBožjizakonukoravanjihovostanjeduha i samegrešneželje, postali su spremnidakao siromašnidu-homprimeobećaniblagoslov.Svestdasuzaslužilismrtzbogsvojihprestupa,učinilajeHristovoiskupljenjenjihovomživotodavnomne-ophodnošću.Svestda supobunjeniciprotivBoga ipodvlašću silegreha,učinilaihjesvesnimpotrebedaimSvetiDuhpodariiskustvo

139

duhovnognanovorođenja.SasvimzadovoljniBogomiNjegovimdelomspasenja,postalisurasterećeniodpotrebedasebaveso-bom i da psihološkim tehnikama dodatno rade na svom spasenju:

“NebeskasvetlostprodiralajemračnesavestionihkojibehuprevareniodHristovihneprijatelja,ilažnepredstaveoNjemubehuodbačene, jerkrozdelovanjeSvetogaDuhaoniGavi-dešeuzdignutogkaoKneza iSpasitelja,kojidadepokajanjeIzrailju,ioproštajodgreha.Onigavidešeovenčanogslavomnebeskom,saneiskazanimblagomuNjegovimrukama,dabiga podario onima koji se obratiše od svojih greha i pobuna. KadaapostoliobjavišeslavuJedinorodnogaodOca,trihilja-dedušabehuganutidosrca,itojeučinilodasuvidelisebeonakvim kakvi jesu, grešni i prljavi, a Hrista kao svoga Spasa i Izbavitelja. Hristos beše podignut, Hristos beše proslavljen, kroz silu SvetogaDuha koja beše posvedočenameđu naro-dom.OčimaverevernividešeIsusakaoonogakojijepretrpeoponiženjestradanje ismrt,daoninepoginu,negodaimajuživotvečni.KadaonipogledašenaNjegovuneukaljanuprav-du,upoznašekroztosvojuvlastituizobličenostiprljavštinu,tebehuispunjenisastrahopoštovanjem,ljubavljuiobožava-njempremaOnome,kojijedaosvojživotužrtvuzanjih.Oniponizišesvojedušedopraha,kajućisezasvojazlodela,ipro-slaviše Boga za svoje izbavljenje.” (EGW, Review and Herald, 22. i 29. nov. 1892)Azafariseje,isveostalekojisunaraznenačinepokušavali

dautkajusebeuponuđenospasenje,zabeleženesuoverečiukorai upozorenja:

“Hiljade čine istu greškukoju su učinili fariseji ukoreni odHrista na gozbi kod Mateja. Mnogi odbijaju istinu koja silazi od Oca svetlosti radije nego da odbace neku voljenu zamisao iliseodreknunekogidolausvomshvatanju.Uzdajuseusebeioslanjajusenasvojumudrostnerazumevajućisvojeduhov-no siromaštvo. Oni uporno nastoje da budu spaseni na neki načinkojimbimogliostvaritinekoznačajnodelo.

Zaključak o važnosti ispravnog poznanja Boga

140 Prodor Jezuitizma u savremeni protestantizamKad uvide da ne postoji nikakav način da utkaju sebe u todelo,odbacujuponuđenospasenje....Čoveksemoraoslobo-diti samogasebedabiupunomsmislu rečimogaodabudeIsusov vernik. Kad se odrekne samoga sebe, tada Gospododčovekamoženačinitinovostvorenje.Novimehovimogudržatinovovino.Hristova ljubavnadahnućevernikanovimživotom.UonomekojigledanaNačelnika iSvršiteljanaševere,pokazaćeseHristovkarakter.”(EGW,DA227)

MilošBogdanovićmishabogdanovic@gmail.com

+381-(0)64-15-15-092www.enlite.org