Međunarodni skup o arborikultur i-

“Dugoročne prednost i ispravne i stručne njege stabala u gradovima”

Spl it , 1 1 . rujan 2015.

PROSUDBA HAJDUKOVE MURVE

Lochert Viktor dipl . inž. šum.

lokacija:

Split, centar grada

stanište:

atrij / dvorište

Vrsta: bijeli dud (Morus alba L.)

vitalitet po Roloffu: 1-2, faza stagnacije

Ø1,00 debla: 1,35 m

visina stabla: 11 m

Podaci o stablu

Stablo i stanište

U cen t ru Sp l i t a , uz nogometno i g ra l iš te „Sta r i p lac “ , na laz i se s tab lo s ta re murve (Morus a lba L . ) ,

uz ko ju se povezu je spo r t ska pov i jes t NK HAJDUK.

Pok lon ike k luba , s t ručn jake za održavan je ze len i la , i građane Sp l i t a b r ine i zg led i zd ravs tveno

s tan je murve . Na po t ica j i za lagan je č lana naše ud ruge HUA, ko lege R . Koharev ića , pok renu ta

j e akc i ja spašavan ja s tab la , s c i l j em da se ono san i ra i p rog las i spomenikom p r i rodne baš t ine ,

Tvr t c i STABLOSAN je pov je ren zadatak u tv rd i t i zd ravs tveno

s tan je s tab la , t e preporuč i t i po t rebne m je re n jege i sanac i je murve .

Stab lo je š i re , no š to je v i soko i ima još dos ta dobru i zbo jnu snagu.

Krošn ja je v i šes t ruko ok resana, a t vo re je v i t a ln i re i t e ra t i ( i zbo j i )

ko j i su i z ras l i u g rane sa o težan im vrhom. Opasnost od loma, na

m jes t ima gd je re i t e ra t i p r ian ja ju uz deb lo i razdva ja ju se u nova

deba lca , t i j ekom god ina se povečava . .

Na deb lu i u k rošn j i ima t ru lež i , no p lod iš ta g l j i ve (a ) n i su uoč l j i va .

I zdanc i ko r i jen ja su s lab i je razv i j en i i p rekr i ven i ma ter i ja lom ko j i j e

nep ropusan za vodu i z rak (kamen, be ton, as fa l t ) .

U takv im uv je t ima je opsk rba s tab la (n jegovog ko r i j en ja ) h ran j iv ima,

vodom i z rakom - i z r i č i t o nedovo l jna.

Uvodne napomene

Rezistograf i jom , mehaničk i u tvrđujemo otpor prodi ranju tanke ig le u drvo.

Mjernim ins trumentom, Rez istografom i pr imjenom speci ja lnoga sof tware-a , graf ičk i se registr i ra i pr ikazuje ut rošak s t ru je

Prof i l izmjere s l ičan je EKG-u

Čvrsto drvo (pr ikaz žutom bo jom) iskazuje jasnu uz laznu l in i ju . Razgrađeno drvo karakter iz i ra neujednačena kr ivu l ja (pr ikazana crvenom bojom)

REZULTAT:

Žuto označena nos iva s t jenka stabla murve još je s tabi lna i dobro ograničena od drva napadnutoga s t ru lež i

NAPOMENA:

Rezistograf i ja , znatno dopr inosi točnost i in terpretac i je rezul tata impulsne tomograf i je

Rezistografija:

Impulsnom tomograf i jom mjer imo vr i jeme pro laza

zvučnih impulsa kroz drvo. Tamo gdje postoje greške s t rukture drva, do laz i do vremenskih raz l ika u š i renju impulsa ko je onda ins t rument / Arbotom regist r i ra a poseban Sof tware pr ikazuje u s l ic i .

Na deblu murve, obavi l i smo mjerenja u 3 raz ine; na pr idanku i na vis inama od 110 cm i 225 cm.

REZULTAT:

Na pr idanku je t rulež rasprostranjena u vidl j ivom di jelu prostora lateralne pukotine (vidi fotku).

U srednjoj raz ini proces razgradnje ja samo ograničeno pr isutan.

U gornjem di jelu nalazi se 1 jača jezgra i nekol iko manj ih pukotina na pr i jelazu debla u krošnju.

Iz navedenoga zakl jučujemo; raspoloživa struktura debla može podnijet i tež inu krošnje, ukol iko se ona rastereti .

Impulsna tomografija

Udaran jem ček ićem po usp ravno j če l i čno j š ipc i , na

ko ju je p r i k l jučen senzor spo jen sa PC-om i s tab lom

( ko je p rosuđu jemo ) , upuću ju se i z n jenog don jeg k ra ja

impu lsn i va lov i okomi to u t l o p rema ko r i j enu s tab la

Uko l iko se i spod š ipke na laz i j edan ko r i jen , t ada ga

impu ls reg is t r i ra i „odvede “ do s tab la . Tako možemo

detekt i ra t i kor i jen je , deb l j ine od ca . 3 cm na v iše ,

ko je j e “u vez i “ sa s tab lom (dak le , ko r i j en je u f unkc i j i )

i t o čak i spod kamenja , as fa l tnog pok rova i l i s lo ja

be tona deb l j ine 20 - t ak i v i še cm. I sp i t amo l i t ako

s tan iš te s tab la u koncent r i čn im k rugov ima , p r im jenom

so f twa re -a , ćemo dob i t i ko r i j enov tomogram (g ra f ika )

REZULTAT:

Kori jenje murve rasprostranjeno je u radiusu

do začuđujućih gotovo 7 m. Dakle, ispod

vel ikog di jela površine beton i ranoga ( ! ! )

dvorišnog prostora ima živoga kori jenja.

Iz toga zakl jučujemo da je prostor i zmeđu

podloge dvorišta i gorn jeg s lo ja t la donekle

prozračan i možda opskrbl jen vlagom.

Arboradix

Poteznim testom simulira se udar vjetra u stablo sve do12 Bf snage orkana, postepenim potezanjem debla u točci njegova težišta . Senzorima pričvršćenima na donjem di jelu debla se evidentira otklon, mjereno vri jednostima (1/100°) u stotinkama stupnja, kao i nagib „kori jenove ploče“.

Ove podatke speci jalan Software uspoređuje s empiri jskim graničnim vri jednostima kod prirodnog izvrtanja stabla i utvrđuje kako se ispit ivano stablo pod simul iranim udarom vjetra ponaša u odnosu na empiri jske vri jednosti . Rezultat izmjere daje nam vri jednost „faktora stabilnosti “ , koji treba iznositi min .1,5 .

Rezultat :

vri jednosti registr i rane senzorima ukazuju , da faktor sigurnost i (otpornost na lom) , oštećenoga debalca iznosi 7 . Dakle, deblo murve još višestruko zadovoljava .

Vri jednost faktora sigurnost „korijenove ploče” iznosi 4 , što je također dovol jno dobra vri jednost .

Ukupno: sigurnost protiv loma debla je zadovol javajuća Takve vri jednosti rezult i raju iz činjenice, da je postojeća krošnja murve , radikalnim orezivanj ima , smanjena na ca. 1/3 od normale .

Potezni (Pulling) test

Ukupni rezultat prosudbe / izmjere, pokazuju znatno

oštećenu strukturu drva centralnog dijela stabla.

Pred mnogo godina - sli jedom nepogodnih vremenskih

prilika i l i iz nekoga drugog razloga izlomljene su rašlje.

Pritom je jedno od (tada postojećih 3) debalca,

odlomljeno iz toga „svežnja“ .

To odlomljeno debalce je odstranjeno. Pritom je zbog

sigurnosnih i l i nekih drugih razloga, čitava krošnja

radikalno prikraćena . Preostala 2 debalca su ogoljena.

Vremenom su iz t ih debalaca potjerali izbojci (reiterati)

i stvorili fi l igranu, ali proširenu sekundarnu krošnju.

No, prianjanje takvih izbojaka (reiterata), na mjestima

orezivanja, nije stabilno - već je vrlo upitno.

Stoga su ta mjesta slabe točke krošnje i čitavog stabla.

SAŽETAK

Da b i dugoročno os igura l i opstanak mur ve , pot rebno je krošnju oprezno pr ikrat it i za ca . 2 m i pror i jedit i , tako da se odst rane naj loši j i i zboj i u kor is t razvo ja najbo l j ih i zboja ! Pr i tom se ne smi je naruš i t i s tabi lnost krošnje n i t i habitus s tabla .

Kako b i se snabdi jevanje mur ve hranj iv ima pobol jša lo , pot rebno je s tanište s tabla dugoročno opskrbi t i gnoj ivom i os igurat i mu vodozračni kapaci tet .

Stoga i z r ič ito preporučamo u betonu, i zbuš i t i rupe, Ø ca.15 i dubine <70 cm. U razmacima od ca . 70 -80 cm one t rebaju, s l i jedi t i kor i jenje (prema nalazu dobivenom pr imjenom arboradixa ) naizmjence s ob je s t rane ž i le kor i jena. U takve rupe t reba u donj ih 30 -40 cm uni jet i mater i ja l za pobol jšanje s t rukture t la , a u gornj ih ca . 30 cm pr imiješat i i odgovarajuće gnoj ivo . Na t rž ištu se već nude hr vatski pro izvodi , ko j i sadrže takve mater i ja le i gnoj iva ; pr imjer ice HERBAFERTIL.

Navedenim mjerama os igurala b i se srednjoročna održ ivost mur ve i post ig la s igurnost kako za l jude , tako i za mater i ja lna dobra u okol išu s tabla .

Zak l jučno preporučujemo , da :

se radovi n jege obave još u 2014. g . , svakako do početka vegetaci je 2015. g .

1 x god. mur vu v i zualno pregleda jedna od st ručnih osoba JU PŠ Mar jan , a

nakon 3 -4 g . cer t i f ic i rani s t ručnjak za n jegu stabala deta l jan p rekontrol i ra .

MJERE NJEGE I SANACIJE

HVALA NA PAŽNJI DANKE FÜR DIE AUFMERKSAMKEIT

Dijagnostika zdravstvenog stanja i

statike stabala

Elaborati o stanju stabala

Katastar stabala i planovi upravljanja

alejnim i većim grupama stabala

Stručna njega krošnje, orezivanje i

rušenje stabala

Ugradnja i kontrola sistema za

osiguranje krošnje i okoliša stabala

Savjetovanje i posredovanje pri nabavi

stabala, obavljanje sadnje i sidrenja s

garancijom ili nadzorom takvih radova

Poboljšanje / sanacija staništa stabala

+385 91 155 2015 i +385 98 753 187