Put promjene - FB postovi

7/26/2019 Put promjene - FB postovi

1/35

Dragi moji,

dobrodoli na tromesenu radionicu P.U.T. - Program Unutranje Transformacije.Ovu, potpuno novu radionicu linog razvoja sam, specijalno za vas koji svakodnevno pratite moj

rad, kreirao kao in svoje najdublje zahvalnosti i rezultat je elje da svi zajedno unesemo nove

pozitivne promene u svoje ivote.

Ovaj program kroz koji u vas voditi je drugaiji od svih programa koje vodim i po konceptu

veoma jedinstven. Do sada sam mnoge vebe kroz svoje knjige podelio sa vama a i kreirao sam i

jednu veoma korisnu radnu svesku "Dnevnik promene" i to svakako preporuujem svima kao

sjajnu stvar za susret sa sobom. Meutim, ovaj program je drugaiji jer emo u naredna tri

meseca svi zajedno prolaziti kroz dvanaest lekcija koje su koncipirane tako da po fazama

prolazimo kroz nekoliko kljunih nivoa PROMENE. Neke ideje e vam se na "prvu loptu" svideti i


2/35

sa radou ete ih usvajati. Neke e biti drugaije, udne i moda ete imati i neku vrstu otpora

prema njima. Sve je to dobro. Otpor je samo znak da su to polja na kojima jo imamo posla. Ideje

koje sa vama budem delio zahtevaju samo da ih korak po korak usvajate. Ne morate odmah u

njih da poverujete, ne morate odmah da ih oseate. Jednostavno, vebe uradite onako kako vam

budu predstavljene i ne bavite se time da li ste u tome uspeli. Va proces je potpuno individualan izbog toga e vae iskustvo biti jedinstveno i samim tim uspeno izvedeno za fazu u kojoj ste.

Dajte vremena novim idejama da se u vama razviju i ne forsirajte sebe u ovom procesu. Budite

blagi prema sebi dok prihvatate nove ideje i potujte prirodno trajanje vaeg procesa

transformacije i napretka.

Lekcija br. 1

Ova lekcija je vezana za prihvatanje drugaije percepije nas samih u svetu u kom ivimo. S

obzirom da smo deo jedne mnogo vee celine, kao njen neodvojivi deo uvek smo u uzrono

posledinoj vezi sa svim ljudima i dogaajima koje imamo u svom iskustvu. Bez obzira to se oko

nas deavaju mnoge stvari za koje verujemo da nemamo uticaj na njih, koncept prihvatanja svega

kao sastavnog i potrebnog dela naeg iskustva jeste kljuno za ovu prvu fazu naeg rada. Mi

moemo ili da negiramo stvarnost u kojoj ivimo ili da je prihvatimo kao poligon za uenje i na

napredak. Negiranje moe da donese trenutni beg od onoga to nam se ne dopada, ak i privid

mira, ali svakako ne moe da donese trajni boljitak. Sa druge strane, osvrt na realnost iz

drugaijeg ugla, iz ugla prihvatanja odgovornosti jeste neto to ini veliku, korisnu i stabilnu

promenu. To za mnoge nije jednostavno jer smo idui kroz ivot nauili da traimo krivce u

drugima. Vano je da shvatimo da takav stav umanjuje nau mo da bilo ta sutinski promenimo

i stavlja nas u poziciju rtve. Prihvatanje ivota i svih iskustava kao sastavnog dela naegivotnog uenja jeste prvi korak na naem putu promene.

Va zadatak za ovu nedelju je veoma jednostavan i iziskuje samo 6 minuta vaeg angamana na

dnevnom nivou, i to u dve faze po tri minute. Prva faza za rad na ovoj lekciji je ujutro, najbolje

nakon buenja, i druga pred spavanje. Zavisno od vaeg rasporeda, vebanje moete uraditi i u

drugim terminima s tim to bi bilo dobro da ih svakako ne preskaete. Bitno je da uradite vebu

dva puta u toku dana i da uspostavite ritam kom ete u ovoj nedelji biti posveeni. Ako budete

eleli ili osetili potrebu moete je uraditi jo jednom u nekom periodu dana ali nema potrebe da

ova veba pree u bilo kakav ritual. Ona je samo korak na putu osveivanja i jedino je tako treba

i posmatrati. Bez forsiranja i bez preterane potrebe da joj se "estoko" posvetite. Samo lagano i u

meri koja je prijatna.

Ideja koju emo usvajati ove nedelje kae:

Svakog trena stvaram sva svoja iskustva. Sve to je van mene dolazi od mene.

U praktinom smislu, radi boljeg razumevanja, ova izjava znai da sve to vidimo oko sebe, sve

to doivljavamo, svako iskustvo kroz koje prolazimo u ovoj fazi naeg ivota jeste nam iz nekog

razloga potrebno i postalo je deo naeg iskustva. Na zadatak nije da se borimo protiv toga, ma

kako to izgledalo, ve da osvestimo svoju snagu koja kae da sada biramo drugaiji pogled na

svet. Sada prihvatamo injenicu, ili smo spremni bar da nauimo da prihvatimo da smo, iz znanih

i neznanih razloga, to svesno to nesvesno, sa znanjem, razumevanjem i shvatanjem koje smo


3/35

imali, stvorili odreene uslove i okolnosti u naem ivotu, kreirali veze u kojima se ne oseamo

zadovoljno ili radimo poslove u kojima se ne oseamo priznato ili prolazimo kroz gubitak ili smo

usamljeni, imamo zdravstvene izazove, novane potekoe ili konstantno oseamo da smo bez

pravih mogunosti. ta god da je u pitanju, vano je da na to ponemo da gledamo iskljuivo kao

na deo naeg unutranjeg kolskog sistema. Kao lekcije koje su nam iz nekog razloga bilepotrebne. Sada, u ovoj fazi, imamo priliku da ih definitivno savladamo, da poloimo ispit i

preemo u vii razred. Uimo da prihvatimo svoju odgovornost, ne bavimo se pitanjima odakle

neeljena iskustva dolaze i da li smo mi i u kojoj meri zaista doprineli ovome ili onome, ve

jednostavno uimo da od ovog trenutka gledamo sebe kao bie koje IMA KAPACITET da

prevazie sva ogranienja i to upravo prihvatanjem svoje uloge u procesu ivota. Setite se,

ODGOVORNOST vraa MO i vi sada imate mogunost da je osvestite.

Dakle, dva puta u toku dana se osamite u tiini i izdvojite po tri minuta za ovu vebu. Prvo, tri do

pet puta proitajte ili prepiite : "Svakog trena stvaram sva svoja iskustva. Sve to je van mene

dolazi od mene," zatim pogledajte kratko oko sebe, registrujte ta vidite u prostoriji u kojoj ste ili

napolju ako ste van kue, jo jednom ponovite izjavu koju ste proitali, zatvorite oi i ostanite tako

dva do tri minuta, nema potrebe vie. Ako imate potrebu, jo jednom ili dva puta u toku ovog

procesa moete ponoviti ovu izjavu ali ne vie od toga jer nam nije cilj da pree u ritual ve samo

da se dublje poveemo sa novom idejom i da je u tiini svog bia procesuiramo.

Ako u toku ove nedelje budete prolazili kroz neku izazovniju (problematinu ili teku) situaciju, na

trenutak se samo mentalno izdignite iznad toga to se dogaa, udahnite duboko i ponovite u sebi

ovu izjavu. Prihvatite i taj dogaaj, ma kako nerazumljiv, kao deo svog iskustva. Bez osude, bez

kritike. Setite se, to su samo poligoni za vebu. Tako ih i posmatrajte.Ovo je prva veba koju emo raditi u toku ove nedelje.

Do sledee lekcije, tokom cele nedelje, piite na ovoj stranici, razmenite vaa iskustva i znajte da

sve radite ba kako treba. Imajte poverenja u sebe i proces kroz koji prolazite.

Uivajte u ovoj avanturi.

A 25. januara prelazimo na lekciju broj 2.

Sa vama na vaem Putu promene,

Sinia


4/35

Radionica P.U.T. - Program Unutranje Transformacije

Lekcija br. 2

Dragi svi,

na samom poetku elim svima da estitam na uspeno zavrenoj prvoj lekciji. Nadam se da je

lekcija bila jednostavna i da ste sa lakoom prolazili kroz njeno svakodnevno praktikovanje. Iz

vaih poruka koje ste postavljali na ovoj stranici vidim da je bilo puno zanimljivih otkria kao i

izazova. Neki su pisali o tome kako ih je svaki put kada bi krenuli sa vebom obuzimao oseaj

prijatnosti i mira dok su neki pisali da su imali i neke fizike senzacije, nekada i ne tako prijatne.Sve su to signali da su se procesi pokrenuli i nema potrebe da ih pojedinano razlaemo i


5/35

tumaimo. Vano je da shvatimo da postoji itava paleta reakcija kada krenemo da radimo stvari

na nov nain. Godinama smo bili u jednom sistemu razmiljanja, u rutini svakodnevice. Ova

radionica upravo je osmiljena da vam prui drugaiju perspektivu i da vam otvori neke nove

horizonte. Kad krenemo na put kojim nikada do sada nismo putovali, mnogo toga nam u startu

biva nepoznato. Pratimo putokaze i neprestano gledamo koliko smo kilometara preli ali nas

najvie interesuje koliko je jo ostalo do kraja. Nekada se i kratak put uini duim jer nam je svenovo. Kao i sada, kada usvajamo novo, vano je da budemo oputeni, mirni i da verujemo da

smo na pravom putu. Poverenje u proces je ono to daje mir i stabilnost, i to je neto to samisvakodnevno gradimo unutar sebe. Sumnje i nesigurnosti su normalni vidovi reagovanja jer nam

pruaju priliku da jo jednom preispitamo svoje odluke da krenemo drugaijom trasom. Svaki put

kad izlazimo iz svoje sigurne zone, sumnja je tu da se usprotivi. Na vama je da donesete odluku

da li ete da se vratite na staro. Koju god odluku da donesete, potujte je i pratite ritam svog

ivota i svojih elja. To je upravo bila i lekcija koju smo usvajali prethodne nedelje. Prihvatanje

odgovornosti i ideje da sve oko nas jeste odraz onoga to je u nama.

Logini nastavak ove ideje koja kae da smo stvaraoci svojih iskustava, jeste ujedno i korak dalje

na P.U.T.-u do postizanja unutranjeg mira i radosti. Lekcija koja je pred nama za ovu nedelju ima

zadatak da nas lagano uvodi u mir i da nas oslobaa od potrebe da sve drimo pod kontrolom.

Nekima ovo moe zvuati kontradiktorno u odnosu na prethodnu lekciju i mogu da se pitaju "kako

to da sa jedne strane stvaram svoja iskustva i prihvatam svoju odgovornost a sa druge strane da

ne drim sve pod kontrolom?". Stvar je veoma jednostavna. Kada govorimo o stvaranjusopstvenog iskustva mi govorimo o neophodnosti prihvatanja injenice da jedina osoba od koje

moemo da oekujemo da neto sutinski promeni u naem ivotu smo mi sami. Tano je, mimoemo trenutno da se oseamo dobro kada dobijemo unapreenje, kada nam neko kae da

smo divni ili kada su vremenski uslovi onakvi kakvi nama lino najvie odgovaraju. Kaem

trenutno, jer ve u sledeem momentu sve to moe da se promeni. Npr, dobijemo unapreenje alinas nove kolege ne gledaju blagonaklono, neko ko nam je jue udelio kompliment danas nije

raspoloen i ne primeuje nas ili pak u toku divnog sunanog dana padne kia koju nismo

oekivali i sada vreme vie nije tako divno, postaje "uasno", i sve to utie na nae raspoloenje.

Da bismo se oslobodili svih tih neprijatnosti nama ne preostaje mnogo opcija. Na vreme ne

moemo da utiemo, ljudi se ponaaju onako kako se ponaaju, drutveno-politike prilike idu

svojim tokom. Mi moemo da itavu svoju panju usmerimo na preispitivanje svih tih "muka" koje

su nas zadesile, da se ljutimo na druge to ne rade onako kako bismo mi hteli, da mrzimo to"odvratno" vreme ili da provedemo sate upirui prstom u one koji su krivi za ono to nam se

dogaa. To je najea opcija kojoj mnogi pribegavaju i nema nieg loeg u njoj osim injenice da

nee doneti trajno poboljanje kvaliteta naeg ivota. Istovremeno, takav stav oduzima namsnagu i udaljava nas od moi koju svi kao bia posedujemo. Zato je novi korak na putu naeg

uspeha upravo prestanak nae borbe sa svim tim stvarima, oslobaanje od potrebe da

kontroliemo stvari nad kojima nemamo kontrolu, i za poetak, sklapanje mira sa onim to jeste.

Sve drugo bilo bi kao da pokuavamo da konstantno plivamo uzvodno. To s vremena na vreme

moe da bude zanimljiv izazov, ali uglavnom dovodi do iscrpljenosti, umora i nezadovoljstva.

Preputanje toku ivota oslobaa nas tenzije i omoguava nam da lake sagledavamo svoje

opcije.

Pritisak ne prua odgovor, to ini mir.

Kad sklopimo mir sa sobom i svetom oko sebe, tada poinjemo da bivamo svesni svojih

beskrajnih mogunosti i potencijala. Trudei se da drimo sve pod kontrolom i oekujui da sesve(t) vrti onako kako nama odgovara, dovodimo sebe do umora i iscrpljenosti a samim tim i do


6/35

nemogunosti da bilo ta sutinski promenimo. Svet se menja, ljudi se menjaju, dogaaji se

menjaju, vremenske prilike se menjaju...Vano je da doemo do sopstvenog mira koji nee

zavisiti od spoljanjih okolnosti ve od nae unutranje snage da budemo deo ivota i da u svakoj

situaciji budemo svesni svoje sopstvene moi da pronaemo reenje, mir i radost za sebe. esto

se neke stvari ne deavaju onda kada bismo mi to eleli. Verovatno im jo nije vreme ili jo uvek

nije najbolji mogui trenutak za to. I zato je iznad svega vano da gradimo poverenje da nas ivotvoli i da se sve deava u savrenom trenutku i na savren nain.

Ne pourujmo ivot, dajmo mu slobodu da nas obraduje svojim SAVRENST

Lekcija br. 2

Za ovonedeljnu vebu izdvojiemo neznatno vie vremena nego prethodne i to tri puta po 3-5

minuta, znai maksimalno 15 minuta u toku dana(i 9 min. e biti dovoljno). Ideja za ovu nedelju

glasi:

OSLOBAAM SE POTREBE DA KONTROLIEM VREME, LJUDE I DOGAAJE. U MIRU SAM

SA SVIM TO SE DEAVA.

Kao i prethodnu lekciju, i ovu emo raditi tako to emo nekoli puta proitati afirmaciju, a zatim

emo zatvoriti oi i tri do pet minuta emo biti u tiini. Ako poelite ili osetite potrebu, ili ako vas

misli povuku na neku drugu stranu, ponovite dva do tri puta afirmaciju kako biste se vratili u

vebu, tj. na svoj P.U.T.Ponovo elim da naglasim da nema potrebe da neprestano ponavljate ovu reenicu, neka to bude

leerno i lako. Ako u toku dana osetite da ste poeli da "pritiskate" ili pourujete vreme, ljude ilidogaaje, ponovite u sebi afirmaciju. Vratite se na svoj put i setite se da je najvanije da budete u

miru.

elim vam srenu i uspenu nedelju!Sa vama na vaem P.U.T.-u Promene,

Sinia

www.putpromene.com
http://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fwww.putpromene.com%2F&h=IAQEO6fV5&enc=AZNVV3atTh0tRPfePKDdjwvSYRDL-Kw3edNH3XqR5wwapOC1t4oA1Q9ItValfg3K8zgnYTZjA1dqd7-tpqW3XgXFjCtd2R_ppKaGlGQ0ewdhEjcbEj2GMv5UF-Qli6wAqKNb8ld7UQBN0PiWDindHO9i&s=1http://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fwww.putpromene.com%2F&h=IAQEO6fV5&enc=AZNVV3atTh0tRPfePKDdjwvSYRDL-Kw3edNH3XqR5wwapOC1t4oA1Q9ItValfg3K8zgnYTZjA1dqd7-tpqW3XgXFjCtd2R_ppKaGlGQ0ewdhEjcbEj2GMv5UF-Qli6wAqKNb8ld7UQBN0PiWDindHO9i&s=1


7/35


Lekcija br. 3Dragi ljudi,

nakon uspeno zavrene prve i druge lekcije nae radionice P.U.T. - Program Unutranje

Transformacije, elim da vam estitam prvenstveno na volji da radite na svom napretku i

poboljanju ivota kao i na istrajnosti koju iskazujete u ovom procesu. Prihvatati svoju

odgovornost za sebe i svoj ivot mnogima predstavlja veliki izazov i taj korak zahteva znaajnu

promenu percepcije. Zato smo tom lekcijom i zapoeli ovaj program. Oslobaanje od kontrole bio

je sledei korak i drago mi je da ste ga savladali. Lekcije koje smo do sada obradili trajale su po

nedelju dana, s tim to je vano da poruke koje lekcije nose ostanu sastavni deo naeg novog

puta. Nije potrebno da jednu lekciju radite vie nedelja, potrebno je samo da ideje koje ste


8/35

usvajali PRIMENJUJETE u svom svakodnevnom ivotu.

Nakon prva dva koraka na ovom P.U.T.-u, ulazimo u novo polje nae unutranje transformacije.

Na fokus ove nedelje bie na oslobaanju od tereta koje nosimo iz prolosti. Svako od nas je na

svom putu prolazio kroz najrazliitija iskustva. Bilo je, naravno, divnih stvari ali bilo je i odreenih

tekih i bolnih situacija. Sva ta iskustva u veoj ili manjoj meri odreuju tok naeg ivota. Nekesituacije smo lake prihvatali, lake prevazilazili, ali bilo je i onih bolnih situacija koje i dan danas

iznova preivljavamo i ne moemo da ih se oslobodimo. Trenuci kada nas je neko povredio, kada

smo oseali da smo odbaeni, kada smo bili ponieni, osramoeni, ili kada smo imali neka

izuzetno bolna iskustva, nastavljaju da usmeravaju tok naeg ivota veoma esto na pogrenu

stranu. Postoje primeri onih koji su iz takvih situacija izali osnaeni i jai, meutim mnogi nisu

nauili kako da se sa tim teretom nose, kako da ga prevaziu, i zato su upravo teki dogaaji iz

prolosti najei uzrok naih dananjih patnji. Nekada prou godine, esto decenije, a mi smo

skloni da prebiramo po prolosti i da u njoj konstantno nalazimo dodatne razloge da sami sebe

povreujemo. Sve to nema smisla jer neretko se deava da smo mi jedine osobe koje i dalje

motaju stari film i koje bolu dozvoljavaju da se i dalje odri tako to ga iznova prizivamo traei u

njemu razlog to danas nismo sreni. Sigurno ste bili u situaciji da sluate (moda i godinama)

neke osobe koje gotovo pri svakom suretu priaju istu priu i dre se bola iz prolosti kao jedinog

merila ivota. Prolost je iza nas, ona je zavrena, to je period koji je odavno proao. Jedino to je

danas ostalo od prolosti jeste naa MISAO o tim prolim dogaajima. To je dobra vest s obzirom

da je promena misli upravo ono na emu najvie radimo u toku ovog naeg programa. Kako

promeniti misao o neemu to i danas oseamo kao bol? Za poetak, tako to emo poeti da

sklapamo mir sa idejom da ne moemo da promenimo ono to se ve dogodilo. Za nae zdravlje,za na napredak, bitno je da shvatimo da prepriavanje starih dogaaja samo dodatno uveava

bol i iznova nas podsea da smo rtve nekoga ili neega. Taj stav, ta pozicija, udaljava nas od

onog monog dela naeg bia koje ima sposobnost i kapacitet da se izdigne iznad bola i iznad

prolosti. Da bismo prevazili prolost, potrebno je da je sagledamo iz drugog ugla. Ovo je

trenutak u kom ne negiramo prolost, ne guramo je pod tepih i ne pretvaramo se da se nije desilo

ono to se desilo. Desilo se to to se desilo, doiveli smo to to smo doiveli, a sada idemo iznad

svega toga. Sada shvatamo da je dolo nae vreme, vreme u kom od rtve prerastamo u snanu

osobu koja je iz svakog dogaaja izala jaa, osnaenija i bogatija za iskustvo. Upravo su

raznolikost naih iskustava i kontrasti kroz koje smo prolazili doprineli tome da budemo toliko

jedinstveni, toliko autentini, da je doao trenutak da konano prestanemo da se krijemo iza

prolosti ve da iz svih tih iskustava prepoznamo velelepnost svog bia koje ima kapacitet da sve

prevazie. Da nije tako, vi danas ne biste ni itali ovu lekciju. Zato, neka nam ova nedelja bude

nedelja u kojoj otkrivamo sebe iz jo jednog novog ugla. Neka ova nedelja bude nedelja u kojoj

emo uiti da malo po malo zatvaramo vrata prolosti i lagano otvaramo vrata novih mogunosti.

Lekcija br. 3

SADA JE PRAVO VREME DA SPOZNAM SVOJU SNAGU I SVOJU VELIANSTVENOST

Zadatak za ovu nedelju sastoji se iz nekoliko razliitih segmenata. Za ovu vebu, u prvom njenom

delu, potreban vam je mir, potrebno je da budete sami, da vas niko i nita ne ometa. Uzmite dva


9/35

lista papira i olovku i zapiite nekoliko kljunih dogaaja koje smatrate da su na bilo koji nain

uticali na to da danas niste do kraja sreni, zadovoljni ili uspeni. To ne moraju da budu iskljuivo

neke bolne stvari, to jednostavno mogu da budu situacije u kojima niste postupili onako kako ste

vi eleli, pa i danas oseate al zbog toga ili krivite i osuujete sebe.

Na vrhu papira napiite: DOGAAJI.

Prvo po stavkama zapiite listu tih "negativnih" dogaaja i uz svaki dogaaj zapiite kako ste se

oseali u tom trenutku. Slobodno zapiite sva svoja oseanja, u redu je da ih oseate. Nakon

zavrene cele liste, proitajte stavku po stavku, sa svim zapisanim oseanjima i nakon svakog

proitanog segmenta recite sebi: PRIHVATAM SEBE I SVA SVOJA OSEANJA. U REDU JE DA

OSEAM SVE TO TO OSEAM. OSTAVLJAM PROLOST IZA SEBE I SPREMAN/NA SAM DA

IDEM DALJE.

Nakon zavrenog spiska za koji vam je potrebno onoliko vremena koliko osetite da vam je

potrebno, uzeete drugi prazan papir.

Na vrhu papira zapisaete: MOJE SNAGE

Ispod ovog naslova po stavkama ete zapisati ta ste dobili, ta ste nauili, koju ste vetinu razvili

zahvaljujui svakom od tih dogaaja. Na ovaj spisak nije potrebno stavljati ponovo listu dogaaja

ve iskljuivo benefite. Kad zavrite ovaj spisak, proitajte ga jo jednom i stavite ga na neko

vidno mesto. Moete ga i prepisati na vie papira kako biste imali vie podsetnika na sve snagekoje ste razvili zahvaljujui odreenim iskustvima. Ove nedelje fokus e nam biti na njima.

A prvi list papira, na kom je spisak dogaaja i oseanja, iscepajte na sitne komade i bacite ga.

Ako je bezbedno, moete ih i simbolino zapaliti ili jednostavno bacite ih u toalet i pustite vodu uz

rei: HVALA. OSLOBAAM SE!

Ove nedelje, dakle, radimo sa spiskom SNAGA koje smo razvili u svom ivotu. Kad imate

vremena, najmanje dva puta u toku dana, pogledajte ovaj novi spisak, proitajte ga, dodajte mu

jo po neku stavku ako je se setite.

A afirmaciju: SADA JE PRAVO VREME DA SPOZNAM SVOJU SNAGU I SVOJU

VELIANSTVENOST, ukljuite u svoj svaki dan, onoliko puta koliko vam bude prijalo.

Sreno!

Sa vama na vaem P.U.T.-u Promene,

Sinia


10/35


Lekcija br. 4

Dragi svi,

prethodna nedelja nae zajednike radionice P.U.T. bila je, iako veoma zahtevna i izazovna,

viestruko korisna i plodonosna. elim da vam estitam na svemu postignutom jer ste prolazili

kroz mnoge slojeve najdubljih stanja i emocija a za sve to nam je potrebna pre svega volja a

pored volje i velika hrabrost. Zagledati se u sebe je definitivno jedan od najhrabrijih poteza i zbogtoga mnogi koji imaju elju da rade na sebi veoma brzo odustaju. Nije lako zai u sebe i pogledati


11/35

u sve ono to ini deo naeg iskustva. esto nam se ne dopada ono to tamo moemo nai,

vratiti se na stara iskustva moe biti bolno ali dokle god ne sklopimo mir sa onim to jeste, uvek

emo oseati nesklad i imaemo utisak da smo rtve raznoraznih okolnosti.

itav ovaj proces koji sam za vas kreirao i kroz koji prolazimo u ovih 90 dana ui nas kako da

prevaziemo upravo to oseanje i da konano ponemo da ivimo ivot na najbolji mogui nain ipo meri nae due. Izdii se iznad oseanja rtve i pobediti, ne druge, ve sopstvena ogranienja

i blokade, predstavlja jedno od najveih linih dostignua. I kao to sam vie puta naglasio, u

ovom procesu nije dovoljna elja i interesovanje. To su samo inicijalni koraci. Ono to ini razliku i

pravi istinsku promenu jeste POSVEENOST. Upravo zbog toga su ove prve nedelje naeg rada

kljune. Drago mi je da ste istrajni i srean sam to zajedno koraamo ovim P.U.T.-em.

U prvoj nedelji prihvatali smo sopstvenu odgovornost, zatim smo se oslobaali potrebe za

kontrolom, u treoj nedelji smo davali sebi dozvolu da osvestimo svoje emocije i da otkrijemo

sopstvene snage. Nedelja koja je pred nama bie korak dalje u ovom procesu pribliavanja sebi.

Sada kada smo mnogo toga osvestili, kada smo shvatili da su naa oseanja potpuno u redu i da

je svaki deo naeg iskustva tu bio da nas neemu naui i da nas ojaa, ova nedelja bie neka

vrsta produbljivanja ovih spoznaja. Ova etvrta nedelja bie ujedno i zavrna u postavljanu

temelja za sve ono ona emu emo raditi u narednom periodu od dva meseca. Sada kada smo

malo vie postali svesni sebe i svog uea u procesu ivota, kada smo osvestili sopstvena

oseanja i iskustva i u njima uspeli da pronaemo snagu, na sledei korak jeste da izrazimo

svoju duboku zahvalnost na svemu tome to predstavlja deo naeg iskustva. Prethodne nedelje

to nije bilo mogue jer je na momente, za mnoge bilo isuvie bolno vraati se u prole dogaaje iprihvatati ih, te je zato jedino mogue bilo osvestiti ih i pogledati ih iz malo drugaije perspektive.

Ali sada, kada smo proli kroz taj duboki proces prihvatanja, lekcija pred nama jeste sutinski

zakljuak ove prve faze. Sada smo konano spremni da nakon svega toga izrazimo

ZAHVALNOST za sve to jeste bilo i bie deo naeg iskustva. Ne samo osvestiti, prihvatiti i pustiti

ve rei HVALA svemu kroz ta smo proli, svim dogaajima ma kako bolni bili, svim ljudima ma

koliko da su nas povredili jeste kruna ovog procesa, jeste master rad u polju sopstvenog

prihvatanja. Zahvalnost jeste ono to pravi razliku i vodi nas na potpuno novi nivo poimanja i

razvoja. Kad moemo bez gorine da pogledamo u sebe i svoj put i kad moemo da se

izdignemo iznad potrebe da sebe iznova povreujemo vraajui se na dogaaje iz prolosti kao

na beskrajno polje izgovora za sve loe to nam se danas deava, tada moemo da kaemo da

smo prevazili mnoge barijere i da vie ne igramo ulogu rtve ve postajemo voe, lideri

sopstvenog ivota. Tada postajemo bia svesna snage i znaaja sopstvenog puta i iskustva. Od

tog trenutka sve to nam se deava postaje neiscrpni poligon za nove nivoe razvoja i napretka.

Kada na ovaj nain ponemo da posmatramo sopstveni ivot, sopstveni put, ali i ivote i puteve

svih drugih s kojima stupamo u odnose, shvatiemo da su upravo ivotna iskustva i lekcije uinile

da postanemo toliko jedinstvena i autentina bia. Tada poinjemo da uviamo da su nas upravo

raznolikosti i bogatvstva iskustava dovele do ove take u kojoj smo. Sve to smo doiveli, sve kroz

ta smo proli, sada postaje naa najvea snaga i kvalitet, sada to vie nisu kameni spoticanja


12/35

ve bezgranini potencijal koji svakoga od nas ini jedinstvenim, osobenim, divnim. Ne boljim ili

loijim, ve jednostavno-jedinstvenim. U tom naem iskustvu, u toj naoj naoj jedinstvenosti

proivljenog, nalazi se beskrajno polje mogunosti koje nas podsea da je jedino vano da

budemo ba to to jesmo. Nema potrebe da ostavljamo bilo kakav utisak, injenica da smo proli

sve to smo proli i da smo doiveli sve to smo doiveli, ini da smo ba takvi kakvi jesmo,neophodni svetu u kom jesmo.

Zar to nije dovoljan razlog za zahvalnost? Zar to nije fantastina mogunost da postanemo svesni

sebe i svojih kvaliteta? Zar nije divno to svako od nas ima priliku da svojim primerom bude

inspiracija i motiv drugima da budu ono to jesu?

elim vam svima da u ovoj nedelji ojaate sebe praktikujui zahvalnost na novi nain.

Lekcija br. 4

HVALA SVIM ISKUSTVIMA KOJA SU DOPRINELA DA BUDEM JEDINSTVENA OSOBA KAKVA

SAM DANAS

U toku ove nedelje radiemo samo jednu vebu i to tri puta dnevno u pojedinanom trajanju od 3

do 5 minuta (pre podne, posle podne i uvee), s tim to e vam za jedan segment u toku dana biti

potrebni papir i olovka. Predlaem da to bude za jutarnje ili veernje ponavljanje. Kada radite

vebu koristei papir i olovku (nije preporuka pisati na telefonu, tabletu ili raunaru-ve rukom),

ispiite trideset puta afirmacijuHVALA SVIM ISKUSTVIMA KOJA SU DOPRINELA DA BUDEM JEDINSTVENA OSOBA KAKVA

SAM DANAS,

a nakon toga zatvorite oi i u mislima moete nastaviti da ponavljate ovu ideju nekoliko puta a

zatim lagano prestanite da je ponavljate i ostanite nekoliko trenutaka u tiini dozvoljavajui da eho

ove ideje, kroz tiinu odjekuje vaim biem. Moete meriti vreme a moete i pratiti sopstveni

oseaj. Ostanite u ovom segmentu onoliko koliko vam prija. Pet minuta je sasvim dovoljno.

Kada radite ovu vebu bez korienja papira i olovke, iitajte afirmaciju nekoliko puta (20-30

ponavljanja), nakon toga zatvorite oi i ostanite u tiini sa ovom idejom. S vremena na vreme je

moete ponoviti u sebi ili na glas, ali je ne forsirajte. Jednostavno se sjedinite s njom. Maksimalno

vreme za rad ove vebe je takoe 5 minuta.

Bonus zadatak 1 (opcionalno):

Ukoliko u toku ove nedelje osetite da ste u situaciji koja vam ne prija, samo se setite ideje na kojoj

radimo ovo nedelje i izgovorite u sebi:

HVALA NA OVOM ISKUSTVU JER ME VODI NAPRED.

Ne morate odmah da razumete dogaaj, niti da ga tumaite. Ponite jednostavno da vebate da

na sve gledate kao na poligon za uenje i napredak.


13/35

Bonus zadatak 2 (opcionalno):

Ukoliko do sada niste to radili, bilo bi dobro da napiete svoju listu zahvalnosti. Moete za to da

koristite svesku kako bi vam sve bilo na jednom mestu. Na vrhu strane napiite:ZAHVALAN/NA SAM NA: ...............

i u toku nedelje sastavljajte ovaj spisak, dopisujte ga, i to tako da do kraja nedelje napiete barem

100 stvari na kojima ste zahvalni. To mogu biti neke male svakodnevne stvari poput onih da vam

je neko skuvao kafu ili uputio kompliment, do svih onih materijalnih stvari koje posedujete pa sve

do zahvalnosti na divnom danu koji je svanuo. Imate pregrt mogunosti. Uveavajte svoje

blagoslove. to ih vie budete pisali primetiete kako ih je sve vie.

elim vam radosnu i uspehom ispunjenu nedelju.

Uivajte u svakom danu.


Sinia


14/35


Lekcija br. 5

Dragi svi,

mislim da svi moemo da budemo veoma sreni, zadovoljni i ponosni jer na naem P.U.T.-u

ulazimo u drugi mesec rada. Svi vi koji ste jo uvek deo ovog programa vano je da znate da je

upravo prvi mesec kljuan i to to niste odustali vredno je svake pohvale. Prve lekcije su uvek

temelj i one nam pokazuju snagu nae volje, istrajnosti i istinske posveenosti.

Neki su na ovom polju linog rasta i razvoja ve dugo i ove lekcije su nastavak njihovog

produbljivanja veze sa sobom. Za neke je ovaj pristup potpuno nov i nikada do sada nisuuestvovali ni u emu slinom. Ali svi zajedno pravimo velike korake na polju otkrivanja sebe,

svoje velianstvenosti i svojih jo uvek neotkrivenih a bezgraninih potencijala.

I pored toga to bi nam svima bilo lake da je drugaije, vano je da shvatimo da se promene ne

deavaju preko noi. Godinama smo iveli na odreeni nain, finkcionisali po nekim ustaljenim

obrascima i ablonima, radili onako kako smo znali i umeli. Danas, ako smo u situaciji da nam se

rezultati koje smo postigli ne dopadaju, tj. ako nismo zadovoljni realnou u kojoj smo iliti ivotom

koji ivimo, u najmanju ruku je neozbiljno oekivati da se izgovaranjem nekoliko pozitivnih

reenica na ivot u trenu promeni. Neu da kaem da i to nije mogue jer uda se deavaju


15/35

svakodnevno. Ipak, sutinska promena nastaje promenom naih misaonih koncepata i naih

ustaljenih putanja po kojima smo navikli sve ove godine da koraamo. Ako elimo drugaije

rezultate jednostavno je potrebno da ponemo da funkcioniemo na drugaiji nain. Sve to

zahteva odreeni angaman, trud i pre svega VOLJU da se menjamo. Ne svet da se menja, ne

drugi da se menjaju, ve mi da menjamo sve ono to je dovelo do toga da budemo tu gde danasjesmo.

Ovim drugaijim putem krenuo sam da koraam 2009. godine i elim da znate da i sam i dalje

otkrivam nove mogunosti da idem napred i da prevaziem neka ogranienja. Naroito kad

krenemo svesno da biramo ovakav put neminovno je da mnogo toga to nismo nauili, ili to smo

pogreno nauili, pone da izbija na povrinu. I nakon zanosa koji smo doiveli poevi da radimo

afirmacije ili neke druge tehnike koje nam pomau na ovom putu, iznenada iskrsnu i neki dogaaji

koji nas ponovo vrate u problem. Tada smo skloni da se zapitamo ta je to to ne radim dobro, da

li mi sve ovo treba, ime sam sada privukao to loe iskustvo u svoj ivot, kako je mogue da mi se

deava neto loe kad ve etiri dana (ili due) mislim pozitivno, ta tu ne tima? Zastanemo tada

i na trenutak pomislimo da je moda tee nego to je bilo. Ono to nam u tom trenutku treba jeste

odgovor na pitanje TA TO RADIM POGRENO. I te situacije esto mogu da nadnesu tamni

oblak na svu svetlost koju smo u proteklom periodu otkrili jer se vraamo upravo na ono polje

zbog kog smo i poeleli da neto promenimo. Javljaju se strahovi, nedoumice i najee sumnje

u to to radimo a pre svega javlja se sumnja u sebe.

elim da znate da su to samo momenti koji vam pruaju priliku da idete dalje. Kako god moe dazvui paradoksalno, ipak je tako. Onog trenutka kad ponemo da radimo na sebi, mi nismo

obezbedili sebi doivotnu VIP propusnicu za trajnu sreu, mi smo tada stvorili mogunost, ili jo

bolje, otkrinuli vrata mogunosti da se oslobodimo svih misaonih ablona, uverenja i seanja na

iskustva koja su nas dovela do take u kojoj smo poeleli da neto konano promenimo.

Posmatrajte sve te izazove koji nastaju, ak i u trenucima najvee zanesenosti, kao nove prilike

da napredujete. Ne zato to to dobro zvui ve zato to one to jesu. To su nove prilike da

definitivno reite sve ono to vas je do sada sputavalo, sve ono od ega ste godinama okretali

glavu, sve ono ega moda niste eleli da se seate.

Da bismo dublje razumeli znaaj ove lekcije vano je da shvatimo kako na um funkcionie.

esto smo esto skloni da ovakvim "tekim" dogaajima dajemo drugaije znaenje, da se

prepustimo strahu kao starom modelu reagovanja i da se vratimo upravo tamo gde smo i bili pre

poetka rada na sebi. Mi kroz ovu radionicu uimo da upravo na sve dogaaje ponemo da

gledamo iz jednog potpuno drugaijeg ugla. Uimo da ne doivljavamo dramatino izazovne

sitacije koje nam iskrsavaju i na koje emo nailaziti gotovo itavog svog ivota. Mi danas

otkrivamo naine da mnogo bre prevaziemo te trenutke i da svaku takvu "negatinu" situaciju

sagledamo iz jednog novog ugla. Danas joj dajemo drugaije znaenje i zahvalni smo na prilici

koja nam se ukazuje da definitivno oistimo svoj um od starih, nepotrebnih i ograniavajuih


16/35


17/35

Pratite svoj oseaj i znajte:

IVOT VAS VOLI I UVEK IMA REENJE ZA VAS!

Sa vama na vaem P.U.T.-u,

Sinia


Lekcija br. 6

Dragi svi,


18/35


19/35

obzirom da prolazimo kroz veoma praktian program, elim da vam objasnim ove kategorije kako

biste ih bolje razumeli, kako bismo od ideje koja esto biva isuvie teorijska, preli u polje

praktinog. Ono to je vano da razumemo kada su u pitanju ljubav i strah jeste da su to dve

potpuno razliite kategorije. S obzirom da smo iz ljubavi roeni, ljubav jeste nae prirodno stanje.

Strah je doao kasnije kao rezultat ideje u koje su verovali oni koji su pre nas stigli. Prirodnostanje je nepromenljivo. Sutina naeg bia jeste ljubav, bila je to i uvek e biti. Samim tim,

neodvojivi je deo nas. Strah je proizvod uma i s obzirom da nije nae prirodno stanje, ve steena

navika, mi imamo mogunost da ga se oslobodimo.

Kako moemo prepoznati strah i ta strah jeste? Strah je sve to je suprotno od ljubavi. Strah je

svaka ideja koja nastaje kao rezultat naeg odvajanja od onoga ko jesmo. Strah je ideja o

nemogunosti, o nedostatku, o nedovoljnosti. Prema tome, svaki put kada smo povreeni mi smo

odabrali da verujemo, ne u ljubav, ve u ideju da nas je neko povredio, tanije izabrali smo da

verujemo da smo slabi i da neko drugi ima mo da utie na na ivot i da nas povredi. Svaki put

kada smo ljubomorni, mi smo izabrali da verujemo, ne u ljubav, ve u ideju da neko ima neto to

je nae, tanije izabrali smo da verujemo u iluziju da neko ima mo da oduzma neto to pripada

iskljuivo nama. Zato je to iluzija? Iz prostog razloga to sve to je istinski nae, nikada nam ne

moe biti uskraeno. Mi samo verujemo da je to mogue jer smo dozvolili strahu da nas vodi. Da

smo verovali u ljubav, ne bi bilo straha.

Svaki put kada smo osramoeni, mi smo izabrali da verujemo, ne u ljubav, ve u ideju da u nama

postoji neto zbog ega je potrebno stideti se. Odabir da verujemo da u nama postoji neto to jepotrebno skrivati, nadnosi ogromnu senku na sve ono divno to jesmo i to bismo mogli biti. Isti

sluaj je i sa svim ostalim manifestacijama straha poput kriticizma, nesigurnosti, ljutnje,

neprihvatanja, neodlunosti, ogorenosti...ta drugi misle o nama, da li smo se dovoljno dokazali,

da li emo izneveriti nekoga ako ne uradimo onako kako se od nas oekuje, ta bi moglo da nam

se desi ako bismo se odluili na neki novi korak u poslu, ljubavi, prijateljstvu, da li mi je potrebna

ova ili ona promena...dugaak je niz strahova koji u nama postoje, a postoje samo zato to smo

odluili da verujemo u tu ideju strah, tanije, odluili smo da poverujemo u ideju da nismo

sposobni da se nosimo sa onim to dolazi.

Kad dopustimo strahu da suvie vlada naim ivotom, zaboraviemo koliko smo sposobni,

kvalitetni, divni i koliko imamo mogunosti da sebi obezbedimo sve to nam je potrebno. Verujui

u ljubav mi verujemo u svoje potencijale.

Lekcija br. 6

U OVOM TRENUTKU MOJ IZBOR JE DA VERUJEM U LJUBAV

Sve to je suprotno od ljubavi jeste strah. Sve to pod znak pitanja dovodi nae potencijale, nae


20/35

mogunosti i nau velianstvenost jeste strah. Dolo je vreme da prestanemo da verujemo u ovu

ideju i ova nedelja bie poligon za to. Isto tako, ova nedelja bie znaajna i za nau komunikaciju

sa drugima. Novi nivoi razumevanja nas samih odvode nas na nove nivoe razumevanja drugih. U

toku ove nedelje biete posmatrai. Posmatrajte sebe iz vie uglova. Svaki put kada primetite da

ste uplaeni, da ste uznemireni, ljuti, tuni, svaalaki raspoloeni, kada primetite da kritikujete ilida uestvujete u ogovaranju, kada mislite da ne moete ili kada ne znate kako neto da uradite, u

tim trenucima samo se setite da sve to nije istina i da ste samo izabrali da verujete u tu ideju.

Posmatrajte to to se u vama deava ne kao problem ve kao ideju koja je tu da vas podseti da

moete da izaberete da verujete u neto drugo. Kad budete primetili bilo ta to govori o vaoj

nemogunosti, o vaem nedostatku, o vaoj nedovoljnosti, samo recite sebi:

U OVOM TRENUTKU MOJ IZBOR JE DA VERUJEM U LJUBAV.

Isto tako, kad primetite da se drugi ponaaju na nain koji vam se ne dopada, kada neko vie,

kada poniava bilo vas ili nekog drugog, kada je neko ljut, tuan, bezobrazan, nepristojan, kada

na televiziji ili u tampi vidite uznemirujue sadraje jednostavno recite u sebi:

ONO TO JE OVOJ OSOBI (ovom oveku, ovoj eni, ovom detetu, ovoj situaciji) POTREBNO

JESTE LJUBAV!

elim vam radost u svakom danu.

I sreno sa novom lekcijom.


Sinia


21/35


Lekcija br. 7

Dragi ljudi,

P.U.T. kojim smo krenuli nam prua priliku da sebe i ivot ponemo da posmatramo iz mnogo vie

uglova nego to smo to do sada inili. Svakom novom lekcijom otkrivamo mnoge aspekte sebe za

koje nismo verovali da postoje ili nismo priznavali sebi da postoje. Postoje mnogi razlozi tog

zaboravljanja sutine naeg bia i postojanja a jedan od onih koji su najvie uticali na to jesteodrastanje sa oseanjem da nismo dovoljno dobri. Dok smo sluali tu neistinu koja je zasnovana


22/35


23/35

MOJ MIR REAVA SVAKU SITUACIJU

Da bismo ovonedeljni zadatak obavili uspeno neophodno je da shvatimo neophodnost naeg

unutranjeg MIRA. Mir je jedini ispravan odgovor kada je ma koja nedoumica u pitanju. Ako nam

akcije koje preuzimamo kako bismo reili neke svoje vane situacije donose mir, znai da smodoneli ispravnu odluku. Ako je mir ono to oseamo, onda nema sumnje da smo izabrali pravu

stvar. Ukoliko, pak, oseamo sve ono to je suprotno od mira, moda bi bilo dobro da zastanemo

na trenutak i da se zapitamo:

Da li ja i dalje elim da verujem u ovu NE-ISTINU? A neistina je sve to je u suprotnosti sa

mirom.

Odgovor koji dobijete u tom trenutku je odgovor koji e vas voditi onim putem kojim elite da idete

dalje.

Zadatak za ovu nedelju bie jednostavan za izvoenje to ne znai da e biti lak. I sami ste

primetili da svaka lekcija dolazi u pravom trenutku i predstavlja pripremu za ono to uimo u toj

nedelji. Kada pokrenemo svoje unutranje procese, nama ivot automatski prui priliku da svoje

lekcije primenimo u praksi. Nekada se lekcije uine isuvie tekim ali uvek je dobro da se setimo

da ivot pred nas ne postavlja zadatke za koje nemamo kapacitet da ih reimo.

U toku ove nedelje na zadatak je da primetimo ta se u nama dogaa kada komuniciramo sa

drugima: sa kolegama, efovima, u porodici, sa prijateljima, sa sluajnim prolaznicima, alterskim

radnicima, prodavcima, telefonskim operaterima...Kad god se setite u toku ma koje komunikacije, osvestite taj trenutak u kom ste i primetite iz koje

pozicije razgovarate. Registrujte da li NAPADATE ili se BRANITE.

Postavite u sebi pitanje:

Da li sada napadam ili se sada branim?

Ako primetite da ste izabrali jedan od ova dva naina komunikacije samo recite u sebi:

MOJ MIR REAVA SVAKU SITUACIJU.

Na ovaj nain ne samo da ete postati posmatra sopstvenog reagovanja i sopstvenih misli ve

preuzimate odgovornost za situaciju u kojoj ste i donosite svesnu odluku da prestanete da budete

uesnik svega to stvara, produava i raspiruje NE-MIR. Nije vano iji. Ako ste vi u njemu on je

definitivno va. Prema tome, jedina osoba koja moe da ga rei ste vi. Zar nije divna spoznaja da

u svakom trenutku na svesni izbor moe da bude MIR ? Vraajui mir u sopstveni ivot, mi svom

biu dajemo predah i dozvolu da odmori od svakodnevne borbe ne koju je naueno. Mi od danas

sebe vodimo novim putem u kom se iznova i iznova priseamo, i na svakom koraku to


24/35

primeujemo, da ivot jeste jedna IGRA u kojoj je jedino vano da donesemo ODLUKU da nam je

sopstveni MIR najvaniji! A gde ima mira tu ima i radosti. elim vam radosnu nedelju.

Sa vama na vaem

P.U.T.-u Promene,

Sinia


25/35


Lekcija br. 8

Dragi ljudi,

ako ste stigli do ove osme nedelje radionice P.U.T. to znai da je pravi trenutak da estitate sebina svakom koraku koji ste nainili koraajui novim P.U.T.-em.

Uei i usvajajui neke drugaije uglove gledanja na ivot, ljude i okolnosti, u prethodnih sedam

nedelja imali ste priliku da primetite toliko toga to se u vama odvija istovremeno otkrivajui koliko

je nekada dovoljna samo spremnost da neto uinite. Otvarajui se za drugaiji nain razmiljanja

i spremnou da sebe vidite kao odgovornu osobu koja shvata da sve dolazi od onoga to se

unutar vas deava, verujem da ste bili u prilici da se u ovom gotovo dva meseca dugom periodu

uverite da nekada nije potrebno ni da znate ta je tano potrebno da uinite u odreenoj situaciji.

Prihvatanjem svog aktivnog uea u svemu onom to nazivamo svojim ivotom, mi unutar sebe

otvaramo beskrajno polje mogunosti koje nas vodi ka reenju na jedan drugaiji, esto intelekta

lien, nain. Dozvoljavajui sebi konekciju sa svojim unutranjim biem, osveivanjem mira u

nama, mi dozvoljavamo upravo onom delu naeg izvornog znanja da nas povede pravim putem

koji ne moramo uvek da razumemo.

Onog trenutka kad odluimo da smo, iako ne znamo kako, spremni da prevaziemo najrazliitije

ivotne izazove, poinju da se pojavljuju svi oni znakovi koji nas vode na pravu stranu. Dok nismo

radili na sebi mnoge od tih znakova tumaili smo kao puke "sluajnosti" a od onog trenutka kada

otponemo proces nae unutranje transformacije, mi shvatamo da se nita ne deava bezrazloga. Verujui u "sluajnosti" prihvatamo olako sve to se deava i ne shvatamo da imamo

mogunost da aktivno uestvujemo u svom ivotu.

Ili verujemo u sluajnost ili verujemo u sebe.

Ako verujemo u sluajnosti tada neemo na osnovu dogaaja i situacija u kojima se naemo

otkrivati svoj potencijal i svoju mogunost za napredak i uenje. Tada neemo sebe pripremati za

sledee nivoe naeg napretka ve emo iskljuivo REAGOVATI na zadate ivotne dogaaje,

nekada sa manje nekada sa vie uspeha. Na taj nain emo sigurno ojaati i razviti neke vetine

koje e nam omoguiti da preivimo u "surovom" svetu u kom je svaki dan "borba".

Isto tako, ak i kada se dese one neverovatno fantastine stvari koje nam pomognu da doemo

do nekog dugo oekivanog cilja, kada se na primer "sluajno" desi da na intervjuu za posao sedi

osoba koja je jako bliska sa naom sestrom i malo pripomogne da dobijemo prednost, ili pak kada

u trenutku kada konstatujemo da ne moemo sebi da priutimo neko malo kvalitetnije letovanje

ispred nas iskrsne mejl, oglas ili poruka koja kae da je iskljuivo danas specijalna ponuda da dve

osobe letuju po ceni jedne, ili ta jo sve ne, ak i u tim trenucima skloni smo da pre poverujemo

u sluajnost nego u sposobnost nae due da pronae nain da nam u iskustvo privue upravo

informacije koje e nam olakati odreene situacije i povesti nas putem nae ekspanzije i naeg

rasta.


26/35


27/35


28/35

elim vam uspenu nedelju!


Sinia


Lekcija br. 9

Dragi ljudi,Dva puna meseca su prola od kako smo zajedno zakoraili na novi P.U.T. Svaka od ovih lekcija


29/35

dizajnirana je da nam prui mogunost da sagledamo sebe iz drugog ugla, da otkrijemo svoje

ograniavajue mentalne obrasce kojih smo se tako dugo drali, da ih razumemo i

transformiemo, da razumevajui stvarne uzroke svog bola budemo blii razumevanju bola koji

drugi, ba kao i mi, nose kroz svoj ivot, da se u kritinim situacijama lake opredelimo za mir i da

gradimo poverenje u IVOT koji za nas ima savren plan.

Godinama, neretko i decenijama smo sami sebi stajali na putu ostvarenja tog naeg savrenog

plana jer smo verovali u one ideje koje su u suprotnosti sa ISTINOM naeg postojanja. Birali smo

da vie verujemo u tuu nego u sopstvenu interpretaciju ivota. Svi smo roeni kao fantastian

skup potencijala i mogunosti, kao autentini izraz ivota. Doli smo na ovaj svet da bismo svojim

rastom i svojim cvetanjem ovom svetu doprineli, da bismo ga ulepali i da bismo svojim

neprestanim napretkom podsticali druge da i oni to mogu. To smo na svakom koraku tako dugo

dokazivali svojim detinjim neodustajanjima, svojim prvim koracima koji su sledili nakon stotina

bezuspenih pokuaja, svojim opojnim smehom i svojom radou zbog nekih majunih stvari,

svojim iznalaenjem najneverovatnijih naina da svoje dane uinimo zanimljivim i kreativnim.

SVE SMO ZNALI DOK SMO BILI MALI.

Meutim, to smo postajali vei, na smeh i naa radost esto nisu bili prihvatani na nain na koji

su prihvatani kao onda kad smo bili mala, u oima starijih, "bespomona" bia. Kako smo

odrastali poeli smo da svoju iskonsku potrebu za radou, smehom i napretkom menjamo u

skladu sa verovanjem onih koji su pre nas stigli a koji su iskusili svu "teskobu" ivota. esto naosmeh nije bio primeren, esto je zabava bila nedopustiva i sve to to je bila naa prirodna

potreba, malo po malo menjali smo prihvatajui neku novu istinu koja kae da nije REALNO da se

ivot ivi na taj nain. Mnoge od naih potreba poee da bivaju nedopustive, nerealne, nevane,

i posle dugih pokuaja da se za sebe izborimo, poesmo da pravimo neke drugaije izbore.

Svaki put kada bismo uli kako nam kau da zbog ovog ili onog nismo dobri mi smo zatvarali po

jedan deo svog bia trudei se da dokaemo da mi jesmo dobri i da jesmo vredni svake ljubavi.

Potreba da to dokaemo esto nas je dovodila u situaciju da zanemarimo i sputamo neki deo

sebe i svojih potreba kako bismo vie bili odobreni i u skladu sa odgovarajuim potrebama tuih

realnosti. Pa i pored svih tih nauenih mehanizama da budemo po standardu i merilima drugih,

ona boanska iskra savrenstva koja neprestano tinja u svakome od nas pruala nam je s

vremena na vreme nove prilike da se vratimo sebi. I tada bi se u nama raali neki neobjanjivi

oseaji od kojih nam celo telo i celo bie zatrepere, u nama bi se raale neke neopisive potrebe

da uradimo neke odreene stvari koje su samo nama imale smisla. Meutim, kada bismo te nae

ideje podelili sa drugima esto bismo nailazili na nerazumevanje i neodobravanje uz konstataciju

da stalno neto fantaziramo, filozofiramo, izmiljamo, matamo, i da jednostavno to o emu

priamo je detinjasto i pre svega "nije realno". Nismo tada shvatali da to njihovo neodobravanje

dolazi samo iz njihovog straha i potrebe da nas zatite od eventualnih razoarenja. Bilo je onih


30/35


31/35


32/35


33/35

proao kroz jedan svoj individualni proces shvatanja ivota i svega onoga to ivot sobom nosi.

Pa i pored svih autentinih iskustava, postoji neto to smo u veoj ili manjoj meri svi nauili i

prihvatili kao ideju koja nas (ne)pokree.

Ta ideja kae:

Za sve u ivotu potrebno je pomuiti se.Bez MUKE nema nauke.

Ako je mnogo LAKO sigurno neto nije u redu.

Sigurno ste bili u prilici da nekada posumnjate u kvalitet neega to ste uradili, napravili ili postigli

jer niste u to uloili mnogo muke i znoja koliko je to drugima bilo potrebno. Verovatno ste bili u

prilici da se zapitate-da li sam neto propustio? To mi se deavalo svaki put kada sam otkrivao

neke svoje nove mogunosti.

Kada sam dobio ponudu da napiem svoju prvu knjigu prolo je gotovo est meseci sumnje i

preispitivanja - od toga ko sam ja da pored mnotva kolovanih pisaca piem knjigu, da li ja

uopte znam da piem, da li mi sve to treba, ta e da kau svi oni koji me poznaju, ta e da

kau oni koji me ne poznaju pa sve do onog kljunog: ko e to da ita. I konano, posle

duuuuugog perioda u kom sam postavljao sebi silne prepreke, seo sam da napiem svoju prvu

knjigu PUT PROMENE.

Onog trenutka kad sam definitivno doneo (jo uvek nesigurno) odluku da je napiem, knjiga je

bila gotova za samo nekoliko dana. To me je dodatno obeshrabrilo. Umesto da sam srean to jeovaj proces bio lak i to sam u njemu uivao, u meni se ponovo pokrenuo stari ablon koji kae

da meni u ivotu sve mora da ide na tei nain. injenica da je ovo bilo lako toliko me je zbunila i

pokrenula gomilu pitanja i preispitivanja i traio sam od izdavaa jo koji mesec da ipak sednem i

napiem neto "tee".

Na svu sreu (tada mi je to bio nevien stres) to mi nije odobreno i knjiga je otila u tampu. U

roku od nekoliko dana ceo tira je bio rasprodat i ta knjiga je i dan danas najtraenija. Dugo

nisam mogao da prihvatim tu ogromnu promenu u svesti od MUKE do LAKOE. To je zaista veliki

preokret u poimanju.

Lakoa ne znai da neemu nismo posveeni, lakoa dolazi iz najdubljeg dela nae istine kojoj

nije potrebno muenje ili pritisak.

Naueni smo da verujemo u tei nain i zbog toga smo skloni da, ak i kada sve ide kako treba,

dodatno zakomplikujemo itavu stvar. Intelekt nas zbunjuje postavljajui nam mnotvo pitanja koja

nas odvuku od sutine. A sutina je da sve moe da bude radost i uivanje. To ne znai da nije

potrebno potruditi se i dati sve od sebe. To samo znai da patnja nije nuna. To znai da nema

potrebe da tako dugo plivamo uzvodno. Ako je muka duga i velika, i ako se borimo s

vetrenjaama, moda je pravi trenutak da spustimo loptu, da se umirimo i da kaemo sebi:


34/35


35/35

Documents

Put promjene - FB postovi