Prof. Dr Komljenovic - Opste Ratarstvo

Prof. dr Ilija Komljenović

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

2

UVOD

Kako u prirodi uopšte, tako u poljoprivredi vlada odreĎeni okvir života koji se oblikuje pod

djelovanjem niza životnih faktora. Ovi faktori su abiotički: zemljište, klima ( vazduh, svjetlost, toplota, voda), i

biotički (gajena biljka, domaća životinja i čovek) a njima se pridružuju i drugi prateći biljni i životinjski organizmi,

meĎu kojima posebna uloga pripada mikroorganizmima, korovima, insektima, zemljišnoj makrofauni. Zemljište i

klima čine nerazdvojnu celinu kao izvor energije, u koju se uklapaju i koriste gajene biljke.

Biljke cvetnice su pozitivno uticale na evoluciju čoveka i drugih heterotrofnih organizama, što znači da je

prvo došlo do evolucije biljaka, a onda životinja. Čovek je za gajenje odabrao prve više biljke koje nose plodove

(seme). S njima počinje agrikultura koja uslovljava sedelački način života. To je ujedno početak civilizacije. Prvi

uzgajači biljaka služili su se opažanjima da bi izdvojili iz slobodne prirode lepo razvijene biljke s većim plodovima

(semenkama), pretpostavlja se da su to bile trave od kojih su nastale žitarice. To izdvajanje je početak selekcije,

kada je otada do prošlog stoleća prešla veoma dug put empirije, a tek s pojavom nauke o nasleĎivanju, postavljena

je na naučne osnove.

Prirodu izdvojenih odnosno domestifikovanih biljaka u prošlosti nije menjala samo iskustvena selekcija

koju je obavljao čovek, nego i promena ekološke sredine. To su u prvom redu odnosi na antropogenizaciju

zemljišta. Važna uloga u tome pripada obrada i Ďubrenje zemljišta.

Čovek kao svestan faktor povezuje vladajuće faktore u jedan usmereni proces, koji treba da omogući

optimalne uslove za uspevanje poljoprivrednih biljaka. Pri tome, on treba da do maksimuma iskorištava povoljnost

koja mu obezbeĎuje taj okvir a da otklanja nepovoljnost koje mogu biti izazvane delovanjem pojedinih faktora

(nepovoljni vremenski uslovi, pojava bolesti, štetnika i korova, debalansa mineralne ishrane itd).

Prirodni uslovi odreĎenog poljoprivrednog prostora, predstavljaju njegov prirodni potencijal. On

omogućuje ostvarenje odgovarajućeg proizvodnog efekta gajenih bilja. Do koje će mere ove mogućnosti biti

iskorišćene, najviše zavisi od čoveka, s jedne strane od izbora sorte ili hibrida, kao i njihove reakcije na postojeće

uslove, a s druge strane od njegove sposobnosti da utiče na uslove sredine kao i na osobine gajenih biljaka.

Polazeći od zakona o jednakoj vrednosti svih proizvodnih faktora u poljoprivredi, maksimalni proizvodni

učinak postiže se uz optimalno prisustvo svih spomenutih faktora. Da bi se optimalno iskoristila prirodna energija,

važno je da postoji sklad izmeĎu proizvodnog potencijala poljoprivrednog prostora i produktivne sposobnosti

gajenih biljaka.

Pod gajenim biljkama podrazumevaju se sve one vrste biljaka i njihove sorte koje po načinu svoga života

i održavanja žive stalno u simbiozi sa čovekom. Procenjuje se da danas na zemljinoj kugli ima više od 200.000

biljnih vrsta, broj gajenih vrsta je oko 1.000, dok čovek danas koristi oko 50.

Zbog činjenice da biljke troše mali deo sunčeve energije, zadatak selekcije je u iznalaženju takvih formi

gajenih biljaka koje će biti sposobnije da koriste besplatnu i obilnu sunčevu energiju. Takvim radom dobijene su

danas takve sorte / hibridi koje daju izuzetno visoke prinose. Sinteza ratarske i stočarske proizvodnje omogućuje

pravilno ekonomisanje činilaca proizvodnje, očuvanje i poboljšavanje bogatstva, plodnosti, strukture te povećanja

ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivredna proizvodnja planska i organizovana ljudska delatnost usmerena na proizvodnju organske

materije koja ima upotrebnu vrednost za čoveka (hrana, prediva vlakna i dr), odnosno koja je neophodna za

održavanje života ljudi i domaćih životinja. Ona je apsolutno neophodna, jer se njeni produkti ne mogu zameniti

veštačkim proizvodima. Zbog toga od upravljanja poljoprivrednim resursima zavisi opstanak čovečanstva, odnosno

ekonomski, kulturni i socijalni razvoj društva, (Molnar i Lazić, 2001).

Čovekova uloga je da interveniše kako bi se postojeća energija što potpunije iskoristila, odnosno, da u

okviru ratarske proizvodnje, otklone ono što biljkama smeta a nadopune ono što im nedostaje.


3

Osnovne karakteristike biljne proizvodnje

Zelena biljka je prava “biohemijska fabrika” koja čoveku obezbeĎuje oko 94 % hrane jer je sposobna,

koristeći sunčevu energiju, da iz prostih neorganskih jedinjenja sintetišu složena organska jedinjenja koja su

neophodna svim živim bićima.

Smatra se da zelene biljke u procesu fotosinteze godišnje obezbede oko 350 milijardi tona organske

materije koju koristi čovek, životinje ili su sirovina za preraĎivačku industriju. Najznačajniji zadatak biljne

proizvodnje, je dakle pretvaranje prirodne plodnosti zemljišta u ekonomsku, što omogućava primena različitih

agrotehničkih, meliorativnih, organizacionih i ekonomskih mera uz maksimalno moguće ostvarenje racionalnog

sistema biljne proizvodnje.

Glavna karakteristika poljoprivredne biljne proizvodnje je u tome, što se temelji na zelenoj autotrofnoj

biljci koja pomoću hlorofila može direktno iskorišćavati sunčevu energiju i u procesu fotosintetske asimilacije

ugljenika stvarati organsku materiju.

Poljoprivredna, kulturna biljka vezana je uz stanište, a svojim organima nalazi se u dva medijuma: koren u

zemljištu, a nadzemni deo u atmosferi. Iz zemljišta biljka usvaja edafske činioce (vodu, kiseonik i hranjiva) a iz

atmosfere sunčevu energiju i ugljen-dioksid.

Gajena biljka je zapravo "biohemijska tvornica" koja proizvodi organsku materiju potrebnu za opstanak

heterotrofa (čovjeka i domaćih životinja). Poljoprivreda, a s njom i biljna proizvodnja se razlikuje od drugih grana

ljudske delatnosti. Njezina su glavna obeležja:

1. Poljoprivredna proizvodnja se odvija u slobodnom prostoru (fabrika bez krova) i ima sezonski karakter, ali i

u zaštićenom prostoru (plastenici, staklenici) kada nije sezonski ograničena.

2. U tehnološkom procesu biljna masa se postepeno se povećava rastenjem i razvojem uz sredstva za

proizvodnju i ljudski rad, uz postojanje povoljnih klimatskih faktora.

3. U poljoprivredi proces rada je mnogo kraći od procesa proizvodnje jer radovi u poljoprivredi imaju sezonski

karakter (špica radova), dok rast i razvoj biljaka teče kontinuirano u toku vegetacijske sezone.

4. U biljnoj proizvodnji obrtni kapital se troši neravnomerno, a vraća se odjednom u toku žetve – berbe.

5. Koeficijent obrta kapitala u poljoprivredi se kreće od 0,9 do 2,4 dok je u trgovini i industriji od 4 do 12 u

toku godine.

Poljoprivreda menja svoju fizionomiju zbog različitih klimatskih prilika, stvarajući posebne regije u kojima

su zastupljene odreĎene biljne vrste pa i vrste domaćih životinja. Dosljedno tome, i regionalnost je jedno od

obeležja poljoprivrede. Jasno je, da na stvaranje regija odnosno rejona deluju i drugi faktori (ekonomsko-istorijski,

npr.) ali su bio-ekološki primarni.

Klima i njeno značenje za život biljaka

Klima ima veliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Najvažnije je njezino delovanje na autotrofne

organizme (biljke) zbog bazičnog procesa fotosinteze. MeĎutim, klima jednako tako ima važan uticaj i na ostale

članove agrobiocenoze (čoveka i domaće životinje).

Na klimu ne možemo značajnije uticati, zato se ona javlja kao dominantan faktor proizvodnje. To znači da

se agrobiocenoza odnosno poljoprivreda mora prilagoĎavati klimi.

Klima predstavlja prosečno stanje meteoroloških pojava na određenom prostoru u dužem

vremenskom periodu od najmanje 30 godina.

Klimu pored opšteg pojma možemo podeliti i na:

1. Mikroklima - klima usko ograničenog područja-prostora.

2. Ekoklima -kompleks klimatskih uslova formiranih u okviru jedne zajednice.

3. Fitoklima - klima stvorena dejstvom biocenoze koja u svome formiranju (životu) i rasprostiranju

uslovljava specifične klimatske uslove (fitoklima šume, voćnjaka, pšenice, kukuruza i sl.)

4. Nanoklima - klimatske specifičnosti koje se ispoljavaju na malim rastojanjima.


4

Klima je dominantan faktor kod gajenja biljaka (na koji čovek ima mali uticaj), a javlja se kao složeni

vegetacioni činilac sa svojim elementima: svetlost, toplota, voda i vazduh.

Svetlost

Sunce je glavni izvor svetlosti. Sunčeva svetlost deluje hemijski i fizičko-toplinski. Sunčeva svetlost ili sunčeva

radijacija sastavljena je od zraka razne valne dužine: od 280 do više od 800 nm.

Čovek vidi valne dužine od 400 do 760 nm. Prema uticaju na članove agrobiocenoze, dio spektra od 300 do 400

nm deluje na smanjenje habitusa biljke i debljanje listova. Zona do 500 do 700 nm važna je za fotosintetsku

asimilaciju ugljenika, ali najjača je apsorpcija sunčevog svetla u hlorofilu u zoni od 600 do 700 nm (crvena zona

spektra). Zona od 700 do 800 utiče na produženje rasta biljaka, a više od 800 nm ima toplinski efekat. To je glavni

izvor toplotne energije za transpiraciju biljaka.

Približno polovicu ukupne sunčeve radijacije otpada na toplinski efekat, sledi fotositntetski učinak a tek na

trećem mestu ostali uticaji na članove u agrobiocenozi.

Prikaz sunčevog spektra po talasnim dužinama

U globalu bi se moglo reći, da sunčeva svetlost ima ulogu u sledećem:

1. Izvor je energije u ishrani (fotosintezi)

2. Utiče u obrazovanju hlorofila (zelenog dela biljke)

3. Oko 50 % svetlosne energije koja dospe na list transformiše se u toplotu, te biljka transpiracijom

vode održava temperaturni režim.

4. Aktiviranju fermenata koji regulišu razne životne procese (klijanje semena, obrazovanje

hlorofila i sl.)

Priticanje sunčeve energije na površinu zemlje nije svugde jednaka, pa se prema geografskom položaju,

godišnjem razdoblju i vremenu u danu odnosno vremenskim prilikama razlikuje intenzitet i dužina trajanja.

sunčeve svetlosti:

Intenzitet sunčeva svetla

Količina sunčeve energije koja dolazi na gornju granicu atmosfere vrlo je velika i iznosi 1,36 x 1026

kWm-

2. Ta vrednost se naziva solarna konstanta. Od navedene količine energije na površinu zemlje stigne njezin manji

deo (0.9 – 1.1 x 1026

kWm-2

). I tako mala količina energije je za agrobiocenozu vrlo velika.

Fenomen odbijanja sunčeve svetlosti s površine naziva se albedo. To je procentualni odnos izmeĎu

reflektovane energije zračenja i celokupne svetlosne energije koja je pala na površinu zemlje ili nekog drugog tela.

Na albedo utiče izmeĎu ostalog vlaga i boja površine. Što je površina tamnija, to je sposobnost upijanja svetlosnog

zračenja veća i tada je albedo manji. Najveći albedo pokazuje snežni pokrivač (85%), dok tlo ima mnogo manji

albedo (10-30%).

Intenzitet sunčeve svetlosti ovisi dalje u geografskom položaju, nadmorskoj visini, inklinaciji terena,

naoblaci itd. Intenzitet sunčeva svetla znatno se smanjuje naoblakom, a to utiče na fotosintezu i hemositezu.

MeĎutim, i difuzna svetlost je važan ekološki faktor u biosferi i agrosferi. Smanjenje intenziteta sunčeve radijacije

zbog naoblake na biljke deluje tako da se vegetacija produžava, jače se razvija vegetativna masa na štetu

generativnih organa.


5

0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1

11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Časova u danu

Rela

tivn

a jako

st

svetl

a

Vedro

slabo oblačno

Jako oblačno

Intenzitet svetla pri različitoj naoblaci (po Lundegårdhu)

U zemljama koje imaju više naoblaka, manje sunčanih dana (sever i severozapad Evrope) manje se

nakuplja šećer i ulje u semenu. To znači da takva područja nisu prikladna za gajenje uljarica ili kultura za

proizvodnju šećera. Nasuprot tome, sočnije povrće se gaji upravo u tim područjima gde ima više difuzne svetlosti.

Isto tako, detelinsko travne smese, prirodne ili veštačke livade i pašnjaci su zastupljeniji na severu i severozapadu

Evrope gde je dosledno tome, razvijenije stočarstvo. Jug Evrope prikladniji je za gajenje voćaka i vinograda i

povrća.

Biljkama je za normalan rast i razvoj potrebna odreĎena količina svetlosti, ali se u tome one razlikuju i to:

1. Heliofite - za svoj razvoj traže mnogo svetla (krompir, duvan, soja, suncokret, kukuruz, paprika, lubenica,

itd).

2. Semiskiofite - za svoj razvoj zahtevaju osrednji intenzitet svetlosti (tikve, deteline, neke sorte pasulja,

paradajz)

3. Skiofite - biljke sene.

Za gajenje poljoprivrednih kultura, važna je minimalna količina svetla izražena u luksima. Luks je

međunarodna jedinica osvetljenja, koju dobiva neka ploha na kojoj je svaki četvorni metar površine

jednoliko osvetljen svetlosnim tokom od jednog lumena. Po drugoj definiciji, luks je količina svetlosti koja

ispušta jedna sveća merena na udaljenosti od jednog metra. Grašak treba 1100 luksa da bi ušao u fazu zriobe,

kukuruz 1 400 – 1 800, ječam i pšenica 1 800 – 2 000, duvan 2 200 – 2 800, pasulj 2 400 luksa, paprika i do 400

luksa.

Prinos krompira pri različitom osvetljenju (po Klappu)


6

Ako je količina svetla ispod minimuma, nema uspešnog stvaranja hlorofila. U tom slučaju dolazi do

izduživanja bledih stabljika (etioliranje), slabo se razvija lišće i koren a cvetovi i plodovi se ne formiraju.

MeĎutim, ne prevelik intenzitet svetlosti nije dobar jer on povećava uticaj štetnih ultraviolentnih zraka. U

tom slučaju se smanjuje habitus biljke, lišće postaje manje i tamnije (nagomilavanje hlorofila). Biljka se od

prevelikom intenziteta svetlosti brani dlačicama, uvijanjem lišća i sjajnim površinama (odbijanje svetlosti).

Koliko će biljke na nekom staništu stvarno primiti svetlosti, ovisi o vrednosti

svetlosnog korišćenja, a ono se izračunava na osnovu sledeće formule:

svetlostidnevnepuneenzitetint

ištutansnasvetlostienzitetintL

Preračunato u procente, svetlosno korišćenje može biti od 1 do više od 40% pune dnevne svetlosti

(Janković, 1966).

Propustljivost svetlosti od strane biljke Propuštanje svetlosti kroz list

U biljnoj proizvodnji se intenzitet sunčeve svetlosti može regulisati: pravcem setve/sadnje, gustinom useva,

pinciranjem, orezivanjem, zakidanjem zaperaka, uništavanjem korova i drugim merama nege. Biljka iskoristi samo

1- 7 % sunčeve energije, a neke vrste (lucerka) imaju i preko 85 puta veću lisnu površinu u odnosu na površinu

zemljišta koju pokriva.

Dužinu sunčane svetlosti

Na ekvatoru je dužina dana i noći uvek jednaka tj, noć i dan traju po 12 časova. Idući od ekvatora prema

polovima dužina dana i noći se menja. U ljetnjim mesecima, dužina dana raste a zimi opada. Dužina dana i noći

važan je kozmički odnosno geofizički faktor za život na Zemlji. To se u prvom redu odnosi na biljke, jer su se one

kao autotrofni organizmi tokom svoje evolucije prilagodile staništima. Prema tome, ritam njihova života je

prilagoĎen odreĎenoj dužini dana i noći.

Bliže ekvatoru, dužina dana u doba aktivne vegetacije je kraća, a prema polovima je duža. S obzirom na

dužinu dana i noći u vreme aktivne vegetacije, biljke delimo na one iz područja kratkog i na one iz područja

dugog dana. Ako se biljka iz područja kratkog dana prenese u područje dužeg dana, nastaje poremećaj koji

nazivamo fotoperiodička reakcija, odnosno biljka reaguje na dužinu dana. To je tzv. fotoperiodizam. Poremećaj

se manifestuje tako da biljka ne može normalno cvasti i doneti plod. Iz ovoga se može zaključiti, da je

fotoperiodička reakcija jako bitna za prelaz iz vegetativnog u generativni period života biljke.

Danas se fotoperiodizam iskorišćuje prilikom selekcije biljaka (stvaranje novih sorata ili hibrida), tako da

se u kontrolisanim uslovima prema potrebi skraćuje ili produžuje trajanje dana i tako omogući istodobna cvatnja

radi ukrštanja biljaka koje inače ne cvetaju u isto vreme. U direktnoj proizvodnji, fotoperiodizam se iskorišćava

tako da se neka kultura kraćeg dana prenese u područje dužeg dana kako bi se produžio vegetativni period i tako

dobila veća biljna masa.

MeĎu kulturnim biljkama postoje razlike u pogledu zahteva biljaka prema dužini dana, pa tako imamo:


7

1. Biljke kratkog dana (konoplja, pamuk, proso, pasulj, soja, duvan, kukuruz i paprika).

2. Biljke dugog dana (ovas, šargarepa, repa, lan, grašak, raž, pšenica, crvena detelina i španać).

3. Neutralne biljke (heljda, suncokret, ječam ozimi, riža, evropske sorte čičoke, paradajz i repica).

Toplota

Glavni izvor toplote je sunce. Atmosfera se zagrejava toplinskom radijacijom kopna i mora jer sunčevo

zračenje prolazi kroz atmosferu, a da je praktički ne zagrejava. Zato je toplota vazduha pri površini zemljišta

najveća, a opada pri porastu nadmorske visine. Postoji ritam dnevnog zagrevanja i hlaĎenja izmenama dana i noći .

Promene toplote danju i noću (po Geigeru i Kessleru)

Isto tako, postoji horizontalni raspored toplote (ovisno o geografskoj širini) i vertikalni raspored

(ovisno o nadmorskoj visini). Horizontalni raspored toplote na Zemlji pokazuje sve osobine zonalnosti, a

najpovoljniji sa gledišta poljoprivredne proizvodnje je umereni pojas u kome se odvija najintenzivnija biljna

proizvodnja.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55

Temperatura (0C)

Asim

ila

cija C

O2

1,22% CO2Krompir

paradajz

krastavac

Zavisnost fotosinteze lišća krompira, paradajza i krastavaca od temperature (po Venckjeviču)


8

U vertikalnom rasporedu toplote prisutno je pravilo po kojem na svakih 100 m nadmorske visine temperatura opada

za 0.60C (vertikalni termički gradijent).

Za agrikulturu su važne kardinalne temperaturne tačke , a to su temperaturni minimum, optimum i

maksimum. Ispod temperaturnog minimuma i iznad maksimuma fiziološki procesi prestaju, a najpovoljniji su pri

temperaturnom optimumu. Pri tome je najvažniji raspon temperatura od 0 do 45oC.

S obzirom na fiziološke procese u biljci, sve temperature ispod OoC smatramo negativnim, a iznad O

oC

pozitivnim. Kako dioba ćelija u biljci prestaje kod 5oC, ovu temperaturu smatramo biološkim temperaturnim

minimumom. Sve aktivne temperature umanjene za vrednost biološkog temperaturnog minimuma su efektivne

temperature.

Sabiranjem dnevnih efektivnih temperatura u toku meseca ili u toku vegetacije, dobije se suma efektivnih

temperatura vazduha ili suma toplotnih jedinica. Za izračunavanje sume efektivnih temperatura za jare vrste

(kukuruz), postoje još dve metode (Komljenović i Todorović Vida , 1988):

1. GDU jedinice (growing degree units) a formula glasi: C10

2

CminCmaxGDU o

oo

2. CHU jedinice (corn heats units): C44.4T8.110T084.010T33.32

1CHU 0

mm

2

maxmax

Temperature manje od 10oC uzimaju se kao 10

0C, a temperature veće od 30

oC kao 30

oC. Za svaki dan

vegetacije jarina se računaju toplotne jedinice, i na taj način se dobije suma toplotnih jedinica za celi vegetacioni

period ili za odreĎenu fenofazu razvoja biljke.

Suma efektivnih temperatura koje su potrebne od početka do kraja vegetacije iznose za: krompir od 1500

do 3000 oC, pšenicu od 1200 do 23000

oC, kukuruz od 2400 do 3000

oC, suncokret od 2600 do 2800

oC, šećernu

repu od 2400 do 2700 oC, paradajz od 1800 do 2000

oC, krastavce od 1900 do 21000

oC itd.

Temperature izmeĎu 25 i 30oC je prosečan optimum za glavne fiziološke procese u biljkama pre svega

generativne kao i za fotosintetsku asimilaciju biljaka. Biljke maksimalno primaju vodu kod temperatura izmeĎu 35

i 40oC. Optimum disanja je izmeĎu 36 i 40

oC. Pri 45

oC hlorofil se inaktivira i fotosinteza prestaje, a iznad

temperaturne granice nastaju negativni biohemijski procesi u hlorofilu koji uzrokuje njegovo raspadanje. Pri 50oC

disanje prestaje.

Za aktivni život biljaka su vrlo važni temperaturni pragovi: 0oC, 5

oC, 10

oC i 20

oC. Na 0

oC prestaje ili

počinje aktivni život biljaka, iznad 5oC počinje aktivna vegetacija trava i strnih žitarica umerenog pojasa, iznad

10oC aktivna vegetacija biljaka iz suptropskih a iznad 20

oC tropskih predela.

Temperature oko 250C predstavljaju optimum za cvetanje i oplodnju, dok temperature više od 25

0C pogoduju

dozrevanju useva.

Više temperature potrebne su za maksimalno nagomilavanje suhe materije u biljci i za gubljenje vlage, a

jedno i drugo znači proces dozrevanja biljaka.

U agroekosistemu sve biljke nemaju jednake zahteve prema toploti, pa se one u tom pogledu dele na:

1. Termofilne - (prilagoĎene su višim temperaturama). To su biljke južnih područja i ne podnose mrazeve

(kukuruz, pamuk, sirak, proso, kikiriki, paradajz, paprika, pasulj, dinja, lubenica, smokva i sl.).

2. Kriofilne - (prilagoĎene su nižim temperaturama). Potiču iz umerenog klimatskog područja (strna žita,

grašak, crvena detelina, repa, luk, salata, mnoge trave, kupus, spanać, kruška, jabuka i dr.)

3. Mezotermne – biljke koje imaju osrednje zahteve za toplotom.

S obzirom na ekološku valencu biljke delimo još na:

a) Euritermne biljke - one podnose velika termička kolebanja i imaju veliki areal rasprostranjenosti.

b) Stenotermne - njihov areal rasprostranjenosti je mnogo uži, s obzirom da ne podnose veća termička

kolebanja.

I drugi izvori svetlosti mogu imati približan efekat kao i sunčeva svetlost koja se primenjuje u

kontrolisanim uslovima (zaštićen prostor u fitotronima, hidroponima, staklenicima, plastenicima i sl).

Uticaj visokih temperatura

Najštetniji uticaj visokih temperatura je zbog velikog povećanja evapotranspiracije pri čemu se u biljci

dešavaju nepovratne pojave u strukturi i metabolizmu biljke (koagulacija protoplazme i dehidracija), dolazi do

destrukcije hlorofila, povećava se transpiracija i disanje i sve to dovodi do ubrzanog zrenja - prisilnog zrenja.

Takva pojava naročito je poznata kod strnih žita kao “toplotni udar” kada temperatura vazduha dostigne

vrednost od 330C , uz nisku relativnu vlažnost vazduha može se u roku od nekoliko sati prekinuti vegetacija pšenice


9

u fazi voštanog zrenja i uzrokovati šturost zrna uz opadanje kvaliteta i visine prinosa. MeĎutim, visoke temperature

mogu biti ograničeno korisne u poljoprivredi zbog sušenja mokrog zemljišta i osposobljavanje za poljske radove,

kao i korisnog dozrevanja i sušenja plodina.

Poljoprivreda se nalazi u većini slučajeva u povoljnim termičkim uslovima kao što se može videti u

sledećoj tabeli.

Maksimalna i minimalna srednja godišnja temperatura vazduha ovisno o geografskoj širini (Mihalić, 1985)

Temperature

(u 0C)

Geografska širina (u 0)

80 60 40 20 0 -20 -40 -60 -80

Max.srednja godišnja -10 8 17 29 28 15 14 1 -12

Min. srednja godišnja -19 -8 10 23 25 18 9 -6 -20

Za agrikulturu nisu bitne izoterme, nego termička kolebanja tokom godine, naročito u doba najaktivnije

vegetacije gajenih biljaka.

Zbog toplinskih uslova najveća prostranstva poljoprivrednih površina nalaze se u umerenom pojasu. Idući

prema polovima, agrosferu ograničavaju niske a prema ekvatoru visoke temperature. U tropima se poljoprivredna

proizvodnja organizuje i do 3000 m nadmorske visine, a iznad 720 severne širine postoje samo tundre koje se

iskorišćuju na nomadski način (sobovi).

Kako je ranije bilo naglašeno, penjanjem u visinu za svakih 100 m temperatura pada za 0.60C, a sa svakim

10C smanjenja srednje godišnje temperature, vegetacija kasni 5 dana.

Za evropske prilike je 600 m nadmorske visine granica gajenja termofilnih biljaka (kukuruz, vinova loza i

voćke), 800 m je granica ozimih usjeva, a 1000 m jarih kultura. To je ujedno granica gajenja oraničnih biljnih vrsta.

Do 1000 do 2000 m zona je visinskih šuma i travnjaka, a iznad 2000 m je pojas kamena, večnog snega i leda.

Na toplinske prilike osim geografske širine i nadmorske visine utiče i ekspozicija terena. Južne su

ekspozicije toplije, (primer u Centralnoj Evropi 400 m severne ekspozicije odgovara 550 m nadmorske visine južne

ekspozicije u termičkom pogledu).

Štetno dejstvo visokih temperatura može se ublažiti dobrom obezbeĎenošću vodom, orošavanjem i

uravnoteženom mineralnom ishranom, odnosno kvalitetnom agrotehnikom.

Uticaj niskih temperatura

Niske temperature su nepovoljne za biljke, u prvom redu zbog toga što aktivna vegetacije prestaje.

Na temperaturama ispod 0 oC, prestaje aktivna vegetacija, termofilne biljke ugibaju, a kriofilne prelaze u

stadijum mirovanja (kriptovegetacija). Ozime vrste zahvaljujući postepenom prilagoĎavanju na niske temperature

(kaljenju) mogu da podnesu veoma niske temperature. Smenjivanjem hladnih i toplih dana tokom zime, negativno

se odražava na useve. Ako su dani topli biljka počinje intenzivno da diše, utrošak šećera se povećava, biljka se budi

iz zimskog sna - mirovanja, aktivira se njen metabolizam, a ako nastupe niske temperature ona obično ugine.

Kasni prolećni mrazevi (april - maj) su izuzetno opasni, kao i mrazevi koji se javljaju u ranu jesen (treća

dekada septembra i prva dekada oktobra) kada je vegetacija još u toku.

U toku zime niske temperature uzrokuju izmrzavanje površinskog sloja zemljišta, te se on izdiže kao kora

koja izdizanjem mladih biljčica kida korenov sistem. Ova se pojava naziva “podlubljivanje ili srijež” i veoma je

štetna za ozima strna žita.

MeĎutim, niske temperature pogoduju nekim lukovičastim i krtolastim vrstama, jer bez niskih

temperatura one ne klijaju - period stratifikacije. Otpornost na niske temperature zavisi od naslednih osobina,

kaljenja, uravnotežene ishrane, gajenja otpornih hibrida i sorata, kvalitetne obrade zemljišta, dreniranosti parcele,

malčovanja folijom ili organskim materijalima, zagrtanja i gajenja u zaštićenom prostoru.


10

Voda

Voda je najnestabilniji

klimatski element zbog toga što se

vlaga skuplja u atmosferi

isparavanjem vodenih površina i

kopna pa se kao oborina vraća na

zemlju. Voda se u vazduhu nalazi

u obliku vodene pare ili

kodenzovana. Kiša i sneg su

glavni izvori vode za

poljoprivredne biljke. Raspored

oborina na Zemlji vrlo je

promenljiv - prostorno, količinski

i vremenski, a uzrok su mu

nepravilan raspored kopna i

vodenih površina te razlike u

reljefu.

Voda je potrebna svim

živim bićima. U biljkama voda

obavlja mnogostruku funkciju.

Protoplazma je izgraĎena od

složenih kompleksa hidrofilnih

koloida koji primaju vodu i bubre

i u tom stanju omogućuju osnovne

fiziološke procese u ćeliji. Stoga,

voda za biljku ima sledeću ulogu:

Kruženje vode u prirodi

1. Učestvuje u graĎi ćelije i biljnog tkiva.

2. Vrši transport mineralnih materija rastvorenih u vodi u druge organe (ove funkcije obavlja koren).

3. Vrši transport biljnih asimilativa stvorenih u zelenim organima (provodnim sudovima) u druge ćelije i organe.

4. Učestvuje u izgradnji organske materije, aktivira fermente, reguliše metabolizam.

5. Stvara odreĎenu napetost (turgor, u slučaju nedovoljne obezbeĎenosti

biljka gubi turgor i vene).

6. Učestvuje u transpiraciji, izbacivanje vode u obliku vodene pare iz biljke. Postoji stomaterna i kutikularna

transpiracija, prvu biljka reguliše otvaranjem i zatvaranjem puči, a druga je pasivni oblik transpiracije.

7. Obavlja regulisanje temperature (termoregulator).

8. Pomaže pri razlaganju rezervnih materija u semenu delovanjem encima.

Najveći deo vode koju biljka koristi je tranzitna, a samo 1% vode se ugraĎuje u ćelije biljke. U vezi s tim,

potrebno je poznavati i pojam transpiracionog koeficijenta, a to je količina vode koja prođe kroz biljku da bi

stvorila 1 kg suhe tvari.

Transpiracioni koeficijent za neke gajene biljke

Kultura Transpiracioni

koeficijent

Pšenica 450-600

Kukuruz 250-300

Riža 500-800

Soja 520-1000

Pamuk 300-600

Konoplja 600-800

Trave 500-700

Povrće 500-800


11

Voda koju biljka primi korisna je ili fiziološki aktivna voda. U životu biljke u svakom času je važna

njezina vodna bilanca. Postoji pozitivna i negativna vodna bilanca. Pozitivna je vodna bilanca stanje pri kojem je

ravnoteža izmeĎu utrošene vode i nove količine koja pritiče u biljku, a negativna je vodna bilanca stanje pri kojem

biljka ima veće potrebe za vodom nego što iz sredine može primiti. Negativna vodna bilanca vodi uginuću biljke

(fiziološka smrt od uvenuća).

Biljke se u odnosu na potrebe za vodom znatno razlikuju. Ta se potreba ispoljava u osiguranju vode za

izgraĎivanje biljnog tkiva i za transpiraciju. Pa se one s toga dele na:

1. Kserofite - lako se prilagoĎavaju uslovima suše (sirak, proso, mrkva, kukuruz, suncokret, sudanska trava,

šećerna repa, tikve).

2. Higrofite - zahtevaju velike količine vode (soja, paprika, konoplja, pirinač, ovas , lupina, crvena detelina).

3. Mezofite - troše umerenu količinu vode (pšenica, raž, krompir, ječam, crni luk).

Za svaku biljnu vrstu postoji kritični period rasta, a on nastupa kad biljka ima najveću potrebu za

primanjem vegetacijskog faktora a najosetljivija je na poremećaje, na prvom mestu na nedostatak vode.

Poznavanjem kritičnog perioda od velike je važnosti u gajenju poljoprivrednih biljaka. U globalu, kritični periodi na

nedostatak vlage kod biljke su porast u stablo, cvetanje i oplodnja i nalivanje zrna.

Kod nas se najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja organizuje u zonama subhumidne klime, jer

aridnost i humidnost klime od najveće je važnosti za agrikulturu bilo kojeg područja. Aridnost i humidnost klime

utiče na stvaranje zemljišta (tipovi), vodni režim, sposobnost zemljišta za obradu, sistem Ďubrenja, izbor vrsta

gajenih biljaka itd.

Opšta podela klime prema aridnosti-humidnosti (geografska)

Ukupna količina

godišnjih padavina

(mm)

Ocena aridnosti-

humidnosti klime

<250 aridna

250-500 semiaridna

500-1000 subhumidna

1000-1500 humidna

1500-2000 perhumidna



>4000 perhumidna

Najrazvijenija je poljoprivreda u poluvlažnom do vlažnom klimatu uz povoljnu evapotranspiraciju. Pri

manjoj evapotranspiraciji intenzivna se poljoprivreda može organizovati na donjoj granici subhumidne klime, ali u

humidnoj zoni do 1500 mm, ako je evapotranspiracija povećana.

Glavna poljoprivredna područja na prostorima bivše Jugoslavije je u zoni subhumidne klime (500-1 000

mm).

U aridnoj zoni potrebno je navodnjavanje, na prelazu u semiaridnu klimu povremeno gajenje biljaka

manjeg utroška vode (strne žitarice). Tek u subhumidnoj klima uspešno je kontinuirano gajenje poljoprivrednih

kultura, a iznad 600 mm mogu se u proizvodnju uključiti i higrofite. Vlažno-toplija klima povoljna je za drvenaste i

jednogodišnje zeljaste vrste, a vlažno-hladnija za travnjake.

U vrućim predelima perhumidne klime, s jakom evapotranspiracijom, gaje se pamuk, riža, šećerna trska.

Ako je vlaga visoka (1500-3000 mm godišnjih oborina), a evapotranspiracija slaba, prevladavaju plantaže

višegodišnjih poludrvenastih i drvenastih vrsta (kakaovac, banane, sisal-palma, kokosova palma, papaja, mango i

dr). Kod velikih količina oborina (> 3000 mm) nema više povoljnih uslova za gajenje poljoprivrednih biljaka,

zemljište je pod bujnom prirodnom vegetacijom (kišne šume).

Oborine

Vrlo su važan faktor u poljoprivredi ne samo po obliku (kiša, sneg, grad i rosa) i po količini već i u

distribuciji u odnosu prema vegetacijskom i izvanvegetacijskom periodu, padanju oborina, s vetrom ili bez njega.

Jedan milimetar oborina odgovara količini od 1 litre na površinu od 1 m2 ili 10 tona na jedan hektar.

Na primer, količina od 720 mm godišnjih oborina odgovara 7 200 000 litara po hektaru, a to čini pritisak

od 720 kg/m2.


12

Pritisak oborina deluje negativno na golo zemljište kao mehanička snaga zbijanjem zemljišta, razaranjem

strukturnih agregata, zamuljivanjem, stvaranjem pokorice, a posljedica je slabija aeracija zemljišta.

Kiša

Količina kiše od ekvatora prema polovima se smanjuje, jednako se smanjuje vlaga u vazduhu. Količina

kiše koja padne godišnje, zavisno od geografskog položaja, iznosi od nekoliko milimetara do 11 000 mm (područje

Himalaja). U tropskom pojasu padne u proseku 1 030 mm, u umerenom 610 a u polarnom samo 250 mm oborina

godišnje.

Nadmorska visina i ororeljef utiče na količinu kiše, pa se računa, da se na svakih 100 m nadmorske visine

(n/v) količina padavina povećava prosečno za 80 mm. Južne strane brda bogatije su oborinama, od severnih, jer se

na južnim stranama se penju vlažne mase, a osloboĎene vlage zagrijavaju se spuštanjem niz severnu stranu.

MeĎutim, južne ekspozicije su jače izložene hidroeroziji.

Važno je poznavati intenzitet kiše, a on se meri količinom kiše koja padne u jedinici vremena. Što je

intenzitet kiše veći, to je zemljište manje koristi, a opasnost je od erozije veća. Za poljoprivredu su najpovoljnije

tihe kiše slaba intenziteta, kada se čak 95 % vode upije u zemljište u toku 6 sati. Kiša je štetna ako je zemljište već

zasićeno vodom jer tad ga čini blatnjavim i onemogućeni su radni zadaci. Jake (obilne) kiše, pogotovo ako ih nosi

vetar, uzrokuju poleganje zeljastih i lom drvenastih kultura. Tople kiše pospešuju vegetaciju i život u zemljištu, a

hladne i dugotrajne koče vegetaciju i biološke procese u zemljištu.

Kiše jakog intenziteta (torencijalne kiše ili pljuskovi), izazivaju snažne erozione procese na nagnutim

terenima, a na ravnim terenima izazivaju zabarivanje u mikrodepresijama. Pored toga, veći procenat vode biva

neiskorišćen usled brzog površinskog oticanja.

Sneg

Za biljnu proizvodnju snežni pokrivač ima pozitivnu i negativnu ulogu. Korisno delovanje snega je u

tome što se on javlja u mikrotermijskom periodu godine kao termički izolator koji čuva ozime useve od

izmrzavanja. Pored toga, on je izvor vlage za zemljište u prvim proletnim mesecima i u predelima sa manje

oborina, gde veća količina oborina u toku godine padne u obliku snega.

štetni uticaj snežnog pokrivača ogleda se u nekoliko vidova. Rani snežni pokrivač može da pospeši širenje

bolesti kod nekih ozimih useva (snežna plesan na strnim žitaricama), slabljenje useva usled sprečavanja fotosinteze,

stvaranje ledene kore koje uzrokuje sprečavanje dotoka kiseonika. Mokar i težak sneg može izazvati gušenje useva,

a dugo zadržavanje snežnog pokrivača odgaĎa pravovremenu pripremu zemljišta za setvu kao i ostale agrotehničke

zahvate.

Grad (tuča)

Kao meteorološka pojava, za poljoprivredu je apsolutno štetna. Ona dolazi u vreme intenzivne vegetacije,

u toplom delu godine. Grad ili tuča izaziva oštećenje lisne površine, lomi stabljike, uništava cvetove, plodove te

smanjuje njihov kvalitet.

Danas se grad više-manje efikasno suzbija protivgradnim raketama razbijanjem gradonosnih oblaka.

Rosa

Rosa je kodenzovana vodena para pri površini zemljišta, a u odreĎenim uslovima može se iskoristiti kao

izvor vode u biljkama prirodne vegetacije i poljoprivrednim biljkama.

Šematski prikaz opskrbe biljke vodom A) normalno korišćenje vode iz zemljišta, B) korišćenje rose putem lišća u aridnim

uslovima.


13

Rosa je obilata u aridnim predelima zbog velikih temperaturnih razlika izmeĎu dana i noći. Danju se

temperature visoke, a noću padnu i do ispod 00C. To je posljedica jake termičke radijacije noću zbog vedrine.

U umerenom klimatskom pojasu, rosa ne igra značajniju ulogu u snabdevanju biljaka vlagom, premda u

sušnom razdoblju može pomoći biljkama u svladavanju kritičnog perioda nedostatka vlage. Prema istraživanjima u

Nemačkoj, u toplom delu godine bez mraza, mesečna količina rose preračunata na oborine iznosi 1,21 – 2.46 mm.

Vazduh

Atmosfera je sredina u kojoj žive biljke sa svojim nadzemnim delovima i glavni heterotrofni članovi

agrobiocenoze (čovek i domaće životinje). Vazduh je jedan od elemenata klime, a za žive organizme predstavlja

svojim sastavom i kretanjem vrlo značajan ekološki faktor. Vazduh je mešavina različitih gasova, čija je

koncentracija na zemljinoj površini manje-više postojana.

Sastav vazduha

Elementi vazduha Vrednosti izražene u zapreminskim

%

Azot (N2) 78.08 x 10-2

Kiseonik (O2) 20.95x10-2

Argon (Ar) 0.93x10-2

Ugljen dioksid (CO2) 3.3x10-4

Neon (Ne) 1.8x10-5

Helijum (He) 5.2x10-6

Metan (CH4) 2.2x10-6

Kripton (Kr) 1.1x10-6

Vodonik (H) 0.5x10-6

Azotsuboksid (N2O) 0.5x10-6

Ksenon (Xe) 0.1x10-6

Iz tabele se vidi da u vazduhu ima najviše azota. MeĎutim, plinoviti azot je za biljke neiskoristiv. Za

poljoprivredu azot iz atmosfere je važan jer ga vežu mikroorganizmi zemljišta (fiksatori azota). Simbionti u

proseku uvek vežu više azota od nesimbionata. Simbiontski fiksatori azota (Bacterium radicicola) mogu vezati i

više od 200 kg azota, a nesimbiontski (npr. Azotobacter sp.), do 50 kg azota po hektaru.

Obrazovanje nitrata u atmosferi iz elementarnog stanja N, dešava se i pri električnom pražnjenju (munje),

koji kasnije putem kiše dolazi u zemljište. Na ovakav način se biljke mogu opskrbiti nitratima ali znatno manje nego

putem simbiotskih bakterija. U proseku je ta količina oko 30 kg/ha nitrata. Ovaj fenomen je iskorišćen u

tehnološkom procesu proizvodnje azotnih Ďubriva (Haber-Bosh-ov postupak).

U savremenoj poljoprivredi atmosferski azot glavni je izvor za dobivanje tvorničkih azotnih Ďubriva. Bez

toga izvora poljoprivreda se ne bi mogla razvijati.

Poslije azota, vazduh sadrži najviše kiseonika. Ima ga u izobilju za sve oksidacijske procese. Kiseonik se

obnavlja oslobaĎanjem iz zelenih biljaka kopna i voda, ali najviše iz fito-planktona u oceanima.

Ugljen dioksida u vazduhu ima oko 2 1000 biliona kg. Kopnene biljke potroše 50-60 biliona kg CO2 i kad se a

količina ne bi obnavljala, potpuno bi se iscrpla za 35-40 godina. Ali ta opasnost ne postoji, jer se on obnavlja putem

globalnog disanja biosfere i izgaranjem fosilnih i raznih drugih goriva. Može se čak govoriti o jakoj tendenciji

porasta CO2 u atmosferi i sve prisutnijeg problema efekta "staklene bašte" odnosno pregrejavanja atmosfere

Zemlje.

Količina ugljen-dioksida od 0.03% nije optimalna za fotosintezu, ona bi to bila pri količini 20 – 30 puta

većoj. Količina CO2 u vazduhu neprestano se menja. Zimi ga ima više, a leti manje, ujutro sadržaj CO2 je veći a

navečer manji. Ugljen-dioksida ima više u šumi nego na travnjaku, više u gušćem usevu nego u reĎem.

U biljnoj proizvodnji teško je povećati količinu CO2, iako se stimulisanjem aeracije zemljišta može postići

povećanje količine CO2 u prizemnim slojevima atmosfere.


14

7

6

5

4

3

2

1

0

1/40 1/20 1/10 1/4

svetlo

Asi

mil

aci

ja C

O2

0.12%

0.09%

0.06%

0.03%

Krivulja asimilacije biljke Oxalis acetosella pri koncentraciji CO2 od 0.03 do 0.12% (po Lundegårdu)

U vazduhu se pored navedenih elemenata, nalaze sumpor, kalijum, atmosferska prašina, polen biljaka,

korisni i štetni mikroorganizmi te vodena para ili vlažnost vazduha. Vlažnost vazduha je manja ili veća zavisno od

toplote, blizine vodene površine. Zbog toga je vlažnost vazduha u primorskim područjima redovno veća nego u

kontinentalnim delovima. Vlažnost vazduha delimo u tri kategorije (Stojanović, 1985):

1. Apsolutna vlažnost (e) - označava količinu vodene pare koju vazduh sadrži u odreĎenom momentu, pri

odreĎenoj temperaturi, a izražava se gramima ili milimetrima napona pare.

2. Relativna vlažnost (e1) - predstavlja odnos izmeĎu apsolutne vlažnosti i maksimalno moguće vlažnosti pri

istoj temperaturi i izražava se u % :

100E

ee1

3. Deficit vlage (D) - predstavlja razliku izmeĎu maksimalno moguće vodene pare (E) i apsolutne

vazdušne vlažnosti (e) pri istoj temperaturi (u milimetrima živinog supa). Od nje

zavisi veličina isparavanja:

eED

Poljoprivredne klimatske sezone

Koristeći klimatske podatke kod fizioloških studija za mnoge kulture moraju se uzeti u obzir, letalne kao i

optimalne temperaturne granice. Na osnovu tih graničnih temperatura na koje usev reaguje svojim porastom, može

se izvršiti deoba kalendarske godine i sezone. Takve klimatske podele nazvane su poljoprivredne sezone. One

mogu imati prosečne datume, kada počinje sezona, dužina sezone, a ekstremi ili optimumi mogu se izraziti

verovatnošću pojavljivanja. Kriterijumi za karakterisanje poljoprivrednih sezona su (Backer i Strub,1963):

1. Rano proleće počinje kada je 20% ili manje minimalnih temperatura oko -8.80C. U rano proleće

višegodišnji usevi kao što je Poa pratensis, počinju rasti, a jednogodišnje biljke hladne sezone (ovas)

seju se.

2. Kasno proleće počinje kada je manje od 20% minimalnih temperatura od 00C ili niže. U kasnom

proleću usevi tople sezone (kukuruz i soja), seju se ili sade (paprika, paradajz i slične vrste), a usevi

hladne sezone brzo rastu.

3. Leto počinje kada je manje od 10% minimalnih temperatura od 50C ili niže. U leto usevi tople sezone

(soja) rastu brzo, a jednogodišnje biljke ka žitarice, žanju se.

4. Rana jesen počinje kada je u drugom delu godine, više od 20% minimalnih temperatura od 50C ili niže.


15

5. Kasna jesen počinje kada je više od 10% minimuma od 00C ili više.

6. Zima, kada je moguća proizvodnja ozimih useva ali i proizvodnja u zaštićenom prostoru.

Datumi nastupanja godišnjih doba

Godišnja doba Datum početka godišnjih

doba

Proleće 21. mart

Leto 21. juni

Jesen 22. septembar

Zima 21. decembar

Uticaj agrotehničkih mera na mikroklimu parcele

Agrotehnikom se u izvesnoj meri utiče na regulisanje temperature, vazdušnog i hrandidbenog režima

zemljišta, a ugleda se u sledećem:

Ljuštenjem strništa nakon žetve u zemljištu se sačuva 20 - 30 mm vode. Povećanjem dubine obrade

zemljišta za 1 cm smanjuju se gubici vode za 2- 4 mm jer se oranjem razbija kapilaritet zemljišta i na izvesno vreme

sprečava ascedentni tok vlage.

Po obavljanju oranja u hladnim područjima temperatura zemljišta se povećava 3-50C. Time se povećava

zapremina zemljišta, a s tim u vezi i kapacitet zemljišta za vazduh koji deluje kao toplinski izolator.

Nasuprot tome, u toplijim područjima, oranje, Ďubrenje uz navodnjavanje (fertirigacija) povećava bujnost useva

usled zasenjivanja zemljišta, što uslovljava snižavanje temperature za 2 - 30C

Navodnjavanje useva povećava odavanje toplote zemljišta, čime se u značajnom stepenu snižava

temperatura. Na parcelama bez navodnjavanja na isparavanje vlage troši se 30 - 40 % primljene sunčeve energije, a

na navodnjavanim 80 - 90 %.

Drenirana zemljišta su toplija, bezmrazni period je na dreniranim površinama duži za 5 - 10 dana, a obrada

u proleće počinje 10 - 15 dana ranije.

Primena malča smanjuje eroziju, sprečava stvaranje pokorice, smanjuje veličinu evapotranspiracije,

smanjuje pojavu korova, povećava ili smanjuje temperaturu zemljišta.

Vetrozaštitni pojasevi povećavaju relativnu vlažnost vazduha - povećava se produktivno isparavanje.

Hemijska defolijacija utiče na povećanje temperature, smanjivanje vlažnosti vazduha, povećava se

zagrevanje zemljišta.


16

Voda

(tečna faza)

Vazduh

(gasovita faza)

Organski deo 5-10%

Mineralni deo 90-95%

Edafon (zemljišni uslovi)

U agrosferi biljke ţive na kopnu i u vodi. biljke su gotovo sve

kopnene, prilagoĎene umerenoj vlazi zemljišta, premda ima izuzetaka

(riţa). biljke mogu uspevati u vodi opskrbljenoj biljnim hranjivima i

kiseonikom (krastavac, paradajz npr,). Gajenje useva u

vodi poznat je pod nazivom hidroponično gajenje ili

gajenje u hidroponima. Pored hidropona, biljke se

mogu gajiti na podlogama od sterilnog peska, šljunka,

šljake, usitnjenog stakla (drip kultura) i gajenje bez

zemlje (supstrat napravljen od polistirena ili

poliuretana).

Svi navedeni načini gajenja biljnih vrsta bez

prirodnog zemljišta su po opsegu proizvodnje vrlo

ograničeni, iziskuju specijalističko znanje, a po

investicijama su vrlo skupi. Iz toga razloga ćemo paţnju

posvetiti zemljištu kao prirodnom kategorijom po kojoj

su zemljišta rastresita prirodno-istorijska tela nastala od

listosfere delovanjem pedogenetskih faktora od kojih

faktor vreme ima vrlo vaţnu ulogu.

Tako se zemljište smatra četverofaznim disperznim

sistemom, sastavljenim od krutih čestica (organskih i mineralnih),

vode odnosno vodene otopine krutih tvari i apsorbovanih plinova,

vazduha i organizama (mikroba i makroba).

Da bi neko zemljište bilo supstrat za gajenje biljaka, mora biti plodno. A ono je plodno ako biljkama

pruţa dovoljno hranjiva, vode, kiseonika i toplote.

Kulturno zemljište mora u potrebnoj meri sadrţavati biljna hranjiva i u obliku pristupačnom za biljke.

Nepovoljno je kako veće ispiranje, tako i prelaţenje hranjiva u neaktivan oblik. Jednako je nepovoljno preveliko

nakupljanje aktivnih hranjiva. Poljoprivredno zemljište mora imati

dovoljno fiziološki aktivne vode i kiseonika.

Obnavljanje količine kiseonika postiţe se aeracijom zemljišta.

Mehanički sastav zemljišta (tekstura)

Mehanički sastav zemljišta (tekstura) je u velikoj meri konstantna veličina o kojoj ovisi vrednost

zemljišta kao supstrata za gajenje poljoprivrednih biljaka, odnosno njihov bonitet. Bonitetna vrednost

kulturnog zemljišta raste od skeleta prema ilovači i pada prema glini.

Tekstura zemljišta predstavlja odnos pojedinih frakcija u njemu.

Podela zemljišta prema teksturi (mehaničkom sastavu)

Grupa zemljišta Veličina

agregata Tipovi zemljišta

Peskovita

zemljišta

(peskuše)

Krupni

Peskuša

Ilovasta peskuša

Ilovasta zemljišta

Umereni krupni

Peskovita ilovača

Sitna (fina) peskovita ilovača

Vrlo sitna (fina) peskovita ilovača.

Srednji

Ilovača

Praškasta ilovača

Prah (prahulja)

Umereno sitni Glinasta ilovača

Praškasto glinasta ilovača

Glinasta zemljišta Sitni

Peskovita glina

Praškasta glina

Glina


17

Dimenzije mehaničkih frakcija u zemljištu

Naziv frakcije Promer (u mm)

Kamen >20

Šljunak 20-2

Krupni pesak 2.0-0.2

Sitni pesak 0.2-0.05

Krupni prah 0.05-0.02

Sitni prah 0.02-0.002

Glina <0.002

Koloidi <0.0002

Na ekstremno skeletnim zemljištima ne mogu uspevati gajene biljke, a jednako tako i na ekstremno

teškim zemljištima, pogotovo ako se nalaze u nepovoljnim klimatskim uslovima s viškom ili nedostatkom

oborina. MeĎutim, ako se porede skeletna i vrlo teška zemljišta, onda skeletna pruţaju više šanse kao supstrati,

pa su poznati primeri gajenja nekih kultura (vinova loza, lucerka) na šljunkovitim zemljištima pod uslovom da je

osigurana voda u takvom supstratu (natapanjem).

Za uspevanje većine kulturnih biljaka najpovoljnije uslove pruţaju ilovače i to lakše ilovače kod slabo

humusnih i bezkarbonatnih zemljišta ili teţe ilovače kod karbonatnih i humoznijih zemljišta.

Naša najplodnija obradiva zemljišta pripadaju zoni šumo-stepe juţnog dela Panonske nizije. Formirana

su na karbonatnom lesu (černozem, smeĎa i smeĎa lesivirana) što ukazuje da je većina poljoprivrednih zemljišta

(obradivih) nastala na račun šuma i travnjaka.

Oblici mehaničkih frakcija zemljišta: A-prizmatičan, B-stubast, C-uglast, D-amorfan, E-horizontalno pločast, D-

mrvičast (granulast)

Dubina zemljišta

Kod dubine zemljišta podrazumevamo dvije kategorije: apsolutna dubina i dubina fiziološki aktivnog

profila. Apsolutna dubina zemljišta je zapravo dubina pedosfere a uslovljena je

pedogenezom, u prvom redu poloţajem zemljišta u reljefu. Zato su najdublja

zemljišta u ravnicama gde je materijal nanesen vodom, vetrom u velikim

količinama. Duboka zemljišta ili debeli sedimenti nastaju i taloţenjem finih

čestica u mirnoj vodi stajačica (jezera i mora), pa se takva subakvalna zemljišta

iskorištavaju kao obradiva tek nakon odvodnjavanja. Na strminama i na visokim

poloţajima, zemljišta su plitka zbog početnih procesa stvaranja zemljišta ili

zbog erozije vodom. Tu se na površini javlja geološka podloga.

Za iskorištavanje zemljišta gajenjem biljaka merodavna je dubina

fiziološki aktivnog profila, a to je ujedno i efektivna dubina zemljišta. Fiziološki

aktivna dubina zemljišta obuhvaća onaj deo pedosfere (dentrita, trošine) koja

sluţi kao supstrat za ukorenjavanje odnosno ishranu gajenih biljaka. U fiziološki

aktivnom profilu se nalazi ţivotni prostor gajenih biljaka, aktivna hranjiva,

korisna voda, kiseonik i korisni mikroorganizmi.

Slojevi antropogenog zemljišta


18

Klasifikacija efektivne dubine zemljišta (Kovačević i Jakšić Vojna, 1964)

Potencijalna vrednost zemljišta raste s dubinom fiziološki aktivnog profila, jer se samo na zemljištima

veće dubine, mogu gajiti biljke dubokog ukorenjivanja. Za savremeno gajenje poljoprivrednih biljaka, potrebno

je da efektivna dubina zemljišta bude 90-100 cm.

Dreniranost – ocednost zemljišta

Ova osobina je od vaţnosti u iskorišćavanju nekog zemljišta jer su u njima odreĎeni vodovazdušni

odnosi, a oni su ključni za biokomponentu zemljišta.

Ocednost utiče na oksidacijske procese zemljišta u kulturnom zemljištu u globalu moraju prevladavati

oksidacijski nad redukcionim procesima.

U odnosu na prirodnu dreniranost Mihalić, (1985) je podelio zemljište na;

Podela zemljišta prema prirodnoj dreniranosti (Mihalić, 1985)

Razred Dreniranost Osobine

I Ekstremno ocedna Brzo gube vodu-nepovoljna za gajenje biljaka

II Jače ocedna Pogodna za vinovu lozu

III Ocedna Imaju povoljne vodno-fizičke osobine za gajenje

poljoprivrednih kultura

IV Umereno ocedna Srednje teškog su mehaničkog sastava. Povoljna su

za gajenje leguminoza.

V Nepotpuno ocedna

Prisustvo visokih podzemnih voda, na njima su

zastupljene kulture sa većim zahtevom u vodi.

Popravka se vrši hidro i agotehničkim zahvatima.

VI Slabo ocedna Teţeg su teksturnog sastava, pogodna za travnjake.

VII Vrlo slabo ocedna Nalaze se u depresijama, teţeg su mehaničkog

sastava, permanentni travnjaci, pirinač i sl.

Zemljišta sa više peska i šljunka, sa većim sadrţajem gline, manje su ocedita, podloţna su zabarivanju i

biljke trpe zbog suviška vlage.

Brzina proceđivanje vode ovisno o teksturi zemljišta

Tip zemljišta Dubina u cm

Vrlo plitka < 25

Plitka < 50

Srednje duboka <90

Duboka <150

Vrlo duboka >150


19

Za savremenu biljnu proizvodnju najbolja su zemljišta umerene ocednosti jer imaju optimalan odnos

gline i peska, kao i povoljan vazdušni reţim.

Struktura zemljišta

Struktura zemljišta predstavlja osnov njegove plodnosti, a od nje zavisi vodni, vazdušni i toplotni reţim

zemljišta, pristupačnost vode i hranjiva, aktivnost mikroorganizama i mogućnost korenovog sistema.

Sposobnost zemljišta da obrazuje agregate različite veličine i forme nazivamo strukturnost zemljišta,

a celina koja se dobija pri obradi zemljišta naziva se struktura.

Zemljište moţe biti u strukturnom i bestrukturnom stanju. Ako čestice nisu povezane (pesak) ili suviše

povezane ili slepljene (teška glina), onda takvo zemljište nazivamo bezstrukturna –nestrukturna zemljišta.

Prema veličini, neovisno od oblika svi agregati se dele na:

1. Mikroagregate ……………………..< 0.25 mm

2. Makroagregate ……………………..>0.25 mm

Strukturni agregat zemljišta

Značaj strukture u poljoprivrednoj proizvodnji, naročito u ratarsko-povrtarskoj, isto tako je velika kao

značaj mehaničkog sastava zemljišta. Struktura koriguje mehanički sastav kao integralni indikator

produktivnosti zemljišta. Ilovače samo onda vaţe kao najproduktivnije zemljište, kada su strukturne.

Nestrukturne ilovače su neproduktivne od strukturnih glinuša, pa čak i od nekih peskuša, jer se pod uticajem

strukture menja niz drugih vaţnih osobina zemljišta, fizičkih i bioloških.

Za razliku od pedologije, u ratarstvu se smatraju kao strukturna zemljišta samo ona koja se odlikuju

mrvičastom i sitnogrudvičastom strukturom. Zrnasta struktura, koja je još bolja i otpornija od mrvičaste,

praktično se ne moţe naći u današnjim oranicama. Ona se pod uticajem dugogodišnje obrade modifikuje u

mrvičastu, vrlo dobru, ali manje otpornu prema vodi i oruĎima.

Oranica mrvičaste strukture pruţa najbolje uslove za setvu, nicanje i razvoj ţila gajenih biljaka, a i za

intenzivan razvoj mikroorganizama. Mrvičasta struktura ima vrlo povoljnu poroznost agregata, koja omogućava

oticanje suviška vode, istovremeno zadrţava kapilarnim snagama i porama unutar agregata veliku količinu vode

pristupačne biljnim ţilama. Krupnije pore izmeĎu agregata obezbeĎuju odvoĎenje suvišne vode i dobar

vazdušni reţim sredine.

U ratarstvu se mrvičasta struktura u oraničnom sloju postiţe pravilnom obradom. Dakle, čovek svojom

delatnošću menja prirodnu strukturu zemljišta. To menjanje varira, već prema sistemu ratarenja, obradi, Ďubrenju

i prema samom tipu zemljišta. Ako je prirodna struktura toliko promenjena da se više ne raspoznaje, govori se u

veštačkoj strukturi. Prirodna struktura zemljišta se menja i pod uticajem različitih meliorativnih zahvata. Trajanje

procesa u kome se stvara zemljište i koje utiče na njegov razvojni stadijum, a time i na tip, utiče takoĎe na

strukturu. i na kraju, reljef utiče na strukturu time što utiče na tip zemljišta, ili na niţe sistematske jedinice.

Postoje i pokušaji stvaranja strukture veštačkim putem i sintetskim organskim preparatima (200-1000

kg/ha) koji dugo deluju i otporni su na mikrobiološko razlaganje. Veoma su skupi. Kod nas su poznati pod

trgovačkim nazivom, terasan, higromul, strimul.

Danas se u globalu struktura zemljišta popravlja na jeftiniji i jednostavniji način i to putem:

1. Nakupljanja organskih materija podzemnih i nadzemnih ostataka gajenih biljaka.

2. Regulisanja razlaganja organske materije.

3. Unošenja odgovarajućih organskih i mineralnih Ďubriva.


20

4. Odgovarajućeg učešća siderata u plodoredu namenjenih zelenišnom Ďubrenju.

5. Stvaranja dubokog oraničnog sloja zemljišta.

Pojednostavljena klasifikacija strukture zemljišta

Osnovne grupe

strukture Struktura Izgled strukturnih agregata

Kubomorfni agregati

(agragati razvijeni u

pravcu tri osi)

Orašasta

(uglovi i ivice

slabo izraţeni,

ravni sa

hrapavom

površinom)

Zrnasta (uglovi i ivice

jako izraţeni)

Blokoidna (ravni i ivice

nejasne,

površina

neravna

Prizmomorfna

(agregati jače razvijeni

po vertikalnoj osi)

Stubasta

(agregati imaju

zaobljene

vrhove i ravan

donji kraj)

Prizmatična

(ivice agregata

oštre, plohe

ravne i ponekad

sjajne)

Laminomorfni

(agregati jače razvijeni

u pravcu dve

horizontalne osi)

Pločasta

(agregati u vidu

ploča i pločica

različite

debljine)


21

Vodne osobine zemljišta

Biološki značaj vode potiče iz činjenice da je ţivot nastao u vodi i da bez vode nema ţivota. Voda je

odlučujući faktor u biljnoj proizvodnji. Redovni je sastojak zemljišta i čini njegovu tečnu fazu. Ima značajnu

ulogu u rastvaranju organskih i neorganskih i materija u zemljištu, omogućuje usvajanje i transport tih materija

kroz biljku, kao i njihovo učešće u metabolizmu biljaka.

Spoljašnji činioci koji utiču na usvajanje vode su: količina pristupačne vode u zemljištu, njena

temperatura i aeracija, koncentracija i sastav zemljišnog rastvora.

U zavisnosti od načina vezivanja molekule vode u zemljištu razlikuju se: opnena, kapilarna i

gravitaciona voda a za biljke su samo pristupačne kapilarna, gravitaciona i jednim delom opnena.

Oblici vode u zemljištu

Usvajanje vode zavisi od osmotskog potencijala zemljišnog rastvora, a do smanjenja usvajanja moţe

doći u letnim mesecima i to na zaslanjenim zemljištima. Pri niskim temperaturama smanjuje se usvajanje vode i

tada kod biljaka dolazi do fiziološke suše. Do ove pojave često u našim uslovima ratarenja dolazi u proleće kad

usled relativno visoke temperature vazduha i niske temperature zemljišta nastaje debalans u vodnom reţimu

biljaka, i pored toga što zemljište sadrţi dovoljne količine vode. U daljnjem tekstu navodimo detaljniju podelu

oblika vode u zemljištu:

1. Hemijski vezana voda - nema značaja za biljku

2. Voda u gasovitom stanju (vodena para) - fiziološki je korisna ako kondenzacijom preĎe u tečno stanje,

a i stalni je sastojak zemljišnog vazduha

3. Adsorpciona- higroskopna voda - fiziološki nepristupačna biljkama

4. Opnena voda - nalazi se oko zemljišnih čestica, a biljkama koristi samo kada se zemljište isuši do

opnene vlage

5. Kapilarna voda - veoma je pokretna i ima veliki značaj pri obezbeĎenju biljaka vodom, kao i za fizičke

i hemijske procese u zemljištu. U suvljim klimatskim zonama ona je jedina rezerva za biljku, a mere koje

omogućuju zadrţavanje kapilarne vode su: duboka obrada, primena malča, prašenje strništa, kultivacija.

6. Gravitaciono-filtraciona - to je ona voda koja se nesmetano proceĎuje do podzemne vode, a veoma je

značajna ako se nalazi u zoni korena. Malo se zadrţava i za biljku je od malog značaja.

7. Podzemna voda - obrazuje se iznad ili ispod nepropusnog sloja

8. Voda se u zemljištu javlja i u obliku leda.

Za većinu gajenih biljaka najpovoljnije je ako zasićenost zemljišta vodom iznosi oko 70 % od poljskog

vodnog kapaciteta (PVK) ili nešto iznad njega.

Zemljište na kome se uzgajaju biljke mora biti vododrţivo i drenirano, odnosno takvih osobina da

zadrţava količinu vode koja je biljci potrebna, a da višak vode koji bi bio štetan propušta naniţe. Kapacitet

zemljišta za vodu je sposobnost zemljišta da u sebe moţe primiti manju ili veću količinu vode što zavisi od:

1. Stanja zemljišne površine (obradivo-golo ili pod biljnim pokrivačem).

2. Oblika reljefa (blago-nagnuto).

3. Vrste i karaktera padavina.

4. Mehaničkog sastava i strukture zemljišta.


22

Zemljišta sa izrazitim nedostacima u pogledu vododrţnosti se popravljaju unošenjem organskih

materije. Osim toga, tekstura se moţe popraviti mešanjem horizonata u profilu, a ako ima takvih mogućnosti, pa

čak i dovoţenjem peska za teška zemljišta a ilovača za laka zemljišta. Ova dva posljednja načina popravljanja

dolaze u obzir samo na malim površinama (zbog prevelikih troškova). Pored toga, mogu se primenjivti i

sintetska sredstva za poboljšanje vodnog reţima zemljišta.

Moramo imati na umu da biljka vodu ne prima direktno iz atmosfere, već preko zemljišta kao

posrednika, pa je i snabdevanje biljke vodom zavisno od vodnog reţima zemljišta.

Vazdušne osobine zemljišta

U svakom zemljištu, pored čvrste mase i vode, ima i vazduha. Količina vode i vazduha menja se svakog

momenta. IzmeĎu vode i vazduha u zemljištu postoji antagonizam. Na mesto vode u zemljišne pore ulazi vazduh

i obratno. Zbir količine vode i vazduha u zemljištu je stalan i uvek ravan ukupnoj zapremini pora.

Za gajene biljke optimalan odnos vode i vazduha, pri poljskom vodnom kapacitetu, treba da je

pribliţno voda:vazduh = 60:40 % od ukupne zapremine pora. Povoljan odnos vode i vazduha u zemljištu postiţe

se na dva načina: stvaranjem strukture i razrahljivanjem, odnosno obradom zemljišta. Prva mera je trajnija a

druga privremena.

Vazduh u zemljištu sadrţi uvek izvestan procenat vodene pare, utoliko više, ukoliko je zemljište

vlaţnije.

Za vazdušni reţim zemljišta ključni značaj imaju pore iz kojih voda gravitaciono otiče i koje su uvek

ispunjene vazduhom. Sadrţaj tih pora uzima se kao mera kapaciteta zemljišta za vazduh. Normalan vazdušni

reţim obezbeĎen je ako zemljište ima vazdušni kapacitet veći od 10 %, a onaj ispod 5 % je vrlo nepovoljan, 5 -

10 % slab, 10 - 15 % srednji, a preko 15 % smatra se da nema ekološki značaj.

Smanjenjem vazdušnog kapaciteta smanjuje se aktivnost bakterija u zemljištu, a isto tako i infiltracioni

kapacitet.

Razmena gasova izmeĎu zemljišnog vazduha i atmosfere naziva se aeracija zemljišta. Taj proces je

vrlo značajan za korenov sistem biljaka, mikrofloru, faunu i oksidaciju organske materije u zemljištu. Vrši se

pod uticajem difuzije i meteoroloških faktora (temperaturne promene, razlike u barometarskom pritisku, dejstvo

vetrova i promene procenta vlage u zemljišnim porama od padavina ili navodnjavanje).

Difuzija gasova je osnovni faktor aeracije zemljišta. Pod tim pojmom podrazumeva se kretanje gasova i

pare pod uticajem različite koncentracije i parcijalnih pritisaka gasova i pare. Pošto zemljišni vazduh sadrţi više

CO2 a manje O2 od vazduha u atmosferi, proces difuzije u zemljištu sastoji se od kretanja CO2 iz zemljišta u

atmosferu i kretanja O2 iz atmosfere u zemljište. Pošto difuzija ide u pravcu niţe koncentracije ili u pravcu niţeg

parcijalnog pritiska, to se pod njenim uticajem O2 suprotno od CO2, spušta iz atmosfere u zemljište, CO2 se,

naprotiv, diţe iz zemljišta u atmosferu.

Ukoliko aeracija nije dovoljna, stvara se višak CO2 i manjak O2 (naročito u zabarenim zemljištima ili

bezstrukturnim glinovitim zemljištima). U tom slučaju, povećana koncentracija CO2 u zemljištu preko 1% deluje

toksično na gajenu biljku (onemogućava klijanje i blokira rad mikroorganizama).

Vazdušni reţim zemljišta se poboljšava gajenjem okopavina, unošenjem organske materije, dubokom

obradom, gajenjem leguminoza.

Toplotne osobine zemljišta

Toplota je značajna za klijanje i nicanje biljaka, rad mikroorganizama, biohemijske i oksido-redukcione

procese. Sve razvojne faze biljaka vezane su za odreĎenu temperaturu zemljišta i prizemne atmosfere.

Temperatura zemljišta utiče na uzimanje hranljivih materija, njihov transport do lisne površine i na samu

sintezu. Podzemni delovi biljaka dišu na 00-35

0C, izvan tih granica disanje naglo opada.

Sposobnost zemljišta da u svakog momenta reguliše svoje toplotno stanje naziva se toplotnim režimom

zemljišta. Intenzitet primanja toplote zavisi od količine toplote koja doĎe na površinu zemljišta, toplotnog

kapaciteta zemljišta i biljnog pokrivača.

Zemljišta se prema toplotnim osobinama dele na hladna, umereno topla i topla.

Hladna zemljišta su većinom teška i vlaţna, teško se zagrevaju a brzo se hlade. Slabo drenirana

zemljišta ne sadrţe vazduh, a on se javlja kao čuvar toplote, jer u većim porama sprečava njegovo sprovoĎenje.

SprovoĎenje toplote u zemljištu zavisi od: sadrţaja vode, vazduha u zemljištu, mineraloškog sastava zemljišta.

Umereno topla su većina naših zemljišta. U topla zemljišta se ubrajaju drenirana zemljišta na toplim

ekspozicijama, koja se relativno brzo zagrevaju a sporo hlade zbog mrvičaste strukture i većeg sadrţaja humusa.


23

Plodnost zemljišta

Plodnost zemljišta ima nekoliko definicija. Prema Gračaninu (1947), to je kompleksno svojstvo, koje

ga čini manje ili više sposobnim supstratom za gajenje biljaka. On razlikuje potencijalnu i efektivnu plodnost

zemljišta. Prva je definisana konstalacijom svih faktora zemljišta, a druga intenzitetom svih vrednosti edafskih i

vegetacijskih faktora.

Za stvaranje prinosa najvažnija je efektivna plodnost zemljišta, pa nju treba povećati ako se želi

postići glavni cilj-povećanje prinosa gajenih biljaka.

Drugi autor Edelman (1965) je plodnost zemljišta podelio na sledeće kategorije:

1. Primarna plodnost.

2. Prirodna plodnost.

3. Tradicionalna plodnost.

4. Tehnološka plodnost.

Primarna plodnost je akumulisana u zemljištima slobodne prirode koja se razvijala pod prirodnom

vegetacijom. Kod ovih zemljišta u prvom momentu su vaţni sadrţaj humusa i hranjiva. Ako se ova zemljišta

privode korišćenju za gajenje poljoprivrednih biljaka, nazivaju se devičanska zemljišta.

Prirodna plodnost nastaje nakon iscrpljivanja primarne plodnosti. Ona je rezultat pedoloških

svojstava nekog zemljišta. Ovde dolazi do izraţaja apsolutna dubina, teksturni sastav, graĎa profila, prirodna

dreniranost. Na zemljištima koja su duže u eksploataciji, prirodna plodnost je glavni pokazatelj

sposobnosti zemljišta kao supstrata za gajenje biljaka.

Tradicionalna plodnost odraţava uticaj antropogenizacije zemljišta kroz duţe vreme. Ona je zapravo

klimaks plodnosti zemljišta nastala primenom raznih agrotehničkih zahvata u prvom redu Ďubrenje stajnjakom,

plitka obrada i gajenje leguminoza.

Tehnološka plodnost "poremećenih zemljišta" oslanja se na prirodnu plodnost ili se od neplodnih

supstrata stvaraju antropogena zemljišta sposobna za gajenje biljaka. Tehnološka plodnost rezultat je radikalnih i

sloţenih mehaničkih zahvata uključujući u to i hidrotehničke melioracije, a dopunjena efikasnim veštačkim

Ďubrivima i drugim uzgojnim merama. Tehnološka plodnost zemljišta je jedno od obeležja savremene biljne

proizvodnje.

Na kraju, moţe se reći da tehnološka plodnost zemljišta u osnovi ovisi o:

1. Dubine zemljišta.

2. Tekstrure.

3. Strukture.

4. Dreniranosti.

5. Vrednosti pH.

6. Sadržaja i oblika humusa.

7. Vodno-vazdušnog i toplotnog režima i drugih faktora.

Za planiranje odreĎenih mera u intenzivnoj biljnoj proizvodnji potrebno je, da se pored trenutnog stanja

zna, koliko je efektivna produktivnost ispod maksimalnog proizvodnog potencijala. Ona se moţe definisati kao

veličina očekivanog prinosa u uslovima kada je posejana/posaĎena vrsta, sa najvećim biološkim potencijalom i

kada je primenjen sistem gazdovanja s najracionalnijim iskorišćavanjem resursa i ulaganjima u agro i

hidromelioracione zahvate.

Reakcija zemljišta (pH vrednost)

Reakcija zemljišta ili njegova pH vrednost, javlja se kao edafski faktor, a upozorava na stepen

zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i otopine zemljišta. Ukoliko u otopini zemljišta prevladavaju H

iona, onda je zemljište kiselo, a ako prevladavaju OH ioni onda je ono alkalno a ukoliko je podjednako H i OH

iona, onda je zemljište neutralne reakcije. Pri tome razlikujemo:

1. Aktivna kiselost je kiselost zemljišnog rastvora, odnosno , to je ukupna količina H iona u tom rastvoru.

2. Supstitucijska kiselost ili izmenjiva kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona i Al iona

pod uticajem rastvora neutralnih soli (1 n KCl). Time se ne istiskuje celokupna količina adsorbovanih H


24

i Al iona, nego samo oni koji su slabije vezani. Tako odreĎena supstitucijska kiselost u sebi sadrţi i

aktivnu kiselost.

3. Hidrolitička kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona pod uticajem bazičnih soli (1 n

CH2COONa ili sa 1 n (CH3COOH)2Ca). Zbog bazične reakcije ovih soli, mogu se istisnuti svi

apsorbovani H i Al ioni, odnosno oni slabije i oni jače vezani. Hidrolitička kiselost uključuje u sebi

aktivnu i skoro celokupnu supstitucijsku kiselost. Zato se ponekad naziva i ukupna kiselost zemljišta.

Oblici kiselosti zemljišta

Za pedodimatske procese zemljišta i uspevanje gajenih biljaka, optimalna zona reakcije zemljišta

nalazi se oko neutralne tačke s laganim pomakom u kiseli medijum.

U kiseloj sredini prevladavaju procesi ispiranja, a to znači da adsorptivni kompleks nema dovoljno

hranjiva. Kiselost ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju

fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo

štetno za plodnost zemljišta. Ni jača alkaličnost nije pozitivna. Ona blokira veći broj mikroelemata, ubrzava

mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu

nekih biljnih bolesti. Osobito su štetne lako topive

alkalijske soli jer povećavaju koncentraciju otopine

zemljišta do stepena toksičnosti. Osim toga, pH

zemljišta uveliko odreĎuje stepen primanja

hranjivih elemenata od strane gajenih biljaka kao i

njihov stepen toksičnosti.

Gajene biljke mogu rasti u rasponu pH 4-8,

ali to su ekstremne vrednosti.

OdreĎivanje pH zemljišta vrši se u

poljoprivrednim ustanovama opremljenim posebnim

aparatima (pH-metrima), a pH vrednost se odreĎuje

u suspenziji zemljišta sa H2O i u nKCl. Za naša

zemljišta pouzdanija je ocena reakcije zemljišnog

rastvora u nKCl.

Uticaj pH na aktivnost biljnih hranjiva

Tipovi zemljišta prema pH vrednosti (Šefer-Šahtšabel)

Oznaka

reakcije pH

Oznaka reakcije pH

Vrlo jako kisela <4 Slabo alkalna 7.1 -8.0

Vrlo kisela 4.0-4.9 Umereno alkalna 8.0-9.0

Umereno kisela 5.0-5.9 Jako alkalna 9.1-10.0

Slabo kisela 6.0-6.9 Vrlo jako alkalna >10.0

Neutralna 7.0 - -

Najbolji uslovi za normalan porast i razviće gajenih biljaka je u intervalu pH 6 - 7,5 .


25

Biološke osobine zemljišta

Od obilja organizama izdvajaju se one koji su za ţivot zemljišta s obzirom na plodnost najvaţniji.

Prvo je korenje gajenih biljaka, a drugo saprofagna mezofauna antropogenog zemljišta.

Koren gajenih biljaka

Korenje viših biljaka (gajene vrste i korovi) deluje u zemljištu dvostruko. S jedne strane prima edafske

vegetacione faktore (vodu, hranjiva i kiseonik), a s druge strane izlučuje ugljen dioksid, organske kiseline,

šećere, alkaloide, vrlo komplikovana organska jedinjena (aminokiseline i dr), pa i sama hranjiva koje je biljka

ranije primila. Posebno su vaţne izlučene tvari nazvane alelopatici (kolini) koje na druge više biljke deluju

negativno ili pozitivno i fitocide koje su nepovoljni za mikroorganizme zemljišta.

Korenje prima hranjiva neposredno s adsorpcijskog kompleksa, iz tekuće faze zemljišta, a posredno

preko bakterija zemljišta. U zoni sisajućeg korenja (rizosfera), stvara se aktivni sloj bogat mikroorganizmima. U

toj zoni javlja se mutualizam. Korenje od bakterija prima antibiotike i druga jedinjenja, a bakterije od biljaka

šećer, organske kiseline i druge materije. MeĎutim, mikroorganizmi se mogu prema biljkama ponašati kao

konkurenti za neke materije ili delovati štetno putem svojih izlučevina koje se nazivaju marizmini. Tako se

nesimbiotksi fiksator Azotobacter sp. javlja kao konkurent za fosfor.

Korenje viših biljaka rahli zemljište prilikom prodiranja u njega, što se naziva biološka

drenaža. Osim toga, korenje oblepljuje grudice zemljišta čime poboljšava njegovu strukturu., čuvajući ga

istodobno od odnošenja putem eolske i hidroerozije.

Ostaci podzemnih organa viših biljaka izvor su humusa i energije za poljoprivredna zemljišta.

Detelinsko travne smeše, npr., ostavljaju u zemljištu najviše svojih podzemnih organa. Pri tome treba imati na

umu, da je odnos nadzemnog i podzemnog dela biljke u vrlo širokom proseku 1:1, što znači da je masa

korenja poljoprivrednih biljaka jedan od faktora stvaranje antropogenog zemljišta.

Saprofagna mezofauna zemljišta

Zemljište je supstrat u kojem ţive mnogobrojni mikroorganizmi čija je aktivnost tesno vezana za

njegov postanak i plodnost. Ţivotna zajednica raznih vrsta flore i faune u zemljištu zove se edafon.

Pored mikroorganizama, u zemljištu ţivi čitav svet viših ţivotinja pa se zemljišna fauna deli na:

1. Mikrofaunu - sitni beskičmenjaci veličine 0,02 - 0,2 mm (protozoe i metazoe - hrane se

rastvorenom organskom materijom i mikroorganizmima).

2. Mezofaunu - krupniji beskičmenjaci (0,2 - 2 mm) - nematode, pregljevi, Collembolae .

3. Malerofaunu - čine je beskičmenjaci (2 - 20 mm) i kišne gliste, stonoge, mravi, puţevi, insekti.

4. Megafaunu - to su najkrupniji predstavnici zemljišne faune (razni glodari).

Njegova je bitna karakteristika da neki članovi ţive u zemljištu, jer su ishranom vezani za njegove

hranljive sastojke.

Suština aktivnosti zemljišnih organizama sastoji se u posrednoj ili neposrednoj transformaciji

organske materije. Intenzitet aktivnosti ovisi o broju organizama i prisustvu organske materije, a ona je različita

zavisno od godišnjeg doba unutar odreĎenog geografskog prostora. Pedofauna posredno razlaţe mrtvu i ţivu

organsku materiju, i to uglavnom prethodnim mehaničkim sitnjenjem i mešanjem. MeĎutim, delovanje

mikroorganizama u daljem procesu transformacije je neposredno i vodi potpunoj mineralizaciji organske

materije. Kao rezultat ovog oksidativnog procesa oslobaĎaju se CO2, H2O i NH3 i mineralni sastojci (mineralna

hranjiva izmeĎu ostalog), te se ponovo uključuju u kruţno kretanje materije. Proces mineralizacije organske

materije je najvaţniji izvor CO2 u zemljištu. Stepen otpuštanja CO2 iz zemljišta ukazuje na njegovu

mikrobiološku aktivnost. Bez ovog procesa - disanja sićušnih ali brojnih zemljišnih organizama, ţivot biljaka

bio bi onemogućen, a na površini zemljišta došlo bi do nepoţeljne akumulacije nerazloţenih organskih ostataka.

U normalnim okolnostima, sva organska materija se ne razloţi odjednom potpuno, već se jedan

njegov deo transformiše u relativno stabilnu formu – humus. U humus, kao visokomolekularnom organskom

jedinjenju, ugraĎena je znatna energija. U ovim sloţenim procesima naročito je vaţna aktivnost bakterija, u

nitrifikaciji, oksidaciji sumpora i fiksaciji azota.

Prema načinu disanja, bakterije se dele:

1. Aerobne, za svoj ţivot zahtevaju slobodan kiseonik. Od velikog su značaja za poljoprivredna zemljišta.


26

2. Anaerobne , koriste vezani kiseonik, odnosno razvijaju se bez molekularnog kiseonika. Utiču negativno

fizičko-hemijska svojstva zemljišta.

Na fizičke osobine zemljišta prvenstveno utiče aktivnost

pedofaune, naročito kišnih glista, koje rove, prevrću i temeljito

mešaju organsku materiju sa mineralnim česticama, te formiraju

strukturne agregate koje su uzgred rečeno, vrlo stabilne na razorno

dejstvo vode. Ova se stabilnost objašnjava vezivanjem agregata ne

samo pomoću sluzi, već i otpornijom materijom, humusom, što

znači da je organska materija u digestivnom traktu izvrgnuta

dejstvu fermenata i crevne flore. Pored toga, svojim hodnicima,

kišne gliste vrše prirodnu drenaţu što se itekako odraţava na

ukupni kvalitet zemljišta. Najpovoljniji ishod transformacije

organske materije (sinteza humus), javlja se onda kada u tim

sloţenim biohemijskim procesima, pored mikroflore, sudeluje i

zemljišna fauna. Sadejstvo svih članova biocenoze kroz duţi niz

godina, zadovoljava princip kontinuiteta, koji ima veliko značenje Kišna glista Lumbricus sp.)

za čitavu ţivu prirodu. Postoje meĎutim, i antagonistički odnosi prema višim biljkama ili čak izmeĎu

pojedinih mikroorganizama (privremena prevaga heterotrofnih organizama nad malobrojnim autotrofnim, kad

se zemljištu dodaje sveţa organska materija).

Sve agrotehničke mere zahvataju pliće ili dublje u ţivotni prostor zemljišnih organizama. Obrada

(ugar, plodored), Ďubrenje organskim i veštačkim Ďubrivima, borba protiv korova i štetočina, kalcizacija,

odvodnjavanje i navodnjavanje utiču na sastav i ravnoteţu u zemljištu. Intenzivna agrotehnika, primena

jednobraznih Ďubriva, nedostatak mikroelemenata, teška mehanizacija i monoprodukcija (monokultura) dovela je

do narušene ravnoteţe ţivotne zajednice u većini poljoprivrednih zemljišta. Iz toga razloga, danas se nameće

potreba iskorišćavanja zemljišta na način koji moţe obezbediti kontinuirani razvoj ţivota u njemu.

Slojevi kulturnog zemljišta

Pod pojmom kulturnog zemljišta podrazumeva se ono zemljište koje se nalazi pod trajnim i

dominantnim uticajem čoveka, što dalje podrazumeva poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina, dakle

stvaranje novog sloja koga nema u zemljištima slobodne prirode. Taj sloj se naziva ornica ili mekota -

površinski sloj u kome se obavlja setva/sadnja, klijanje, početni rast i glavno ukorenjavanje kulturnih biljaka.

Nastala je obradom i ukupnim sistemom biljne proizvodnje. Obogaćena je humusom, ima dobru strukturu,

povoljan vodno-vazdušni reţim, intenzivniju mikrobiološku aktivnost, više hranjiva i bolju pristupačnost istih

korenovom sistemu biljaka. Za stvaranje mekote ili ornice, potrebno je odreĎeno vreme, pa je vreme vaţan

faktor u njezinom stvaranju. Sigurno je da taj proces teče osetno brţe nego prilikom stvaranja tipova zemljišta i

prirodnih horizonata. Jednom stvorena mekota se razlikuje od drugih slojeva zemljišta. Budući da je mekota

glavni ţivotni prostor podzemnih organa gajenih biljaka, nastoji se da ona bude što dublja.

Po današnjoj klasifikaciji moćnosti orničnog sloja razlikujemo:

1. Vrlo plitku ornicu…………...do 10 cm

2. Plitku ornicu………………...do 20 cm

3. Srednje duboku ornicu……..do 30 cm

4. Duboku ornicu …………..preko 30 cm

Dubina ornice (mekote) je kompleksan pokazatelj apsolutne dubine

zemljišta, reljefa, glavnih osobina zemljišta, sistema biljne proizvodnje,

vučne sile i instrumenata za obradu zemljišta.

Vrlo plitka mekota upozorava ili na nepovoljne prirodne činioce za

stvaranje antropogenog zemljišta ili na ekstenzivnu poljoprivrednu

proizvodnju. Duboka mekota, naprotiv, je znak povoljnih prirodnih faktora i

intenzivne poljoprivrede.

Ispod mekote nalazi se sloj zemljišta nazvan zdravica. Zdravica je

zapravo deo pedosfere koji nije obuhvaćen antropogenizacijom zemljišta.

Kadkad se zdravica označuje kao mrtvica ili sirovo zemljište što upozorava

na slabu biogenost i humoznost. Na apsolutno dubokim zemljištima s

dubokim fiziološki aktivnim profilom, dele se i zdravice u dve kategorije:

zdravicu I i zdravicu II. Slojevi antropogenog zemljišta


27

Zdravica I je dio fiziološki aktivnog profila, pa se u njemu nalazi još korenja i drugi organizmi

zemljišta.

Zdravica II ili donja zdravica nalazi se izvan fiziološki aktivnog profila i bez uticaja korenja viših

biljaka. Slabih je fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.

Ispod zdravice nalazi se matični supstrat odnosno litosfera. Ako je rastresit onda se označuje sa C a ako

je stenovit onda se označuje sa R.

Ako se zemljište obraĎuje dubinskim rahljenjem, ispod mekote se formira dopunski podoranični sloj -

podmekota. Ona se obično ne Ďubri, iako takva mogućnost postoji. Prisutnost podoraničnog sloja, povećava

ukupnu dubinu antropogenog sloja i moţe biti uvodni stadijum za njezino kasnije uključivanje u mekotu, a time i

za produbljivanje aktivnog sloja zemljišta.

Pored odnosa mehaničkih frakcija unutar zemljišta, bitna je njihova veličina odnosno, promer pojedinih

frakcija jer ona odreĎuje pripadnost teksturnoj klasi pojedinih zemljišta.

Čuvanje plodnosti zemljišta

Intenzivno iskorištavanje zemljišta sa sobom nosi i negativne uticaje na njegovu plodnost. To znači, da

se sa gajenjem biljaka javlja opadanje početne plodnosti i da se u iskorištavanje antropogenog zemljišta, moraju

uključiti zahvati koje čuvaju, obnavljaju, pa i povećavaju plodnost iznad početne razine.

Faktori koji negativno utiču na plodnost zemljišta jesu klima, gajena biljka i čovjek., odnosno radovi

koji se obavljaju u gajenju biljaka.

a) Klima deluje na plodnost zemljišta insolacijom, oborinama i vetrom. Naime, antropogena zemljišta su u

jednom delu godine "gola", a nakon setve/sadnje su i dalje nezaštićena do porasta gajenih biljaka.

Zemljišta slobodne prirode su naprotiv, stalno pokrivena

biljnim pokrivačem, te sama sebe štite od štetnog uticaja

atmosferilija.

a) Padavine svojom mehaničkom snagom razaraju strukturne

agregate, zamuljuju ih, a posledica je stvaranje tanje ili deblje

pokorice koja sprečava aeraciju i ulaţenje vode u zemljište.

To se neposredno odraţava na klijanje i nicanje gajenih

biljaka jer onemogućava njihov izlazak na površinu i biljka

ugiba. Kiša u obliku pljuskova jakog intenziteta uzrokuje

eroziju na golom zemljištu pogotovu na nagnutim terenima.

Razorno delovanje kišne kapi na zemljište

Oblik hidroerozije uz morske i Posledice hidroerozije Delovanje vodene erozije usled jakih pljuskova

rečne obale


28

Delovanje vetra na čestice zemljišta Zabarivanje proizvodnih površina usled jakih

pljuskovitih kiša

b) Insolacija ultraviolentnim zrakama ubija mikroorganizme zemljišta na površini i time ga biološki

umrtvljuje. Toplotni efekat insolacije izaziva povećanju evapotranspiraciju čime naglo isušuje

zemljište.

c) Biljke prinosom iz zemljišta iznose ogromne količine hranjiva i time smanjuju plodnost. Neke biljke

ubrzavaju razgradnju humusa ili destimulišu ugorenje zemljište.

d) Vetar na golim površinama bez biljaka, pogotovo na obraĎenim i usitnjenim zemljištima moţe u

odreĎenim okolnostima uzrokovati eolsku eroziju. Hidro i eolska erozija smanjuju plodnost jer odnose

najplodniji dio zemljišta (mekotu).

e) Čovek najviše deluje na smanjenje plodnosti načinom iskorištavanja zemljišta. Tu su uključeni

agrotehnički zahvati i skidanje plodina. Od agrotehničkih zahvata u prvom redu je to obrada zemljišta.

Obradom zemljišta se potiče aeracija i tako stimuliše proces razgradnje organske materije

(mineralizacija). Većom frekvencijom obrade kvari se struktura, jedan od vrlo vaţnih faktora plodnosti

zemljišta čime se otvara put mikroeroziji na obraĎenim zemljištima. Najnepovoljniji uticaj na plodnost

zemljišta u vezi je s gaţenjem proizvodne površine.

Uticaj sabijanja zemljišta na razvoj korenovog sistema kukuruza (Micić, 1985)

Pri obavljanju agrotehničkih zahvata, zahvata ţetve, berbe i košnje, po proizvodnim površinama se

kreću razni poljoprivredne mašine. One gaze zemljište, što se negativno odraţava na njegovu plodnost. Gaženje

zemljišta je zajednički pojam za negativan uticaj radnih zahvata na proizvodnoj površini. Postoji nekoliko oblika

gaţenja zemljišta (Rid, 1956):

1. Stvarno zbijanje je mehanički učinak gaţenja zemljišta.

2. Rupa i razmazivanje su zemljišta je fenomeni koji se javljaju ako je zemljište mokro. Rupe su bile redovito

dok su se u obradi zemljišta koristile zaprege, a razmazivanje je sada u epohi traktora i to prilikom njegovog

naglog menjanja pravca kretanja na mokrom zemljištu. To je takozvani "efekat škara". Do razmazivanje

moţe doći i kretanjem transportnih sredstava preko mokrog zemljišta.

Sva zemljišta nisu jednako osetljiva na zbijanje, pa s povećanjem mineralnih koloida izraţene

lepljivosti u zemljištu raste osetljivost, dok su lagana, a pogotovu skeletoidna zemljišta neosetljiva na zbijanje.

c


29

Rupa i razmazivanje su ne teškim mineralnim zemljištima apsolutno štetni, zato se ne sme prelaziti

preko takvih zemljišta kada su vlaţna. Plodno zemljište podrazumeva zemljište koje je strukturno,

humusno, bogato pristupačnim hranjivima i korisnim

mikroorganizmima. Takvo zemljište je stabilnije prema nepovoljnim

uticajima i brţe obnavlja narušenu plodnost.

Da se odrţi ravnoteţa prirodnih sila, čovek mora uključiti

zahvate koji obnavljaju, čuvaju, pa i povećavaju plodnost zemljišta.

Zato čovek mora biti usmeren na zahvate koji stabilizuju strukturu,

odrţavaju optimalan sadrţaj humusa, vraćaju oduzeta hranjiva i

aktiviraju mikrobiološke procese u zemljištu. U tim korisnim

zahvatima vaţnu ulogu ima Ďubrenje kalcijumom, fosforom i

azotom, te obogaćivanje zemljišta organskom materijom.

Tragovi guma i površinskog zbijanje pri predsetvenoj

pripremi Korisno je i obradu zemljišta svesti na odgovarajuću meru, a zemljište ostaviti što manje vremena

"golo". Podrivanje je delotvorna mera čuvanja plodnosti zemljišta.

Da bi se sačuvala stabilna mrvičasta struktura, treba ako je to moguće, uključiti u plodored detelinsko

travne smeše.

U čuvanje plodnosti zemljišta, uključuju se danas razni tehnički zahvati. Osnovno je smanjiti broj

prohoda a time i gaţenje. To se postiţe primenom širokozahvatnih oruĎa (metoda stalnih tragova),

korišćenje pneumatika širokog profila na pogonskim i transportnim mašinama, uduplavanje točkova ili

ugradnja metalnih ili gumenih gusenica.

Primena avijacije je takoĎer jedna od mera smanjenja gaţenja zemljišta. MeĎutim, ona je moguća

samo u radnim zahvatima Ďubrenja i zaštite useva.

Klasifikacija zemljišta

Zemljišta se stvaraju i razvijaju pod uticajem pedogenetičkih faktora (organizmi, matični supstrat,

klima i reljef), a u toku vremena se menjaju na način koji ima karakter evolucije. Budući da oblik i intenzitet

delovanja faktora varira u širokom intervalu, mogu da se jave bezbrojne kombinacije dejstva faktora i kao

posledica toga, veoma raznovrsne forme zemljišta. Ako se tome doda, da razvoj zemljišta ne počinje

istovremeno na svim delovima kopna, i da se stalnim spiranjem razvijenih zemljišta njihov ciklus ponavlja iz

početka, onda je razumljivo što se i u rejonima gde vladaju jednaki pedogenetički faktori javljaju raznovrsni

razvojni stadijumi zemljišta. Time se objašnjava ogromna raznovrsnost zemljišnog pokrivača, a zadatak je

klasifikacije da, primenom adekvatnog logičkog sistema, to mnoštvo raznovrsnih formi zemljišta učini

preglednim. Kada se, primenom takvog sistema, srodne forme grupišu, broj jedinica kojima se operiše, svodi se

na razumnu meru. Ako se takve jedinice, s obzirom na srodnost, razlike i genetičku vezu meĎu njima, razvrstaju

po hijerarhijskom principu, dobija se pregled koji omogućuje lako snalaţenje u mozaiku zemljišnog pokrivača i

brzo informisanje o bitnim osobinama zemljišta.

Proces grupisanja i razvrstavanja zemljišnih individua, prema nekim zajedničkim obeleţjima naziva

se klasifikacija zemljišta, pa razlikujemo:

1. Naučnu, (geološko-petrografske, hemijske, fizičke, mešovite i genetičke).

2. Praktičnu, (agronomske - bonitetne, meliorativne i sanitarne).

3. Ekonomsku, (prema ukupnoj ceni zemljišta, prema dohotku i prema čistom prihodu).

Danas se mahom koristi genetička klasifikacija (zasnovana na genezi), a u najširoj primeni je sistem

koji su izradili Škorić, Filipovski i Ćirić (1973), a prihvatilo ga je Jugoslovensko društvo za proučavanje

zemljišta.


30

Automorfna zemljišta

Klasa zemljišta Profil Tip zemljišta

I) Nerazvijna zemljišta (A)-C

1. Kamenjar (litosol)

2. Sirozem (rigosol)

3. Eolski pesak (aerosol)

4. Koluvijalni nanos (koluvijum)

II) Humusno akumulativna

zemljišta A-C

1. Krečnjačko dolomitne crnice (kalkomelanosol)

2. Rendzine

3. Humusno-silikatno zemljište (ranker)

4. Černozem

5. Smonice (vertisol)

6. Ranker

III) Kambična zemljišta A-(B)-C

1. Eutrično smeĎe zemljište (eutrični kambisol)

2. Kiselo-smeĎe zemljište (distrični kambisol)

3. SmeĎe zemljište na krečnjaku i dolomitu

(kalkokambisol)

4. Crvenica (terra rosa)

IV) Eluvijalno-iluvijalna

zemljišta A-E-B-C

1. Ilimerizovana zemljišta (luvisol)

2. Podzol

3. SmeĎe podzolasto zemljište (brunipodzol)

V) Antropogena zemljišta P-C

1. Rigolovano zemljište (regosol)

2. Vrtna zemljišta (hortisol)

3. Zemljišta deponije (deposol)

VI) Tehnogena zemljišta

1. Zemljišta deponija

2. Flotacijski materijal

3. Nanosi iz vazduha

b. Hidromorfna zemljišta


I) Epigeljna zemljišta A-Eg-Bg-C 1. Pseudoglej

2. Stagnoglej

II) Hipoglejna zemljišta A-G

1. Močvarno glejno zemljište (euglej)

2. Kiselo-smeĎe zemljište (semiglej)

3. Amfiglejno zemljište

III) Fluvijalna i fluviglejna

zemljišta

(A)-I…:A-I,II..A-

Gpo

1. Recentni rečni nanosi (fluvisol)

2. Fluvijalno livadsko zemljište (A-C-G)

3. Ritska crnica (molični fluviglej)

IV) Tresetna zemljišta T-G

1. Visoki treset (acro-histosol)

2. Prelazni treset (p.o. histosol)

3. Niski treset (plano histosol)

V) Antropogena zemljišta P-C

1. Rigolovani treset

2. Zemljišta pirinčanih polja (rizosol)

3. Hidromeliorisana zemljišta

C. Halomorfna zemljišta


I) Akutno zasoljena

Zemljišta Asa-C-Gp 1. Solončak

II) Eluvijalno-iluvijalna

alkalna zemljišta A-E-Bt, Na-C 2. Solončec

Postoji i FAO/UNESCO klasifikacija zemljišta. Ovde nećemo dati detalje ove klasifikacije, već samo

nazive grupa zemljišta i njihove oznake: Fluvisols (FL), Gleysols (GL), Regosols (RG), Cambisols (CM),

Calcisols (CL), Gypsisols (GY), Solonetz (SN), Solonchaks (SC), Kastanozems (KS), Chernozems (CH),

Phaeozems (PH),Gryzems (GR), Luvisols (LV), Planosols (PL), Podzoluvisols (PD), Podzols (PZ), Lixisols

(LX), Acrisols (AC), Alisols (AL), Nitisols (NT), Ferralsols (FR), Plinthosols (PT), Histosols (HS) i Anthrosols

(AT)


31

Prinos

Rast organizama je glavno obeleţje ţivota. Uţe, biološki shvaćeno, rast omogućuje da asimilacija

bude veća od disimilacije. S biohemijskog stajališta, rast znači da je prirast veći od utrošenih a ekonomski, da je

efekt u produktu veći od uloţenih troškova.

Fenomen ţivota, pa prema tome i rast javlja se u takvom ekološkom ambijentu koji osigurava

opstanak ţivih bića. Zakoni ţivota vrede za sve organizme, autotrofne, heterotrofne, za one u slobodnoj prirodi i

gajene biljke.

Ukupnu biljnu masu (nadzemnu i podzemnu) stvorenu gajenjem neke kulture na jedinici površine

smatramo biološkim prinosom, a deo biološkog prinosa koji predstavlja glavni cilj gajenja i ima odreĎenu

upotrebnu poljoprivrednu vrednost, odnosno ekonomsku, trţišnu vrednost – prinosom.

Prema tome, prinos je odreĎen u biološkom prirodu i čini njegov najvaţniji deo. Svaki prinos ima

dvije komponente: kvantitet i kvalitetu. Obe komponente su vrlo vaţne, a za podmirenje osnovnih potreba

čoveka i domaćih ţivotinja primarna je količina. Nakon toga, dobija na značaju kvaliteta, iako je kod nekih

kultura ona uvek dominantna (npr. duvan). Prirod i prinos su rezultanta pozitivno i negativno delujućih

ambijentalnih faktora, kapaciteta rodnosti i otpornosti biljke prema negativnim faktorima. Svaki od tih faktora

ima svoj raspon odnosno gradaciju delovanja, zato se ni prirod ne moţe smatrati apsolutnom ili statičkom, nego

promenljivom, dinamičkom veličinom i za istu biljnu vrstu.

Samo u potpuno kontrolisanim uslovima i postizavanjem optimalne konstelacije svih vegetacijskih

faktora, mogla bi se realizovati maksimalna rodnost neke biljke odnosno kulture.

Faktori stvaranja prinosa Gajena biljka uklopljena na staništu u dve sredine (zemljište i atmosfera) daje rod ili, drugim rečima,

stvara prinos.

Šematski prikaz stvaranja prinosa

Na prinos deluju unutrašnji i vanjski faktori. Vanjski se faktori dele na one koji deluju putem zemljišta

(edafski) i one koje deluju iz atmosfere (klimatski).

Na prinos jako deluje čovek, stvaranjem sorata i hibrida te zahvatima u gajenju biljaka. Napokon, na

prinos deluju ovi kompleksni faktori: zemljište, klima, biljka, čovek.

Iz prikazane sheme, jasno se vidi da plodnost zemljišta nije identična prinosu, ali se ona pored ostalih

faktora produktivnost nalazi u prinosu. Plodnost se ne moţe izraziti u brojčanom veličinom, jer je ona rezultat

čitavog niza elemenata, za razliku od prinosa, koji se moţe izraziti brojčanom veličinom odnosno masom uroda

po jedinici površine ( npr. kg/ha).

Postoji kompenzacija izmeĎu faktora produktivnosti (plodnost zemljišta, klima, sorta ili hibrid,

agrotehnika), u odnosu prema prinosu, ali samo u odreĎenim granicama, jer preko toga svaki faktor deluje kao

limitirajući na prinos.


32

Zakoni stvaranja prinosa

Plodnost zemljišta i rast biljaka oduvek su bili predmet paţnje, razmišljanja i raznih tumačenja. S

današnjih naučnih pozicija uočavamo razne zablude o objašnjenju prinosa u toku iskustvene epohe razvoja

poljoprivrede.

Razvojem fundamentalnih prirodnih nauka, omogućilo je razvoj naučne agrikulture u 19. stoleću.

Prinos je počeo biti tretiran sa naučnog gledišta.

Priv zakon o prinosu postavio je Justus v. Liebig (1855), koji je ujedno i tvorac teorije o mineralnoj

ishrani biljaka. Njegov zakon je glasio: "Visina je prinosa polja u

omeru s onim, za puni razvoj biljke preko potrebnim hranjivom

kojeg ima u najmanjoj količini (in minimo)". Zato je Liebigov zakon

poznat pod nazivom "zakon o minimumu". Po njegovom tumačenju,

prinos raste pravolinijski s porastom doze biljnog hranjiva bez obzira

na druge vegetacijske faktore.

Nedostatak Liebigova zakona je što nije ispitivao ostale

faktore koji utiču na prinos (vode, temperatura, svetlost itd). Pored

toga, po njegovom zakonu bi značilo, kad bi dodavali hranjiva u

neograničenim količinama, prinos bi srazmerno pravolinijski rastao.

Herllriegel je u drugoj polovini stoleća uz biljna hranjiva ispitivao i

druge ţivotne faktore (npr.vodu), a Liebscher (1985) je dalje razradio Šematski prikaz Libig-ova zakona

Liebigov zakon davši mu novu formulaciju, po kojoj je delovanje

nekog biofaktora u minimumu ovisno o optimalnom sudelovanju ostalih vegetacijskih činilaca. Veliki napredak

je u tumačenju prinosa učinio Wollny (1897-1898), jer je prvi istodobno pratio delovanje nekoliko

vegetacijskih faktora (svetlost, voda, toplota i hranjiva).

Wollny je utvrdio da jedan biofaktor utiče na povećanje prinosa dakle, pozitivno od minimumima od

optimuma, a zatim efekt opada. To je zakon optimuma. Wollnyeva je zasluga što je u eksperiment uveo nekoliko

faktora, menjao njihove količine i pratio kako kompleks faktora deluje na prinos.

Grafikon promene visine prinosa pod

uticajem promene u jednom faktoru života biljaka

Wollnyev ogled (neprekidno povećanje

prinosa pod uticajem istovremene

promene tri faktora- svetlost, voda i

hranjiva (Hellriegel-ov ogled).


33

Grafički prikaz Mitscherlich-ova zakona

Na Wollnyevu ogledu Viljams (1938) je formulisao zakon o jednakoj vaţnosti i nezamenjivosti

vegetacijskih faktora. To bi značilo da su svi biofaktori jednako vaţni i nezamenjivi, meĎutim, neki su faktori

relativno vaţniji (npr. voda, azot) jer ih biljke trebaju u velikim količinama.

Mitsherlich (1954), je postavio zakon o delovanju vegetacijskih faktora koji kaţe da: "Prinos raste s

porastom svakog vegetacijskog faktora proporcionalno razlici do maksimalno mogućeg prinosa". Njegov

se zakon još zove "zakon o opadajućem porastu prinosa" ili jednostavno Mitscherlich-ov zakon.

Na grafikonu se jasno vidi da biofaktori u početnim količinama najjače deluju, a kako količina raste,

uticaj se na visinu prinosa smanjuje prema teoretskom maksimumu "A", zato nema pravolinijskog povećanja

prinosa.

Na visinu prinosa deluju svi prisutni faktori prema količini i intenzitetu pojedinog faktora. Za

povećanje prinosa, Mitscherlich je postavio sledeću jednačinu:

cxAlogyAlog

-gde je A – maksimalni prinos, y – ostvareni prinos, c-činilac intenziteta pojedinih vegetacionih faktora, x-

primenjena količina nekog činioca (npr. Ďubriva) i A-x – razlika izmeĎu maksimalnog i ostvarenog.

Sam Mitscherlich je primetio da prinos opada kad je preĎen maksimum, kao što je to kod prejakog

Ďubrenja (npr. azota). Tada se govori o "štetnom faktoru".

Iako je Mitscherlich-ov zakon vidno unapredio naučno shvatanje i tumačenje prinosa, on ipak ima nekih

nedostataka. Prvo, ako u eksperimentu nisu potpuno kontrolisani svi faktori, nemoguće je ostvariti maksimalni

prinos "A". Zatim, pojedini se faktori meĎusobno ne odnose samo harmonično nego i konkurentno, pa ako se

poveća doza jednog faktora, drugi moţe biti potisnut. To ne znači da antagonističko delovanje iona mora uvek

biti negativno. Na kraju, u zemljištu kao heterogenom sistemu, hranjiva nisu apsolutne nego relativne veličine.

Willcox je na osnovu Mitccerlich-ova zakona zaključio da: “Delovanje nekoga faktora ne ovisi o tipu

zemljišta i gajenoj biljci, da najveći broj vegetacijskih činioca mora biti pod kontrolom ako se ţeli ostvariti

maksimalan prinos nijednog faktora ne sme biti previše jer inače počinje delovati negativno”.

Boguslawski i Schneider (1962) su izvršili daljnju interpretaciju Mitscherlich-ova zakon, što je

prikazano u sledećem grafikonu.

Mitscherlichov zakon prema Bogoslowskom i Schneideru (1962)


34

U jednačini )im

ix(log10MY z

vezanom za ovaj grafikon Y= srednji prinos, x = data

količina faktora rasta, M = maksimalni prinos, m = maksimalnom prinosu pripadajuća doza faktora, i =

udaljenost početne tačke krivulje od nulte osi (mereno u jedinicama doza faktora), z = konstanta.

Iz ovog grafikona se moţe zaključiti da se u zoni maksimuma postiţe najveći prinos optimalnim

dozama vegetacijskih faktora, i da se ova zona ne sme prekoračiti jer počinje prinos opadati (zona depresije). Iz

toga proizlazi da je teško dozirati sve vegetacijske faktore, tako da se optimalno dopunjuju sve do teoretskog

maksimalnog prinosa.


35

Agrotehnika

Tehnika ratarenja je primena agrotehničkih mera, a agrotehničke mera predstavljaju sredstva čijom

primenom čovek, u skladu sa agrotehničkim osnovama podešava uslove biljne proizvodnje u cilju postizanja

prinosa maksimalne veličine i kakvoće (Todorović, 1958).

U ekosistemu: klima-zemljište-gajena biljka-čovek, naročitu ulogu kao tvorac, regulator i rukovodilac

ima čovek (Milojić, 1991). Dakle, čovek je tvorac poljoprivrede. Ona je najstarija grana ljudske delatnosti i

vrlo je složena. Ona se može podeliti u tri dela: ekološki , biološki i ekonomski. Svaka od navedenih kategorija

su posebne, međutim, one se isprepliću u vrlo komplikovane odnose.. Zbog didaktičkih razloga one se ipak

odvajaju.

U ekološkom delu proučavaju se faktori sredine, njihovo poboljšanje i iskorištavanje u

organizovanom procesu poljoprivredne proizvodnje. U biološki deo idu gajene biljke i domaće životinje

uključivši metode oplemenjivanje, a ekonomskom delu pripada organizacija rada i rentabilnosti.

Ako se iz ekološkog kompleksa izdvoje zahvati koji se tiču gajenja biljaka, ne ulazeći u biološki i

ekonomski aspekt poljoprivredne proizvodnje, dobivamo agrotehnički kompleks.

Reč agrotehnika je složenica od latinske reči- ager (polje) i grčke –techne (veština, umeće).

Mere kojima se kulturnim biljkama stvaraju povoljni uslovi za rast i razvoj nazivamo agrotehničkim

merama. Zadatak agrotehničkih mera je da se sa što manje uloženog rada i sredstava postigne maksimalno

mogući prinos neke gajene biljke, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu. To je moguće, ako se svi vegetacioni

faktori dovedu u optimalnu konstelaciju (voda, hranjiva, svetlost, CO2 itd).

Prema prirodi delovanja, sve agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe:

1. Mere pomoću kojih možemo uticati na klimu (navodnjavanje, gajenje u zaštićenom prostoru,

proređivanje, vetrozaštitni pojasevi).

2. Mere pomoću kojih utičemo na promenu plodnosti zemljišta (obrada -osnovna i dopunska, kalcizacija,

humizacija, fosfatizacija, primena ostrukturujućih materija ).

3. Mere kojima delujemo na biljke (selekcija, zaštita od korova, bolesti i štetočina, priprema semena,

načini setve, nega useva).

Agrotehničke mere imaju smisao vegetacionih činilaca, jer se čovek služi njima kao sredstvom kojim

utiče na sile prirode, odnosno, da menja vegetacionu sredinu. One se moraju primenjivati ne jednostrano nego u

obliku potpunog kompleksa i jedna drugu ne može zamenjivati, niti se pak one mogu samo obavljati, ne vodeći

računa o njihovom kvalitetu.

Za uspeh izvedenih agrotehničkih mera značajni su:

1. Izbor najpogodnijih agrotehničkih mera.

2. Način primene agrotehničkih mera.

3. Blagovremena primena.

4. Sažetost rokova izvođenja agrotehničkih mera, odnosno primena u onom roku kada su uslovi

najpovoljniji.

5. Izbor mehanizacije.

6. Uložena marljivost i savesnost.

U biljnoj proizvodnji razlikujemo:

1. Opšte agrotehničke mere primerene svim biljnim vrstama (obrada zemljišta, đubrenje, biološka

reprodukcija, njega kultura i borba protiv štetnika).

2. Specijalne agrotehničke mere karakteristične samo za određen broj vrsta.

3. Specifične, svojstvene samo pojedinim vrstama, pa i sortama (hmelj, duvan, povrće itd).

Obrada zemljišta

Počeci poljoprivrede nastali su u vreme “neolitske revolucije” u području plodnog zemljišta na

Bliskom istoku oko 9000-8000 godina p.n.e. gajenjem ječma i pšenice, oko 6500 godina p.n.e. u Grčkoj, šire se

oko 5500 godina p.n.e. uz Dunav, oko 4500 godina p.n.e. do Nemačke, Holandije i Francuske (uz Sredozemne

obale), a oko 4000 godina p.n.e. ratari prelaze u Britaniju.


36

Ukorenjivanjem zasejanog semena počela je kulturna revolucija (gajenje) useva, a ratar je postao

stalnosedelac i vlasnik useva u polju. Formirana su i prva stalna naselja.

Kod nas se zemljoradnja razvijala autohtono, pa se sa najstarijim arheološkim ostacima sreće u selu

Obrana kod Kaknja nalazima kostiju govečeta, ovce, koze, svinje i psa, a pre 7000 godina kod Butmira nađeni su

dokazi gajenja kruške, jabuke, pšenice, zobi, trešnje i sl. U neolitu zemljoradnjom su se bavili i u Podunavlju.

Obrada zemljišta u historijskom razvoju poljoprivrede, prešla je sledeće epohe razvoja: ručna,

zaprežna i mehanizovana obrada zemljišta.

Epoha ručne obrade zemljišta

Prije domestifikacije životinja, zemljište je obrađivano ručno. U početku je to bio drveni štap raznih

dimenzija, na vrhu opaljen vatrom da ne gnjije, a kadkada opterećen kamenom. Takvim štapom obavljala se

najjednostavnije obrada, zapravo, pravila rupa u zemljištu da se može u nju položiti seme i đubrivo (plodna

zemlja, uginula riba i dr). Ovakva obrada zemljišta bila je poznata kod starih naroda Maya, Asteka i Inka

Indijanaca u centralnoj i južnoj Americi.

Ručna obrada zemljišta kod Zuňi Obrada zemljišta motikom (motičarstvo)

Indijanaca

Kamene motike Drvene motike

Drveni štap se razvio i oblike drvene kuke koje je vuklo više ljudi i obrađivao je veću površinu

zemljišta. Nakon pripitomljavanja životinja, drvene kuke su se razvile u zaprežno oruđe – ralicu.

Brončane motike u Asteka

Tamo gde se zadržao ručni rad, usavršena su ručna oruđa kakve postoje i danas u upotrebi širom sveta.

To su motike, budak, pijuk, lopata i dr.


37

Danas u svetu postoje predeli gde je ručna obrada zemljišta jedini zahvat. Takav oblik poljoprivrede

naziva se zove motičarstvo. Motičarstvo je znak vrlo ekstenzivne poljoprivrede sa malim učinkom po jedinici

površine. Motičarstvo još postoji u zemljama sa prenapučenim stanovništvom ili u ekološki nepovoljnim

rejonima za intenzivnu biljnu proizvodnju.

Epoha zaprežne obrade

Zaprežna obrada se javlja nakon domestifikacije životinja. To je bez sumnje predstavljalo značajan

napredak obrade zemljišta, najpre što se mnogo povećao izvor energije za vuču u uporedbi sa čovekom, a

zemljište se moglo u principu obraditi dublje i po jedinici vremena mnogo više.

Obrada zemljišta volovskom zapregom Oranje konjskom zapregom

U epohi zaprežne obrade, nastali su pojmovi jedinica obradivih površina, a odnosi se na površinu koju

jedna zaprega u danim uslovima može obraditi u jednom danu (od jutra do noći). Ta jedinica je kod nas jutro, u

Mađarskoj - hold, Nemačkoj - morgen a u anglosaksonskim zemljama -acre.

Danas se u stručnoj i naučnoj literaturi obavezno koristi jedinica površine 1 hektar (10 000 m2),

što vredi u svim zemljama sveta.

Nakon uvođenja životinja za vuču pri obradi zemljišta, oruđa za ručnu obradu su se morala prilagoditi

radu sa stokom. Smatra se da je prvo takvo oruđe bila spomenuta kuka, koja je postala masivnija. Od nje je

nastala ralica, koja ne okreće nego samo površinski rahli zemlju. Radni organ ralice u početku je bio od drva ili

oštra kamena, a kasnije od metala.

Tada se nazivao kapa. Ralica je dugo vremena bila jedino

zaprežno oruđe, a kad joj je dodana daska (odgrnjača), od nje je

nastao plug. Plug je danas prvo i do danas jedino oruđe koje okreće

zemljište. Prvi plugovi su bili primitivni, malih dimenzija i

kompletno izrađeni od drveta, samo je radni organ (ralo, lemeš) bio

od metala. U područjima stepe upotrebljavao se u pretprošlom

stoleću vrlo masivan, poludrven plug nazvan saban kojeg su vukli

nekoliko pari volova. Saban je orao do 30 cm dubine i vrlo široko, a

mogao je potpuno prevrnuti brazdu. Drveni plug sa metalnim ralom

Epoha mehanizovane obrade

Primena mehanizovane obrade zemljišta počela je u 19 stoleću i traje do danas. Mehanizacija danas u

poljoprivredi daje glavno obeležje savremenog procesa gajenja biljaka. U početku je to bila parna pogonska

mašina (parni traktor), zatim motor sa unutrašnjim sagorevanjem a sporadično i elektromotor.


38

Počeci mehanizovane obrade Traktor na parni pogon

(oranje traktorom na parni pogon)

Obrada zemljišta mašinama u poređenju s ručnom i zaprežnom znači pravu revoluciju iz nekoliko

razloga. Snaga je jako povećana po nekoliko stotina kW u agregatu. Tako golema snaga omogućuje da se

mehanički zahvaća u zemljište do velikih dubina, više od 300 cm. Zapremina obrađenog zemljišta povećala, a

naročito učinak po jedinici vremena. Osim toga, pogonska mašina (traktor) može pokretati takva oruđa za obradu

zemljišta koja sa zapregom a kamoli ručno ne mogu primenjivati (vibro plugovi, freze, rotirajuće motike ili

lopate, freze, rotirajuće drljače npr). Objektivno se može reći da mehanizovana obrada zemljišta povećava

učinak i poboljšava kvalitet rada.

Savremeni način obrade zemljišta

I na kraju treba istaći da su se ove epohe u opštoj evoluciji smenjivale navedenim redom, ali treba imati

na umu da i danas sve tri epohe postoje u agrosferi sveta.

Primenom agrotehničkih mera i đubrenja zemljišta, izazivaju se mnoge promene u zemljištu, odnosno,

tehnološki se deluje na njega. Obrada zemljišta u sebi sadrži dva dela: prvo je zasnivanje ornica, koja ima

zadatak stvaranja osnovnog rastresitog i dubokog sloja zemljišta kao optimalnog staništa za gajene biljke i

drugo je primena kompleksnih agrotehničkih mera, koji služe stvaranju optimalnog mehaničko-fizičkog stanja za

potrebe pojedinih useva i naziva se redovno obrađivanje ornica (oranica). Na ovom mestu potrebno je

objasniti pojam obradivog zemljišta i oranica. Obradiva zemljišta su ona koju čovek sistematski i kontinuirano

iskorištava za određenu biljnu produkciju. Tako se u kategorizaciji poljoprivrednih površina obradivim

zemljištem se smatra i livada iako se ona obično ne obrađuje, izuzevši prilikom preoravanja travnjaka radi

obnove tratine ili zasnivanja veštačke livade. Prema tome, za oranicu ili ornicu vredi definicija da je to obradiva

površina koja se svake godine redovito obrađuje, a po pravilu ore i ima ulogu glavnog posrednika između

atmosfere (vremenske prilike). Voćnjak i vinograd se svake godine obrađuju, ali se ne moraju redovito orati,

pa se ne smatraju ornicama ili oraničnim površinama.


39

Da bi ornični sloj mogao da ispuni svoju ulogu potrebno je, da zemljište raspolaže svim svojim

pozitivnim unutrašnjim snagama u smislu suprotstavljanja negativnim uticajima uz maksimalno udovoljavanje

kulturnim biljkama i da je obrađen na potrebnu dubinu prema zahtevima većine gajenih biljaka.

Sve se površine ne mogu ili nije ekonomično obrađivati. S obzirom na reljef, za obradu se najpovoljniji

ravni i manje nagnuti tereni, a ako se prethodno ne obavi korektura reljefa (stvaranje kontura i terasiranje).

Dalje, pedosfera mora imati dovoljnu dubinu i povoljnu teksturnu građu. Za obradu nisu pogodna skeletna i

teška glinovita zemljišta (teške gline). Teška glinovita zemljišta se zovu još minutna zemljišta, jer se mogu

obrađivati u jednom kratkom vremenskom periodu kada imaju povoljnu vlažnost za obradu. Izvan toga perioda,

ona su prevlažna ili su jako suha za obradu.

Glavni zadatak obrade zemljišta je, kako je već ranije rečeno, da zemljište učini povoljnim za gajenje

kulturnih biljaka. To je mehanički zahvat mehaničkim sredstvima sa zadacima da:

1. Pripremi zemljište za setvu.

2. Omogući prodiranje korenovog sistema u dubinu radi usvajanja potrebnih hranljivih elemenata

rastvorenih u vodi, boljem ukupnom ukorenjavanju, većoj otpornosti na poleganje itd.

3. Da se popravi struktura zemljišta.

4. Da se omogući povoljna biološka aktivnost zemljišta i biljna hranjiva iz nepristupačnih prevedu

u biljkama pristupačne oblike.

5. Bolje ekonomisanje vodom.

6. Da se omogući razmena vazduha između zemljišta i atmosfere.

7. Da izvrgne štetne zemljišne insekte i semenke korova nepovoljnim klimatskim uslovima.

8. Uništavanje korovskih biljaka i njihovih reproduktivnih organa.

Obrada je nužna zbog okulturenja zemljišta, a vrši se do dubine orničnog sloja (antropogenog,

obrađenog sloja), kao i zahvatanjem zdravice (meliorativna obrada). Dubina obrade ovisi u apsolutnoj dubini

zemljišta, o stanju podzemnih voda, teksturnoj građi i stratigrafiji, reljefu, klimi, izvoru energije, sredstvima za

obradu, zahtevima kulture, agrotehničkoj nameni i visini ulaganja u obradu zemljišta te u ukupnim režijskim

troškovima za gajenje neke kulture.

(Mihalić, 1985) je dubinu obrade zemljišta podelio na sledeće kategorije:

Vrlo plitka obrada (do 10 cm dubine), zahvaća površinski sloj u kontaktu s atmosferom, to je kritični

sloj u kojem se obavlja setva većine biljaka. Ovom se obradom razbija pokorica, omogućuje prodiranje oborina u

zemljište, aeracije zemljišta, disanje i grejanje. Za takvu obradu se primenjuju lagana i širokozahvatna oruđa.

Plitka obrada (od 10 do 20 cm dubine) ima u principu iste agrotehničke zadatke kao i prethodna

kategorija, ali je zapremina obrađenog zemljišta i specifični otpor veći. Ovom obradom omogućuje se da ostaci

useva i veće količine đubriva (u prvom redu organskih), budu lakše uneseni u zemljište, a osim toga pogodna je

za setvu i sadnju većeg broja kultura.

Srednje duboka obrada (od 20 do 40 cm dubine) je stvarna granica zaprežne obrade. Ova obrada je

namenjena setvi odnosno sadnji, ali već u sebi nosi element korekture klime (ekonomija vlagom) i produbljenje

mekote.

Duboka obrada ( od 40 do 100 cm dubine) u prvom redu ima za cilj melioraciju zemljišta i korekturu

klime, a obavlja se primarno na težim zemljištima nepovoljne uslojenosti. Kombinuje se sa meliorativnim

đubrenjem. Duboka obrada obavlja se prema biološkom zahtevu gajenih biljaka dubokog zakorenjavanja i radi

meliorativnih zahvata.

Vrlo duboka do ekstremno duboka obrada (dublje od 100 cm) ima samo meliorativno značenje, a

može se obavljati samo na jako dubokim zemljištima ravnog reljefa. Ovom obradom se menja tekstura gornjeg

sloja ili se premeštaju horizonti. Takva obrada namenjena je stvaranju novog, antropogenog zemljišta u inače

nepovoljnim uslovima pedosfere i vodnog režima, a povezana je s drugim specijalnim agrotehničkim zahvatima.

Pri ovoj obradi koriste se specijalna oruđa kao što su plugovi rigoleri, dubinski rahljači, beskonačne pužnice za

izbacivanje zemlje iz dubine. Pogonska mašina su vrlo teški traktori. Ovakva obrada je vrlo skupa, pa se

primenjuje samo u izuzetnim uslovima a ulazi u ekonomsku kategoriju investicija.

Povoljno stanje za obradu zemljišta

Poljoprivredno zemljište je dinamičan sistem koji se menja, a glavni je agens tih promena voda.

Zapravo, klima utiče na hidrotermičke prilike u zemljištu, a one opet na ostale pedodinamičke i biološke procese

zemljišta. Hidrotermičke oscilacije menjaju koherenciju i plastičnost zemljišta. To vredi za srednje teška i teška

zemljišta, dok se kod rastresitih peskulja oba fizička svojstva zbog siromaštva mineralnih koloida ne javljaju ili

tek u maloj meri.


40

Kad su u zemljištu povoljni vodo-vazdušni i toplinski odnosi, aktivira se biofaza, a najpovoljniji

izraz toga je stanje ugorenosti zemljišta.

Za bolje razumevanje promena sila koherencije i plastičnost u nekim ekstremnim zemljištima, može se

videti u grafikonu .

Iz grafikona se može videti da samo pri povoljnoj vlažnosti, odnosno u intervalu povoljnog stanja za obradu

(između tačke krutosti "C" i tačke žitkosti "C1") To je interval kod teških zemljišta vrlo uzak, zato se nazivaju

minutna zemljišta. Ona su najveći deo vremena ili mokra ili lepljiva, presuha ili zbita. Kod humusne ilovače,

interval povoljnosti za obradu širi je nego kog teških zemljišta, a kod peskulja ga nema, pa se one mogu

obrađivati u svako vreme.

Uticaj vlažnosti zemljišta na momenat obrade

Povoljno stanje zemljišta za obradu zavisi u prvom redu o sadržaju vode u tekućem agregatnom stanju,

te se smatra da se jedno srednje teško zemljište najbolje obrađuje pri sadržaju vode 40-%maksimalnog

kapaciteta. Tolika vlažnost treba biti do dubine do koje dopiru oruđa.

Koje vreme i momenat obrade zemljišta treba uzeti kao optimalno, pored ostalog, zavisi od vrste biljke

koju nameravamo da gajimo, stanja vlage u zemljištu, zakorovljenosti .

Za ocenu pogodnosti zemljišta za obradu primenjuju se različiti kriterijumi. U odnosu na količinu vode

u i na zemljištu kvalitet obrade ocenjuje se kao što je prikazano u sledećoj tabeli.

Pogodnost obrade zemljišta zavisno od stanja vlažnosti zemljišta (Butorac i Mihalić, 1970)

Kategorija Stanje zemljišta s obzirom na prisutnost vode Mogućnost (stanje

obrade)

0 Ekstremno suvo i tvrdo Ne može se obrađivati

1 Suho i tvrdo Teško se obrađuje

2 Prosušeno Obrada otežana

3 Umereno vlažno i ne lepi se Stanje za obradu povoljno

4 Jako vlažno i modeluje se Obrada otežana

5 Mokro i vlažno Teško se obrađuje

6 Zasićeno, voda leži u depresijama Obrada nemoguća

7 Voda leži na površini zemljišta Obrada nemoguća

Ako se zemljište obrađuje kada je jako mokro nastaje dugotrajna šteta. jer su mikrostrukturni agregati

s vodenim omotačem vrlo osetljivi, deformišu se, narušava se struktura, što direktno utiče na plodnost zemljišta.

Mokro, odnosno lepljivo zemljište se ne sme obrađivati. Značajan momenat vezan za obradu zemljišta

jeste da između obrade i setve prođe određeni vremenski period radi biološkog zrenja, odnosno aktiviranja

različitih fizičkih i mikrobioloških procesa.

Teška, nestrukturna zemljišta siromašna humusom, naročito zbog nedostatka vlage i nižih temperatura,

zahtevaju duži period zrenja od obrade do setve, pa se moraju obrađivati znatno ranije u odnosu na setvu. Lakša,

peskovita zemljišta lakše se aktiviraju, pa ih treba obrađivati što bliže vremenu setve.

Tako se u jesen prvo obrađuju teža zemljišta jer se prije zablate, a zatim se obrađuje lakša. U proljeće je

sukcesija obrnuta, sada se prvo obrađuje lakša zemljišta jer se pre suše, a kasnije teška zemljišta dok ne postignu

povoljnu vlažnost za obradu.


41

Međutim, često vremenske prilike diktiraju momenat obrade ako se zna da mesec oktobar predstavlja

“špic” poslova u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji, od pomenutog pravila, kao idealnog, se odstupa radi

vremenskih, agrotehničkih rokova, pa često njive u jesen ostanu nezasejane kao posledica obilnih kiša i rane

pojave snežnih padavina.

Biljna proizvodnja sastoji se od umeća pomaganja prirodi (putem agrotehničkih mera koje čovek

preduzima) da na svakom mestu svakoj gajenoj biljci obezbedi sve povoljne uslove i otkloni sve smetnje u

domenu čoveka za njihov nesmetan porast i razviće.

Po globalnoj agrotehničkoj nameni obrada zemljišta može se podeliti na: osnovnu i dopunsku obradu

zemljišta.

Osnovna obrada zemljišta

Zadatak osnovne ili bazične obrade, je da zahvati masu zemljišta do određene dubine u kojoj će se

formirati glavna masa korenovog sistema gajene biljke i deo koji će primiti seme i osigurati aktiviranje

biološkog procesa (klijanje i nicanje). Osnovnom obradom se praktično zahvata sloj pedosfere do maksimalno

moguće dubine.

U osnovnu obradu zemljišta se ubrajaju: oranje, rigolanje, dubinsko rahlenje i specijalni načini u koje

se ubraja i tretiranje zemljišta eksplozivom.

Oranje

Bazični zahvat kod osnovne obrade zemljišta je oranje. Njime se stvara dubok, rastresit sloj zemljišta

koji obuhvata korenski i setveni sloj. Obavlja se plugovima.

Osim prevrtanja plastice, zemljište se sitni, rahli i meša, čime

se povećava zapreminska masa za oko 20 - 25 %, popravlja strukturnost

zemljišta, povećava propusnost za vodu i vazduh, obezbeđuje više

kiseonika, manji je kapacitet i provodljivost toplote, ali veća

evaporacija.

Oranjem se stimuliše razvoj korena i povećava aktivnost

mikrorganizama i razlaganje organske materije, prekidaju se

uspostavljeni kapilarni tokovi.

Pored upotrebe diskosnih, rotacionih, vibracionih i nekih

drugih plugova, najzastupljeniji su raonični plugovi. Raoni plug radi

na principu rezanja i struganja. Pri kretanju pluga kroz masu

zemljišta, raonik odreže brazdu horizontalno, a crtalo reže okomito. Oranje trobraznim plugom

Odrezano zemljište potiskuje nova masa zemlje i pri usponu i

otporu na odgrnjači, zemljište se rahli i slaže u brazde.

Šematski prikaz rada raonog pluga (a=dubina oranja, b=širina oranja, =ugao prevrtanja brazde, =ugao nagiba brazde

i horizontalne zdravice)

Na grafikonu je D-A dubina, a D-C širina oranja. Pri okretanju zemljišta za 43 - 460 zemljište se

najbolje izlaže uticaju atmosferilija, najbolje se unose đubriva, biljni ostaci pretkulture (slama, kukuruzovina,

žetveni ostaci soje) korovi. Pri potpunom prevrtanju brazde, ugao iznosi O0. Optimalan odnos širine i dubine

brazde je 1,41 :1 i pri ovom odnosu ugao nagiba brazde i horizontale je =450 . Prosečna širina brazde iznosi 25

cm a brzina oranja treba da u proseku bude 9,5 km/h zavisno od o vučnoj sili, konstrukciji i radnim

karakteristikama plugova, osobinama i stanja zemljišta u času oranja, dubini i širini oranja.


42

Oranje je danas jedini način obrade kojem se zemljište okreće, a najmanje meša. Oranje u vreme

povoljnog stanja zemljišta izaziva efekt "kalanja" ili listanja što je vrlo poželjno. Taj efekt se javlja zbog trenja

odnosno otpora što se stvara na površini odgrnjače.

A obzirom na dubinu zahvata, oranje se može podeliti u:

1. Vrlo plitko oranje do 10 cm. Usled vrlo malog zahvata u dubinu i malog specifičnog otpora, mogu se

koristiti višebrazdni plugovi velikog radnog zahvata ili teške tanjirače. Ova obrada se primenjuje nakon

skidanja strnina u leto(ljuštenje, prašenje, zaoravanja strništa).

2. Plitko oranje od 10 do 20 cm ima agrotehničku svrhu kao prethodna kategorija ali je prikladnija za unošenje

organskih đubriva, zaoravanje siderata, žetvenih ostataka ili predvegetacijsko uništavanje korova.

3. Srednje duboko oranje od 20 do 30 cm ima namenu stvaranja pogodnijeg supstrata za setvu/sadnju.

Primenjuje se i radi obavljanja đubrenja, prvenstveno namenjena gajenim biljkama za koje se ore, ovo se

oranje često naziva oranje za setvu.

4. Duboko oranje od 30 do 40 cm obavlja se samo raonim plugovima. Ovo oranje se primenjuje radi

produbljivanja mekote i korekture klime (sakupljanje vlage i vertikalna drenaža). Duboko se ore za kulture

dubljeg zakorenjavanja. Svi zahvati đubrenja se mogu povezati s dubokim oranjem.

5. Vrlo duboko oranje od 40 do 50 cm se obavlja samo jednobrazdnim plugom većih dimenzija zbog vrlo

velikog specifičnog otpora. Koristi se u meliorativnim zahvatima, prvenstveno radi korekture klime i vodnih

prilika u zemljištu. Vrlo duboko oranje se spaja sa meliorativnim đubrenjem i ono obično ne prethodi setvi,

već se ostavlja da zemljište neko vreme leži kako bi se sleglo i aktiviralo pod uticajem atmosferilija.

Po pravilu ore se uz dužu stranu parcele, a na nagibima po izohipsama, ili po konturama. Na parcelama

u ravnici pravougaonog ili kvadratnog oblika ore se u oba pravca, naizmenično iz godine u godinu, što

omogućuje bolje mešanje zemljišta, izravnavanje površinskog sloja. Pri tome treba odabrati odgovarajuću

tehniku oranja. Ona zavisi o reljefu, osobinama i vodnim prilikama zemljišta, klimi, vučnoj sili i vrsti pluga,

zatim o veličini i obliku parcele. Razlikujemo nekoliko tehnika oranja ovisno o načinu slaganja brazde:

1. Oranje u ravnicu.

2. Oranje u slogove.

3. Oranje u figuru.

4. Oranje na grebenove

5. Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i nagibu.

Oranje u ravnicu

To je najbolja tehnika oranja jer nema nikakva gubitka u proizvodnoj površini, odnosno najmanje je

praznog hoda traktora. Pri oranju u ravnicu brazde padaju u jednu stranu (shema ). Za to se oranje primenjuju

plugovi obrtači ili premetnjaci (slika ).

Za ravno (glatko) oranje koriste se plugovi obrtači sa dvostrukim plužnim telima, a tehnika oranja

sastoji se u tome što se oni mogu vraćati istim tragom u povratnom smeru prevrtanjem plastice na desnu stranu,

pri čemu se racionalizuje utrošak pogonskog goriva, smanjuje potrebno vreme i povećava učinak.

Plug obrtač 5-brazdni

Oranje u ravnicu

Oranje u ravnicu se koristi na zemljištima sa dobrom dreniranošću i u manje vlažnoj klimi. U vlažnoj

klimi i na težim zemljištima, došlo bi do saturacije vode na površini (zabarivanja u depresijama).


43

Oranje na slogove

To je najraširenija tehnika oranja, a obavlja se traktorskim plugovima s jednostrukim plužnim telima

koji uvek oru na desno. Oranje na slogove deli se na naoravanje i razoravanje.

Naoravanje se obavlja tako da rad počinje u sredini sloga. Prva i druga brazda padaju jedna na drugu,

a dalje se ore prema krajevima sloga. U sredini sloga nastaje malo uzdignuće - "naor". Da bi se ovo uzdignuće

izbeglo, prva brazda se ore uže i pliće, a druga šire i dublje od prve, a nakon toga se prelazi na željenu dubinu.

Tako se dobije ravna površina sloga.

Razoravanjem se počinje orati prvo na desnoj strani sloga gledano u smeru oranja, a zatim se prelazi

na levi slog. Nakon toga se ore prema sredini sloga, dok napokon u sredini ostane kanalić nazvan "razor".

Pri razoravanju je bitno da

se dve prve brazde na suprotnim

stranama sloga izoru paralelno, jer će

tada razor imati paralelne stranice.

Kvalitetnim razaranjem dobije se uzak

razor, pa je time gubitak na

proizvodnoj površini manji. Ako prve

bočne brazde nisu paralelno izvučene

u sredini sloga (na početku ili kraju

razora) ostaje široka površina koju

nazivamo osredak ili uklinak.

Uklinak treba kasnije poorati, pa se

time izaziva gaženje poorane

površine. Ukoliko je klimat sa dosta

vlage, razor ima ulogu da skuplja

suvišak vode na parceli, a ako je

zemljište povoljne strukture i dobre Oranje u slog ( razoravanje) Oranje u slog ( naoravanje)

dreniranosti, u klimi gde ne postoji prevlaživanje proizvodnih površina, razor se može nakon završetka oranja

sloga zatvoriti (zaoravanje razora).

Svakom slogu pripada dio proizvodne

površine na kojem se kreću radne agregati izvan

brazde, a to je uvratina (čelo sloga). Bez uvratina bilo

bi nemoguće izvoditi tehniku oranja u slogove. Za

traktorsku obradu, širina uvratina treba da bude oko

10 m.

Nošeni četverobrazdni plug za oranje na slogove

Oranje u figuru

Ova tehnika oranja se primenjuje na

tablama pravilnog oblika, odnosno gde je širina i

dužina jednaka. Figurno oranje je pogodna u

manje vlažnoj klimi, na parcelama gde je

zemljište strukturno, sa dobrom propusnošću za

vodu. To je zapravo jedan oblik oranja u ravnicu.

U središtu parcele odredi se "figura" koja u

malim dimenzijama ima oblik cele tabele. Prvo se

ona poore sa tehnikom oranja u ravnicu. Posle

toga, traktor kružeći oko figure stalno ore bez

praznih hodova. Na kraju parcele ostaju oplazine

Oranje u figuru neobuhvaćene kružnim oranjem, One se naknadno oru tehnikom

oranja u ravnicu ili oranjem u slogove, pošto se te površine

prethodno podele u potreban broj jedinica za obradu.


44

Oranje na grebenove (humke)

Ovaj način oranja ima za cilj da na plitkim

zemljištima obezbedi dovoljno rahlog zemljišta za

ukorenjavanje, a u slučaju povećane vlažnosti

zemljišta, da smanji negativan uticaj prevlaživanja.

Razmak grebenova je 50 - 60 cm, a visina 15 - 30

cm.

U perhumidnoj klimi, grebenovi se dobro

suše i greju, prvo zbog ceđenja vode u jarke između Izgled grebenova kod oranja na humke

grebenova, a drugo, zbog toga što na grebenove padaju

sunčeve zrake pod većim uglom i jači ih greju.

Za oranje u grebenove može prethoditi plošno pliće oranje čitave površine, a zatim formiranje

grebenova ili se odmah mogu formirati humke bez prethodnog plošnog oranja. Za ovo oranje mogu poslužiti

obični jedobrazdni plugovi kojim se odmah jako naorava i tako formiraju grebenovi, ili se koriste posebni

dvokrilni plugovi odgrnjači (dvije daske na zajedničkom raoniku). U literaturi je ovaj sistem oranja poznat pod

nazivom bedding-system, a može biti znak ekstenzivne poljoprivrede gde je ručni rad jako angažovan.

Grebenovi ili humci su prikladni za useve ređeg gustine. Humci se postavljaju u pravac sever jug.

Oranje na sistematizovanim terenima u ravnici i na nagibima

Pod sistematizacijom podrazumevamo korekturu reljefa, sa svrhom intenzivnog iskorištavanja uz

prethodno regulisanje vodnog režima u ravnici i čuvanje zemljišta od erozije vodom na nagibu.

Na dubokim, težim zemljištima u uslovima uticaja podzemnih ili nadzemnih voda formiraju se

proizvodne parcele, koje se po talijanskoj terminologiji nazivaju “baule”, a čitav posao “baulacija”. Sastoji se u

stvaranju uzdignute površine sa slogovnom brazdom.

Baule su u sredini uzdignute u obliku krova, radi eliminacije površinskih voda sa baule u kanale

“sisači”, koji ulaze u otvorene ili zatvorene kanale a ovi u “kolektore”.

Baule imaju raznu dužinu

i širinu o reljefu, klimi, osobinama

zemljišta, veličine proizvodnog

prostora, fiksnim komunikacijama

itd. Poželjno je da dužina baula

bude duža od 100 m a za naše

uslove širina bi trebala iznositi 20

do 50 cm. Relativni pad baule bi

trebalo iznositi 1,5 – 2%. Ako je

pad prevelik, nastaje jača erozija

vodom koja odnosi površinski dio

zemljišta u kanale. Ako je pad

mali, onda je obično oceđivanje

vode sporo što šteti gajenim biljkama. Šematski prikaz baula

Baule se formiraju pošto se prethodno buldožerima grubo poravna

zemljišta a zatim ore na naor i to na dubini većom od 30 cm. Nije dobro svake

godine orati na naor, jer se može preći kritična veličina relativnog pada, pa se

povremeno ore na razor.

Na nagnutim terenima, zemljište se obrađuje tako da se stvaraju

pojasevi ili terase. Tada se ore samo uzduž kontura ili terasa, dakle, po

izohipsama. Na takvim terenima najčešće se koriste diskosni plugovi.

Diskosni plug


45

Rigolanje

Već smo pomenuli da duboka obrada zemljišta ima

meliorativnu ulogu na težim zemljištima. Namenjeno je stvaranju novog

antropogenog zemljišta na površinama sa nepovoljnim vodni režimom. To

je poseban način oranja, gde se zemljište okreće na veliku dubinu od 50, a

izuzetno do 200 cm. Rigolanje se obavlja plugovima s jednim plužnim

telom velikih dimenzija, a vuku ga traktori goleme snage. Korpus pluga

rigolera je masivno napravljen. Odgrnjača je od specijalnog žilavog

višeslojnog ili specijalnog jednoslojnog čelika. Raonik je pojačan i

izdužen u obliku dleta.

S obzirom na dubinu zahvata rigolanje se deli u tri stepena: prvi

stepen 50-10 cm, drugi 100-150 i treći 150-200 cm. Radni zahvat pluga

rigolera je 50-60 cm, dubina zahvata je obično takva da je omer širine i

dubine jednak ili inverzan. Zbog takvog omera dubine i širine dolazi do

sklizanja odnosno premeštanja površinskog humusnog sloja (h)

u gornju trećinu dubine rigolanja. To je pogodno za drvenaste biljke, jer je

njihovo početno zakorenjavanje mnogo dublje nego kod biljaka koje se seju. Rigolanje

Šematski prikaz rigolanja (po Dereti), a=dubina brazde, b=širina brazde i h=humusni sloj

U našim klimatskim uslovima zemljište je najviše suho leti i rano u jesen, pa se tada i rigola. Rigolanje

se najčešće povezuje s meliorativnim đubrenjem koje također ima karakter meliorativnog zahvata prema tipu

zemljišta. Međutim, to se usklađuje sa zahtevom gajenih biljaka. Zato se redovito rigola za drvenaste kulture, ali

i za neke oranične koje se duboko ukorenjuju (hmelj, lucerka).

Podrivanje

Podrivanje dublje zadire u zdravicu, a obrada se vrši paralelno s

površinom zemljišta na raznim dubinama. Debljina podrivenog sloja u proseku

je 8-15 cm a ređe dublje zbog jakog povećanja specifičnog otpora zemljištu pri

podrivanju. Povećanje specifičnog otpora zemljišta iznosi u proseku do 50% u

poređenju s otporom prilikom oranja.

Podrivanje u principu ima opravdanje samo na zemljištima sa zbitom

zdravicom i ako ima dokaza da se samim oranjem utiče negativno na rast

gajenih biljaka, inače prednost ima oranje. Najbolje vreme za momenat

podrivanja je kada je sloj zemljišta koji će se podrivati dovoljno suv (nikako

mokar), dakle u letnim mesecima. Podrivanjem se stvaraju bolji uslovi za

fiziološku aktivnost korena gajenih biljaka.

Rad podrivač Šadarović (1988) ukazuje da na aluvijalnom zemljištu sa plitkim orničnim slojem,

dugogodišnjom obradom teškim traktorima sa pneumaticima se stvara zbijen, nepropustan sloj (plužni đon) na

uvratinama i na takvim mestima dolazi do stagniranja površinskih voda. Usev na takvim mestima počinje da

propada , što značajno smanjuje aktivnu površinu (10 - 20 %), a time umanjuje ukupni prinos.

Da bi se eliminisale negativne posledice, prišlo se primeni vibracionih podrivača, koji su već u prvoj

godini ispoljili pozitivne efekte. Podrivanje se danas spaja s đubrenjem (organskim i mineralnim). Pneumatski


46

pod pritiskom utiskuje se vapneni materijal u jedan ili više slojeva, mineralna i organska đubriva, čak i

pokvarena silaža. U ovom slučaju, pokvarena silaža služi kao dren za proceđivanje vode.

Za uspešno odstranjivanje suvišnih voda na površinama sa postavljenim drenažnim sistemima (cevna

drenaža), podrivanje se obavlja u pravcu suprotnom od drenskog rova, uz zadržavanje određenog pada.

Isto tako, osnovna obrada zemljišta, odnosno oranje može dovesti do zbijanja zemljišta, pa je neophodno da

pravac izvođenja seče smer podrivanja i drenova.

U globalu, podrivanje povećava dubinu aktivnog sloja zemljišta, ostvaruje bržu infiltraciju iz kritičnog

dela mekote, obogaćuje podriveni sloj kiseonikom i time stimuliše procese oksidacije. Time se povećava životni

prostor korenja gajenih biljaka.

Vertikalno dubinsko rahlenje

Na zemljištima veće i velike apsolutne dubine koja u

profilu imaju zbiti nepropusni sloj ispod 40 cm, a težeg su

mehaničkog sastava, primenjuje se vertikalno dubinsko rahlenje na

50-100 cm dubine. Radni organi su u obliku noža i imaju širinu

približno 13 cm. Vertikalno dubinsko rahlenje obavlja se pre oranja

na istom zemljištu i to traktorima velike snage. Na nagnutim

terenima sa izraženom vodenom erozijom, pre formiranja pojasa,

izvodi se vertikalno dubinsko rahlenje čime se umanjuje razorna

snaga vode. Da bi se smanjio otpor zemljišta, primenjuju se i

vibracioni dubinski rahljači.

Vertikalni dubinski rahljač

Krtična drenaža

Na teškim glinovitim zemljištima, kao zamena za crevnu drenažu, primenjuje se naročit način

dubinskog rahlenja pod nazivom krtična drenaža. Takav tip drenaže pogodan je za travnjake, ali nije za oranice

i druge obradive površine. Zato je ona prvenstveno namenjena travnjacima. Oruđem za krtičnu drenažu se

vertikalno seče zemljište, i pod malim relativnim padom prave se provizorni drenovi (iza radnog dela postoji

cilindrični nastavak koji prolaskom kroz zemlju proširuje, zaglađuje stenke i tako učvršćuje drenove – tzv.

torpedo). Provizorni drenovi primaju i odvode vodu o otvoreni kolektor. Promer drena je 7-10 cm, razmak

između njih 2 – 3 m. Drenovi se prave na raznim dubinama 25-50 cm, ređe dublje. Krtična drenaža

funkcioniše tako da se voda

infiltrira kroz vertikalne pukotine,

ulazi u drenove i otiče padajući u

kolektore. Kretanje vode izaziva

usisavanje vazduha, što je

pozitivno. Uspeh

krtične drenaže ovisi o teksturnoj

građi zemljišta, njegovoj

uslojenosti, vodo-vazdušnim

odnosima, stabilnosti strukturnih

agregata, dubini izmrzavanja. Na

oranicama je krtična drenaža

pokazala slabe efekte, jer se drenovi

brzo zatrpaju pogotovo u zoni

izmrzavanja zemljišta. Ispitavanja su pokazala da efekti krtične drenaže

traju do

3 godine. Plug za krtičnu drenažu Izgled krtične drenaže


47

Specijalni načini osnovne obrade Navesti ćemo nekoliko specijalnih načina obrade zemljišta koji imaju uglavnom meliorativni karakter.

Zapravo, oni se retko koriste i to u slučajevima kada se neko zemljište privodi iskorištavanju u proizvodnji

hrane. Ove mere su vrlo skupe, te pripadaju karakteru investicija.

1. Izbacivanje peska radi popravljanja teksture antropogenog sloja zemljišta. Primenjuje se

samo gdje se u dubini profila nalazi sloj peska, a na površini teška glina. Vađenje peska se vrši pomoću

posebne mašine koja ima beskonačnu pužnicu. Ona prodire u dubinu zemljišta do sloja peska i izbacuje

ga na površinu pod uglom od 450. Izbačeni pesak zahvaća rotirajuća zvezda i jednoliko ga raspoređuje

po površini u širinu 200-300 cm. Posle toga, teškim tanjiračama ili frezom se pesak izmeša sa

površinskim delom zemljišta. Ovakva mašina se primenjuje na polderima u Holandiji.

2. Prebacivanje horizonata sa nižeg na viši novo u

profilu i to tako što se peskoviti, lakši sloj postavlja bliže

površini, čime se postiže brža infiltracija u descedentnom

pravcu. To se postiže tako da se taj lakši sloj podigne "sprat"

više. Operacija se izvodi posebnim vrlo velikim dubinskim

rahljačem koji radi na dubini do 200 cm. On na donjem delu

ima metalno proširenje (krila). Prolazeći kroz masu zemljišta

na većoj dubini pod određenim uglom, podiže lakši sloj

zemljišta do visine krila i tu ga ostavlja. Na taj način, teksturno

lakši sloj zemljišta bude postavljen bliže površini, odnosno

ispod mekote, pa se voda brže infiltrira i kreće descedentno. Krilni dubinski rahljač za premeštanje

horizonata

3. Primena eksploziva poznata je u poljoprivredi za tretiranje zemljišta prilikom razbijanja vrlo

debelih, kompaktnih glinovitih slojeva koji se ne mogu dovoljno razrahliti na drugi način obrade, zatim

za probijanje sloja orštajna koji je neprobojan za prolaz vode i korenja. Ni jedan način obrade zemljište

tako radikalno ne razrahljuje, sitni i meša kao eksploziv. Rukovanje eksplozivom je stručan i opasan

posao, zato ga u dogovoru sa agronomima izvode za to obučeni ljudi.

4.

Dopunska obrada zemljišta

Posle oranja, poorana površina je gruba jer je drobljenje i usitnjavanje postignuto u najgrubljem obliku,

što onemogućava potpuno iskorištavanje i dobijanje maksimalnih prinosa. Zato se pristupa pripremi njenog

površinskog sloja. Zemljište mora biti pripremljeno tako da je idealno izdrobljeno, usitnjeno, da grudve ne

sprečavaju i ometaju pokrivanje semena i njegovo klijanje. Dopunska obrada zemljišta ima isključivo karakter

površinske obrade.

Operacije koje se obavljaju pri dopunskoj obradi zemljišta, odnosno predsetvenoj pripremi površinskog

(setvenog) sloja zemljišta su: brananje (vlačenje), ravnanje (finiširanje), kultiviranje, valjanje, drljanje, kao i

obrada rotacionim oruđima - integralna obrada. Cilj ovih operacija je usitnjavanje plitkog sloja ornice i stvaranje

uslova za klijanje i nicanje semena i dalji porast i razviće kulturnih biljaka.

Brananje

Osnovna namena brane je izravnavanje površinskog plitkog rastresitog

sloja zemljišta do 3 cm dubine. Brananjem se zemljište "seče", lomi tanka

pokorica na površini. Učinak se brananja sastoji u smanjenju evaporacije,

zemljište se zagrejava, sitni, a površina poravnava, aktiviraju se mikroroganizmi

a korovi se provociraju na klijanje i nicanje. Primenjuje se na lakšim, strukturnim

i nezakorovljenim zemljištima, rano u proleće, na oranju koje je obavljeno u

letnje-jesenjem periodu prethodne godine. Pravi je momenat za brananje onda

kad vrhovi brazda sa sunčane strane pobele odnosno, onda kada su se prosušili, a

sa suprotne strane su još vlažni. Ta intervencija se još naziva zatvaranje

brazde. Brana od drvenih

gredica


48

Ako je zemljište suviše suvo i sklono rasprašivanju brananje se ne preporučuje jer tada dolazi do

nakupljanja sitnih agregata u mikrodepresijama (mineralni koloidi) te ukoliko dođe do padavina - kiša, stvara

se debela pokorica. Brana se takođe ne primenjuje ako je zemljište suviše vlažno.

Pravac brananja obično je ukoso u odnosu na pravac oranja, sem u slučaju težih, glinovitih zemljišta,

kada se ova operacija obavlja popreko na pravac oranja. Brzina rada je 6 - 8 km/sat. Ova se operacija praktikuje i

pri rasturanju krtičnjaka na travnjacima.

Ima nekoliko konstrukcija brana, a prema potrebi može se izraditi i na samom gospodarstvu.

Jednostavna brana je izrađena od nekoliko paralelno postavljenih drvenih gredica koje su međusobno spojene

lancima. Umesto drvenih gredica mogu poslužiti metalni obručevi, metalne šipke itd.

Ravnanje zemljišta

Potreba za ravnanjem zemljišta u dopunskoj obradi javlja se kao

posledica nekvalitetno izvedene osnovne obrade. Za ovaj posao više nego

kod drugih operacija mora se voditi računa o stanju vlažnosti zemljišta. Ako

je zemljište vlažno dolazi do kvarenja strukture, razmazivanja, zbijanja, a

potom raspucavanja. Ravnanje se primenjuje u cilju sistematizacije terena,

izravnavanja prirodnih depresija ili uzvišenja koja ometaju normalan rad

mehanizacije za osnovnu i dopunsku obradu zemljišta u sistemima

intenzivne biljne proizvodnje.

Danas se u tu svrhu koriste ravnjači, skreperi, greberi, finišeri. Naša

mašinogradnja (IMT) izrađuje na srednjim i teškim traktorima točkašima

ravnjač upravljan hidrauličnim sistemom, sa nožicama čiji se ugao može

menjati. Primenom ovih oruđa postiže se ravna, mrvičasta i rahla površina

zemljišta. Ravnjač

Drljanje

Pravilno izvedeno drljanje predstavlja vrlo koristan zahvat u obradi zemljišta, kojim se postiže stvaranje

rastresitog površinskog sloja zemljišta kao idealne podloge za klijanje semena i nicanje biljaka. Dubina rada

drljače je 6 - 7 cm, a najbolje efekte postiže ako je zemljište umerene vlažnosti (40 - 50 % PVK).

Nošena kombinovana drljača Šema rada drljače

Drljanjem se razbija pokorica formirana kao posledica obilnih padavina, čime se stvaraju povoljni

uslovi za aeraciju što poboljšava toplinsko stanje i disanje zemljišta, agregati se isitnjuju, njegova površina

poravnava pri čemu se suzbijaju krovi. Dobar učinak i kvalitet rada postiže se pri brzini 6 - 8 km/sat.

Pri drljanju zemljišta pokazuje se specifičnost drljača a sto je sortiranje agregata zemljišta. Nakon

primene drljače, na površini ostaju krupnije grudice, a ispod njih sitnije. Sortiranje agregata zemljišta vezano je

za radni organ drljače, a to je zub raznog oblika i dužine. Može se reći da nijedno drugo oruđe kao drljača nije

tako efikasno u mehaničkom uništenju korova u početnim fazama njegova rasta. Najpogodnije je vreme za

uništavanje korova drljanjem, kada semenke korova isklijaju, a primarne se stabljičice korova poput belih

konaca nalaze ispod površine zemljišta, dakle, pre nicanja. Agrotehničko pravilo je da se na teškim zemljištima

primenjuju teže drljače, dok se na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava, uglavnom upotrebljavaju lake

drljače.

Na parceli se može drljati u svim smerovima, uzduž brazda, dijagonalno, okomito na brazde i cik-cak.

Na grebenastoj površini nakon prethodne obrade, najbolje je drljati dijagonalno ili okomito na vrhove brazda.


49

Danas se u upotrebi nalaze različiti tipovi drljača: krute i ogibljene, zatim mrežaste, livadske drljače,

klateće, rotacione, kao i plevilice (čupaju korove i plitko usitnjavaju zemljište).

Tanjiranje

Osnovna uloga tanjiranja je da poorano zemljište iseče, usitni i izmeša. Ovo je posledica činjenice da za

radne organe tanjirača ima diskove (tanjire), koji bez obzira bili oni punog (glatkog) ili izrezanog (nazubljenog)

oboda rade na principu rotacije. Na radnom organu (tanjiru), delovi zemljišta prevaljuju razne dužine puta, bliže

centru tanjira kraći, a idući prema obodu tanjira duži put. Radni organi tanjirače ulaze u zemljište od 10 do 15

cm a maksimalno nešto više od 20 cm. Rad tanjirače ovisi o veličini tanjira, o uglu između poluosovina i o

opterećenju oruđa. Tanjirača sa većim promerom diskova redovito mogu dublje ulaziti u zemljište, a prodiranje

je to jače što je manji ugao između poluosovina i ako je tanjirača jače opterećena. Kada su poluosovine

izravnane, tanjirača ne obrađuje zemljište.

Vučena offset tanjirača Nošena tandem tanjirača

Optimalno vreme izvođenja tanjiranja je kod sadržaja zemljišne vlage na nivou 40 - 50 % od poljskog

vodnog kapaciteta (MVK).

Brzina rada tanjirače obično se kreće oko 4,5 - 5 km/sat, odnosno 8 km/sat u cilju boljeg sitnjenja

zemljišta.

Tanjiranjem se meša đubrivo (organsko i mineralno) a osim

toga i otvara put plugu na zbitim travnjacima i detelištima pre

preoravanja. Važno je istaći da tanjiranje ne sme biti poslednji zahvat

obrade na oranici, jer iza tanjirače površina ostaje grebenasta, zato

nakon tanjiranja treba zemljište poravnati drljačom.

U agregatiranju tanjirača važan je proporcionalan odnos snage

traktora prema broju radnih organa. Pri obavljanju plitkog tanjiranja,

minimalno potrebna snaga po disku je 0,73 kW (1 KS), dok je za

duboko tanjiranje potrebna snaga 1,47 kW (2 KS).

S obzirom na konstrukciju, tanjirače se dele na jednostruke

(dve poluosovine) o dvostruke (četiri poluosovine). Princip rad tanjirače Jednostruke tanjirače su nošene, a dvostruke su vučene ili polunošene. Posebna konstrukcija su offset

tanjirače, čije su poluosovine pomaknute u stranu. Pogodne su za obradu zemljišta u širokim nasadima,

prvenstveno u voćnjacima. Posebnu grupu čine tanjiraste ljuštilice. Koriste se za ljuštenje strništa nakon žetve

strnina. Imaju veliki broj tanjira ili baterija diskova, koja im omogućava da se lako prilagođava neravninama

zemljišta. širokog su zahvata i imaju veliki učinak po jedinici vremena.

Plošno kultiviranje

Plošnim kultiviranjem se zemljište intenzivnije rahli i sitni, odnosno meša zemljište, ali se sloj zemljišta

zahvaćen obradom ne okreće.

Kultiviranje je delotvoran način mehaničkog uništavanja korova, a samo ograničeno upotrebljava za

mešanje mineralnih đubriva. Plošno kultiviranje se po pravilu nastavlja na oranje, pogotovo ako se poorano

zemljište sleglo ili se od kiša zbilo. Kadkad je plošna kultivacija prva operacija na lakšim zemljištima i u

aridnijem klimatu.


50

Važno je da se zemljište kultivira u vreme povoljne vlažnosti zemljišta. Ako je zemljište prevlažno, na

površinu izbacuje mokre grude koje se kasnije brzo stvrdnu. Ako je zemljište suho, oruđe teško ulazi u

zemljište te lome komade zemljišta.

Plošni kultivator Plošno kultiviranje

Kod teškog, zbitog i suhog zemljišta, kultivator ne može ući u zemljište. Smer kretanja kultivator ne

ide uzduž brazde, nego dijagonalno, jer ako se kultivator kreće uzduž brazde, radni organi kultivatora jednim

delom obrađuju naprazno, odnosno, prolaze između sastava brazda. Ako je zemljište pre kultiviranja poravnano,

onda se kultiviranje vrši okomito na smer oranja. Kultivatori iza sebe ostavljaju grebenastu površinu, pa je posle

toga potrebno izvršiti drljanje.

Dubina kultiviranje se kreće od 5 do 30 cm a u proseku 10 do 15 cm. Prosečna radna brzina je 7 km/h.

Pored plošnih kultivatora postoje međurednim kultivatori o kojima će biti reči u poglavlju nege gajenih biljaka.

Valjanje

Namena valjanja kao agrotehničke mere je poravnavanje površinskog sloja zemljišta, pojačanje

kapilarnog penjanja vode, uspostavljanje fizičkog kontakta semena i zemljišta, razbijanje busena (grudvi) i

pokorice, provociranje korova na nicanje Valjanjem zemljišta postaju hladnija ali se povećava vodljivost toplote.

Valjanjem se također mogu uništavati korovi ili ih provocirati na aktivan život. Valjci s glatkim plaštom ne

mogu izravno uništavati korov, već potiču na klijanje i nicanje, pa se onda uništavaju sledećim zahvatima

obrade. Valjci neravnih plašteva izravno uništavaju korove ali samo u početnim stadijuma rasta. Agrotehničko

pravilo je da valjanje oranica glatkim valjcima ne sme biti poslednja agrotehnička operacija, kod travnjaka

naprotiv to je kadkad i potrebno. Posle valjanja površinu zemljišta treba prorahliti kako ne bi došlo do stvaranja

pokorice. Sloj zemljišta zbit valjcima nije debeo, a kreće se između 5 i 20 cm. Lagani valjci zbijaju do 5, srednje

teški do 15 a teški ili specijalni paker valjci do 20 cm dubine.

Glatki valjak Rad glatkog valjka

Za valjanje su najpogodnija zemljišta osrednje vlažnosti u suprotnom se ne postiže očekivani efekat,

naprotiv, može se učiniti veća šteta na stanje zemljišta (utiskivanje krupnih suvih gruda u zemljište ili stvaranje

debele pokorice ukoliko je zemljište jako vlažno).


51

Na ravnoj površini nakon osnovne obrade zemljišta, može se valjati uzduž, okomito pa čak i

dijagonalno na smer oranja

Ima mnogo oruđa za valjanje. Uglavnom se dele na valjke s glatkim i neravnim plaštem. Po broju

cilindarskih delova, oni se dalje dele na jednodelne, trodelne, peterodelne i višedelne. Valjak ne može biti

dvodelan, jer bi između dva cilindra ostalo nepovaljano zemljište. U principu, bolji su višedelni valjci od

jednodelnih jer se mogu prilagođavati neravninama zemljišta.

Po težini valjci mogu biti lagani, srednje teški i teški, zatim valjci sa cilindrima većeg i manjeg

promera. Valjci manjeg promera jače razbijaju grude, a većeg promera dublje zbijaju zemljište.

U poslednje vreme u primeni su kombinovana oruđa (kultivator + valjak) koji izuzetno efikasno sitne

zemljište, paravnavaju površinu i stvaraju idealne uslove za setvu.

Obrada zemljišta frezom

Obrada zemljišta rotacionim oruđima predstavlja integralnu obradu zemljišta, s obzirom da se u jednom

prohodu stvara supstrat, dovoljno pripremljen za setvu - sadnju.

Freza se primenjuje prilikom privođenja zemljišta kulturi, za uklanjanje spontane biljne vegetacije,

homogeniziranja unetih materija (đubriva, pesticida, strukturo-obrazujućih materija) i zemljišta. Freza može biti

vučena i nošena. Radni delovi mrve, sitne i bacaju delove zemljišta uvis koji udaraju u zaštitni poklopac i tu

padaju. Taj deo je homogen i može se izvršiti setva. Freza obično zahvata samo deo ornice (15-25 cm) i

uključuje osnovnu, dopunsku obradu pa je zemljište u jednom potezu sposobno da primi seme.

Princip rada freze Rad freze u polju Traktorska nošena freza

Radna brzina kretanja freze je 1,5 - 7,5 km/sat. Pri optimalnim uslovima, primenom freze se stvara

idealna struktura zemljišta, koja na žalost nije stabilna jer je stvorena u jednom momentu na veštački način, pod

uticajem mehaničkih sila. Zbog toga se zemljište brzo sleže. Na koloidnim zemljištima nestabilne strukture se

nakon obilnih kiša stvara debela pokorica, o čemu svakako treba voditi računa.

Danas se opravdano smatra da je freza s obzirom na učinak gotovo nezamenjivo oruđe za obradu teških,

koherentnih tala u nepovoljnom stanju za obradu, za potpuno mešanje bilo koje materije s zemljištem i kad u

jednom zahvatu treba prirediti zemljište za setvu (sadnju).

Obrada zemljišta rotacionom lopatom

Princip rada jeste rotacija ekscentrično uzglobljenih radnih organa na

horizontalnom vratilu (nema širu primenu kod nas). Rotirajućom se lopatom ili

prvi put obrađuje i tada je to osnovna operacija obrade, ili se primenjuje kao

dopunski zahvat nakon izvršenog oranja. Mehanička lopata još može poslužiti za

unošenje organskih materija u zemljište (stajnjak, siderati, mineralna đubriva). To

je oruđe osobito pogodno za obradu teških žilavih zemljišta, za sprečavanje

stvaranja bolesti tabana pluga. Upravo u gorim uslovima proizvodnje, rotirajuća

lopata omogućuje finalizaciju obrade za setvu (sadnju). Dubina rada rotirajuće

lopate je do 35 cm.

Radni organ rotirajuće lopate


52

Obrada zemljišta rotirajućom motikom

Ovim načinom se obrađuje plitki površinski sloj s ciljem pokorice i suzbijanja korova. Ovom se

traktorskom rotirajućem oruđu okretanje radnih organa postiže kretanjem traktora odnosno oruđa kroz tlo.

Radni organ rotirajuće motike Rotirajuća motika

Rotirajuća motika vrlo plitko, površinski rahli

zemljište. Pri tome razbija tanku pokoricu, mehanički uništava

korov u klijanju i nicanju. To je glavna namena ovog oruđa, a

primenjuje se u početnom rastu gajenih biljaka, i to onih šireg

razmaka setve (okopavinski usevi).

Rad rotirajuće motike

Ogrtanje

Sastoji se u ogrtanju prizemnih delova biljke rastresitom, sitnom zemljom (krompir). Nakon ogrtanja, u

redovima biljaka nastaju humci. Ogrtanje je moguće kod kultura širokog razmaka setve, odnosno sadnje

(okopavine). Svrha ogrtanja je bolji rast podzemnih organa biljaka (gomolja), brže sušenje i grejanje teškog

zemljišta kada je godina vlažna, učvršćenje useva visokog rasta na lakom zemljištu protiv jačih vetrova

(kukuruz). Ogrtanjem se usput uništava korov.

Ogrtanje ima i svojih nedostataka, a to je poskupljenje režijskih troškova, suhi grebenovi na suhom

zemljištu smetaju pri skidanju useva i daljnjoj obradi, pogotovo za sušne godine, jer je ogrnuta površina jače

osušena zbog povećane površine i evaporacije.

Ovaj način obrade zemljišta je napušten za kukuruz i druge okopavine osim za krompir.

Oruđe za ogrtanje okopovina posebne konstrukcije Rad ogrtača


53

Agregatiranje oruđa za obradu zemljišta

U današnjim uslovima, racionalnom korišćenju rada i sredstava, blagovremenom izvršavanju planiranih

operacija u optimalnim agrotehničkim rokovima u manjem

broju prohoda teške mehanizacije, pravilno agregatiranje

oruđa ima izuzetan značaj. Naime, svaka radna operacija u

obradi zemljišta je delimična, što znači da se pri obradi

zemljišta intenzivno gazi proizvodna površina što utiče na

pogoršanje fizičkih osobina zemljišta. Da bi se ovo izbeglo,

moguće je koristiti mašine koje u jednom prohodu vrše više

radnih operacija i na taj način smanji broj prohoda. Kod

kombinovanih zahvata obrade najvažnije je iskoristiti

povoljno stanje vlažnosti zemljišta što je vrlo bitno za

kvalitet izvedene operacije. Time se stvaraju najpovoljniji Vučeni setvospremač (teški) Multitiller

uslovi za klijanje i nicanje.

Danas se agregatiranje oruđa najčešće koriste za dopunsku obradu zemljišta. Ona su širokozahvatna da

se smanji broj prohoda a time i gaženje. Međutim, postoje i brojne druge izvedbe u kojem je povezana osnovna i

dopunska obrada zemljišta, npr., osnovna obrada rotirajućim oruđima+priprema zemljišta drljanjem i ježastim

valjcima ili sa šupljim cilindrima+setva (rotosem sistem).

Jedno od najsavremenijih rešenja jeste mašina koja istovremeno obavlja sledeće operacije: osnovnu

obradu zemljišta diskosnim oruđem, ravnanje površine, drljanje, aplikaciju mineralnih đubriva i pesticida,

valjanje i setvu (tilter, maxicultivator).

Sistemi obrade zemljišta

Spajanjem odvojenih načina obrade zemljišta u agrotehničku logičku celinu nastaje sistem obrade

zemljišta. On je prilagođen ekološkim i proizvodnim uslovima da bi se što bolje iskoristilo zemljište za gajenje

biljaka, a istodobno to nije zatvorena celina, nego postoji u kontinuitetu gajenja biljaka sa sezonskim uklapanjem

u intervale određene za obradu zemljišta.

Na sistem obrade zemljišta deluje veći broj faktora kao što su klima, zemljište, reljef, đubrenje, sistem

biljne proizvodnje, izvor energije i oruđa za obradu, nivoa ulaganja u gajenje kultura itd. Prema ovome se vidi,

da su zemljište i klima konstantni činioci, a sve ostalo su promenljivi. Prema tome, nema univerzalnog sistema

obrade zemljišta za celu agrosferu, on je regionalan a ponegde i lokalan. Na istom mestu, sistem obrade se

menja.

Svaki sistem obrade ima i nedostatke, ali je najbolji onaj sistem obrade koji je optimalno usklađen s

osobinama zemljišta i klime, sa zahtevima gajenih biljaka a istodobno treba najmanje rada.

Iz gora razloga ćemo izložiti sisteme obrade koji su prilagođeni našim uslovima. To su zapravo klasični

sistemi obrade jer se kod nas najčešće koriste.

Postoji tri sistema obrade zemljišta a to su:

1. Sistem obrade zemljišta na oranicama.

2. Sistem obrade zemljišta za drvenaste kulture.

3. Pretvaranje permanentnih travnjaka u oranice.

Sistem obrade zemljišta na oranici Ovde je dominantna sezona setve/sadnje, pa se na oranici sistemi obrade dele na:

1. Sistem obrade za ozimine (jesenska setva).

2. Sistem obrade za jarine (proletna setva).

3. Sistem obrade za interpolirane useve (kasna proletna i letna setva)


54

Sistem obrade za ozimine

Zajedničko za ozimine je da se seju na prelazu leta u jesen i u jesen. Ozimine izdrže nepovoljan zimski

period odnosno prezimljuju. S prolećem nastavljaju vegetaciju, a dozrevaju u toplom delu godine pod uslovom

da nisu višegodišnje biljke.

U našim proizvodnim uslovima je agrotehnički zadatak sistema obrade zemljišta za ozimine, da se

pripremi povoljan supstrat do optimalnog roka setve. Pri tome treba naglasiti, da u ovom sistemu nema potrebe

da se oborine sakupljaju u zemljištu jer ozimine i onako prolaze hladno-vlažni period, u kojem ima prekomerne

vlage.

Sistem obrade zemljišta za ozimine ima nekoliko varijanata ovisno o slobodnim intervalima između

preduseva i termina setve ozimina. Sledeća tabela prikazuje neke varijante sistema obrade zemljišta za ozimine.

Varijante sistema obrade zemljišta za ozimine

Redni

broj Leto Jesen

1. Vrlo plitko oranje strništa+plitko letnje oranje Duboko oranje, dopunska obrada

2. Vrlo plitka obrada zemljišta (stnjikanje) Duboko oranje, dopunska obrada

3. Oranje za setvu (duboko oranje) Dopunska obrada

4. Strnjikanje+ duboko oranje -

5. - Plitko oranje+duboko oranje, dopunska obrada

6. - Duboko oranje, dopunska obrada

U našim uslovima se danas primenjuje varijanta dubokog oranja i s dopunskom obradom u jesen.

Ostale varijante se zbog racionalizacije i smanjenja režijskih troškova gotovo više ne primenjuju. Drugi razlog je

plodored, odnosno predusev. Predusev ozimina u nas je redovito neka jara okopavina, koja se ubire u jesen

(kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa itd), pa nema dovoljno vremena za primenu ostalih varijanti obrade

zemljišta.

Duboko oranje ili oranje za setvu

To je najdublji zahvat obrade zemljišta za ozimine, a obavlja se raonim plugom (ponegde diskosnim).

Prosečna dubina oranja varira 20-30 cm. U zadnje vreme, na teksturno lakšim zemljištima primenjuje se

tanjiranje teškim tanjiračama, imajući u vidu olakotnu okolnost da strnine (pšenica, ječam, ovas) imaju slabije

razvijen korenov sistem. Setveno oranje se obavezno povezuje s prethodnim osnovnim đubrenjem. Ukoliko pri

berbi ili žetve preduseva, žetveni ostaci nisu usitnjeni, vrši se njihovo sitnjenja (tarupiranje). Ako to nije

moguće, primenjuju se plugovi sa visokim klirensom da ne bi došlo do zagušenja žetvenim ostacima. U tom

slučaju dolazi do iskakanja pluga iz brazde, što nije poželjno, jer je tada kvalitet oranja vrlo loš.

Dopunska ili površinska finalna obrada

Za finalizaciju obrade nakon lošijeg oranja može poslužiti tanjiranje i drljanje, eventualno i kultivator.

Ako je zemljište dobro poorano u vreme povoljne vlažnosti na tlima lakše strukture, dovoljno je koristiti samo

setvospremač. Da bi se neravnine prilikom oranja ispravile, dobro je da se setvospremačem ide dijagonalno na

smer brazde.

Neka od oruđa za dopunsku obradu zemljišta


55

Budući da se radi o kulturama koje prolaze kroz vrlo nepovoljan godišnji period (zimu) s niskim

temperaturama i obiljem oborina, to se u finalizaciji obrade treba držati pravila, da setvena površina ne bude

previše usitnjena jer se lakše zakorovi a usevi jače mrznu. Zato se u ovoj fazi obrade ne primenjuje freza, ne

brana se teškom branom niti radikalno drlja. Iako krupniji agregati na setvenoj površini ne pružaju lepu sliku,

ipak je takva površinska struktura povoljnija za usev jer se biljke bolje odupiru izvlačenju od mraza

(golomrazica) i zaštićenije su od ledenih vetrova ako nema snežnog pokrivača.

Sistem obrade zemljišta za jarine

Ovaj sistem obrade se odnosi na useve koji se seju/sade nakon zime, odnosno početkom proleća i u

proleće, a kao jednogodišnji završavaju vegetaciju kasno leti ili u jesen. Agrotehnički zadatak sistema obrade

zemljišta za jarine je da stvori povoljan supstrat do optimalnog termina setve jarih useva. On u našim uslovima,

također ima zadatak da sakuplja vlagu u hladnom i vlažnom periodu jeseni i zime i da je čuva u toplom delu

godine.

Sistem obrade zemljišta za jarine može se realizovati prema intervalu slobodnog zemljišta između

preduseva i sledećeg useva. Taj interval može biti dug, tako da obuhvati sve sezone (leto, jesen, zimu i proleće),

ili jako kratak. Mereno vremenskim intervalom, to je raspon od 10 meseci do svega nekoliko dana.

U sledećoj tabeli, dat je prikaz varijanti sistema obrade zemljišta za jarine.

Varijante sistema obrade zemljišta za jarine

Redni

broj

Godišnje doba

Leto Jesen Zima

1. Strnjikanje + letno oranje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada

2. Strnjikanje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada

3. Strnjikanje + letno oranje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Vrlo plitko oranje+dopunska

obrada

4. Strnjikanje+duboko oranje - Dopunska obrada

5. Duboko oranje sa ili bez

podrivanja Eventualno plitka obrada Dopunska obrada

6. - Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada

7. - - Proletno setveno oranje+dopunska

obrada

8. - - Vrlo plitko oranje+oranje za

setvu+dopunska obrada

Dana se u nas najčešće primenjuje nekoliko varijanti sistema obrade za jarine, a to su: 1. strnikanje u

leto, duboko oranje u jesen i predsetvena priprema u proleće, 2. duboko oranje u jesen i predsetvena

priprema zemljišta u proleće i 3. oranje za setvu u proleće + predsetvena priprema zemljišta.

Strnikanje

Strnikanje (prašenje, ljuštenje strništa) se obavlja nakon žetve strnina u leto. Strnikanje se vrši

plugovima strnikašima ili tanjiračama ljuštilicama. To je plitka obrada od 10 cm dubine. Uloga strnikanje je da

se sačuva vlaga nakon skidanja strnina, da se u zemljište unesu žetveni ostaci, unište tek ponikli korova a oni

koji nisu ponikli da se isprovociraju na klijanje nicanje. Bitno je da se odmah nakon žetve i usitnjavanja žetvenih

ostataka izvrši strnikanje, kako bi se iskoristilo povoljno stanje vlažnosti. Ukoliko protekne dosta vremena

između žetve i strnikanja, proizvodna se površina u usled letnih vrućina brzo isuši što kasnije, utiče na kvalitet

rada ove operacije.


56

Strnjikanje

Duboko oranje u jesen (setveno oranje)

Duboko oranje u jesen treba izvršiti prije sezona kiša u jesen, a to je od polovine septembra do

polovine oktobra. Ore se dublje od 30 cm, jer okopavine manje-više imaju dobro razvijen korenov sistem. Ako je

zemljište težeg mehaničkog sastava (teške gline) oranje se povezuje sa podrivanjem, da bi se razbio nepropusni

sloj za vodu i uništio tzv. taban pluga.

Dubokim oranjem se okreće veća masa zemljišta i izvrgava uticaju atmosferilija. Niže zone oranog

zemljišta u koju su migrirala i delom inaktivirala biljna hranjiva, sada se izbacuju na površinu, gde se ponovo

aktiviraju. To je prije svega posledica snažne oksidacije.

Površina zemljišta se zimi navlažuje i smrzava pi negativnim temperaturama, kod nas ponekad po

nekoliko puta, zbog izmene hladnih i toplih razdoblja. To je vrlo korisno jer dolazi do već ugorenja zemljišta

od mraza, koje će se iskoristiti nakon zime za brzu i kvalitetnu površinsku pripremu zemljišta za setvu, bez

ponovnog oranja.

Izvrgavanjem zemljišta negativnim temperaturama postiže se ugibanje biljnih štetnika i korova.

Napokon, što je vrlo važno, svrha dubokog oranja između ostalog je akumulacija zimske vlage kojom će se

biljke koristiti u toplom delu godine, u vreme kada nema dovoljno oborina.

Dopunska obrada ili priprema zemljišta za setvu

Ako je jesensko oranje obavljeno kvalitetno i na vreme, ako je usled mrazove došlo do ugorenja

zemljišta, kasno u zimi ili rano u proleće kada je sa sunčane strane brazda došlo od prosušivanja, može se

obaviti zatvaranje brazde brananjem. Dobar učinak ima i drljanje ili kombinovane sitnilice. Pre setve, vrši se

tanjiranje ako je površina grublja i ako je jača pojava korova. Ukoliko to nije, tanjiranje se može izostaviti. Tada

se zemljište za setvu može pripremiti nekim kombinovanim oruđem kao što je setvospremač.

Kod nas se ponekad, a to je češće kod privatnim proizvođača hrane, izostavlja strnikanje ili duboko

oranje u jesen. Tada se samo ore za setvu u proleće što je nepoželjno, jer se time gubi osnovna svrha obrade

zemljišta za jarine, a to je akumulacija vlage, ugorenje zemljišta pod uticajem mraza i izlaganje štetočina

nepovoljnim klimatskim uslovima, što se dakako kasnije odražava na pad prinosa jarina.

Priprema zemljišta za setvu


57

Sistem obrade zemljišta za interpolirane useve

Ovaj sistem se primenjuje za useve kraće ili kratke vegetacije koji se seju kasno u proleće ili leti nakon

skidanja ozimog međuuseva ili ozimina koje ostavljaju zemljište slobodno raniju u letu.

Osnovno je da se obrada obavi u što kraće vreme zbog visoke evapotranspiracije, da se ne gube

optimalni termini setve i da se osigura dovoljno dug period vegetacije za interpolirane useve. Za ovu grupu

useva, najdelotvornija je primena freze, jer u jednom prohodu može prirediti zemljište za setvu. Danas postoje i

druga oruđa koja u jednom prohodu obrade, pripreme zemljište za setvu i izvrše setvu. To je već spomenuti

rotosem – sistem.

Ako se ne primenjuju ova oruđa, mogu se koristiti raoni ili diskosni plugovi koji treba da pooru na 10

do 20 cm dubine i povalja. Svrha valjanja je, da se uspostavi kapilaritet i dovede vode kapilarnim putem iz

dubljih slojeva zemljišta. Nakon valjanja, drlja se, da bi se površinski sloj razrahlio i sprečio nagli gubitak vlage

evaporacijom. Drljanje je poslednja operacija pre setve. Pre frezanja odnosno oranja, rasipaju se veštačka

đubriva.

Sistem obrade za drvenaste useve

Sistem obrade zemljišta za drvenaste biljke, dele se u dve glavne vremenski odvojene faze. Prva faza

dolazi pre postavljanja nasada. Druga se dalje deli na obradu za vreme mirovanja i obradu u toku aktivne

vegetacije drvenastih useva.

Pri postavljanju plantaža ore se duboko, rigola pa i dubinski rahli. Ova operacija se u našim klimatskim

uslovima obavlja kad je zemljište dovoljno suvo, a to je kasno leti i rano u jesen.

Jako duboku obradu iziskuju voćke zbog vrlo dubokog ukorenjivanja. Ovi vrlo masivni zahvati u

osnovnoj obradi su povezani sa meliorativnim đubrenjem organskim i veštačkim đubrivima, koji se u zemljištu

dodaju u većim količinama radi produžnog efekta ali i zbog velike zapremine zemljišta koja se obrađuje.

U drugoj fazi obrade obavljaju se operacije osnovne obrade za drvenaste biljke dok vegetacije miruje

(jesen i rano proleće). Tada se vrši srednje duboko oranje u jesen, zatim pliće frezanje rano u proleće. Ti se

agrotehnički zahvati dopunjuju tanjiranjem i kultiviranjem. Dok vegetacija miruje, obrada se spaja sa redovnim

osnovnim đubrenjem.

Za vreme aktivne vegetacije prema potrebi se obavlja plitka površinska obrada odgovarajućim oruđima.

Pretvaranje permanentnih travnjaka u oranice

Trajni je travnjak prirodna biljna zajednica formirana na zemljištu slobodne prirode s prirodnom

stratigrafijom. Prilikom stvaranja permanentnih travnjaka u oranicu, dominiraju dva momenta: gustina tratine i

tip zemljišta sa svojim prirodnim horizontima.

Za fitocenozu trajnog travnjaka je karakteristično da prevladavaju travne višegodišnje vrste, pa je

dosledno tome stvoren čvrst sklop odnosno tratina. Trave su karakteristične po procesu busanja, te se stoga mora

voditi računa o kvalitetu oranja takvih površina, jer će inače travne vrste nakon privođenja o oranicu stalno

izbijati na površinu.

Zato je agrotehnički zadatak privođenja trajnog permanentnog travnjaka u oranicu da se uništi tratina,

konzervacija humusa i dobijanje čistog zemljišta za setvu gajenih biljaka.

Za praksu je važno vreme odnosno sezona privođenja travnjaka u oranicu. Najpogodnije je leto, kad je

prirodni travnjak iskorišćen (kosidba).

Debljina humusnog sloja pod tratinom varira, a time njegov sadržaj, ali je pravilo da se pri prvoj obradi

ore dublje od debljine humusnog sloja.

Ti su načina pretvaranja permanentnog travnjaka u oranicu:

1. Preoravanjem plugom za 1800.

2. Preoravanjem plugom za 1350.

3. Frezanje.

Preoravanje plugom za 1800, primenjuje se na teškim zemljištima s vrlo kompaktnom tratinom. Za tu

svrhu služe plugovi sa izduženim spiralnim odgrnačama. Rezultat je potpuno okretanje tratine da ona nalegne na

zdravicu pa zbog nedostatka svetla i kiseonika ugine.


58

Šema preoravanja travnjaka za 1800

Preoravanje plugom za 1350 se primenjuje na nešto lakšim zemljištima sa slabijom tratinom u

sušnijem klimatu. Oranje se obavlja običnim plugovima. Da ne bi na spojevima brazdi izbijala tratina, dodavali

su se predraonici za rezanje tratine na spoju brazda (u obliku trougla ili pravougaonika). Još jedan način, koji je

češći je da predraonik reže prvi sloj sa tratinom na 10 do 12 cm i baca je na dno brazde, a za njim glavno plužno

telo ore i potpuno poklapa sa izoranim slojem plastice. Na taj način je bila smanjena mogućnost oživljavanja

tratine.

Šema preoravanje travnjaka za 1350

Primena freze ima prednost što brzo uništava tratinu i stvara fino sitno zemljište, ali postoji opasnost

da vegetacija ponovo krene ako je vreme vlažno ili kad posle obrade nastupi kišni period.

Šema rada pluga sa predraonikom

Danas se pre privođenja travnjaka u oranicu koriste totalni herbicidi, čime se uspešno uništava tratina,

nakon čega se ore normalnim ili uobičajenim plugovima. Sa zaoravanjem travnjaka, primenjuju se insekticidi,

kalcizacija za kisela zemljišta itd.


59

Redukovana obrada zemljišta

Prelaskom sa ručne na sprežnu, obrada zemljišta se nije bitno promenila jer je izvor energije ostao isti

(živa sila). Prekretnica u razvoju obrade zemljišta nastupila je naglim razvojem metalurgije, kada je omogućena

izrada sprežnih oruđa od gvožđa. Nakon pronalaska parne mašine, te kasnijim uvođenjem benzinskih i dizel

motora, ona je prešla u drugu, razvijeniju fazu. Od tada se intenzivira i usavršava u dva pravca: a) povećava se

dubina zahvata, b) povećava se broj operacija ( Mihalić, 1985). Upotrebom mašinske obrade zemljišta,

ostvareni su takvi zahvati koji su bili fantastični. u poređenju sa ručnom ili sprežnom obradom, prvenstveno po

dubini zahvata u pedosferi (Mihalić, 1985 ).

Redukovana obrada se često primenjuje na nagnutim terenima

Glavno i osnovno oruđe u obradi zemljišta je lemešni plug, koji energično prekreće, mrvi i meša

oranični sloj zemljišta. Takvim načinom rada pluga, javili su se neželjeni efekti kao što su gubitak organske

materije, pojave tabana pluga, narušavanje strukture zemljišta a s tim u vezi fizičkih i hemijskih svojstava

zemljišta.

Zbog toga su još u prošlom stoleću počela kritika klasične obrade zemljišta. Zahtevi za promenu načina

obrade nisu u početku imali za cilj ekonomičnost i jednostavnost obrade, nego brigu za plodnost tla i efikasno

uništenje korova. Iz tog razloga su na kraju prošlog i početkom ovog stoleća stvoreni sistemi obrade tla koji su

odbacili upotrebu pluga, a zamenili ga upotrebom plošnog kultivatora. Tada su se razvili novi sistemi obrade

zemljišta kao što su Jeanev i Ovsinsky-ev (Butorac et.al. 1986 ), sistem biološkog ratarenja po Goerbing-Sekeri

( Todorović, 1957 ), Maningerov sistem u Mađarskoj, Campbellov sistem u Australiji i još neki sistemi razvijeni

u Nemačkoj i SAD (Butorac et.al. 1986 ), te sistem obrade tla po Maljcevu u prvoj polovici ovog stoleća, (

Todorović, 1957 ).

Čizel plug je dobra zamena za lemešni


60

U većini slučajeva, na ovim sistemima obrade zemljišta opao je prinos ratarskih biljaka, uglavnom zbog

jake zakorovljenosti, a između ostalog i zbog plitke obrade teških zemljišta bez okretanja plastice. Iz tog razloga,

ovi sistemi obrade zemljišta bili su napušteni, iako su i dalje vršena istraživanja. Međutim, pojavom totalnih

herbicida krajem pedesetih godina, uvođenjem teške mehanizacije u obradu zemljišta, te nastankom energetske

krize, javili su se novi momenti koji su intenzivirali istraživanja, pa tako i širenje sistema redukovane obrade

zemljišta.

Imajući sve ovo u vidu, može ne navesti nekoliko razloga uvođenja i širenja redukovane obrade

zemljišta:

1. Energetski razlozi -Primenom standardne obrade zemljišta, troši se velika količina energije. Tako

se prema zapadno evropskim proračunima, 38% od ukupne energije u poljoprivredi troši za obradu

zemljišta, (Milojić, 1988 ), a od toga 75 do 85% samo na oranje ( Mihalić, 1978 ).

Prema američkim podacima, gajenjem useva bez obrade zemljišta troši se 8 l/ha goriva i 48 sati

ljudskog rada, dok se na standardnoj obradi zemljišta potroši 50 l/ha goriva i 515 sati/ha ljudskog

rada ( Mi1ojić, 1988 ).

1. Ekonomski razlozi - Smanjivanjem utroška energije, mašinskog i ljudskog rada, opadaju troškovi

proizvodnje, raste produktivnost i do 2000 (Konstantinović, 1988 ), što se konačno odražava na

profit gospodarstva.

2. Organizacijsko-tehnički razlozi - U mnogim zemljama ili u pojedinim područjima jedne zemlje,

specijalizacija u biljnoj proizvodnji dovela je do "špice radova". Primenom redukovane obrade

zemljišta u smislu izostavljanja pojedinih radnih procesa ili njihovim spajanjem u jedan prohod,

bitno se ubrzavaju i pojednostavljuju radni zahvati i time obezbeđuje obavljanje radova u

optimalnim rokovima.

3. Ekološki razlozi – Primenom teške mehanizacije s velikim brojem prohoda, dolazi do kvarenja

strukture zemljišta, degradacija humusa, povećanja zbijenosti zemljišta, narušavanja vodo-

vazdušnih odnosa u zemljištu i promene odnosa štetne i korisne mikrofaune u zemljištu u korist

štetne. Klasičnim ratarenjem na nagnutim terenima pojavljuju se hidroerozija, a u područjima sa

suhom klimom i eolska erozija. Primenom nekih sistema redukovane obrade (konzervacijska

obrada) smanjuju se ili čak zaustavljaju ove pojave izazvane klasičnim ratarenjem.

Promene koje se danas uvode u obradu zemljišta imaju tri cilja:

1. Redukovanje klasičnih sistema obrade zemljišta.

2. Minimalizacija obrade zemljišta.

3. Izostavljanje obrade zemljišta.

Direktna setva soje i kikirikija u malč od slame


61

Redukovanje klasičnih sistema obrade

Sastoji se od smanjenja broja radnih zahvata, a da se ne ugrozi postignuti nivo prinosa. To je

omogućeno zbog primene herbicida, jačeg đubrenja te kombinovanih operacija obrade (kombinovani zahvati

obrade i kombinovana oruđa - setvospremač npr.).

Duboki zahvati u osnovnoj obradi, izazivaju na jednoj strani produžno delovanje a na drugoj potiskuje

korove. To je omogućilo ne samo pliću osnovnu obradu u periodu dok fenomen produžnog delovanja duboke

obrade traje, nego i napuštanje drugih zahvata kojima je bila glavna svrha uništenje korova ili stimulacija

procesa nitrifikacije radi nakupljanja nitrata. Zbog primene herbicida, predvegetacijsko uništenje korova više

nije potrebno.

Minimalizacija obrade zemljišta

Minimalizacijom se smanjuje obrada zemljišta na potreban minimum. Ona ima dva vida:

1. Redukovanje dubine zahvata na minimum uz obraĎivanje pojasa na proizvodnoj površini .

2. Minimalizacija broja zahvata na jedan jedini. Često su oba vida minimalizacije spojena (strip

tillage).

Minimalizacija obrade zemljišta je počela u kukuruznom pojasu SAD i ušla u literaturu pod nazivom

“minimum tillage”.

Minimalnom obradom zemljišta se redukuje zapremina obraĎenog zemljišta na minimum,

obrada se svodi na jedan zahvat, čuva humus i struktura zemljišta, sprečava erozija na proizvodnoj

površini (ridge tillage, konzervacijska obrada) te stavlja seme gajene biljke u povoljne a seme korova u

nepovoljne uslove.

Milojić (1968) je predložio naziv “minimum obrade” i dao definiciju po kojoj je “sistem minimum

obrade redukovanje obrade pod dubini zahvata, površini, tj. masi obraĎenog zemljišta i broju radnih

operacija”.

Ona je uspešna samo onda ako se upotrebljavaju oruđa sa tehničkim rešenjima za ovakav vid obrade

zemljišta. Fabrika John Deere proizvodi veći broj tipova kombinovanih oruđa i mašina za minimalnu obradu

zemljišta.

Potpuna minimalizacija obrade dobila je integralno agrotehničko rešenje koje pored minimalne obrade,

unosi đubriva, herbicide i seje, premda ima i nepotpunih rešenja (oranje+drljanje na težim zemljištima ili

oranje+setva na lakšim zemljištima).

Agregatiranje oruđa različitih radnih operacija

Po dubini obrade, zahvati su 7,5 do 18 cm, a po širini mogu biti plošni, odnosno da se obrađuje cela

površina ili samo pojasi širine 35 do 50 cm kod useva širokih redova.

Minimalna obrada zemljišta se pored primene na čistoj površini primenjuje i na površinama pod mrtvim

i živim malčem.


62

Oruđe za strip till obradu

U područjima s manje oborina (ispod 700 mm godišnje) i povećanom evapotranspiracijom primenjuje

se varijanta minimalne obrade u mrtvi malč, a to je na površini pod žetvenim ostacima preduseva. Mrtvi malč

služi kao zaštita od atmosferilija i erozije vodom ili vetrom te potiskivanje korova.

Mašine za obradu, đubrenje i setvu obrađuju pojase u koje se stavlja đubrivo i seme. Razmaci setve u

mrtvi malč su 50 do 100 cm.

Nakon nekoliko godina, primena mrtvog malča se mora prekinuti i nagomilanu masu biljnih ostataka

treba spaliti ili zaorati.

Strip-till obrada sa depozitorom za tečni amonijak Strip - till setva

U predelima sa godišnjom količinom oborina iznad 700 mm, povoljne evapotranspiracije, primenjuje se

varijanta minimalne obrade u živi malč, dakle na površinu gde već postoji aktivna vegetacija. Dovoljne količine

vlage i povoljni hidrotermički odnose ne dovode u konkurentne odnose živi malč i useva za vodu, ali može doći

do konkurencije za hranjiva, naročito za azot. Radi toga se kao živi malč koriste leguminoze, iako u početnom

stadijumu razvoja leguminoza može doći do borbe za azot.


63

Ridge till obrada i setva (obrada na grebenove-humke)

Izgled grebenova ridge till obrade Usev soje na humkama (ridge-till obrada)

Pri ovome sistemu minimalne obrade, obrađuje se pojas od 37 do 50 cm širine i u njih seju usevi,

redovito kukuruz. Živi malč odlično štiti zemljište od erozije i atmosferilija, a čuva i humus zemljišta. On se vrlo

često koristi na nagnutim terenima kao deo konzervacijske obrade radi sprečavanja vodene erozije.

Minimalne obrade zemljišta pogoduje lakšim, plodnim zemljištima i u povoljnoj klimi. Nadalje,

minimalna obrada pogoduje nekim usevima, u prvom redu širokog razmaka setve (soja, kukuruz,

pamuk). Lošija je na težim zemljištima, niže plodnosti i u nepovoljnoj klimi, a ne odgovara nekim usevima

(trave, deteline, šećerna repa).

Minimalnom obradom zemljišta se ne mogu rešiti krupni agrotehnički zahvati kao što su

meliorativna obrada, meliorativno Ďubrenje i Ďubrenje na zalihu niti se ne može primeniti za drvenaste

useve pre postavljanja nasada.

Izostavljena obrada zemljišta

Sistem izostavljene obrade zemljišta se razvio nakon pronalaska totalnih herbicida na bazi diquata i

paraquata 1958. godine (Janjić, 1988). Prilikom razmatranja termina o obradi zemljišta Milojić (1968), je

predložio da se za ovu obradu zemljišta primenjuje termin “gajenje useva bez obrade” što podrazumeva

izostavljanje obrade u cilju korišćenja povoljnog stanja zemljišta”. Kod nas se ovaj način obrade zove još

“nula obrada, hemijska setva, hemijsko oranje, direktna setva, zemljište bez obrade” itd).

U SAD se izostavljena obrada zove “zero tillage, no tillage, chemical tillage, shemical seedbed

preparation, killed sod, sod planting, sod seeding, chemical plowing” u Velikoj Britaniji ”direct drilling”,

Nemačkoj ”direksaat”, Francuskoj ”labours chemiques”, Rusiji ”нулевая обработка” itd.


64

Setva u neobrađeno zemljište (no-till setva) Adaptirana sejalica SKPO4 za no-till setvu

Osnovni smisao izostavljene obrade je isključiti obradu zemljišta kao najteži i ujedno najskuplji

zahvat u agrotehnici poljoprivrednih useva, a istodobno potpuno sačuvati humus i strukturu zemljišta.

Setva bez obrade zemljišta je počela u Engleskoj. Temelj svega čini primena herbicida jakog letalnog

delovanja ali bez produžnog delovanja kao što su to bili herbicid iz bipiridilium grupe (diquat i paraquat odnosno

pod trgovačkim nazivom reglone i gramaxone). Danas postoje herbicidi translokacionog delovanja s mnogo

većom efikasnosti uništavanja posebno višegodišnjeg korova (iz grupe glifosata).

No-till setva u malč od kukuruzovine Redovi setve no-till sejalice u malču o kukuruzovine

Prednosti izostavljene obrade zemljišta su potpuno čuvanje zemljišta od erozije, smanjenje širenja

bolesti donjeg dela stabla (Ophiobolus sp. i Cercosporella sp.), izmenična upotreba površina za travnjak i

oranicu te obnova travnjaka bez preoravanja. Znatne su i uštede energije u tehnologiji useva, izravno korišćenje

zemljišta za setvu, mnogo manja ovisnost o vremenskim prilikama i stanju zemljišta u pogledu stepena vlažnosti

i koherencije, apsolutno smanjenje trošenja herbicida, jer se oni primenjuju u trenutku uništenja korovske

vegetacije pre obrazovanja semena korova u jesen i sedam dana pre setve). Međutim, u kasnijim

istraživanjima se pokazalo da je potrebna primena selektivnih herbicida odmah nakon setve u neobrađeno

zemljište, jer se na takvim površinama pojavljuje veći broj višegodišnjih korova kao i korova koji su bili u

momentu apliciranja totalnih herbicida u fazi semena.

Kukuruz ispod malča od kukuruzovine na neobrađenom zemljištu Gajenje pšenice izostavljenom obradom zemljišta


65

Izostavljena obrada zemljišta se često primenjuje sa primenom mrtvog malča po površini čime se

znatno smanjuje opasnost od pojave korova, a istodobno čuva vlaga zemljišta.

Za setvu u neobrađeno zemljište koriste se posebne sejalice sa dvostrukim diskovima koji otvaraju

brazdu za odlaganje semena u zemlju. Diskovi mogu biti različite izvedbe (glatki, cik-cak, nasečeni po obodu

itd). One moraju imati mogućnost za ulaganje startnih količina đubriva ispod ili pored zrna u brazdu, jer je

problem kod izostavljene obrade zemljišta primena većih količina đubriva koja rasipanjem običnim rasipačem

ostaje na površini zemljišta.

Različiti diskovi za otvaranje brazdi na sejalici za no-till setvu

Međutim, sistem izostavljene obrade zemljišta ne može biti novi univerzalni način iskorišćavanja

kulturnog zemljišta, jer bi ono pomalo prestalo biti antropogenog zemljište.

Jedan od oblika radnih organa sejalice za no-till setvu

Sistemom izostavljene obrade zemljišta, analogno sistemu minimalne obrade, ne može se obavljati

maliorativno đubrenje, unositi u zemljište nadzemni ostaci useva, vršiti redovito đubrenje naročito organskim

đubrivima s većim količinama, a nema mogućnosti da se obradom koriguje klima. Ne može se primenjivati na

teškim, zbijenim zemljištima niske plodnosti niti za korenaste useve (šećerna repa).

No-till sejalica za setvu pšenice u neobrađeno zemljište No-till sejalica za setvu kukuruza u neobrađeno zemljište

Zemljišta pod izostavljenom obradom se moraju povremeno duboko preorati kako bi se u zemljište

unijeli žetveni ostaci, a isto tako iskoristio produžni efekat duboke obrade.


66

Merenje otpora na izostavljenoj obradi zemljišta pod kukuruzom

Najveće površine pod izostavljenom obradom se nalaze u kukuruznom pojasu SAD (država Illinois –

Cornbelt pojas).


67

Đubrenje zemljišta Svaka biljka prima iz svoje sredine (zemljište i atmosfera) elemente odnosno hemijska jedinjenja koji

su joj potrebna za ţivot. To jednako vredi i za gajene biljke. Telo gajenih biljaka, izuzevši vodonik i kiseonik,

uglavnom je izgraĎeno od ugljenika (pribliţno 40%), dok na ostale elemente otpada malo, tek

5-10%. Biljke primaju ugljenik, vodonik i kiseonik iz atmosfere i zemljišta,

najviše kao ugljeni dioksid i vodu, a ostale hemijske elemente odnosno jedinjenja

iz zemljišta.

Gajenje biljke troše mnogo više hranjiva u istom vremenskom razdoblju, a

naročito u tome što znatan deo vezanih hranjiva u biljci (seme, koren, gomolj,

vegetivna masa itd.) iskorišćuje čovek i domaće ţivotinje kao hranu ili sirovine za

industrijsku preradu. Na taj se način prekida kruţenje materije biljnih hranjiva.

Posledica je toga stalno osiromašenje u aktivnim biljnim hranjivima na

antropogenom zemljištu.

Biljke ne mogu primati hranjiva bez vode, koja u najvećoj meri izgraĎuje

biljni organizam (od nekoliko do više od 90%). Ako nema dovoljno vode iz

atmosfere i zemljišta, a ne moţe se dodati natapanjem, ili će se biološki prirod

znatno smanjiti, ili gajenje biljaka nije moguće.

Što se tiče hranjiva koje gajene biljke primaju iz zemljišta, njih ima u

različitim količinama, ali nikada dovoljno za trajno iskorišćavanje bez

nadoknaĎivanja (Ďubrenje). U zemljištu dolazi do aktiviranja hranjiva iz rezerve

zemljišta (organske i mineralne), a nešto ulazi u zemljište oborinama. MeĎutim, te

su količine male i ne bi mogle zadovoljiti stvaranje prosečnih prinosa, a pogotovo

visokih. Hranjivi biljni elementi

Praksu dakako ne interesuje donja granica prinosa jer je ona takva da ni izdaleka ne pokriva uloţena

sredstva, a tek se minimalno iskorišćuje biološki kapacitet rodnosti gajenih biljaka. Nasuprot tome, biljnu

proizvodnju interesuju barem prosečni, a još više maksimalno mogući prinosi. MeĎutim, ti se prinosi ne mogu

ostvariti bez redovitog unošenja biljnih hranjiva u obliku Ďubriva (fertilizatora u agrotehničkom zahvatu koji se

naziva đubrenje, fertilizacija).

Kretanje biljnih hranjiva u zemljištu

U antropogenom zemljištu vlada specifična dinamika koja je rezultat iskorišćivanja zemljišta gajenjem

domestifikovanih biljaka. Kretanja biljnih hranjiva u kulturnom zemljištu mogu se prikazati kao tokovi

gubitaka i dobitaka po kriteriju njihove pristupačnosti biljkama odnosno mogućnosti iskorišćivanja.

Ako je stanje na nekom staništu uravnoteţeno, onda su gubici i dobici (osim odnošenja ţetvom i

donošenja Ďubrenjem) praktički izjednačen. Prevladava li jedan od gubitaka hranjiva, ne moţe se govoriti o

normalnim uslovima gajenja biljaka, dok prevladavanjem dobitaka hranjiva dolazi do povećanja nivoa plodnosti

zemljišta. Izuzetak je obogaćivanje poplavama, jer u tom slučaju nije situacija normalna i bez obzira na dobitke

treba štiti proizvodne površine od poplava.

Gubici i dobici mineralnih zemljišta u poljoprivrednom zemljištu (Mihalić, 1985)

Gubici hranjiva Dobici hranjiva

Inaktivacija u organski ili mineralni oblik i štetna

fiksacija Aktivacija iz organskog ili mineralnog dela zemljišta

Ispiranje iz fiziološki aktivnog profila zemljišta Ascedentno kretanje vodom do površine zemljišta

Erozija vodom i vetrom Ascedentno donošenje korenovima iz zdravice u

mekotu odnosno gornji sloj zemljišta

Denitrifikacija bakterijama Poplave

Ţetva/berba Oborine

Vetar

Biološka azotna fiksacija (simbiotska i nesimbiotska)

Đubrenje


68

Gubici i dobici biljnih hranjiva u poljoprivrednom zemljištu mora biti pod kontrolom

organizatora biljne proizvodnje.

Đubrenje kao agrotehnički zahvat je potrebno da bi se odrţalo funkcionisanje sistema zemljište -

biljka s obzirom na primanje hranjiva i stvaranje prinosa.

Definicija i podela đubriva

Pojam “đubrivo”, dolazi od glagola”đubriti se”, a to je u vezi s patološkim pojavama u ljudi i

ţivotinja. Uporedbom s Ďubrenjem kod heterotrofnih bića, uginula i bakterijama izmenjena organska materija

nazvana je đubrivom. Primenjena kod gajenja biljaka, povoljno je delovala na rast biljke. Ona je, stoga,

đubrivo ili fertilizator.

Đubrivo ili fertilizator sinonimi su, samo što termin “fertilizator” vuče koren od latinske riječi fertilitas

što znači plodnost, a ovdje se to odnosi na plodnost zemljišta.

Prema tome, svaka materija koja povoljno deluje na plodnost zemljišta trebalo bi da se naziva

fertilizatorom ili Ďubrivom. To ipak nije potpuno tačno, jer pojam je plodnosti mnogo širi, a Ďubrivo ili

fertilizator utiče na povišenje plodnosti prvenstveno u hemijskom kompleksu zemljišta, i to kao nosilac biljnih

hranjiva.

Sve materije organskog ili mineralnog sastava koje obogaćuju zemljište aktivnim hranjivima,

koje deluju na povećanje plodnosti antropogenog zemljišta i povećanje biološkog priroda i prinosa,

nazivaju se gnojiva ili fertilizatori.

Đubriva se mogu podeliti po raznim kriterijumima, ali je uobičajeno da se dele u dve glavne grupe:

domaća i tvornička đubriva. Prva nastaju u procesu poljoprivredne proizvodnje na samom gazdinstvu ili u

ljudskim naseljima, a druga dolaze iz tvornice ili trgovačke mreţe.

Domaća Ďubriva su organskog sastava i prema tome su nosioci humusnih materija. Izuzetak čini pepeo

nastao spaljivanjem raznih organskih materija u samom gospodarstvu.

Podela domaćih đubriva

Tvornička đubriva zovu se još trgovačka, veštačka ili mineralna. U velikoj meri su anorganskog ili

mineralnog sastava, pa se s pravom nazivaju “mineralna Ďubriva”.

Tvorničkih Ďubriva ima mnogo više od domaćih, a nose i razna trgovačka imena. Uobičajeno je ipak da

se dele prema biljnim hranjivima koja sadrţe u većoj količini i koja kupac pri nabavci plaća.

Tvornički fertilizatori dele se u makrođubriva i mikrođubriva, a zatim u Ďubriva koja sadrţe jedno ili više

makrohranjiva. Postoji posebna grupa mikroĎubriva nosilaca mikroelemenata, ali mikrohranjiva mogu biti

sadrţana i u makroĎubrivima.

Dalje, ima posebna grupa humusno-mineralnih Ďubriva u kojima su s humusom kao nosiocem, spojena

razna mineralna Ďubriva odnosno biljna hranjiva. Kao humusna osnova moţe sluţiti treset, ugljen i druge

materije.

Bakterijska đubriva nisu Ďubriva u pravom smislu. U njima su na nosiocu - supstratu (agar, sterilisana

zemlja i dr.) razmnoţene bakterije koje u zemljištu obavljaju razne procese korisne za plodnost zemljišta, u

prvom redu biološku fiksaciju azota. Nosilac-supstrat ovih Ďubriva moţe biti obogaćen biljnim hranjivima (npr.

fosforom).


69

Podela tvorničkih đubriva

Po fizičkom stanju Ďubriva se nalaze u svima agregatnim stanjima, krutom, tekućem i gasovitom. A

kruta Ďubriva mogu biti u kristalima, praškastom stanju i granulama (zrncima).

Humus u zemljištu

Na prirodnim staništima postoji promet humusa, a on

kreće unutar klimaksa prirodnih biocenoza. U poljoprivredi

postoji takoĎer promet humusnih materija, ali na njega utiče

čovek načinom kako je organizovao proces poljoprivredne

proizvodnje, a uţe obradom i Ďubrenjem zemljišta te sistemom

biljne proizvodnje.

Glavni je problem u iskorišćivanju kulturnog zemljišta

povećanje proizvodnosti (porast prinosa) uz istu ili povećanu

plodnost zemljišta. To je u najuţoj vezi s unošenjem sveţih

organskih materija u zemljište, odrţavanjem potrebnog nivoa

humusa i mineralizacijom organske materije zemljišta.

Humus je uginula organska materija na antropogenom

zemljištu i u njemu, a dalje se deli na hranjivi i trajni humus.

Hranjivi humus čine lako raspadljivi ugljeni hidrati

(hemiceluloza, celuloza, šećeri, pektini, skrobovi), organske

kiseline i lako raspadljive belančevine. Hranjivi je humus

odlična hrana bakterija i brz izvor energije, koju one dobijaju

procesom mineralizacije organske materije. Pri tom nastaje Ciklus organske materije u zemljištu


70

voda, CO2, azot, sumpor i P205, neke anorganske kiseline, antibiotici, biljni stimulatori i lepljive materije

(biološki cement) koje učvršćuju strukturne agregate zemljišta.

Trajan humus rezultat je razgradnje i resinteze u procesu stvaranja pravog humusa. Trajan humus je

stabilan, teško raspadljiv organski kompleks zemljišta. Njemu pripadaju: lignin, uronske kiseline, taninske

materije, voskovi, masti i teško raspadljivi proteini. U procesu humifikacije, organska se tvar obogaćuje

ugljenikom, a tu su za plodnost zemljišta najvaţnije huminske kiseline, ako su nastajale u zemljištu bogatom

bazama u prisustvu glinenih koloida pri smanjenom prisutnosti kiseonika.

Na putu stvaranja trajnog humusa vaţna je oksidacija lignina i njegovo spajanje s azotom, pa dolazi do

ligninsko-proteinske veze autooksidacijom i polimerizacijom. Zapravo se stvaraju strukturne jedinice huminskih

kiselina, zatim njihova kondenzacija i napokon polimerizacija kondenzata. Huminske kiseline se mogu stvarati i

na drugi način, preko kinoidnih produkata izmene materije (kinomi su derivati benzola, heterociklički nezasićeni

ugljenovodonici).

Huminske kiseline su mnogobazične slabe kiseline, slaba električnog naboja i velike sposobnosti

upijanja korisne vode. Huminske kiseline s jednovalentnim ionima (H+, K

+, Na

+, NH4

+) čine topive, a sa

viševalentnim ionima (naročito s Ca2+

) teško topive soli-humate.

Trajni humus je glavna rezerva organski vezanog azota u zemljištu. S gledišta plodnosti zemljišta

najkvalitetnije su sive huminske kiseline, bogate azotom, velike pufernosti i sposobnosti vezivanja produktivne

vode. Njih sadrţi kulturno zemljište kao blagi, zreli humus. Nasuprot njima fulvokiseline su neprijatelji

plodnosti antropogenog zemljišta, a nastaju radom gljivica. One deluju u zemljištu mikrobicidno.

Stabilizacija huminskih sivih kiselina pospešuje se mešanjem sa sekundarnim mineralima gline,

naročito s montomorilonitom. Tu baze deluju na vezivanje u humusna-glineni kompleks, a ovaj kompleks ima

prvorazredno značenje u formiranju stabilne mrvičaste strukture zemljišta.

Za procenu vrednosti organskih materija a posebno za humus zemljišta, vaţan je razmer ugljenika i

azota. On je i jedan od kriterijuma odvajanja tipova zemljišta. Idealnim se smatra razmer C: N = 10 : 1,

povoljnim 10-20: 1, a nepovoljnim širi od toga. Černozem ima razmer C: N = 10: 1, pseudoglej 30 :1, podzol

50: 1, slama strnih ţitarica 50-150 :1, stajnjak od slame 25 : 1, a kompost 15: 1.

U antropogenom zemljištu humus je kompleksan faktor plodnosti zbog svojih regulatornih

funkcija, on popravlja voda-vazdušne odnose, izvor je hrane za organizme zemljišta i nosilac aktivnih

materija.

U teškom zemljištu deluje na razrahljivanje (više vazduha), a u lakom na povezivanje (veća

vododrţnost). Ako neko zemljište svojom mineralnom masom lošije reguliše vodovazdušne odnose, to treba

više humusa, i obrnuto.

Potrebna količina humusa prema teksturi zemljišta (po Welteu, 1964)

Humus zemljišta za plodnost ima još jedno vaţno svojstvo, a to da na svoju aktivnu površinu dobro

veţe baze (hranjiva) i da se one relativno lako desorbiraju. Zato ovde ne dolazi do štetne fiksacije kao kod

mineralnih koloida zemljišta.

Mobilizacija azota je brţa što je u humusu razmer C:N uţi. Ukupna se masa organskih materija u

procesu poljoprivredne proizvodnje, sastoji od svih mogućih domaćih organskih Ďubriva, nadzemnih i


71

podzemnih ostataka gajenih biljaka i svih heterotrofnih organizama zemljišta. Stalnom prolaskom organske

materije kroz zemljište i njezinim stvaranjem, u njemu se podrţava proces mineralizacije, osigurava izvor

energije i hranjiva za biokomponentu i tako kulturno zemljište odrţava biološki aktivnim.

Nivo humusa u poljoprivrednim zemljištima

Svaki tip prirodnog zemljišta ima stanovitu količinu i oblik humusa koji odgovara prirodnom klimaksu

staništa. Izraţeno u procentima, ima tipova zemljišta koji su vrlo siromašni humusom (< 1%) i takvih koji su

njim vrlo bogati (>20%). U slobodnoj prirodi tundre sakuplja se pribliţno 5 tona, a u prašumama 500 tona

biljne mase po hektaru. I dok černozemi sadrţe blagi humus, u drugih je tipova on kiseo ili nezreo (sirovi

humus).

Kad neko prirodno zemljište doĎe pod čovekov uticaj, nivo humusa se menja, po pravilu ispod razine u

prirodnom zemljištu, ali moţe u stanovitim ekološkim uslovima i pod delovanjem odreĎenih zahvata porasti

iznad nivoa u prirodnom zemljištu.

Stvaranje kulturnog klimaksa u odnosu na prirodni klimaks prema sadržaju humusa u zemljištu(Mihalić, 1985)

Intenzivnije iskorišćivanje zemljišta deluje se na gubitak humusa. Povećanom frekvencijom obrade

zemljišta ubrzava se mineralizacija organske materije, a dubokim se okretanjem zemljišta snizuje sadrţaj u

gornjem sloju zemljišta.

Kompletno i harmonično đubrenje pozitivno utiče na ţivot zemljišta. S jedne strane ubrzano se

razgraĎuje organska materija, s druge u zemljištu ostaje više podzemnih organa (korenova), pa se organska

materija ponovno vraća u zemljište.

Primena herbicida utiče na sadrţaj organske materije, jer smanjuje potrebu obrade radi uništenja

korova, a ponekad se takva obrada i ne vrši. Na taj način ne čuva se samo humus nego i struktura zemljišta.

Sistem biljne proizvodnje vrlo mnogo utiče na humus zemljšta. Ako se uključuju usevi koji ostavljaju

mali ostatak u zemljištu, a pri tome se još u toku vegetacije meĎuredno obraĎuju, humus se u pravilu znatno

gubi. Naprotiv, ako usevi nagomilavaju podzemne ostatke, traju više godina i ne obraĎuje se za vreme rasta,

onda je nakupljanje humusa najjače.

Lucerka i detelinsko-travne smeše ostavljaju vrlo mnogo korenova u zemljištu, strne ţitarice osrednje, a

krumpir i repa malo.

Danas se sve više praktikuje unošenje ţetvenih ostataka (slame i kukuruzovine) u zemljište čime se

snaţno deluje na promet organske materije kroz zemljište.

Faktori koji utiču na razgradnju organske materije u zemljištu su klima, teksturna građa zemljišta,

pH-vrednost zemljišta, sadržaj kalcijuma, zasićenost zemljišta bazama, vodni, zračni i toplinski režim

zemljišta, karakter organske materije (odnos C:N), vrste useva i agrotehnički zahvati.

Plodno i biološki aktivno zemljište brţe gubi organsku materiju, to brţe što je odnos C:N uţi. Tu utiče i

otpornost azota prema kiselinskoj hidrolizi. Dalje, u ispranim, kiselim zemljištima pored nagomilavanja biljnih

ostataka nakupljaju se i fulvokiseline koje deluju štetno na mikroorganizme zemljišta. Posledica je toga

gomilanja sirovog humusa male vrednosti. Zato plodno zemljište redovito ima niţi nivo humusa od zemljišta

niske plodnosti.

Unesena humusna sirovina brţe se raspada što je prirodni klimaks u sadrţaju humusa, kao rezultat

delovanja ambijentalnih faktora niţi, a odnos C:N uţi. Tu utiče i sastav, odnosno odnos C:N u korenovima.

Zemljišta od prirodne niske plodnosti zbog sadrţaja kiselog i sirovog humusa mogu povećati nivo

humusa unošenjem zrelog humusa koji je bogat huminskim kiselinama i potiskivanjem fulvokiseline.


72

Ako humusna sirovina sadrži više hranjivog humusa u zemljištu, brže se raspada, a brže

također što je ono plodnije, i obrnuto.

Povećanje humusa iznad nivoa prirodnog klimaksa nije lako postići, naročito ako klima utiče na

gubitak humusa, a sistem biljne proizvodnje ne pridonosi akumulaciji humusa. Povećanje se lakše postiţe ako je

prirodni klimaks viši te ako agrotehničke mere pogoduju sakupljanju organske materije u zemljištu.

Za neko kulturno zemljište je bitan optimalan nivo humusa, a to je ona količina pri kojoj su

uslovi ishrane gajenih biljaka povoljni.

A optimalan nivo humusa ovisi o tipu zemljišta, o ambijentalnim faktorima, zahtevima useva

odnosno o sistemu biljne proizvodnje. Za to nema nikakva recepta, pa je optimalan nivo s obzirom na sadrţaj

humusa jedan put niţi, a drugi put viši. On u proseku ipak nije apsolutno visok i kreće se za oranična ilovasta

zemljišta izmeĎu 2 - 3 %.

Kad se zna koliki je optimalan nivo humusa za neko kulturno zemljište, onda se on mora postići i

odrţavati!

Uklanjanje žetvenih ostataka useva

Nakon odvajanja prinosa nekog useva ostaju u zemljištu podzemni organski ostaci (korenovi, delovi

gomolja, rizomi), a na zemljištu nadzemni (stabla, lišće itd.). Podzemni ostaci useva delom podleţu potpunoj

razgradnji, a delom prelaze u trajni humus zemljišta.

Ţetveni ostaci gomilaju se svake godine u ţitarskim gazdinstvima koja imaju malo stoke ili je nemaju,

te kod ponovljenog gajenja, a pogotovu monoprodukcije(npr. kukuruza).

Ako se nadzemni ostaci ne iskorišćuju, oni predstavljaju stvarne viškove pa je potrebno odlučiti što će

se s njima dalje činiti, odnosno kako ih se rešiti.

Nadzemni ostaci useva mogu se ukloniti na više načina:

a) Spaljivanje -ako potpuno uspe, totalan je gubitak organske materije, Na taj način se indirektno

Ďubrini pepelom koji ostaje nakon spaljivanja na površini zemljišta.

U našim proizvodnim prilikama najviše se nagomilava slama i kukuruzovina. Prva se spaljuje relativno

lako, a druga mnogo teţe. Osim gubitka u organskoj materiji, spaljivanje iziskuje dosta rada i troškove oko

obavljanja te operacije. Inače je u našim agroekološkim uslovima poţeljan veći promet organske materije kroz

zemljište pa je spaljivanje ţetvenih ostataka nepoţeljan postupak. MeĎutim, spaljivanje moţe biti i opravdano,

ako ambijentalni činioci pogoduju nakupljaju humusa zemljišta, zatim ako bolesti i štetnici ozbiljno ugroţavaju

gajenja useva, a nema delotvornih fitozaštitnih sredstava protiv njih.

Spaljivanje slame

b) Zastiranje površine zemljišta žetvenim ostacima i setva useva za zelenišno đubrenje – praktikuje

se leti, uglavnom slamom nakon ţetve strnih ţita. Usitnjena slama ostavi se da leţi na površini zemljišta poput

zaštitnog sloja, tzv. mrtvog malča. Na taj način smanjuje se gubitak vlage iz zemljišta, potiskuju se korovi, a

pod uticajem atmosferlija slama omekša i već na površini zemljišta počinje razgradnja. Pod mrtvim malčem

slame aktivira se biokomponenta zemljišta, u prvom redu mikroorganizmi, ali i fauna zemljišta. Budući da će

slama kraće vreme leţati na zemljištu, tu se preteţno namnoţi grupa mikrofaune zemljišta (Collembola,

Enchytreae), dok bi za kišne gliste trebalo duţe vremena. Ali ako pre ţetve i nakon nje nastane sušni period ili

su kiše slabe, zemljište će ispod malča ostati suvo.


73

Zastiranje proizvodnih površina slamom (mrtvi malč)

Nakon odreĎenog vremena, a to je u vezi s izmenom useva, slamu

treba zaorati. Period leţanja slame se ponekada iskorišćuje za usejavanje pod

mrtvi malč useva za zelenišno Ďubrenje. Za to su pogodne repica, gorušica,

rauola, lihoraps. Kad siderati razviju dovoljnu lisnu masu, zaoru se zajedno sa

slamom. Siderat dobro iskorišćuje osloboĎena hranjiva, a ubrzava procese

razgradnje organske materije.

Navedeni način ostavljanja slame na površini moguć je tamo gde

slobodno zemljište ostaje duţe vremena bez useva i gde u toploj sezoni ima

dovoljno oborina da se razviju siderati. Iako ta praksa moţe pozitivno uticati na

plodnost zemljišta, ona iziskuje dodatni rad i troškove za seme, pa treba dobro

u svakom slučaju prosuditi, da li je korisno da se provodi.

c) Unošenje nadzemnih ostataka u zemljište ima nekoliko prednosti u poreĎenju sa spaljivanjem,

ostavljanjem na površini, s usijavanjem siderata.

Njima se najviše povećava promet organske materije, stimuliše biološka aktivnost u zemljištu,

pozitivno utiče na voda-vazdušne odnose, a u vezi s tim i na strukturu zemljišta. Unošenje nadzemnih ostataka u

zemljište vaţan je prilog vraćanja organskih materija koje su se u toku jedne godine mineralizovale. Pri

razgradnji ţetvenih ostataka, snaţno se deluje na disanje zemljišta, pa osloboĎeni ugljen dioksid razrahljuje

zemljište. Osim toga, u teško zemljište uneseni nadzemni ostaci dok nisu razgraĎeni, povećavaju dreniranost

zemljišta do dubine unošenja organskih materije.

Unošenje žetvenih ostataka u zemljište tanjiranjem

Za unošenje u zemljište dolaze u obzir razni organski materijali: slama, kukuruzovina, lišće šećerne

repe. Količine nadzemnih ostataka mogu varirati. U proseku računa se u intenzivnom gajenju sa 4-5 t/ha slame,

6-7 t/ha kukuruzovine i 40-60 t/ha sveţeg lišća šećerne repe.

Kod organskih materija širokog C:N razmera (slama i kukuruzovina) moţe se očekivati pojava azotne

depresije zbog oduzimanja azota iz raspoloţivog fonda u zemljištu koji bakterije ugraĎuju u svoja tela.

Posledica toga je pad sadrţaja azota koja moţe uticati na rast useva. Da bi se otklonila azotna depresija, dodaje

se azot u količini 6-12 (prosečno 8) kg/ t biljne mase. Moţe se javiti stanovita depresija i drugih hranjiva, ali je

ona od malog značenja u poreĎenju s azotom.

Collembola (skočibube) se

namnože ispod mrtvog

malča od slame


74

Postoje dve mogućnosti davanja azotnih Ďubriva:

1. Dok su žetveni ostaci još na površini zemljišta, kada se osigurava se brţa razgradnja unesene

materije. MeĎutim, postoji opasnost da bakterije dodani azot veţu u svojim ćelijama, pa

idući usev ima manje azota za sebe.

2. Druga mogućnost davanja azotnih đubriva je pred setvu /sadnju useva, koji dolaze nakon

unošenja organskih materijala u zemljište. Ovaj način moţe usporiti razgradnju organske materije, a

usev u početnom periodu rasta staviti na raspolaganje previše azota.

U praksi ima prednost prvi način, a dokazano je da su prinosi viši i stabilniji ako se kod unošenja

ţetvenih ostataka u zemljište daje i azot.

Kao izvori azota dolaze u obzir gnojnica, tekući stajnjak i tvornička azotna Ďubriva (KAN, urea).

Amonijum sulfat nije poţeljan jer jače zakiseljuje zemljište.

Dubine unošenja nadzemnih ostataka, mora biti tolika da do njih dopire kiseonik jer je proces

razgradnje aeroban. Osim toga, površina mora ostati čista za nesmetanu obradu i setvu /sadnju useva. U srednje

teškom zemljištu ako je manja količina ţetvenih ostataka, zadovoljiti će dubina 10-20 cm, a kod veće količine

organske materije i lakšeg zemljišta ostaci se dublje unose.

Nadzemni ostaci unose se u zemljište raonim plugom posebne konstrukcije, diskosnim plugovima,

frezama (rotavatori) i kruţnim plugovima. Najbolje to obavlja freza, ali je radni učinak u jedinici vremena nizak.

Najviše se upotrebljavaju raoni plugovi koji se ne guše od biljne mase, jer imaju visok slobodni prostor (klirens)

izmeĎu okvira pluga i korpusa, te razmaknuta pluţna tela.

Kruto stajsko đubrivo

Klasično stajsko Ďubrenje je smesa je krutih i tekućih ekskremenata domaćih krupnih i manjih

četveronoţnih ţivotinja. Izmešan sa steljom, a preraĎen radom mikroorganizama upotrebljava se kao organsko

Ďubrivo.

Kruto stajsko Ďubrivo moţe se smatrati humusnim i bakterijskim, te kompletnim Ďubrivom, jer pored

svih makrohranjiva ima i mikroelemente. Osim toga, kruto stajsko Ďubrivo sadrţi aktivne materije kao što su

vitaminski B-kompleks i estrogene materije (ove se materije nalaze u mokraći gravidnih kobila), a pripadaju u

hormone koje ubrzavaju stvaranje huminskih kiselina. Ako je dobro pripremljen, ima pribliţno 35% trajnog

humusa.

Sastav svežeg i zrelog stajskog đubriva u zavisnost od vrsta domaćih životinja (u%), (Mihalić, 1985)

Vrsta stoke Voda Org.mat. N P2O5 K2O CaO MgO

Sveži stajnjak

Mešani 76.0 20.0 0.40 0.20 0.60 0.45 0.14

GoveĎi 77.3 20.3 0.40 0.16 0.50 0.45 0.10

Konjski 71.3 25.4 0.60 0.28 0.53 0.25 0.14

Ovčiji 64.3 31.8 0.80 0.23 0.67 0.33 0.18

Svinjski 72.4 25.0 0.45 0.20 0.60 0.08 0.09

Zreli stajnjak

Mešani 75.0 18.0 0.50 0.25 0.65 0.60 0.18

Plemeniti 75.0 18.0 0.60 0.32 0.70 0.64 0.22

Stajnjak dubokih štala 75.0 18.0 0.75 0.35 0.75 0.60 0.21

Konjski 75.0 20.0 0.65 0.30 0.63 0.30 0.18

Ovčiji 75.0 20.0 0.85 0.33 0.80. 0.35 0.20

MeĎutim, radi jednostavnosti uzima se u raznim obračunima prosečan normirani sastav: 0,50% N;

0,25% P2O5; 0,50% K2O i 20% organske materije

Stelja ima uticaja na sastav i fizičko stanje Ďubriva. Za nastiranje upotrebljavaju se razne materije,

slama strnih ţitarica, kukuruzovina, pokvareno seno, pilovina, šumska prostirka (listinac), treset, pesak i dr.

Najviše se upotrebljava slama strnih ţitarica. Ona pruţa najudobniju i najhigijenskiju stelju, a ujedno najbolju

sirovinu za dobijanje Ďubriva. Kukuruzovina je neudobna kao leţaj, slabije upija tekućinu i teţe se njome

manipuliše u staji i na Ďubrištu. Listinac daje kiselo Ďubrivo, a pilovina se zbog mnogo lignina sporo raspada.

Pesak je inertna masa koja mnogo smeta u spremanju Ďubriva.

Sveţa masa, balege i navlaţene stelje izvrgnuta je na Ďubrištu biohemijskim promenama koje su već

započele u staji. Nosioci tih biohemijskih promena su neke grupe bakterija.

Masa sveţeg stajskog Ďubriva sastoji se preteţno od celuloze, hemiceluloze, lignina i belančevina.

Celuloza, hemiceluloza i lako raspadljivi proteini predstavljaju hranjivi humus stajskog Ďubriva koji podleţe


75

brzoj razgradnji, pa dolazi do biološke vatre i s njom u vezi do podizanja temperature u masi Ďubra. Termogene

bakterije u Ďubrivu mogu podići ekstremno temperaturu do 730 C na mestima gde je najveći pristup kiseonika,

inače ove bakterije podiţu temperaturu do 600 C. Dublje u hrpi Ďubriva temperatura ne prelazi 35

0 C.

Dnevna proizvodnja stajnjaka zavisno od vrste i kategorije domaćih životinja

Pri raspadanju stajskog Ďubriva stvaraju se razni gasovi (CO, CO2, CH4, H2 i NH3), a nepoţeljno je

stvaranje amonijaka, jer to znači gubitak azota volatizacijom. Ako nema dovoljno vlage, Ďubre plesnivi, ali ako

je vlage previše, poremećuje se tok aerobne razgradnje i Ďubre gnjije. U suvo godišnje doba, potrebno je zalevati

hrpu Ďubra, a u perhumidnoj, zaštititi Ďubrište od prevelikih oborina. Što se tiče topline, ona uz povoljnu

vlaţnost ubrzava raspadanje, a hladnoća koči rad bakterija i razgradnja teče sporije.

Đubre se moţe polivati običnom vodom, ali još bolje gnojnicom ili gnojovkom. Od prevelikih oborina

veće se Ďubrište zaštićuje krovnom konstrukcijom, reĎe daskama.

Đubrište

Na brzinu zrenja stajskog Ďubra, deluje se manipulacijom tako da se razgradnja pospešuje toplim, a

usporava hladnim postupkom.

Po toplom postupku Ďubre se u početku rahlo rasprostire tako da kiseonik ima slobodan pristup. Time

se snaţno stimulišu termogene bakterije, pa se već nakon nekoliko dana temperatura u masi- Ďubra znatno

podigne (do

600 C). Čim se Ďubre zagreje do te temperature, hrpa se zbija a time se potisne aktivnost termogenih u korist

ostalih bakterija.

Po hladnom postupku na pod Ďubrišta stavlja se i rasprostre sloj zrelog stajskog Ďubriva i na njega

slaţe sloj sveţeg Ďubra. Ugljeni dioksid prodire iz zrelog Ďubra u sveţu masu i zbog smanjenja udela kiseonika

razgradnja teče sporije. Temperatura mase Ďubra po ovom postupku u pravilu je pribliţno 100 C viša od

temperature okoline.

U praksi se primjenjuje kombinacija obaju postupaka, a to znači da se prvo Ďubre na Ďubrištu rahlo

rasprostre čime se temperatura brzo povisi, ali se idući sloj zbije tako da se prekida rad termogenih bakterija.

Zreli stajsko đubrivo je poluhumificirana masa koja se dobiva ležanjem stajskog đubra od

nekoliko meseci, u proseku 3-4 meseca.

U toplijim uslovima uz dovoljno vlage Ďubre zri brţe, i obrnuto, sporije. Pošto hrpa Ďubra sazre, dobro

je pokriti ga slojem zemlje 20-25 cm, jer se time Ďubre štiti od nepovoljnog uticaja atmosferilija.


76

Zapreminska masa, kvalitet i potrebno zrenje stajnjaka (Mihalić, 1985)

Dnevna količina

stelje (kg/po grlu

stoke)

Masa m3 svežeg

stajnjaka (u kg)

Kvalitet stajkog

đubriva Nega đubra

Vreme potrebno

za zrenje stajskog

đubriva (dana)

0-2 900 Mokar, bogat

belegom, teţak

Slaţe se do visine

od 100 cm 60

2-4 700 Mokar, bogat

balegom

Slaţe se na kocke

na Ďubrištu, a sleţe

se vlastitom

teţinom

60

5-7 500 Dosta slame, često

suv

Slaţe se na kocke,

potrebno gaţenje i

vlaţenje

90

10-15 >500 S mnogo slame

Primenjuje se u

dubokim stajama,

bez nege.

180

Nakon završetka zrenja Ďubra, javljaju se gubici u ukupnoj masi i glavnim hranjivima, ali se gubitak

hranjiva odnosi prvenstveno na azot.

Gubici pri zrenju stajskog đubra ovisno o kvalitetu nege (Mihalić, 1985)

Kvalitet nege Gubici (u%)

Org. materije N P2O5 K2O

Najbolji 15 20 0 0

Srednji 25 40 18 10

Loš 50 60 20 20

Retko se ostvaruje najviši stepen nege kad nema gubitaka fosfora i kalijuma, a azota 20% i organske materije

15%. Za obračunavanja najpouzdanije je uzeti srednju kvalitetu nege, iako je u praksi ona zapravo loša, pa su

gubici organske materije i glavnih hranjiva veliki.

Fosfatiziranje krutog stajskog đubriva

To je zapravo dodavanje običnog superfosfata krutom stajnjaku, ali se daju i sirovi fosfati. Obični

superfosfat deluje bakteristatično i na sebe veţe amonijak supstitucijom vodonikovih iona.

Primena običnog superfosfata u staji deluje povoljno na zdravlje stoke zbog bakteristatičnog

delovanja, i zbog vezivanja amonijaka. Smanjuju upale vimena mlečne stoke, infekcije pupka u teladi i bolesti

papaka. OslobaĎanje amonijaka prati i stvaranje amina, a ovi uzrokuju razne alergije i štetne pojave kod stoke.

Nakon primene superfosfata znatno se smanjio broj muva u staji. Za stajsku primenu uzima se samo suvi i fino

mleveni superfosfat, jer sirovi fosfati nemaju bakteristatičnog delovanja ni sposobnost vezivanja amonijaka.

Stoka ne sme lizati superfosfat.

Norme doziranja superfosfata za stajsku primenu

Vrsta stoke Superfosfat (g/m

2

površine ležaja) Superfosfat (dnevno u g)

Krupna stoka 500 -700 800-100 g dnevno

Svinje 150 2-3 kg za suprasne krmače

Ovce 80-100 -

Perad 20-30 500 g (svaka 2-3 dana)

Ako se praktikuje redovita primena superfosfata u staji sa 500-700 g dnevno, onda u masi od 30 t

fosfatizovanog stajnjaka ima 546-765 kg superfosfata, pa se s time mora uskladiti mineralno Ďubrenje fosforom

sa

svrhom smanjenja ili izostavljanja fosfornih Ďubriva za prvu vegetaciju nakon primene takvog Ďubriva.

Primenom superfosfata nastaje amonizovani superfosfat i delom dikalcijumov fosfat, a Ďubre ima više

azota i organske materije.


77

Superfosfat se moţe davati na Ďubrištu sa 20 do 25 kg na 1 000 kg stajnjaka. Ali ta praksa nije dobra,

jer se gubi amonijak i organska materija, a nije postignut uticaj na zdravlje stoke. Zato davanje superfosfata još u

staji ima apsolutnu prednost.

Prilikom zrenja stajnjaka na Ďubrištu, veţu se fosforna kiselina i humusne materije, što je vrlo povoljna

za plodnost zemljišta.

Određivanje količine stajnjaka po jedinici površine

Kriterijuma za doziranje krutog stajnjaka ima nekoliko:

a) Prema zapreminskoj masi obrađenog zemljišta.

b) Prema količini hranjiva potrebnih za đubrenje neko useva, potrebi useva za organskom

materijom, teksturnoj građi zemljišta i klimi.

Naročitu vrednost ima doziranje po principu intenzivnosti Ďubrenja, a ova se ravna prema dubini

obraĎenog zemljišta odnosno zapreminskoj masi zemljišta.

Količina stajnjaka za đubrenje u zavisnosti od intenziteta đubrenja i dubine oranja (Todorović, 1960)

Dubina oranja

(cm)

Zap.masa

zemljišta (t/ha)

Intenzitet đubrenja (u %)

0,5% 0.75% 1,0% 1,5%

10 1 250 6.25 9.37 12.50 18.77

20 2 500 12.50 18.75 25.00 37.5

30 5 000 25.00 37.50 50.00 75.00

U praksi se doza krutog stajnjaka odreĎuje prema empiričkim normama, a ove uključuju glavne

ekobiološke i proizvodne momente. MeĎutim, sada kada osnovu Ďubrenja čine tvornička (mineralna) Ďubriva,

ovaj kriterijum nije aktuelan, a količine stajnjaka odreĎuju se preteţno radi uklapanja u promet organske materije

kroz zemljište, odrţavanja biološke aktivnosti i procesa mineralizacija, te prema dubini obrade zemljišta.

U srednje teškim zemljištima s niţim sadrţajem humusa, a pri dubljoj obradi, količina stajnjaka iznosi

od 30 do 40 t/ha.

U novije vreme predlaţe se da se količine stajnjaka smanje na 7 do 8 t/ha uz redovito davanje na svim

obradivim površinama, sa svrhom da se zemljište odrţava biološki aktivnim unošenjem energetskog materijala

prvenstveno za proces mineralizacije organske materije.

Kad kruti stajnjak postigne ţeljenu zrelost, a to znači kad je masa u poluhumifikovanom stanju, odvozi

se s Ďubrišta na mesto upotrebe. Za praţnjenje Ďubrišta pogodno je prohladno i oblačno vreme bez vetra, dok

jaka insolacija te suhi i topli vetrovi nisu povoljni.

Rasipanje treba podesiti tako da se stajnjak odmah ili što pre unese u zemljište na jedan od načina

obrade, a po pravilu oranjem. Ostavljati rasuto Ďubrivo da leţi na površini više dana nije dobro, jer se gubi

organska materija i azot. Ukoliko zbog organizacijsko-tehnoloških razloga, unošenje stajnjaka nije moguće

odmah, onda se stajnjak ostavlja na tabli u hrpice na ocedna mesta, a potom se hrpice pokrivaju slojem zemlje da

ne doĎe do gubitka hranjiva, posebno azota volatizacijom.

Zreo stajnjak


78

Vreme i dubina unošenja stajskog đubriva u zemljište

Zreli stajnjak se moţe uneti u svako vreme ako stanje zemljišta to omogućuje. Ipak, upotreba stajnjaka

se podešava prema setvi/sadnji, a prema njima se uključuju sistemi obrade zemljišta kada se odreĎuje momenat

primene stajnjaka. Stajsko Ďubrivo se kod nas primenjuje leti, u jesen i proleće.

Rasturanje stajnjaka

Ako je klima sušnija, stajnjak se moţe uneti dosta pre setve/sadnje, a ako je klima vlaţnija, unosi se

bliţe setvi. Ako je zemljište teksturno teţe, stajnjak se unosi mnogo pre setve, a ako je lakše bliţe setvi/sadnji.

U našim klimatskim prilikama, bolje je za jarine dati stajnjak u jesenskom periodu, a za šećernu repu je

to izričito potrebno.

Što se tiče zrelosti stajnjaka, moţe se davati bliţe setvi/sadnji ako je zreliji i obrnuto mnogo pre setve.

Na nezreli stajnjak je osetljiva šećerna repa, a posledica primene nezrelog stajnjaka je pad prinosa i stvaranje

račvastog korena, što je za preradu nepoţeljno.

Dubina unošenja stajnjaka određuje se prema količini đubra i prema svojstvima zemljišta. U

proseku, dubina unošenja stajnjaka u zemljište je 20 do 25 cm, iako se ona ponekad kreće u rasponu od 10

do 45 cm dubine.

Dinamika delovanja krutog stajskog đubriva

Biljke hranjiva iz stajskog Ďubriva lošije iskorištavaju, pribliţno 30% u odnosu prema hranjivima u

mineralnim Ďubrivima.

Azot se u proseku iz stajnjaka iskorišćuje pribliţno 25%, fosfor 25 do 30% a kalijum 60 do 70%. Pri

tome se mora imati u vidu da su biljna hranjiva u stajnjaku organski vezana pa su prema tome biljkama

nepristupačna do momenta mineralizacije.

Stajnjak ima produţno delovanje, te nakon unošenja deluje nekoliko godina. MeĎutim, njegovo

delovanje nije jednako svake godine što zavisi od teksture, strukture i tipa zemljišta, kvalitetu stajnjaka, stepena

zgorevanja, klimatskih uslova itd. Iskorišćavanje mineralizovanih hranjiva iz stajnjaka u proseku je najveće u

prvoj godini nakon primene:

1. U prvoj godini iskorišćuje se oko 50%

2. U drugoj godini iskorišćuje se oko 30%

3. U trećoj godini iskorišćuje se oko 20%

S obzirom da iskorišćavanje hranjiva iz stajnjaka postepeno, biljkama nisu pristupačna mineralna

hranjiva u potrebnoj količini za ţeljeni prinos u jednoj sezoni. Iz tog razloga se nedostatak hranjiva do potrebnih

količina za biljku nadoknaĎuje iz mineralnih Ďubriva. Kombinacija organskih i mineralnih Ďubriva ima najbolji

učinak na prinos biljke.


79

Mašine za rasturanje stajnjaka sa vertikalnim i horizontalnim noževima

Đubrivo peradi

Ovo organsko Ďubrivo pripada takoĎer krutom stajskom Ďubrivu, ali se od njega razlikuje po hemijskom

sastavu i što nema tekućih ekskremenata ni stelje.

Količina i srednji sastav đubra peradi (Gericke i Bärmann, 1964)

Vrste

peradi

Količina

(u kg godišnje)

Sadržaj mineralnih hranjiva (u%)

Voda N P2O5 K2O CaO MgO

Kokoši <60 55 1,6 1,55 0.85 2.4 0.75

Patke 50-70 55 1.0 1.4 0.60 1.7 0.36

Guske 50-70 70 0.55 0.55 0.95 0.85 0.20

Od navedenih vrsta peradi za spremanje stajnjaka dolaze u obzir samo kokoši jer se one uzgajaju na

velikim farmama u velikom broju, dok su guske i patke tzv. vodena perad, pa prema načinu drţanja najveći dio

ekskremenata propada, a proizvodnja na farmama nije od značaja.

Đubre peradi moţe se primeniti u krutom stanju ili kao otopina. Praktikuje se i homogeno mešanje sa

zemljom ili tresetom u razmeri jedan deo Ďubra sa 2 do 3 dela zemlje. Masa se umereno vlaţe i meša i odrţava

zagrevanje na optimalnom nivou. Ako se meša sa vodom, onda jedan deo Ďubra dolazi na 6 do 7 delova vode.

Pošto stoji 2 do 3 sata, suspenzija je spremna za upotrebu.

U krutom stanju, Ďubre peradi se primenjuje 7 do 10 dana pre setve/sadnje, a kao vodena otopina

izravno pred setvu/sadnju ili ovršno za vreme vegetacije. Prednost je ipak u unošenju u zemljište.

Količine Ďubriva od peradi koje se daju po jedinici površine zavise od raspoloţive mase Ďubra, sadrţaju

humusa u zemljištu, sadrţaju aktivnih materija i o usevu za koje se Ďubrivo primenjuje. Količine mogu iznositi

od nekoliko stotina kilograma do 20 t/ha. Prednost za primenu stajnjaka od peradi imaju visokoprofitabilni usevi,

posebno povrće.


80

Tečni stajnjak

U grupu tečnih stajnjaka ulaze otplavno stajsko đubrivo, gnojovka i osoka.

Otplavno stajsko đubrivo

Ovo organsko Ďubrivo se dobije od krutog stajskog Ďubra, u stajama gde se kruti i tekući ekstrementi

čiste hidrauličkim putem (vodom). Slama se za taj postupak usitnjuje na 2 do 3 cm dužine i meša sa stajnjakom.

Kasnije se razreĎuje s vodom ili gnojnicom u razmeru 1:3. U takvom se stanju otplavni stajnjak može prebaciti

cevima i čak primeniti fertirigacija ako se doda više vode. Samleveni ostaci liče na blatnu juhu. Biljna hranjiva

iz otplavnog stajnjaka brže deluju u zemljištu od klasičnog krutog stajnjaka.

Delovanje čvrstih i tečnih đubriva

Gnojovka

Radi smanjenja troškova u stočarskoj proizvodnji i primena slame kao prostirke za ležaj stoke je sve

manje u upotrebi. Naime, da bi se proizveo čvrsti stajnjak, slama od njive do primene na proizvodnim

površinama u obliku stajnjaka, mora preći kroz jedanaest i više radnih operacija. Držanje stoke bez prostirke je

znatno jednostavnije i jevtinije, jer se na ležišta ne stavlja prostirka, pa se kao otpadak skuplja samo urin i

balega, koji se mešaju sa vodom posle pranja. Rešetkasti pod ili neki drugi od plastičnih materijala služe za

odvoĎenje tečnog stajnjaka do jama u kojima se čuva stajnjak od 25 do 90 dana. Pri tome je vrlo važno

dimenzionirati septičke jame odnosno spremišta za gnojovku. Ako se doda voda pre upotrebe, računa se s 4 m3

prostora po uslovnom govedu 500 kg težine za period od 4 meseca punjenja spremišta. Po jednoj velikoj

stočnoj jedinici može se uz dodatak vode računati s godišnjom proizvodnjom od 25m3 gnojovke. Bolja su

spremišta kapaciteta 20 do 25 dana punjenja a može i do 90 jer se do tog vremena još ne stvara kompaktna kora

na površini gnojovke.

Betonsko spremište gnojovke (laguna)


81

Količina organske materije i hranjiva sveže nerazređene gnojovke (Rübensam i Rauhe, 1968).

Vrsta gnojovke

Količina hranjiva i organske materije u kg

Org. At. N P2O5 K2O Odnos

hranjiva

Siromašna balegom 37 6,0 1,1 11,4 1:0.18:1,9

Bogata balegom 113 5,0 1,6 8,7 1:0,32:1,7

Potpuna gnojvka 125 4,6 1,8 7,0 1:0.3:1,5

Sirova ili sveža gnojovka je ona do tri dana starosti, a prevrela nakon fermentacije u septičkim jamama

u vremenu od 1 do 4 meseca.

Zemljana laguna obložena plastičnom folijom Zemljana laguna

Pre upotrebe, gnojovka se meša u spremištu mehanički sa ugraĎenim krilima ili tanjirima ili

propelerskim mešalicama, pneumatski (kompresorskim ili vazdušnim mešalicama)i hidraulički (vodom).

Utovar gnojovke u cisterne pumpama

Mirno, prohladno i oblačno vreme najviše odgovaraju primeni gnojovke u polju.

Gnojovka se do mesta primena transportuje cisternama ili pomoću zalivnih sistema. Primenjuje se u

količini sa 20 do 25m3 po hektaru.

S obzirom da gnojovka najviše sadrži azota i kalijuma, pa se ona tretira kao azotno-kalijumovo

đubrivo.

Primenjuje se i sveža gnojovka razreĎena s vodom jer to povećava hranljiv dejstvo. Na oranicama se

gnojovka može različito primenjivati, na golo zemljište, na slamu ili kukuruzovinu pre zaoravanja. Štetno je

primenjivati po tankom snegu ispod kojeg su usevi, jer volatizacijom gnojovka gubi toplotu, sneg se tada otapa

pa se usevi jače oštećuju usled niskih temperatura. Jače Ďubrenje gnojovkom na travnjacima može biti štetno, jer

može doći do gubitka kalcijuma zbog antagonizma prema kalijumu, zatim do širenja divlje mrkve, a kod stoke

se mogu javiti neke bolesti (lom kostiju, spontani pobačaji, prolivi) pa čak i do kvarenja kvaliteta sira.


82

Rasturanje gnojovke cisternom Unošenje gnojovke u zemljište injektorima

Osoka (gnojnica) Urin domaćih životinja sadrži lako raspadljiva azotna jedinjenja, najviše ureju, a osim nje

hipurnu kiselinu i u maloj meri mokraćnu kiselinu.

Čim se urin izluči iz tela domaćih životinja napadaju ga mikroorganizmi, koji ureju razlažu encimom

ureaze u amonijumkarbonat, a ovaj se lako raspada i pri tome oslobaĎa amonijak. Hipurna se kiselina pod

delovanjem encima takoĎer hidrolizuje i nastaje benzojeva kiselina i glikokol. I dok se benzojeva kiselina većim

delom zadržava u gnojnici, glikokol se brzo razgraĎuje, tj. amonifikuje.

Stvoreni amonijak lako ishlapljuje pa postoji velika opasnost od gubitka azota iz gnojnice, zato su

potrebne mere njegove konzervacije. Drugim rečima, gnojnica je uvek prevrela, a to znači da zapravo ne sadrži

ureju i glikokol. Gubici azota volatizacijom amonijaka mogu biti približno 50%, a katkada do 85%.

Prema svom sastavu gnojnica je slično gnojovci azotno-.kalijumov likvidno đubrivo, a sastav joj je u

proseku približno 98% vode, 0,8% organske materije, 0,22% N, 0,01 % P2O5 i 0,45% K20.

Da se spreči gubitak azota, urin se zatvorenim kanalima odvodi u jamu za gnojnicu, a ova je opet

sifonom spojena s Ďubrištem. Najbolje je ako je jama za gnojnicu uska i duboka i izgraĎena od betona. U nju ne

sme prodirati okolna voda. Jama za gnojnicu mora biti čvrsto zatvorena betonskim poklopcem ili daskama. Po

površini gnojnice polije se staro motorno ulje, koje kao specifično lakše pliva na površini i sprečava da amonijak

ishlapljuje.

Najpogodnija je sezona za iznošenje gnojovke proleće i leto, a zatim jesen. Gnojnicu ne treba izvoziti

na smrznuto zemljište, a nipošto na sneg zbog istog razloga koji vredi za gnojovku. S obzirom na usev, gnojnica

se izvozi pred setvu/sadnju ili na početku rasta useva površno, a na travnjake približno osam dana nakon košnje

livada ili pred početak vegetacije travnjaka u rano proleće, na pašnjake pre kretanja vegetacije i nakon završenih

napasivanja.

Utovar osoke traktorskim pumpama

Što se tiče vremenskih prilika pogodnih za izvoženje gnojnice, vredi isto što je rečeno za gnojovku. Na

površinama gde je upravo izvršena kalcifikacija treba izbegavati primenu gnojnice, jer lako dolazi do gubitka

azota oslobaĎanjem amonijaka.

Gnojnicu kao i gnojovku treba korigovati Ďubrenje povećavanjem fosfora u mineralnim Ďubrivima.

Količina gnojnice po hektaru računa se prema sadržaju azota, a njegova se količina kreće 20 do 40 kg. Više od

toga nije preporučljivo jer dolazi do većih gubitaka azota. U skladu s tim dozira se i gnojnica 100-200 hl/ha

hektaru, uz pretpostavku da sadrži približno 0,2% azota.


83

Đubrenje s tečnim đubrivima injektorima

Rasturanje tečnih đubriva po površini i inkorporacija u zemljište tanjiranjem

Bihugnoj

To je organsko Ďubrivo, zapravo ostatak nakon dobivanja bio-gasa od stajskog Ďubriva i raznih drugih

organskih otpadaka.

U hermetički zatvorenim kontejnerima stvara se uz obilato dodavanje vode, kod 300C metan sa oko

60% i CO2 oko 40%. Metan dobiven anaerobnim vrenjem vrlo je kaloričan pa se može upotrebiti za rasvetu,

pogon motora i grejanje.

Inače se i mulj koji preostane od čišćenja gradskih kanalskih voda može podvrgnuti metanskom vrenju i

kao ostatak dobiva se bihugnoj. Bihugnoj je mnogo bogatiji od stajskog Ďubriva glavnim hranjivima pa sadrži

približno 3% azota, 1,2% fosfora i 3,7% kalijuma.

Bihugnoj je gusta likvidna masa, pa je način primene isti kao kod gnojovke. Količine primene

bihugnoja su za travnjake od 10 do 20 t/ha, za žitarice 15 do 20 t/ha a za okopavine 40 do 60 t/ha. Daje se

uglavnom pred setvu/sadnju ali i u toku vegetacije.

Cisterne za proizvodnju bio-gasa


84

Komposti

Termin kompost dolazi od latinskog prideva compositus = složen ili sastavljen, a odnosi se na smesu

raznih organskih otpadaka gazdinstva, kućanstva, naselja i industrija, koji preraĎeni radom mikroorganizama i

faune služe kao Ďubrivo.

Zajedničko je svim kompostima da je kod njih proces humifikacije išao do kraja, pa je organska

materija u njima gotovo posve trajni humus.

Podela komposta

Najstarija je vrsta komposta u koji se unose otpaci kućanstva odnosno gazdinstva, kao što su kuhinjski

otpaci, fekalije, pepeo, mulj, Ďubre peradi, lišće, korovske biljke, slama iz trapova, krompirova cima, pokvarena

krma itd. U kompostnu hrpu ulazi još zemlja i mineralno Ďubrivo.

S obzirom na proces humifikacije sve materije običnog komposta mogu se podijeliti u tri grupe:

1. grupa - teško raspadljive materije dlake, perje, čekinje, rožnate materije.

2. grupa - materije koje imaju veliku sposobnost sorpcije vode i hranjiva (zemlja, mulj, pepeo).

3. grupa - materije koje potiču na raspadanje (fekalije, kreč, Ďubre domaćih životinja, mineralna

Ďubriva).

U kompostnoj hrpi ne smeju biti materije koje se uopšte ne razlažu, štetno utiču na rad

mikroorganizama, koje su negativne za plodnost zemljišta, mogu biti toksične za biljke i opasne za zdravlje ljudi

i domaćih životinja. To su metalni predmeti, staklo, otporni plastični materijali, sredstva za zaštitu biljaka, lešine

životinja uginulih od zaraznih bolesti, korovi sa zrelim semenom.

Kompost

Zreo kompost je tamnosmeĎe-siva amorfna masa, bogata trajnim humusom, prema tome i ugljenikom,

ima svojstva pufernosti i dobre sorpcije korisne vode i biljnih hranjiva.


85

Za spremanje običnog komposta bira se prikladno ocedito mesto (obično se ne podiže betonska ploča

kao za Ďubrište), u blizini zgrada i lako pristupačno. Najbolje je da kompostište bude sa severne strane u seni

zgrada ili pod drvećem s velikom krošnjom. Širina kompostišta varira 150-200 cm, a visina 60-120 cm. Dužina

hrpe ovisi o količini materijala za kompost. Te su dimenzije pogodne za ručnu manipulaciju. Kod manjih hrpa

slojevi se slažu horizontalno, a kod velikih i gde dnevno dolazi dosta materijala slažu se koso.

Mikroorganizmi i makrofauna koji učestvuju u Kompostne sirovine

razgradnji organske materije u kompostu

povezani lancem ishrane

Na površinu zemljišta koja se prema potrebi nabije slojem gline, stavlja se prvo sloj stare slame, pleve

ili listinca, a zatim prvi sloj otpadaka. Na prvi sloj otpadaka dolazi sloj zemlje približno 10 cm debeo i tako se

slaže redom do konačne visine. Kad hrpa komposta dobije definitivnu visinu, oblaže se plodnom zemljom

debljine 10-20 cm, čime se kompost štiti od nepovoljna uticaja atmosferilija. Na kompostište se obično poseju

usevi koji vole azot, a stvaraju veliku lisnu površinu (npr. gorušica i tikva).

Proces razgradnje organske materije u kompostištu

Za vreme zrenja komposta, hrpa se 2 do 3 puta prebacuje sa svrhom da se uklone materije koje su

štetne, organska masa prozrači i potaknu oksidativni procesi. Osim toga, dodaje se kreč ili mineralna Ďubriva da

se ubrza proces humifikacije. Prvo mešanje dolazi 3-4 sedmice nakon završetka hrpe. Kreč ima ulogu

neutralizatora stvorenih kiselina i održava povoljnu reakciju za rad mikroflore. Na m3 organske mase dodaje se


86

10-15 kg CaO. Da bi se ubrzalo zrenje komposta primenjuju se još razna sredstva koje sadrže materije za

aktivaciju mikroorganizama ili pak same bakterije.

Različiti oblici kompostera za baštensku upotrebu komposta i u zaštićenom prostoru

Od mineralnih Ďubriva dolaze azotna, i to ona koja imaju kalcijuma i ne zakiseljuju. Dodavanjem azota,

suzuje se odnos C:N, ubrzava razgradnja i povoljno utiče na dobivanje vrednih huminskih kiselina. Mogu se

dodavati i bazični fosfati, ali je uloga azota primarna. Kompost se prema potrebi vlaži vodom ili gnojnicom.

Kompostna se masa obično prebacuje odnosno meša ručno, ali se može i mehanizovati, ako su količine

komposta velike. Dužina zrenja komposta od 6 do 20 meseci. Najbolje je početi slagati hrpu s proleća da

kompost zimi promrzne. Sastav komposta varira, što je razumljivo kad se ima na umu da u njega ulaze materije

raznih osobina odnosno hemijskih svojstava.

U zrelom običnom kompostu ima 0,35% N, 0,20% P2O5, 0,25% K2O i 2-3% CaO

Zreli je kompost sadržajem glavnih hranjiva siromašniji od stajskog đubriva, ali bogatiji trajnim

humusom, zato bolje deluje na plodnost zemljišta.

S obzirom da je zreli kompost humificirana masa u kojoj su burni procesi razgradnje završeni i

nema jačeg zagrevanja, može se bez rizika dati zajedno sa semenom ili sadnim materijalom.

Kompost sadrži stimulativne materije (fitohormone) koje potiču klijanje, ukorenjavanje i bokorenje trava.

Zreo se kompost može primijeniti na obradivim površinama u principu u svako vreme, na travnjacima u

mirovanju vegetacije ili na livadama nakon prvog otkosa, a na pašnjacima nakon glavnog napasivanja.

Količine mogu varirati 20-60 t/ha . Dužina delovanja običnog komposta je od 1 do 2 godine.

Mehanizovano mešanje komposta u toku fermentacije organske materije


87

Kompostirani stajnjak

Cilj ovog kompostiranja je da se proces humifikacije stajnjaka dovede do kraja. Zrenje se pospješuje

mešanjem s plodnom zemljom i zrelim običnim kompostom. Na taj način unose se mikroorganizmi i fauna za

ubrzavanje razgradnje, a može se s bakterijama i faunom inokulisati masa namenjena kompostiranju.

Priprema komposta od krompira i stajnjaka

Treba računati da se pri kompostiranju stajnjaka i dalje gubi organska materija, u prvom redu hranjivi

humus. Zrenje u normalnim uslovima završava za 4-6 meseci.

Stajnjak se kompostira i mašinama. Kroz mašine-mešalice propušta, stajnjak i plodna zemlja s

poljoprivrednih površina. Na 1 deo stajnjaka dolazi 4-5 delova zemlje, ali se odnos stajnjaka i zemlje može

menjati i tako delovati na toplinu zrenja, manje zemlje -jače zagrevanje, i obrnuto. Temperature kod zrenja

komposta se kreću 50-700C (što je visoko), a nakon 3 do 5 meseci, kompost je sposoban za upotrebu. Kod

mešanja mogu se inokulirati korisne vrste mezofaune (kišne gliste). Takav kompostirani stajnjak je bogat

humusno-glinenim kompleksom. Količine za Ďubrenje zemljišta se u proseku kreću 10 do 12 t/ha a mogu biti i

veće, ovisno o količini raspoloživog komposta i potrebe za Ďubrenjem.

Kompost od slame i kukuruzovine

Kompostiranje slame i kukuruzovine sve se više napušta iz nekoliko važnih razloga. Najvažniji je taj

što, ako neko gospodarstvo ima tolike viškove slame ili kukuruzovine koje ne može iskoristiti stočarstvo, tada je

najbolje da ti viškovi ostanu na polju i da se izravno unesu u zemljište, a ne sakupljaju, utovaruju, transportuju i

uskladištuju na ekonomskom dvorištu. Drugi je važan razlog što spremanje komposta od slame ili kukuruzovine

iziskuje mnogo ručnog rada i vode, a često treba graditi posebne betonske podloge za kompostiranje. Potrebno je

humificirati slamu i kukuruzovinu onda kad tog materijala ima previše, postoji opasnost od širenja bolesti i

štetnika ako se unosi u zemljište, a ne želi se masa spaliti.

Priprema slame za proizvodnju komposta radi proizvodnje gljiva


88

Kompost od slame strnih žitarica. Prvo je potrebno izgraditi betonsku ploču dovoljno veliku, s

odvodom suvišne vode iz kompostne hrpe. Slama strnih žitarica siromašna je azotom (široki odnos C:N), pa se

mora dodavati azot i to na 100 kg slame približno 0,7 kg čistog azota (krečno-azotna Ďubriva).

Na pod se stavi sloj raznog biljnog materijala, ali najbolje zrelog stajnjaka, na to dolazi seckana slama

debljine približno 30 cm. Nakon toga sloj plodne zemlje debljine približno 10 cm pa sloj slame itd., do konačne

visine koja treba biti tolika da se može kompostom manipulisati. Kako se slaže sloj po sloj, tako se hrpa zbija

traktorom. Novi sloj dolazi svakih 8-10 dana. Slama ima premalo vode za rad bakterija, pa treba dodavati vodu,

u početku 200-300 litara na 100 kg slame, a kasnije, kada hrpa već bolje drži vodu i 400 litara.

Kompostiranje kukuruzovine je isto kao kod kompostiranja slame. S obzirom da je kukuruzovina

grublja, treba je raščešljati posebnim mašinama. Da bi se razgradnja ubrzala, dodaje još 25 do 30 kg brašna od

pokvarenog sena.

U proseku se od 100 kg slame/kukuruzovine dobije 200 do 250 kg komposta.

Kompost od treseta Vrednost treseta je njegovoj sposobnosti vezanja aktivne vode i hranjiva. U zemljištu deluje povoljno na

plodnost laganih zemljišta.

Treset se kompostira slično kao i obični kompost, uz održavanje umerene vlažnosti i dodavanje biljnih

hranjiva u obliku mineralnih Ďubriva. Na balu treseta dodaje se 1/2 m3 plodne zemlje, 4 kg amonijum sulfata, 4

kg superfosfata, 4 kg patent kalijuma ili se daje 8 kg kompleksnih NPK Ďubriva. Osim dodavanja mineralnih

Ďubriva, kompost se poleva gnojnicom i gnojovkom i meša s raznim organskim otpacima da bi mu se poboljšala

fertilizacijska vrednost.

Utovar i rasturanje komposta po proizvodnoj površini

Kompost od gradskog smeća, mulja otpadnih voda i industrijskih otpadaka

Pored toga što gradsko smeće i industrijski otpaci zagaĎuju čovekovu sredinu, oni su istodobno nosioci

humusnih materija i svih biljnih hranjiva.

Gradski i industrijski otpaci se mogu podeliti na tekuće i čvrste. Tekući su kanalske otpadne vode, a čvrsti

smeće.

Kompost od mulja otpadnih voda. U otpadne vode urbanih centara ubraju se ljudske fekalije, prljave

vode iz stanova i ulica, zatim tekuće industrijske otpatke. Kanalske otpadne vode mogu se upotrebiti za

natapanje poljoprivrednih površina (krmni i povrtni usevi) u prvoj zoni oko gradova, ali ih prije toga treba učiniti

bezopasnim za zdravlje ljudi i životinja (one sadrže toksične materije, uzročnike raznih oboljenja, pre svega

crevnih). Otpadne se vode puštaju u bazene radi sedimentacije i uništavanja uzročnika bolesti. Pre se

primenjivala metoda mešanja prljave vode u bazenima mehanički pomoću ugraĎenih propelera ili lopatica. Zbog

energične aeracije, bakterija i protozoe su ugibale i taložile su se na dnu bazena u obliku finog taloga bogata

proteinima. Danas se kroz masu vode propušta slaba izmenična električna energija koja stimuliše aktivnost

mikroorganizama i time čišćenje vode. Kasnije se kroz vodu propušta jača struja koja ubija mikroorganizme. Na

dnu se sakuplja mulj koji je predstavlja sirovinu za dobijanje Ďubriva.

Iz bazena se izbacuje mulj na odreĎena mesta gde će se kompostirati. Dopunskim mehaničkim

tretiranjem masa mulja se suši na 50-55 % sadržaja vode a zatim formiraju kompostne hrpe 2-2,5 m široke i 1-

1,2 m visoke. Hrpe su u početku dosta rahle i u njima se brzo počinje dizati temperatura do 600C, zbog rada

termogenih bakterija, što pridonosi daljnjem ugibanju patogena. Raspadanje teče brzo jer je u masi odnos C:N


89

uzak, pa je korisno dodati gradsko smeće ili treset. Iz starije je literature poznato da se od mulja otpadnih voda

dodavanjem superfosfata dobivalo kruto Ďubrivo nazvano poudrette.

Iskoristivost hranjiva iz mulja je jednaka iskoristivost iz stajnjaka.

Da bi se postigao meliorativni učinak na zemljište, moraju količine otpadnog mulja biti veće, pa se za oranice

uzima 40-80 t/ha svake 3-4 godine. To znači da mulj analogno stajnjaku pokazuje produžno delovanje, ali ima

jači uticaj na humizaciju zemljišta.

Iskorišćavanje otpadnih voda. Pre nego se puste u vodotoke, one se mogu iskoristiti za natapanje. Za

fertirigaciju bi se mogle u odreĎenim uslovima primeniti i neočišćene vode. Za natapanje koriste se sistemi kao

preplavljivanje i puštanje u brazde, a radi čuvanja zemljišta i natapanje kišenjem.

Prljave vode imaju hranjive sastojke u organskom i mineralnom obliku, a temperatura je vode

povoljnija nego kad se drugi izvori vode upotrebljavaju za irigaciju (vodotoci, voda iz dubine). Mora se imati u

vidu da se u vodama nalaze tvari štetne s gledišta plodnosti (masti, NaCI i dr.), zato se na mineralizovanim

zemljištima kvari struktura i stvara pokorica. Zbog spomenutih razloga najpogodnija su za ovu vrstu fertirigacije

peskovita zemljišta.

U 1 000 m3 otpadnih voda ima 40-60 kg azota 8-20 kg P2O5, 30-40 kg K2O i 140-200 kg CaO. Prilikom

natapanja mora se računati s gubitkom azota (isparavanje amonijaka) i antagonističkim delovanjem kalcijuma i

kalijuma. Fertilizacijska sposobnost otpadnih voda opada ako su prljave vode bile pre toga čišćene i mulj

iskorišćen. Pre setve/sadnje, potrebna je kvalitetno izvedena osnovna obrada zemljišta.

Za ovu vrstu fertirigacije najbolji su usevi za dobijanje vegetativne mase, (travnjaci, zeljasto povrće i

krmne repe). Neko vreme pre berbe plodina odnosno iskorišćivanja travnjaka, treba prestati s natapanjem, a kod

gajenja svežeg povrća potpuno izostaviti.

Kompostiranje gradskog smeća

Kompostiranje smeća mnogo se praktikuje jer je to povoljno s gledišta javne higijene, a dobiva se

vredno organsko Ďubrivo. Ovdje, postoji proces humifikacije gde se pored razgradnje (mineralizacije) zbivaju i

zamršeni procesi izgradnje novih humusnih materija.

U kompostiranju smeća glavnu ulogu imaju bakterije koje izlučivanjem encima utiču na raspadanje

organske materije. Pored bakterija pri tom sudeluju gljivice, aktinomiceti, alge, protozoe.

Termički gledano, postoje tri faze:

1. faza - mezofilna (početno zagrevanje),

2. faza - termofilna (maksimalno zagrevanje)

3. faza – hlađenje mase. Tek u trećoj fazi, kad se i nakon mešanja masa više ne zagreva, kompost od

smeća je zreo.

Optimalan sadržaj vlage u hrpi je 50-60%, ali nje u proseku ima 30-40%. Na održavanje povoljne

vlažnosti deluje se najbolje dodavanjem otpadnih voda. Da bi se dobilo fizičko stanje smeća pogodno za

humifikaciju i s tim u vezi odnos vode i vazduha, potrebno je da se sveže smeće pre toga samelje u sposebnim

bubnjevima.

Odnos C:N je u proseku 35:1. Sužavanje odnosa dobiva se dodavanjem mulja i azotna Ďubriva. Dobro

prireĎen kompost od smeća, Ďubrivo je kompleksnog, ali pozitivnog delovanja na plodnost zemljišta. Ako se

izvode meliorativni zahvati i želi brzo poboljšati zemljište (regulacija vodo-vazdušnih odnosa, struktura,

sorpcija), onda se moraju dati i veće količine (> 50 t/ha).

Proizvodnja komposta od gradskog smeća Mašina za mešanje (aeraciju) komposta


90

Industrijski kompost

Razlika se u odnosu prema običnom kompostu sastoji pre svega u ulaznim sirovinama i u količini

kojima se manipuliše. U industrijske komposte ulaze, pepeo od ugljena, amonijačna voda kao otpadak

industrije, mulj otpadnih voda, treset, đubre svinjskih i peradarskih farmi.

U Čehoslovačkoj se proizvodi industrijski kompost pod imenom vitahum. Ovaj industrijski kompost

može sadržavati maksimalno 40% vode, 25% organske materije, 5% azota, 1,4% fosfora i 0,9% kalijuma,

a pored ovih ima u njemu dosta kalcijumaa, zatim nešto magnezijumaa i mikroelemenata.

Industrijski kompost ima više glavnih hranjiva, bogatiji je trajnim humusom, veće je pufernosti i

sorpcije, a ima i stimulatore biljnog rasta.

MeĎutim, upozorava se da gradsko-industrijski komposti mogu biti nosioci materija štetnih za zdravlje

ljudi i domaćih životinja. MeĎu njima se spominju teški metali i heterociklički benzolovi derivati.

Fekalije

Upotreba zahodnjaka je raširena u selima prenaseljenih zemalja dalekog istoka (Kina, Japan, Koreja).

U gradovima je sav urbani prostor obuhvaćen kanalskom mrežom i ljudske fekalije su sastavni deo gradskih

otpadnih voda. Uklanjanje ljudskih izmetina sanitaran je problem pa je podvrgnuto strogim propisima.

Hemijski sastav i količina fekalija ovisi o dobi, polu, individualnim razlikama, zdravstvenom stanju,

prehrani i načinu držanja.

Hemijski sastav fekalija i godišnja produkcija po čoveku (Prjanišnikov, 1946)

Ekstrementi Sadržaj (u%) Po čoveku

kg/godišnje Voda Org.mat. Ukupni N P2O5 K2O CaO

Kruti 77.20 19.50 1.20 1.13 0.37 0.60 48.5-60

Tekući 96.30 3.30 0.80 0.80 0.19 0.002 483.5

Iz septičkih jama zahodnjak se izvozi na mesto primene, ali uvek na golo zemljište bez useva.

Zahodnjak se može upotrebiti nakon odreĎenog vremena ležanja u septičkim jamama dok ne završi

bakterijsko-enzimatsko vrenje, a najbolje zimi dok zemljište nije još smrznuto. Zahodnjak treba biti dobro

pomešan s zemljom, što se postiže raznim zahvatima obrade.

Zreo zahodnjak se može dati za veći broj useva, ali ne za one kojima ne pogoduje veća količina hlora,

kao što su duvan, vinova loza i krompir. Inače, zahodnjak deluje nepovoljno na strukturu zemljišta i ono nakon

tretiranja postaje sklono zakorovljivanju.

Prosječne količine zahodnjaka kreću se od 20 do 60 m3/ha. Upotreba zahodnjaka kao Ďubrivo znači

latentnu opasnost širenja bolesti i parazita na čoveka i životinje. Nakon završenog amonijačnog vrenja mokraće

u septičkoj jami, jedan će dio patogena i parazita uginuti, ali ne potpuno. Zbog toga postoji raširenost koli-

zaraza i crevnih parazita u zemljama dalekog istoka, gde se za Ďubrenje redovito upotrebljavaju ljudske izmetine.

Sapropel Sapropel je talog koji se skuplja na dnu voda

stajačica (slatkih i slanih) u žitkom ili petrifikovanom

obliku. Komponente od kojih se sastoji sapropel su

plankton, uginuli biljni i životinjski organizmi i

mineralne materije. Prema tome je sapropel organo-

mineralna smeša koja se razgraĎuje u anaerobnim

uslovima.

IzvaĎeni sapropel podvrgnut oksidaciji i ispiranju

štetnih sastojaka, može poslužiti kao organsko Ďubrivo.

Vadi se iz slatkih jezera i gradskih luka na obalama jezera

ili mora.

Postoji kategorizacija jezerskog sapropela prema

sadržaju pepela u njemu:

Vađenje taloga (sapropela) iz jezera


91

1. s malim sadržajem pepela (5-30%),

2. s osrednjim sadržajem (30-50%),

3. s većim sadržajem (50-70%)

4. s visokim sadržajem pepela (70-85%).

Ako je udio pepela veći od 85%, onda je sapropel već mineraliziovan. S porastom sadržaja pepela, u

sapropelu raste udeo minerala: gvožĎa, kalcijuma, aluminijuma, silicijuma, magnezijuma, kalijuma, fosfora,

bakar, mangan, molibden, brom, bor, titan, kobalt, jod i neki drugi.

Vrednost pH jezerskog sapropela u proseku je 5-6, krečnih sapropela više od 7, a kiselih ispod 5.

U sapropelu ima 4-6% huminskih kiselina, nekoliko procenata bitumena, promenljive količine hemiceluloze i

celuloze te fulvo kiselina. Azota ima malo (manje od 1 do nekoliko procenata). Jezerski sapropel može se

dodavati kompostu ili pumpanjem radi kolmacije razbacivati na odreĎene površine. Dobro ga je mešati s

mineralnim Ďubrivima i amonijačnom vodom.

Sirovi sapropel (nakon vađenja iz jezera) Prerađeni sapropel kao organsko đubrivo

S ekonomskog gledišta, najbolji je hidraulični transport, dakle, pumpanje i razvoĎenje cevima. Pri tom

se mulj taloži, a voda odeljuje. Izbačeni mulj pusti se da leži preko zime izvrgnut uticaju atmosferilija

(smrzavanje, oksidacija i sušenje), nakon čega se pretvara u praškastu masu koja se dalje primjenjuje kao i

ostala kruta Ďubriva.

Doziranje sapropela iz jezera ovisi o tri glavna faktora: sadržaju pepela, svojstvima zemljišta i klime

te o usevu koja će se gajiti. Sapropel bogat organskom materijom se primenjuje u količini od 10 do 20 t, a sa

srednjim sadržajem organske materije u količini od 20 do 40 t/ha. Sapropeli s mnogo pepela ne isplate se

transportovati daleko, a nisu pogodni za mineralna zemljišta. Primenjuju se u količini od 50 do 60 t/ha.


92

Glistenjak

Poznato je da su kišne gliste indikator dobre plodnosti zemljišta. Samo na plodnom i nezagaĎenom

zemljištu ima glista. To je i osnov da specifične gliste korisne za proizvodnju organskog Ďubriva – glistenjaka.

Glistenjak je bogat humusom (i do 25%), siromašan mineralnim azotom (1 do 1,7%) ali sadrži visoke količine

fosfora (do 240 mg/100 g zemljišta)i kalijum (do 1 4000 mg/100 g zemljišta) kao i značajne mikroelemente (Zn,

Cu, Mn, Fe). Glistenjak se koristi u smeši sa zemljištem i to za siromašna zemljišta jedan deo glistenjaka prema

10 delova zemlje, a za ploda zemljišta u odnosu 1-6. Ove smeše koriste se za gajenja rasada i povrća, u baštama i

u zaštićenom prostoru. Glistenjak se kao Ďubrivo koristi u količini od 0.2 do 5 kg/m2.

Kišne gliste (lumbricus terestris) u glistenjaku

Zelenišno đubrenje

(sideracija)

Zelenišno Ďubrenje znači unošenje u zemljište nadzemne mase za to posebno gajenih biljaka.

Sinonim je za zelenišno Ďubrenje vuče koren od kulta plodnosti vezanog uz zvezde i mesec. Sideracija dolazi

od latinske riječi sidereus,što znači zvezdan. U ovom se kultu verovalo da plodnost s nebeskih tela prelazi na

biljke, a s njih na zemljište. Odatle se i usevi za zelenišno Ďubrenje nazivaju siderati.

Zelenišno Ďubrenje u prvom redu obogaćuje kulturno zemljište svežom organskom materijom koja se

pretežno sastoji od lako raspadljivih sastojaka (celuloza, hemiceluloza), čime se snažno utiče na biološku

aktivnost zemljišta. Osim toga, siderati u težim zemljištima rahle i prožimaju masu zemlje, uzimaju iz zemljišta

teže pristupačna hranjiva, a leguminozni siderati obogaćuju zemljište azotom. Na teškim zemljištima sideracija

razrahljuje, a na lakim povećava kompaktnost zemljišta, ima efikasnu pedohigijensku ulogu pri ponovljenom

gajenju istog usjeva ili monoprodukcije.

Sideracija se primjenjuje na zemljištima u kojima nema dovoljno humusa, kad nema organizovane

stočne proizvodnje, da se na ovaj način osigura promet organske materije. Zelenišno Ďubrenje je dobar način

organskog Ďubrenja na vrlo udaljenim i teže pristupačnim parcelama, tamo gde je skupo ili se ne isplati dovoziti

stajnjak.

Gajenje leguminoznih siderata sa svrhom da se popravi azotna bilanca u Ďubrenju, danas nije toliko

aktuelna jer je fertilizacijska vrednost biološki vezanog azota u zelenišnom Ďubrenju manja od mineralnih

azotnih Ďubriva.


93

Izbor i svojstva siderata Broj siderata je dosta velik. Oni pripadaju raznim botaničkim grupama i familijama, a rašireni su po

čitavoj agrosferi sveta i prema tome prilagoĎeni vrlo različitim ekološkim uslovima rasta.

Najčešće biljne vrste koje služe za zelenišno đubrenje

Vrste siderata Dubina

korena

(cm)

Vrste siderata Dubina

korena

(cm)

30-50

110-

220

Vicia villosa Roth. (dlakava grahorica) Melilotus alba Med. (kokotac)

30-90

100-

200

Vicia sativa L. (usevna grahorica) Trifolium pratense L. (crvena

detelina)

30-80

>200

Ornithopus sativus L. (seradela) Onobrychis sativa L. (esperzeta)


94

30-80

80-150

Trifolium incarnatum L. (inkarnatka) Sinapis alba Mill. ( bela gorušica)

60 -

230

80-150

Lupinus luteus L. (žuta lupina) Brassica napus L. (repica)

80-

150

80-150

Fagopyrum esculentum L.

(heljda) Phacelia sp. (facelija)

Faktori o kojima ovisi izbor siderata i uspeh zelenišnog Ďubrenja su klima, zemljište i sistem biljne

proizvodnje. Dovoljno dug vegetacijski period pruža znatnu mogućnost za uključivanje useva za zelenišno

Ďubrenje.

Količina oborina limitira gajenja siderata, pa se kao minimalna godišnja količina uzima 400-500 mm

uz prosečnu evaporaciju. Ispod 400 mm nema dovoljno vlage za izgradnju biljne mase ako se ne osigura

natapanjem. Potrebno je da se oborine u vegetacionom periodu budu dobro rasporeĎene.

Zemljište srednje teksturne graĎe, dobro opskrbljeno humusom i kalcijumom pogoduje svim

sideratima, ali ima razlika meĎu vrsta u tome kakvo zemljište podnose. Bob, grahor, stočni grašak i bela detelina

dobro uspevaju na teškim zemljištima, a žuta lupina, heljda i seradela na laganim.

Gotovo svima leguminoznim sideratima pogoduju zemljišta s dovoljno kalcijuma, a jednako i nekim

neleguminoznim usevima (npr. kupusnjače). Od leguminoza je jedan izuzetak lupina koja dobro podnosi i kiselo

zemljište.


95

Kvržice bakterija na korenu i koren leguminoznih siderata

Sistem biljne proizvodnje odlučan je za izbor siderata jer čini temelj iskorišćavanja nekog

agrobiotopa, a prilagoĎen je edafsko-klimatskim uslovima gajenja useva, osim u slučaju kada još nije

organizovano glavno gajenja biljaka, i siderati čine uvodnu fazu, oni mogu sami koristiti proizvodnu površinu i

celi vegetacioni period. Ako već funkcioniše sistem biljne proizvodnje, zelenišno Ďubrenje se interpoliše

vremenski i prostorno izmeĎu glavnih useva na oranici, a uvek kao podusev u nasadima drvenastih biljaka.

Gajenje siderata na oranici

Setva. Na oranici se gajenje siderata uklapa u sistem biljne proizvodnje tako da se oni redovito seju kao

vremenski interpolirani usevi, reĎe kao podusevi, a izuzetno kao glavni usev. Samo onda kad još nije

organizovana stočna proizvodnja, treba pojačati promet organske materije kroz zemljište i kad je vegetacioni

period kratak, može imati opravdanje setva siderata kao glavnih useva. Kao vremenski interpolisani usevi dolaze

siderati na oranici najviše leti nakon skidanja useva. To je i najbolje, ali uz pretpostavku da je leto klimatski

povoljno, odnosno da s vremena na vreme ima oborina. Inače se usevi za zelenišno Ďubrenje ne bi mogli sejati

bez natapanja. S obzirom na klimatske prilike leti, letna setva siderata može biti riskantna.

Usevi za zelenišno Ďubrenje mogu se usejavati kao podusevi odnosno meĎuusevi u glavni usev. Oni

mogu biti niskog i višeg rasta. Prilikom usejavanja prednost imaju siderati malog habitusa, jer ne smetaju

eventualnim zahvatima u toku vegetacije, a naročito pri skidanju glavnog useva. Poznati su dobri rezultati s

usejavanjem bele deteline u kukuruz, dok bela lupina kao podusev ima prebujan rast u visinu te stvara znatne

teškoće pri berbi kukuruza.

Usejavanje siderata u glavni usev može biti i inkompatibilno s primenom herbicida, pa treba proceniti

može li se to praktikovati ili ne.

Neke travne vrste se koriste kao siderat Raž i detelina kao siderati

Usevi za zelenišno Ďubrenje kao poduseva nemaju posebne agrotehnike, izuzevši setvu. Naprotiv, kao

samostalni usevi, siderati imaju svoju agrotehniku, a to znači da se za njih obavlja obrada, Ďubrenje i setva. Što

se tiče Ďubrenja, treba imati na umu da se potpun uspeh zelenišnog Ďubrenja, postiže samo onda ako se razvije

velika nadzemna masa. A to ne može biti bez dovoljno hranjiva. Zato se u principu daju sva tri glavna hranjiva

(N, P i K). Za leguminozne siderate daje se približno 20 kg/ha čistog azota za početni rast, odnosno, za period

azotne gladi dok ne nastupi biološka fiksacija azota kvržičnim bakterijama. Za neleguminozne siderate potrebna

je normalno Ďubrenje azotom d 80 do 120 kg/ha, jer se inače neće dobiti dovoljno velika nadzemna biljna masa.

Može se dati i povećana količina slabije pristupačnih fosfornih Ďubriva sa svrhom da ih neki siderati iskoriste i

ostave aktivirane u zemljištu.


96

Količina semena za setvu siderata povećava se 25 -100% u poreĎenju s uobičajenim ciljem gajenja tog

useva. To ne vredi za vrste koji su namenjene samo zelenišnom Ďubrenju. Količine semena se znatno razlikuju,

od nekoliko do više od 200 kg/ha.

Usevi za zelenišno Ďubrenje obično ne iziskuju nikakvu negu, osim ako se izmeĎu setve i nicanja stvori

pokorica, tada ju treba razbiti.

Siderati u plantaži vinove loze

Vreme i tehnika unošenja siderata u zemljište. Za uspeh zelenišnog Ďubrenja je bitno vreme unošenja

nadzemne mase u zemljište. Postoje razlike izmeĎu leguminoznih i neleguminoznih siderata, a zatim izmeĎu

pojedinih biljnih vrsta. Važno je da se nadzemna masa dovoljno razvije. Ako prevladavaju lako raspadljiva

jedinjenja (celuloza), razgradnja u zemljištu teče prebrzo. Kod leguminoza se najveća količina biološki vezanog

azota stvara nakon cvatnje. U vezi s iznesenim treba čekati dok masa nešto odrveni, a dobro je da je ofuri mraz,

jer tada razgradnja u zemljištu ide sporije.

Nakon sideracije se obično seju jari usevi, pa se zaoravanje ravna prema svojstvima zemljišta. Na težem

zemljištu i ako u proleće dolazi rana jarina, zaorava se u kasnu jesen, a na lakom zemljištu za kasnu jarinu u

proleće. Zaoravanje siderata na lakom zemljištu i u humidnijem klimatu u proleće ima veliku prednost, a

unošenje u zemljište još u jesen može uzrokovati gubitke do 70% biološki vezanog azota.

Ako se ipak i na lakšem zemljištu s blažim zimama žele s jeseni uneti leguminozni siderati, nakon

unošenja može se posejati neka ozima strna žitarica koja će sačuvati osloboĎena hranjiva tokom zime, a u

proleće se i ona zaore. Time će se dobiti veća ukupna nadzemna masa koja će povećati učinak zelenišnog

Ďubrenja. Prednost ima dublje unošenje jer se tim se produžava korisno delovanje zelenišnog đubrenja.

Izuzetno se siderati vrlo plitko unose, tako da iz zemljišta vire biljke, ako se želi sneg zadržati na

proizvodnoj površini. Inače vredi agrotehničko pravilo da biljnu masu treba pokriti zemljom, da ne smeta u

pripremi za setvu.

Tehnika unošenja usjeva za zelenišno đubrenje podešava se prema visini nadzemne biljne mase, a

zatim da li je masa sočna (mekana) ili je odrvenela. Freza vrlo dobro unosi i meša biljnu masu s zemljom, ali je

glavno oruĎe plug. Niski siderat lako se zaorava, ali ako su biljke visoke, potrebno ga je pre toga glatkim ili

rebrastim valjcima povaljati u smeru oranja. Sledi tanjiranje teškim tanjiračama a nakon toga zaoravanje. Ako je

zemljište u času zaoravanja zbito i suho, pa postoji opasnost da zaorana biljna masa neće imati dovoljno vlage,

nakon unošenja se povalja i tako uspostavi kapilarna veza s donjim slojevima zemljišta i bolje držanje vlage u

obraĎenoj masi zemljišta.

Tanjiranje siderata od žute lupine Frezanje siderata


97

Vrednost zelenišnog đubrenja

Najvažnije je a u isti mah i najkorisnije kod zelenišnog Ďubrenja unošenje sveže organske materije, a

kod leguminoznih siderata još i obogaćivanje zemljišta azotom.

Uticaj siderata na povećanja suve materije i azota u zemljištu

Vrste siderata Količina suve materije (kg/ha) Količina azota (kg/ha)

Bela lupina 6 980 183

Stočni grašak 7 981 223

Grahorice 5 680 175

Zelenišno Ďubrenje se može smatrati uspešnim kada siderati stvore 5 000-8 000 kg/ha organske suve

materije a kao leguminoze nakupe 100-200 kg/ha azota.

MeĎutim, količina azota najčešće je bliža donjoj vrednosti, a u siderata kratke vegetacije količina pada

ispod 100 kg/ha.

Vrednost, zelenišnog Ďubrenja se nalazi u povišenju prinosa glavnih useva koje slede nakon unošenja

organske materije u zemljište. Taj pozitivni uticaj traje 1 do 2 godine. Ono je prve godine jače, a druge slabije

od stajnjaka, ali u celini delovanje je otprilike na nivou stajnjaka. Zelenišno Ďubrenje u globalu popravlja

strukturu zemljišta a i značajan je faktor pedohigijene.

Nedostaci sideracije su u dekalcifikaciji pod uticajem CO2 koji se oslobaĎa pri raspadanju organske

materije Posledica je gubitak kalcijuma, povećanje kiselosti, što je naročito opaženo na lakom, peskovitom

zemljištu. Osim toga, siderati mogu imati uticaj na povećano razlaganje humusa u zemljištu.

Prof.dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

98

Kalcijum

Poljoprivredna zemljišta sadrţavaju različite količine kalcijuma, ovisno u prvom redu o tome od kakva su

geološkog materijala nastala i kakvim uticajima su bila izvrgnuta u svom razvoju i iskorišćavanju. Kalcijuma u zemljištu ima u raznim materijalima (kalcit, kalcijumkarbonat, dolomit, silikati), kao biljci

nepristupačan, u otopini zemljišta i kao zamenljivi kalcijum adsorptivnog kompleksa zemljišta.

U poreĎenju s drugim elementima kalcijum je redovito najviše zastupljen iona poljoprivrednog zemljišta.

Kalcijum ima dvostruku ulogu: kao kompleksan faktor plodnosti zemljišta i kao biljno hranjivo.

Kao faktor plodnosti zemljišta ima nekoliko korisnih funkcija. Glavni je neutralizator kiselosti zemljišta čime se

odrţava povoljna pH vrednost zemljišta za korisne pedodinamske procese i za aktivnost edafona.

Simptomi nedostatka Ca kod paradajza i kukuruza

Pri tome treba naglasiti da kod povoljne reakcije zemljišta (oko neutralne tačke) prevladavaju za plodnosti

zemljišta korisne bakterije, a potisnute su gljivice. U kiselom mediju, gljivice stvaraju jake organske kiseline koje

potiču štetne procese za plodnost zemljišta, na primer, razaranje adsorptivnog kompleksa zemljišta i ispiranje

hranjiva. Kalcijum nadalje, smanjuje mobilnost gvoţĎa, aluminijuma i mangana, a ovi ioni u pokretnom obliku u

većim količinama štetno deluju na plodnost zemljišta i rast biljaka.

Kalcijum do odreĎenog stepena popravlja strukturu zemljišta na dva načina. Pre svega koagulacijom

koloida, zatim neutralizacijom huminske kiseline u kalcijumove humate koji su ne topivi u vodi, a to je siguran put

stvaranja stabilne strukture zemljišta. U vezi s humusom kalcijum pomaţe pri stvaranju huminske kiseline vrlo

potrebnih za plodnost zemljišta.

Kalcijum indirektno pospešuje razgradnju organske materije stimulišući aktivnost biokomponente

zemljišta. Aktivira druga hranjiva zamenom na adsorptivnom kompleksu zemljišta. Posebno treba spomenuti da

mobiliše vaţno mikrohranjivo - molibden, koji je inače u kiseloj sredini blokiran i stoga biljci nepristupačan.

Kao biogeni element se nalazi u organskim jedinjenjima, gde je sorptivno vezan. Poznata su jedinjenja

kao što su kalcijumovi oksalati, fosfati. U biljci kalcijum ima vrlo vaţnu ulogu kao graĎevni element i prilikom

stvaranja mitohondrija.

Dinamika kalcijuma u poljoprivrednom zemljištu Kalcijum se iz zemljišta gubi ispiranjem i odnošenjem putem gajenih biljaka. Ispire ga voda obogaćena

uljendiokisid zbog stvaranja u vodi topivog kalcijumbikarbonata. Jak je antagonizam kalcijuma i iona kalijuma što

dovodi do istiskivanja kalcijuma iz adsorptivnog kompleksa, i tada se otvara put za prelaţenje kalcijuma u topivi

oblik u otopinu zemljišta. Ispiranje je jače u lakšim zemljištima u hladno-vlaţnoj klimi i ako se zemljište češće

obraĎuje i duţe leţi bez gajenih biljaka. Prema istraţivanjima mnogih autora, gubici kalcijuma ispiranjem mogu

dostići i do 800kg/ha godišnje.

Biljke takoĎe odnose kalcijum i to vrlo različito, što ovisi o vrsti gajenih biljaka i visini prinosa.

Proces neutralizacije kiselih zemljišta


99

Kalcijum najviše iznose biljke iz familije leguminoza i kupusnjača.

Kriterijum za stvaranje i odrţavanje povoljnog nivoa kalijuma u zemljištu u prvom redu je pH vrednost

zemljišta, zasićenost bazama i puferna sposobnost zemljišta. Padne li pH vrednost za odreĎenu vrstu zemljišta

ispod optimalne veličine, znak je da treba izvršiti povećanje reakcije zemljišta kalcizacijom.

Zasićenost bazama je merodavna za intervenciju kalcijumom, pa je kalcizacija aktuelna ako je zasićenost

ispod 50%.

Puferna sposobnost zemljišta od velikog je uticaja na odmeravanje količine kalcijuma, pa se samo

zemljište jače pufernosti mogu obogaćivati kalcijumom u većim količinama, inače moţe se izazvati šok u zemljištu

zbog nagle promene reakcije zemljišta. To se negativno odraţava na pedodinamske procese u zemljištu i aktivnost

mikroorganizama.

Kalcizacija

Postoje dva oblika kalcizacija: meliorativna i dopunska.

Meliorativna se kalcizacija primenjuje ako je glavni uzrok slabe plodnosti nedostatak kalcijuma, a

redovito se obavlja na zemljištima srednjeg ili teţeg mehaničkog sastava. Na njima se meliorativna kalcizacija

provodi do neutralne tače, za razliku od dopunske gde se nadoknaĎuju gubici kalcijuma nastali zbog ispiranja iz

zemljišta i zbog toga što ga odnose gajene biljke.

Kalcizacija se provodi krečnim Ďubrivima, ali u dopunskom kalcizacijom izgubljeni kalcijum se moţe

vratiti pomoću fertilizatora bogatih kalcijumom.

Različiti krečni materijali Rasturanje krečnog materijala

Navesti ćemo nekoliko krečnih Ďubriva, a to su: živi kreč (70-90% CaO, gašeni kreč (60-70% CaO),

krečnjak (50-55% CaO), dolomitno brašno (30% CaO), sadra ili gips (33% CaO), saturacioni mulj kao

otpadak pri proizvodnji šećera (22% CaO), lapori (10-95% CaCO3 i MgCO3).

Količine krečnog materijala za kalcizaciju odreĎuje se na osnovu hidrolitičke kiselosti, jer se tada

obuhvata ne samo slobodni vodonikovi ioni u otopini zemljišta nego i oni koji se nalaze u asorptivnom kompleksu

zemljišta. Izračunate vrednosti se preračunavaju u kg ili tone odreĎenog krečnog materijala koji se daje po jedinici

površine (hektaru). U proseku su to količine od 5 do 10 t/ha krečnog materijala.

Osim navedene egzaktne ima i empirička (iskustvena) kalcizacija, koja se provodi u predelima jače kiselih

zemljišta sa hemijski manje aktivnim materijalima (krečnjak, dolomitno brašno i lapori). Ovako izvedena

kalcizacija zove se šodranje, a količine materijala po hektaru se kreću do nekoliko t/ha.

Krečni materijal za kalcizaciju mora biti finom mleven, pa se za teţa zemljišta upotrebljavaju čestice

promera od 0.5 do 1 mm, a za lakša zemljišta od 0.1 do 0.5 mm. Samleveni materijal se razbacuje ručno ili što je

još bolje – mehanizovanao. Na mašine za rasipanje krečnog materijala stavljaju se zaštitne cerade da se spreči jako

raspršavanje krečnog materijala, ali uspeh nije potpun. Zato se kalcizacija unatoč brojnim tehničkim poboljšanjem

nerado obavlja. Potrebne su odreĎene mere zaštite radnika, jer su oni izloţeni oštećenju koţe i sluzokoţe. Radnici

na sebi moraju imati zaštitne kombinezone a po mogućnosti maske.


100

Unošenje krečnog materijala u zemljište moţe se izvršiti u svim sezonama ali je najpovoljnije u leto

nakon ţetve, jer su putevi prohodni a zemljište povoljne vlaţnosti da ne dolazi do njegovog zbijanja. Prednost je i u

tome, što se nakon ţetve vrši plitko zaoravanje strništa, nakon toga duboko oranje u jesen i u proleće predsetvena

priprema zemljišta. Na taj način se krečni materijal unese dublje u zemljište i dobro izmeša. Pored toga, letna

primena kreča ostavlja dovoljno prostora za uspostavu ravnoteţe u zemljištu zbog “ šoka” izazvanog naglom

promenom reakcije zemljišta.

Rana jesenska kalcizacija manje je povoljna za jarine, a najnepovoljnija je proletna. Ovo je zbog toga što

moramo računati s vlaţnim i još češće s mokrim zemljištem (šteta od gaţenja), a teško je osigurati mesec dana

izmeĎu kalcizacije i setve. Na travnjacima je glavna zimska kalcizacija.

Rahljač za dubinsko unošenje kreča Zaoravanje krečnog materijala

Što se tiče načina unošenja, ono se redovito obavlja plugovima ali se to moţe raditi i drugim oruĎima

(kultivatorima, drljačama, tanjiračama i rotovatorima). Poznato je u novije vreme lokalno, etaţno unošenje krečnih

Ďubriva posebni dubinskim rahljačima. Vaţno je naglasiti da je delovanje kalcijuma ograničeno dubinom

unošenja, zato ne treba očekivati da će ono imati većeg uticaja na dublje, kalcizacijom netretirane slojeve zemljišta.

U principu, treba meliorativnu kalcizaciju odvojiti od ostalog Ďubrenja. To je naročito vaţno ako

se primenjuju hemijski vrlo aktivna krečna Ďubriva (ţivi kreč). Ako se kalcizacija vrši na oranicama, ona mora biti

prva radna operacija a nakon 3 do 4 sedmice se primenjuje organsko Ďubrenje. Što se tiče azotnih mineralnih

Ďubriva, osoke i gnojovke, istodobno davanje sa ţivim ili gašenim krečom znači stvarnu opasnost od gubitka azota

volatizacijom, pa se ti zahvati moraju odvojiti.

Kalcizacija prethodi kulturama čiji se optimum rasta nalazi oko neutralne tačke ili je pomaknut u alkalnu

sredinu. Setvu/sadnju acidifilnih biljaka nakon kalcizacije treba izbegavati. Nakon meliorativne kalcizacije treba

očekivati pad plodnost zemljišta i pad prinosa u prvoj godini. Zatim se plodnost povećava i rast prinos gajenih

biljaka. Najjači se efekat kalcizacije oseća druge i treće godine nakon kalcizacije, kada učinak kalcizacije ponovo

stagnira. Ali se moţe reći, da nakon meliorativne kalcizacije ne treba ponovo intervenisati dok u zemljištu ima

slobodnih kalcijumovih iona. Treba znati, da neka mineralna Ďubriva zakiseljuju zemljište, zato povremeno treba

primeniti dopunsku kalcizaciju Ďubrivima koja u sebi imaju kalcijum (vapneni azot, vapnenoamonijska salitra,

pelofos), a neka Ďubriva povećavaju potrebu biljaka za kalcijumom (urea, nitrati, kalijumove soli, amonijak i visoko

koncentrovana kompleksan Ďubriva).

Kritički osvrt na kalcizaciju

Kalcizacija sama po sebi ne rešava problem plodnosti zemljišta, jer se kalcizacijom ubrzava razgradnja

organske materije i mobilišu vezana hranjiva, ali je to prolazni povoljan učinak, pa se mora primeniti odgovarajuća

organska i mineralna Ďubriva. Ovako je kalcijuma bilo odavno poznato pa otuda izreka: “Kalcizacija zemljišta

obogaćuje očeve a osiromašuje sinove”.

Kao što je poznato, postoje antagonizmi izmeĎu iona kalcijuma i nekoliko drugih iona (kalijuma,

magnezijuma, bora, amonijuma i natrijuma). Primenom kalcizacije izazivaju se teškoće u primanju magnezijuma,

kog trebaju naročito leguminoze. Kalcijum nadalje blokira i druge elemente, gvoţde, mangan, bakar i cink, a

posebno fosfor ukoliko se povećava udeo kalcijuma u jedinjenjima sa fosforom sve do hidroksilapatita, koji je

netopiv u vodi i kiselinama.


101

Mineralna đubriva

Biljna hranjiva se sve više iznose iz poljoprivrednog zemljišta, zbog stalno rasuće potrebe za proizvodnju

hrane. Stvoriti visoki prinos mogu samo biljke velikog biološkog potencijala rodnosti, a postići taj potencijal moţe

se uz ostalu konstelaciju vegetacionih faktora stavljanjem na raspolaganje gajenim biljkama velike količine

hranjiva. To mogu pruţiti samo Ďubriva kao koncetrovani fertilizatori. Treba istaći da savremena poljoprivreda ne

moţe opstati bez mineralnih Ďubriva, a ne bi bio moguć ni njezin daljnji progres.

Ranije se smatralo da se plodnost zemljišta ne moţe očuvati bez organskih Ďubriva, a danas smo svedoci

da se na brojnim gazdinstvima ne koriste ova Ďubriva, dakle samo mineralna, pa su ipak postignuti vrlo visoki

prosečni prinos. Pri isticanju vaţnosti mineralnih Ďubriva ne smeju se zaboraviti neke činjenice. Poljoprivredno

zemljište nije samo mrtva masa, nego se definiše kao četverofazni disperzni sistem sastavljen od krute, tekuće,

gasovite faze i biofaze. A biofaza za svoje postojanje odnosno rad treba organsku materiju kao izvor energije. U tom

pogledu organska materije je nezamenjiva vrednost.

Danas su mineralna Ďubriva glavni, a organska dopunski izvori s obzirom na opskrbu gajenih biljaka

hranjivima.

Današnja saznanja ukazuju da Zemlju izgraĎuje 80 elemenata. MeĎutim, biljke ih sve ne usvajaju, a one

koje biljke koriste svrstavamo u 3 grupe: neophodni (biogeni, esencijalni, hranjivi), korisni i ostali. Da bi se neki

od elemenata smatrao biogenim mora ispunjavati sledeće uslove:

1. Da u njegovom odsustvu biljke ne mogu da proĎu sve faze ţivotnog ciklusa.

2. Da omogućava harmonično nicanje i razviće biljaka.

3. Da se simptomi uočeni nedostatkom nekog elementa mogu otkloniti njegovim dodavanjem.

4. Da se zbog svoje fiziološke uloge ne moţe zameniti drugim elementima.

Elementima koji grade organska jedinjenja pripada oko 95,0 %. MeĎutim, za optimalnu mineralnu

ishranu bitno je omogućiti efikasno iskorišćavanje neophodnih elemenata.

Makrođubriva U makroĎubriva ulaze azotna, fosforna i kalijumova đubriva.

Azot i azotna đubriva

Azot ima vodeće mesto u plodnosti poljoprivrednog zemljišta i stvaranju prinosa. Poljoprivreda se malo

koristi prirodnim zalihama azota (čilska salitra), jer su glavni izvori azota za ţiva bića u atmosferi u obliku gasa.

Količina vezanog azota koja iz atmosfere ulazi u zemljište ili koju veţu bakterije fiksatori, ograničena je.

Zato iskorištavanje atmosferskog azota hemijskom sintezom (Haber-Boshov postupak) je glavni izvor

nezamenjivog hranjiva u savremenoj

poljoprivredi.

Sva azotna Ďubriva se mogu

podeliti u četiri grupe: nitratna (salitre),

amonijačna, amonijačno nitratna i

amidna.

Nitrati se ne veţu za koloidni

kompleks zemljišta, zato se lako ispiru

ako ih ne primaju biljke i zemljišni

mikroorganizmi. Ali se nitrati u

anaerobnim uslovima bakterijskim

procesom denitrifikacije redukuju u

elementarni azot i ovaj se gubi

volatizacijom.

Amidni azot (cijanamid i urea)

u transformaciji prelazi prvo u amonijski

oblik, dalje je podvrgnut bakterijskom

procesu nitrifkacije s dve faze: nitritna i

nitratna, i dok se nitrati adsorbuju na koloide zemljišta, Azotni ciklus


102

a jednako ni amidni oblici azota, to se amonijumov ion dobro veţe za adsorptivni kompleks zemljišta, što više u

odreĎenim uslovima on se jako, pa čak i štetno fiksira na nekoliko meseci. Neki glineni minerali (montmoriolinit,

biotit, ilit, vermikulit) imaju izraţena svojstva fiksacija amonijumova iona. Na jakost fiksacija amonijumova iona

imaju i ekološki faktori.

Poseban problem je amidni azot ureje zbog znatne nestabilnosti ovog jedinjenja, zato dolazi do

transformacije u amonijski oblik, čime je opet otvoren put nitrifikaciji.

Ureja je sama po sebi odlična i brzo delujuća, ali se brzo hidrolizira, pri povoljnoj temperaturi za 3-4

dana, zato biljke najviše primaju azot u amonijskom obliku. Urejin azot biljke najviše iskorišćavaju kad se ona

primenjuje folijarno.

Porastom doza azota u ishrani gajenih biljaka, (amonijačna, amonijačno-nitratna i amidna Ďubriva)

zaoštrava se problem nitrifikacije i potreba da se u zemljištu stvore zalihe vezanog azota, spreči luksuzno trošenje

u obliku nitrata i ispiranjem.

Zato se ureja podvrgava hemijskom vezivanju s aldehidima (formaldehid i acetaldehid),

derivatima krotonske kiseline (CD-ureja) u ugljenima. Tim se osim zaštite od prebrze hidrolize i dalje nitrifikacije

postiţe produţno delovanje. Zbog ovakvog tehnološkog postupka, urea je nešto skuplje Ďubrivo u odnosu na ostala

azotna Ďubriva.

Nitrati i naročito amonijum-sulfat zakiseljuju zemljište. Ali u prisustvu slobodnog kalcijuma moţe se

zakisljevanje ublaţiti odnosno ukloniti. Ostali amonijski oblici a pogotovo čisti amonijak u prvo vreme jako

alkalizuju sredinu izazivajući stanoviti “šok” na izbalansirane procese u zemljištu, uz propratnu pojavu blokade

mikroelemenata, slično kao kod kalcizacije. Kasnije dolazi do nitrifikacije i time do tendencije prema

zakiseljavanju.

Krečni azot zbog obilja kalcijuma (54%) alkalizuje sredinu, ali i tu kasnije dolazi do promena iako u

ograničenom opsegu. Ureja je u početku neutralna, nakon hidrolize utiče na povišenje pH vrednosti zemljišta i

konačno prelaskom u nitrate ima tendenciju prema zakiseljavanju.

Biljke azot usvajaju u obliku NO3- (nitratnog) i NH4

+(amonijum) jona, a odreĎene biljne vrste

(Legiminoseae) zahvaljujući i simbiozi sa kvrţičnim bakterijama (azotofiksatorima) mogu da koriste elementarni

azot iz atmosfere (200 - 300 kg/ha).

Njegova fiziološka uloga je: azot je gradivni element i ne postoji ni jedan proces u biljkama na koji

azot ne utiče (posredno ili neposredno). Za njega se kaže da je prinosni element pa pored visine prinosa, azot

determiniše i kvalitet proizvoda.

Ukoliko u zemljištu nema dovoljno azota smanjuje se porast, listovi su uţi, bledo-zeleni, dolazi do hloroze,

koren se izduţuje, smanjuje se njegovo grananje, smanjuje se prinos i kvalitet plodova a ako je potrošnja azota

suviše luksuzna dolazi do bujnog razvoja biljke, listovi su tamno zelene boje, veoma sočni, koren kraći i deblji, a

otpornost biljaka na zemljišnu sušu je slabija.

Simptom nedostatka azota na kukuruzu (Vukadinović)

Pri odreĎivanju količine azota u obzir se uzima sadrţaj azota u zemljištu, potreba gajenih biljaka shodno

planiranoj visini prinosa, kao i karakteristike sezone. Ako zemljište sadrţi veše količine ukupnog azota znači da su

bolje obezbeĎena humusom. Prema sadrţaju ukupnog azota sva zemljišta su podeljena u 3 klase:

Klasifikacija zemljišta prema sadržaju azota

%N Klasa obezbeđenosti zemlji{ta

<0.10 Siromašno

0.10-0.20 Srednje obezbeĎeno

>0.20 Dobro obezbeĎeno


103

Azotna đubriva

Vrste azotni đubriva Sadržaj N u đubrivu (u %)

Čilska salitra 16

Norveška (kalijumova) salitra 15.5

Krečni amonijum nitrat (nitromonkal, kalkamon) 27

Amonijum sulfat 20.5

Krečni azot (kalcijum cijanamid) 20-21

Sintetska mokraćevina (ureja) 46

Amonijum nitrat 32.5-34.0

Anhidrovani amonijak (gasoviti) 82

Amonijačna voda 20.6-24.7

Primena azotnih đubriva Najčešće se primenjuju u predsetvenom Ďubrenju i prihrani. Manji deo se daje u osnovnom Ďubrenju,

pogotovo ako se Ďubri za jarine. Tada se daje manja količina, jer je podloţan ispiranju (nitratni oblik) u vreme kada

nema vegetacije (jesen – zima) a povećane su količine padavina. Ostatak, (veća količina) azota daje se pred

dopunsku obradu (predsetveno) i u prihrani. A ako se daje za ozimine, moţe se dati veća količina u osnovnom

Ďubrenju (pred duboko oranje) a ostatak azota u prihrani.

Ureja se obično unosi u zemljište prilikom zaoravanja ţetvenih ostataka radi ubrzavanje mikrobiološke

razgradnje celuloze u količini od 40 kg/ha ili 8 kg po toni ţetvenih ostataka. Ako se daje u prihrani okopavinskih

useva, mora se plitko zagrnuti zemljom (meĎuredni kultivatori) da bi se sprečila volatizacija azota.

Fosfor i fosforna đubriva

Za razliku od azota, fosfor se nalazi u mineralima, ali ne u tako velikim količinama i ne jednako rasporeĎen

kao azot u atmosferi. On se nalazi u nekoliko većih nalazišta, (Bliski istok, severna Afrika, bivši SSSR, SAD i

Oceanija), i najviše dolazi u formi apatita. U zemljinoj kori ima pribliţno 0.28% čistog fosfora. U površinskom

sloju zemljišta fosfora ima i u organskim jedinjenjima.

U odnosu prema azotu, problem fosfora je mnogo komplikovaniji jer u pogledu azota postoji stalno

kruţenje slobodnog oblika u vezani i obrnuto, kod fosfora preteţe ireverzibilni proces. Naime, fosfor se nagomilava

u heterotrofnim organizmima a najviše u kostima i tu ostaje u raznim jedinjenjima. Poseban problem je vezanje

fosfora u ljudskim kostima, čime je povratni krug definitivno prekinut.

Biljke fosfor primaju u obliku HPO4-- i H2PO4

- iona. Ima značajnu ulogu u biljnom organizmu u prometu

energije, procesu fotosinteze, disanju, sintezi primarnih i sekundarnih jedinjenja. Konstitutivni je element

nukleinskih kiselina (RNK i DNK), povoljno utiče na otpornost biljaka na niske temperature, bolesti i poleganje .

Fosfor ima dvojaku ulogu, vaţno je biljno hranjivo i faktor plodnosti zemljišta. Pozitivno utiče na strukturu

zemljišta, nakupljanje i kvalitet humusa, na simbiotske fiksatore azota i neizravno na korisnu saprofagnu mezofaunu

zemljišta. Zato se količina aktivnog fosfora uzima kao indikator stepena plodnosti zemljišta.

Fosforna Ďubriva unesena u zemljište izvrgnuta se promenama. Specifičnost je dinamike fosfora u tome što

taj biogeni element u jedinjenjima koja se unose kao Ďubrivo prelazi iz topivih u manje topive oblike. U vodi

monokalcijumov ortofosfat (superfosfat) primajući kalcijum prelazi u oblike netopiv u vodi. Po opštoj shemi put ide

od pomenutog monokalcijumova fosfata prema monohidratu Ca(H2PO4) zatim dikalcijumovu fosfatu, odatle

dihidratu (CaHPO4 x 2H2O) pa oktakalcijumovu fosfatu (Ca4H(PO4)3 x nH2O napokon do hidroksilapatita -

Ca(HPO4)5OH.

Istim putem opada topivost fosfata, a kao hidroksilapatit gotovo je netopiv u vodi.


104

Ciklus fosfora u zemljištu Simptomi nedostatka fosfora kod kukuruza

(Vukadinović)

Dakle, s porastom udela kalcijuma u zemljištu opada i topivost fosfata. Za fertilizaciju je vaţno da su

fosforna Ďubriva u vodi topiva i da u zemljištu teţe da preĎu u manje topive oblike. MeĎutim, stvaranje

dikalcijumova fosfata nije štetno, jer ga biljke pod uticajem svojih sekreta i kiselina otapaju i mogu ga dobro

iskorištavati.

Ako kalcijuma ima vrlo malo, a ima dosta mobilnog aluminijuma i gvoţĎa, što se dogaĎa na kiselim

zemljištima, topivi oblici fosfora prelaze u vrlo teško pristupačne gvoţĎeve i aluminijumove fosfate, pa se tada

govori o štetnoj promeni fosfata u zemljištu.

Primanje fosfornog iona najjače je oko neutralne tačke, zato treba određenim zahvatima zemljište

održati u optimalnoj pH vrednosti.

Primena fosfornih đubriva

Fosfor ima osobinu da iz topivih oblika preĎe u manje topive i biljci nepristupačna jedinjenja. Obrnuto, u

vodi netopiva fosforna Ďubriva se u zemljišnom rastvoru odnosno kiselinama zemljišta aktiviraju. Budući da se

fosfor sporo pomiče u zemljištu i dobro veţe na adsorptivni kompleks, a ne stvara u zemljištu povećane, a još manje

štetne količine, moţe se u Ďubrenju dozirati odjednom i u većim količinama.

Potreba za fosfornim đubrivima u odnosu prema klasi obezbeđenost zemljišta fosforom

Klasa obezbeđenosti Sadržaj P2O5 u zemljištu

mg/100 g zemljištu

Potrebno je uneti P2O5

više od iznetog u %

Siromašno <10 50-100

Srednje obezbeĎeno 10-20 30-50

Dobro obezbeĎeno >20 Vratiti izneto prinosom

Fosforom se Ďubri čitava masa obraĎenog sloja zemljišta do maksimalnih dubina mehaničkog zahvata

zemljišta. Fosfor nije podloţan ispiranju. Fosforna Ďubriva je najbolje unositi sa osnovnim Ďubrenjem u jesen i

predsetveno. Količina fosfora koja se primenjuje zavisi od klase obezbeĎenosti zemljišta i potreba za Ďubrenjem.

Fosforna đubriva

Vrsta fosfornih đubriva Sadržaj P2O5 u đubrivu (u %)

Tripleks 42-45

Super fosfat 17-19

Tomasovo brašno 16-22

Termofosfat 19-28

Precipitat 20-35

Pelofos 17-18


105

Kalijum i kalijumova đubriva

Ovo hranjivo je jako rašireno u prirodi (3% do 16 km dubine Zemljine kore). A nalazi se u brojnim

mineralima (silikatima, ortoklasu, leucitu i dr). Naročito je nagomilan u prirodnim nalazištima kalijumove soli u

obliku silvinita, silvnina, kainita, karnalita i drugih minerala.

Ciklus kalijuma u zemljištu

Velika nalazišta kalijumove soli ima u Evropi (Nemačka, Španija, Francuska,bivši SSSR ), u Izraelu, SAD

i Kanada. More i oceani su golemi izvori kalijuma. Veoma je vaţan za biljke, a utiče na fotosintezu, sintezu

proteina, na metabolizam, transport i nakupljanje ugljenih hidrata. Mnoge ratarske i povrtarske biljke (krompir,

kukuruz, šećerna repa, duvan, lucerka, heljda, paradajz, spanać) imaju velike potrebe u kalijumu i odlikuju se

povećanom sintezom skroba i šećera.

Simptomi nedostatka kalijuma kod soje, šećerne repe i kukuruza (Vukadinović)

Vizuelni simptomi nedostatka kalijuma uočavaju se prvo na najstarijim listovima u vidu ţuto-mrke ili

mrke boje (nekrotične pege), na vrhu lista i duţ ivica, krajevi lista savijaju se dole ili se suše. Koren je kratak,

plodovi su lošijeg kvaliteta i teţe se čuvaju.

Biljke kalijum usvajaju u obliku K+ iona. U pedosferi pored primarnih minerala koji sadrţe kalijum, ima i

sekundarnih glinenih minerala, nosioca kalijuma. To su u prvom redu ilit i vermikulit. Iako su kalijumove soli

topive u vodi, ipak se u zemljištu brzo veţu uz adsorptivni kompleks iz otopine zemljišta.

Samo u humidnoj klimi i u peskovitim zemljišta moţe doći do gubitka kalijuma descedentnim tokovima

vode. MeĎutim, u normalnim zemljištima gde ima dosta glinenih koloida, većina kalijumovih iona su sorbirana uz

adsorptivni kompleks, pa se u otopini nalazi manje od 10% ukupne količine kalijumovih iona. I dok je u

mineralnim zemljištima glavni deo kalijuma vezan za glinene minerale, u peskovitim zemljištima zbog nedostatka

kalijuma preteţno je vezan za humusne koloide u onoj meri u kojoj ga zemljište ima.

Vezanje kalijumovih iona na sekundarne glinene minerale ovisi o njihovoj graĎi kao pločastih dvoslojnih i

troslojnih paketića debelih 0.6-2 nm, tetraedarske graĎe i oktaedarske kristalne strukture. Zbog jačeg negativnog

a

b

c


106

električnog naboja, pozitivno nabijeni ioni vezuju se na površini ili izmeĎu lamela paketića mineralnih koloida

zemljišta. Kontinuirana izmena iona u vodenu otopinu zemljišta, ovisi o njegovoj vlaţnosti i zasićenosti

adsorptivnog kompleksa. Primanjem kalijumovih iona od strane biljke poremećuje se hemijska ravnoteţa, pa se ona

opet uspostavlja odlaţenjem kalijumovih iona s kompleksa adsorpcije u otopinu zemljišta. Za kalijum je vaţno da

se u stanovitim uslovima javlja vrlo jaka, zapravo štetna fiksacija. Tada biljke ne mogu iskorišćavati kalijum. Na

fiksaciju utiče razmak izmeĎu lamela u paketiću i višak električnog naboja. Naročito ilitna i vermikulitna glina

nakon duţeg izlaţenja kalijuma iz interlamelarnih prostora puni se drugim ionima iz zemljišta (Ca, Mg , NH4), a

prostori se izmeĎu lamela proširuju. Ako se u takvoj situaciji Ďubri kalijumom, on se štetno fiksira i za biljke je

izgubljen. Kompenzacija kalijuma se u tom slučaju postiţe meliorativnim Ďubrenjem, koja biljci osigurava dovoljno

pristupačnih iona nakon zasićenja u paketićima glinenih minerala. Ovakvo obilno Ďubrenje se ne vrši svake godine,

jer ima meliorativni karakter i vrlo je skupo. Da bi se sprečila jaka fiksacija kalijuma delotvorna je jako organsko

Ďubrenje, jer se ioni kalijuma tada veţu za humusne koloide s kojih se lako desorbuju.

Osvrtom na pojedinačna Ďubriva koja su

prikazana u tabeli, treba napomenuti da se u

savremenoj fertilizaciji sa smanjenim udelom

organskih Ďubriva povećava vrednost kalijumsulfata

kao dobrog izvora sumpora. A sa patent klijumom

pored sumpora obavlja se Ďubrenje i magnezijumom,

što je povoljno zbog antagonizma kalijuma i Ca iona

prema magnezijumu u zemljištu.

Potrebe biljaka u kalijumu naročito su

izraţene u prvoj polovini vegetacije, odnosno u fazi

intenzivnog porasta vegetativnih organa. Ratarske i

povrtarske biljke iz zemljišta u širokom proseku

iznose od 120 - 550 kg K2O /ha . Fiksacija kalijuma

Primena kalijumovih đubriva

Kalijum je kao fosfor slabo mobilan u zemljištu. Njega dobro veţe adsorptivni kompleks zemljišta, čak

kako smo ranije istakli, moţe doći do štetne fiksacije. Ipak treba napomenuti da su sva kalijumova Ďubriva topiva u

vodi i zato lako dolazi do prolazne povećane pa i štetne prelazne koncentracije u zoni klijanja semena. To vredi i za

azotna Ďubriva.

Klasa obezbeđenosti i potrebe za đubrenjem kalijumom

Klasa obezbeđenosti Sadržaj K2O u zemljištu

mg/100 g zemljištu

Potrebno je uneti K2O

više od iznetog u %

Siromašno <10 80-100

Srednje obezbeĎeno 10-20 60-80

Dobro obezbeĎeno >20 50-60

Kalijumova đubriva

Vrste kalijumovih đubriva Sadržaj K2O u đubrivu (u %)

Kalijum hlorid 40-62

Kalijum sulfat 48-51

Kalijum-magnezijum sulfat 26-30 K2O i 9-12 % MgO

Najbolje ih je unositi u zemljište pred osnovnu obradu u jesen ili predsetveno.

Magnezijum

Neophodan je sastojak hlorofila, aktivira odreĎene encime koji uzimaju učešća u procesima fotosinteze i

disanja. U zemljištu se nalazi u primarnim mineralima, od kojih prema udelu spominjemo najvaţnije: serpentin,

olivin, biotit, augit i dolomit. Vezan je u na adsorptivni kompleks u sekundarnim mineralima i u otopini zemljišta .

Nedostatak aluminijuma najviše se javlja u kiselim, ispranim zemljištima, ali zbog antagonističkog delovanja iona

moţe se dogoditi da ga biljke teţe usvajaju, iako ga u zemljištu ima. Najizraţeniji je antagonizam izmeĎu


107

magnezijuma i kalcijuma, a povoljnim se smatra odnos Mg : Ca = 1:6. Zato se prilikom kalcizacije radije

upotrebljava dolomit. Postoji i antagonizam izmeĎu magnezijuma i kalijuma, a u manjoj meri izmeĎu Mg i NH4

iona. Magnezijum je pokretljiviji od kalijuma, manje se veţe na adsorptivni kompleks i lakše ispire.

Nedostatak Mg prvo se manifestuje na starijim listovima (izmeĎu lisnih nerava) u vidu hloroze sa

nekrotičnim mrkim pegama.

Simptomi nedostatka magnezijuma na listu kukuruza (Vukadinović)

Primena magnezijuma

Đubrenje magnezijumom se ne obavlja posebno već se njegov gubitak nadoknaĎuje iz drugih Ďubriva. U

zemljištu se ponaša slično kao kalijum ali mu je topivost jače izraţena i lakše podleţe ispiranju, pogotovo ako

prevladavaju u zemljištu ioni kalcijuma i kalijuma. Organska Ďubriva sadrţe magnezijum iako u maloj količini. Od

mineralnih Ďubriva najviše ga ima dolomit (kalcijum magnezijumski karbonat), zatim kalijsko-magnezijumski sulfat

i ostala kalijumska Ďubriva, osim 60% kalijum-hlorida, zatim ga sadrţi Thomasova fosfat, pelofos, obični

superfosfat, termofosfat, sirovi fosfati i krečnoamonijska šalitra ako se meša salitra. Osim navedenih, magnezijum

se dodaje amonijumskim i kompleksnim Ďubrivima (magensium-nitrophoska sa 3% MgO).

Nivo obezbeđenosti i preporuke za đubrenje (Gruppe, 1970)

Nivo

obezbeđenosti

zemljišta Mg

MgO mg /100 zemljišta (CaCO2

metoda) Preporuka

MgO

kg/ha Teksturna klasa zemljišta

Peskuša Ilovača Glinuša

Nizak <6 <8 <10 <35

Srednji 8-10 8-15 10-18 35

Visok >10 >15 >18 -

Najdelotvornije način opskrbe biljaka magnezijumom je Ďubrenje zemljišta, ali se u slučajevima blokade

ovog elementa koristi folijarno magnezijum sulfatom - (MgSO4 x 7 H2O) i to 30 - 40 kg/ha, sa 2 %-tnim rastvorom

u kombinaciji sa urejom.

Gvožđe

Osnovna fiziološka uloga mu je što učestvuje u tvorbi hlorofila (iako nije u sastavu molekula), zatim u

metabolizmi belančevina, kao redoks katalizator pri oksidaciji ugljenih hidrata. Ima značajnu ulogu u fiksaciji

elementarnog azota. Sadrţaj gvoţĎa u suvoj materiji se kreće od 50 - 200 ppm, ali neke ferofilne biljke (spanać)

mogu da sadrţe i do 3000 ppm gvožđa.

Njegov nedostatak se prvo manifestuje na alkalnim zemljištima sa pH vrednostima preko 7 i na zemljištima

bogatim kalcijumom i glinom. Zbijenost zemljišta i visok sadrţaj fosfora mogu da izazovu nedostatak gvoţĎa.

Tipičan znak nedostatka gvoţĎa je hloroza koja se javlja na najmlaĎim listovima, izmeĎu nervature, kasnije zahvata

celi list koji poprima limun ţutu, a ponekad i belu boju.


108

Simptomi nedostatka gvožđa (soja) Simptomi nedostatka gvožđa (kukuruz)

U zemljištu ga ima u primarnim mineralima (olivin, biotit), ali pristupačnost gvoţĎa biljkama zavisi od pH

zemljišta i redokspotencijala. Što je kiselost veća, to u otopini zemljišta ima više gvoţĎenih iona, ali su to preteţno

dvovalentni i manje pristupačni ioni. Ako je redoks potencijal zemljišta visok, tada gvoţĎe prelazi u viševalentne

oblike pristupačnije biljkama.

U redovnom Ďubrenju ne primenjuju se posebna gvoţĎeva Ďubriva, pa se daje u Ďubrivima koja u sebi

sadrţe gvoţĎe (pelofos, Thomasova drozga, sirovi fosfati, termofosfati).

Ako se na zemljištima bogatim kalcijumom vrši fosfatizacija, gvoţĎe moţe preći u teško topive gvoţĎeve

fosfate, što istodobno znači i gubitak aktivnog fosfora. Postoje i drugi uzroci blokade fosfora.

Moţe se reći, da kod većine biljaka do nedostatka gvoţĎa dolazi kada je njegov sadrţaj u suvoj materiji

listova niţi od 50 ppm. Najefikasniji način otklanjanja nedostatka gvoţĎa je prskanje helatima gvoţĎa ( Fe-EDTA i

sekvestren, versen) sa 0,3 - 0,5 %-nim rastvorom gvoţĎa ili putem fertirigacije uz primenu helata gvoţĎa.

Sumpor

Sumpor sudeluje u izgradnji encima, proteina, vitamina, raznih ulja. U zemljištu je najviše vezan u

organskom materiji, nekim materijalima (gips), zatim na adsorptivnom kompleksu i u otopini zemljišta. Glavni

oblik sumpora u zemljištu je sulfatni ion (SO4), koji je lako topiv i pristupačan biljkama. Organska Ďubriva sadrţe

sumpor, pa se smanjenjem ili izostavljanjem organskog Ďubrenja zaoštrava problem ishrane biljaka ovim

elementom.

Simptomi nedostatka sumpora (uljana repica) Simptomi nedostatka sumpora (š.repa)

(Vukadinović) (Vukadinović)

Sumpora imaju neka mineralna Ďubriva. To su superfosfat, kalijumfosfat, patent-kalijum i amonijum

sulfat. Treba imati na umu da sumpor u zemljište dolazi putem pesticida, naročito fungicida, kao što je koloidni

sumpor i bakar-sulfat. U zemljište sumpor ulazi putem padavina kao sumporni dioksid (SO2).

Mikrođubriva

U ovu grupu pripadaju mikroelementi: bor, mangan, bakar, cink i molibden. Biljke ih trebaju vrlo

malo, a ako ih ima previše mogu izazvati toksični efekt.

Mikrohranjiva u biljci obavljaju različite i vaţne funkcije pa su u tom pogledu nezamenjiva. Kao

najvaţnije ističe se njihov udeo u enzimatskim sistemima biljnih ćelija. Mikroelemenata u zemljištu ima u različitim

mineralima, vezanih na adsorptivni kompleks ili kao slobodnih iona u zemljišnom rastvoru, ali u vrlo malim

količinama.


109

Dakle, biogeni mikroelementi imaju značajnu ulogu u biljnom organizmu, a i u zemljištu jer su značajni

činioci normalnog rasta i razvića gajenih biljaka. Razlozi zbog kojih je opravdano očekivati veću primenu

mikroelemenata su sve manja primena organskih đubriva, sve veća primena mineralnih đubriva sa manjim

sadržajem korisnih primesa, intenzivna obrada zemljišta, gajenje intenzivnih sorata i hibrida osetljivih na

nedostatak mikroelemenata, uzak izbor kultura u plodoredu (jednostrano korišćenje asimilativa u

zemljištu), antagonističko delovanje iona, prevođenje mikroelemenata u teško pristupačne oblike za biljke,

sabijanje zemljišta sve češćom primenom teške mehanizacije u nepovoljnim uslovima vlažnosti.

Bor

U prirodi je široko rasprostranjen, ali u veoma malim koncetracijama. Ukupni sadrţaj u zemljištu se kreće

od 2 do 100 ppm. Ulazi u sastav organskih jedinjenja. Ima vaţnu ulogu u procesu klijanja polena, sintezi lignina,

biosintezi fosfornih jedinjenja. Ukoliko ga u zemljištu ima manje od 0.5 ppm, zemljište je nedovoljno obezbeĎeno

borom, a ako ga je više od 5 ppm moţe delovati toksično na biljke.

Koncentracija bora u listovima moţe da ukaţe na nivo obezbeĎenosti biljaka borom, a u slučaju

nedostatka dobri efekti se postiţu Ďubrenjem sa 10 - 30 kg/ha boraksa ili folijarnim tretiranjem biljaka sa 500 -

1000 l/ha razblaženog rastvora (0,1 - 0,3 %) boraksa. Za Ďubrenje borom mogu se koristiti i natrijum tetraborat,

salubor, borna kiselina, kolemanit.

Simptomi nedostatka bora kod cvetače, šećerne repe i kukuruza (Vukadinović)

Mangan U prirodi se nalazi u obliku oksida, a ukupni mu je sadrţaj u zemljištu od 200 do 3000 ppm. Granična

vrednost koncentracije u suvoj materiji kod većine biljaka iznosi manje od 25 ppm. Značajan je regulator oksido-

redukcionih procesa i aktivator brojnih encima u biljkama u procesu fotosinteze, redukciji nitrata, fiksaciji azota .

Za Ďubrenje manganom mogu se koristiti: mangan sulfat, mangan oksid, mangan karbonat, mangan

hlorid, mangan helat (folijarno). Ako se manganova Ďubriva primenjuju na celoj površini koristi se 20 - 120

kg/ha Mn, a ako se u zemljište unosi u trake doza je manja i iznosi 6 - 15 kg/ha Mn.

Nedostatak mangana moţe se takoĎe otkloniti folijarnim tretiranjem uz korišćenje mangan sulfata 0,5 do

2,0 kg/ha ili mangan helata 0,1 - 0,5 kg/ha. Folijarno tretiranje treba ponoviti 2 - 3 puta tokom vegetacije u

dvonedeljnom intervalu.

Simptomi nedostatka mangana kod soje, kukuruza, šećerne repe (Vukadinović)


110

Cink

U zemljištu se nalazi vezan u mineralnim i organskim jedinjenjima s ukupnim sadrţajem od 10 do 300 ppm

ili 80 ppm u proseku. Sadrţaj cinka u suvoj materiji biljaka kreće se od 20 do 100 ppm kritično od 10 do 20 ppm, a

pri 10 ppm pojavljuje se vidljivi znaci njegova nedostatka. Ulazi u sastav encima i utiče na metabolizam drugih

jona. Za Ďubrenje cinkom koriste se: cink sulfat, cink oksid, cink hlorid, cink amonijum fosfat, kao i tečna i

čvrsta NPK đubriva obogaćena cinkom, kako folijarno , tako i unošenjem u zemljište.

Pri unošenju u zemljište u vidu soli doze se kreću od 5 - 20 kg/ha cinka, a ako se primenjuje folijarno 0,5

- 1,5 kg/ha. Folijarno tretiranje treba otpočeti rano u proleće, čim se obrazuje dovoljna lisna površina. Tokom

vegetacije biljke se tretiraju 1 - 1,5 %-nim rastvorom cink fosfata, koga pre upotrebe treba neutralizovati

bakarnim krečom. Nedostatak cinka se moţe nadomestiti i unošenjem stajnjaka, zelenišnim Ďubrenjem. Na

nedostatak cinka snaţno reaguje kukuruz.

. Simptomi nedostatka cinka kod kukuruza (Vukadinović)

Bakar

U zemljištu se nalazi u širokom rasponu od 10 do 200 ppm, a kritična koncentracija za biljke pri njegovoj

ekstrakciji sa DTPA iznosi 0.2 ppm, a u suvoj materiji manje od 5 ppm. Biljke ga usvajaju u obliku Cu+ i Cu

2+ iona.

Osnovna uloga bakra u fiziološko-biohemijskim procesima u biljkama ogleda se u tome što ulazi u sastav niza

encima koji regulišu oksido-redukcione procese. Bakar utiče na otpornost biljaka prema suši i bolestima. Jedinjenja

bakra mogu se primenjivati preko zemljišta i folijarno. Pri Ďubrenju sa bakar sulfatom i bakar oksidom, zavisno od

primene, koristi se 1 - 4,5 kg/ha pri unošenju u zemljište u trake, dok se tretiranjem cele površine upotrebljava 3 - 6

kg/ha.

Pri folijarnom tretiranju Cu fosfatom upotrebljava se oko 100 g/ha, a pri tretiranju Cu helatima (Cu-

EDTA) 30 g/ha. Tretiranje se obavlja samo u proleće i ponavlja se svakih 15 dana.

Simptomi nedostatka bakra na pšenici i citrusu (Vukadinović)

Molibden

Sadrţaj ukupnog molibdena u zemljištu je veoma nizak i kreće se od 0.5 do 10 ppm, dok se njegova

pristupačna forma za biljke kreće oko 0.25 ppm. Molibden je neophodan za vezivanja atmosferskog azota putem

azotobactera kod leguminoza. UtvrĎena je pozitivna korelacija izmeĎu udela molibdena i azota, dok je izmeĎu

bakra, bora, cinka i gvoţĎa u odnosu na molibden u negativnoj korelaciji. Molibden smanjuje broj kvrţica koje se

nalaze na korenu leguminoza ali se one krupnije i fiziološki aktivnije pa zahvaljujući tome usvajaju veću količinu

azota.

Nedostatak molibdena ispoljava se na kiselim zemljištima gde se moţe javiti nedovoljna obezbeĎenost

kalcijumom, magnezijumom, kao i suvišak aluminijuma i mangana. U svim slučajevima javlja se hloroza.


111

Nedostaci molibdena efikasno se mogu otkloniti primenom natrijum molibdata 150 - 500 g/ha

unošenjem u zemljište, dok se u folijarnoj primeni preporučuje 0,1 % rastvor natrijum molibdata.

Kalcizacija kao obavezna mera na kiselim zemljištima moţe značajno poboljšati snabdevanje biljaka

molibdenom. Nedostatak uzrokuje pojavu hloroze, listovi su ţuti, biljka zaostaje u porastu, stablo je smanjeno i

zadebljava. Za Ďubrenje se koristi:

1. natrijum molibdat ……………………….. sa 39 % molibdena

2. amonijum molibdat……………………... sa 54 % molibdena

3. molibdenov trioksid……………………… sa 66 % molibdena

4. molibdenov sulfid………………………. sa 60 % molibdena

Primena mikroelemenata

Mikroelementi dodani glavnim Ďubrivima podreĎuju se načinu primene njihovih nosilaca. Ako se daju

odvojeno, kao mikroĎubriva, onda se već iz navedenih razloga unose u zemljište prilikom osnovne obrade u obliku

koji nije topiv u vodi pa tu sluţi kao zaliha oligohranjiva duţe vreme. Kao čista jedinjenja u aktivnom obliku daju se

u agrotehničkoj fazi osnovne ili dopunske obrade ili u folijarnom Ďubrenju.

Simptomi nedostatka molibdena na listu citrusa

Makrođubriva sa dva ili više hranjiva

S razvojem hemijske poljoprivrede, iz tehnoloških

razloga, počela su se upotrebljavati jedinačna đubriva, koji

su nosioci jednog od glavnih hranjiva. Uočene su greške zbog

jednostrane primene jednog hranjiva, pa su se početkom 20.

stoleća jedinačna Ďubriva počela fizički mešati. Tada su

nastala mešana đubriva. Ulazne komponente su bila

pojedinačna N, P i K Ďubriva. Mešana Ďubriva su imala niţi

sadrţaj aktivnih materija, ali s dosta balasta, što je

kompleksnije delovalo na plodnost zemljišta i ishranu biljaka.

Razvojem tehnologije tvorničkih Ďubriva i potrebe

savremenog gajenja biljaka, naročito na velikim površinama,

počela su se proizvoditi visoko koncentrovana kompleksna

đubriva. Kompleksna đubriva za razliku od mešanih,

dobijaju se posebnim tehnološkim postupcima, korišćenjem

hemijske reakcije, pa su u hranjiva u njima preteţno u

jedinjenjima odnosno hemijski vezana.

Dve su glavne grupe kompleksnih Ďubriva: prva s

fosforom topivom u citratu, a druga s fosforom topivim

u vodi. U prvoj grupi fosfor je u obliku dikalcijum- Oblici makrođubriva

ortofosfata, a u drugoj pored amonfosfata, još amonijum

polifosfat, kalijumov polifosfat pa i kalijumov metafosfat.

Osim postojećih razlika u sadrţaju aktivne materije, Ďubriva su prve grupe imaju nešto niţu a Ďubriva

druge grupe imaju veću koncentraciju.

Kompleksna Ďubriva označuju se s brojevima koji znače sadrţaj hranjiva u procentu (%). Prema

meĎunarodnom dogovoru brojevi dolaze u sukcesiji N:P:K, a ako nekog hranjiva nema , na to se mesto stavlja “O”.


112

Pa tako na primer, Ďubrivo NPK 7:20:30, predstavlja formulaciju 7% azota, 20% fosfora i 30% kalijuma a

to je ukupno 57% aktivne materije, a ostalih 43% je balast. Prema aktivnoj materiji se računaju norme Ďubriva, a

kupac plaća samo aktivnu materiju u Ďubrivu.

Formulacija kompleksnih Ďubriva danas ima preko 70, premda je moguće da se prema specifičnom nivou

hranjiva u zemljištu i potreba biljaka za odreĎena hranjiva iz fabrike naruči odgovarajuća kombinacija radi

balansiranja hranjiva. Naravno da će ovakve naručene formulacije biti skuplje za naručioca u odnosu na ona koja se

nalaze na trţištu.

Sve formulacije se mogu podeliti na sledeće kategorije:

1. Formulacije s jednakim sadrţajem glavnih hranjiva (NPK -10:10:10)

2. Formulacije s više fosfora od azota i kalijuma (NPK – 10:20:10)

3. Formulacije s više azota od fosfora i kalijuma (NPK 17:8:9)

4. Formulacije s više kalijuma od azota i fosfora (NPK 10:20:30)

5. Formulacije sa dva hranjiva s većim sadrţajem od trećeg (NPK – 10:20:20).

U agrotehničkoj primeni pri osnovnom obradi dolaze formulacije s povećanim sadrţajem fosfora i kalijuma

(NPK 7:20:30, 10:20:30, 10:30:20 itd., a mogu biti formulacije bez prisustva azota NPK 0:10:20). U predsetvenoj

obradi zemljišta primenjuje se Ďubriva sa više fosfora i kalijuma a s manje azota ili u kombinaciji sa jednakim

sadrţajem sva tri elementa. U startnom Ďubrenju, koriste se formulacije sa jednakim omerom svih hranjiva (NPK

15:15:15), a u prihranjivanju formulacije sa većim sadrţajem azota u odnosu na ostala dva hranjiva (NPK 20:10:10).

Formulacije kompleksnih đubriva

Vreme primene Formulacije s fosforom topivim u citratu Formulacije s topivim u vodi

Glavna hranjiva (%) Aktivna materija (%) Glavna hranjiva (%) Aktivna materija (%)

Osnovno Ďubrenje

(pred osnovnu obradu)

10:20:10 40 10:20:20 50

8:16:22 46 12:30:16 58

9:18:18 47 10:30:20 60

Predsetveno Ďubrenje

10:10:12 35 10:20:30 50

12:12:12 36 17:17:17 51

9:18:18 47 12:18:24 54

Startno 10:10:10 30 15:15:15 42

Prihranjivanje 17:8:9 34 20:10:10 40

Glavna prednost kompleksnih Ďubriva što pojednostavljuje primenu i čuvanje od grešaka jednostranog

Ďubrenja. Kompleksna Ďubriva trebaju manje ambalaţe, manja je masa Ďubriva kojom se rukuje i treba manje

prostora za skladištenje i transport.

Humusno-mineralna đubriva

Spajanjem humusne i mineralne komponente dobija se humusno-mineralno Ďubrivo. Posmatrajući sa

stanovišta ishrane biljaka, bioelementi vezani za humusne koloide se ne fiksiraju i lako se odvajaju – desorbuju.

Humusna komponenta povoljno utiče na pufernost zemljišta, veţe fiziološki aktivnu vodu i za mikroorganizme

predstavlja izvor energije. Prema izvoru humusne komponente razlikujemo: humusno-mineralno Ďubrivo na bazi

treseta, na bazi industrijskih organskih otpadaka i na bazi uglja.

Učešće humusne komponente u proseku iznosi 50 %.

Čista jedinjenja humata u malim količinama dodaju se vodi i tretiraju s vodenom otopinom, bilo da se

dodaju za natapanje, bilo u folijarnom tretiranju ili pak unose u zemljište.

Iako ova Ďubriva povoljno utiču na plodnost zemljišta i prinos, vrlo su skupa zbog načina dobijanja, a

uzgubljena je pozitivna komponenta -organska materija.

Visina doze ovih Ďubriva zavisi od udela biljnog hranjiva u fertilizatoru. Ako je u Ďubrivu zastupljen azot u

većem procentu onda se prema njenu ravna gornja granica dotičnog Ďubriva.

Povećanjem koncentracije biljnih hranjiva smanjuje se količina Ďubriva.

Tečna đubriva

Danas se ne troši ni jedno Ďubrivo koje bi po svojim hemijskim svojstvima bila tečna. Prema tome, pojam

tečna Ďubriva se odnosi na vodeni rastvor krutih mineralnih Ďubriva i otopine amonijaka u vodi.

Prednost tečnih Ďubriva je u tome što je njihovo delovanje neovisno u vlazi zemljišta, a uslovi primanja

hranjiva pribliţavaju se optimumu.


113

Ona imaju i nedostataka, a to je, da se pre svega mora

osigurati mnogo vode, a potrebe za vodom rastu s povećanjem

površina koja se njima tretiraju. Zatim, tečna se Ďubriva mogu

primeniti samo iz posebnih metalnih ili plastičnih kontejnera, a ako

se radi o otopinama pod pritiskom, kontejneri moraju biti od

specijalnih legura i ureĎaja za uvoĎenje u zemljište ili u vodu za

natapanje. Za njihovu primenu, treba obezbediti dopunski i stručni

rad, jer se mešaju s vodom u odreĎenoj koncentraciji na licu mesta, i

na kraju, tečna Ďubriva nemaju balast, pa se javlja problem kako

nadoknaditi korisne materije koje se inače nalaze u balastu

kompleksnih čvrstih Ďubriva. Unošenje tečnih đubriva u zemljište

Za prireĎivanje otopina dolaze u obzir sva Ďubriva čija je topivost u vodi dobra. Od azotnih Ďubriva se sva

mogu primeniti kao tečna osim vapnenog azota, od fosfornih su primarni kalcijumovi ortofosfati, čista ortofosforna

kiselina, amonijumfosfati i sva kalijumova Ďubriva.

Za tečna Ďubriva prikladna su sva kompleksna i mikroĎubriva dovoljne topivosti i napokon amonijak.

Vodene otopine tvorničkih Ďubriva mogu se podeliti u dve grupe: otopine bez pritiska i otopine s pritiskom.

U otopine bez pritiska ulaze sva Ďubriva osim bezvodnog amonijaka, jer njegovo sudelovanje stvara

pritisak. Porastom udela amonijaka raste pritisak pa se dobijaju otopine s visokim pritiskom. Otopine u kojima

osim amonijaka sudeluju i druga azotna Ďubriva (ureja, amonijum nitrat) nazivaju se amonijakati.

Rukovanje njima iziskuje posebnu opreznost i stručnost, jer su pod pritiskom i mogu izazvati eksploziju i poţar.

Tečna Ďubriva se detaljnije mogu podeliti na sledeće grupe: azotna, složena i specijalna.

U azotna tečna Ďubriva spadaju anhidrovani amonijak sa 82 % azota, amonijačne vode sa 20-25 %

azota, amonijakati sa 50 - 54 % azota.

Složena tečna đubriva su ili dvojna (NP, NK, PK) ili trojna (NPK). Proizvode se kao bistri rastvori, ili

kao suspenzije. Primenjuju se na razne načine, a najčešće po celoj površini uz inkorporaciju na dubinu 10 - 15 cm.

Mogu se primenjivati folijarno preko lista, ili putem navodnjavanja. Prema potrebi im se dodaju i mikroelementi.

Neka sloţena tečna Ďubriva koja se danas nalaze na našem trţištu proizvodi hemijska industrija “Zorka”

Subotica:

Složena tečna đubriva

Trgovački naziv Sadržaj hranjiva u tečnom đubrivu (u%)

N P2O5 K2O Mikroelementi

Terafert 36 0 4 -

Terafert 36 0 4 2 % B

Folizor N 12 5 5 -

Folizor P 6 11 5.5 -

Folizor K 5 8 10 -

Specijalna tečna đubriva su sa hranjivima koja su izbalansirana za potrebe odreĎene grupe ili vrste

gajenih biljaka. Pa tako postoje sledeća specijalna tečna hranjiva koje proizvodi Biovita iz Aleksandrovca (kod

Banje Luke).

Specijalna tečna đubriva

Trgovački

naziv

Sadržaj hranjiva u tečnom đubrivu (u%)

N P2O5 K2O Mikroelementi Korišćenje

Agrovita 11 3 6 Zn, Cu Fe, Mo,B Za povrće, kruške i jabuke

Floravita 8 2 6 Zn, Cu, Mn, B Za hortikulturu

Izračunavanje potrebnih količina hranjiva

Svaka biljna vrsta ima svoje zahteve i potrebe za biljnim hranjivima, na šta se mora obratiti posebna paţnja

pri odreĎivanju doze Ďubriva. Na bazi obezbeĎenosti zemljišta lako pristupačnim hranjivima i na bazi planiranog

prinosa utvrĎuje se potrebna količina hranjiva koju treba unositi u zemljište Ďubrivima.

Ukoliko ne raspolaţemo detaljnim analizama hemijskih osobina zemljišta, onda se orijentaciono mogu

koristiti iskustvene norme.


114

Orentacione količine NPK koje treba primeniti za neke kulture (Kastori, 1991)

Kulture

kg/ha

Azot (N) Fosfor

(P) Kalijum (K)

Pšenica 110-130 70-90 50-70

Kukuruz 120-140 80-100 100-120

Šećerna repa 130-150 100-120 160-180

Suncokret 60-80 80-100 100-120

Krompir 110-130 100-120 120-140

Ako pak posedujemo, hemijske analize zemljišta (vrednosti pH, procenat humusa u zemljištu, sadrţaj P2O5

i K2O u mg na 100 g zemljišta), zatim planirani prinos za odreĎenu vrstu gajenih biljaka za koju vršimo Ďubrenje,

iznošenje hranjiva po toni prinosa iste vrste gajene biljke, moţemo egzaktno izvršiti proračun potrebnih količina

Ďubriva za planirani prinos odreĎene vrste gajenih biljaka. Ovaj način je mnogo bolji, jer unosimo u zemljište onu

količinu hranjiva koja su potrebna za odreĎenu visinu prinosa. Tu tada postoji mogućnost uštede respektujući

efektivnu plodnost zemljišta, a isto tako kvalitetnije balansiranje hranjiva.

Načini đubrenja Ima više načina unošenja Ďubriva u zemljište, a to su: ručno rasipanje čvrstih i tečnih mineralnih

đubriva, rasipanje čvrstih đubriva rasipačima širom iznad površine zemljišta, lokalno unošenje tečnih i

gasovitih đubriva u zemljište, folijarno đubrenje, aerođubrenje i fertirigacija.

Ručno rasipanje čvrstih i tečnih đubriva

Kvaliteta rada ručnog rasipanja ovisi o fizičkom stanju Ďubriva, o vremenskim prilikama (vetar) i veštini

izvoĎača rasipanja. Za ručno rasipanje najprikladnija su granulirana Ďubriva. Pored rasipanja “omaške” širom

proizvodne površine, primenjuje se rasipanje oko biljke (ručna prihrana), u jamice i otvorene jarke kod sadnje.

Nedostatak ručnog rasipanja je mali radni učinak i neravnomeran raspored granula pri bacanju širom.

Nakon ručnog rasipanja, Ďubrivo se mora izmešati ili pokriti zemljom.

Rasipanje čvrstih đubriva rasipačima širom iznad površine zemljišta

Ovom načinu rasipanja Ďubriva ne smeta vetar, jer se rasipa sa male visine. Ovde se Ďubriva rasipaju širom,

ali je učinak mnogo veći i kvalitetniji u odnosu na ručno rasipanje.

Za rasipanje rasipačima, najbolja su granulirana Ďubriva čiji je optimalni promer granula od 3 do 4 mm.

Koriste se rasipači raznih tehničkih izvedbi. Ranije su bili u upotrebi rasipači sa aktivnim i pasivnim valjkom, a

danas su najčešće u upotrebi rasipači koji rade na principu centrifugalnih sila. Jedna izvedba je rasipač sa

horizontalnim diskom koji se okreće brzinom od 720 do 800 o/min.. Na rotirajući disk padaju granule Ďubriva iz

koša, koji ga razbacuje u širinu od 6 do 12 m. Druga izvedba j rasipač sa klatećom cevi, koja se na bazi ekscentra

brzo pokreće levo i desno i tako razbacuje granule Ďubriva u širinu od 4 do 7 m. Radna brzina ovih rasipača je i do

25km/h

Rasipač s horizontalnim diskom Rasipač s klatećom cevi


115

Lokalno unošenje čvrstih, tečnih i gasovitih đubriva u zemljište

Lokalno se Ďubrivo polaţe zajedno sa zahvatima osnovne i dopunske obrade (plošne i za vreme vegetacije),

neovisno o obradi zemljišta i istodobno sa setvom/sadnjom.

U osnovnoj obradi zemljišta čvrsta mineralna Ďubriva unose se plugovima i podrivačima koji imaju

depozitore za Ďubriva. Pri oranju se Ďubrivo lokalno polaţe na dno brazde na dubinu do 40 cm.

U dopunskoj obradi đubrivo se unose plošnim kultivatorima koji imaju depozitore na dubinu od 10 do

20 cm. U agrotehničkoj fazi osnovne i dopunske obrade zemljišta, primenjuje se najviše ona Ďubriva koja se dobro

veţu u zemljištu a to su fosforna i kalijumova Ďubriva.

U međurednoj dopunskoj obradi zemljišta Ďubriva se unose lokalno meĎurednim kultivatorima. Ona se

uglavnom koristi kod prihrane širokorednih useva, gde se najviše u zemljište dodaju azotna Ďubriva

(kalcijskoamonijski nitrat ili urea).

U setvi/sadnji (startno đubrenje) koriste se sijačice koje imaju depozitore za Ďubrivo. Dok se kod setve

uglavnom koriste granulirana mineralna Ďubriva, najčešće kompleksna Ďubriva sa istim udelom glavnih hranjiva

(npr., NPK 15:15:15), to se prilikom sadnje više primenjuju tečna Ďubriva odnosno vodene otopine čvrstih Ďubriva.

Vezano za setvu, Ďubrivo se polaţe ispod, iznad i sa jedne i s druge strane semena.

Folijarno đubrenje

Đubrenje preko lista zasniva se na spoznaji da biljke nadzemnim organima a najviše lišćem mogu primati

makro i mikrohranjiva, sama ili u kombinaciji sa sredstvima za zaštitu biljaka.

Biljna hranjiva primljena listovima pektinskom vezom u kutinu kutikule putuju dalje kroz biljku floemom.

Nadzemnim organima primljena hranjiva skupljaju se tamo gde je rast najţivlji, a to su mladi listovi i vrh korenja.

Folijarno se tretiraju usevi kada se stvori dovoljno velika

lisna masa dok su listovi još u porastu, a metabolizam ćelije

intenzivan.

Folijarno Ďubrenje ne moţe u celosti ispuniti potrebu za

opskrbom biljaka hranjivima, tako da ona ispunjava samo pribliţno

1/3 ukupne količine hranjiva planiranih u Ďubrenju za neki usev ili

pribliţno 40 kg čistih hranjiva po hektaru.

Koncentracija vodenih otopina za folijarno Ďubrenje vrlo

je različita. Ona se moţe kretati od 0.3% od 30% (za tretiranje

strnih ţitarica). Mikroelementi se primenjuju u koncentraciji od

0.1%. Folijarno Ďubrenje povećava potrebe biljaka za vodom što

u aridnijim područjima moţe imati i nepovoljne posledice. Folijarno đubrenje avionom

Folijarno Ďubrenje vrši se leĎnim prskalicama na malim površinama (povrtnjaci), a traktorskim

prskalicama i avionima/helikopterima za velike površine.

Aerođubrenje

Đubrenje avionima ispunjava sve potrebne zahteve jer se Ďubriva mogu dozirati ţeljenom tačnosti i

rasporediti po površini zemljišta ravnomernije nego kad se Ďubrenje obavlja sa zemlje.

AeroĎubrenje ima apsolutnu prednost na ravnim terenima, na velikim parcelama pravilnih dimenzija.

Što se tiče Ďubriva, prednost imaju granulirana nad praškastim i to Ďubriva većeg promera granula, jer im

tada manje smata vetar i brţe padaju na zemljište. Najbolja su granulirana kompleksna Ďubriva veće koncetracija

aktivnih hranjiva. TakoĎe, radi efikasnosti, primenjuju se mineralna Ďubriva sa sredstvima za zaštitu biljaka

(volaton).

Za aeroĎubrenje više se koriste avioni nego helikopteri. Helikopteri imaju prednost na parcelama koje su

manje i nepravilna oblika , ali im je rad skuplji i komplikovaniji.

Postoje laki avioni, specijalno izraĎeni za primenu u poljoprivredi. Prilikom primene aviona za Ďubrenje,

da bi rad bio efikasniji i jevtiniji, potrebno je izvršiti dobro organizaciju i signalizaciju na parceli koja se Ďubri.

Treba osigurati blizinu privremenog aerodroma i brzinu utovara Ďubriva.

Vaţno je da se Ďubriva ravnomerno rasturaju po jedinici površine. Avioni lete blizu zemlje od 10 do 15 m.

Nosivost aviona je različita, kao i radni zahvat. Duţina leta aviona traje prosečno 3-5 minuta, odnosno, 10-15 letova

u jednom satu. Utovar mineralnih Ďubriva vrši se mehanički, tako da se za minut utovari oko 1 000 kg .

AeroĎubrenje se obavlja po mirnom i prohladnom vremenu i dobroj vidljivosti. Kiša i magle ometaju

aeroĎubrenje, a i vetar, čim preĎe jačinu 3 stepena po Boforovoj skali.

U povoljnim uslovima rada, jedan avion moţe naĎubriti površinu od 200 do 300 hektara.


116

. Aerođubrenje

Fertirigacija

Fertirigacija je oblik natapanje dodavanjem Ďubriva, ali je irigacija glavna. Pri fertirigaciji povisuje se

delovanje Ďubriva u proseku 20-30% u odnosu prema primeni Ďubriva na uobičajeni način. Đubriva se unose u vodu

za natapanje po sistemu stojeće ili tekuće poplave, pri natapanju u brazde i u sistemu za veštačku kišu.

Koncentracija otopina Ďubriva variraju pa se u primeni pre setve/sadnja kreću od 7 do 10%, a u vreme

aktivne vegetacije su niţe. Treba naglasiti da fertirigacija na obuhvata sve obroke zalevanja, nego se ona podešava

prema planu natapanja i Ďubrenja useva. Jedna se zalivna norma u 2/3 količine obavlja čistom vodom, a samo 1/3

otopinom Ďubriva. Nakon toga se natapa čistom vodom, što je kod sistema veštačkog kišenja vaţno da se površine

biljaka ispere ostatak Ďubriva.

Osnovni kriterijum za primenu Ďubriva preko sistema za navodnjavanje jeste da on mora obezbediti

ujednačenu raspodelu hranjiva, što zavisi od efikasnosti mešanja, ujednačenosti primene vode, od osobina vode za

navodnjavanje i od osobina primenjenih formulacija Ďubriva. Primena Ďubriva i njihovo unošenje u irigacioni sistem

izvodi se na dva načina:

1. Na osnovu razlike u pritiscima (venturi-aspiracioni sistem).

2. Putem specijalnih pumpi, što je precizniji način.

Da bi se izbegla pojava korozije elemenata sistema za navodnjavanje, u nekim zemljama (Izrael) oni se

izraĎuju od plastičnih masa. MeĎutim, u tom slučaju moţe doći do taloţenja i začepljenja cevi, spojeva i kapljača.

Zbog toga se pre svake sezone, a i kod češće upotrebe fertirigacionog sistema, vrši detaljno ispiranje.

U pogledu funkcionalnosti sistema za navodnjavanje, zatim u odnosu na biljku i zemljište, najbolje je kada

voda sadrţi minimalne količine preko potrebnih mineralnih materija. Pored hemijskih, bioloških i fizički agensi

imaju značajnu ulogu kod začepljenja cevnih vodova. Uzimajući u obzir i domaća iskustava (Vučić, 1985) dobijene

rezultate treba uporeĎivati sa hlorifikacijom voda u odnosu na rizik začepljenja.

Rizik od začepljenja zalivnog sistema (prema Bucks et Nakayama, 1980)

Agensi koji izazivaju začepljenje Stepen rizika od začepljenja

Neznatan Srednji Visok

Fizički Čvrste čestice u suspenziji mg/l <50 50-100 >100

Hemijski pH <7 7-8 >8

Ukupni isparljivi ostatak <500 400-200 >2000

Mangan <0.1 0.1-1.5 >1.5

GvoţĎe ukupno <0.2 0.2-1.5 >1.5

Vodonik sulfid <0.2 0.2-2.0 >2.0

Biološki Broj bakterija /ml <10.000 10.000-50.000 >50.000

MeĎutim, sa razvojem tehnike navodnjavanja i usavršavanjem pojedinih radnih delova: filtera i kapljača

problem začepljenja je sve manje prisutan.

Noviji tipovi kapljača Tiphon, Ra - am, Eurodrip, omogućuju nova rešenja za otklanjanje mehaničkih

primesa u vodi.

Da bi Ďubrenje putem fertirigacije imalo ţeljeni efekat, Ďubriva moraju se ispuniti sledeće uslove:

1. Da se u najvećoj mogućoj koncentraciji nalaze u rastvorljivoj formi.


117

2. Da sadrţe deo azota u nitratnoj formi radi direktnog delovanja, a drugi deo u amonijačnoj formi radi produţnog

delovanja.

3. Da su slabo kisele hemijske reakcije radi manjeg taloţenja i izraţenog antihlorotičnog delovanja.

4. Da sadrţe minimalne količine hlora i sulfata radi neznatnog povećanja sadrţaja ukupnih soli u zemljištu.

5. Da sadrţe lako usvojivi magnezijum.

6. Da sadrţe mikrohranjiva Mn, Cu, Zn, Fe i B, izuzev bora u helatnom obliku.

“Zorka” - Subotica proizvodi Ďubrivo “Plantazor”, koje se osim za folijarnu primenu uspešno koristi za

fertirigaciju, sa sledećim odnosom makro hranjiva:

NPK (23:4:16), (18:4:25), (26:9:92), (0:0:6) i (19:19 19 sa mikroelementima ili bez mikroelemenata).

Kompanija DSM iz Holandije proizvodi “kristalon” sa sledećom formulacijom

Naziv đubriva

Odnos

hranjiva

N:P2O5:K2O

Osnovna namena

Ţuti 13:40:13 Za dobro startno delovanje

Ljubičasti 19:6:6 Za voće i povrće i vrste gde se koristi list

Bela etiketa 15:5:30 Dodato 3% MgO-za cveće

Plava etiketa 19:6:20 Dodato 4% MgO-za cveće , povrće i voće

Crveni 8:14:32 Dodato 3% MgO za jagodičasto voće

Specijalni 18:18:18 Za nuţan antihloritički tretman

Da bi se što tačnije odredila potrebna količina hranljivog rastvora - vode za fertirigaciju Vučić (1987) je

za uslove Vojvodine razradio jedan uprošćeni postupak nazvan hidrofilno-termički indeks (HFTI) koji označava

potrebe - potrošnju vode od strane pojedinih vrsta u m3/ha. On se kod ratarskih useva kreće od 1,1 - 1,3 u prvim

mesecima razvoja, kao i na kraju vegetacije, pa do 1,8 -2,0 u toku letnjih meseci.

Vemeiren et Fabling utvrdili su praktični postupak za odreĎivanje bruto irigacionih normi (IN b) u mm

koji glasi:

IN b = E . ke . kc. kr

. ks. Eu + Lr - R

E = Isparavanje sa evaporimetra klase A u mm

ke = Koeficijent evaporimetra klase A

kc = Koeficijen kulture

kr = Redukcioni faktor

ks = Koeficijent sadrţaja vode

Eu = Uniformnost isticanja vode iz emitera

Lr = Potrebne količine vode za ispiranje soli u %

R = Količina vode iz drugih izvora (rezerve vode u zemljištu, atmosferski talozi, podzemne vode).

Đubriva za mikronavodnjavanje unose se u obliku rastvora, a rastvor se priprema rastvaranjem čvrstih ili

razblaţivanjem tečnih Ďubriva.

Sadrţaj čiste materije u matičnom, već pripremljenom rastvoru najčešće je oko 180 - 200 g/l , što sa vodom

za navodnjavanje čini odnos 1 : 200 (1 l matičnog rastvora u 200 l vode za navodnjavanje)


118

Najčešće korišćena đubriva, njihova rastvorljivost i koncentracija hranljivih elemenata (Janjić, 1992)

Naziv đubriva Rastvorljivost

g/100 cm3 vode

Sadržaj hranjiva (%)

N P K Ostali

Amonijum nitrat (AN) 118 33.5 - - -

Amonijum sulfat 71 21.0 - - -

Kalcijum nitrat 102 15.5 - - 21 Ca

Diamonijum fosfat (DAP) 43 21.0 11.5 - -

Monoamonijum fosfat (MAP) 23 11.0 10.5 - -

Fosforna kiselina 550 - 23.5 - -

Kalijum hlorid 35 - - 52.0 -

Kalijum nitrat 13 14.0 - 39.0 -

Kalijum sulfat 12 - - 45.0 18 S

Karbamid (urea) 78 46.0 - - -

Bakar (II) sulfat 22 - - - 25 Cu

GvoţĎe (II) sulfat 29 - - - 20 Fe

Mangan (II) sulfat 105 - - - 25 MN

Natrijum borat 5 - - - 11 B

Natrijum molibdat 56 - - - 40 Mo

Cink sulfat 75 - - - 22 Zn

Fe DTPA 22 - - - 10 Fe

Kristalno Ďubrivo (19:19:19) 100 19.0 8.3 15.8 -

Osnovni rastvor se priprema i čuva u rezeorvarima otpornim na koroziju (plastika, polietilen, armirani

polietilen).

U rezervoar se unese prvo voda pa onda Ďubrivo uz intenzivno mešanje. Napravljen rastvor je u principu

stabilan, te ga dalje ne treba mešati.

Određivanje koncentracije hranjiva u hranljivom rastvoru

Najpre nam je potreban podatak o zapremini vode u m3 (Q) koja se koristi za navodnjavanje (dnevno,

mesečno, godišnje), masa hranjiva (NPK) u kilogramima (H) koja se u datom momentu unosi po jedinici površine.

Koncentracija hranljivog elementa u hranljivom rastvoru (C) dato je u g na m3 vode koja se koristi za

navodnjavanje.

)/(1000 3mgQ

HC

Pripremljeni osnovni rastvor unosi se u vodu za navodnjavanje u odreĎenom zapreminskom

odnosu. Ako je odnos 1 : 200, razblaţenje (q) osnovnog rastvora iznosi 200 puta, što praktično znači da je

koncentracija osnovnog rastvora (C osn.) obično 200 puta veća od koncentracije hranljivog rastvora.

C osn. = C . q (g/ m3= ppm)

q = zapremina vode koja dolazi na jedinicu zapremine osnovnog rastvora.

Osnova za izračunavanje potrebne količine Ďubriva za odreĎeni period vremena je masa hranljivog

elementa (NPK) u kilogramima (H) sa kojom se vrši Ďubrenje u datom periodu.

Masa Ďubriva (\) izračunava se:

)/(100

đubrivahakgP

HĐ

p = % čistog hranjiva u Ďubrivu.

Putem mikronavodnjavanja primenjena hranjiva omogućavaju ravnomernije usvajanje hranjiva i njihovo

dublje prodiranje u zemljište.

Isto tako pruţa se mogućnost automatizacije i programiranja prihranjivanja, čime se znatno smanjuju

troškovi, potpunije je iskorišćenje hranjiva, vode itd.


119

Setva i sadnja

Bazični biohemijski proces, vezivanje sunčeve energije fotosintetskom asimilacijom ugljenika i daljnja

nadgradnja u hemosintezi dogaĎaju se u aktivnoj vegetaciji gajenih biljaka. Budući da svaka biljka mora uginuti, to se

osnovni biohemijski procesi produžavaju ponovnim gajenjem biljaka, dakle biološkom reprodukcijom.

Biološka reprodukcija koja se odnosi na gajenje biljaka deli se na generativnu (setva) i vegetativnu (sadnja).

U gajenju biljaka je mnogo više zastupljena setva nego sadnja, pa se setva uzima kao opšti pojam za biološku

reprodukciju.

Seme

Pod setvenim materijalom se podrazumevaju svi delovi poljoprivrednih biljaka koji služe za setvu i

razmnožavanje. Po botaničkoj definiciji, seme je organ viših biljaka, nastao spajanjem muške i ženske oplodne ćelije

(gamete).

Pojam semena u poljoprivredi je širi i pod setvenim materijalom se podrazumevaju svi organi i delovi

biljaka koji služe za razmnožavanje pa se ono dalje deli na pravo i nepravo.

Pravo seme se deli na prosto (mahunarke,lan,mak, suncokret, uljana repica, paradajz, paprika itd., seme-

plod (žitarice, trave) i složeno (repe).

Prosto seme (soja) Seme plod (pšenica) Složeno seme (cvekla)

U nepravo seme ulazi sadni materijal odnosno, svi vegetativni delovi biljke koji služe za razmnožavanje

(gomolji, reznice, rasad, sadnice, lukovice, rizomi).

Nepravo seme (lukovice) Nepravo seme (gomolja-krompir)

Svako seme ima dva osnovna dela: klica (buduća biljka) i

endosperm odnosno klicine listiće (spremište hrane za klicu odnosno

klijanac do osamostaljenja u primanju biofaktora iz sredine). Seme gajenih

biljaka se po graĎi razlikuje u osnovi na dve grupe. Ono koje pripadaju

botaničkoj grupi monokotiledona (jednosupnice- žitarice i trave) i

dikotiledona (dvosupnice – leguminoze, suncokret, repice, repe itd). Seme

monokotiledona se sastoji od osnovna tri dela, a to su: ljuska ili omotač,

endosperm ili kotiledon i klica), a kod dikotiledona: ljuska ili omotač, dva

kotiledona i klica).

Seme je ljuskom ili omotačem zaštićeno od nepovoljnih vanjskih uticaja.

Endosperm i kotiledon služe kao izvor hrane za klicu prilikom klijanja i

nicanja do momenta kada biljka prelazi na autotrofnu ishranu. Klica je kako je

ranije bilo naglašeno buduća biljka i glavni je deo semena. Seme monokotiledonih biljnih vrsta (pšenica)


120

Ona se sastoji od sledećih delova:

1. Klicin korenčić (radicula).

2. Klicin listić (coleoptila kod žita i trava), i cotiledonae kod dvosupnica.

3. Klicino stabaoce (plumula).

4. Klicin štitić (scutelum).

Klicin listić obmotava klicino stablo i štiti ga prilikom probijanja kroz

zemljište. Kod dikotiledona, na površinu izbijaju dva kotiledona koji služe za

početak asimilacije do pojave prvog pravog lista. Klicin štitić prenosi za vreme

klijanja hranu iz endosperma ili kotiledona. Klicin korenčić leži u donjem, a

stabaoce u gornjem delu klice i oni u procesu klijanja počinju rasti. Kod

monokotiledonih (crni luk) na površinu izbija jedan klicin listić.

Odlika semena je da sadrži malo vode (od 12-15%). Zato su životni

procesi u semenu svedeni na minimum (latentni život).

Po hemijskom sastavu endospermi (kotiledone) se u zavisnost od vrste

biljaka razlikuju. Praktično su zastupljene tri grupe: škrob, proteini i ulje.

Seme strnih žitarica sadrže najviše škroba, seme leguminoza proteine a seme

uljarica ulje (suncokret, uljana repica, ricinus). Seme dokotiledonih biljnih vrsta (soja)

Prosečni sastav nekih vrsta semena i plodova (Marić, 1987)

Vrsta semena Suva materija

(%)

Prosečni ukupni sastav u %

Proteini Masti Celuloza BEM Minerali

Ječam 89.8 12.3 2.3 8.5 63.7 3.0

Pasulj 88.2 22.9 1.4 3.5 56.1 4.3

Sirak 88.6 10.8 3.5 8.4 62.7 3.2

Heljda 90.4 11.9 2.4 10.3 63.8 2.0

Kukuruz 88.5 9.8 4.3 1.0 71.0 1.5

Kukuruz-šećerac 90.7 11.5 7.9 2.3 67.2 1.8

Pamuk oljušteni 93.6 39.0 33.2 2.2 14.8 4.4

Lan 93.6 23.5 36.4 5.9 24.2 3.6

Sirak 89.1 12.1 4.1 8.6 60.7 3.6

Proso 90.7 11.7 3.3 8.4 64.2 3.4

Ovas-ozimi 91.1 9.6 7.2 8.7 62.2 3.4

Ovas bez plevica 91.7 16.2 6.4 1.9 65.3 1.9

Grašak 90.5 23.8 1.2 6.2 56.2 3.1

Kikiriki-oljušteni 94.7 30.5 47.7 2.5 11.7 3.2

Bundeva 55.0 17.6 20.6 10.8 4.1 1.9

Pirinač 88.6 8.3 1.8 8.8 64.7 5.0

Pirinač-polirani 87.8 7.4 0.4 0.4 79.1 0.5

Raž 90.0 12.3 1.7 2.3 71.7 2.0

Soja 90.2 36.9 17.2 4.5 26.3 5.3

Suncokret 93.4 15.9 25.1 28.1 21.2 3.1

Suncokret-oljušteni 95.5 27.7 41.4 6.3 16.3 3.8

Pšenica 89.6 13.5 2.1 2.4 69.8 1.8

Svojstva semena gajenih biljaka Po poljoprivrednim kriterijumima, razlikuju se unutrašnja i vanjska svojstva semena.

Unutrašnja svojstva semena

Unutrašnja svojstva semena su fiziološka zrelost, koja kod gajenih biljaka redovito kasni iza tehnološke

zrelosti koja odreĎuje momenat ubiranja useva. Bez postizanja potpune fiziološke zrelosti, seme nema pravu klijavost.

U vezi sa fiziološkim dozrevanjem je i dormantnost (uspavanost) semena. Ona je više izražena kod korova,

pa ako uspavanost semena postoji, limitira klijanje semena u različitim vremenskim periodima.

Postoji i meridionalizacija semena. To je promena u ponašanju biljnih vrsta gajenih u južnim geografskim

regijama ako se prebace u severnije krajeve. Meridionalizovano seme daje veći i kvalitetniji prinos ali pod uslovom da

geografske razlike nisu velike, inače može biti ispoljen negativan učinak.


121

Vanjska svojstva semena

U vanjska svojstva semena ulaze: čistoća, klijavost, energija klijanja, snaga nicanja, apsolutna masa (masa

1000 zrna), hektolitarska težina, boja (sjaj), miris i oblik semena.

Čistoća semena

Čistoća semena odreĎena je njegovom nečistoćom, koja se označava kao ukupna nečistoća nekog semena.

Ukupna nečistoća semena može biti živa i mrtva. U živu nečistoću ulaze klijave semenke korova, jaja insekata i živi

insekti. U mrtvu nečistoću idu razni delovi biljke, čestice peska, grudvice zemlje, mrtvi insekti. Štetnija je živa od mrtve

nečistoće, pogotovo ako u semenu ima klijavog semena korova. Čistoća semena gajenih biljaka se izražava u težinskim

procentima, a odreĎuje se tako da se iz 100 g odvagnute količine semena izdvajaju sve nečistoće, a ova opet odvajaju u

živu i mrtvu.

Prilikom odvajanja nečistoća iz semena, izdvajaju se sledeće kategorije:

1. Čisto seme osnovne biljne vrste. To je zrelo i neoštećeno seme vrste koja se ispituje, normalne veličine

kao i polomljeno seme, ako su delovi takvog semena veći od polovine celog zrna pod uslovom da sadrže

klicu.

2. Seme drugih gajenih biljaka. To je seme koje se naĎe meĎu semenkama osnovne biljne vrste, koje

ispunjava uslove navedene za čisto seme za koje se vrši ispitivanje.

3. Seme korova. To su semenke korova naĎene u semenu osnovne biljne vrste. Nerazvijeno i oštećeno seme

korova ulazi u grupu inertnih materija.

4. Inertne materije. Ovde pripadaju delovi semena osnovne biljne vrste, seme drugih biljnih vrsta i korova,

koja su nerazvijena i nemaju klicu, zaraženo seme, pljevice, semene ljuske, čestice zemlje, peska, jaja

insekata, živi i mrtvi insekti, i ostale primese koje ne predstavljaju seme.

Kao što je bilo već rečeno, iz ovih kategorija se dalje razvrstavaju žive i nežive nečistoće. Ako je ukupno

odvojeno 10 g nečistoće, onda je čistoća tog semena 90%.

Najmanja dozvoljena čistoća semena je 82% za neke trave, za pšenicu, kukuruz, ječam, ovas i raž 98% za prvu

i 97% za drug klasu.

Dobro seme gajenih biljaka mora biti dovoljno čisto, ali sama visoka čistoća ne garantuje dobar prinos, jer i

male količine opasne žive nečistoće mogu ozbiljno ugroziti rast i razvoj useva.

Klijavost semena

To je najvažnija vanjska osobina semena jer samo seme koje je klijavo može dati novu biljku. Ona je osnova

za odreĎivanje količine semena za setvu neke gajene biljke.

Klijavost kao i nečistoća se izražava u procentima, a prosečna klijavost nekih gajenih biljnih vrsta iznosi za:

kukuruz 83%, strne žitarice 85-90%, konoplju 85%, uljanu repicu 96%, duvan 75%, suncokret 55%, šećernu repu 7%,

soju 80% itd.

Pri tretiranju klijavost semena javljaju se dva aspekta a to su: maksimalna dužina klijavosti i trajanje

setvene klijavosti gajenih vrsta.

Dok maksimalna dužina klijavosti semena nije od značaja za biološku reprodukciju (npr. pšenica može da

nikne nakon 15 godina držanja u optimalnim uslovima sa 80.5%), to je trajanje setvene klijavosti od većeg značaja,

jer ona u osnovi znači da je procenat klijavosti toliki koliki odgovara zahtevima setve. A setvena ili gospodarska

klijavost mnogo je kraća od maksimalne.

Dužina trajanja setvene klijavosti

Usev Trajanje setvene klijavosti (godina)

Raž 1-2

Strne žitarice (osim raži) 3-4

Kukuruz 4-5

Repe 4

Grašak i pasulj 4-5

Suncokret 4-5

Lubenica 5-7

Postoji pravilo da se ozimine seju iz iste godine proizvodnje semena, a jarine iz prošle godine, dok seme

kukuruza ne sme biti starije od dve godine. Držanje semena u skladištu ovisi u najvećoj meri o sadržaju vode, pa njega


122

u škrobnom semenu ne sme biti više od 14 do 15% , a u semenu uljarica ne više od 11%. Naravno, loši uslovi

skladištenja semena smanjuju njegovu klijavost.

OdreĎivanje klijavosti semena deli se na kvantitativno i kvalitativno, a postoji i posebni način odreĎivanje

klijavost semena.

Kvantitativno odreĎivanje klijavosti je najmerodavnije za ocenjivanje gospodarske

klijavosti i izračunavanje količine semena nekog useva po jedinici površine. Ona se može

odreĎivati na najjednostavniji način pa do serijskog ispitivanja velikog kapaciteta u

laboratorijama za kontrolu semena. Tada se koristi germinator po Jacobsenu koji ima

električno grejanje semena. Jednostavniji način utvrĎivanja klijavosti je da se seme stavi u

petrijevu ili neku drugu posudicu sa sterilnim peskom ili nekom drugim materijalom (tucana

cigla, filter papir, gaza, sterilisana zemlja). Uzima se nekoliko proba (3-6) po 100 semenki.

Raspored semenki u posudi mora biti tačan i pravilno rasporeĎen. Semenke se ne smeju

dodirivati da ne bi došlo do prelaska biljnih bolesti s jednog zrna na drugo. Podloga se navlaži

i stavlja u termostat na klijanje u kojem se može regulisati potrebna temperatura, vlažnost i

svetlost.

Važna je dužina ispitivanja klijavosti, a ona je različita, ovisno o vrsti. Kvantitativno (standardno)

određivanje klijavosti semena

na podlozi od gaze.

Za strne žitarice i kukuruz, klijavost se odreĎuje nakon 10 dana, za repe 14 dana, a za većinu trava nakon 21

dan. Nakon ovog vremena, prebrojavaju se isklijale semenke i podele sa brojem proba gde dobijena aritmetička sredina

izražava prosek klijavosti. Kvalitativno odreĎivanje klijavosti semena je brz način, ali je neprecizniji u odnosu na

kvantitativno odreĎivanje. Koristi se uglavnom u trgovačkim kućama za promet semenskom robom. Kod ovog

odreĎivanja klijavosti koriste se metode sa selenskim jedinjenjima, tetrazolium solima i jodnom otopinom.

Otopina tetrazolium soli u koncentraciji 0.5-2% oboji klijave semenke crvenom, a neklijave ostaju neobojene. Proba

ovom metodom daje rezultate već osam sati nakon tretiranja semena.

Tetrazolium metoda (crvena klica)

Sa jodnom otopinom rade se tako da se seme tretira sa 10% kalijum jodidom dve minute. Posle toga se seme

ispere čistom vodom i ostavi da se osuši. Neklijave semenke potamne, a zdrave ne potamne.

Cold test

Hladna proba (cold test)

Primenjuje sa samo za kukuruz jer je on izrazito termofilna i jedna od glavnih ratarskih vrsta. Budući da su

laboratorijski uslovi ispitivanja klijavosti semena gotovo idealni, dobijeni podaci često ne odgovaraju procentu

klijavosti koji se dobije u prirodnim uslovima gde su uslovi klijanja daleko nepovoljniji. MeĎutim, za gajenje useva

merodavno je ponašanje semena s obzirom na klijavost u nepovoljnim uslovima. Iz toga razloga se za kukuruz

primenjuje posebna hladna proba ili cold test. Ova proba se sastoji u tome, da se kao supstrat uzima zemlja iz polja gde se namerava sejati kukuruz, pomeša

s nešto peska i umereno navlaži. U smesu se stave zrna kukuruza, a proba smesti u termostat gde ostaje 7 dana pri

temperaturi od 10OC. Nakon toga proba se prebaci na temperaturu od 25

OC u trajanju od 4 dana.


123

Svrha je takva tretiranja da se aktiviraju patogeni mikroorganizmi iz zemljišta, a kod usporene klijavosti pri

niskim temperaturama ispita izdržljivost semena. Ako seme dobro izdrži hladnu probu, izdržaće i u polju, pogotovo ako

hidrotermičke prilike u zemljištu ne budu povoljne. Zapravo, ovom probom se oponašaju uslovi prirodne sredine za

vreme klijanja kukuruza u polju.

Norme kvaliteta semena gajenih biljaka

Vrsta

Masa

uzor.

(g)

Čistoća

najmanja po

klasama (%)

Druge

gaj.vrste

%

najviše

Korovi

%

najmanj

e

Klijavost

najmanja po

klasama (%)

Vlaga

najviše

% I II I II

Pšenica 1000 98 97 - - 93 85 15

Raž 1000 98 97 - - 90 82 15

Ječam 1000 98 97 - - 93 85 15

Ovas 1000 98 97 - 0.3 90 82 15

Kukuruz 1000 98 97 - - 93 85 14

Sirak 500 97 96 0.5 0.2 83 70 15

Soja 1000 95 94 - - 85 70 14

Pasulj 1000 98 97 - - 90 75 15

Grašak 1000 97 96 - - 90 75 15

Bob 1000 98 97 - - 90 75 15

Lupina 1000 98 97 0.5 0.2 90 75 15

Kikiriki 1000 98 97 - - 80 65 11

Suncokret 500 98 97 - - 93 80 11

Uljana repica 100 97 96 0.5 0.3 90 75 12

Šećerna repa 500 97 - 0.3 0.1 80 - 15

Lan 500 98 97 0.5 0.5 90 75 13

Konoplja 500 97 90 0.2 0.2 85 70 13

Duvan 10 98 97 - - 80 70 10

Paradajz 50 98 97 - - 85 70 14

Paprika 100 98 97 - - 80 65 13

Salata 50 95 94 0.5 0.5 85 75 13

Luk 100 97 96 0.2 0.3 80 65 13

Spanać 250 95 94 0.2 0.5 80 65 14

Kupus 50 98 97 0.2 0.3 90 75 12

Energija klijanja

Energija klijanja se manifestuje brzinom klijanja semena. To je zapravo računska metoda iskorištavanja

podataka iz dnevnika klijanja u koji se unosi vrsta i sorta semena, datum postavljanja probe, broj isklijanih semenki po

danima i broj isklijanih semenki na kraju ispitivanja. Za izračunavanje energije klijanja uzimaju se semenke nakon

trećeg do zaključno sedmog dana od časa postavljanja probe, ali ovisno o vrsti kulture. Za ječam, raž, heljdu i kukuruz

uzima 4 dana, rižu i ovas 5 dana. Ove ćemo navesti jedan primer izračunavanja energije klijanja.

Način računanja energije klijanja semena

Dužina klijanja Broj isklijanih semenki Umnožak Energija klijanja

1. 2. 1x2

466:98 3 30 90

5 50 250

7 18 126

Suma 98 466 = 4.75

Što je računskim putem dobijen manji broj, to je energija klijanja semena veća, jer je u kraće vreme isklijalo

više semenki. Podatak o energiji klijanja je važan za praksu jer on ukazuje na brže nicanje i osamostaljenje neke gajene

biljne vrste, te da će se usev veće energije klijanja bolje odupreti negativnim klimatskim uticajima u početnom rastu.


124

Nicanje

To je u osnovi sposobnost klice da njezino primarno stablo probije sloj zemljišta odreĎene debljine i razne

zbijenosti u što kraćem vremenu. Ta vanjska osobina ima prilično relativnu vrednost, jer će krupnije seme imati veću

klicu i samim tim i veću snagu nicanja. Ispitivanje se vrši tako da se seme stavlja u posudice s peskom na različitu

dubinu (3.5 i više cm). Važno je da semenke budu jednake veličine. Nakon 14 dana prebroje se ponikle biljke. Što je

broj poniklih biljaka veći, a sloj peska deblji, to je snaga nicanja veća.

Masa semena

Masa semena se deli na apsolutnu i hektolitarsku (relativnu). Prilikom merenja apsolutne mase, važe se

stvarna masa odreĎenog broja semenki, a u drugom samo zapreminska masa ili masa semena zapremine jednog

hektolitra.

Apsolutna masa semena pokazuje koliko teži 1 000 sitnih ili 100 krupnih semenki izraženo u gramima. Za

odvagu se uzima samo normalno oblikovane i neoštećene semenke, a broje se na posebnom aparatu-granometru.

Običava se uzeti polovica spomenutog broja semenki. Zato se rezultat pomnoži sa dva ili se probe ponavljaju. Treba

istaći da je apsolutna masa semena u pozitivnoj korelaciji s visinom prinosa jer teže seme ima jaču klicu i više rezervne

hrane, pa zato ima i veću energiju klijanja, to jest brži porast.

Hektolitarska težina je težina jednog hektolitra semena nekog useva,

dakle to je njegova zapreminska težina. Hektolitarska težina odreĎuje se

hektolitarskom ili šoperovom vagom a izražava se u kilogramima. U metalni

nastavljeni valjak sipa se seme do njegova ruba, pa se posebnim nožem

preseče tačno na zapreminu od 0.25 ili 0.5 litara. Ostatak semena koji se naĎe

u gornjem cilindru se baci, a seme u donjem cilindru se važe. Pomoću priručne

tabele iz dobivene težine preračuna se u hektolitarsku masu semena. Veća

hektolitarska masa govori o većoj kvaliteti semena bilo da se radi o

semenskom ili merkantilnom materijalu. Pšenica u proseku ima hektolitarsku

težinu od 72 do 86 kg, kukuruz od 75 do 88 kg, suncokret od 33 do 45 kg,

crvena detelina od 72 do 80 kg itd.

Elektronska hektolitarska vaga

Boja, sjaj, miris i oblik semena

Svako seme odreĎene gajene vrste biljaka ako je zdravo ima svoj specifičan miris, boju, sjaj i oblik. Dobar

poznavalac semena brzo će zapaziti kakva je kvaliteta nekog semena ako je vidio boju, oblik, sjaj i osetio miris semena.

Ako je seme neke biljne vrste normalno sazrelo ono je na svoj način sjajno, a ako je izgubilo prirodni sjaj, to može biti

signal da seme nije imalo povoljne uslove sazrevanja i držanja u skladištu. Jednako to vredi za boju i oblik, tj., ako

seme nema karakterističnu boju i oblik za odreĎenu vrstu pa čak i za sortu ili hibrid. Miris po pljesni siguran je znak da

seme nije pravilno držano i indirektno upozorava na sniženu klijavost.

Klijanje semena

Da bi se seme probudilo iz latentnog života, pre svega treba upiti dovoljno vode i istodobno imati osiguran

pristup kiseonika i toplote. Primanjem vode seme nabubri, poveća zapreminu, a u semenci se aktiviraju enzimi. To je

biohemijsko-enzimatski proces. Enzimi netopivu materiju semena provode u topivu. Encim dijastaza hidrolizuje škrob u

maltozu. Dijastaze ima najviše u epitelnom sloju skuteluma. Encim maltaza pretvara maltozu u glukozu, koja se

transportuje u klicu a tu može biti do kraja iskorišćena ili opet pretvorena u netopive oblike ugljenih hidrata.

Proces klijanja i nicanja soje


125

Proteolitički enzimi razgraĎuje proteine u aminokiseline i dalje u amide. Postoji meĎutim i obrnut proces.

Encim lipaza pretvara biljna ulja u masne kiseline i alkohol glicerol,

a eventualno dalje u šećere. Povratno, od šećera se u organima klice

sintetizuju drugi ugljeni hidrati i masti. Jasno je da do prelaska na

autotrofnu ishranu, mlada biljka izgubi mnogo rezervnih materija iz

semena odnosno iz endosperma. Za navedene procese, klica i

klijanac dobijaju energiju disanjem. Za proces klijanja od bitnog

značaja je količina vode, pa seme bogato celulozom treba najmanje

vode za klijanje, a škrobnato i bogato šećerom nešto više vode, u

proseku polovini svoje mase. Mnogo više vode za klijanje treba

seme bogato proteinima i

uljem, ali ono prvo treba toliko koliko samo teži, a seme uljarica

Proces klijanja semena kod travnih vrsta i više od toga.

Izmena semena

Izmena semena se sastoji od sledećih postupaka:

1. Introdukcija stranih sorata iste biljne vrste. Ona u sebi nosi rizik zbog nepoznavanja kako će se strana sorta

ponašati u novoj sredini. Zato se te sorte proveravaju setvom u ograničenom opsegu. Introdukcija u novoj

sredini daje različite rezultate, jednake, bolje ili slabije u odnosu na ishodišnu sredinu. To prvenstveno zavisi

od razlike u klimatskom pogledu izmeĎu ishodišne i nove sredine. Ako se iz aridnijeg područje sorta

introducira u vlažnije područje, tada će ta sorta imati veću i bujniju masu a u skladu s tim i veći prinos. To važi

i obrnuto, samo tada treba očekivati manje prinose ukoliko se ne vrši navodnjavanje.

2. Zamena stare sorte iste biljne vrste domaćom novom sortom. Ovde je takoĎer potreban oprez, odnosno pre

uvoĎenja u proizvodnju, treba takve sorte ispitati na manjim površinama. Prelaz na nove domaće sorte znači u

osnovi setvu iste gajene vrste ali druge sorte veće rodnosti odnosno bolje kvalitete. UvoĎenjem novih sorata

veće rodnosti iziskuje primenu agrotehničkih zahvata koji moraju odgovarati zahtevima nove sorte sa svrhom

iskorišćavanja njezinog biološkog potencijala.

3. Osveženje semena iste sorte, ali druge provenijencije. To je provereni način zamene semena. Potreba

osveženja dolazi zbog dugotrajnijeg gajenja iste sorte u istoj sredini opada prinos uprkos održavanju dobre

agrotehnike i zaštite. Prinos zbog nepovoljnih uticaja ambijentalnih faktora (abitoskih i biotskih). Vrlo je dobro

poznata degeneracija krompira u nizinskim predelima što prisiljava na osveženje semenskog materijala iz

zdravih, po pravilu visinskih zona. Spomenuta meridionalizacija semena mogla bi se ograničeno svrstati pod

osveženje semena ako se može iskoristiti geografska razlika: sever-jug.

Sav semenski materijal mora biti sertifikovan.

Tretiranja semena pre setve

Seme kao najvredniji deo prinosa i organ u kojem su smeštene nasledne osobine vrste i sorte, podvrgava se sve

više raznim tretiranjima. Pored uobičajenog mehaničkog čišćenja od raznih primesa, seme se priprema da bi bilo

prikladno za preciznu setvu. Ali tretiranje semena u savremenom gajenju biljaka ima mnogo šire značenje. Seme koje u

sebi skriva buduću biljku u rudimentarnom obliku, vrlo je pogodno da se upravo njim utiče na aktivan rast i razvoj

gajene biljke radi dobivanja prinosa veće količine i kvaliteta.

Mehaničko tretiranje semena

Ovde se vrše sledeće radnje: čišćenje, skarifikacija, kalibracija i pripremanje naturalnog semena šećerne repe

(poliranje i segmentacija).

Čišćenjem se odvaja mrtva i živa nečistoća raznim ureĎajima (trijeri, selektori, vetrenjače). O ovome je bilo

reči u poglavlju o čistoći semena. Tehnički aspekt čišćenja semena razmatra se u predmetu poljoprivredne mašine.

Skarifikacija semena provodi se kod zdravog semena tvrde ljuske (npr. lupina). To je zapravo omekšavanje

semene ljuske trljanjem specijalnim papirom (staklenim ili peščanim) ili posebnim ureĎajima. Postoji i hemijski način


126

omekšavanje ljuske. Skarifikovano seme tvrde ljuske pre nabubri i klija. Ono je skarifikacijom oštećeno, pa se kao

takvo mora što pre sejati.

Kalibracijom se seme izjednačava po veličini da bi se dobio semenski materijal optimalnih dimenzija radi što

preciznije setve. To se najčešće radi kod semena kukuruza i šećerne repe. Naime, aparati sejalice za preciznu setvu rade

ispravno samo ako je seme kalibrisano.

Tretiranje naturalno semena šećerne repe osim kalibracije, sastoji se još od poliranja i segmentacije klupka.

Poznato je da se kod naturalnog semena šećerne repe nekoliko pravih semenki srašćuju s perigonom u klupko.

Poliranjem a to je zapravo dekortikacija semenog omotača, klupko se zaobljuje. A polirano seme lakše se kalibrira i

pokriva slojem u smislu piliranja. Segmentacija znači mehaničko lomljenje klupka u segmente koji redovito sadrže

jednu pravu semenku. Segmentirano seme olakšava kasnije proreĎivanje useva šećerne repa. Danas se segmentacija

napušta, jer se u proizvodnji nalaze jednoklično ili monogermno seme šećerne repe.

Načini tretiranje semena

Fizičko tretiranje semena

Obuhvata nekoliko zahvata, a to su kvašenje vodom, hibernacija, tretiranje električnom energijom,

ultraviolentnim zrakama, ultrazvukom i oblaganje semena hidrofilnim koloidima.

Kvašenje semena vodom je način fizičkog tretiranja kako bi se postiglo brže bubrenje semena a s tim u vezi

klijanje i nicanje. Seme se kvasi u trajanju 24 časa pre setve. MeĎutim, ovaj postupak može biti rizičan, ako se

nakvašeno seme poseje u suho zemljište a da posle setve ne bude kiše. Tada iz semena voda prelazi u zemljište, pri

čemu klica ugine.

Hibernizacija ili promrzavanje semena kriofilnih useva obavlja se izvrgavanjem semena od jedan do

nekoliko dana niskim temperaturama do -4OC. Hibernizacijom se povećava energija klijanja, ubrzava nicanje i rast

biljaka (do 40%).


127

Tretiranje semena električnom energijom pri čemu se koristi izmenična struja visoke frekvencije (50

Hz) u vremenu od 30 sekundi do 1 minute. Seme izloženo električnoj energiji brže klije i niče, a kasnije bujnije raste.

Po nekim autorima, prinos se poveća do 15% (Mihalić, 1985).

Zračenje semena ultraviolentnim, gama i rendgenskim zrakama, ima koristan uticaj na budući prinos u

količini i kvaliteti. Povećanje ovisno o kulturi se kreće od 10 do 30%, a u pogledu kvaliteta, utvrĎen je povećani sadržaj

šećera, proteina, ulja, vitamina i drugih korisnih materija u biljci.

Oblaganje semena hidrofilnim koloidima kao što je agar i želatina. Tretiranje se izvodi tako da se oko

semena stvori sloj koji dobro upija vodu, i tako osigura semenu dovoljno vlage za bubrenje, klijanje i nicanje. Ovaj

tretman je pogodan za plitku setvu i u suvom klimatu.

Podgrevanje semena krastavaca, lubenice, dinje, crnog luka i paradajza na temperaturi i do 600C, uz stalno

mešanje, tokom tri časa, omogućuje brže nicanje. Pri podgrevanju temperatura se postepeno povećava.

Naklijavanje semena se obavlja izmeĎu dva sloja dobro navlažene tkanine i pri temperaturi oko 250C. Seme

se redovno vlaži i povremeno meša, da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje. Kada se na manjem broju

semenki (do 5%) pojave klice, seje se.

Pilirano (dražirano) seme omogućuje preciznu setvu. Piliranje se obavlja specijalnim aparatima, a sastoji se

u obmotavanju semena organskim i mineralnim materijama, pri čemu se povećava njegov obim. Posle piliranja seme se

prosušuje 2 do 3 časa na temperaturi 30 do 350C. Ovakvo seme se 1 do 3 dana pre setve navlaži u vlažnom pesku ili

strugotini pri temperaturi 20 do 250C. Uvek ga treba sejati u vlažno zemljište. Posle setve ovakvog semena obavezno je

zalivanje.

Za baštensko gajenje, može se koristiti seme zalepljeno na hartiju. Zalepljeno seme se seje tako što se

na željenom rastojanju otvore plitke brazde (1-4 cm) u koje se postavi traka sa semenom u dužini koja odgovara leji.

Hartija se vrlo brzo raspada, a seme niče na željenom rastojanju, onako kako je bilo zalepljeno na traci.

Hemijsko tretiranje

Hemijsko tretiranje semena sastoji se od dva postupka: mokri i suvi. Po mokrom postupku hemijske tvari

prodiru u seme, a po suvom ostaju vezane na površinu semena.

Mokro tretiranje semena ima u osnovi cilj da se u seme unesu makrohranjiva, mikroelementi, stimulatori

(aktivatori) odnosno regulatori rasta biljaka. Tretiranje makrohranjivima manje je pogodno, ali je zato vrlo efikasno

mokro tretiranje mikroelementima (cink, bor, molibden, mangan, bakar i dr), i kombinacija makro i mikrohranjiva u

hemijskim jedinjenjima na primer, amonijum molibdat, kalijum bromat i kalijum jodat. Iz grupe aktivatora i

regulatora rasta postignuti su dobri rezultati giberelinskom, nikotinskom i jantarnom kiselinom, jedinjenjima

heterocikličkog lanca (triptofanom, kortizonom, alantoinom, itd). Koncentracije otopina za mokro tretiranje su u

globalu vrlo male, za makrohranjiva 0.1% a za mikrohranjiva i stimulatore rasta još manje.

Suvo tretiranje semena se primenjuje u dva postupka: zaprašivanjem i oblaganjem ili piliranjem

semena. Danas prevladava piliranje semena. U omotač se ubace hranjiva, stimultori rasta i pesticidi. U proizvodnji

šećerne repe primenjuje se obloženo monogermno seme, a sitno seme salate se pilira vermikulitom. Oblaganje vrlo

sitnog semena olakšava se precizna setva i stvaraju povoljni uslovi za klijanje i nicanje.

Biološko tretiranje semena

Biološko tretiranje semena obuhvata dva postupka; unutrašnji i vanjski. U prvi postupak ulazi jarovizacija a

u drugi bakterizacija (inokulacija) sa i bez oblaganja semena.

Jarovizacija ili vernalizacija semena menja svojstva ozimosti semena tako da se ozimi usevi mogu sejati

nakon zime i dobiti normalan urod. Vernalizacijom jarina skraćuje se vegetacija i u stanovitoj meri povećava prinos.

Kod jarovizacije se seme najpre nakvasi vodom i ostavi da leži u tanjem sloju da nabubri i pusti klicu do polovine

veličine semena. Nakvašeno seme neko vreme leži u tamnoj prostoriji pri konstantnoj temperaturi od 2 do 50C ovisno o

biljnoj vrsti. Nakon toga se naklijalo seme suši pri sobnoj temperaturi i kasnije seje. Kod vernalizacije jarina umesto

snižene primenjuju povišene temperature. Ostalo je isto.

Inokulacija (bakterizacija) semena se primenjuje na seme leguminoza a tretira se simbiotskim bakterijama

(Rhizobium spp) i nesimbiotskim fiksatorima azota (Azotobacter sp.) i u manjoj meri bakterijama aktivatorima plodnosti

zemljišta. Prilikom inokulacije, praktikuju se dva postupka, sa oblaganjem i bez oblaganja semena. Prilikom oblaganja

seme se lagano navlaži i zatim dobro izmeša s kulturom bakterija tako da se seme prevuče tankim slojem bakterija. Kao

supstrat za bakterije služi agar, sterilisano vrtno zemljište, treset i kaolin. Dobro je supstrat obogatiti dodavanjem


128

fosfornih Ďubriva. Suvo oblaganje (proliniranje) semena leguminoza je prikladno za alkalna zemljišta. Kao podloga se

uzima vapno ili sadra. Suvo oblaganje ima prednost za ekološki nepovoljnije uslove setve. Mokri postupak nije

komplikovan, ali je to dodatni rad. Seme se odmah nakon inokulacije mora posejati. Svi oblici bakterizacije se moraju

izvoditi u senovitim mestima bez prisustva direktnog sunčevog osvetljenja, visokih temperatura i jakog vetra.

Danas se u fazi dorade semena vrši proces predbakterizacije koje vrši ustanove za doradu semena.

Predbakterizacija se vrši tako, da se seme vlaži bogatom suspenzijom kvržičnih bakterija. Nakon toga se naklijalo i

inokulisano seme suši u vazdušnoj struju. Osušeno seme može ležati više meseci pre same setve. Dokazano je da

predbakterizacija ima veći učinak na fiksaciju azota od uobičajenog načina inokulacije semena.

OdreĎivanje količine semena za setvu

Za svaku gajenu vrstu od najveće važnosti je optimalno iskorištavanje proizvodne površine uzimajući kao

merilo najpovoljniji broj biljaka po jedinici površine. S tim u vezi, gajenim biljkama treba osigurati potreban životni

odnosno vegetacioni prostor da mogu nesmetano primati životne faktore iz zemljišta i atmosfere. Vegetacioni prostor

se može izračunati na sledeći način:

Vegetacioni prostor (cm2)=Razmak između redova (cm) x Razmak unutar redova (cm) = 70 cm x 28 cm = 2184 cm2

Osnovno je agrotehničko pravilo na proizvodnoj površini bude maksimalno mogući broj biljaka. Pri

odreĎivanju vegetacionog prostora u obzir se uzimaju ambijentalni faktori, biološka svojstva gajene vrste, habitus

biljaka i cilj gajenja.

PreĎe li se broj biljaka po jedinici površine, više od optimuma, nastaju smetnje u rastu i primanju vegetacionih

faktora. Nasuprot tome, premali boj biljaka uslovljava niži prinos, a istodobno ostavlja zemljište nedovoljno pokriveno

pri čemu zemljište biva izvrgnuto štetnom uticaju atmosferilija i snažnom širenju korova.

Da bi se došlo do optimalnog broja biljaka za neku gajenu vrstu, bitno je odrediti količinu semena za setvu.

Prvo se izračunava teoretska količina semena za setvu, na koju utiče botanička osobina gajene vrste, sortne

karakteristike, cilj gajenja, termini setve, ekološki uslovi gajenja i cilj proizvodnje. Teoretska količina semena dobije se

množenjem idealnog broja semenki po m2 ili hektaru sa apsolutnom masom semena koje će se sejati.

1000

zrnamasaapsolutnam/zrnaBrojsetvuzasemenakolicinaTeoretska

2

Ali time nije utvrĎena stvarna količina semena koja će se posejati, jer treba pre toga izračunati upotrebnu vrednost

semena. Nju odreĎuju čistoća i klijavost semena.

100

(%)klijavost(%)cistocasemenavrednostUpotrebna

Sada se može izračunati stvarna količina semena za setvu.

ha/kg100semenavrednostUpotrebna

kgusemenakolicinaTeoretskasemenakolicinanavarSt

Evo jednog primera:

Planira se setva pšenice sa 600 zrna/m2. Apsolutna masa zrna pšenice je 35 g, čistoća semena 98% a klijavost

je 95%.

1. Prvo se izračuna upotrebna vrednost semena.

%93100

9598vrednostUpotrebna


129

2. Zatim se računa teoretska količina semena .

2m/g211000

35x600kolicinaTeoretska

Ako se želi preračunati količina semena po hektaru, tada se količina semena po m2 množi sa 10 000 jer jedan hektar

sadrži 10 000 m2.

21 g x 10 000 = 210 000 g ili 210 kg

4. Na kraju se izračunava stvarna količina semena za setvu.

ha/kg226100x93

210kolicinanavarSt

Sa količinom semena od 226kg/ha će se sejati pšenica računajući da će od te količine, 93% dati novu biljku.

Prilikom izračunavanja količine semena za setvu a ako je loša upotrebna vrednost semena, može se vršiti

korekcija do neke granice povećanjem količine semena. Cilj gajenja, takoĎer može menjati količinu semena za setvu.

Ako se kukuruz gaji za silažu, tada se količina semena za setvu može znatno povećati. Na količinu semena utiču i

geografski činioci. Tako se npr. u Evropi količina semena kod iste gajene vrste povećava idući od zapada prema istoku.

Jednako tako količina semena na istom geografskom prostoru se povećava s porastom nadmorske visine.

Klima utiče na povećanje količine semena, tako što se u nepovoljnim uslovima povećava norma setve ili ako

setva kasni od optimalnih rokova.

Optimalizacija uslova za klijanje i nicanje gajenih biljaka Za normalne procese klijanja i nicanja useva, od velike je važnosti da se za setvu priredi dobar setveni sloj

zemljišta, da se setva obavi pri povoljnoj vlažnost i toploti zemljišta, na odreĎenoj dubini i u optimalnim rokovima.

Finalna ili predsetvena obrada zemljišta je glavni agrotehnički zahvat za stvaranje povoljnog setvenog sloja

zemljišta. To se ogleda u povoljnim vodo-vazdušnim odnosima zahvaljujući pogodnoj strukturi zemljišta. Time se

ostvaruju preduslovi za toplinsko stanje zemljišta. MeĎutim, termičke prilike zemljišta ovise samo o klimi, a ona se

tokom godine ili vegetacionog perioda menja.

Za klijanje je idealno kada se toplinsko stanje zemljišta kreće u granicama temperaturnog optimuma od 18 do

250C, ali se u klimi umerenog pojasa smenom godišnjih doba i grupiranjem setve prema sezonama ovaj optimum ne

može ostvariti.

Zato su za setvu bitne minimalne temperature klijanja, pri čemu postoje razlike izmeĎu kriofilnih, mezofilnih i

termofilnih biljaka.

Minimalne temperature za klijanje nekih gajenih vrsta biljaka

Vrste gajenih biljaka Minimalne temperature

klijanja (0C) Vrste gajenih biljaka

Minimalne temperature

klijanja (0C)

Deteline 1 Ovas 4-5

Grahorica 1-2 Šećerna repa 4-5

Raž 1-2 Suncokret 8-9

Ječam 2-4 Kukuruz 8-10

Uljana repica 2-3 Soja 10-12

Pšenica 3-4 Duvan 13-14

Dok kriofilne biljke imaju visoku toleranciju prema temperaturi za klijanje, to se termofilnim biljkama mora

posvetiti veća pažnja posebno u setvenom sloju zemljišta, jer je njihova tolerancija znatno manja. Pa je iz toga razloga,

temperatura setvenog sloja zemljišta vrlo važna informacija za donošenje odluke o momentu setve. Temperatura

zemljišta se meri posebnim prenosivim geotermometrima.

Dubina setve treba da bude takva, da se seme seje 5 do 10 puta dublje od veličine semena s tim da izuzetak

čine zrnate leguminoze krupnog semena koje iznose kotiledone iznad površine zemljišta (soja, bob, lupina). One se seju

pliće u odnosu na izrečeno pravilo.

Pored toga, na dubinu setve utiče i struktura, vlažnost setvenog sloja zemljišta te vremenske prilike u vreme

setve, pa se prema tome seje pliće ako je zemljište teško, previše vlažno, klima humidna a usev iznosi supke iznad

površine, a dublje se seje ako je zemljište lagano, klima aridnija ili se nakon setve očekuju mrazevi a usev je

termofilan. Odstupanje od prosečne setvene dubine je riskantno, meĎutim, opasnije je kada se seje dublje od

predviĎenog, jer tada biljka kasnije niče, nema dovoljno kiseonika, troši previše energije i rezervnih hranjiva iz semena,

te zbog iscrpljenosti i nedostatka hrane može propasti. Kod pliće setve postoji opasnost isušivanja semena pogotovo u

aridnijim uslovima, klijanci mogu da promrznu ili ih pojedu ptice.


130

Uticaj dubine setve na brzinu nicanja biljaka

Optimalna dubina setve za neke gajene vrste biljaka

Biljna vrsta Dubina setve (cm) Biljna vrsta Dubina setve (cm)

Cikorija 0.5-1 Strne žitarice 3-5

Deteline 1-2 Suncokret 3-5

Repe 2-3 Kukuruz 3-7

Konoplja 2-4 Krompir 10-15

Grahorica 3-4 Soja 4-5

Beli luk 5-7 Boranija 2-5

Cvekla 2-4 Dinja 3-5

Krastavac 2-8 Kupusnjače 0.5

Mrkva 1.5-3 Paradajz 1.5-3

Paprika 1.5-3 Salata 1-2

Kukuruz npr. ima dosta krupno seme, ali je on ipak osetljiv na preduboku setvu. Naime, kukuruz obrazuje

krunu korenja, a to je tačka stvaranja glavnog korenja na istoj dubini, ali bliže površini zemljišta. Ako se kukuruz

poseje preduboko, slabije će nicati i formirati će slabu krunu korenja, što se negativno odražava na rast i prinos

kukuruza.

Rokovi setve se podešavaju prema sezoni, vodeći računa da se osigura potreban broj dana vegetacije, uskladi

ritam rasta s dužinom dana i klimatskim prilikama pogotovu u pogledu oborina i toplote. Za sve gajene vrste postoji

optimalni rok setve kada su ekološki uslovi i biološki zahtevi useva usklaĎeni. Optimalni termin za istu vrstu gajenih

biljaka nije na čitavom području gajenja isti, već se podešava prema lokalnim uslovima. Isto tako, rok setve za svaku

godinu nije kalendarski fiksiran. Za pojedine regione utvrĎen prosečni optimalan termin setve mora biti ispoštovan od

strane proizvoĎača hrane, jer on pruža najveće izglede za normalan rast i dobar prinos useva.

Formiranje krune korenova s obzirom na dubinu setve kukuruza

U našim agroekološkim uslovima gajene bilje se seju u tri roka:

1. U jesenjem roku (od druge dekade avgusta do zime, uljana repica i ozime strne žitarice),

2. U prolećnom roku (jari usevi), kada nastupe povoljni temperaturni uslovi zemljišta.


131

3. Naknadna setva, nakon žetve ozimih useva, (setva postrnih i useva kratke vegetacije).

Prilikom setve, koriste se odreĎene kategorije semena, o čemu se treba voditi računa. U kategoriju semena kao

semenske robe spadaju sledeće kategorije:

a) Izvorno (ishodno) seme proizvodni se samo u selekcijskim ustanovama i proizvodi se za stvaranje

novih ili obnavljanje postojećih sorti. Izvorno seme se ne prodaje.

a) Elitno seme (Es) se takoĎe nalazi samo u selekcijskim ustanovama i proizvodi se po specijalnoj metodici

u toku 3-4 godine. Ono mora biti potpuno sortno, tj., da sadrži najtipičnije osobine date sorte. Služi za

reprodukciju (umnožavanje) ili za sortne oglede.

b) Originalno seme (Os) dobije se iz elitnog semena umnožavanjem u selekcijskim ustanovama ili pod

njihovim rukovodstvom van instituta.

c) Seme prve reprodukcije (SR-I) dobije se umnažanjem originalnog semena koje se vrši pod kontrolom

selekcijske intitucije.

d) Seme druge sortne reprodukcije (SR-II) dobije se umnažanjem semena prve sortne reprodukcije na

semenskim gazdinstvima i ono se upotrebljava za prve reprodukcije na semenskim gazdinstvima i ono se

upotrebljava za široku proizvodnju, a dalja reprodukcija (treća i dalje) smatra se merkantilnom robom.

Načini setve

Setvom se treba obezbediti povoljne uslove za normalno klijanje, kao i što ravnomerniji raspored, da bi biljke

imale potreban prostor za svoj porast i razviće. Postoji dva osnovna načina izvoĎenja setve, a to su ručno i mašinski.

Ručna setva

Ručno se seje na više načina, ovisno o cilju gajenja, vrsti odnosno botaničkoj pripadnosti gajene biljke, veličini

površine na kojem se dotična vrsta gaji, veličini semena,

agroekološkim uslovima proizvodnje itd.

Setva omaške je jedan od najraširenijih najstarijih

načina ručne setve. Ovim načinom setve se seme po proizvodnoj

površini ručno razbacuje “pod korak”. On ima dosta nedostataka, a

najveći je to što se ne može uticati na dubinu setve i raspored

semena po površini. Ovoj setvi smeta vetar, tim više što je seme

lakše a vetar jači. Zatim, kvaliteta rada ovisi o veštini sejaća, a

učinak je ograničen fizičkom sposobnosti čoveka. Ovim načinom

setve se potroši više semena za 20 do 30%. Posle setve omaške,

obavezno je da se seme unese dublje drljanjem ili setvospremačem. U stanovitim uslovima, ovakva setva može imati

opravdanje, ako zemljište suvišno vlažno a rokovi za setvu su izmakli. MeĎutim, to se izvodi na manjim površinama.

Na većim površinama se može primenjivati setva pomoću aviona, ali to već ulazi u kategoriju mašinske setve. Dobra se

pokazala aerosetva raži na peskovitim zemljištima.

Setva u otvorene brazde pod plug se pre više primenjivala na malim površinama na seljačkim

gazdinstvima. Ovakva setva traži dosta rada, ali se može uticati na dubinu setve. Prilikom setve u otvorene brazde,

plugom se stvaraju redovi a ponekad se ona kombinuje sa Ďubrenjem naročito sa stajnjakom (šakanje).

Setva pod motiku je bila jako raširena na malim površinama za useve širokog razmaka (kukuruz). Danas se

ponekad koristi za setvu pasulja ili boranije u povrtnjacima. Iziskuje dosta rada, jer se motikom otvaraju “kućice” u koje

se stavlja više semenki računajući na propadanje jednog broja semenki zbog loše klijavosti, delovanju štetnika i bolesti).

Setva u otvorene brazdice odgovarajućeg razmaka se vrši u specijalne svrhe, npr. za oglede. Primenjuje se

na malim površinama jer iziskuje dosta rada

Mašinska setva

Mašinska setva u poreĎenju sa ručnom ima više prednosti a ogleda se u tome da se seme polaže na željenu

dubinu i razmak, zatim da je učinak u jedinici vremena velik, da radu ne smeta vetar i napokon da se setva može vrlo

dobro kombinovati i mineralnim Ďubrenjem. Navodimo sledeće oblike mašinske setve.


132

Setva u zbijene kontinuirane redove se obavlja posebnim sejalicama koje seju na razmak 6.5-8 cm. Imala

je veće opravdanje u predherbicidno doba poljoprivrede. Primenjivala se samo za useve gustog sklopa odnosno za

žitarice. Danas se manje koristi.

Setva u normalne uske kontinuirane redove je glavni način setve strnih žitarica. Razmak izmeĎu redova

je 11-15 cm, ali na težim zemljištima može biti i do 20 cm. Veći razmak omogućuje plevljenje korova ali i olakšava

njihovo širenje. Danas se koriste herbicidi pa se setva na razmak od 20 cm na teškim zemljištima napušta. Za takvu

setvu se koriste žitne sejačice različitih izvedbi a često se koristi u kombinaciji sa Ďubrenjem (startno Ďubrenje).

Načini setve u uske redove

Setva u uske ukrštene kontinuirane redove se jedno vreme primenjivala za ozime useve u prvom redu

strne žitarice u područjima s oštrom zimom i jakim golomrazicama. Imala je i svrhu suzbijanja korova dok se još nisu

upotrebljavali herbicidi. Takvom setvom su prinosi bili povećani ali su troškovi bili veći. Ovakva setva ima više

nedostataka jer se ista površina seje dva puta čime se setva duplo produžava, potrebno je dvostruko više semena za

setvu, angažuje se više mašina i ljudi a prilikom presecanja redova nagomilava se na ukrštenim mestima više semena.

Širokoredna setva se obavlja na razmak 30 – 100 cm za useve retkog sklopa a koji se u toku vegetacije

mogu meĎu redovima negovati (proreĎivati, okopavati, Ďubriti). Širokoredna setva ima dva načina: a) setva u

neprekidnim kontinuiranim redovima i b) setva u isprekidanim redovima ili setva u kućice (gnezda, odžake).

a) Širokoredna setva u neprekidnim kontinuiranim redovima primenjuje se za setvu za mahunice, prosa,

sirka kao i za setvu pravih okopavinskih useva (kukuruz, repe, suncokret), s time da se kasnije izvrši proreĎivanje.

Nedostatak ove setve je veći utrošak semena.

b) Širokoredna setva u isprekidanim redovima (u kućice) primenjuje se kod gajenih biljaka koje imaju

veliki rast u nadzemnu masu, pa im je potreban i veći vegetacioni prostor. Na ovaj se način seje kukuruz,

suncokret, repa, ricinus, pamuk, zrnene mahunice. Rastojanje izmeĎu redova je 40-70 cm, a izmeĎu biljaka u

redu 25-50-70 cm. Pri setvi u kućice važan je raspored semena. Kućice mogu biti rasporeĎene u kvadratu,

trouglu i pravougaoniku. Raspored kućica u kvadrat je najpovoljniji, jer se koristi i prostor i svetlost, a obrada

je omogućena u dva pravca kao i mehanizovana nega.

Setva u trake (pantljike) je u osnovi setva u uske kontinuirane redova, s razlikom da se dva ili tri reda seju

na uske razmake (11-15 cm), a izmeĎu njih ostavlja razmak do 30 cm, da se može za vreme vegetacije izvršiti

meĎuredna obrada. Ovom setvom se računa na efekat rubnih redova (jači rast rubnih biljaka), radi postizanja većih

prinosa, pa se i smer redova okreće u pravcu sever-jug. Setva u trake poskupljuje gajenje useva, a ne daje očekivani

efekat u visini prinosa. Ima opravdanje kod setve leguminoza ali ne i strnih žitarica. Češće se koristi kod setve detelina.


133

Načini širokoredne setve

Setva kukuruza

Sejalice za širokorednu setvu - kukuruz (pneumatske “Majevica i John Dere) i mehanička (Majevica)

Setva pšenice

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RTARSTVO

134

Specijalne tehnike setve

Ovde će biti opisano nekoliko oblika specijalne tehnike setve, jer se takvi oblici setve detaljnije tretiraju u

posebnim granama biljne proizvodnje.

Setva sejalicom koja iza sejaće cevi ima valjak i lanac

primenjuje se pri setvi okopavinskih useva na lakšem zemljištu ili pri

lošoj strukturi površinskog sloja zemljišta. Svrha joj je da se seme

dobro priljubi sa zemljištem, osigura primanje vlage i normalno

klijanje. Ovakva se setva treba izbegavati na teškim i vlaţnim

zemljištima, jer se na tom mestu zemljište zbija, pa seme teţe klije i

niče.

Setva ozimih useva gustog sklopa u brazdice široke 5-7

cm, napravljene posebnim sejaćim ralom na sejalici. Sejalica unosi seme na potrebnu dubinu izmeĎu brazdica, a vrhovi

brazdica štite njeţne biljčice od ledenih vetrova i izvlačenja biljaka usled srijeţi (podlubljivanja). MeĎuredni razmak je

od 20 cm, a nakon zime obavlja se drljanje da bi se brazdice poravnala okomito na smer redova.

. Formiranje brazdica prilikom setve pšenice i izgled useva pšenice u zimskom periodu

Setva u neobrađeno zemljište je deo agrotehničkih zahvata u okviru redukovane obrade zemljišta koja je

detaljnije opisana u poglavlju o redukovanoj obradi. Sejalice za direktnu setvu mogu svojim diskovima otvoriti zbiti sloj

zemljišta za ulaganje semena na potrebnu dubinu.

Način rada no-till sejalice Diskovi sejalice otvaraju brazdu Setva pšenice u neobrađeno zemljište

za ulaganje semena

Zajedno sa setvom vrši se i Ďubrenje zemljišta. Kao što je već ranije bili rečeno, postoji više načina setve u

neobraĎeno zemljište: no-till setva, setva u trake (strip tillage), setva u humke (ridge tillage). No-till setva se koristi

na ravnim terenima a setva u trake i humke nagnutim terenima ili na područjima sa izraţenom eolskom ili vodenom

erozijom gde se na površini ostavljaju ţetveni ostaci preduseva ili se usev usejava u mrtvi eventualno u ţivi malč.


135

Način setve na humke (grebenove) Radni organi sejalice za odsecanje vrha humki

Setva u ekstremnim uslovima vlaženja (mokro i suvo) poklapa se sa načinom setve na neobraĎenom

zemljištu, pogotovo sa ridge tillage setvom, s tom razlikom što se ova setva obavlja na obraĎenom zemljištu. U aridnim

uslovima seje se posebnim lister-sejalicama tako da stvaraju grebenove (humke), a seme se polaţe u dno izmeĎu dve

humke.

Shema setve na grebenove pod nepovoljnim Listerovanje

klimatskim uslovima

Ova metoda se zove listerovanje. Listerovanjem se stvara pogodni fitoklimat za usev, naročito u početnom

stadijumu rasta. U dnu jarka više je vlage pa je time osiguran rast useva. Listerovati se moţe i ralicom kao što se to čini

u Makedoniji pod nazivom “trapčenje”. U vlaţnom klimatu, pogotovo na teškom zemljištu, usev se seje na vrhu humki

(grebenova).

Setva pod foliju je oblik setve gde se folije koriste kao mrtvi

malč. Danas postoje specijalne sejalice koje polaţu folije i odmah seju s

posebnim sejaćim aparatom koja po obodu velikog diska imaju cevaste

ulagače koje probijaju fotorazgradivu foliju i ulaţu seme u zemljište na

potrebnu dubinu (francuska izvedba). Po holandskoj izvedbi sejalice,

ulagač semena ispred folije ulaţe seme u zemljište, a sejalice po

posejanim redovima polaţe foliju. Ovakva setva je skupa, pa se

uglavnom koristi za visoko profitabilne useve ili useve za proizvodnju

semena.

Sejalice za setvu pod foliju

Sadnja Ranije je bilo rečeno da je sadnja biološka reprodukcija raznih delova odnosno organa biljke koje nisu pravo

seme u botaničkom smislu. Materijali za sadnju čine: gomolji, rizomi, lukovice, reznice, sadnice i dr. Pri tome treba

napomenuti da u nekim slučajevima, sadnji jednog useva prethodi setva a tek u drugoj fazi sadnja (npr. duvan ili još

češće kod proizvodnje povrća).

Gomolji, rizomi i lukovice treba da veličinom (eventualno obliku) i zdravstvenom stanju budu pogodni za

sadnju. Za razliku od pravog semena, sadni materijal sadrţi dosta vode, pa ga je teško čuvati i lako stradaju od abiotskih


136

i biotskih negativnih faktora. Pa i ako se sadni materijal uspešno sačuva u skladištima, mogu se javiti stanovite teškoće

u sadni i rastu useva.

Kod krompira se prvenstveno vrši naklicavanje, sa svrhom da se otkriju eventualne bolesti gomolja i okcima a

drugo da se ubrza nicanje i početni rast useva. Radi naklicavanja gomolji se u tankom sloju izvrgnu difuznoj svetlosti

25-30 dana pri temperaturi od 15 do 180C.

Sadnice,rizomi i ostalo, kadkada se pre sadnje tretiraju tako da im se deo koji će doći u zemljište uranja u kašu

od bakterijskih cepiva, zemlje i vode, a mogu se dodati stimulatori rasta i plodnosti zemljišta. U pogledu bakterizacije,

unose se nesimbiotski azotni fiksatori i bakterije drugih korisnih procesa u zemljištu, a stimultori rasta treba da ubrzaju

oţiljavanje reznica ili jačanje već postojećeg korenja.

Termini sadnje

Termini sadnje u umerenom klimatskom pojasu vezani se uglavnom za period aktivne vegetacije. Presadnice

termofilnih useva (duvan, paprika, paradajz) sade se na otvorenom tek kad se zemljište dovoljno ugreje, a opasnost od

kasnih mrazeva proĎe. Sadnja zeljastih presadnica produţava se do letnjih meseci ako je njihova vegetacija kratka i ako

su razvijene biljke otporne prema nepovoljnim vremenskim uslovima kasne jeseni.

Tehnika sadnje

Sadnja gomolja, korenja, lukovica i zeljastih presadnica obavlja se mehanizovano, a reznica i cepova

drvenastih vrsta obavlja se ručno. Mašine za sadnju obsluţuju radnici, s tim da sadilica otvara brazdu u zemljištu u koju

se ulaţe sadni materijal, zatim sadilica pokriva brazdu zemljom i poravnava površinu zemljišta. na sadilicu se moţe

postaviti kontejner sa otopinom mineralnih Ďubriva. Mehanizovana sadnja je mnogo efikasnija od ručne, kako u

pogledu kvaliteta sadnje tako i učinka po jedinici površine

.

Razni tipove sadilica (s leva na desno- za rasad, dvoredna poluautomatska sadilica za krompir, automatska sadilica za krompiri.


137

Nega useva

Gajene biljke izlaskom iz slobodne prirode izgubile su biološku snagu divljih biljaka, a okulturivanjem i u

daljem procesu evolucije izloţene su mnogim neizvesnostima. Sa biološkog gledišta gajene biljke su oslabile, a da bi

stvorile visok i kvalitetan prinos potrebna im je briga uzgajivača, dakle čoveka.

Primenom savremenih agrotehničkih mera teţi se da se budućem usevu po mogućnosti stvore što optimalniji

uslovi za njegov porast i razviće. Nega gajenih biljaka ima za cilj da odbrani biljku od negativnih uticaja i da osigura

vegetacione faktore u dovoljnim količinama i u povoljnim odnosima.

Da bi odbranili biljku od negativnih uticaja raznim merama nege smanjuju se, pa i sprečavaju nepoţeljne

pojave. Negativni uticaji nalaze se u ambijentu u kojem gajene biljke rastu. Oni se dele na abiotske i biotske faktore.

Zapravo, jedan je glavni i dominantan neţivi faktor - klima, u kojem je bila reč u poglavlju agrekologije, dok se ţivi

faktori dele na tri glavne grupe: bolesti, štetnici i korovi. Ovde se mogu pridruţiti i divljač, ali one pričinjavaju štetu

samo povremeno i to na poljoprivrednim površinama koje se nalaze uz velike šume. MeĎutim, borba protiv štetnog

uticaja divljači je vrlo sloţena, jer divljač sezonski pod zaštitom zakona (lovostaj), a osim toga, briga i odstrel divljači

pripada lovnoj privredi. Poljoprivrednom proizvoĎaču preostaje samo mogućnost da spreči dolazak divljači na

proizvodne površine pod usevom, ali je to često vrlo teško sprovesti.

Mere nega gajenih biljaka se mogu podeliti prema karakteru zahvata, a to su mehaničke, fizičke, hemijske i

biološke.

Mehanički zahvati nege su sve radne operacije koje se obavljaju za vreme aktivnog ţivota gajenih biljaka

uključivši i plevljenje korova. Zapravo, mehaničkim zahvatima nege počinje se sa negom useva, npr., razbijanje

pokorice posle setva i jakih kiša. U toku vegetacije, mehaničkim zahvatima se osigurava da se površinski sloj zemljišta

razrahli radi lakšem pristupa kiseonika u rizosferu korenja, pri čemu se mora voditi računa da se pri tome ne oštete

klijanci i mlade biljčice. Ovi zahvati nege ne smeju preći kritičnu dubinu zahvata u pojedinoj fazi rasta useva. Što se

tiče mehaničkog uništavanja korova, danas je od manjeg značaja jer je naglasak dat na hemijsko uništavanje, premda

obrada zemljišta i sada ima korisnu ulogu eliminisanja korova s proizvodne površine.

Fizički zahvati nege se uglavnom odnose na dodavanje vode (natapanje) ili odvoĎenje suvišne vode

(odvodnja). U ovu grupu nege ubraja se i dimljenje (fumigacija) radi zaštite od kasnih mrazeva kao i odbrana od tuče

ispaljivanjem protivgradnih raketa.

Hemijski zahvati nege je jedan od glavnih zahvata nege useva pa prema tome je od najveće vaţnosti. U

obzir dolaze sva sredstva za zaštitu biljaka (pesticidi, Ďubriva, regulatori rasta, hemijska zaštita od mrazeva). Pesticidi

ulaze u grupu disciplina koje se bave zaštitom biljaka, dok se herbicidi u ovoj disciplini tretira kao logičko

zaokruţivanje sistematske borbe protiv korova jer se za razliku od suzbijanja insekata i bolesti korovi značajnije

suzbijaju i mehaničkim agrotehničkim zahvatima. Đubriva su obraĎena u poglavlju o Ďubrenju, pa je potrebno dotaknuti

samo regulatore rasta i hemijskoj zaštiti od kasnih mrazeva.

Regulatori rasta mogu delovati u pozitivnom i negativnom smislu. U pozitivnom smislu oni ubrzavaju i

povećavaju deobu ćelije odnosno znatno ubrzava rast biljke. To su stimultori rasta koji po hemijskom karakteru mogu

biti organske kiseline, vitamini, heteroauksini, alkaloidi i glikozidi. Giberelin (giberelinska kiselina) je jedan od

najpoznatijih stimulatora rasta, pored njega je Wuxal koji sadrţi fitohormone, makro i mikro hranjiva.

U usevima strnih ţitarica sklonih poleganju, primenjuju se negativni regulatori rasta (morforegultori). Svojim

hemijskim delovanjem usporavaju ili smanjuju deobu ćelija i tako skraćuju stabljiku, odnosno skraćuju internodij

stabljike ili pak pojačavaju vanjski prsten stabljike na drugom nodiju i tako učvršćuje stabljike od poleganja. Glavni

predstavnici morforegulatora su Agrostemin, Stabilan, Hlorkolinhlorid (CCC) itd.

Poseban je hemijski zahvat radi zaštite useva od niskih temperatura posebno kasnih mrazeva, gde se koriste

pored ostalih i borni preparati u razdoblju pre pojave mrazeva.

Biološki zahvati nege ovise o tome o kakvoj se vrsti gajenih biljaka radi i cilju gajenja. Kod jednogodišnjih

useva u biološke mere nege ulaze korektura sklopa, dopunsko sejanje/sadnja, a kod pregustih useva proreĎivanje. U

biološke zahvate ulazi i dopunsko oprašivanje kod useva za proizvodnju semena (semenski kukuruz npr), lomljenje

zaperaka, pinciranje, obrezivanje itd.

Mere nege se mogu podeliti prema duţini vegetacija gajenih biljaka a to je: nega jednogodišnjih useva

(ozimine i jarine) i nega višegodišnjih useva.


138

Mere nege jednogodišnjih useva (Mihalić, 1985)

Ozimine Jarine

r.b. Gusti sklop Retki sklop r.b. Gusti sklop Retki sklop

1. Drljanje izmeĎu setve i

nicanja

Isto

1. Drljanje izmeĎu setve i nicanja

Isto

2. OdvoĎenje vode od jeseni do

proleća 2. Drljanje nakon nicanja

3. Razbijanje ledene kore na

usevu 3. Valjanje nakon setve

4. Drljanje nakon zime 4. Prihranjivanje

5. Valjanje useva izvučenih

mrazom (srijeţ) 5. Fitozaštita

6. Prihranjivanje 6. Natapanje (fertirigacija)

7. Fitozaštita 7. - Korektura sklopa

8. Natapanje 8. - Okopavanje

9. - Okopavanje u jesen 9. - Ogrtanje

10. - Okopavanje u proleće 10. - Malčovanje

Nega višegodišnjih useva (Mihalić, 1985)

Zeljasti usevi Drvenasti usevi

1. Valjanje izvučenih biljaka mrazom 1. MeĎuredna kultivacija

2. Dopunsko sejanje 2. Obrezivanje

3. Drljanje nakon zime i u toku vegetacije 3. Prihranjivanje

4. Prihranjivanje 4. Malčovanje

5. Natapanje (fertirigacija) 5. Fitozaštita

6. Fitozaštita 6. Fertirigacija

Nega jednogodišnjih useva

Drljanje strnih žitarica između setve i nicanja mera kojom se sprečava stvaranje pokorice, čime se

omogućuje aeracija zemljišta, disanje korena biljaka i aktivnost ţivih organizama u zemljištu. Pokorica se javlja na

nestrukturnim zemljištima i onom koja su sklona zabarivanju. Javlja se posle jačih kiša – pljuskova.. Pokorica blokira

izbijanje klijanaca, odnosno mehanički oštećuje već ponikle biljčice. Drljanje se moţe obavljati kada su klijanci dugi

oko 2 cm i kad se pojavi prvi list na površini zemljišta. U periodu kada je duţina klice veća od 2 cm a pre nicanja, nije

preporučljivo drljati a isto tako dok pravi list nije više zaštićen koleoptilom. Sledeća faza razvoja biljaka kada se moţe

opet drljati je kada biljke dobiju tri lista pa sve do punog busanja (shema 1). Posle ove faze, štetno je drljati usev jer se

pribliţavanjem vlatanja moţe oštetiti vegetacioni vrh. Preciznom setvom na konačnu gustinu useva nije potrebno

primenjivati ovakvu meru nege.

Vreme drljanja useva

Odvođenje vode sa proizvodne površine je mera kojom se leţeća voda nastala otapanjem snega i većim

količinama kiše odvodi iz mikrodepresija putem provizornih jaraka u bočne kanale, jer moţe znatno oštetiti usev usled

nedostatka vazduha ili promrzavanja.


139

Razbijanje ledene kore je mera kojom se sprečava da ona ne ugrozi usev usled izmrzavanja biljaka i smanjenog

pristupa kiseonika. Kakvom će se tehnikom primeniti ova mera, zavisi od procene stanja useva i ledene kore na površini

zemljišta.

Valjanje jesenskih useva se sve manje primenjuje zbog poboljšane agrotehnike uopšte. Pravovremena i

precizna setva ozimina kao i veliki broj biljaka po jedinici površine umanjuju značaj ove mere. MeĎutim, ako je setva

zakasnela, te biljke loše prezimljuju a golomrazice su veoma jake, tada se valjanjem koren biljaka izvučen

golomrazicom, vrati u kontakt sa supstratom.

Prihranjivanje ozimina je potrebno radi postizanja visokih prinosa. Nakon zime, biljke počinju s aktivnom

vegetacijom, pa one moraju dobiti dovoljne količine azota za daljnji nesmetani razvoj. Dodavanje azotnih Ďubriva se

moţe vršiti ručno, širokozahvatnim rasipačima ili primenom poljoprivredne avijacije.

Natapanje ozimina kod nas se retko ili se uopšte ne primenjuje, jer je kod nas u doba vegetacije ozimina

češće veći problem viška nego manjak vlage. Natapanje ozimina nema ekonomskog opravdanje, jer povećanje prinosa

postignut ovom merom nege, ne opravdavaju troškove natapanja.

Okopavanje ozimina retkog sklopa nije od velike vaţnost stoga što je malo ozimina retkog sklopa izuzev

uljane repice. Ukoliko se ono obavlja to se manje radi u jesen, a više u proleće (suzbijanje korova).

Za jarine gustog sklopa vrede mere nega kao i za ozimine, pa ćemo se ovde više zadrţati na mere nege jarina

retkog sklopa.

Razbijanje pokorice nakon setve a pre nicanja useva retkog sklopa koriste se mreţaste drljače, a nakon

nicanja specijalna oruĎa nazvana “rotirajuća motika”. Ta oruĎa ne oštećuju usev a dobro razhraljuje zemljište i uništava

korova u početnim stadijumima rasta.

Valjanje useva nakon setve ima ulogu da seme priljubi uz supstrat i dovede voda kapilarnim putem do

semena. Kod proletnih strnih ţitarica valjanje je manje aktuelno zbog brzog nicanja, ali kod dikotilednosnkih useva a

posebno kod detelina gde je klijanje, nicanje i stvaranje male rozete vrlo sporo valjanje je vrlo često potrebna mera

nege da bi se ovaj proces ubrzao. Zato je valjanje prvenstveno namenjeno za jarine iz dikotiledonske grupe useva retkog

sklopa.

Za useve retkog sklopa obavljaju se biološki zahvati,na prvom mestu korektura broja biljaka po jedinici

površine. Ako je nedovoljan broj biljaka na m2, primenjuje se dopunsko sejanje (podsejavanje). Ovo je mera nuţde.

Loše nicanje useva najčešće je posledica subjektivnih razloga (slabo seme, loši uslovi setve, neodgovarajuća dubina

setve, nepodešena sejalica). Podsejavanju se mora prići sa puno ozbiljnosti, a ono podrazumeva pripremu semena i

izbor sorata i hibrida kraće vegetacije, pre svega zbog neujednačenog zrenja i problema prilikom ţetve i berbe,

pogotovu ukoliko je ona mehanizovana. Nasuprot toga, ako je broj biljaka prevelik, biljke se proreĎuju ručno ili

mehanički. Mašinski se usev proreĎuje uzduţ redova ili okomiti na redove (tzv., buketiranje).

Presađivanje je sadnja novih rasadnika na mesto ranije rasaĎenih koje se nisu primile, odnosno koje su

uništene.

Kod jarina retkog sklopa, ovisno o osobinama useva, primenjuju se i drugi biološki zahvati kao što su

dopunsko oprašivanje, lomljenje zaperaka, pinciranje itd).

Okopavanje je mera njega koja se danas koristi na malim površinama ili na terenima gde je primena

mehanizacije oteţana i tamo gde se ne primenjuju herbicidi. Uglavnom se izvodi ručno motikom, i ima ulogu

podsecanja korova, razrahljivanja zemljišta oko korena biljke radi lakšeg o brţeg pristupa kiseonika. Prilikom

okopavanja istodobno se i vrši ogrtanje.

Međuredno kultiviranje se obavlja kultivatorima koji efikasno razrahljuju zemljište i uništavaju korov

izmeĎu redova. Taj se zahvat ponavlja prema osobinama i stanju zemljišta kao i stepenu razvoja useva, a podešen je

prema vremenskim prilikama. Vlaţno-hladne godine i gajenje useva na teţim zemljištima nameće veću brigu oko

razrahljivanja i uništenja korova, dok za suvih godina i na lakšem zemljištu kultiviranje se moţe izostaviti. Danas se

meĎuredno kultiviranje više koristi za razrahljivanje površinskog meĎurednog sloja zemljišta i spojeno je s prihranom.

Sada ima manju ulogu za suzbijanje korova zbog primene herbicida.


140

Dubina i širina zone kultiviranja u zavisnosti Zaštitni diskovi prilikom kultiviranja

od porasta biljaka

Međuredno kultiviranje kukuruza

Kod prve kultivacije kada su biljke male od najvećeg je značaja sprečavanje nagrtanja zemlje na biljke. Tada se

obavezno koriste zaštita u vidu diskova kojima se precizno odseca zaštitna zona i istovremeno sprečava nabacivanje

zemlje na biljke. Pored toga, vaţno je i pravilno podesiti dubinu kultiviranja kako ne bi došlo do povrede korenovog

sistema.

Osim meĎurednih kultivatora sa pasivnim radnim organima (motičicama) u primeni su i kultivatori sa aktivnim

radnim organima za meĎurednu kultivaciju u obliku rotacionih sitnilica.

Ogrtanje se pre mnogo više primenjivalo u nezi nekih useva retkog sklopa. Ogrtanje je nespojivo s

mehanizovanim skidanjem plodina, pored teškoća koje mogu nastati za obradu na teškim, zbitim odnosno prosušenim

zemljištima. Izuzetak je krompir, jer rastu gomolja pogoduje nabačeno rahlo ogrtanje, a kod vaĎenja gomolja (vadilice

krompira) manje smetaju grebenovi u radu mašine.

Ogrtanje kukuruza Ogrtač za krompir

Prihranjivanje jarih useva je redovna mera nege. Ozimi usevi kod kojih je najintenzivniji rast u proleće se

prihranjuju odmah posle zime (usev tada veoma iscrpljen) i pred vlatanje.

Prihranjivanje se izvodi azotnim Ďubrivima - lakorastvorljivim i pristupačnim biljkama. Kod prihranjivanja useva guste

setve korišćenjem traktora, primenjivati sistem stalnih tragova ili koristiti rešetkaste nastavke na pneumaticima radi

manjeg gaţenja. Okopavine se prihranjuju sa operacijom kultiviranja. Ďubrivo se unosi u trake, neposredno uz korenov

sistem. Ovom merom se plitki sloj zemljišta prorahljuje, uništavaju se korovi i razbija pokorica.

Na manjim površinama, ukoliko raspolaţemo potrebnom tehnikom, prihranjivanje je najbolje obaviti

neposredno pre kiše.


141

Nega višegodišnjih useva

Gotovi su sve višegodišnji zeljasti usevi gustog sklopa, a zapravo su to višegodišnje deteline u čistom gajenju

ili u kombinaciji s perenim travama. Jedna gajena vrsta čini izuzetak a to je hmelj. MeĎutim, ona je poluzeljasta vrsta a

traje više godina.

Valjanje gustog useva posejanog u jesen dolazi u obzir nakon zime, ako je mraz izvukao biljčice iz zemljišta.

Za ovu operaciju upotrebljavaju se valjci glatkog oboda.

Dopunsko sejanje dolazi u obzir ako je deo klijanaca ili mladih biljčica propao u toku jeseni i zime. Osim

osiguranja potpunog sklopa, dopunskim sejanjem se onemogućava razvoj i širenje korova na praznim mestima.

Drljanje nakon zime praktikuje se u drugoj godini vegetacije i kasnije, ali se taj zahvat prema potrebi

primenjuje i u toku rasta tako da se površina prodrlja nakon košnje.

Prihranjivanje je vaţan zahvat nege ovih gajenih vrsta, s tim da za vreme vegetacija dominira azot, dok je

teţište fosforng i kalijumovog Ďubrenja prebačen u period mirovanja vegetacije. Prihranjivanje se primenjuje sa

agrotehničkom merom drljanja.

Zaštita useva (fitozaštita)je aktuelna naročito u početku dok su biljke useva još male i korov ima prednost u

zauzimanju proizvodne površine. Kasnije je fitozaštita usmerena samo na opasne korove.

Natapanje je vrlo bitno i usklaĎeno je s adekvatnim Ďubrenjem. Na taj način se znatno povećava prinos, a

daje dobre rezultate u sušnoj godini. Vrlo je efikasna fertirigacija, kada se natapanje vrši u obrocima 7-8 dana nakon

košnje, odnosno kada su rezovi biljaka već zarasli.

Nega drvenastih useva Nega drvenastih useva je specifična jer se radi o višegodišnjim usevima (voćnjaci). Od mehaničkih zahvata

nege, primenjuje se tanjiranje, plitko frezanje i kultiviranje. MeĎuredna obrada u nezi drvenastih useva ima isti zadatak

kao kod jednogodišnjih useva retkog sklopa, tj., odrţavanje slobodne površine rahlom i čistom od korova.

Đubrenje kao mera prihranjivanja primenjuje se u nasadima drvenastih useva na nekoliko načina,

aplikacijom krutog stajnjaka na površinu zemljišta ili u zemljište, folijarno Ďubrenje i fertirigacija. Folijarno tretiranje

mikro i makrohranjivima dalo je dobre rezultate.

Natapanje drvenastih useva ima veliki značaj u suvim uslovima proizvodnje ili u sušnom delu godine.

Fitozaštita kod drvenastih useva je vrlo sloţena i skupa. Pri fitozaštiti ovih useva akcenat je dat na

sprečavanje biljnih bolesti i uništavanje štetnih insekata, dok je zaštita protiv korova mnogo jednostavnija i manje

sloţena. U nasadima drvenastih useva primenjuje se malčovanje, tj, pokrivanje proizvodne površine raznim mrtvim

materijalom, slama, kompost, stajnjak, seno ili ţivim malčom (npr.lihoraps) .

Međuredna obrada u voćnjaku kultivatorom tipa boomerang

Hmelj kao višegodišnja poluzeljasta vrsta saĎena na razmaknute redove ima iste zahvate nege kao i drvenasti

usevi (obrezivanje, meĎuredna obrada, prihranjivanje, natapanje i malčovanje).

Zaštita od mraza i protivgradna odbrana su fizičke mera nege useva tokom vegetacije. Odbrana od

grada u nadleţnosti je protivgradne sluţbe finansirane od strane drţave.

Najbolju odbranu od mrazeva pruţa zaštićeni prostor (tople leje, plastenici, staklenici), a na otvorenom polju

primenjuju se: orošavanje, zadimljavanje - pravljenje dimnih zavesa. Pogodnim vremenom setve utiče se na razvoj

useva i stvaranje veće otpornosti prema mrazu.


142

Pokrivanje proizvodnih površina (malčovanje) Zemljište slobodne prirode koje nose biljni pokrivač zaštićena su od nepovoljnih uticaja atmosferilija, izravne

insolacije golog zemljišta, razaranje strukturnih agregata kišom, odnošenje zemljišta vodom, evaporaacije i većeg

temperaturnog kolebanja. Na poljoprivrednom zemljištu prisutni su svi ti momenti. Čovek je spoznao ovaj problem, pa

je pokušao to da reši pokrivanjem proizvodnih površina na razne načine. Pokrivanje ili zastiranje poljoprivrednih

površina raznim materijalima u stručnoj literaturi se zove malčovanje. Termin dolazi od engleske reči “mulch” što

izvorno znači nastor od lišća ili slame.

Položaj lukovica ispod malča Malč od raznih prirodnih materijala

Malčovanje odnosno nastiranje proizvodnih površina ima nekoliko namena. Pre svega je zaštita od izravnog

nepovoljnog uticaja atmosferilija uključujući i insolaciju, poboljšavanje vodnog i toplotnog reţima zemljišta,

stimulisanje biofaze zemljišta, poboljšavanje uslova ishrane gajenih biljaka i suzbijanje korova. Na pokrivenim

površinama zemljište ne treba obraĎivati. Malčovanje je redovna mera na nagnutim terenima izloţenim eolskoj i hidro

eroziji i sastavni je deo konzervacijske obrade zemljišta.

Za pokrivanje proizvodnih površina ima veliki broj materijala kao i načina malčovanja. Svi ti materijali se

mogu podeliti u dve grupe- žive i mrtve.

U materijale mrtvog malča pripadaju: plosnato kamenje, šljunak, pesak, pilovina, slama i drugi ţetveni

ostaci, seno, stajnjak, treset, ugljena prašina, specijalni papiri, plastične folije au poslednje vreme i razna hemijska

sredstva koja poput propusnog filma čuvaju nezaštićenu površinu zemljišta.

U živi malč ulaze biljke malog habitusa, sejane u gustom sklopu sa ciljem da pokriju nezaštićenu površinu.

Ţivi malč dolazi u nasade drvenastih kultura i u hmeljište. On ne sme da smeta usevu, a naročito ne u vreme berbe. Kao

ţivi malč, seju se leguminoze (Triticum repens) i neleguminoze (facelija, lihoraps). Kasnije, ţivi malč sluţi kao

zelenišno Ďubrivo. Pogodan je na nagnutim terenima, ali mora biti osigurana voda i veţe dovoljno hranjiva a kod

leguminoza o dovoljno azota. Treba napomenuti, da korišćenje ţivog malča mora izbegavati u suvom klimatu, jer

dodatno iscrpljuje vlagu iz zemljišta, pa je ovde racionalnije primenjivati mrtvi malč.

Primena mrtvog malča

Primena pločastog kamenja je vrlo stara, a korištena je u vinogradima primorskog područja.

Šljunak i pesak dolaze u nasadima drvenasti useva, ali se pesak primenjuje i kod nekih povrtnih useva.

Malčovane površine šljunkom i peskom u Španiji se naziva enarenadosi. MeĎutim, malčovanje šljunkom i peskom je

vrlo skupo jer traţi mnogo rada, a kasnije stvara poteškoće prilikom izvoĎenja odreĎenih agrotehničkih zahvata.

Pilovina se pre dosta primenjivala kao malč pri gajenju jagode, ribizle i maline. Pilovina se meša sa

zemljištem, što moţe nepovoljno uticati na plodnost zemljišta jer je pilovina bogata ligninom, a siromašna azotom, pa

se pri razgradnji stvaraju kiseli meĎuprodukti. Zato je potrebno dodavati azot i voditi računa o nautralizaciji

kiselosti zemljišta.

Slama i pleva češće se javljaju kao materijali za pokrivanje, naročito slama. Malčovanje slamom izvodi se na

oranicama nakon ţetve strnih ţitarica u intervalu izmeĎu dva useva. Tako pokrivena površina moţe se iskoristiti za

usejavanje postrnog siderata. U konceptu odrţive poljoprivrede, malčovanje slamom ili drugim sličnim materijalima

ima široku primenu u borbi protiv korova, odnosno smanjenja primene herbicida, kao i čuvanje vlage zemljišta u suvom

delu godine. Pleva se primenjuje kao i pilovina, ne samo kod voćnih vrsta nego i na oranici. Uticaj na prinos je

pozitivan, ali tu treba mnogo materijala (30 t/ha) ka i radne snage, pa je ekonomski efekt upitan.


143

Malč od slame u usevu jagoda Malč od kukuruzovine u usevu kukuruza

Seno je malča koji se koristi isključivo u nasadima voća. Otkosi se nastiru oko stabala sa svrhom da se smanji

gubitak vode i biološki aktivira zemljište. Malč od sena ima svojih loših osobina jer se u njemu nakupljaju štetnici a

pogotovo glodari, i što on uz sebe dosta vode i ne predaje u zemljište.

Kompost i stajnjak smatraju se odličnim malčem pogotovo ako su zreli. To proizlazi iz toga što oni ne

samo da pokrivaju zemljište, već su to Ďubriva čijim ulaskom hranjiva u zemljište povisuje plodnost i aktivira

mikrorganizme zemljišta.

Treset i ugljena prašina znatno smanjuju albedo zbog tamne boje, čine zemljište toplijim odnosno

poboljšavaju toplinski reţim zemljišta.

Specijalni papiri su se upotrebljavali pre pojave plastičnih folija za malčovanje. Zbog skupoće materijala i

načina pokrivanja, primena ovih papira se isplatila samo kod visokoprofitablinih useva.

Plastične folije su se danas proširile kao materijal za malčovanje. Dok prozirne folije sluţe za pokrivanje

osetljivih biljaka ili gajenje presada, to se sa neprozirnim (tamnim) folijama malčuje slobodna površina izmeĎu biljaka.

Premda to nije pravilo, jer se tamne folije upotrebljavaju kod malčovanja površina po redovima setve/sadnje naročito za

useve, čiji se plodovi formiraju na površini zemljišta (krastavac, lubenice).

Različite boje folija za malčovanje Malč od crne plastične folije

Mehanizovano nastiranje Isecanje rupa na foliji

Na taj se način plodovi čuvaju od nečistoća, te oni bivaju čistiji i zdraviji. Tamne folije odlično štite zemljište

od nepovoljnih uticaja atmosferilija, poboljšavaju vodno-toplinske prilike u zemljištu i eliminišu korove. Vaţno je reći,


144

da se prethodno površina zemljišta mora kvalitetno obraditi, tako da budu dobro usitnjena i poravnata jer će samo tako

folija lepo prileći na površinu zemljišta.

Postavljanje folija danas je mehanizovano (bilo je ranije reči u poglavlju o specijalnoj setvi). Na mestima sadnje prave

se rupe škarama u obliku slova “X” ili plinskim bušačem. Rupa ne sme biti veća od 10 cm promera, jer se inače mogu

pojaviti korovi.

Slaba strana plastičnih folija je što brzo stare pod uticajem sunca, premda postoje fotorazgradljive folije koje se

nakon odreĎenog vremena pod uticajem svetla počinju same razgraĎivati. Ostaci takve folije se jednostavno zaoru.

Danas se naročito za malčovanje u povrtarstvu primenjuje različite folije prema odreĎenoj nameni (neke folije

ne dozvoljavaju kodenzaciju vodene pare s njezine unutrašnje strane, neke imaju u sebi sadrţe zaštitna

sredstva, folije koje propuštaju samo odreĎeni deo sunčevog spektra, a razlikuju se po obliku materijala ili po boji itd).

Razna hemijska sredstva za zaštitu golog zemljišta od nepovoljnih uticaja atmosferilija i erozije

vodom ili vetrom, ne predstavlja pokrivanje zemljišta u običnom smislu, već stvaranje propusnog filma na površini

zemljišta. To su u prvom redu organski polimeri (Curasol), koji se prska kao vodena otopina po zemljištu gde nastaje

porozan tanki film (od 0,2 do 10 mm dubine zemljišta). Taj stvoreni film čuva zemljište od prejake evaporacije i erozije

vodom ili vetrom. Ova otopina stimuliše klijanje i rast biljaka, a moţe se mešati sa Ďubrivima i pesticidima. On se moţe

prskati i nakon setve. Osim curasola, primenjuju se bitumenske emulzije koje čuvaju vlagu zemljišta i stimulišu rast

useva. Za poboljšavanje toplinskog stanja zemljišta a s tim u vezi i bolje rast useva pršće se sa anilinskim

jedinjenjima, dok kombinovanjem vermikulita s polivinilacetatom ili nekim drugim jedinjenjima, daje smese za

tretiranje površine zemljišta do 2,5 cm dubine, što vrlo pozitivno utiče na nicanje i razvoj useva. Zaštita od suše je

mera nege u vreme vegetacije useva. Koristi se u suvom klimatu ili u sušnom delu godine, za većinu ratarskih a

pogotovo povrtnih kultura. Cilj je da se biljkama biljkama osigura dovoljne količine vlage u najkritičnijim fazama

razvoja, onda kada dotok vlage prirodnim putem nije dovoljan. Za osiguranje vode potrebno je izgraditi zalivne sisteme,

koji mogu biti različite izvedbe, zavisno od veličine površine, vrste useva i cilja gajenja.

Sistemi za navodnjavanje ( s leva na desno - tifon sistem i navodnjavanje prelivnim cevima)

I na kraju treba naglasiti da unapred propisati i predvideti mere nege za pojedine kulture je veoma teško.

Moraju se znati konkretni agroekološki uslovi, trţište, raspoloţiva sredstva rada, njihove karakteristike, sorta/hibrid i

njihove karakteristike.

I najidealniji planovi nege, odnosno planovi agrotehničkih mera tokom vegetacije moraju se korigovati, jer je

to uslovljeno elementima koji nisu predvidivi.


145

Borba protiv korova

Naziv korov potiče od Nemačkog naziva Unkraut preko MaĎarske reči kòrò, a našem jeziku postoji

niz sinonima: divalj, drač, trava, antraga, glota, haluga, lomina, čkalj, urodica, ogrizine, očinci, oredine,

amelj, avrlje, prijevor, handračina, harbuda i badrljica.

Korovi su u većoj meri autotrofne biljke, ali se u njih ubrajaju i biljke vodenih površina, a na kopnu još

i biljke bez hlorofila (paraziti).

Korovi su antropofite kao i gajene biljke. Nastale su onda, kada se čovek počeo baviti zemljoradnjom, a

danas se u agrobiocenozi javljaju kao sporedni članovi u heterogenoj biološkoj grupi nazvanoj pratilački

kompleks (korovi, insekti, glodari, ptice, mikroorganizmi itd).

Sve biljke koje rastu na proizvodnim površinama meĎu gajenim biljkama mimo volje čoveka,

označavaju se kao korovske biljke ili korovi. Sa stanovišta interesa čoveka, pod korovima se

podrazumevaju sve one biljke koje se nalaze na istom staništu sa gajenim biljkama a nisu cilj gajenja, i to

ne samo divlje već i gajene (npr., ako se biljka suncokreta pojavi u usevu soje).

Korovi u usevu kukuruza

Postoji različita podela korova. Pored podele korovskih biljaka prema taksonomskim jedinicama,

sistematike biljaka, korovi se mogu podeliti na više načina u zavisnosti od kriterijuma koji se uzimaju za osnovu

podele. Tako, na primer, korovske biljke shvaćeno u širem smislu mogu se podeliti na dve osnovne grupe:

1. Korovske biljke u užem smislu.

2. Korovske biljke u širem smislu.

Korovske biljke u užem smislu predstavljaju ekološku grupu biljaka koje se javljaju, uglavnom, kao

pratioci gajenih biljaka, a ova grupa korova se naziva još i segetalne biljke ili korovi. Segetalne biljke se nalaze

samo ili isključivo u usevima ili zasadima, često samo u pojedinim usevima, dakle, ne mogu se razvijati bez

antropogenog uticaja.

Korovske biljke u širem smislu su sve nekorisne i štetne biljne vrste koje se pojavljuju na

antropogenim staništima i izvan oraničnih površina. U ovu kategoriju ulaze: ruderalne biljke, korovi na

prirodnim livadama u pašnjacima, kanalima, korovi u šumama, ribnjacima itd.

Ova podela izvršena je prema karakteristikama staništa koju korovi naseljavaju. MeĎutim, korovi u

širem smislu mogu se javiti u usevima i zasadima, kao što se npr., segetalni korovi odnosno korovi u užem

smislu mogu javiti na nekim ruderalnim i drugim staništima. Zbog toga je prihvatljivija sledeća podija korova:

korovske, korovsko-ruderalne i ruderalne vrste.

a) Korovske biljke obuhvataju vrste koje se sreću uglavnom u usevima i zasadima, odnosno

obradivim površinama na kojim se vrši primena intenzivnih agrotehničkih mjera. MeĎu ovim vrstama

prevladavaju jednogodišnji korovi.

b) Korovsko- ruderalne biljke su velika grupa vrsta koje se skoro podjednako mogu nalaziti u

usevim i zasadima kao i na ruderalnim staništima. MeĎu ovim vrstama se sreću jednogodišnje i višegodišnje

biljke, a obično se sreću na staništima sa slabijim intenzitetom agrotehničkih mera.

c) Ruderalne biljke ili vaganti, predstavljaju vrste koje se uglavnom sreću na ruderalnim staništima

(Ďubrišta, ekonomska dvorišta, prostori oko naselja, utrine, meĎe, pored puteva, kanala, železničkih pruga,


146

vodotokova itd.). Ruderalne biljke se retko sreću u njivskim usevima. Češće se sreću u voćnjacima i vinogradima

i na livadama i pašnjacima. MeĎu njima prevladavaju višegodišnje vrste.

Postoji i šira podela korova sa stanovišta interesa u poljoprivrednoj proizvodnji, a to je:

a) Apsolutni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj površini koja nije cilj gajenja, a koja stoji u

kompentencijskom odnosu prema gajenim biljkama i koja nije od koristi a može biti štetna za sami usev,

zdravlje ljudi i domaćih životinja

b) Relativni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj površini koja nije cilj gajenja, a inače može

biti gajena biljka ili biljna vrsta koja na neki način može biti korisna ali ne pripada u antropogene biljke. Često u

relativni korov ulaze i gajene biljke ako se naĎu u usevu drugih vrsta ili sorte pa čak i hibrida.

Pored ovih podela, postoje podele na osnovu dužine vegetacije:

1. Jednogodišnji.

2. Dvogodišnji.

.3. Višegodišnji.

Zatim prema načinu razmnožavanja, dakle vrste korova koje se razmnožavaju:

1. Semenom.

2. Vegetativno.

3. Vegetativno i semenom.

Prema botaničkoj pripadnosti:

a) Uskolisni (korovi iz razreda jednosupnica Monocotyledonae)

b) Širkolisni (korovi iz razreda dvospunica Dycotiledonae)

Isto tako, prema visini stabljike (niski, srednji i visoki), prema vremenu klijanja i nicanja (rani, srednji i

kasni), itd.

Korovi nisu slučajni pratioci, već su se kroz duže vremensko razdoblje živeći uz gajene biljke, a pod

uticajem čoveka prilagoĎavali agrotehničkim merama koje je primenjivao čovek u procesu gajenja useva.

PrilagoĎavanje na antropogeno zemljište i agrotehničke zahvate je išlo tako daleko da mnogi korovi izvan

agrosfere ne mogu uopšte opstati. Njima je potreban indirektan čovekov uticaj.

Kao rezultat evolucije korova pod uticajem čoveka, prilagodili su se novim uslovima na antropogenom

staništu. Imaju naglašenu jednogodišnjost, izgubili su zaštitne organe, leguminozni korovi nemaju "tvrda" zrna ,

imaju uvećanu ili smanjenu veličinu semena u poreĎenju sa izvornim vrstama i kozmopolitizam.

Od navedenih prilagodbi, najvažnije su jednogodišnjost i kozmopolitizam. Zbog jednogodišnjosti,

korov se dobro prilagoĎuje izmeni useva na obradivoj površini, a kroz kozmopolitizam osigurava ekološku

adaptaciju na različite agrobiotope.

Jednogodišnjost se karakteriše širenjem korova samo semenom, a u semenu mogu najbolje preživeti

nepovoljne periode, bilo da se to odnosi na ekološke uslove ili na agrotehničke zahvate.

Biološke osobine korova Korovi imaju neke osobine koje su posledica njihovog prilagoĎavanja na život u agrobiocenozi.

Biološke osobine korova su poliploidija, dormantnost semena, neotenija, stvaranje velikog broja semenki,

otpornost prema nepovoljnim abiotskim faktorima, otpornost prema bolestima i štetnicima, posedovanje

posebnih organa i materija koji ih štiti od uništenja, otpornost semenki prema vanjskim štetnim

uticajima, sposobnost klijanja semena u mlečnom zrenju, stvaranje semenki razne dužine klijavosti.

Poliploidija

Povećani broj hromosoma kod nekih korova izaziva veću bujnost, veći habitus i varijabilnost što im

osigurava bolju ekološku adaptaciju.


147

Dormantnost

U nepovoljnim uslovima za život korova, neki inhibitori u semenu sprečavaju klijanje iako je ono

sposobno za klijanje. Na taj način dormantno seme osigurava sebi period mirovanja do momenta kada nastupe

povoljni uslovi za život korova. Povećanjem stepena domestifikacije, dormantnost semena korova se smanjuje.

Neotenija Neotenija se sposobnost korova da u nepovoljnim uslovima rasta stvori generativne organe i seme. Ona

je potaknuta ekološkim faktorima, a ponekad i borba korova za vegetacijski prostor u gustom sklopu useva

potiče neoteniju. Neotenija otežava borbu protiv korova, jer skraćivanjem vegetacije, korov osigurava

potomstvo i ponovo naseljava proizvodnu površinu.

Stvaranje velikog broja semena Zbog veće proizvodnje semena, korovi imaju prednost pre gajenim biljkama, jer ostaju na proizvodnoj

površini i osiguravaju potomstvo u različitim uslovima rasta i pri većem propadanju semenki i smrtnosti biljaka.

Tab. Broj semena jedne biljke korova (Kojić i Šinžar, 1985).

Vrsta korova Broj semena Vrsta korova Broj semena

Bidens tripartitus 250 Daucus carota 4 000-10 000

Bifora radians 100-1 200 Anthemis arvensis 4 400-30 000

Lathyrus aphaca 400-1 300 Capsela bursa-pastoris 2 000-40 000

Veronica triphyllos 1 000-2 000 Chenopodium album 3 100-80 000

Heliotropium

europeum 2 100 Solanum nigrum 40 000

Cirsium arvense 4 000-6 000 Stellaria media 15 000-25 000

Rumex crispus 3 700-5 100 Artemisia vulgaris 50 000-700 000

Sonchus arvensis 6 400 Erigeron canadensis 100 000-200 000

Portulaca oleracea 9 200 Galinsoga parviflora 300 000

Otpornost prema abiotskim faktorima

Zahvaljujući svojoj biološkoj snazi (vigoru) i heterozigotnosti, korovi laške trpe od nepovoljnih

abiotskih faktora (suša, vlaga, hladnoća, vrućina, vetar) od gajenih biljaka. Kada gajene biljke ugibaju, korovi u

većini slučajeva ostaju neoštećeni i tada obilno stvaraju veći broj semena.

Otpornost prema bolestima i štetnicima

Veći vigor čini korove otpornijim prema negativnim biotskim faktorima, a čini ih istodobno

konkurentno sposobnijim u odnosu na gajene biljke.

Posedovanje posebnih organa i materija koji ih štiti od uništenja Posebni organi u korova su oštre dlake, bodlje i trnje (Urtica sp., Ononis spinosa, Cirsium arvense i dr).

Insekti i životinje zbog tih organa izbegavaju takve korove, pa takvi korovi lakše preživljavaju i obezbeĎuju sebi

potomstvo. U nekih korovskih vrsta, ćelije imaju gorke ili otrovne materije (alkaloide), zbog čega ih životinje

ne jedu (Tanacetum vulgare, Conium maculatum, Cicuta virosa, Linaria vulgaris, Echium vulgare, Euphorbia

sp., Aristolochia clematitis, Datura stramonium , Hyoscianus niger, Solanum nigrum).


148

Ononis spinosa je obrasla dugim i oštrim bodljama Bodlje na listu palamide

Conium maculatum je jedna od naših najotrovnijih korova Hyosciamus niger (bunika)

Otpornost semena prema vanjskim uticajima Seme mnogih korova otporno je prema vlazi i temperaturnim kolebanjima zbog svoje graĎe i sastava.

Vrlo čvrsta semena ljuska (kremična kiselina) i veći sadržaj ulja u semenu čini seme korova vrlo otpornim na

štetne vanjske uticaje. Takvo se seme korova lako prenosi vodom na veliku udaljenost.

Sposobnost klijanja u mlečnom zrenju semena To je velika prednost semena korova nad gajenim biljkama, jer u odreĎenom momentu kada za biljku

korova nastupe povoljni momenti za rast i razvoj, seme klija već u mlečnom zrenju. Takvu sposobnost ima divlji

ovas (Avena fatua).

Divlji ovas (Avena fatua) može da klija u mlečnom zreju (foto:Anna-Lena Anderberg)


149

Stvaranje semena razne dužine klijavosti Mnogo korovskih vrsta stvara seme različite dužine klijavosti. Jedni mogu vrlo brzo klijati, drugi klijaju

postepeno u etapama i treći imaju produženu klijavost do nekoliko desetljeća. Gajene biljke tu sposobnost

nemaju, jer je brigu o njihovoj reprodukciji preuzeo čovek.

Način razmnožavanja korova

Korovi se razmnožavaju na dva glavna načina: semenom i vegetativnim organima (rizomi, lukovice,

stoloni). Dok se jedne vrste korova razmnožavaju samo semenom, drugi semenom i vegetativno.

Korovi koji se razmnožavaju samo semenom su jednogodišnji a nazivaju se semenski korovi. Nasuprot

njih, vrste koje se razmnožavaju semenom i vegetativno su višegodišnji (pereni) a nazivaju se još i rizomni

korovi, iako se neki šire i drugim vegetativnim organima.

Zastupljenost jednogodišnjih i višegodišnjih korova ovisi o stepenu intenzivnosti poljoprivrede.

Ekstenzivnu poljoprivredu prati veći broj višegodišnjih korova, a intenzivnu jednogodišnjih korova.

Način širenja korova

Korovi se šire aktivno i pasivno.

Aktivno širenje korova semenom (autohorija) nije tako često kao pasivno. Pri aktivnom širenju, korov

odbacuje seme usled automatskih osobenosti zrelih plodova. Oni se naglo otvaraju ili se brzo uvijaju i na taj

način odbacuje seme na izvesnu daljinu. Udaljenost prilikom odbacivanja semena od majčinske biljke nije

velika (od nekoliko desetaka centimetara do nekoliko metara). Autohorno se šire Linaria vulgaris, Delphinium

consolida, Agrostemma githago, Erodium cicutarium, Ecbalium elaterium i neki drugi).

Aktivno širenje (Erodium cicutarium)

Pasivno širenje korova semenom (alohorija). To je glavni oblik širenja sjemena korova, a faktori

pasivnog prenošenja semena su vetar, voda, životinje i čovek.

a) Širenje vjetrom ili anemohorija. Širenje vjetrom u prirodi je vrlo rašireno i važan način

zakorovljivanja proizvodnih površina, pogotovu u predelima gde duvaju jaki vetrovi. Što je vetar

jači, a seme lakše i bolje osposobljeno za letenje to je anemohorija veća. Mnogima su korovima

seme tako graĎene da mogu leteti ( dlačice -papus) ili izraštaji na plodu (krilca), pri čemu je bitno

da je seme lagano. Anemohorni korovi su Tragopogon pratensis, Taraxacum officinale, Cirsium

arvense, Senecio vulgaris, Sonchus arvensis , Centaurea cyanus i drugi.


150

Seme prilagođeno širenju vetrom -Taraxacum officinale( papus), i Tragopogon pratensis (desno)

b) Širenje vodom ili hidrohorija. Uz anemohoriju to je najvažniji način širenja semena korova. Vode

svojim kretanjem, počevši od jačih kiša, pljuskovi, bujice, manji i veći potoci, osobito poplave u

velikim količinama prenose semenke korova a katkada na velike daljine. Pri tome naravno, propada

stanovit postotak semena korova, ali zbog otpornosti prema vodi ostaje velik broj njih na životu i

doprinose zakorovljivanju. Seme i plodovi korova koji se šire vodom, imaju specifičnu masu manju

od vode, a često i posebne dodatke kao mehure ili intercelulare ispunjene vazduhom što im

omogućava lakše lebdenje u vodi. Da bi se plodovi i semena korova zaštitili od štetnog dejstva

vode, oni se često odlikuju nekvašljivošću. Nekvašljivost se postiže voštanom prevlakom, jako

razvijenom kutikulom ili naročitim tkivom, a u sitnijih plodova i semena postoje udubljenja u

epidermisu, papilama i dlakama. Mala udubljenja i meĎuprostori izmeĎu papila i dlaka ispunjeni su

vazduhom, koji sprečava kvašenje površine ploda i semena. Hidrohorno zakorovljivanje je jako

izraženo kod proizvodnih površina sa sistemom za navodnjavanje.

c) Širenje životinjama ili zoohorija.. Korove naročito šire kukci, ptice i velike životinje površinom

svog tela ili probavnim traktom. Zato se zoohorija deli u epizoohoriju i endozoohoriju. Poseban je

oblik zoohorije skupljanje semena korova što ga čine neke životinje, a naziva se sinzoohorija

(hrčak). Kod epizoohorije seme korova se hvata za tela životinje (dlaka, runo i papci u

životinja papkara). Korovi se zadržavaju raznim hvataljkama ili lepljivim materijama. Od

životinjskih vrsta, ovca svojim runom vrlo mnogo širi semena korova. Za tela životinja lako se

hvata seme Arctium lappa, Bidens tripartita, Agrostemma githago Galium aparine, Xanthium

strumarium, Caucalis platycarpos. Kod endozoohorije, semena korova s hranom prolaze kroz

probavne organe životinja i ostaju neoštećene. Padaju na zemljište s ekskrementima i dalje klijaju

u povoljnim prilikama. Endozoohorija može biti važan oblik širenja korova ako životinje jedu

hranu bogatu njihovim semenima. Na velike daljine seme korova raznose ptice (omitohorija) ako

se hrane korovima. Poseban je oblik širenja semena korova što ga čine mravi (mirmekohorija).

Mravi u svojim nastambama pored ostalih materija sakupljaju seme korova, pa to može biti jedan

iako ne tako važan način širenja korova.

Plod Arctium lappa prilagođen za zoohorno širenje Kukice kojom se čičak prihvata za dlaku životinja


151

Seme Xanthium strumarium Seme Galium aparine Seme Bidens

tripartita

sa kukicama

d) Širenje od strane čoveka ili antropohorija. Čovek nesvesno širi korove, pa antropohorija prati

agrikulturu tako reći od njezina postanka. Može se reći da su razmeri i daljinski dometi

antropohorije s vremenom bivali sve veći. Tome su u velikoj meri pridonosile seobe naroda, ratovi

i meĎunarodna trgovina. Naročito su dva svetska rata prebacivanjem vojski iz jedne zemlje u drugu

te s kontinenta na kontinent izvršili antropohoriju u tako velikim dimenzijama koje do tada nisu

bile poznate u istoriji poljoprivrede. Čovek prenosi seme korova obućom i odećom, ali najviše

trgujući semenom i reprodukcijskim materijalom, u transportnim sredstvima, oruĎu i mašinama,

primenjujući nedovoljno prevreli Ďubrivo, nezreli kompost itd.

Višegodišnji korovi takoĎer sudeluju u zaraženosti pedosfere. Pod zemljom na jednom hektaru se može

naći 10 t rizoma, što iznosi dužinu od 1 000 km sa 100 000 000 vegetativnih pupova korova (Klap, 1967)..

Tab. Dužina rizoma, broj vegetativnih pupova i masa rizoma korova po jedinici proizvodnje površine

Vrsta korova Dužina rizoma

(u km/ha)

Broj vegetativnih

pupova/ha Masa t/ha

Cirsium arvense 82 81 500 - 5 210 000 1,580

Tussilago farfara 1 500 1 700 000 - 25 960 000 15,240

Sonchus arvensis 760 760 000 -166 090 000 10,080

Polygonum amphibium - 600 000 – 9 100 000 11, 140

Stachys palustre - 5 280 000 - 70 000 000 10, 790

Agropyron repens 4 950 495 000 - 2 597 000 28, 900

Palamida (Cirsium arvense) ima duboke i razgranate rizome


152

Šteta od korova

Zajedno sa insektima, grinjama, nematodama, glodarima, pticama i prouzrokovačima biljnih bolesti, korovi

spadaju u biološke agense koji prouzrokuju štetu. Prema jednoj analizi, šteta od korova u SAD iznose 3,7

milijardi dolara godišnje. Od ukupne štete u poljoprivredi te zemlje, 34 % otpada na štetu od korova (Kojić i

Šinžar, 1985).

Tab. Svetski gubici prinosa pojedenih gajenih biljaka (u procentima od potencijalno mogućih prinosa)

Usevi

Gubici (u%)

Štetočine Prouzrokovači

bolesti

Korovi

Ukupno

Pšenica 6,0 9,1 9,8 23,8

Kukuruz 12,4 9,4 13,0 34,8

Pirinač 26,7 8,9 10,8 46,4

Krompir 6,5 21,8 4,0 32,3

Šećerna repa 8,3 10,4 5,8 24,5

Povrće 8,7 10,1 8,9 27,7

Voće 7,8 12,6 3,0 23,4

Vinova loza 3,2 23,4 10,1 36,7

Tab. Ukupni gubici prinosa u raznim geografskim oblastima (u procentima od potencijalno mogućih

prinosa)

Usevi

Gubici (u%)

Štetočine Prouzrokovači

bolesti

Korovi

Ukupno

Sev. i Cent. Amerika 9,4 11,3 8,0 28,7

Južna Amerika 10,0 15,2 7,8 33,0

Evropa 13,0 12,9 15,7 41,6

Azija 20,7 11,3 11,3 43,3

Okeanija 7,0 12,6 8,3 27,9

Šteta od korova i poljoprivredi se najčešće može ispoljiti u sledećim oblicima:

1. Korovi u proseku troše više vode od gajenih biljaka.

2. Zasenjivanjem proizvodne površine snižavaju temperaturu zemljišta (i do 2,70C na 10 cm dubine

zemljišta).

3. Troše velike količine biljnih hranjiva, naročito kalijuma i azota.

Korovi su snažan konkurent za biljna hranjiva. Korovi zasenjuju vegetacioni prostor gajenih biljaka

Kukuruz pokazuje simptome nedostatka azota.

4. Neki korovi ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama.


153

Palamida i divlji sirak ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama

5. Rizomi višegodišnjih korova smetaju u obradi zemljišta. (Sorghum halepense, Cirsium arvense,

Agropyron repens, Pteridium aquilinum, Cynodon dactylon, Rubus ceasius).

6. Prenosioci su bolesti i štetnika gajenih biljaka. Anchusa officinalis prenosi rĎu strnih žita. Za širenje

virusnih obolenja krompira, duvana, paprike, opasni su korovi iz familije Solanaceae. Nematode

šećerne repe (Heterodera schachtii) šire se pomoću Raphanus raphanistrum, Sinapis arvensis, Atriplex

patule. Mnogi korovi su domaćini prvoj generaciji ličinki kupusnog belca (Pieris brassiceae).

Anchusa officinalis je prenosilac bolesti žitne rđe

7. Neki su korovi paraziti gajenih biljaka. Cuscuta europea parazitira mnoge gajene biljne vrste, kao i

specijalizovani parazit Orobanche sp.


154

Vilina kosica (Cuscuta sp). je najopasnija biljka parazit Vilina kosica parazitira biljku krastavca

8. Izazivaju poleganje gajenih biljaka nežnije graĎe, (Convolvulus arvensis i strnim žitima).

Slak (Convolvulus arvensis) izaziva poleganje nežnih gajenih biljaka

9. Alogamni korovi se mogu spontano ukrštati sa alogamnim gajenim vrstama. Rašireno je ukrštanje

korova iz familije Brassicaceae sa gajenim biljkama iz iste familije. Divlji ovas se spontano ukršta sa

gajenim ovsom.

10. Izazivaju trovanje ljudske i stočne hrane. Kukolj kvari kvalitet brašna, mleka i maslaca.

Melampyrum arvense takoĎer kvari kvalitetu brašna a i štetna je za zdravlje ljudi. Divlji luk kvari ukus

i miris mleka. Lolium temulentum je toksičan za čoveka i domaće životinje. Conium maculatum može

izazvati trovanje ljudi i stoke sa smrtnim ishodom. Pteridium aquilinum kod rogate stoke izaziva

hematuriju, odnosno krvarenje u mokraćnom sistemu što dovodi do uginuća stoke, Linaria vulgaris

kod konje izaziva latirizam.

Paprat (bujad- Pteridium aquilinum) izaziva krvarenje u mokraćnom sistemu goveda


155

Korist od korova

Kao pripadnici velike grupe viših biljaka, korovi mogu biti na odreĎeni način korisni za

čoveka. Neki od korova su dobra i kvalitetna hrana za ishranu stoke naročito za svinje (Amaranthus

retroflexus, Urtica dioica, Chenopodium sp. Atriplex patula, Galinsoga parviflora, Sonchus sp itd). Brojne

su korovske vrste koje imaju lekovite osobine, prvenstveno kamilica, metvice, stolisnik, koprive, a neke

mogu poslužiti i u ljudskoj ishrani kao mlada salata u vreme kada gajena salata nije dospela za upotrebu.

Korovi su dobra pčelinja paša, naročito maslačak ako se ne nalazi u plantažama voća.

Stoka je vrlo rado jede (Galinsoga parviflora)

MeĎutim, od prisustva korova na proizvodnim površinama je veća šteta od koristi, pa je zato potrebna

stalna borba protiv njih.

Suzbijanje korova

Savremena borba protiv korova obuhvata veoma brojne i raznovrsne mere suzbijanja. One imaju za cilj

da se smanji populacija korovskih biljaka do nivoa ispoljavanja minimalnih nepovoljnih efekata delovanja

korova u usevima i zasadima gajenih biljaka. S obzirom da je korove nemoguće u potpunosti uništiti, suzbijanje

mora ići do praga ekonomičnosti, a sa tim u vezi do praga i štetnosti, odnosno, do onog broja i mase korova u

usevu gde neće naneti gajenim biljkama znatniju štetu. Otuda se ekonomičnost u suzbijanju korova mora pronaći

kako u racionalizaciji poljoprivredne proizvodnje i njenog pojeftinjenja, tako i provoĎenje integralnih mera

borbe protiv njih.

Integralne mere borbe protiv korova, sastoje se od kompleksa različitih mera i načina suzbijanja korova

koji se, u zavisnosti od useva, florističkog sastava i graĎe korovske zajednice i konkretnih agroekoloških uslova

na datim površinama, meĎusobno na ovaj ili onaj način dopunjuju. Suzbijanje korova, prema tome, mora da

bude stalna mera koja se provodi integralno u vremenu i prostoru.

U borbi protiv korova, primenjuju se mere koje se mogu podeliti u dvije kategorije: indirektne (preventivne) i

direktne mere.

Indirektne mere suzbijanja korova

To su mere koje obuhvataju sve one načine suzbijanja korova koje se izvode van obradivih površina pre

nego što seme korova dospe na proizvodne površine, a to su:

a) Čišćenje semena -Iz semena gajene biljke odstranjuju žive i nežive primese, a naročito seme

korova. Setva čistog semena predstavlja vrlo efikasan način suzbijanja korova i od toga u mnogome zavisi

buduća zakorovljenost useva. Čišćenje semena se vrši u ustanovama za doradu semena. Ono je toliko važno da je

u pogledu nekih korovskih vrsta i regulisano zakonom.


156

Trifolin mašina sa magnetnim valjcima za čišćenje semena detelina od viline kosice

Tako je po Zakonu o prometu semenskom robom bivše SFR Jugoslavije, meĎu ostalim pisalo da seme

detelina, trava, detelinsko–travnih smesa ne sme sadržavati ni jedno klijavo seme viline kosice (Cuscuta sp.),

maka (Papaver sp) ni bunike (Hyosciamus niger), a u semenu lana ne sme biti više od 10 semena korova Lolium

linicolum, 60 semena Lolium temeulentum i 20 semena korova Camelina sativa. Naročito je opasna prisutnost

viline kosice u semenu detelina, zato u promet ide samo plombirano seme. Seme detelina se čisti u ustanovama

za doradu semena pomoću “trifolin” mašina. Neočišćeno seme detelina se pomeša sa finom metalnom

pilovinom. Pilovina se nahvata na hrapavu površinu semena viline kosice i prolazeći pored elektromagneta

odvaja se od glatkog semena detelina.

b) Ispravan postupak sa raznim otpacima u poljoprivredi – Jedan od načina širenja korova je

da se otpaci vršidbe daju stoci kao hrana. Otporna semena korova prolaze neoštećena kroz probavni trakt

životinja i tako se vrši zaraza proizvodnih površina, (endozoohorija). Vrlo je važno da se žetveni ostaci koji se

najčešće sastoje od semena i plodova korova, ako se iskorišćavaju kao stočna hrana (tzv. urodica), izlože

visokim temperaturama, a seme korova koje se nalazi u plevi samelje, pa tek tada upotrebi za ishranu stoke.

c) Pravilno negovanje stajnjaka i komposta -U stajnjaku i kompostu ima mnogo semena korova

koje je prošlo kroz probavni sistem stoke. Seme korova ima visoko izraženu životnu sposobnost tako da može

očuvati klijavost pri vrlo nepovoljnim uslovima života. Osim toga u prostirki slame ima takoĎe veliki broj

semena korova. Stoga je potrebno da se koristi dobro zgoreo stajnjak gde se usled uticaja termogenih bakterija

prilikom razgradnje organske materije u stajnjaku i kompostu. Ovo se postiže pravilnom manipulacijom

stajnjaka prilikom zgorevanja gde se postiže temperatura u stajnjaku iznad 80 °C, pri čemu se znatan procenat

semena korova unište.

d) Održavanje čistoće poljoprivrednih zgrada, dvorišta i mašina –Ekonomska dvorišta, silosi,

farme, skladišta stočne hrane i hangari moraju se čistiti jer mogu biti veliki rasadnik korova, a isto tako se

moraju održavati i čistiti poljoprivredne mašine jer se u njima može naći znatan broj semena korova. Ekonomska

dvorišta se moraju često kositi pogotovo prije obrazovanja semena a koji se nalaze u ekonomskom dvorištu.

e) Uništavanje korovskih biljaka na neproizvodnim površinama –Površine pored puteva,

železničkih pruga, vodotokova, neureĎene površine kraj naselja, deponije Ďubrišta, utrine, meĎe, zaparložene

površine itd., su staništa posebne ruderalne vegetacije, u čijem sastavu se, pored ruderalnih nalaze i korovsko-

ruderalne biljke. Ova staništa predstavljaju stalan izvor zaraze proizvodnih površina. Korovi na ovim staništima

se uništavaju košenjem i sprečavanjem plodonošenja, razoravanjem, plamenom, kao i primjenom totalnih

herbicida.


157

Uništavanje krova na neproizvodnim površina plamenom


158

Direktne mere suzbijanja korova

Direktne mere obuhvataju sve mere u borbi protiv korova koje se izvode, na proizvodnim površinama. One se,

prema načinu izvođenja i primenjenim sredstvima, mogu svrstati u agrotehničke, fizičke, hemijske i biološke mere.

Agrotehničke mere

a) Zaoravanje strništa -Zaoravanjem strništa nakon žetve odsecaju se i zaoravaju nadzemni delovi

korova. Osim toga, izaziva se seme na klijanje kao i na aktiviranje pupoljaka na organima vegetativnog razmnožavanja.

Zaoravanjem strništa uništavaju se nadzemni organi jednogodišnjih i višegodišnjih korova zaostalih posle žetve. Ovom

merom se na određeni vremenski period u potpunosti suzbiju jednogodišnje vrste, a kod višegodišnjih vrsta,

uništavanje nadzemnih delova izaziva obnavljanje ovih organa što dovodi do iznuravanja biljaka.

b) Duboko oranje -Duboko oranje kao mera borbe protiv korova ima za cilj da uništi sve nadzemne delove

biljaka, izbaci na površinu podzemne organe vegetativnog razmnožavanja i seme korova koje je bilo na površini duboko

zaore i stave ga u nepovoljne uslove za klijanje i nicanje. Delovanjem nepovoljnih spoljašnjih uslova smanjuje se

vitalnost izbačenih vegetativnih organa korova kada bivaju uništeni. Izorana semena koja su prošla kroz period

mirovanja, ponovo niču da bi dopunskom obradom zemljišta ponovo bili uništeni.

c) Predsetvena priprema zemljišta -Predsetvenom pripremom zemljišta, uništavaju se iznikli korovi. To

se postiže vlačenjem, plošnim kultiviranjem, tanjiranjem, valjanjem, drljanjem i rezanjem.

Predsetvenom obradom zemljišta se uništavaju rani proletnji korovi i oni koji su ostali nakon osnovne obrade

d) Setva -Vreme, gustina i dubina setve imaju vrlo veliki značaj za stanje zakorovljenosti useva, a samim tim

mogu delovati i kao mera protiv korova. Optimalni rokovi setve i dubine kao i obrazovanje određenog sklopa i njegove

pokrovnosti stvaraju nepovoljne uslove za nicanje, rastenje i razviće korova. Pored toga, vreme, gustina i dubina setve u

velikoj meri utiču na ispoljavanje konkurentske sposobnosti useva koji je, sa svoje strane, sposoban da mehanički uguši

korovske biljke.

e) Nega useva -Prilikom mera nege useva, poboljšava se ambijent odnosno poboljšavaju se uslovi rasta i

razvoja useva, a sa tim u vezi se pogoršavaju uslovi za rast i razvoj korova.

Razbijanje pokorice drljačom i uništavanje korova Međuredna kultivacija raštike


159

Te mere su: drljanje prilikom uništavanja pokorice pri čemu se uništavaju i korovi, đubrenje odnosno

prihrana pri čemu se povećava konkurentska sposobnost gajenih biljaka usled bolje ishrane, okopavanje i plevljenje,

međuredna kultivacija itd.

Plevljenje krompira viderom vertikalnih prstiju Vider sa horizontalnim “prstima”

Vider sa vertikalnim četkama za povrtne useve Vider sa horizontalnim četkama

za predsetveno uništavanje korova

Plevljenje korova iz rasada biljaka u zaštićenom prostoru Okopavanje krompira

f) Đubrenje -Đubrenje kao moguća mera borbe protiv korova uglavnom se sastoji u tome, da se usled

povoljnih uslova pri povećanju sadržaja hranjivih materija u zemljištu, ubrza rast i razvoj gajenih biljaka i poveća

njihova konkurentnost u odnosu na korove.


160

g) Malčovanje -Malčovanje pored ostalog, ima značajnu ulogu u suzbijanju nicanja i razvijanja korova, jer

materijali sa kojim se pokriva setvena površina (slama, pleva, seno, kompost, stajnjak, te od veštačkih materijala,

specijalni papiri, plastične folije ili neka hemijska sredstva a kojim se prska setvena površina koja stvara tanak i porozan

film) onemogućuju u znatnoj meri zbog zasenjivanja, klijanje, nicanje te rast i razvoj korova.

Malč od slame je jedan od načine zaštite od korova (usev belog luka)

Crni plastičnim malčem se efikasno štiti o korova Dobre rezultate pokazuje i malč od specijalnog papira

Polje pod malčem od slame i agrotekstila Usev paradajza pod malčem od crne folije

h) Plodored -Plodored je vrlo važna mera zaštite protiv visoke zakorovljenosti, a mehanizam suzbijanja može

biti fizički i alelopatski. Fizički je kada usev svojim habitusom zasenjuju korove (npr. divlji sirak ili koštan u usevu

pšenice) i na taj način onemogućava njihov razvoj. Naime, ova dva korova kliju i niču u aprilu kada je pšenica već vrlo

bujna i nalaze se u fazi završetka vlatanja i početka klasanja. Alelopatski odnos između gajene biljke korova zasniva se

na uticaju izlučevina biljke (kolini) koji deluju depresivno na rast i razvoj korova. Ovaj odnos može biti obratan. Ovas

inhibitorno deluje na rast i razvoj Sinapsisi arvensis, raž suzbija rast Matricaria chamomilla, pšenica inhibitorno deluje

na Anthemis arvensis L., Tripleurospermum inodorum i Holcus latanus. Promenom useva u plodoredu, menjaju se

odnosi proizvodnje i delovanja kolina što za posledicu ima i kvalitativne i kvantitativne promene u korovskoj zajednici i

useva, odnosno eliminaciju pojedinih korovski vrsta iz određenih useva.


161

Fizičke mere suzbijanja

Fizičkim merama borbe, direktno se uništavaju korovi primenom plamena, pregrejane vodene pare ili

natapanjem vodom.

a) Primena plamena -Uništavanje korova plamenom vrši se samo u širokorednim usevima otpornim na visoke

temperature (kao na primer pamuk) ili na površinama bez useva koje treba privesti kulturi. Koriste se plameni

kultivatori sa većim ili manjim brojem plamenika. Sagorevaju se i uništavaju nadzemni delovi korova i seme

na površini zemlje.

Međuredno uništavanje korova plamenom u usevu pamuka i na gredicama za povrće

b) Primena pregrejane vodene pare -Korovi se osim plamenom mogu uništiti i pregrejanom vodenom

parom. Ovo se izvodi uglavnom na nepoljoprivrednim površinama. Ovaj metod je vrlo komplikovan pa se vrlo retko

provodi i to uz izuzetno stroge mere zaštite.

c) Natapanje vodom -Primenjuje se na površinama gde nema gajenih biljaka, u vreme intenzivnog razvoja

korova. Natapa se čitava površina vodom do uginuća korova. Međutim, ne daje dobre rezultate kod korova koji se

nalaze u fazi semena. Nakon prestanka natapanja, korovi iz semena ponovo niču, pogotovo ako se ima u vidu njihovu

životna sposobnost preživljavanja u obliku semena u nepovoljnim životnim uslovima.

Biološke mere suzbijanja

Ima se u vidu, da svaka biljna vrsta ima svog prirodnog neprijatelja pa tako

i korovi. U vezi s tim postoje sledeće biološke mere borbe protiv korova:

a) Biološka borba protiv korova primenom insekata - U SAD je iz

Evrope unet korov Hypericum performatum (kantarion), koji se zbog odsustva

prirodnog neprijatelja vrlo brzo razvio i zauzeo velika prostranstva. Unošenjem iz

Evrope njegovog prirodnog neprijatelja insekata Chrysolina gemelata i Chysolina

hyperici, došlo je do smanjenja jedinki ovog korova na razumnu meru.

Chysolina hyperici

b) Mikrobiološki agensi kao faktori biološke borbe protiv korova - Biljni patogeni, odnosno

mikroorganizmi mogu znatno regulisati broj korova na određenom staništu. Tako npr. gljivica Coletotrichum utilix

inficira i suzbija Xanthium spinosum, Corilicum spp., i Mycosphaerella spp., mogu inficirati Pteridium aquilinum.

Amaranthus retroflexus je osetljiv na gljivicu Rhyzotonia solani itd. U svrhu suzbijanja viline kosice (Cuscuta spp.)

proučava se mogućnost primene gljivice Alternaria cuscutoides kao i drugih vrsta gljivica.

Primena patogena se vrši na dva načina: klasičnim načinom inokulacije (infekcije) korova i daljnim

samostalnim širenjem, i mikroherbicidnim tretiranjem gajenih biljaka patogenom korova.

b) Životinje herbivore (stoka odnosno domaće životinje) u biološkoj borbi protiv korova- Domaće

životinje (goveda, ovce, koze, svinje, konji) mogu na površinama gde nema još gajenih biljaka znatno smanjiti

broj i masu korova, kao i broj korova uz puteve, kanale, zaparložene površine, itd. Isto tako i ribe herbivore

mogu rečnim i jezerskim vodenim površinama smanjiti broj vodenih korova.


162

Ovce efikasno regulišu populaciju korova na zaparloženim površinama

d) Više biljke kao kompetitori i antagonisti u borbi protiv korova. - Već je ranije rečno da biljke

jedna na drugu utiču kolinima odnosno alelopatskim odnosima, gdje pojedine gajene biljke inhibitorno utiču na razvoj

određenih vrsta korova, a isto tako svojom bujnošću mogu kompetitorski delovati na smanjenje zakorovljenosti. Na

primer, Canabis sativa (konoplja) ostavlja iza sebe dosta čistu površinu od korova.

Hemijske mere suzbijanja

Hemijske mere suzbijanja korova zasnivaju se na primeni herbicida, hemijskih supstanci za direktno

uništavanje korova. Primena herbicida je novijeg datuma i masovno je počela poslednjih četrdeset godina. U odnosu na

ostale mere borbe protiv korova, primena herbicida ima niz prednosti jer je ispoljena visoka efikasnost što je omogućilo

njihovu široku primenu u svim oblastima biljne proizvodnje.

Podela herbicida

Prema karakteru delovanja na gajene biljke, herbicidi se mogu podeliti na: neselektivne i selektivne.

a) Neselektivni herbicidi -Primenjuju se za potpuno uništavanje biljnog pokrivača (totalni herbicidi), ili bar

nadzemnih delova biljki. Koriste se za uništavanje vegetacije pored železničkih pruga, puteva, kanala i drugih

irigacionih sistema, na aerodromima, oko privrednih zgrada, na neobrađenim terenima koji se privode kulturi, itd.

b) Selektivni herbicidi – To su hemijski preparati koji uništavaju pri određenim količinama samo korovske

biljke dok za gajene biljke nisu toksični. Prema načinu delovanja, herbicidi se mogu podeliti na: kontaktne i herbicide

translokacionog delovanja.

Kontaktni herbicidi -Deluju pri neposrednom dodiru sa delovima biljke pri čemu ne prodiru u unutrašnjost i

ne razaraju ostale delove, već samo delove biljke koji su došli u kontakt sa herbicidom.

Translokacioni herbicidi -Nazivaju se još i sistemični herbicidi. Oni imaju hemijska jedinjenja koja bivaju

usvojena preko biljnih organa (list ili koren), premeštaju se kroz biljku (floem, ksilem ili ćelijski protoplast), te

dospevaju do mesta delovanja. Na mestu delovanja izazivaju promene fiziološko-biohemijskog karaktera koje dovodi

do uginuća biljke.


163

Usev soje zaraženim korovima

Primena herbicida na oranicama

(za ratarske i povrtne useva)

Herbicidom se može tretirati zemljište ili samo korov. Tretiranjem zemljišta, herbicid uništava klijance korova,

a kad se tretira korovska vegetacija, onda herbicid deluje dodirom (kontaktom) ili translokaciono kroz biljku.

S obzirom na agrotehničke zahvate, herbicidi se primenjuju:

a) Pre setve (presowing metoda).

b) Pre nicanja (preemergence metoda).

c) Nokon nicanja (postemergence metoda)

Na oranicama pre setve herbicidi se manje primenjuju. Primena je opravdana ako se radi o osetljivim usevima,

ili se radi u herbicidima koji se moraju inkorporirati u zemljište zbog fotolabilnosti.

Primena herbicida pre setve (presowing metoda)

Metoda primene herbicida pre nicanja je glavni način suzbijanja korova na oranicama. Herbicid se primenjuje

od časa setve do pred nicanje, radi uništavanja korova u fazi klijanaca. Učinak ovisi o svojstvima i stanju zemljišta

nakon setve/sadnje.


164

Primena herbicida posle setve a pre nicanja useva Suzbijanje korova u rasadu paprike u plasteniku

(Hrustić, et.al.1998) (Ružić, 2002)

Metoda primene herbicida nakon setve/sadnje, također je vrlo raširena, pri čemu je moguće tretirati čitavu

površinu useva gustog sklopa, redove kod useva retke setve/sadnje ili samo lokalne zone koje je zahvatio korova (vilina

kosica npr.).

Nakon setve/sadnje redovito se daju hormonski, selektivni herbicidi, pa se lako mogu oštetiti susedni osetljivi

usevi prilikom zanošenja sredstva.

Već prema usevu i korovskoj vegetaciji, primenjuje se pojedinačni preparati ili njihove kombinacije.

Međuredna kultivacija sa istovremen prskanjem herbicidima u trake nakon nicanja useva

Detaljnije mere zaštite useva od korova herbicidima slušaju se na kursevima “Fitofarmacija” i “Zaštita bilja ”

na Poljoprivrednim fakultetima.


165

Sistemi biljne proizvodnje

Gajene biljke su vezane uz grane biljne proizvodnje odnosno uz proizvodne kategorije

zemljišta (oranice, vrtove, voćnjake, vinograde i travnjake). Svaka od navedenih kategorija se iskorištava na

specifičan način spajajući ekološke faktore sredine s glavnim zahtevima gajenih biljaka. Prema tome, pojedinim

kategorijama zemljišta svojstveni s sistemi biljne proizvodnje, a oni su klasifikovani na sledeći način.

Klasifikacija sistema biljne proizvodnje

Sistemi biljne proizvodnje kod drvenastih useva obraĎuju se detaljno u proizvodnim granama voćarstva

i vinogradarstva, a sistem biljne proizvodnje na travnjacima u predmetu “Krmno bilje”. Zato će ovde biti

opisan samo sistem biljne proizvodnje na oranicama i konsocijaciji odnosno kombinaciji oraničnih i drvenastih

useva.

Sistem biljne proizvodnje na oranicama

Sistem biljne proizvodnje na oranicama uključuje sledeće kategorije:

1. Plodored.

2. Slobodna plodosmena.

3. Monoprodukcija.

Plodored

Pre detaljnijeg razmatranja pojma plodoreda, potrebno je terminološki objasniti pojmove kategorija

useva koje se često upotrebljavaju vezano za plodored.

Kategorije useva u plodoredu (Mihalić, 1985)

Oznaka useva Kategorija useva Vreme setve i dozrevanja

Botaničko -

uzgojna

Jednogodišnji Traju samo jednu vegetaciju

Višegodišnji Traju dve ili više vegetacija

Sezonska

Ozimi Seju se od leta od jeseni. Dozrevaju iduće godine

Jari Seju se nakon zime (proleće). Dozrevaju od leta

od jeseni.

Letni Seju se leti postrno, dozrevaju u jesen.

Agrotehnička

Predusevi Usev koji prethodi sledećem usevu

Sledeći usevi Usev koji dolazi nakon preduseva

Nadusevi Usevi velikog habitusa ili su odmakli u rastu u

odnosu na podusev.

Zaštitni usevi Nadusevi koji štite podusev u početku rasta

(strnine u odnosu na deteline)

Podusevi Usev manjeg habitusa od naduseva.

Naknadni usevi Seje se nakon glavnog useva od proleća do jeseni.

MeĎuusevi (interpolisani usevi) Interpolacija može biti prostorna, tada je podusev,

ili vremenski tada je naknadni usev.

Poljoprivredno-

ekonomska

Glavni Usev koji je najvažniji u plodoredu.

Sporedni Usevi manjeg značaja (naknadni ili meĎusevi)


166

Plodored predstavlja sistem biljne proizvodnje s pravilnom izmenom useva, prostorno i vremenski na

proizvodnim površinama a zamenjuje biološka ravnoteža spontanih biocenoza uključujući niz agrotehničkih i

organizacijsko-tehničkih mera. Prema Todoroviću (1948) “plodored predstavlja plan iskorišćavanja

vegetacione sredine u prvom redu klime i zemljišta putem gajenja biljaka po unapred utvrđenom

rasporedu u vremenu i prostoru”. Obuhvata vremensku smenu useva (plodosmenu), prostornu smenu useva (poljosmenu) i odmor

zemljišta.

Vremenska smena useva ili plodosmena ostvaruje se u okviru plodoreda u toku jedne rotacije, a

okosnicu čine glavni usevi plodoreda. Plodosmena se označuje u sledu godina (kalendarski), na primer:

1998. godine – okopavina

1999. godine- jara strna žitarica

2000. godine- detelinsko travne smese

2001. godine- okopavina

2002. godine – ozima strna žita

Prostorna smena useva (rotacija) znači prostornu smenu useva po

plodorednim poljima. Ona se ostvaruje tako da se sve porizvodne površine

(oranice) podele u odreĎeni broj plodorednih polja. Odatle potiče numerička

oznaka plodoreda (dvopoljni, tropoljni, četveropoljni plodored itd). Kada jedan

usev obiĎe sva polja u plodoredu, tada je jedna rotacija završena i počinje druga.

Iz toga se može zaključiti da je rotacija nemoguća bez vremenskog faktora. U

sledećoj šemi prikazana je jedna rotacija šesteropolja.

Odmorom zemljišta treba osigurati normalno funkcionisanje zemljišta

kao supstrata za gajenje oraničnih useva. Klasično odmaranje zemljišta ranije se

provodilo ugarom, a danas se funkcionisanje sistema zemljišta-gajena biljka želi

prebaciti na redovitu agrotehniku, u prvom redu Ďubrenje kao i na zahvate

pedohigijene. Šematski prikaz poljosmene

useva u plodoredu od šest polja

Razlozi uvođenja plodoreda

U početnom periodu razvoja poljoprivrede, gajeni su trajni usevi na jednoj površini do granice koje su

postavili negativni faktori (iscrpljivanje biljnih hranjiva, štetnici, bolesti itd). To je bila primitivna

monoprodukcija. Upravo su slabe strane trajnog gajenja useva bile uzrok da se potražilo rešenje u smeni useva,

dakle u plodoredu.

Za uvoĎenje plodoreda postoje biološki, agrotehnički i organizacijsko-ekonomski razlozi.

Biološki razlozi

Biološki uvoĎenja plodoreda grupiraju se u četiri grupe: tolerantnost useva prema ponovljenoj setvi,

širenje korova, širenje štetnika i bolesti dotičnog useva.

Tolerantnost useva

Jedni usevi lako podnose ponovljeno gajenje sve do monoprodukcije, a s druge strane su vrlo osetljivi

odnosno netolerantni. Svi oranični usevi mogu se razvrstati

prema stepenu tolerantnosti u prilično široku skalu. Pa tako

postoje snošljivi ili samostabilni usevi (trave, kukuruz,

proso, sirak, ovas, raž, riža, krompir, lupina, soja, pasulj i

konoplja. U nesnošljive ili samolabilne useve ulaze: ječam,

crvena detelina, lucerka, grašak, šećerne repa, lan i

suncokret. Prema tome, samolabilnost useva glavni je razlog

izmene, zato što je netolerantnost veća, pa isti usev reĎe sme

doći na isto mesto odnosno, visoka tolerantnost

omogućuje slobodno ratarenje bez čvrstog plodoreda sve do

monoprodukcije. Zapravo, netolerantnost nekog useva

povezuje se uz negativne procese u zemljištu, koji mogu

postati i limitirajući za daljnoj gajenje istog useva. Avionski snimak plodorednih polja


167

U ponovljenom gajenju delovanje na isti usev može biti samo zemljište, pa su negativne pojave

samolabilnih useva nazvane zajedničkim imenom “umornost zemljišta”. Tu se radi zapravo, o kompleksnoj

pojavi koja se manifestuje slabim rastom useva na istom mestu sve do onemogućavanja gajenja u ekstremnim

slučajevima. Ona se objašnjava na više načina, kao što je naprimer nedostatak aktivnih hranjiva, naročito

mikroelemenata. Vrlo čest uzrok umornosti zemljišta je nakupljanje nematoda, drugih štetnika ili uzročnika

bolesti. Daljnji uzroci umornosti zemljišta se pripisuju poremećaju u normalnim odnosima grupe zemljišnih

mikroorganizama, nakupljanju inhibitornih materija koje su posledica raspadanja žetvenih ostataka, pa i pojave

raznih toksičnih materija u zemljištu.

Nedostatak hranjiva u zemljištu je manji problem, jer se oni mogu dodavati u zemljište prema potrebi

useva, ali problem predstavlja poremećaj u biološkoj ravnoteži u zemljištu.

Postoje dve starije teorije koje su pokušale objasniti umornost zemljišta. Jedna od njih je teorija

toksina koja tumači da korenovi biljaka po ponovljenom gajenju istog useva izlučuju i toksičke materije koje se

toliko nakupe da počinju delovati štetno na sami usev. Ova teorija nije dobila znatniju podršku u stručnoj i

naučnoj javnosti, jer se smatra da se umornost zemljišta javlja zbog nakupljanja inhibitornih materija prilikom

raspadanja žetvenih ostataka.

Druga je bakterijska teorija ili Hiltnerova teorija koja tvrdi da se umornost zemljišta javlja zbog

promene u mikrobiološkom sastavu zemljišta, što za posledicu ima nesposobnost mikroorganizama da stvaraju

aktivan sloj rizosfere, a s druge strane, nestajanje korisnih mikroorganizama i faune u zemljištu. Nestanak

korisnih mikroorganizama prati širenje štetnih organizama zemljišta koje negativno deluju na biološku ravnotežu

zemljišta.

I ova teorija nije potpuno objasnila pojavu umornosti zemljišta, jer za ne stvaranje aktivnog sloja

rizosfere nema argumenata i jednostrano je. Mnogo više podataka ima, da u ponovljenoj setvi neki usevi

nakupljaju odreĎene

grupe mikroorganizama koji izlučuju materije koje deluju štetno na druge korisne mikroorganizme. Osim toga,

postoji negativna alelopatija izmeĎu zemljišnih mikroorganizama i useva. Pored toga, neki mikroorganizmi

luče toksine koji uzrokuju umornost zemljišta.

MeĎutim, najveći udeo u netolerantnosti useva u ponovljenoj setvi imaju biljno-parazitarne nematode.

Za poljoprivredu imaju veliko značenje sledeće nematode: Heterodera schachtii (nematoda šećerne repe),

Heterodera avenae (nematoda ovsa), Heterodera rostochiensis (nematoda krompira), Heterodera trifolii

(nematoda deteline), Heterodera cruciferae (nematoda kupusa). Pored ovih nematode, poseban problem

predstavljaju pokretne ili seleće nematoda koje pripadaju vrlo štetnim mikroorganizmima, u prvom redu iz roda

Pratylenchus spp.

Heterodera schachtii Ciste H.schachtii Heterodera rostochiensis

Gale ili guke H. rostochiensis Heterodera avenae (ciste –desno)


168

Pratylenchus spp. Heterodera trifolii

Ne postoji dovoljno delotvornog hemijskog sredstva za uništavanje nematoda jer su postojeći

nematocidi užeg spektra delovanja i brzo se inaktiviraju u zemljištu. Nematode se ipak najuspešnije suzbijaju

izmenom useva odnosno plodoredom, gajenjem otpornih sorata, uništenjem korova domaćina.

Bolesti, štetnici i korovi

Gajenjem useva u monoprodukciji izazvalo je širenje bolesti, štetnih insekata i korova pa je to bio jedan

od glavnih razloga uvoĎenja plodoreda. Štetni organizmi u monoprodukciji mogu potpuno onemogućiti gajenje

useva. Malo pre spomenut je problem biljno-parazitskih nematoda, ali ne mali problem izazivaju i bolesti kao što

su uzročnici poleganja strnih žita, glavnica raži, zatim štetni insekti poput sovice, repičine pipe, sjajnika a u

zadnje vreme i kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera Le Conte). Ona predstavlja vrlo veliki problem u

kukuruzu koji se gaji u monoprodukciji, čime se u znatnoj meri ograničava gajenje kukuruza u ovom obliku.

Diabrotica virgifera L e Conte (imago) Diabrotica virgifera Le Conte (larve)

U ponovljenom gajenju useva, mnogo se šire korovi, a hemijsko suzbijanje tih korova ili nije dovoljno

delotvorno, ili što je još gore, šteti samom usevu zbog nakupljanja aktivne materije u zemljištu. Pored toga,

pojedini korovi postaju otporni na herbicide koje se koriste svake godine na istoj površini, što uslovljava njihovo

snažno širenje. Da bi se rešio ovakav problem, jedino prihvatljivo rešenje je izmena useva, kada se iza

monokotiledonskih gaje dikotiledonski usevi i obratno. Kadkad i negativni alelopatski odnosi izmeĎu gajenih

vrsta i korova mogu uticati na potiskivanje gajenih vrsta. Osjak ili palamida (Cirsium arvense ) npr., ima snažan

negativan alelopatski odnos prema kukuruzu.

Agrotehnički razlozi uvođenja plodoreda

Odnosi se na pravilno iskorištavanje stanišnih faktora, u prvom redu samog zemljišta. Glavni razlozi su

odražavanje nivoa humusa i strukture zemljišta, pravilno trošenje vode, različito ukorenjavanje useva, bolje

iskorištavanje hranjiva i različita obrada zemljišta.

Održavanje nivoa humusa i strukture zemljišta

U plodoredu se izmenjuju usevi koji osiromašuju zemljište humusom i azotom sa usevima koji ga

obogaćuju (leguminoze i trave). Na taj način se zadržava dostignuti nivo humusa i azota u zemljištu. Humus u

zemljištu održava njegovu povoljnu strukturu, pa je time očuvana ukupna plodnost poljoprivrednog zemljišta.

Pravilno trošenje vode

Usevi različito troše vodu, pa i unutar iste vrste potrošnja vode se menja prema stadijumu razvoja.


169

Ako u nekom agrobiotopu ima dovoljno vlage, izmenom useva različitog utroška vode odnosno transpiracionog

koeficijenta, te sezonskom izmenom useva (ozimine, jarine, jednogodišnji i višegodišnji usevi) raspoloživa

voda se pravilnije troši u plodoredu.

Delovanje plodoreda na sadržaj organske

materije u zemljištu (po Thompsonu)

Različito ukorenjavanje useva

Svaka biljna vrsta razvija u normalnim okolnostima korenov sistem koji je svojstven toj vrsti. Korenje

se po vrstama biljaka razlikuje po ukupnoj masi, dubini prodiranja u zemljište, bočnom širenju, veličini rizosfere

itd. Iz toga razloga, izmenom useva u plodoredu, korenovi različito deluju na zemljište, kako u pogledu biološke

drenaže, iskorišćenja zemljišta po slojevima, stimulisanje ili destimulisanje procesa ugorenja zemljišta i

humifikacije zemljišta korenovim ostacima.

Bolje iskorištavanje biljnih hranjiva

Usevi se pogledu potreba za biljnim hranjivima meĎusobno razlikuju. Jedni imaju veću ili manju

sposobnost usvajanje teže pristupačnih hranjiva ili hranjiva uopšte, pa je ritam uzimanja hranjiva različit u

vegetacionom periodu od onog po sezonama. Ovas i ječam na primer, slabo iskorištavaju biljnja hranjiva, a

lupina, bob i heljda naprotiv vrlo dobro čak teže pristupačne oblike fosfora. Iskorištavanje biljnjih hranjiva

zavisi od stepena razvijenosti korenovog sistema odreĎenih biljnih vrsta. Tako suncokret dobro iskorišćava

kalijum iz dubljih slojeva zemljišta zbog dobro razvijenog korenovog sistema, dok strne žitarice to ne mogu jer

im je korenov sistem u proseku slabije razvijen. Plodoredom se dakle, zbog izmene useva, mnogo bolje i

ravnomernije iskorišćavaju hranjiva iz zemljišta.

Različita obrada zemljišta

Obrada zemljišta je prilagoĎena potrebama svakog pojedinog useva. Ona se prema tome, razlikuje po

dubini i broju operacija osnovne i dopunske obrade zemljišta. Ne samo da je različita frekvencija i dubina

obrade, već se obrada vremenski različito izvodi. Kada se u plodoredu menjaju usevi, menja se i sistem obrade

zemljišta što pozitivno utiče na plodnost zemljišta, uključujući bolju ekonomiju vodom, procese ugorenja

zemljišta i bolje uništavanje korova. Poznat je produžni efekt duboko obrade u pozitivnom smislu, na sledeće

useve koji se seju iza useva za kojeg je vršena duboka obrada zemljišta.

Organizacijsko tehnički razlozi

Gajenjem useva u monoprodukciji, poljski radovi se obavljaju u isto vreme. Posledica toga je sezonsko

ili povremeno nagomilavanje agrotehničkih zahvata u jednom kratkom vremenu, koja se zove “špica radova”.

Takvi zahvati koji se moraju svladati u kratkom vremenskom periodu, iziskuju veliko angažovanje mašina i

ljudskog rada. Problem se usložnjava ako je neka površina pod monoprodukcijom veća, a vremenske prilike

nepovoljnije.

Nasuprot tome, u plodoredu se zbog istodobnog gajenja nekoliko različitih useva, agrotehnički zahvati

ravnomernije rasporeĎuju tokom godine ili vegetacione sezone, čime se prilično ublažava špica radova.

S ekonomskog stajališta, plodored čini poljoprivrednog proizvoĎača stabilnijim prema tržištu, jer će u

klimatski nepovoljnoj godini, jedan usev podbaciti, dok će drugi imati relativno dobar prinos. Vrlo je važna

činjenica, da se gajenjem useva u plodoredu izbegava veća šteta koju može izazvati “eksplozija” nekih štetnih


170

insekata ili bolesti nekog useva. Ostali usevi koji nisu tako napadnuti, svojim prinosom i cenom na tržištu mogu

gazdinstvu pokriti eventualne troškove zaštite i ostvariti odreĎenu dobit.

Uticaj klime i zemljišta na izbor plodoreda

Klima svojim hidrotermičkim osobinama znatno utiče na rast biljaka, izbor useva kao i na plodored.

Dakle, plodored je pored drugih faktora uslovljen i klimom.

Vlažnost klime je važan faktor pri izboru useva, jer se biljke razlikuju prema potrebama za vodu.

Naime, dovoljno vlažna klima i povoljan raspored oborina daje veliku mogućnost gajenja i izbora useva ako su i

ostali faktori povoljni. Ako nema dovoljno oborina, izbor useva u plodoredu je sužen, jer se tada moraju sejati

usevi koji podnose nedostatak vlage ili se mora osigurati navodnjavanje. Ako je godišnja količina padavina oko

150 mm, uz povoljnu evapotranspiraciju, na oranicama se mora primenjivati “crni ugar” koji se smenjuje sa

pšenicom, jer ozime strne žitarice iskorištavaju vlažni deo godine, a završavaju vegetaciju u toplom (suvom)

delu naredne godine.

U subhumidnoj klimi mogu se kombinovati usevi većeg i manjeg potroška vode (strne žitarice,

okopavine i leguminoze), a u humidnoj klimi prevladavaju deteline i trave. Previše vlažna klima, takoĎe sužava

izbor useva u plodoredu, pa se neće sejati usevi koje ne podnose provlaživanje zemljišta.

Toplotne osobine klime mnogo utiču na rast biljaka. Za useve je bitno da se dužina vegetacionog

perioda poklapa sa zonom efektivnih temperatura od 5 do 450C. Prema tome, niske temperature u odreĎenim

stadijumima razvoja biljaka, ne mogu izdržati termofilne biljke, ali to mogu kriofilne. To znači, da će u klimatu

s niskom prosečnom godišnjom temperaturom vazduha, izbor useva u plodoredu biti sužen samo na one biljne

vrste koje podnose niske temperature (ozime strne žitarice, neke trave i deteline), dok će u klimatu sa većim ili

visokim prosečnim godišnjim temperaturama vazduha, izbor useva biti znanto širi. Isto tako, dugi vegetacioni

period pruža velike mogućnosti izbora i kombinovanja kriofilnih, mezofilnih i termofilnih useva. Smena hladnih

i toplih perioda u toku godine, uzrok su podele useva na ozime i jare, a skraćenjem vegetacionog perioda sve

više prevladavaju jarine kraće vegetacije.

Intenzitet, dužina osvetljenja i broj sunčanih dana (insolacija), utiče na rast useva i na njihov

izbor u plodoredu. Voda, toplota i sunčeva svetlost ne deluju kao odvojeni faktori, već istodobno, u vrlo

različitim odnosima deluju na gajenje useva pa prema tome i na plodored. Područja s dosta osvetljenja i toplote,

pogodna su za gajenje useva od kojih dobijamo šećer, ulje i aromatične materije, u umerenom podneblju useve

za škrob i proteine a u vlažnom-hladnijem području za proizvodnju vegetativne mase. I vetar svojom brzinom,

toplotom i vlažnošću u utiče na rast i razvoj useva, pa i on u odreĎenoj meri može uticati na izbor plodoreda.

Zemljište sa svojim osobinama deluje kompleksno na useve, ono ima veliku ulogu izbora useva u

plodoredu. Zemljišta sa srednje teksturnog sastava pogodna su za sve useve (ilovasta zemljišta), dok idući prema

glini ili skeletu, nastaju ograničenja izbora useva, pa sve do nemogućnost organizovanja oranične biljne

proizvodnje.

Lagana, peskovita zemljišta su pogodna za gajenje krompira, raži i lupine ali su nepogodna za deteline i

trave, dok su teža, glinasta prikladna za trave i strne žitarice, a neprikladna za korenaste i gomoljaste useve.

Nepovoljan sloj profila (stratigrafija), sprečava rast korenovog sistema biljaka, a prate ga obično i loše vodne

prilike zemljišta. MeĎutim, ako je zemljište duboko, pruža povoljne uslove za useve dubokog korenja (šećerne

repa, hmelj i lucerka), a plitka zemljišta sa dosta vlage pogoduju travama.

U pogledu reakcije zemljišta (pH), može se istaći da blago kisela zemljišta pogoduju gotovo za sve

vrste useva. Osrednje kisela zemljišta su dobra za gajenje krompira i raži. Alkalična zemljišta su nepovoljna,

pogotovo ako je lužnatost posledica lako topivih soli. Ali ako ona nije visoka, mogu se gajiti halofitini usevi

(ječam, lucerka, bela detelina, suncokret i riža). Na krečnim zemljištima, izbor useva se sužuje na leguminoze,

šećernu repu, kupusnjače i druge kalkofilne useve.

I sadržaj humusa u zemljištu ima odgovarajući značaj za izbor plodoreda, jer veća količina humusa

pogoduje gajenju zeljastog povrća, useva za dobivanje voluminozne krme i konoplja za vlakno, ali škodi

kvaliteti useva za proizvodnju semena a pogotovo šećernoj repi (krupan koren sa većim udelom proteina što je

nepovoljno sa stanovišta prerade u šećer).

Kompatibilnost i sukcesija useva u plodoredu

Kompatibilnost (ksenotolerantnost) useva se ogleda u uticaju preduseva na plodnost zemljišta i to preko

ostataka podzemnih organa u zemljištu, meĎuprodukata razgradnje biljnih ostataka te pojave inhibicije,

stimulisanja procesa ugorenja odnosno kočenja, pozitivnog ili negativnog delovanja na strukturu zemljišta. Pri

tome, najveći udeo u inkompatibilnosti imaju zajedničke nematode.


171

Prilikom postavljanja sukcesije u plodoredu od važnosti je poznavanje plodoredne vrednosti useva.

Nju treba gledati kompleksno, jer ona ovisi o stanišnim činiocima, izravnom uticaju preduseva na zemljište i o

specifičnim agrotehničkim zahtevima idućeg useva. Na istom staništu, plodoredna vrednost nekog useva je više-

manje stalna, ali na istom staništu se menja ovisno o predusevu. Zato, pri postavljanju plodoreda treba voditi

računa o kompatibilnosti i plodorednoj vrednosti useva, a obe kategorije utiču na odabiranje sukcesije (sleda)

useva. Pri tome se nastoji da u plodoredu budu zastupane povoljne sukcesije useva ili, drugim rečima, treba

izbegavati njihov negativan sled.

Povoljna i nepovoljna sukcesija useva u plodoredu (Könnecke, 1967)

Sukcesija

useva

Dikotiledonski

-monokotiledonski

Dikotiledonski

- dikotiledonski

Monokotiledonski -

monokotiledonski

Predusev Sledeći usev Predusev Sledeći usev Predusev Sledeći usev

Povoljna

Ozima repica Ozimi ječam Krompir Šećerna repa Ozima pšenica Ovas

Grašak Ozimi ječam Šećerna repa Krompir Ovas Ozima pšenica

Lupina Raž Šećerna repa Grašak Ozima pšenica Raž

Šećerna repa Jari ječam Lucerka,crvena

detelina Krompir Ovas Kukuruz

Krompir Ozima pšenica Grašak Ozima repica Raž Raž Krompir Ozima raž Rani krompir Ozima repica Raž Raž

Nepovoljna

Krompir Ovas Krompir Mak Jari ječam Ozimi ječam

Šećerna repa Ozima pšenica Lan Grašak Ozimi ječam Jari ječam

Grašak Jari ječam Repica Šećerna repa Ozimi ječam Ozima pšenica

Kasni krompir Ozima raž Crvena detelina Šećerna repa Jari ječam Ozima pšenica

Crvena detelina Ovas Grašak Šećerna repa Ovas Jari ječam

- - - - Jari ječam Ovas

Sastavljanje plodoreda (građevne jedinice)

Plodored ima i svoju unutrašnju strukturu odnosno “građevne jedinice”. One su članovi jednog

plodoreda, a postoje krnji i pravi članovi plodoreda. Krnjim članovima pripadaju plodoredna dvojka ili par, a

pravim plodoredna trojka. Plodoredna trojka se dalje deli na pravu trojku, koja je sastavljena po membenom

principu. Membeni princip je oblik sastavljana plodoreda gde se dve strne žitarice razdvajaju drugim usevima

(okopavine ili leguminoze). U pravoj trojci sudeluje jedna strna žitarica, jedna okopavina i jedna leguminoza.

Osim prave trojke postoje žitna trojka, sastavljena od dve strne žitarice i jedne okopavine, okopavinska trojka

sa dve okopavine i jednom strnom žitaricom te krmna trojka koja je sastavljena od dve samostabilne

leguminoze i jedne okopavine.

Navedenim graĎevnim jedinicama se sastavlja plodored s različitim brojem polja, od dva do petnaest i

više. To se postiže množenjem plodorednih dvojki ili trojki ili njihovim kombinovanjem. U staroj poljoprivredi,

plodoredi su bili sastavljeni do tri polja, pa je već četveropolje bio proširen plodored. Danas je donja granica

plodoreda od četiri polja, a plodored veći od tog broja, već se smatra višepoljnim plodoredom.

Najpovoljniji su plodoredi graĎeni na osnovu prave trojke po membenom principu u kojem su glavne

grupe useva u razmeri 1/3 strnih žitarica, 1/3 okopavina i 1/3 leguminoza, a po broju polja mogu biti 3,6,9 i 12-

poljni plodored. MeĎutim, kao praktična gornja granica plodoreda smatra plodored od 10 polja jer ako je on veći

od tog broja polja, plodoredi postaju komplikovani i nepregledni.

Struktura plodoreda ima i druge pojmove. Ako se broj plodorednih polja podudara s brojem useva, radi

se o pravom plodoredu. On je izgraĎen od jedne ili više graĎevnih jedinica. Broj useva može biti i manji od

broja plodorednih polja, ako u rotaciju ulazi neki višegodišnji usev . Ako je svako polje plodoreda zauzeto samo

jednim usevom, to je tada jednostavni plodored, a ako jedno plodoredno polje dele dva ili više srodnih odnosno

ksenotolerantnih useva, govori seo sastavljenom plodoredu. Ovakav plodored se često primenjuje u

povrtarstvu.

Kada neki usev (dve ili više vegetacija) izlazi iz čvrste poljosmene, reč je u prekinutom plodoredu.

Izvan rotacije najčešće izlaze višegodišnji usevi (lucerka i deteline), a nakon iskorišćenja izlučena se površina

uključuje ponovo o rotaciju, a izdvaja nova.

Povećanje broja useva u jednoj rotaciji naziva se intenziviranjem plodoreda. MeĎutim, za

intenziviranje plodoreda, moraju biti osigurani odreĎeni uslovi, posebno u pogledu klime s povoljnim

hidrotermičkim odnosima, čime je osiguran dugi vegetacioni period. Osim povoljne klime, zemljište mora biti

plodno, primena intenzivne i kvalitetne agrotehnike, dobra organizacija rada da se optimalno iskoriste prazna

nesta u rotaciji. Prilikom intenziviranja plodoreda, interpoliraju se nakon žetve/berbe glavnog, usevi kraće i

kratke vegetacije, a to su postrni i ozimi krmni meĎuusevi.


172

Shema plodoreda sa interpoliranim usevima Shema pravog plodoreda

S temeljnim ili glavnim usevom u plodoredu počinje rotacija. Ranije je to bila okopavina, a

danas to može biti usev koji dobija najveće količine Ďubriva (na zalihu). U šemi jednog plodoreda uz glavni

usev Ďubren punom količinom stajnjaka, stavlja se znak “xx”, a kod polovičnog Ďubrenja stajnjakom drugih

useva u plodoredu označava se znakom “x”. Za Ďubrenje mineralnim Ďubrivima na zalihu stavlja se znak “++”

da bi se uočila razlika od Ďubrenja stajnjakom. S biološkog, agrotehničkog i organizacijskog gledišta vrlo je

važan udeo glavnih grupa useva u plodoredu (strnih žita, -okopavina i leguminoza). Kod strnih žita, kao

prosečna granica dela u plodoredu uzima se 50% setvenih površina, premda ima i odstupanja ovisno o

klimatskim karakteristikama odreĎenog poljoprivrednog područja. Tako se raž može gajiti u monoprodukciji, a

pšenica unutar proizvodnih površina može zauzimati maksimalno 70-80%. U žitnom tropolju, udeo strnih

žitarica može biti i do 66%.

Kukuruz kao tolerantna vrsta nema ograničenja da ovaj usev zauzme 100% proizvodnih površina

(monoprodukcija), dok je šećerna repa vrlo osetljiva, pa teško da može zauzeti više od 33% plodorednih polja. U

globalu, gornja granica zastupljenosti okopavina u plodoredu je kao kod strnih žitarica oko 50%, a u

okopavinskim plodoredima je njihova zastupljenost do 66% pod uslovom da se radi o samostabilnim vrstama.

Netolerantne leguminoze mogu u plodoredu zauzeti do 25% setvenih površina u plodoredu, srednje

tolerantne do 33%, a vrlo snošljive do 66%.

Istorijski razvoj plodoreda

Početak gajenja biljaka imao je praoblik preložnog sistema. Od slobodnih biljnih zajednica uzimane su

manje površine za setvu, paljenjem prirodnog biljnog pokrivača. Na tim površinama neprekidno gajen jedan

usev do potpunog iscrpljivanje zemljišta. Posle iscrpljivanja zemljišta, prelazilo se na novu proizvodnu površinu.

U daljnjem razvoju, zadržan je selilački princip ratarenja, ali kao zaležajni sistem. To znači da je nekoliko

godina ili decenija iskorišćavanja proizvodne površine, pa je nakon toga prepuštana dugom odmoru vraćanjem

prirodne vegetacije, a nakon toga je ponovo korištena za gajenja useva. U područjima s velikim površinama prirodnih travnjaka, nakon pripitomljavanja životinja, javio se

poljsko-travnjački preložni sistem, s tim da je pod travnjacima bilo znatno više površina, jer je to bio izvor

stočne hrane. I ovaj sistem je imao ekstenzivna obeležja.

Mnogo kasnije, povećanjem broja ljudi i smanjenjem površina pod prirodnom vegetacijom, uveden je

stacionirani oblik ratarenja. Tada se napušta monoprodukcija. Javljaju se i prvi oblici plodoreda, najpre u

sredozemlju (Egipat, Mezopotamija, Grčka i Rim). U stacioniranom ratarenju oštro su podeljene oranice od

drugih kategorija poljoprivrednog zemljišta i površina slobodne prirode. Na oranicama se gaje isključivo strne

žitarice.

Najniži oblik plodoreda bio je dvopoljni plodored s ugarom i ozimom pšenicom, a poznat je pod

nazivom mediteransko dvopolje. Ugar je površina u čvrstom plodoredu koja se neko vreme ne seje. On može

biti polugodišnji ili godišnja, meĎutim, ako on traje više godina (2-3) tada se naziva parlog.

Ugar s gledišta biljne proizvodnje je jalov, ali se deli na pravi jalovi ugar ako se ne seje niti obraĎuje,

a ako se samo obraĎuje, naziva se crni ugar. Jalovi nezasejani ugar se dalje može podeliti u kasni jalovi ugar i

rani jalovi ugar. Kod kasnog jalovog ugara površina ostaje prazna nakon strnih žitarica do leta iduće godine, a

kod ranog samo do idućeg proleća kad se seje jari usev. Gde god je moguće, jalovi ugar se napušta a prazna

površina se seje u početku krmnim usevima a kanije sideratima, pa je to tada zeleni ugar. To više nije pravi


173

ugar a naziv ima samo istorijsko značenje. Zelenim ugarom se povećava odmornost zemljišta s povoljnim

uticajem na njegovu plodnost, tim više ako su usevi na zelenom ugaru isključivo leguminoze.

Dvopoljni plodored s ugarom (mediteransko dvopolje) Dvopoljni plodored

Danas se crni ugar zadržao još samo u semiaridnim područjima na donjoj granici humidnosti u

uslovima suhog ratarenja (dry farming), i tamo gde je zbog surove i duge zime vegetacioni period kratak

(SAD, Kanada, Rusija i Australija).

Staro mediteransko dvopolje razvilo se u dvopoljni plodored bez ugara u dva oblika. Prvi oblik je da

je su u plodored ušle dve strne žitarice (ozima i jara), a u drugi oblik plodoreda su ušli strna žitarica i jedna

okopavina. Ovo drugo dogodilo se kod nas uvoĎenjem kukuruza nakon otkrića Amerike. Dvopolje sa strnom

žitaricom (najčešće s ozimom pšenicom) i kukuruzom, postao je naš najvažniji plodored i još je glavno obeležje

naše poljoprivrede.

Mediteransko dvopolje se kasnije razvilo u plodored s tri polja, poznat pod imenom feudalno tropolje.

Zbog velikog udela strnih žitarica i pravog jalovog ugara, bili su jako rašireni korovi kao i štetni insekti i bolesti.

Iz toga razloga, plodored nije proizvodio kvalitetnu krmu, pa su travnjaci služili kao glavni izvor hrane.

Nakon otkrića Amerike, u Evropu su donete dve vrlo važne poljoprivredne biljne vrste – kukuruz i

krompir. To je uticalo na poboljšanje feudalnog tropolja gde je polje ugara zamenjeno okopavinom, pa čak i

uvedeno okopavinsko tropolje sa dve okopavine i jednom strnom žitaricom. U našoj ravničarskoj regiji, tropolje

je prilagoĎeno tako da se sva plodoredna polja jednako delila na tri glavne grupe useva (strne žitarice,

okopavine i leguminoze) po ovoj shemi:

1. polje – okopavina (xx)

2. polje-zrnata leguminoza

3. polje- ozima strna žitarica

Kukuruz je bio glavna okopavina, zrnata leguminoza je bila grahorica a ozimih strnina pšenica. Taj

plodored je nazvan staro slavonsko tropolje.

Feudalno tropolje

U 17. stoleću, u pokrajinama Norfolk i Suffolk (Engleska), uveden je novi plodored po membenom

principu. Poznat je pod nazivom norfolški plodored. U svom originalnom obliku imao je shemu:


2. polje- jara strna žitarica s usejanom detelinom

3. polje – detelina

4. polje – ozima strna žitarica


174

Norfolški plodored

U norfološkom plodoredu strne žitarice su zauzimale 50% površina, 25% okopavine i leguminoze

25%. Ovaj plodored se počeo širiti po Evropi u 18. stoleću, pa je uz njegova prilagoĎavanja odreĎenim

agroekološkim uslovima u ostatku Evrope postao opšte prihvaćen. Pored odvajanja strnih žitarica po membenom

principu nekom leguminozom (detelinom), detelina daje i kvalitetnu krmu koja povećava uzgoj stoke, a u vezi s

tim, i proizvodnje dovoljne količine stajnjaka za Ďubrenje okopavina. Đubrenjem okopavina, povećava se

plodnost zemljišta što dakako utiče i na povećanje prinosa sledećeg useva a to je ozima pšenica. U ovom

plodoredu sled useva u celoj rotaciji povoljan je s biološkog i agrotehničkog gledišta, a jara strnina služi kao

zaštitni usev za usejanu detelinu.

Osim pravog norfološkog plodoreda bilo je poznato okopavinsko membeno četveropolje bez

leguminoza sastavljeno od dve membene dvojke:

1. polje – okopavina(xx)

2. polje – jara strnina

3. polje – okopavina (x)

4. polje – ozima strnina

Kao primer, navodimo šemu šesteropolja s detelinom i zrnatom leguminozom:


2. polje – jara strnina s usijanim detelinama s travama ili bez njih

3. polje – detelina ili travno polje

4. polje – okopavina

5. polje – zrnata leguminoza

6. polje – ozima strnina.

Na malim gazdinstvima, redak je plodored od šest polja. U bivšem SSSR-u, primenjivan je višepoljni

plodored. Temelj takvom plodoredu je dao Viljams (1950), koji je pošao od premise da je osnovno održati

zemljište tajno plodnim. Da bi se zadržala trajna plodnost zemljišta, ono mora imati stabilnu mrvičastu

strukturu. Stabilnu mrvičastu strukturu najbrže je postići intenzivnim gajenjem višegodišnjih trava i detelina,

zato su one uključene u plodored u znatnom procentu. Kako su deteline niske tolerantnosti, plodoredi

moraju biti višepoljni. Ovaj sistem ratarenja nazvan je travopoljni sistem ili Viljamsov sistem ratarenja.

Broj polja u travopoljnim plodoredima rastao je do 15, a ponekad i više. U sledećoj slici, dat je primer

jednog travopoljnog plodoreda od devet polja po membenom principu.

Travopoljni plodored od devet polja raspoređen po membenom principu

Ratarski ili poljski plodoredi s crvenom detelinom razvili su se do sedam polja, oni s lucerkom i više

od sedam s tim da se trajanje travnog polja proširuje na tri godine, ne uračunavši godinu setve.

Nakon drugog svetskog rata, došlo je do smanjenja broja polja i useva u plodoredu. To je regresija

čvrstih plodoreda, a razlog ovog procesa je sledeći:


175

Poljoprivreda u razvijenim industrijskim zemljama je poprimila obeležje robne odnosno tržišne

proizvodnje. Smanjen je broj ljudi zaposlen u poljoprivredi, čija je radna snaga postala skupa. Da bi se ovaj

problem prevladao, u proces biljne proizvodnje uvedena je u velikom obimu poljoprivredna mehanizacija.

Istodobno, došlo je do odvajanja ratarske od stočarske grane poljoprivrede, koje su postale autonomne oblasti u

proizvodnji hrane. Ratarska proizvodnja se našla u situaciji gde treba znatno manje proizvoditi krmu na

oranicama, suzila je plodored, odnosno smanjila je broj polja i useva u plodoredu. Sužavanje plodoreda ide

različito ovisno o tolerantnosti useva. Kod tolerantnih useva sužavanje je išlo čak do monoprodukcije

(kukuruz), dok je kod samolabilnih (netolerantnih useva) kao što su strne žitarice,

plodored sveden do tropolja u kombinaciji s okopavinama ili do dvopolja (strnina-

okopavina). Kao što je već poznato, dvopolje pšenica-kukuruz je naš glavni

tradicionalni plodored.

Odbacivanjem krmnih leguminoza i trava iz plodoreda, zaoštrio se problem

strukture zemljišta. Velikom upotrebom poljoprivredne mehanizacije, povećalo se

gaženje oranica. Istodobno je smanjena primena organskih Ďubriva a povećana

primena mineralnih Ďubriva i pesticida. To je dovelo do ubrzane mineralizacije

poljoprivrednih zemljišta, s narušenom strukturom i povećanim sadržajem rezidua

pesticida. U vez s tim, pojavio se problem proizvodnje zdravstveno ispravne i

kvalitetne hrane.

Imajući to u vidu, danas se sve više nastoji ponovo uvesti na oranicama širi

plodoredi uz ostale mere pedohigijene (primena organskih Ďubriva i siderata, smanjenje

primene pesticida, biološka borba protiv štetnika, odgovarajuća obrada zemljišta, itd).

Ovaj novi koncept poljoprivrede, poznat je pod nazivom koncept održive poljoprivrede. Shema suženog plodoreda

(regresija plodoreda)

Tehnika uvođenja plodoreda i prelaz s jednog plodoreda na drugi

Kada se plodored uvodi prvi put, potrebni su odreĎeni pripremni radovi. Prvo se sakupljaju svi

raspoloživi podaci iz samog gazdinstva, užeg ili šireg područja: o zemljištu (tip, dubina, uslojenost, teksturni

sastav, vodni režim i nivo plodnosti), klimi (hidrotermičke osobine, kolebanja temperatura, apsolutne i

minimalne temperature, količine i raspored oborina, klimatske averzije –tuča, jaki vetrovi, njihovu frekvenciju i

sezonske pojave), usevima (podaci o visini prinosa pet godina unazad, primenjena agrotehnika – sistem obrade

zemljišta za svaki usev, dubina obrade, količine organskih i mineralnih Ďubriva).Vrlo su važni podaci o

bolestima, štetnicima i korovima, učestalost njihove pojave te stepen njihova napada. Uz skupljanje ovih

podataka, premeravaju se obradive površine da bi se od njih formirala polja plodoreda. Razmeravanjem u polja,

treba obuhvatiti putnu mrežu a važna je lokacija ekonomskog dvorišta. Idealna lokacija ekonomskog dvorišta je

u centru ili bliže sredini plodorednih polja. Plodoredna polja po površini meĎusobno ne bi smela odstupati više

od 10%, kako bi se izbegla veća razlika u planiranoj proizvodnji pojedinih useva, naročito krmnih za vlastite

potrebe. Kada se završe svi pripremni radovi, odabire se najprikladniji plodored prema oceni ambijentalnih

faktora i potrebama gazdinstva. Potom se uspostavlja knjiga plodoreda. Svako polje dobiva svoj list. U njega

se unose sledeći podaci: položajni nacrt plodorednog polja (table) s orentaciom i izohipsama, veličina table, opis

zemljišta, plodosmena i agrotehnika. Za svaku tablu se unose se detaljni podaci o zemljištu (tip zemljišta, reljef,

dubina oraničnog sloja, reljef, stratigrafija, vodni režim, pH vrednost, nivo fiziološki aktivnih hranjiva i humusa

te bonitetna ocena zemljišta). Po godinama ili plodosmeni, unose se sledeći podaci o usevu i sorti, obrada

zemljišta i Ďubrenja te ostala agrotehnika, pojava bolesti i štetnih insekata, fitozaštitne mere i zakorovljenost. Na

kraju se unose podaci o prinosu u pojedinim godinama (zrno, slama, gomolj, koren, seno).

Nakon formiranja plodorednih polja, počinje prva rotacija plodoreda. Ako su u plodored uvrštene

detelinsko-travne smese, onda se za njih biraju najbolje table i osigurava vrlo brižna agrotehnika, jer bi u

suprotnom slučaju bio promašen “odmor zemljišta”.

Kada gazdinstvo menja plodored, čini to pomoću prelaznog plodoreda. Prelaznim plodoredom se

prelazi s plodoreda s manjim brojem polja na plodored s većim brojem, no može biti i obrnuto (regresija

plodoreda). Plodored se može menjati i tako da se uvode detelinsko travne- smese ili se one isključuju

(prekinuti plodored). Najčešće se prelazi s plodoreda bez detelina i trava s manjim brojem polja gde su

gajene dve glavna useva, na plodored s detelinsko-travnim smesama i većim brojem polja. Plodoredna polja iz

početnog dvopoljnog plodoreda (npr. kukuruz i pšenica) se svaka naredne godine dele na tri polja (ukupno šest).

Na novo formiranim plodrednim poljima (tablama) održava se kontinuitet gajenja najvažnijih useva, kukuruz i

pšenica, ali se u plodored uvode novi usevi (npr., dve okopavine, jedna zrnasta leguminoza i jara strnina). To je

prva prelazna etapa koja mora biti kratkotrajna.


176

Početna etapa plodoreda Prelazna faza proreda

(formiranje novih plodrednih polja)

Druge godine prelazne etape, počinje se s uvoĎenjem detelinsko-travnih smesa, i to na najboljem

mestu, gde je uspeh najsigurniji. Četvrte godine, formiran je novi plodored, u kome je pored polja sa

okopavinama, strnim žitaricama, detelinsko- travnim smesama uvedeno u plodored polje sa čistim usevom

trava.

Druga prelazna godina Formiran stalan plodored s travnim i detelinsko

travnim poljima (tablama)

Slobodna plodosmena

Slobodna plodosmena se može nazvati tržišnim ratarenjem. Naime, sve veća proizvodnja hrane za

tržište, uzrok je napuštanja čvrstog plodoreda, a gajenje useva je orentisano prema slobodnoj plodosmeni. Dakle,

slobodno ratarenje se ravna prema konjukturi na tržištu, a to znači da se do maksimuma proširuju površine pod

usevima koje su najrentabilnije, odnosno pod usevima koji gazdinstvu donose najveću dobit. Treba napomenuti,

da se slobodno ratarenje može organizovati gde su ekološki uslovi gajenja oraničnih useva povoljni, u suprotnom

se mora preći na plodored ili ratarenje uopšte nije moguće.

Slobodna plodosmena iz tržišnih razloga usmerava poljoprivrednika prema ponovljenoj setvi pa se tu

zaoštrava moment tolerantnosti useva. Zato stepen netolerantnosti postavlja granicu u površinama odnosno

ponavljanju netolerantnih useva.

U slobodnoj plodosmeni ne sudeluju krmni usevi, a najmanje deteline i trave (same ili u smesama),

zato je ona autonomna tj, neovisna o stočarstvu. Ako se na nekom gazdinstvu drži stoka, onda se uz samu stočnu

farmu organizuje krmni ili prifarmski plodored.

Povoljni ekološki uslovi sami po sebi nisu dovoljni za slobodnu plodosmenu, već je preko potrebno

visoko stručno znanje i visoka organizacija rada u gajenju useva. Od velike važnosti je i efikasno Ďubrenje i

zaštita useva.

S obzirom na smenu useva u slobodnoj plodosmeni još veću važnosti ima komptibilnost useva, te s

posebnom pažnjom treba birati povoljne sukcesije useva.

Monoprodukcija


177

Monoprodukcija je vremenski neograničeno gajenje istog useva na istom mestu. Kratkom

monoprodukcijom možemo nazvati ponovljenom setvom koja može biti u okviru čvrstog plodoreda ili u

slobodnom ratarenju (slobodnoj plodosmeni).

Trajno gajenje istog useva se istorijski može podeliti na :

1. Monoprodukciju daleke prošlosti.

2. Tradicionalnu monoprodukciju.

3. Savremenu monoprodukciju.

O monoprodukciji daleke prošlosti smo već ranije pisali u poglavlju o etapama razvoja plodoreda.

MeĎutim, unatoč svim nedostacima, monoprodukcija se zadržala u ograničenom opsegu i to s autostabilnim

usevima. U tradicionalnoj monoprodukciji najuspešnije je gajenje visokotolerantnih useva kao što je naprimer

kukuruz. Kod nas se uz reke, na poplavnim područjima kukuruz neprekidno seje (večna kukuruzna polja) a isto

tako u kukuruznom pojasu u SAD. U severnoj Evropi na peskovitim zemljištima seje se monoprodukcija raži, u

skandinaviji monoprodukcija krompira, a u Aziji monoprodukcija riže. Savremena monoprodukcija kako smo

već naveli, zasniva se na konjukturi tržišta i često se primenjuje u slobodnom ratarenju kao ponovljena setva.

Danas su stvorene nove sorte i hibridi a biljna zaštita je delotvornija. To olakšava ponovljenu setvu u

smeru monoprodukcije. MeĎutim, trajna monoprodukcija još se zasniva na tolerantnim usevima, a sa

netolerantnim usevima monoprodukcija je riskantna ili nemoguća.

O faktorima netolerantnosi je ranije bilo reči, a ove ponavljamo da se oni praktično svode na štetnu

mikrofaunu zemljišta (nematode) i inhibitorske materije u zemljištu s još nekoliko negativnih faktora.

Relativno se najlakše mogu odstraniti inhibitori, teže korovi a najteže bolesti i nematode. Danas ne

postoje takve sorte i hibridi koje bi bile potpuno tolerantne prema ovim negativnim faktorima. Koriste hemijska

sredstva koja su vrlo skupa s ograničenim delovanjem, ili se interpolišu usevi antinematocidnog delovanja, ali sa

delimičnim uspehom.

I kod samostabilnih ili tolerantnih useva se mogu javiti negativni uticaji koji mogu ograničiti ili

onemogućiti njihovo gajenje u monoprodukciji. Tako naprimer kod kukuruza, nakon nekoliko godina gajenja u

monoprodukciji, počinju se širiti neki korovi (Sorghum halepense, Cirsium arvense, Panicum crus galli,

Agropyrum repens, Convolvulus arvensis) na koje slabo deluju herbicidi. Pored toga, javljaju se bolesti i štetni

insekti s kojim zaštita teško izlazi na kraj. Već je ranije spomenuta kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera Le

Conte) koja je dospela kod nas iz SAD (verovatno 1990.godine) a prva šteta je uočena 1992. godine u blizini

aerodroma Surčin, (Bača et.al, 1995). Ona je dakle nova štetočina kukuruza u Evropi i predstavlja veliku

potencijalnu opasnost po ovaj usev jer ima dobre klimatske uslove za masovno širenje. U današnjoj SR

Jugoslaviji na 40-50% polja gajenje kukuruza se obavlja u monoprodukciji (Bača et.al, 1995). Poznato je da

kukuruzna zlatica napada kukuruz gajen u monoprodukciju, što znači da ona može znatno smanjiti površine

kukuruza pod monoprodukcijom.

Interesantno je napomenuti da do danas još nije ostvarena monoprodukcija šećerne repe, pšenice i

ječma.

Združeni usevi (konsocijacija useva)

Istodobno gajenje dviju ili više biljnih vrsta na istoj površini naziva se konsocijacija useva. Svaka biljka

je aktivan faktor staništa a to vredi i za poljoprivredne vrste. Svojim delovima biljka horizontalno i vertikalno

zauzimaju prostor tvoreći veći ili manji habitus. U ndazemnim delovima biljke nastaje proce fotosinteze, biljke

iz atmosfere upijaju razne materije, a izlučuju materije koje kiša ispire (alohtone supstance). Korenjem biljka

prima vodu, hranjiva i kiseonik, ali s druge strane izlučuje čitav niz materija (organske kiseline, šećere,

aminokiseline, ugljendioksid) kao i fitoncide koje štete mikorganizmima zemljišta i koline (alelopatike) koje

deluju na korenje drugih biljaka. Na biljke takoĎer deluju mikroorganizmi a ovi dalje antibioticima deluju jedni

na duge u zemljištu. Na prirodnim staništima postoje prikazani odnosi ali su ono uravnoteženi. Za razliku

od ovih, u agrobiocenozi čovek sam bira odnosno kombinuje useve za gajenje na istoj površini u konsocijaciji.

Za uspešnu konsocijaciju ili združivanje useva ne sme izmeĎu partnera postojati negativna alelopatija

niti sekreti korenja koji negativno deluju na korisne mikroorganizme u zemljištu. U združenom usevu, partneri

ne smeju doći u konkurentne odnose u primanju edafskih vegetacionih faktora. Nadalje, biljke nadzemnim

organima ne smeju ometati druge biljke u primanju atmosferskih vegetacionih faktora, niti sme doći do štetnog

uticaja alohtonih materija.


178

Međusobni odnosi viših biljaka i mikroorganizama u zemljištu

U sledećem tekstu dajemo podelu konsocijacije:

1. Konsocijacija oraničnih useva (jednogodišnjih i višegodišnjih)

2. Konsocijacija povrtnih useva (jednogodišnjih i višegodišnjih)

3. Konsocijacija oraničnih i povrtnih useva (jednogodišnjih i višegodišnjih)

4. Konsocijacija drvenastih useva.

5. Konsocijacija drvenstih useva s oraničnim i povrtnim usevima (jednogodišnjih i višegodišnjih).

6. Konsocijacija šumskog drveća (listopadnog i crnogoričnog) s poljoprivrednim usevima.

Povezujući s iznesenom podelom konsocijacija u razradi pojedinih primera, iznosimo glavne razloge za

uvoĎenje konsocijacija.

1.Bolje iskorištavanje iste proizvodne površine je jedan od najvažniji razloga. Postoji nekoliko

oblika iskorišćavanja proizvodne površine.

a) Ekstenzivna polikultura se primenjuje gde obradivih površina ima malo ili je bonitetna vrednost

zemljišta slaba. Gajenje biljaka je na niskom tehničkom nivou, a preteže konsocijacija jednogodišnjih ratarskih

ili povrtnih useva.

b) Intenzivna polikultura je češći oblik konsocijacije u povrtarstvu nego u ratarstvu, a tome pomaže

kraći period vegetacije većine povrtnih useva. U ratarstvu ima primera ovakve konsocijacije kao što je setva

tikava, pasulja ili siderata u kukuruz.

c)Iskorištavanje slobodnog prostora u nasadima drvenastih useva i šumskog drveća gde postoje

nekoliko mogućnosti. U prvom slučaju, nakon sadnje drvenastih useva (voćaka, vinove loze i šumskog drveća)

kombinuju se ratarski i povrtni usevi. Druga mogućnost je da se u vrlo širokim redovima maslinjaka trajno seju

neki ratarski ili povrtni usevi, i treći mogući oblik konsocijacije je da se izmeĎu redova vinove loze takoĎe seju

ratarski i povrtni usevi (interkalarni usev).

2.Pozitivno delovanje na plodnost zemljišta u smislu nakupljanja trajnog humusa i stimulativnog

uticaja na rad korisnih mikroorganizama u zemljištu. Školski je primer konsocijacije trava i leguminoza. Trave

obogaćuju humusom površinsko sloj zemljišta, a leguminoze prodiru duboko u zemljište i stvaraju vredan humus

uskog odnosa ugljenika i azota.

3.Povoljno delovanje jednog partnera na drugog. Ovde se ne radi o pozitivnoj alelopatiji, nego

o korenskim izlučevinama koje s korisnim učinkom prima drugi partner. MeĎu najpoznatije primere, pripada

konsocijacija leguminoze s drugim usevima, jer leguminoze izlučuju azotna jedinjenja (aminokiseline).

Time one još za života poboljšavaju azotnu ishranu neleguminoznih useva. To vredi za konsocijaciju

trave i deteline, strnih žitarica i leguminoza.

5. Iskorišćavanje rubnog uticaja na partnere u konsocijaciji. Rubne biljke imaju veći vegetacioni

prostor što se odnosi na korenov sistem i nadzemne delove, a time imaju veće mogućnosti u primanju

edafskih (voda i hrana), i atmosferski činioca. Kao posledica položaja u rubnim redovima, biljke u

njima imaju bujniji rast i u skladu s time veći prinos. Kada doĎe do pojačanog rasta i razvoja biljaka u

rubnim redovima, govorim o fenomenu ruba ili efektu rubnog reda.


179

Međusobno pozitivno delovanje partnera u konsocijaciji Konsocijacija jare strnine i leguminoze

Polazeći od postavke o rubnom efektu, organizovane su konsocijacije jednogodišnjih useva. One su

poznatije u gajenju povrtnih useva nego u ratarstvu.

U ratarstvu konsocijacija useva se naziva još združena setva. Ovde postoje znatne razlike u habitusu

biljaka koje ulaze u združenu setvu, zatim u terminima setve, ritmu porast, vremenu nastupa kritičnog perioda

razvoja (razlike u utrošku vode i biljnih hranjiva, u intenzitetu svetla), razmacima setve, zahvatima nege,

fitozaštiti itd.

Konsocijacija kukuruza i pasulja Shematski prikaz konsocijacije pšenice i kukuruza

U praksi se pokazalo da su konsocijacije pšenice i kukuruza te šećerne repe i kukuruza nepovoljne, a

kukuruza i soje, kukuruza i krompira, kukuruza i paprike povoljne.

Od navedenih najslabija je konsocijacija kukuruza i šećerne repe, jer kod užih pojaseva raste jalovost

kukuruza, a kod šećerne repe manji je sadržaj šećere.

5. Zaštitna uloga jednog prema drugom usevu u konsocijaciji, ostvaruje se kada jedan usev

većeg habitusa stvara povoljna mikroklimat u kojem počinje život drugog useva manjeg habitusa ili kasnije

setve. Jeda od primera je zaštitna uloga strnih žitarica s prema usejanim detelinama čiji je početak aktivnog rasta

spor i pri tome se veoma osetljive na nepovoljne vremenske prilike.

6. Dobivanje prinosa boljeg kvaliteta je posebno izraženo kod konsocijacije trava i detelina. Trave

su bogate ugljenhidratima a deteline proteinima. Takva se masa lakše i bolje suši a i manja je opasnost od

nadimanja stoke.

7. Bolje iskorišćavanje vegetacionog prostora se delom odnosi na zaštitnu ulogu partnera u

konsocijaciji a delom na bolje iskorišćavanje proizvodne površine. Naime, nakon skidanja zaštitnog useva, drugi

partner počinje rasti i razvijati se znatno ojačan. Osim konsocijacije strnih žitarica i detelina, poznata je

kombinacija ječma i šargarepe, paradajza i krompira, paradajza, cvetače i salate itd.

8. Povećanje sigurnosti gajenja jednog useva na granici areala njegova gajenja. Ovde se

radi o konsocijaciji srodnih biljnih vrsta. Najviše su poznate konsocijacije strnih žitarica na granici gajenja manje

prilagodljivih useva. Primer toga je konsocijacija pšenice i raži u ekološkim uslovima nepovoljnim za pšenicu, a

poznata je kao suražica.

Documents

Prof. Dr Komljenovic - Opste Ratarstvo