1. Zahvaljujuci cemu se formira veza izmedju deteta i
roditelja?a)preedispozicijama roditelja da reaguju na dete i
detetove stimuluse b)specificnoj prirodi detetovog izgleda i
ponasanja koji deluju kao snazan pokretac roditeljevih akcija
upucenih prema detetu.
2. Sta je prema Seferu materinska osetljivost? to je pojacana
svesnost o postojanju deteta, spremnost da se odmah reaguje na
detetove signale i visoka prijemcivost za signale koji dolaze od
deteta.
3. Kako M.Einsfort objasnjava pojavu materinske osetljivosti?
ona smatra da u osnovi materinske osetljivosti stoji sposobnost da
se stvari vide sa stanovista deteta za sta je potrebna odredjena
sposobnost za empatiju i odsustvo egocentricnosti.
4. Kako M.E. pravi razliku izmedju osetljivosti i
neosetljivosti?Osetljiva mati nikad nije mati koja odbacuje dete
ili ga zanemaruje,ona reaguje na detetove signale i pravilno ih
interpretira i stvari vidi sa bebinog stanovista.
5. Kako M.E. pravi razliku izmedju osetljivosti i
neosetljivosti?Neosetljiva mati skoro uvek sama zapocinje
interakciju sa detetom ilii intervenise prema svojim zeljama i
raspolozenjima ne obaziruci se na detetovo trazenje.
6. Kako M.E. pravi razliku izmedju osetljivosti i
neznosti?Konstruisala je skalu materinske
osetljivosti-neosetljivosti
7. Kakva su deca osetljivih majki?Ona su sigurnija i u stanju su
da istrazuju nepoznata mesta koristeci majku kao izvor sigurnosti i
bez vecih opiranja prihvataju odvajanje majke,slobodnija su..
8. Kakva su deca neosetljivih majki?Ona su ili toliko nesigurna
da nisu u stanju da ni za trenutak ispuste majku iz vida ili
suprotno,nisu u stanju da koriste majku kao izvor sigurnosti u
eksplorativnim igrama
9. Sta je prema M.E. izvor majcine neosetljivosti?to mogu biti
razni faktori kao sto su:umor majke,njena depresivna raspolozenja
ili preterana zaokupljenost nekim drugim delatnostima u kuci ili
van nje kao i slabo funkcionisanje majki.
10. Kako depresija moze da osteti odnos roditelj-dete?Majka je
nezainteresovana za dete, ne raduje mu se,ne reaguje na njegove
signale,slabo ili nikako ne reaguje na dete.Posebna kategorija
depresivnih roditelja su majke sa posleporodjajnim psihoticnim
reakcijama.
11. Kako anksiozna stanja mogu da poremete odnos
roditelj-dete?Roditelj je preokupiran svojim problemima,opsednut
strahovanjima za stvari i situacije oko sebe.Dete nije centar
paznje niti dobija odgovarajucu negu.
12. Kako sredinski faktori mogu da uticu negativno na
roditeljsko ponasanje?siromastvo,losi stambeni uslovi
,nezaposlenost, neuhranjenost,lose zdravstveno stanje povecavaju
stres i ansioznost i remete brigu i negu prema detetu.
13. Sta samim rodjenjem dete mora da stekne da bi imalo normalan
rast i razvoj?roditeljsku naklonost i ljubav
14. Na koji nacin dete utice na roditelje?a)karakteristikama
svog razvoja i promenama koje vremenom nastupaju i koje su
zajednicke za svu decu i b) svako dete dobija specifican ton
interakciji sa roditeljima svojim jedinstvenim sklopom odlika koje
su tipicne samo za to dete.
15. Tumacenje odnosa unutar dijade roditelj-deteShvatanje uloge
deteta kao potpuno pasivnog ucesnika u sopstvenom razvoju sada je
prevazidjeno.Roditelji imaju uticaja na dete ali uticaji idu i u
suprotnom smeru,deca oblikuju karakteristike roditelja a zatim sami
odredjuju i kakav ce tretman oni sami da dobiju.Tako su postupci
oko podizanja deteta od samog pocetka pd uticajem deteta.
16. Studije Lusk i Luisa i Kornera-vrsta roditeljskih aktivnosti
prema detetu odredjena je najvise detetovim uzrastom.
17. Studija Mosa-On nalazi da su promene u materinskom ponasanju
u periodu od 3 nedelje do 3 meseca detetovog zivota najpre odgovor
na povecanu zrelost deteta iako je povecano majcino
sampouzdanje.
18. Kako dete doprinosi interakciji sa roditeljem?ono oblikuje
roditeljeve postupke tako sto informise roditelje o svojim
mogucnostima, zeljama i ogranicenjima koja su karakteristicna za
dati uzrast.
19. Cime su odredjene razlike u ponasanju roditelja prema deci
suprotnog pola?Odredjene su prvenstveno kulturnim faktorima cak i u
najranijem uzrastu deteta.
20. Istrazivanja Tomasa i Cesove o temperamentu dece.Oni daju
opis 3 tipa dece prema specificnoj grupaciji osobina temperamenta i
to su: lako,tesko i zatvoreno dete.
21. Tomas i Cesova-Tvrde da se razlike u temperamentu formiraju
u uzrastu od 2-3 meseca i od tada su za duze vreme stabilne.Licnost
deteta je dobrim delom odredjena stilom ponasanja koji proizilazi
od razlika u interakciji sa detetovim ponasanjem,njegovim
sposobnostima i sredinskim faktorima.
22. Na sta ukazuju nalazi Tomasa i Cesove?ukazuju da razlike u
temperamentu mogu da povecaju rizik od poremecaja
ponasnja.Mogucnosti utucaja na detetov razvoj su mnogo manje nego
sto to roditelji misle.
23. Nabroj 4 vrste odnosa u novoj porodicnoj zajednici.odnos
majka-otac (ovaj odnos prethodi i odredjuje
ostale),majka-dete,otac-dete, majka-otac-dete.
24. Semerof predlaze transakcioni model razvoja.Po njemu
detetove ka-ke se ispreplicu sa roditeljevim ka-ma i rezultat je
individualizovani minijaturni socijalni sistem
25. BellOn tvrdi da kod svakog roditelja postoje 2 skupa
ponasanja:ponasnja u gornjoj i donjoj granici kontrole. U slucaju
gornje granice ponasanje se aktivira kad decje ponasanje prevrsi
standard tog roditelja bilo u intenzitetu,bilo u
ucestalosti,kvalitetu i takvo je da ili umanjuje ili umiruje
ponasanje u nekom dr. pravcu ili deluje restriktivno.Ponasanje u
donjoj granici kontrole aktivira se kad se roditelju ucini da dete
dela ispod njegovih ocekivanja pa mu je cilj da stimulise dete da
bi dostiglo standard tog roditelja.
26. Sta muskarac i zena unose stupanjem u bracnu zajednicu?svoju
specificnu strukturu,nivo postignute zrelosti,svoju proslost i
idiosinkratsku jedinstvenost.
27. Od cega zavisi odnos u slozenoj mrezi porodicnih odnosa?Od
nivoa postignute zrelosti licnosti,od njene uravnotezenosti u
trenutku kad postaje roditeljem
28. Kada zapocinje razvoj identiteta roditelja i kad je
najintenzivniji?Zapocinje mnogo pre nego sto to covek ili zena
postanu bioloski roditelji a najintenzivniji je za vreme
trudnoce
29. Kopje promene nastaju posle porodjaja a znacajne su za
dete?a)najvaznije su promene u odnosima sa bliskim osobama tj menja
se odnos sa majkom odnosno muzem b)prvom trudnocom i porodjajem
zena je u potpunosti konacno suocena sa svojom bioloskom
zenstvenoscu koju treba da prihvati c)rodjenjem prvog deteta zenin
drustveni status se znatno menja jer ona treba da prihvati novu
ulogu-roditelja
30. Rosijeva-ona koristi termin za krizu-prelazak tranzicija
koji je relativno neutralan.Ona uporedjuje prelazak u roditeljstvo
sa dva druga znacajna dogadjaja u zivotu svakog mladog
coveka-zaposlenje i ulazak u brak.
31. Sta oznacava period prihvatanja uloge roditelja i uticaj ove
uloge na promenu statusa koji je prethodio trudnoci?Oznacava period
najvece sklonosti ka krizi ali i period za najintenzivniji rast i
razvoj licnosti zene.
32. Koja dva aspekta tj uloge treba razlikovati kod
roditelja?1)realni i neophodni zahtevi uloge koje osoba mora da
zadovolji da bi ispunjavala tu ulogu i 2)subjektivni dozivljaj
zahteva te uloge a koji je razlicit od osobe do osobe.
33. Kako Brinova opisuje dobro adaptirane majke?one ne
dozivljavaju konflikt sa okolinom,ne pokusavaju da se uklope u
tradicionalne definicije uloge majke,maksimalno su pozrtvovane,uvek
prisutne,pune odricanja.Bolje se osecaju sa sopstvenim definicijama
uloge,prilagodjenim svojim mogucnostima i spremnoscu.
34. Kako Brinova opisuje slabo adaptirane majke?One imaju
konflikt izmedju onoga kako vide sebe i kako su zamislile ulogu
majke.One imaju vise stereotipna nerealna i idealizovana vidjenja
uloge majke
35. Koja je sustinska karakteristika roditelja?To je funkcija
davanja,pruzanja zastite
36. Sta funkcija davaoca pretpostavlja ?Ona preptostavlja
relativno dobro razvijenu sposobnost percepcije potreba onog
drugog,empatiju,postojanje odgovarajuce motivacije,odsustvo
egocentricno-narcisoidnih potreba.
37. Kakav je uticaj iskustava proizaslih iz prihvatanja
roditeljskih uloga?Ta iskustva olaksavaju dalji razvoj licnosti
38. Koja vrsta nesigurnosti otezava funkciju roditeljstva?u
pogledu toga koji su najbolji vaspitni postupci i najprimerenije
reakcije na detetovo ponasanje.
39. Sta omogucava roditelju da bude uspesan educator?Zdrav
adaptibilni odgovor na negativisticko ponasanje deteta ukoliko je
roditelj sposoban za to.
40. U kom smislu roditeljstvo postaje jedan od bitnijih delova
socijalizacije?Roditelj svesno pomaze detetu da postigne svoje
razvojne ciljeve ali pri tom istovremeno obradjuje i svoje nesvesne
konflikte i probleme i time postize visi nivo zrelosti i
inteligencije,raste i razvija se i sam roditelj.
41. Koji je najvazniji faktor odgovoran za ogroman kulturni
razvoj coveka?To je evolucija veoma sporog rasta i razvoja
42. Zasto je vazna vremenska dimenzija procesa roditeljstva?zbog
toga sto nosi sustinske promene a promene zahtevaju adaptaciju.
43. Zasto se moze govoriti o burnim i manje burnim periodima u
procesu roditeljstva?Posto se znacajne emoc.transakcije izmedju
roditelja i deteta desavaju u odredjenim uzrastima i u
psih.karakteristicnim zivotnim situacijama,moze se govoriti o
burnim i manje burnim periodima.Razmatranja o problemima
roditeljstva se obicno i zavrsavaju na tim burnim periodima jer bi
bio ogroman zadatak da se opise roditeljstvo kao psih.proces kroz
citav zivotni ciklus.
44. Roditeljstvo kao proces ima 3 faze-ranu,srednju i poznu
45. Sta je potpuno roditeljstvo?period od rodjenja do polaska
deteta u skolu u kojem roditelji imaju decu za sebe i uz sebe u
potpunosti.
46. Sta je delimicno roditeljstvo?nastaje polaskom deteta u
skolu.Dete se postepeno oslobadja zavisnosti od roditelja,siri krug
kretanja,kontakata,povecava uvid u okolinu i socijalnu i
fizicku.
47. Sta je roditeljstvo bez deteta?zapocinje odlaskom deteta od
kuce a broj aktivnosti oko deteta se izrazito smanjuje.
48. Koji je osnovni problem u periodu roditeljstva bez deteta?To
je obicno burna reakcija na osamostaljivanje deteta odnosno
odvajanje od deteta.Ukoliko u porodici ima vise dece mladja deca
ublazavaju reakcije roditelja izazvane odlaskom starijeg
deteta.
49. Zasto je uloga oca sasvim podredjena ulozi majke u decjem
razvoju?Zato sto se roditeljstvo neopravdano izjednacava sa
materinstvom i zato sto ima vise studija o majkama kao i zato sto
su ocevi dugo bili nekako zaboravljeni.
50. Kakvo je shvatanje Boulbija o ulozi oca u ranom razvoju
deteta?Otac nema neposrednog uticaja na rani razvoj deteta osim u
indirektno kao osoba zaduzena za ekonomsko blagostanje porodice i
kao osoba koja pruza emotivnu podrsku majci.
51. Istrazivanja Sefera i Emersonove-oni utvrdjuju da je
najcesce figura sa kojom dete uspostavlja afektivnu vezu posle
majke otac.
52. Koji su odlucujuci faktori za usmeravanje istrazivaca skoro
iskljucivo na majku?Preuvelicavanje vaznosti majke posebno u
ranijim uzrastima,postavka o navodnoj bioloskoj predoredjenosti
zene da se brine za potomke
53. Kako se definise kompetencija roditelja?Kompetencija
roditelja mogla bi se definisati kao osetljivost roditelja da
interpretira detetove signale i reaguje na detetove potrebe.
54. Cemu najvise doprinosi prisustvo oca?emocionalnom,
intelektualnom i socijalnom razvoju deteta.Otac detetu daje
jedinstven doprinos.Njegovo prisustvo pospesuje detetovo mentalno
zdravlje i intelektualno napredovanje.
55. Koje su psih.posledice odsustva oca?poremecaj emocionalne
ravnoteze ili cak ostecenje u razvoju licnosti.
56. Koji su najcesci problemi koji se odnose na odsustvo oca?
problem u razvoju identiteta.
57. Koji je zajednicki zakljucak u pogledu pola
identiteta?Decaci koji odrastaju bez oca obicno naginju ili
antisocijalnom ponasanju ili preteranoj feminizaciji ponasanja i
stavova a kod devojcica se kasnije javljaju izrazite i dugotrajne
poteskoce u uspostavljanju odgovarajucih kontakata i veza sa
muskarcima.
58. Studija Klark-Stjuartove-pokazuje da je odsustvo oca
nepozeljno za intelektualni razvoj decaka ali i devojcica u
kasnijem uzrastu.Ocevi devojcicama pruzaju stimulaciju tipa
razgovora,pohvale i komplimenata. Otac pak decaka stimulise vrstom
igre i neobicnoscu novih aktivnosti u koje uvodi svog sina.
59. Koje efekte kontakt deteta sa roditeljem ima na njegov
kognitivni razvoj?Majka pruza vise verbalne stimulacije a ocev
doprinos je u raznolikosti i neobicnosti igre kojom angazuje i
stimulise dete.
60. Kelmer-Pringl-smatra da je obuka za roditelje neophodna i da
materinstvo treba priznati kao vazan i visokostrucan posao sa
mnogobrojnim i raznolikim zahtevima i vrlo odgovoran posao.
61. Ste je prema Kelmer-Pringl odgovorno roditeljstvo?Po noj
odg.rod. treba da podrazumeva svesno opredeljenje da se postane
roditelj tek nakon uvida u zahteve koje roditeljstvo postavlja.
62. Kriticari Kelmer-Pringl-jedna mlada osoba ne moze da ima pun
uvid u zahteve koje roditeljstvo postavlja pre nego sto iskusi sva
zadovoljstva i sve problem koje roditeljstvo nosi sa sobom.
63. Kako Kelmer-Pringl smatra pripremu za roditeljstvo?Po njoj
bi priprema trebala da zapocne jos u osnovnoj skoli i da se sastoji
od vrlo ambicioznog i detaljno zamisljenog plana koji obuhvata
citav spektar informacija i saznanja iz zivota iz istih oblasti
koje se ticu i uticu na kvalitet roditeljstva a ne samo uputstava o
nezi novorodjenceta.
64. Sta odlikuje Americke kurseve za obuku roditelja?oni su se
usredsredili na organizovanje takve obuke za roditelje koja bi ih
osposobila za maksimalno uspesno stimulisanje i upravljanje
kognitivnim razvojem svoga deteta.
65. Sta podrazumevaju zagovornici obavezne obuke za
roditelje?Oni podrazumevaju da bi odredjena kolicina informacija
vec sama po sebi poboljsala kvalitet roditeljstva.Cini se da je
ovakva pretpostavka pogresna jer intelektualizovanje o ovim
problemima otezava situaciju jer ono sto je bitno u roditeljstvu
nije samo kolicina znanja.
66. Sta je bitno za roditeljstvo osim intelektualizacije?Bitni
su atmosfera u kojoj roditelj obavlja te aktivnosti,nacin
reagovanja,njegove zelje i spremnost da bude dobar roditelj kao i
upesno razvijena emoc.veza sa detetom.
67. Koji je osnovni problem kad se govori o edukaciji za
roditelje?Osnovni problem lezi u tome kako da se one informacije
koje su neophodne dostave roditeljima a da se citav postupak ne
pretvori u prenosenje strogo odredjenih drustvenih uputstava.
68. Da li obuka za roditelje moze da poveca kvalitet
roditeljstva i u kojim situacijama?Da. Kod roditelja prvorodjene
dece dajuci im uputstva o osnovnoj nezi u prva dva tri dana posle
porodjaja dok se ne osamostale u svojoj ulozi roditelja,kod
roditelja iz socijalno-kulturno uskracenih sredina a i u nekim
specificnim situacijama npr. kod roditelja psihofizicki
hendikepiranog deteta.
