PORTFOLIO - Psihologija za nastavnike

Oekivanje od kursaSva moja oekivanja od ovog kursa svode na pitanje: kako postati dobar nastavnik? Tokom ovog semestra pruena nam je mogunost da uimo o stvarima koje bi nam, jednog dana, pomogle da postanemo dobri nastavnici.ta je to to bi ba mene uinilo dobrim nastavnikom?U ta sve treba da budem upuena, na ta da obraam panju tokom voenja asova?Koliko traje osposobljavanje za rad u koli?Kakav je to posao, da li je teak, stresan?Mora li se dobar nastavnik striktno pridravati pravila koja su uspostavljena i data u planu i programu?

elim li, nakon studiranja, da se bavim vaspitno-obrazovnim radom?Glavno oekivanje od ovog kursa jeste to da li e moi da mi da odgovore na ova i jo mnoga pitanja vezana za posao nastavnika, kako bih, kroz njih, formirala odgovor na ono, moda najvanije pitanje: da li elim da postanem nastavnik? Sam naziv kursa (psihologija za nastavnike) me povlai i na tu stranu da razmiljam o tome na ta sve treba da obrati panju jedan nastavnik kada su u pitanju njegovi uenici, a to su: njihovo psihiko stanje, mogunost uenja, sredina iz koje dolaze, emocionalno stanje, kao i ve steeno znanje s kojim dolaze. Takoe, oekujem da po zavretku ovog kursa ispitam svoje interesovanje za budui posao nastavnika, kao i da putem samoposmatranja spoznam svoje sposobnosti i mogunosti za isto.Kapaciteti za posao nastavnikaOno to posedujem, a smatram da je jako bitno za obavljanje posla nastavnika jeste organizovanost. Smatram da bih asove, kao i vannastavne aktivnosti mogla da organizujem sa lakoom, a da, u isti mah, predoim uenicima koliko je sama organizacija bitna u procesu uenja. Volim da radim sa decom, tako da mi ovaj posao ne bi predstavljao samo, eto, puki posao, na koji odlazi svakog dana, ve vie neki vid druenja, ali onog druenja koje ima edukativni karakter. Ono to bi za mene moji saradnici i kolege sa fakulteta rekle jeste da volim da priam, drim prezentacije, predajem i da sam jako ubedljiva kada to radim. Stoga, smatram da bih uspela da na podesan nain predstavim uenicima gradivo koje je pred njima, a da, sa druge strane, i sami budu ukljueni u konverzaciju, diskusije i da, kroz igru i uenje, zajedno ostvarujemo ciljeve.

Dodatak: Opta psihologija - prouava osnovne psihike funkcije normalnog odraslog oveka. Fizioloka psihologija prouava zavisnost psihikih pojava od organskih osnova, kao to su nervni sistem, endokrini sistem itd. Razvojna psihologija istrauje psihiki razvoj oveka od poetka njegovog ivota (zaea) pa do kraja ivota. Socijalna psihologija prouava uticaj socijalnih faktora na psihike funkcije ljudi i na linost u celini, bavi se socijalizacijom, socijalnim ponaanjem, interakcijom meu ljudima, grupnom dinamikom i ponaanjem pojedinca u grupi itd. Psihologija linosti izuava psihiki ivot i ponaanje, posmatrane kao povezanu i jedinstvenu celinu. Pedagoka psihologija bavi se prouavanjem psiholoke strane vaspitanja i obrazovanja, kao i procesima za uspeno obavljanje tih pedagokih delatnosti, a to su uenje i motivacija. Klinika psihologija osnovni zadatak klinikih psihologa je pomaganje onima koji imaju razne vrste psihikih tekoa i to najpre utvrivanjem dijagnoze, a zatim otklanjanje tih tegoba Mentalna higijena (psihologija mentalnog zdravlja) bavi se prevencijom psihikih tegoba i resocijalizacijom Psihologija rada prouava zavisnost uspeha u radu od razliitih psihikih faktora, kao i uticaj pojedinih poslova na psihiki ivot onih koji rade. Psihometrija obuhvata principe merenja, statistiku zakljuivanja, konstrukciju, standardizaciju i validaciju mernih instrumenata

ZAPAANJA I RAZMILJANJA O TEMAMA KOJE SE OBRAUJU NA KURSUNastavnik i njegovo pripremanje za nastavniki poziv Poznata je istina da kola vredi onoliko koliko vrede nastavnici koji rade u njoj. Jer, ma koliko bili dobro razraeni ciljevi i zadaci svakog predmeta i dobro uraeni programi i udbenici, opremljeni kabineti i slino, to nee mnogo pomoi ako nastavnik ne doivljava zadovoljstvo i radost u svom radu ili ako nije dovoljno osposobljen za svoj poziv. Ako se eli celovitije govoriti o ulozi nastavnika u procesu vaspitno-obrazovnog rada onda treba uzimati u obzir novija istraivanja koja temeljitije preispituju dosadanja i tradicionalna gledanja na uenje i vaspitno-obrazovni rad u celini. Ovo se posebno odnosi na primenu raznovrsnih savremenih oblika nastave, sredstava i metoda nastavnog rada, istraivakih oblika uenja, savremenih pristupa vrednovanju nastavnog rada. Da bi bio sposoban za adekvatne interpersonalne odnose (sa vaspitaima, kolegama, roditeljima itd.), da bi mogao da stekne autoritet u radu meu vaspitanicima i potovanje u svojoj sredini nastavnik treba da ima i uvid u sopstvenu linost i da zna i moe analizirati sebe i sopstvene postupke, tj. mora da poznaje sebe i da bude svjestan ne samo svojih vrijednosti, ve i nedostataka. Personalna zrelost nastavnika potrebna je i zbog mogunosti da se svaki uenik prihvati kakav jeste, kao neponovljiva individualnost, bez obzira na to da li je odrasla osoba ili je u razvoju. U studijama u kojima je prouavano ueniko procjenjivanje osobina i linosti nastavnika najvie su se cijenile one osobine nastavnika koje su karakteristine za zrele, odnosno psihiki zdrave osobe.Slina istraivanja obavljena su i u naoj zemlji. U istraivanju J. orevia (1975) naeno je da uenici osnovnokolskog uzrasta uzimaju u obzir celokupnu linost nastavnika, tj. kao oveka, predavaa, ocenjivaa itd. Mlai uenici vie su isticali opte ljudske kvalitete natavnika, dok su stariji davali prednost strunim i pedagokim kvalitetima svojih nastavnika. U veem broju istraivanja naeno je da je istinsko unapreenje nastave i ispoljavanje pozitivnih stavova nastavnika prema inovacijama i modernoj nastavnoj tehnologiji visoko povezano sa sledeim osobinama linosti nastavnika: drueljubivou, optimizmom, iskrenou, praktinou, realistinou, nezavisnou, odgovornou, vedrinom, slobodoumnou, kritinou, sklonou prema eksperimentisanju, otvorenou i prijemivou za prihvatanje novina itd. U tom istraivanju takoe je naeno da je pozitivan stav nastavnika prema uenicima u vaspitno-obrazovnom radu statistiki znaajno povezan sa sledeim osobinama nastavnika: emocionalnom stabilnou, razvijenom inteligencijom, razvijenim oseajem dunosti i odgovornosti, spontanou, altruizmom, svrsishodnou itd. Sastavni deo osposobljavanja nastavnika predstavlja i uenje na osnovu posmatranja dobrih i iskusnijih nastavnika na asovima hospitovanja, koji su planski ukljueni u osposobljavanje nastavnika. Tu se, meutim, javljaju razliiti problemi - poev od toga kako da se obezbedi dovoljan broj takvih asova u koli, pa do finansijskih, kadrovskih i organizacionih pitanja kojim je optereena dananja kola. Takvih asova praktinog osposobljavanja nastavnika ima veoma malo na fakultetima, pa se postavlja pitanje kako student moe efikasno izgraivati samog sebe kao budueg nastavnika ako nema mogunost za praktino vebanje u toku studija i da u realnoj kolskoj situaciji primeni i proveri prethodno nauene zakonitosti i principe. Veliki je broj nastavnih vetina kojima studenti treba da ovladaju jo u toku studija: ispitivanje, motivisanje uenika, postavljanje pitanja za razmiljanje, izazivanje i odravanje panje, davanje povratne informacije, korienje pozitivnih primera, postavljanje divergentnih pitanja, podsticanje uenika da postavljaju pitanja i njihovo uee u diskusiji, podsticanje saradnje meu uenicima, voenje diskusije kad su u pitanju suprotni stavovi, utvrivanje predznanja uenika i slino. U nekim zemljama koje imaju dosta uspeno razraenu obuku buduih nastavnika ustanovljeni su i kursevi sa svim potrebnim nastavnim sredstvima za vebanje u odgovarajuim nastavnim vetinama. Pomou takvih mini-kurseva sami nastavnici u toku rada sa uenicima mogu da steknu ili poboljaju pojedine vetine i sami procene koliko su napredovali. Tu studenti imaju priliku da povezuju teorijsku osnovu odreene vetine koju uvebavaju sa njenom praktinom ulogom u celokupnom nastavnom procesu.Istinsko unapreenje procesa nastave i kolskog uenja ne moe se postii samo tehnizacijom nastave (primenom savremene tehnologije u nastavi savremena audiovizuelna sredstva, kompjuteri i druge pomone maine u uenju) niti samim osavremenjavanjem programa i sadraja nastave (zamenom uenja jednih uenjem drugih injenica), ve je za to potrebno izvriti tehnoloki pristup celokupnoj organizaciji nastave i posebno obratiti panju na promenu naina obuavanja (osavremenjavanje postupaka i metoda nastavnog rada). U ovakvom celovitom pristupu, nastavna sredstva i oprema uionica su samo jedan segment procesa nastave i uenja.Ni najsavremenija oprema uionica nee pomoi mnogo ako nastavnik nije osposobljen za koritenje savremenih oblika i metoda uenja i ako nije zainteresovan za uspeh u svom radu. Upravo najpoznatije reforme obrazovanja i pokuaji da se nastavni proces podigne na jedan vii i kvalitetniji nivo i jesu propadale i doivljavale neuspeh zato to se nije vodilo rauna i o tzv. unutranjoj reformi (promeni i usavravanju naina obuavanja, metoda i postupaka nastavnog rada), ve se sva panja usmeravala na osavremenjavanje opreme uionica i zamenu uenja jednih uenjem drugih injenica, tj. Osavremenjavanje programa. Jedna od osnovnih pretpostavki za uspene promene u nastavi i kolskom uenju, pa i u celokupnom sistemu obrazovanja, jeste nauno postavljanje i zasnivanje ciljeva procesa nastave i kolskog uenja i prouavanje i utvrivanje procedura za njihovo ostvarivanje. Ovakav pristup zahteva detaljnije razraene programe nastave koji bi obuhvatali kako kompletan spisak nastavnih ciljeva tako i kriterijume da se oni vrednuju i preciznije odrede. Tu se poinje sa postavljanjem ciljeva, a zatim se ide preko organizacije nastavnog procesa do proveravanja efekata postignutog. U ovakvom pristupu zahteva se takva organizacija nastavnog procesa koja e obezbijediti da se postavljeni ciljevi ostvare. Zato se i insistira na preciznom definisanju ciljeva, a zatim detaljnijem planiranju nastavnog procesa koji e dati eljene rezultate.U kritici tradicionalne kole na najeem bi se udaru uvek nalazili upravo nastavni ciljevi i ciljevi uenja, a glavna im je zamerka to su uopteni, rasplinuti i neodreeni. Sve to dovodi nastavnika u delikatnu situaciju, jer on treba da konkretizuje sintagme: shvatiti gradivo, usvojiti gradivo, razviti kritiko miljenje, vrednovati, prosuditi. Postavlja se pitanje kako e nastavnik da proceni da li je ostvario tako postavljene ciljeve? A ako ne moe to da uradi, kako e onda da sudi o valjanosti nastavnih metoda i postupaka koje je primjenjivao?U svom radu :Osobine linosti nastavnika i odnos uenika prema nastavi (1995) Suzi osobine nastavnika tretira sa stanovita samoocena nastavnika i iz ugla uenikog doivljaja tih osobina, kao i doivljaja tih osobina od strane pedagoga i direktora kola. Odnos uenika prema nastavi posmatran je u realnoj kolskoj situaciji (na samim asovima nastave - gdje je i evidentirana i mjerena aktivnost uenika i nastavnika. On je izvrio kategorizaciju i izdvajanje osobina nastavnika na bazi teorijske analize velikog broja radova i istraivanja naih i stranih autora. Kao prve tri opte kategorije dobijene su: a) nastavnik kao linost, b) odnos prema uenicima i nastavi i c) stil i nain rada u nastavi. Sumarij osobina linosti nastavnika ove tri opte kategorije inila je lista od skoro stotinu osobina.Tipologija osobina linosti nastavnika na ovoj listi nastala je dedukcijom i sintezom. Tako su dobijeni opti i posebni kriterijumi, a na osnovu njih izvedene su pojedinane osobine. Vano je istai da se nijedna pojedinana osobina ne javlja u svojoj istoj formi, tj. ona nije nezavisna od drugih karakteristika linosti. Zato se i kae da svaka pojedinana osobina dobija svoju pravu "boju" tek u njenom odnosu i nainu meuzavisnosti i isprepletenosti sa drugim sposobnostima i osobinama linosti. Rezultati ovog istraivanja pokazali su da je kolski uspeh uenika povezan sa njihovim doivljavanjem osobina linosti nastavnika, kao i da postoji pozitivna korelacija izmeu stavova uenika o uenju, nastavi i koli, s jedne strane, i njihovog doivljavanja linosti nastavnika, s druge strane. Naena je i znaajna razlika u stavovima uenika o nastavnom predmetu koji uenici pozitivno vrednuju u odnosu na predmete nastavnika koje uenici negativno vrednuju. Od osobina nastavnika zavise i elementi efikasnosti nastavnog asa: motivacija, emocionalna atmosfera na asu, prilagoenost nastave kognitivnom stilu uenika itd. Tu su uzimane u obzir sljedee osobine nastavnika: autoritativnost - kooperativnost, normativnost - usmjerenost na rjeavanje problema, emotivno negativne reakcije - emotivno pozitivne reakcije itd. Kako bi nastavnik mogao razumjeti, pratiti, pomagati i usmjeravati rast i razvitak svojih uenika, kao i da bi bolje mogao razumjeti i analizirati vlastito ponaanje i sopstvenu linost, potrebno je odmah na poetku, bar ukratko, neto kazati i o tome kako se linost prouava i koja su to vanija shvatanja linosti u psihologiji. Tek kad se to tako uradi, onda se moe govoriti i o profilu sposobnosti i osobina linosti uspjenog nastavnika, kako to i inimo na kraju ovog prvog poglavlja.Preuzeto sa: http://www.petarstojakovic.com/images/knjige%20za%20download/Psihologija%20A5%2010%20izd.pdf

Primer iz kolskog konteksta za klasino i emocionalno uslovljavanje Kada nam nastavnik kae da sklonimo sve sa stola, znamo da nas oekuje kontrolni zadatak, ili kada otvori dnevnik da e da nas ispituje. Kada u toku nastave ujemo zvono, znamo da je kraj asa. Zatim, kad je emocionalno uslovljavanje u pitanju, to mogu biti simpatije/antipatije prema nastavniku ili drugovima (usled toga to nas njihov stav, izraz lica podsea na neku nama dragu/mrsku osobu).

Primer instrumentalnog uenja iz kolskog konteksta, iz pozicije nastavnika Moja nastavnica iz matematike u srednjoj koli imala je obiaj da nasumice prozove par uenika i pregleda im domai, za uraen zadatak dobijali bismo + u svesku, za neuraen Za 3 + dobijali bismo 5 u dnevnik, za 3 1 u dnevnik. Takav vid nagrade je bio dobar podsticaj da se ti domai zadaci rade. S obzirom da ona nije svaki as svakome ponaosob pregledala domai, ve je nasumice prozivala odreen broj uenika kako bismo dosegli nagradu bilo je potrebno kontinuirano raditi.

Opisati stil uenja koristei se VAK-ovom i Kolbovom teorijom Moj stil uenja, koristei se VAKovom teorijom je kombinacija auditivnog i vizuelnog. Dobro pamtim slike, detalje na slici.. A s obzirom da studiram istoriju umetnosti, gde nam se nastavni predmeti uglavnom baziraju na posmatranju slika, uoavanju detalja, njihovom opisivanju, mogue je da sam na taj nain jo vie razvila takav princip uenja. esto mi se deava da znam tano na kojoj strani knjige/sveske, u kom pasusu se nalazi zapisana odreena informacija, ali ne mogu da se setim koja. S druge strane, kada se presliavam neko gradivo, priam naglas sama sa sobom, tako lake objanjavam sebi, bolje pamtim, a i odravam koncentraciju. Takoe, smatram da su veoma korisne rasprave najbolje se ui kada objanjavamo drugima, a i to je i dobra prilika da saznamo jedni od drugih nove informacije vezane za predmet rasprave. A koristei se Kolbovom teorijom, moda najvie kombinacija divergentnog i akomodirajueg stila odgovara mom stilu uenja. I dalje stojim pri tome da nas donekle oblikuje ono ime posveujemo veliki deo svog vremena, u mom sluaju ono ta studiram, bar ja kod sebe primeujem uticaj.. S obzirom da udbenik ne postoji, ve niz literature, kao i internet koji dosta koristim neminovno je da najpre proitam razliita miljenja o jednoj istoj stvari. Deava mi se da se emotivno poveem sa odreenim delom gradiva/ osobom (npr. zgrade pored kojih prolazim svakodnevno, ili omiljen umetnik) i to mi je onda dodatna motivacija, na taj nain bre savladam predvienu oblast. Smatram veoma bitnom primenom teorije u praksi, jer bez primene, kao da svo to uenje nema cilj.

Dodatak:Podsticaji za uenje: Cilj ili namera da se neto naui Blizak rok Interesovanje za predmet Prijatnost/neprijatnost i stav prema gradivu Poznavanje rezultata Pohvala i pokuda Saradnja i takmienje Uspeh i neuspeh Stepen aspiracije

Zadatak koji smo dobili jeste da objasnimo kako bismo efikasno sproveli na asu prethodno odabrane podsticaje za uenje. Trebalo je da se podelimo u grupe i da se svaka grupa stavi u ulogu nastavnika prilikom objanjavanja izabranih metoda. Naa grupa je objanjavala interesovanje koje je zastupljeno, a tie se istorije umetnosti, saradnju i takmienje koje je mogue organizovati i pohvale i pokude koje uenici dobijaju u razliitim situacijama. Prilikom komentarisanja o samom zadatku, gotovo svi lanovi nae grupe su imali slina razmiljanja. Uenike bismo zainteresovali time to bismo im davali dodatne zadatke prilikom kojih bi oni saznali neto vie o odreenom razdoblju, bilo da je u pitanju renesansa, kubizam ili neki sasvim drugi umetniki pravac, a da, sa druge strane, sve to bude povezano sa njihovim bliskim okruenjem. Na primer, kakva moda je bila zastupljena u periodu fovizma? Ili koji je oblik nametaja bio najzastupljeniji u periodu secesije? Kada su saradnja i takmienje u pitanju, odluile smo da bi se to najbolje razvilo prilikom manjeg kviza u kome su zastupljena pitanja iz gradiva. Na njih bi odgovore davale grupice od po nekoliko uenika, koji bi, tom prilikom saraivali meusobno. Takmienje bi se ogledalo u tome to bi se grupe trudile da dostignu vei broj poena i pobede u kvizu. Znai, istovremeno su zastupljeni i saradnja uenika, ali i takmienje. Trei podsticaj za uenje koji smo od ponuenih izabrale su pohvale i pokude. Najbolji istraivaki rad bi bio pohvaljen i uenik bi javno dobio podsticaj da nastavi tako i u daljem radu, dok bi, opet, neki neuspean rad bio izloen kao primer onoga kako ne bi trebalo da se radi rad. Na ovaj nain bi uenicima bilo izloena oba vida izrade radova, za koji bi u budunosti trebalo da se odlue. Naravno, ne treba ni preterivati u pohvalama, niti pokudama uenika i njihovog rada da se neko od njih ne bi osetio u neku ruku, zapostavljeno i obeshrabljeno za dalje uenje. Dodatak: Uenje trajna ili relativno trajna promena individue koja se pod odreenim uslovima moe manifestovati u njenom doivljavanju ili aktivnosti, a koja je rezultat prethodnoh doivljavanja ili aktivnosti. Mehanizmi uenja: Habituacija najprostiji oblik uenja. Organizam prestaje da reaguje na odreene, najee bezazlene, drai nakon nekog vremenapr. kucanje sata u sobi, koje nam na poetku smeta, a kasnije se jednostavno naviknemo na to i nauimo da ignoriemo zvuk Senzitizacija poveana osetljivost organizma koja nastaje usled ponavljanja intezivnih i opasnih drai. Klasino uslovljavanje mehanizam uenja koji je otkrio Ivan Petrovi Pavlov. On je sluajno otkrio zakonitosti klasinog uslovljavanja prouavajui reflekse povezane sa ishranom kod pasa. Primetio je da se refleks salivacije ne aktivira samo na pojavu hrane, ve i na pojavu posude u kojoj se donosi hrana, na pojavu osobe koja donosi hranu, pa i na opaen zvuk koraka osobe koja donosi hranu. On je putao zvuk zvona kada se donosila hrana, pa je nakon odreenog vremena, nakon vie ponavljanja, kod psa aktiviran refleks salivacije na sam zvuk zvona. Uslovljavanje je najjae kada se uslovna dra daje nekoliko sekundi pre bezuslovne drai. Emocionalno uslovljavanje jedan od oblika klasinog uslovljavanja koji je opisao Don Votson nakon eksperimenta sa malim Albertom. Votson je Albertu prikazivao belog pacova istovremeno sa iznenadnim jakim zvukom. Dolo je do uslovljavanja jer je mali Albert poeo da se plai pacova koga se ranije nije plaio. Uslovljena reakcija straha generalizuje se na itav niz predmeta koji podseaju na pacova, a emocionalno uslovljavanje je odlikovano brzim javljanjem, lakom generalizacijom, ali i tekim gaenjem. Instrumentalno uenje Torndajk je zatvarao gladne make u kavez, a ispred njega stavljao komad ribe. Vrata kaveza su bila zatvorena rezom, koja se dizala prilikom povlaenja kanapa koji se nalazio unutar kaveza. Nakon mnotva neuspelih pokuaja, Torndajkove make su sluajno zakaile kanap i na taj nain otvarale vrata kaveza. Kad se ogled vie puta ponavljao, broj pogrenih reakcija se postepeno smanjivao. Na osnovu ovog eksperimenta, Torndajk je definisao zakon efekta radnja biva uvrena ili eliminisana u zavisnosti od efekta do koga dovodi. Takvo ponaanje koje se eli uvrstiti treba potkrepljivati, a ono koje se eli umanjiti, treba kanjavati tj. ne davati oekivanu nagradu. Skiner je dao najvei doprinos izuavanju potkrepljenja. Stalno potkrepljenje je kada se za svaku izvrenu reakciju daje potkrepljenje. Ponaanje se vrlo brzo gubi ukoliko prestane sa potkrepljivanjem. Delimino potkrepljenje je jako delotvornije u odnosu na stalno.

Uenje po modelu ovaj pojam je uveo Albert Bandura i sutina ovog metoda jeste da se odreena osoba paljivo posmatra, zapaa i pamte karakteristine osobine i postupci uzora. Osoba koja posmatra uzor e se, kada bude bila motivisana za to, i sama ponaati kao uzor. Uenje uvianjem za razliku od uenja uslovljavanjem, ovaj mehanizam se odvija unutra i nije vidljiv za posmatraa. Da bi reio odreene probleme, ovek mora da prevazie ustaljene naine reagovanja, mora da ostvari novinu u svom ponaanju, mora da otkrije nova sredstva za postizanje eljenog cilja. Reavanje problema uvianjem odlikuje naglost i nepostojanje ponavljanih greaka.

Keler je eksperimentisao sa majmunima i zapazio da kada se oni nau u situaciji da ne mogu rukom da dohvate bananu, prvo poinju da se ponaaju kao Torndajkove make, pa se u sledeem trenutku povlae u kutak kaveza i poinju da razmiljaju. Nakon toga, majmun uvia da moe tapom koji se nalazi u kavezu da dohvati bananu koja je van kaveza.

Umor smanjenje sposobnosti za rad ako se on vri due vreme. Brzina kojom se umor javlja zavisi od vie faktora: teine i vrste rada, grupe i broja miia koji su zaposleni u radu, uvebanosti onoga ko radi, njegovog fiziolokog i psihikog stanja, njegove motivisanosti za rad.Znaci umora: Opadanje efekta rada je nasigurniji znak umora. Ovo opadanje je oiglednije u fizikom radu dok se u kolskom radu tee utvruje. Kada su umorni, uenici se vrpolje, nemirni su i nedisciplinovani, jedan drugog zadirkuju, ne paze, a esto im se na licu opaa izvesna dremljivost. inioci koji ometaju uenje: Fiziki: velika vlaga, visoke temperature, jaina osvetljenja, buka. Fizioloki: glad/sitost, uzimanje alkohola Socio-ekonomski: loi porodini odnosi, neprihvaenost u odeljenju. Psiholoki: nerazvijenost radnih navika (mesta i vremena), niska motivacija za uenje, primena povrnih strategija uenja, anksioznost.Transfer uenja: Prenoenje dejstva jednog uenja na drugo uenje Korienje ranije steenog iskustva prilikom snalaenja u novim situacijama Ceo sistem vaspitanja i obrazovanja zasniva se na pretpostavci da postoji transfer

Kao nastavnik, koji stil biste favorizovali? A koji mislite da posedujete?

Zalagala bih se za autoritativan stil. Nastavnik koji se njime slui jeste osoba koja nadgleda uenje dece i vodi ga u tom pravcu, ali, sa druge strane, on ima razumevanja i brine o deci. Takav nastavnik je istovremeno i autoritet i prijatelj deci. U svom kolovanju, najvie sam se susretala sa autoritarnim stilom. To su bili nastavnici koji su od samog predstavljanja na prvom asu izgledali nekako strogo. Prosto nije bilo nikakve prijateljske note izmeu uenika i autoritarnog nastavnika. Pravila su uspostavljena jo od poetka, ona su se morala potovati, jer bismo u suprotnom snosili odreene posledice. Znalo se ko je nastavnik, a ko uenik i jednostavno, niko nije smeo da se ponaa drugaije i van tih okvira. Mislim da je autoritaran stil nekako dosta zastupljen i kod samih uenika kojima su ovakvi nastavnici predavali, tako da je to sluaj i kod mene. Meutim, kada bih ja bila nastavnik, svakako da se ne bih imala odlike pomenutog stila.

Dodatak:PamenjePamenje je trajanje onog to je uenjem predhodno steeno, trajanje tragova upisanih uenjem.O retenciji, zadravanju steenog znamo na osnovu razliitih manifestacija pamenja Seanje / obnavljanje - reprodukcija Prepoznavanje / rekognicija Transfer (dejstvo ranijeg uenja na novo uenje) Uteda pri ponovnom uenjuRazlika reprodukcije i prepoznavanja prepoznavanje zahteva prisutnost objekta opaanja, potrebno je zapamtiti manji broj karakteristika objekta kako bi dolo do prepoznavanja, zbog toga je to laki vid pamenja.Vrste pamenjaKratkorono pamenje neposredno sledi utisak i traje kratko, oko 20 sekundi, a njegov obim je oko 7 informacijaDugorono pamenje da bi informacija prela u dugoronu memoriju potrebna je panja, osmiljavanje i ponavljanje. Dobro pamtiti znai razmiljati o onome to se ui!!!Znaaj line aktivnosti to je osoba aktivnija i to ta aktivnost angauje sloenije intelektualne procese i uenje i pamenje bie bolji.Kvantitativne promene u pamenju u obimu sadrajaKvalitativne promene u pamenju u smislu i znaenjuBartletova istraivanja seanje je manje reprodukcija, a vie REKONSTRUKCIJA!!!objasni pojmove racionalizacija pamenja i asimilacija pamenja.ZaboravljanjeDo zaboravljanja dolazi kada ranije naueni materijal nije mogue reprodukovati, prepoznati ili nema nimalo utede vremena pri ponovnom uenju.Uzroci zaboravljanja1. Teorija spontanog zaboravljanja sponatani proces koji nastaje usled neupotrebe steenih znanja.2. Teorija aktivnog zaboravljanja zaboravljanje se javlja usled sukobljavanja dva gradivaRETROAKTIVNA INHIBICIJA sadanje uenje ometa pamenje ranije nauenog. PROAKTIVNA INHIBICIJA ranije naueno ometa pamenje gradiva koje se sada ui. 3. Pretpostavka o veitosti pamenja hipermnezije (preterana, neobino bogata i iva seanja), hipnotika hipermnezija i elektrina draenja kore velikog mozga4. Potiskivanje vid aktivnog namernog zaboravljanja, nismo svesni ove namere, potiskivanje je mehanizam odbrane, kada neto potiskujemo nismo u mogunosti da reprodukujemo neprijatne sadraje, 2 oblika represija i supresijaIdeja da pomou kompjutera prikaemo na koji nain funkcionie ljudsko saznavanje po principu obrade informacija ljudskog mozga konstruisani su matematiki modeli, a ljudsko saznavanje se prikazuje kroz algoritam: Zato je ljudsko bie po svojoj prirodi vie homo emotikus nego homo kibernetikus?Na ovom sajtu se moe videti ema kognitivne obrade informacija: www.sedmagimnazija.com/Pamcenje%20Zaboravljanje%20SIZE%202.doc

TEORIJA KOGNITIVNOG RAZVoJA ANA PIJAEAZa samu teoriju se kae da je podstakla veliki broj istraivanja i da predstavlja najveu teoriju razvoja stoga bih volela da moji uenici budu veti u traganju za novim informacijama koje nisu date na predavanjima i da na taj nain razvijaju svoje miljenje. Pored toga, sam as bi bio previe suvoparan da nema vizuelnog materijala koji bi potkrepio ono to im budem ispredavala. Na taj nain bi baratali konkretnim stvarima i razvijali svest o tome ta je bitno po njihovo dalje uenje (a samim tim i ocene), jer, kada govorimo o istoriji umetnosti kao predmetu, slika na ekranu, fotografija u knjizi i razni drugi vizuelni elementi i njihovo tumaenje i pamenje, najbitniji su sastavni deo uenja. Ono to je takoe bitno jeste i ukljuivanje uenika u diskusije i usvajanje drugih miljenja. Uila bih ih da rade u grupama i da imaju strpljenja da sasluaju svog druga/drugaricu i da ispotuju njihova miljenja, jer bi to ve bio period kada egocentrizam mora izgubiti primarnu funkciju razvoja.Kritika Pijaea:U ono vreme, Pijaeovi eksperimenti smatrani su trijumfom eksperimentalne metode u psihologiji. Kao njen zaetnik, Pijae je krio put buduim generacijama. Ovakav metod prouavanja bio je odlian. Naalost, imao je i ozbiljne nedostatke. Pijae se pri testiranju svesti o permanentnosti objekta oslanjao na motorne radnje beba, a u brojnim testovima sa starijom decom na dijalog izmeu ispitivaa i ispitanika.Kad je re o permanentnosti objekta, injenica da beba nije posegla za predmetom koji je sakriven pod ebe ne podrava prilino dramatian zakljuak da beba misli da je predmet prestao da postoji. Moda ona jednostavno nema dovoljno razvijenu koordinaciju ruku da bi posegla za skrivenim predmetom. U stvari, mi danas znamo da je ovo objanjenje tano. Nedavni eksperimenti, napredniji od Pijaeovih, ukazuju na to da ak i veoma male bebe imaju dobro razvijenu svest o permanentnosti objekta.Isto tako, razgovor s malom decom veoma je nepouzdan. Komunikacija pomou jezika nikada nije potpuno objektivna i osloboena uticaja konteksta, emocija, drutvenih faktora, a moda i jo nekoliko drugih stvari. Koliko dijalog moe biti nepouzdan pokazali su ak Meler (Jacques Mehler) i Tom Bever (Tom Bever) sa Masausetskog tehnolokog instituta tokom kasnih 1960-ih godina.Meler i Bever su izveli Pijaeov eksperiment da bi testirali svest o ouvanju broja, ali kod dvogodinje i trogodinje dece, za razliku od Pijaea iji su ispitanici imali etiri ili pet godina. Deca su bila savreno uspena. Zato nam je, ukoliko ne verujemo da deca izmeu etvrte i este godine privremeno gube svest o ouvanju broja, potrebno alternativno objanjenje Pijaeovih rezultata. Jedno je lako dostupno.Deca oko pete godine starosti poinju da razvijaju sposobnost rezonovanja o misaonim procesima druge osobe ta tata misli kad kae da je to... Ovo prua najverovatnije objanjenje Pijaeovih zapaanja. Setite se na koji je nain izveden eksperiment. Najpre ispitiva porea ae i flae u dva reda, tako da su meusobno podjednako udaljene, a zatim pita dete u kom redu ima vie predmeta. Nakon toga preuredi jedan od redova, tako to ga produi, pa ponovo pita dete: U kom redu ima vie predmeta?Sa etiri ili pet godina, dete misli da su odrasli moni i sveznajui. Osim toga, ono je verovatno primetilo potovanje koje su njegovi roditelji ukazali ispitivau kada su stigli u laboratoriju. Kako e dete reagovati kad vidi da je ispitiva razmakao predmete u jednom redu, a zatim postavio potpuno isto pitanje kao trenutak ranije: U kom redu ima vie predmeta? Moglo bi da rezonuje ovako: Hmmm. Isto pitanje mi je i malopre postavio. Odrasli nisu glupi, a ovo je posebna vrsta odraslog koji mnogo zna. Obojica vidimo da se broj predmeta nije promenio. Sigurno sam proli put pogreno razumeo pitanje. Mislio sam da me pita o broju predmeta u redu, ali me je oigledno pitao o duini, s obzirom na to da je nju promenio. Tako dete daje odgovor koji misli da se od njega oekuje.Naravno, u ovo ne moemo biti sigurni. Pokuaji da se do odgovora doe ispitivanjem deteta najverovatnije nee pruiti ubedljive dokaze, i to iz istog razloga iz kog je sumnjiv prvobitni Pijaeov eksperiment. Zbog toga je Melerov i Beverov eksperiment stekao priznanje. Rezonovanje tipa ta on zapravo hoe?, koje je maloas opisano, svojstveno je deci starijoj od dve ili tri godine. Melerovi i Beverovi mlai ispitanici shvatali su pitanja u eksperimentu doslovno, i pravilno su brojali predmete.Ono to je prvobitni Pijaeov eksperiment zaista pokazao bilo je to da etvorogodinja i petogodinja deca umeju racionalno da rezonuju o motivacijama i oekivanjima druge osobe. To je vano i korisno otkrie. Ali nije ono do kog je Pijae mislio da je doao.Da bi potvrdili da deca starija od dve godine imaju dobar oseaj za broj, Meler i Bever su izmenili Pijaeov test tako da se izbegne oslanjanje na jezik. Njihova ideja je bila zapanjujue jednostavna. Umesto aa i flaa, detetu su pokazali dva reda bombonica M&M. U jednom redu je bilo est bombonica, a u drugom etiri. Nekada bi redovi bili iste duine; nekad bi bio dui red od est, a nekad od etiri bombonice. Umesto da ga pitaju u kom redu ima vie slatkia, detetu bi jednostavno rekli da moe da izabere jedan red i pojede ga. Ishod je bio tano onakav kakav bi svaki roditelj predvideo. Dete bi bez izuzetka zgrabilo red od est slatkia, bez obzira na njegovu duinu. Dobro je znalo koji red sadri vie lanova i, tavie, shvatalo je da broj ne zavisi od rasporeda. Rezultat je bio podjednako ubedljiv i sa dvogodinjacima i sa etvorogodinjacima.Do istog zakljuka dovela je jo jedna varijacija prvobitnog Pijaeovog eksperimenta. Ovog puta su Dejms Mekgerigl (James McGarrigle) i Margaret Donaldson (Margaret Donaldson) sa Edinburkog univerziteta izveli eksperiment u malom lutkarskom pozoritu. Kao i Pijae, poeli su time to su obrazovali dva reda sa istim brojem predmeta i pitali dete u kom redu ima vie predmeta. Poto bi dete tano odgovorilo, ispitiva bi se pravio da gleda na drugu stranu, a za to vreme pliani meda razmakao bi predmete u jednom redu. Kad bi se okrenuo, ispitiva bi uzviknuo: Oh, boe, aavi meda je zbrkao redove. Da li moe ponovo da mi kae u kom redu ima vie predmeta? Deca izmeu dve i pet godina bez izuzetka davala su taan odgovor. S obzirom na to da je meda produio jedan red, to ispitiva nije video, dete je verovatno smatralo razumnim to to mu odrasla osoba ponovo postavlja isto pitanje. Ali, kad bi ispitiva ponovio postupak sa istim detetom, s tim to bi sam razmakao predmete, etvorogodinja i petogodinja deca odgovarala bi mu isto kao Pijaeu, zasnivajui odgovor na duini.Brojni eksperimenti sprovedeni 1980-ih i 1990-ih godina pokazali su da ni ovo nije tano. Prvi od njih izveli su Prentis Starki (Prentice Starkey) i njegovi saradnici na Pensilvanijskom univerzitetu 1980. godine. Starkijevi ispitanici su bile bebe stare izmeu esnaest i trideset nedelja. Bio je pravi izazov pronai nain da se utvrdi ta tako mladi ispitanici misle.Ispitivai su se oslonili na merenje bebinog nivoa koncentacije. Kao to svaki roditelj zna, bilo kakva novina, kao to je nova igraka, jedno vreme okupira bebinu panju. Zatim panja poinje da poputa ili se usmerava na neku drugu novinu. Zahvaljujui video-tehnologiji, Starki i njegovi saradnici su bili u mogunosti da prate bebinu panju snimajui njen pogled. Bebu je najee majka drala u krilu, okrenutu ka aparaturi za izvoenje eksperimenta.U jednom eksperimentu, bebi su prikazivani slajdovi. Na jednom slajdu su se videle dve take, jedna do druge. Kada su se prvi put pojavile, privukle su bebinu panju i ona je neko vreme gledala u njih. Kad je bebina panja poela da opada, a pogled da joj luta, slajd je zamenjen novim koji se veoma malo razlikovao od prvog. Beba je nakratko pogledala. Slajd je ponovo promenjen. Svaki sledei slajd minimalno se razlikovao od prethodnog. Sa svakim ponavljanjem, bebini pogledi kako je izmereno s video-kasete postajali su sve krai. Zatim su se, bez upozorenja, na ekranu pojavile tri take, umesto dve. Bebino interesovanje istog trenutka se povealo i sliku je posmatrala due (od 1.9 do 2.5 sekunde u jednom izvoenju eksperimenta). Dete je nesumnjivo uoilo prelazak s dve na tri take. Druga grupa beba, kojoj su prikazani slajdovi obrnutim redom, primetila je prelazak s tri na dve take.

Teorija Lava Vigotskog

Implikacije na nastavu?Recimo da nastavnik kae neki pojam koji bi uenici trebalo da objasne. Uenici bi davali odgovore na odreene zadatke tako to bi vezivali asocijacije iz spoljanjeg sveta sa onim to su ve nauili kroz kolovanje. Svoje iskustvo sa konkretnim pojmovima i pojavama u okruenju bi trebalo da prenesu na odgovarajui nain i time bi vebalo verbalno definisanje. Pomo nastavnika u formulisanju ovih pojmova je neminovna. Nastavnik je taj koji bi davao smernice, a uenik, u skladu sa svojim mogunostima, objanjavao zadati pojam.

Napiite pored svake od navedenih reenica na ije se stanovite odnosi P ili V: U zoni narednog razvoja izvedba deteta dolazi pre kompetencije. V Uestvovanje u aktivnosti za koju dete nije spremno sa kompetentnijim partnerom dovee do nametanja miljenja kompetentnijeg. V Psihiki razvoj se sastoji u kretanju ka sve "pokretljivijoj" ravnotei. P Razvoj je autoformativni proces. P Ljudska inteligencija biva oposredovana sredstvima koja su rezultat kulturno-istorijskog razvoja oveka. V Egocentrini (privatni) govor ima vanu ulogu u kognitivnom razvoju, vodei dete u pravcu samoregulacije. V Ja prvenstveno nisam razvojni psiholog, ve epistemolog koji se koristi istraivanjima dejeg razvoja kako bi utvrdio prirodu i poreklo logikog i naunog znanja. P Razvoj je alomorfni proces. V Metakognicija Brown (1987) metakognicija obuhvata: Svest o sopstvenom (ili uopte ljudskom) kognitivnom funkcionisanju, o njegovim karakteristikama, moima, ogranienjima Npr. lake u zapamtiti ako uredim niz... Subjektivne doivljaje(metakognitivna iskustva) koji izviru iz promena ili tekoa u kognitivnom funkcionisanju Npr. zbunjenost, oseaj greke, oseaj da je reenje blizu... Strategijepraenja i upravljanja sopstvenom kognicijom i ponaanjem Metakognitivne odluke o tome na ta treba paziti, ta treba proveriti, u kom pravcu traiti reenje...Poreklo pojmaTeorija Vigotskog razvoj kao porast u stepenu ovladavanja upravljanjem sopstvenim kognitivnim procesima Kad deca reavaju neki problem, odrasli na sebe preuzimaju funkciju voenja celog procesa Vaan pojam: zona narednog razvoja(Vigotski) Zona koja obuhvata distancu izmeu stvarnog razvojnog nivoa deteta (utvrenog preko vrste problema koje je dete u stanju da samostalno rei) i potencijalnog razvojnog nivoa deteta (utvrenog preko vrste problema koje je dete u stanju da rei uz voenje od strane odraslog) Obuhvata funkcije koje su u zaetku, u razvitku. Znaajsocijalne interakcije uusvajanjunovih znanja! Socijalna interakcija omoguava socijalnu povratnu informaciju Druga osoba omoguava kontinuirano (pr)ocenjivanjeVigotski i metakognicijaTri komponente teorije Uenje proistie iz asimetrinog odnosa odrasli-dete Samoregulatorni mehanizmikljuni u procesu miljenja Ovo je naroito vidljivo u uticaju govora narazvoj miljenja (egocentrini govor) Ovladavanje kognitivnim funkcijama predstavlja stvaranje funkcionalnih veza izmeu razliitih psihikih procesa i funkcija, tokom razvoja Praktino, zona narednog razvoja omoguava razvoj metakognicije odrasli izvrava metakognitivne funkcije umesto detetaVebanje metakognicijeznanje o principima razumevanja opte, a ne specifine strategije reavanja problema svest o potrebi za proveravanjem znanja (postavljanje hipoteza itsl.) znanje o relevantnim dokazimaMetakurikulum NIVOI RAZUMEVANJA podsticati razliite nivoe razumevanja JEZIK MILJENJA verbalni i grafiki jezik miljenja i uenja INTELEKTUALNI AR motivi i emocije ka uenju i razumevanju INTEGRATIVNE MENTALNE SLIKE koje olakavaju povezivanje, uoptavanje, tj. transfer UENJE UENJA regulacija misaonih i memorijskih procesa UENJE ZA TRANSFER primena i generalizacija znanjaUnutranja motivacija uenikapotreba za stimulacijom potreba za novinom i promenom potreba za angaovanjem i aktivnou potreba sa ovladavanjem sobom i okolinomSpoljanja motivacija uenikaoseanje duga i obaveze potreba za perspektivom i usavravanjem potreba za "blagostanjem" potreba za prestiom izbegavanje neprijatnostiSpoljanje i unutranje potrebe se meusobno ne iskljuuju.Odnos uzrasta i motivacijeU poetku, motivacija je spoljanja, a kasnije, postepeno, postaje unutranja Takoe, motivi tek kasnije postaju dugoroni i trajniji Ocenjivanje je vana komponenta u razvoju slike o sebi Treba ocenjivati nain dolaenja do rezultata, a ne samo rezultatKako nastavnik moe da unapredi svoj nain ocenjivanja?Treba da razume ulogu ocenjivanjaTreba da se upozna sa razliitim oblicima ocenjivanjaTreba da izgradi sopstveni stil na osnovu injenica o ocenjivanju sa kojima se upoznao i sopstvenog iskustvahttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=5&cad=rja&sqi=2&ved=0CEEQFjAE&url=http%3A%2F%2Fwww.dgt.uns.ac.rs%2Fdownload%2Frazvojnapsih_6.pdf&ei=C23MUZWzH4KJtQaf1oDIBA&usg=AFQjCNFdZn2arSOUftBMrHymQLOMtNQH5wNastavnik treba da uvaava predznanja, uverenja, razumevanja sa kojim deca dolaze na as, ma kako ta znanja i uverenja bila drugaija od naune istine; treba da stvara situacije aktivnog uenja u kojima e se lino uverenje uenika suoiti s naunim; nastavnik treba da upozna kulturno poreklo uenika. U nastavi bi trebalo koristiti interaktivne metode rada: dijalog, razmena, a ne isporuka znanja; diskusije, postavljanje dobrih pitanja, uvoenje orua koja e podstai miljenje, voenje asa na smenu; uionica bi trebalo da ima pokretljive stolove i stolice, kako bi se olakao grupni rad.

RAZLIKE IZMEDJU TRADICIONALNOG I KONSTRUKTIVISTIKOG PRISTUPA OBRAZOVANJU, NAINU PLANIRANJA ASA, REALIZACIJI ASA I OCENJIVANJUKONSTRUTIVISTIKO: Nastavnik se ne oslanja samo na osnovni udbenik kada predaje ve koristi i druge oblike saznanja (iz knjiga,sa interneta, iz ivota). Budi interesovanje kod uenika da budu aktivni, sami trae odgovore na mnoga pitanja, donose zakljuke, istrauju. Podstie radoznalost,kreativnost i sposobnost reavanja problema. Podstie rad u grupi, razmenu miljenja,zajedniko reavanje problema i pronalaenje reenja. Motivie uenike da uestvuju kroz interakciju i u uenju novog gradiva. Nastavnik vidi sebe kao nekog ko je tu da motivie, uputi,podstakne,usmeri... Pri ocenjivanju,ne uzima u obzir samo naueno gradivo,ve i nain razmiljanja, sposobnost zakljuivanja, dolaenje do novih reenja.TRADICIONALNO: Profesor predaje iz tano odredjenog udjbenika. Strogo se dri injenica, ne navodi primere iz prakse i svakodnevnog ivota. Ne trudi se da unese u predavanje bilo ta to bi zainteresovalo decu i navelo na razmiljanje. Ne pita uenike za miljenje, kada ispituje trai samo suvoparno naueno gradivo. Oekuje od uenika da samo zapamti injenice i odgovara za ocenu. Uenici su samo sluaoci, nastavnik je dominantna figura. Nema diskusije, interakcije, razmene miljenja. Uenici ute, nastavnik predaje.

MotivacijaStudija sluaja:Marina je uenica sedmog razreda. Prole godine, nakon razvoda roditelja, Marina se sa majkom doselila u tvoj grad. Upisala se u kolu i ukljuena je u odeljenje kom si ti odeljenski stareina. esti razred zavrila je vrlo dobrim uspehom, pokazujui izuzetnu zainteresovanost i uspeh na predmetu koji ti predaje. Marina je jako stidljiva i utljiva devojica. Isprva su joj druge devojice iz odeljenja prilazile i zapoinjale razgovor sa njom, ali im bi sa nekim uspostavila prijateljski kontakt Marina bi postajala preterano zahtevna u pogledu panje i vremena, te su svi odnosi pucali ve na poetku. Deaci u odeljenju nisu pokazivali interesovanje za Marinu. Sada, na poetku sedmog razreda, Marina uglavnom sedi sama na asovima na kojima nastavnici doputaju uenicima da biraju raspored sedenja i odmore provodi sama. Iz razgovora sa drugim uenicima, zakljuuje da nemaju kontakt sa Marijom izvan kole. U poslednje vreme, Marina na asovima izgleda odsutno, neredovno radi domae zadatke i nastavnici izvetavaju da je popustila u uenju, zbog ega je dobila nie ocene od uobiajenih na prvim proverama znanja. Napii esej u kom e opisati na koji nain bi se ti postavio/la u ovoj situaciji. Tvoj esej bi trebalo da da odgovor na sledea pitanja: Prema tvom miljenju, da li bi nastavnik trebalo da se bavi situacijama slinim opisanoj? Koje jake i slabe strane prepoznaje kod Marine? ta je, prema tvom miljenju, uzrok slabijeg kolskog postignua Marine u prethodnom periodu? Zato, prema tvom miljenju, Marina ima problem u odravanju prijateljskih odnosa? ta bi ti, kao nastavnik/odeljenski stareina, uinio u ovoj situaciji? Marina je devojica koja je pretrpela odreene stresove vezane za razvod njenih roditelja. Osea se zapostavljeno, otueno, kao da ne pripada toj grupi sedmaka. Ipak, ona je jako motivisana da ui i da stie znanja, to pokazuju i njene ocene. Verujem da joj nedostatak panje koji vue poreklo iz odnosa sa roditeljima bio potreban sa prijateljicama, kako bi, na neki nain, uspostavila ravnoteu oseanja koje je ranije posedovala. Meutim, deca nisu toliko uviajna kao odrasli i ni u kom sluaju se nisu zapitali zato se Marina promenila, niti pokuali da joj pomognu. Mada, u njihovom uzrastu mi je to sasvim razumljivo.

Smatram da je nastavnik duan da se pozabavi opisanom situacijom. Pre svega, trebalo bi nasamo da popria sa Marinom, da pokua da je natera da se oslobodi, otvori. Mora da sagleda problem, iako je gotovo jasno o emu se radi. Duan je da joj pokae da mu je stalo do nje kao jo jedne individue koja, zajedno sa ostalima, sainjava njegovu druinu. Dobar nastavnik bi trebalo da zna da ako ne pojedinci ne funkcioniu, ne funkcionie ni celina.Nastavnik je taj koji je duan da ukae na Marinino trenutno stanje, ali ne, javno, pred svima ukljuujui i Marinu, ve neposredno, smiljeno. On je taj koji bi trebalo da joj ponovo usadi onu potrebu za postizanjem uspeha u koli i pomogne da prevazie strah od odbacivanja, ovog puta njenih vrnjaka. Mislim da bih u ovakvoj situaciji napravila dodatan as gde bih dovela pedagoga i psihologa kole i probala da ukljuim sve uenike u razgovor. Vodili bismo diskusiju o njihovim problemima, strahovima, eljama. Podsticala bih uenike da se sami javljaju i izlau svoje probleme, a ostale da aktivno uestvuju u osmiljavanju njihovog reavanja. Mislim da bi, ukoliko ovakav vid predavanja proe dobro, odnos vrnjaka i Marine bio promenjen. Svakako, tu bi se naao jo neki problemi o kome bismo prodiskutovali svi zajedno, pa bi uenicima bilo jasno da svako ima odreene tekoe u ivotu koje treba da prevazie i da je prijateljstvo jedna veoma jaka veza i korak ka prevazilaenju istih. Mislim da bi se odnos njenih drugara prema njoj promenio nakon ovakvog asa, a samim tim, vratila, a moda ak i poveala motivacija za uenjem i usavravanjem koju je Marina ranije posedovala.

Motivacija za uenjeZA USPEH u koli ili na fakultetu najvanija je motivacija, koja esto igra bitniju ulogu od samodiscipline i koncentracije.Francuski psiholozi savetuju acima i studentima kako da lake savladaju gradivo i ostvare bolji uspeh.Uvek nagradite sebe posle uloenog truda onim to volite. Zapiite na papir vau elju i stavite je iznad radnog stola, tako da vam uvek bude pred oima.Pogled na to e vas podsetiti da ete posle napornog rada da uivate i da e uenje postati lake. Ovaj trik je efikasan samo ako za svaki uspeh, pa i najmanji, odredite sebi nagradu, astite sebe neim to volite ili uradite neto to vas ini srenim.Timski rad olakava uenje, ali to ne znai da bi trebalo da se okruite prijateljima sa knjigom, jer ete najverovatnije vie vremena da provedete u prii i smehu.Strunjaci savetuju da odredite neku osobu koja e da vam bude podrka, tako to ete joj govoriti ta uite, a zadatak vae podrke je da vas opominje i presliava ako je potrebno.To moe da bude roditelj, baka i deka, najbolji prijatelj ili voljena osoba. Na ovaj nain ete biti mnogo odgovorniji prema obavezama nego kada sami nosite teret uenja, jer podsvesno ne elite da razoarate tu osobu.l imajte na umu krajnji cilj kolovanja, a to je da radite posao o kojem matate, moda ak i od detinjstva. U blizini radnog stola zakaite atraktivnu fotografiju lekara, ekonomiste, novinara, advokata, ininjera, arhitekte.., da biste vizuelizovali va cilj. Ili, ako nemate jasnu sliku o buduem zanimanju, ali znate da elite da budete uspeni i bogati, zalepite sliku koja simbolie luksuz, egozitna putovanja, raskoan dom.http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.306.html:428713-Motivacija-za-ucenje

Napiite studiju sluaja osobe koju poznajete, a koja e ilustrovati neuspeno razreenu neku od Eriksonovih razvojnih krizaIdentitet konfuzija identiteta: Zoe ima 15 godina i ona je upravo zavrila osnovnu kolu sa odlinim uspehom. Meutim, par dana pre nego to je trebalo predati papir sa listom eljenih srednjih kola, ona se uprkos svom odlinom uspehu i mogunosti da upie bilo koju srednju kolu, priklonila razmiljanjima odnosno mogunostima veine njenih vrnjaka. Te kako se ne bi razdvajala od svojih prijatelja, kako bi se i dalje druili, kako bi im ostala lojalna, upisuje srednju strunu kolu koju su mahom upisivali aci sa dobrim i vrlodobrim uspehom. Ono to je trebalo da bude na prvom mestu, to je da su njeni roditelji morali predoiti kakve sve posledice nosi sa sobom njena odluka. Trebalo je da joj objasne da njeni prijatelji i dalje ive tu u blizini, i da e prosto uvek imati vremena da se jedni s drugima drue i da to ne treba da utie na njenu odluku o daljem kolovanju. Na osnovu uspeha u osnovnoj pokazala da se vie zalae, te i da moe vie da napreduje. Trebalo joj je ukazati na to da ne treba da rtvuje svoje ciljeve zarad drutva, to je danas mnogo est sluaj.

InteligencijaInteligencijaje mentalna karakteristika koja se sastoji od sposobnosti za uenje iz iskustva, prilagodbe na nove situacije, razumijevanja i koritenja apstraktnih pojmova i koritenja prethodnih znanja za snalaenje u novoj okolini u kojima ne pomae stereotipnonagonskoponaanje. Jo se definira kao sposobnost brzog i uinkovitog snalaenja u novim i nepoznatim situacijama, a postoji i apstraktna definicija da je "inteligencija ono to se mjeri testovima inteligencije".Iako se definicije inteligencije razlikuju, teoretiari se slau da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost. Smatra se da je inteligencija kombinacija uroenih karakteristikaivanog sustavai razvojne inteligencije, oblikovane iskustvom i uenjem.Inteligenciju je mogue mjeriti, iako nesavreno,testovima inteligencije. Iako bi se moglo pomisliti da visoka inteligencija omoguava osobi uspjeh u drutvu, mnogi drugi inbenici koji utjeu na drutveni uspjeh ine predvianja nepouzdanim. Mehanizmi pretvaranja intelektualne sposobnosti u drutveni uspjeh nisu u potpunosti razjanjeni. Tako, na primjer, postoji vrsta veza izmeu uspjeha uosnovnoj kolii inteligencije, ali nakon toga nije vie mogue predvidjeti uspjeh pojedinaca na temelju inteligencije.Inteligencija, mjerenaIQ-om i drugim testovima, se najee koristi u obrazovnim, poslovnim ivojnimorganizacijama zato jer je dobar pokazatelj na ponaanje pojedinca.Psihometrija i inteligencijaIako postoje razni koncepti inteligencije, najutjecajniji pristup shvaanju inteligencije jepsihometrijatj. psihometrijsko testiranje.Inteligencija se se moe mjeriti testovima inteligencije, tj.IQtestovima. Miljenje je da se ovim testovima mjerigili generalni faktor inteligencije (eng.general intelligence factor).Gse esto dijeli nafluidnu i kristaliziranu inteligencija: GF (fluid g, fluidna inteligencija) i GC (kristalizirana inteligencija, eng.crystallized intelligence)U zavisnosti od vrijednosti IQ, visina inteligencije se moe podjeliti na nekoliko grupa: Genijalnost (IQ je vii od 140) Veoma visoka inteligencija (IQ je izmeu 120 - 140) Visoka ineteligencija (IQ je izmeu 111-120) Prosjena inteligencija (IQ je izmeu 90-110) Granian stupanj inteligencije (IQ je izmeu 70-89)Prisustvo poremeaja inteligencije sa vrijednostima IQ manjim od 70 od roenja, ili ako su ti poremeaji nastali tokom razvoja inteligencije, onda se radi o mentalnoj retardaciji (oligofrenija), mentalna zaostalost, koja se dalje dijeli: Laka mentalna retardacija (IQ je izmeu 50-69) Umjerena mentalna retardacija (IQ je izmeu 35-49) Tea mentalna retardacija (IQ je izmeu 20-34) Teka mentalna retardacija (IQ je ispod 20)Statistika: 50% IQ rezultata je izmeu 90 i 110 70% IQ rezultata je izmeu 85 i 115 95% IQ rezultata je izmeu 70 i 130 99,5% IQ rezultata je izmeu 60 i 140 samo oko 1 - 2% ispitanika je ostvarilo rezultat 140 ili vieInteligencija i dobTek neto manje od 50% pojedinaca ima manje-vie konstantan IQ od rane dobi doadolescencije, a ostali pokazuju znatne oscilacije. Znatno je via stabilnost verbalnog IQ-a u odnosu na neverbalni IQ.Iz podataka se mogu izvui dvije pravilnosti: to manje vremena protekne izmeu testiranja , to su rezultati na testovima inteligencije povezaniji, to su djeca starija, to rezultati unutar istog vremenskog intervala pokazuju veu povezanostPostoji izrazita pojava snanog pogoranja uspjeha na testovima inteligencije i nekom mjerama ponaanja otprilike 5 godina prije smrti - zavrni pad. Fluidna inteligencija (GF) pada ve poslije 25. godine i to ne samo u testovima brzine nego i snage. Mjere kristalizirane inteligencije (GC) pokazuju u funkciji dobi otprilike isti tempo porasta kao to je to pad GF.Inteligencija i uenjePo nekim definicijama inteligencija je determinirana brzinom uenja i/ili zavrnom razinom sloenosti nauenog, osobito kod inteligencije ivotinja. Uenje omoguuje razvoj inteligencije, a inteligencija olakava uenje. Rije je o dinamikom procesu meusobnog pojaavanja ili slabljenja, a ne uzrono posljedinom odnosu. Kvocijent inteligencije nije mjera trenutane sposobnosti za uenje, negomatematikatvrdnja o tempu kojim e se s vremenom mijenjati sposobnost za uenje po jednim teorijama, a po drugima IQ predstavlja trenutanu mjeru sposobnosti za uenje. Kronoloka dob ne korelira s uenjem pa je mogue eksperimentalno varirati IQ i mentalnu dob. Kod verbalnog uenja, ako nije dolo do restrikcije raspona u zavisnoj varijabli (teina zadatka) ili nezavisnoj varijabli (IQ), naene su znaajnekorelacijeizmeu inteligencije i uenja.Inteligencija visoko korelira s uenjem na poetku uenja, a kad neka operacija postane automatizirana, IQ vie ne igra znaajnu ulogu.Raspon pamenja unaprijed, a jo vie unazad, ima znaajne veze s g-faktorom inteligencije; oba konstrukta ovise o efikasnosti radnog pamenja.Inteligencija i uenje koreliraju to vie to je: sloenije ono to treba nauiti, a ak je naena blaga negativna korelacija izmeu mehanikog uenja jednostavnih zadataka i IQ-a visokointeligentnih osoba vea smislenost materijala, tj. kad postoji mogunost transfera uenja vrijeme uenja ogranienije uenje vie u vezi smaturacijomInteligentni ljudi bre stvaraju kvalitetne asocijacije koje su temelji svakog uenja. Inteligentniji imaju bolje strategije uenja, mnemotehnike i bazu podataka, pa im vee steeno znanje omoguuje bolje kognitivno funkcioniranje. Inteligentniji bolje razlikuju bitne od nebitnih informacija.Meu djecom s tekoama u uenju u kolama su mukarci - kod ena dolazi do pada sveukupnih sposobnosti pa ih se ranije uoi. U osnovnoj koli je korelacija izmeu kolskog uspjeha i inteligencije 0.5, ali taj se koeficijent smanjuje kako ovjek prelazi u vie razrede kolovanja.Okolina - nasljee i inteligencijaNativistipripisuju inteligenciju jedino naslijeu (Spearman, Bart).Empiristikau da se inteligencija formira iskljuivo zbog okolinskih utjecaja.Neokolinski utjecaji na inteligenciju: naslijeeno (predvidljiv doprinos roditelja) uroeno (definirano mutacijama i segregacijama u genima) konstitucijonalno (varijabilnost u tjelesnoj grai i funkcioniranju) kongenitalno (razvoj u maternici)Najvaniji podaci za istraivanje doprinosa okoline i naslijea potjeu od: jednojajanih blizanaca (zbog jednakog genetikog koda) i usvojene djece (zbog nulte genetike slinosti s usvojiteljima i njihovom biolokom djecom).Osiromaena okolina proizvodi nepopravljive tete na razvoj intelektualnog funkcioniranja. Razmnoavanje izmeu bliskog srodstva dovodi do pada kvocijenta inteligencije (25% takve djece je teko mentalno retardirano). Uzroci mentalne retardacije su uglavnom na recesivnim genima, a u bliskom srodstvu je vjerojatnije da e se nai. Do 65% populacijske varijance rezultata na testovima inteligencije (na Zapadu) se moe pripisati genetskim faktorima dok do 40% varijance pripisuje se okolinskom utjecaju. U ranom djetinjstvu zanaajniji su utjecaji djeljene okoline.Spol i inteligencijaNa odnos spola i kognitivnog funkcioniranja djeluju dob (razlika umaturaciji) i socio-ekonomskistatus.Najznaajnije razlike u testovima inteligencije: u korist ena: verbalno razumijevanje, verbalna fluentnost,socijalna inteligencijai neki aspekti pamenja, u korist mukaraca: socijalna sposobnost, numeriko rezoniranje i mehanike informacije.Postoje dvije razliite spacijalne sposobnosti: vizualizacija i orijentacija. Vizualizacija je sposobnost mentalne manipulacije slikovno zadanog podraaja. Orijentacija je shvaanje rasporeda elemenata unutar vizualnog sklopa i sposobnost zadravanja orijentacije pri promijeni spacijalne konfiguracije. Oba procesa zahtjevaju paralelno procesiranje i bolje idu mukarcima. Za socijalizacijske aspekte razlika u kognitivnim sposobnostima znaajna je i interakcija izmeu maturacije i socijalizacijskih postupaka - djevojice kao grupa ranije se verbalno razvijaju, a djeaci sugenetskivei, jai i aktivniji. ene se formiraju oslanjajui se na verbalno, odnosno socijalno posredovan pristup problemima, a manje vjebaju i razvijaju spacijalne vjetine.ene i mukarci pokazuju odreene razlike u nainima odgovaranja - ene su neto sporije i tonije, a mukarci su neto bri na utrb tonosti. Postoje razlike u varijabilitetu kognitivnih spobnosti u funkciji spola - kod mukaraca je neto vei (ima vie visoko inteligentnih mukaraca, ali zato ima i vie retardiranih).U usporedbi uspjenih ena s uspjenim mukarcima u akademskim zvanjima: ene sdoktoratimasu inteligentnije od mukaraca s doktoratima (enama potreban vei inteligentni kapacitet za afirmaciju u akademskim zvanjima) ene koje su radikalnije i koje naputaju konzervativnu ulogu ene lake uspjevaju snaga ega i volje je jaa u mukaracaIako se na velikim uzorcima dobivaju statistiki znaajne razlike u pojedinim testovima i faktorima inteligencije, te razlike nisu brojano velike i ne doputaju generalizaciju na pojedinanoj razini, tako da dolazimo do zakljuka da ne postoje neke bitne ili velike razlike u inteligenciji spolova.http://sh.wikipedia.org/wiki/Inteligencija

GARDNEROVA TEORIJA INTELIGENCIJEZamisliti da u odeljenju imamo po jednog uenika sa po jednom dominantnom inteligencijom po Gardneru, i za svakog od njih napisati kako bi ga uposlili ako je nemiran*Prostorna inteligencija - da osmisli prostor kolskog dvorita, da napravi mapu kuda bi drugove vodio na izlet.*Telesno-kinestetika inteligencija da konstruie predstavljene figure.*Interpersonalana inteligencija - da analizira figure na slici, njihov medjusobni odnos.

*Intrapersonalna inteligencija - da analizira doivljaj slike.*Lingvistika inteligencija - da napie pesmu, priu.*Logiko-matematika inteligencija - da reava zanimljive matematike probleme,sastavlja delove slagalica u nove celine.*Muzika inteligencija - da osmisli melodiju koju bi izveo pred razredom i na roditeljskom sastanku, pogadja iz kojih su kompozicija neke arije.

Ja kao nastavnikGlavna stvar koja me motivie da postanem nastavnik jeste to to u moi da utiem, pre svega, na kreativnost uenika kojima budem predavala, jer mi to omoguuje zvanje istoriarke umetnosti. Uenici e se na sasvim drugaiji nain moi upoznati sa elementima umetnikog ivota i na potpuno drugaiji nain stvorie miljenje o svetu koji ih okruuje. Cilj mi je da im na slikovit nain predoim ono emu su me moji profesori i predavai uili. To bih postizala estim radionicama, grupnom terapijom kako je to nazvao jedan od mojih profesora, stalnim konsultacijama, razmiljanjima, asovima odreenim iskljuivo za iskazivanje njihovog miljenja o pojedinim umetnikim delima, epohama, pravcima. Cilj mi je da ih obuim da raspoznaju umetnike metode, slikarske alate i sve ono to umetnost ini lepom. Motivisala bih ih da na svakom asu iskazuju svoje miljenje, navela da zavole umetnost i u njenom najnesavrenijem obliku, razvijala komunikaciju koja bi mi posluila kao glavni pokreta i kljuna taka nastave. Razvijala bih grupnu nastavu, jer bi uenici tako najlake uspevali da dou do nekih saznanja i miljenja svojih drugara, a i buduih kolega. Volela bih da ih nauim da uvaavaju tua miljenja, da vrednuju ono to se ne poklapa sa njihovim miljenjem i daju lini peat nastavi. Najbitnija e mi biti saradnja. elela bih da razvijem takav vid nastave da se moji budui uenici, ni u kom sluaju, ne ustezaju od deljenja miljenja sa drugima, kako u uionici, tako i van nje; da se ne plae nastavnika kao nekog ko je zavrio kolu i ko je mnogo iznad njih na hijerarhijskoj lestvici obrazovanja, pa da to dovede do povuenosti i zatvaranja u sebe. Cilj je i da se stvori pozitivna atmosfera u kojoj e uenici moi da razvijaju svoje sposobnosti, da mnogo bolje rade i ue. Takoe, evalucija bi mi bila jako vana u programu. Kada kaem evaluacija, mislim u povratnom smislu: uenici bi ocenjivali mene i moj princip rada, ali bih, naravno, i ja ocenjivala njih. Svaku ocenu bih obrazloila, ukoliko za to ima potrebe i trudila se da pomognem uenicima da ih stalno unapreuju. I, uila bih od njih, jer su uenici (srednjokolci) u takvom periodu da ni sami nisu svesni koje sve kvalitete, osobine i talente nose u sebi, dok im, moda neko struniji, ne ukae na njih. Na pospeavanju tih kvaliteta bih posebno radila, jer smatram da je kola ustanova u kojoj se ne obavlja samo formalno obrazovanje, ve i ivotno obrazovanje.