Akademija Oxford

Akademija OxfordPoslovni kurs

Poslovni kursAkademija Oxford

POSLOVNI KURS

PREDAVANJA

Uvod

Raunar je maina koja je sposobna da, u relativno kratkom vremenu, obradi veliki broj operacija onoliko puta koliko to zahteva korisnik - programer.

U svom dosadanjem razvoju, raunari su proli kroz etiri generacije, a uveliko se govori i o petoj. Raunari prve generacije nastali su otkriem elektronske cevi. Oni su bili velikih dimenzija, ponekad itave sale, a obavljali su veoma mali broj operacija. Pojavu raunara druge generacije uslovilo je otkrie poluprovodnikih elemenata (silicijuma i germanijuma). Uvoenje ovih elemenata odrazilo se na dimenzije raunara, brzinu rada, broj moguih operacija, kao i na potronju elektrine energije raunara, koja je smanjena. Pronalazak naina i tehnika integracije velikog broja elemenata u jedan mali ip uslovio je razvoj raunara tree generacije. Ovi raunari su malih dimenzija i male potronje, a broj operacija koji se moe izvriti je vei od raunara ranijih generacija. Raunare etvrte generacije, za razliku od raunara prethodne tri generacije nije uslovilo neko nauno otkrie, ve dalji razvoj tehnike integracije, kao i potreba za standardizacijom izgleda i veliine delova raunarske opreme. Raunare pete generacije trebalo bi da uslovi pronalaenje bio-ipa pri emu bi ovi raunari raspolagali vetakom inteligencijom i velikim bazama znanja.

1. OSNOVNI DELOVI RAUNARA

Procesor (CPU) je mozak sistema tj. raunara i upravlja izraunavanjima koja pokreu programe. On najvie utie na brzinu raunara. Brzina njegovog rada meri se u MIPS (million instructions per second) i MFLOPS (million floating point operations per second). MIPS je broj mainskih instrukcija koje procesor moe da izvri u jednoj sekundi. MFLOPS je broj operacija sa pokretnim zarezom koje procesor izvrava u jednoj sekundi. Inae jaina procesora izraena je u MHz, i potome razlikujemo kom modelu pripada na raunar. Ne postoji striktna granica izmeu modela raunara jer su postojali prelazni raunari u periodu razvoja novih modela. Tako imamo sledee modele (personalnih raunara) PC-a:1. 286 do 20 MHz,2. 386 od 20 40 MHz,3. 486 od 40 120 MHz,4. pentium I od 60 233 MHz,5. pentium II od 300 500 MHz,6. pentium III od 500 1000 MHz,7. pentium IV preko 1 GHz.

Sistemska memorija (RAM, SDRAM, DDR) je radna memorija koja sadri programe i podatke kojima procesor moe da pristupa dok raunar radi. Kada iskljuimo raunar memorija se prazni. Kapacitet, vrsta i brzina memorije uveliko utiu na performanse raunara. Tako da moemo staviti sledee memorijske ipove u na PC: 32, 64, 128, 256, 512 Mb; za komforan rad potrebno je ugraditi 256 Mb i vie memorije, to pre svega zavisi koje programe elimo da koristimo. Novije verzije programa zahtevaju vie memorije.

AGP magistrala (Accelerated Graphics Port) je namenska putanja za grafike podatke koja grafikom kontroleru omoguava direktan pristup procesoru i glavnoj memoriji. AGP postoji u tri brzine 1x, 2x i 4x. AGP brzine 4x moe da prenosi podatke brzinom od 1.07 Gb u sekundi.

Grafika karta slui da bismo povezali monitor na na raunar, na sebi ima grafiki ip ili procesor i sopstvenu RAM memoriju (16 Mb, 32 Mb, 64 Mb i vie).IDE interfejs slui za povezivanje ureaja za smetanje podataka (hard disk i floppy disk) i CD ureaja. Uobiajeni ureaji danas koriste ATA 33, ATA 66, ATA 100 ili ATA 133 verzije i prenose podatke brzinom od 33,3 Mb/s ili 66,6 Mb/s ili 100 Mb/s odnosno 133Mb/s. Noviji ureaji koriste SATA 1.0 (1.5 Gbit/s), SATA 2.0 (3.0Gbit/s) i SATA 3.0 6 Gbit/s)

HARD DISK ili ROM memorija (Read Only Memory), slui nam za uvanje podataka i programa. Po koliini podataka koje uva hard disk je na prvom mestu. Kapaciteti modernih diskova su od 10 Gb pa navie.

Floppy DISK nam takoe slui za uvanje podataka ali i za prenos podataka, na njega staje najmanji broj podataka - 1.44 Mb.

CD-rom je ureaj za itanje kompakt diskova koji primaju dosta podataka na sebe 650 Mb 700 Mb. Nova generacija CD-rom ureaja omoguuje i zapisivanje podataka na diskove.

PCI magistrala obezbeuje veze za ureaje kao to su zvune kartice, unutranji modemi, mrene kartice i SCSI kontroleri i moe da prenosi podatke brzinom od 133 Mb/s.

Zvuna kartica, slui za reprodukciju zvuka, na njoj se nalazi i prikljuak za dojstik. Od modela kartice zavise i njene mogunosti, kao to su prikljuivanje dva ili etiri zvunika za stereo reprodukciju ili est zvunika za Souround efekat. Takoe moemo prikaiti i mikrofon ili neki drugi ureaj (muziki stub, klavijature, ...).

Interni Modem (unutranji) slui da bismo imali pristup Internet-u. Mrena karta se koristi pri povezivanju vie raunara u jednu mreu radi lake razmene podataka.Skup ipova npr. INTEL i/ili VIA chipset rade kao saobraajci na matinoj ploi. Oni usmeravaju protok podataka i odreuju koje e ureaje podravati raunar.

Matina ploa (motherboard, main board) je, kao to joj i samo ime kae, ploa koja slui da povee sve ostale delove koje smo do sada pomenuli u jednu celinu i da regulie njihov rad.

Kuite je mesto gde se nalaze svi ovi delovi, i moe biti DeskTop ili Tower po izgledu, po veliini mini, midi i big, a po vrsti napajanja AT (do pentiuma I) ili ATX (od pentiuma II).

Monitor je ekran koji nam prikazuje sve to radimo. Kvalitet monitora je direktno povezan sa veliinom ekrana (izraena je u inima) tako imamo 14'', 15'', 17'', 19'' i 21'' monitore. U novije vreme pojavili su se tzv. LCD monitori (bez katodne cevi, potpuno ravnog ekrana). Prednost je to su manjih dimenzija i mnogo manje tetno zrae od klasinih monitora.

Tastatura je ulazna jedinica tj. preko tastature komuniciramo sa raunarom, zadajemo mu instrukcije. Postoji veliki broj modela tastatura ali nama je za obian rad dovoljna tastatura koja ima 101 taster. Svaka tastatura sastoji se od nekoliko delova: funkcijski tasteri, alfa-numeriki i numeriki tasteri, deo za kontrolu kursora i kontrolne lampice.1. Funkcijski deo tastature slui za izvravanje odreenih funkcija. Taster Esc (Escape - pobei) slui da se u veini programa korisnik vrati jedan nivo -meni iznad ili da otkae neku naredbu. F1 do F12 tasteri imaju razliite funkciju u razliitim programima - sve zavisi od toga koju im je funkciju dodelio programer. Print Screen (odtampaj ekran) slui da se sadraj ekrana kopira u ClipBoard -privremenu memoriju Windows-a. Scroll Lock slui (u programima koji to dozvoljavaju) da se prilikom pritiska nakursorske strelice ne pomera kursor u zadatom smeru, ve da se pomera kompletansadraj ekrana u zadatom smeru. Ovaj taster ima i svoju indikatorsku lampicu kojasvetli kada je taster pritisnut. Pause slui da se zaustavi neki program ili tekst koji brzo preleti preko ekrana i koji se ne moe zaustaviti na neki drugi nain.

2. Na alfa-numerikom delu tastature nalaze se tasteri za slova, brojeve i posebne znake, kao i tasteri koji su vani za rad raunara. Taster Enter (koji se nalazi i na alfanumerikom i na numerikom delu tastature)prilikom rada u WINDOWS-u moe da zameni operaciju klika miem. Slui i zapotvrivanje eljene opcije, a pri kucanju teksta slui da se zapone novi pasus. Taster Backspace slui da se obrie jedan znak koji se nalazi levo od pozicije kursora. Taster Space (razmaknica) je taster najvee duine i njime se unosi jedno prazno mesto (blank) u na tekst - komandu. Taster Tab, na kome se nalaze strelice levo i desno, zove se tasterom tabulacije i slui da se uvue prvi red novog pasusa, a u prozorima WINDOWS-a on slui da se prelazi izmeu ponuenih opcija menija (ako nije prikljuen mi). Caps Lock ima svoju indikatorsku lampicu koja svetli kada je ovaj taster pritisnut. Ovim tasterom se omoguava da se sva slova (ako lampica svetli) kucaju kao velika (opcija je vrlo korisna ako imamo vei deo teksta koji je potrebno ukucati velikim slovima). Shift se koristi u kombinaciji sa drugim tasterima i slui nam da dobijemo drugi znak na tastaturi (na tasterima koji sadre po dva znaka) i da, ako ne svetli lampica Caps Lock, sva slova prikazuje velikim. Ako lampica Caps Lock svetli, deava se obratno: pritiskom na taster Shift i slovo dobija se malo slovo. Ctrl i Alt (kontrolni i alternativni taster) sami po sebi nemaju nikakvu funkciju, ali imaju funkciju u kombinaciji sa nekim drugim tasterima. To zavisi od konkretnog programa. Na primer, pritisak na tastere Ctrl, Alt i taster Delete izvrio bi resetovanje raunara.

3. Tasteri za kontrolu kursora slue za pomeranje kursora. Kursor je mala crtica na ekranu koja treperi i na ijem se mestu unose znaci, a vidljiv je kod unosa teksta bilo u tekstualnim poljima dijalog prozora ili u programima za obradu teksta i sl. Tasteri na kojima se nalaze strelice ulevo, udesno, gore i dole, slue za pomeranje kursora za jedno mesto u naznaenom smeru. Taster Insert slui da se raunar prebaci u Insert mod. Dok ovaj taster nije pritisnut, raunar se nalazi u modu prepisivanja (overwrite, overtype). Ako se vratimo u sredinu neke rei i ponemo da kucamo novi tekst, onda se novi tekst unosi izmeu slova u starom tekstu, a stari tekst se pomera udesno. Ako se pritisne taster Insert, onda se raunar prebacuje u Insert mod i onda se taj novi tekst prepisuje preko starog teksta. Delete taster brie znak koji se nalazi dsno od pozicije kursora, a ostatak reda pomera za jedno mesto ulevo. Taster Home slui da se kursor sa bilo koje pozicije u redu postavi na poetak tog reda. Taster End slui da se kursor sa bilo koje pozicije u redu postavi na kraj tog reda. Taster PageUp slui da se u nekim programima (programi za obradu teksta), ukoliko tekst ima vie ekrana, pregleda sadraj ekrana iznad. PageDown slui za pregledanje ekrana ispod.

4. Numeriki deo tastature na sebi ima brojeve koji se mogu koristiti ako svetli lampica Num Lock (ako je pritisnut taster Num Lock). Ako ovaj taster nije pritisnut, onda ovi tasteri dobijaju ulogu tastera za kontrolu kursora. Ovo ponavljanje odreenih tastera napravljeno je zbog ranijih tastatura, koje nisu imale izdvojeni deo za kontrolu kursora, ve je to bilo na numerikom delu.

Mi je takoe ulazna jedinica i prvi put se susreemo sa njim kada je napravljena prva verzija WINDOWS operativnog sistema. S obzirom da Windows radi u grafikom modu i da se veliki broj operacija izvrava aktiviranjem komandnih dugmadi koja se nalaze na ekranu, razumljiva je velika potreba za ovim ulaznim ureajem. Postoje razliite vrste mieva, ali za rad na raunaru dovoljni su oni koji imaju dva dugmeta. U radu sa miem postoje etiri osnovne operacije: pomeranje pokazivaa mia - strelice, klik, dvostruki klik i prevlaenje sa jednog mesta na drugo.

1. Pomeranjem mia po podlozi, pomera se i pokaziva u obliku strelice na ekranu, koji prati pokrete naeg mia. Mi se pomera po podlozi, tako da se pokreti lake izvode, a i da se ne bi prljala kuglica mia i njegovi kontakti. Ukoliko se, u toku rada sa miem on pomeri tako da doemo do ivice podloge, a na ekranu strelica nije dola na eljeno mesto u tom smeru, ne treba vui mi po stolu - van podloge, ve ga samo podii uvis, postaviti na sredinu podloge i onda ga spustiti na podlogu. Za vreme dok pomeramo mia u vazduhu, nema pokretanja strelice, jer nema ni okretanja kuglice sa donje strane mia.

2. Pod pojmom klika podrazumeva se jedan pritisak na levi ili desni taster mia naodreenom mestu na ekranu Windows-a. Dakle, vrh strelice mia se dovede na eljeno mesto i izvri se pritisak na levi ili na desni taster mia. Bitno je da u toku izvoenja klika mi ne sme da se pomera po podlozi.

3. Dvostruki klik je operacija pri kojoj se dva puta, umereno brzo, izvodi klik - pritisak na levi taster mia. I kod izvoenja ove operacije mi mora da miruje na podlozi, kada se postavi na eljeno mesto, na kome e se izvesti dvostruki klik.

4. Prevlaenje sa jednog mesta na drugo vri se tako to se vrh strelice mia postavi na ikonu ili prozor koji elimo da odvuemo, pritisne se i zadri pritisnut levi taster mia, pa se pomera mi, drei levi taster pritisnutim. Dok je levi taster pritisnut, izabrani element(ikona, prozor i sl.) je prilepljen za pokaziva mia. Kada se element dovede na eljeno mesto, jednostavno se pusti levi taster mia, ime se element ostavlja na tom mestu.

Printer (tampa) je ureaj pomou koje prebacujemo sadraj sa ekrana na papir. Postoje razliite vrste tampaa. Razlikujemo ih po tome da li tampaju crno-belo ili mogu tampati i u boji, zatim, razlikujemo ih i po nainu tampanja: matrini (imaju traku ribon sa bojom), InkJet (tampai koji imaju kertride), laserski tampai.

Skener je ureaj kojim se sluimo kada hoemo neku fotografiju da prebacimi na ekran, radi slino kao fotokopir maina, samo to se slika, umesto da se reprodukuje na papiru, pojavljuje na ekranu.

Sve ovo to smo do sada nabrojali, dakle svi vrsti delovi koje moemo dodirnuti rukom raunara, jednim imenom nazivaju se hardware. Naravno, raunar se ne sastoji samo od hardvera nego i od programa i podataka koji se nalaze u njemu. Ti programi i podaci jednim imenom nazivaju se software.

2. KORISNIKI WINDOWS 7

Ukljuivanje raunara

Pri ukljuivanju raunara nepisano pravilo je da se prvo ukljuuje monitor a zatim kuite (nije nepravilno i obrnuto). To se radi tako to prvo pritisnemo dugme POWER na monitoru a zatim i na kuitu. Pritiskom na dugme POWER pustili smo protok struje u kuite i raunar je poeo da se ukljuuje.

Prvo to se pojavljuje na ekranu jesu podaci smeteni u BIOS. BIOS (Basic Input/Output System) je skup osnovnih, sistemskih instrukcija koji obezbeuje vezu izmeu operativnog sistema i hardvera. Po ukljuivanju raunara BIOS vri test sistema, pronalazi prikljuene komponente (i njihove BIOS-e) i uitava operativni sistem koji od te take preuzima dalju kontrolu.

Operativni sistem ili OS je glavni program u raunaru iji je zadatak da kontrolie i upravlja radom hardvera i softvera i da slui kao prevodilac. Pomou njega mi komuniciramo sa raunarom jer je on taj koji nae komande prevodi raunaru nanjemu razumljiv jezik i objanjava zadatu instrukciju.

Dakle, OS nam slui kao prevodilac tj. komunikator izmeu nas i raunara. Pored ovoga zaduen je i za rad svih ostalih ureaja od kojih se sastoji raunar. U njemu se nalaze drajveri o kojima e biti vie rei kasnije, i oni su zadueni za pokretanje i pravilni rad hardvera i softvera.

Postoji vie operativnih sistema ali je svakako najpopularniji WINDOWS. Windows je klasini GUI operativni sistem. GUI znai Graphical User Interface koji u praksi podrazumeva da se eljene operacije izvode korienjem mia, upotrebom ikonica i pull-down menija, umesto runog kucanja komandi. Postoje mnoge verzije OS Windows kao to su: Win 3.0, Win 3.11, Win 95, Win NT 4.0,Win 97, Win 98, Win 98SE, Win 98ME, Win 2000, Win XP, Win Vista kao i najnoviji Windows 7. Bitnija promena u izgledu osnovnog ekrana desila se sa pojavom Win 95.DOS je operativni sistem koji je non-GUI i u kome se sve komande i operacije izvode preko tastature a sastoji se od jedne komandne linije i crne pozadine.

Iskljuivanje raunara

1. kliknemo na dugme Start u donjem levom uglu ekrana;2. na ekranu e se pojaviti prozor i u njegovom donjem desnom uglu moemo da biramo:a) Keeps your session in memory and puts computer in low-power state so that you can quickly resume working (odnosno Sleep button) postavlja raunar u stanje spavanja ili pauze, sa minimalnim utrokom energije; uva sva otvorena dokumenta i programe u radnoj memoriji; kada elimo ponovo da ponemo sa radom, nakon nekoliko sekundi obnovie se sve operativne funkcije (raunar e se vratiti u stanje u kome je bio pre pauze).b) Lock this computer zakljuava raunar (korienjem ifre ograniava se pristup neregistrovanim korisnicima).c) Shut Down options je strelica kada kliknemo na nju otvaramo opcije za prekid rada raunara: Switch User prelazi na drugi korisniki nalog; Log Off zatvara sve programe, a da se pri tom raunar ne iskljuuje; Lock zakljuava raunar (korienjem ifre ograniava se pristup neregistrovanim korisnicima); Restart restartuje (iskljuuje i odmah ukljuuje raunar); Sleep postavlja raunar u stanje spavanja; Hibernate prekida dotok struje hard disku i monitoru, ali e se trenutni sadraj sauvati, jer Ram memorija ostaje u aktivnom stanju i informacije se automatski snimaju na hard disk; Shut Down potpuno iskljuivanje raunara.

Slika 1 Iskljuivanje raunaraOsnovni izgled radne povrine

Slika 2 Osnovni izgled radne povrine

Izvlaenje osnovnih ikona operativnog sistemaWindows 7 na desktop

Pri instalaciji operativnog sistema Windows 7 na desktopu e se pojaviti samo ikona Recycle Bin. Ukoliko elimo da na desktop postavimo osnovne ikone iz operativnog sistema Windows 7, postupak je sledei:1. kliknemo desnim tasterom mia u prazan prostor na desktopu;2. izaberemo opciju Personalize;3. u levom panou otvorenog prozora kliknemo na opciju Change desktop icons;4. u odeljku Desktop icons ekiramo poljepored opcije za koju elimo da se pojavi na desktopu:a) Computer;b) Users Files;c) Network;d) Control Panel;5. kliknemo na Apply;6. kliknemo na OK;7. kliknemo na krsti u gornjem desnom uglu otvorenog prozora da bismo ga zatvorili.

Slika 3 Izvlaenje osnovnih ikona na radnu povrinu

Desktop

Slika 4 Izgled radne povrine

Desktop predstavlja osnovni izgled ekrana kada se uita operativni sistem Windows 7. To je radna povrina kojoj moemo da menjamo izgled prema elji. Sastoji se iz:1) Ikona;2) Taskbara trake na dnu ekrana;3) Gedeta uzdune (bone) aplikacije .

Ikone

Na desktopu se nalaze:1) Ikone iz osnovnog sadraja operativnog sistema Windows 7 sistemskeikone;2) Ikone koje smo sami izvukli sa spoljnih memorija, jer su nam za rad potrebnije oddrugih. To radimo da bi pristup fajlovima bio bri. Fajlove, dakle, ne moramo datraimo iz Windows Explorera, ve ih vidimo direktno na ekranu.Fajlovi na desktopu se nazivaju shortcut (preica), a postoje dva tipa:a) Shortcut do programskih fajlova ib) Shortcut do fajlova koje smo sami kreirali.

Ikone iz osnovnog sadraja Windows 7

Slika 5 Ikone iz osnovnog sadraja Windows 7

Na desktopu moemo da vidimo ikone iz osnovnog sadraja operativnog sistemaWindows 7:1) Users file ova ikona je korisniki folder (Prvi) sa svojim sadrajem. Kada dva puta kliknemo na ikonu korisnikog foldera (Prvi) dobijamo prozor kao za Windows Explorer, ali su u njegovoj listi fajlova izdvojeni podfolderi koji su kreirani radi jednostavnije organizacije naih dokumenata. U njima uvamo:a) Contacts informacije koje smo uneli o nekoj osobi ili organizaciji, kao to su ime, telefonski broj, mail adresa itd.;b) Desktop sadraj desktopa koji se sastoji iz ikona sistemskih foldera, ali i preica ka programima, folderima ili fajlovima;c) Documents dokumenta koja smo sami kreirali, kao to su tekstualni fajlovi, radne stranice ili prezentacije;d) Downloads fajlove koji smo skinuli (spustili) sa drugog raunara ili Interneta;e) Favorites linkove koji nam otvaraju omiljene web sajtove;f) Links linkove koje smo poseivali na Internetu;g) Music muzike fajlove;h) Pictures digitalne slike;i) Saved Games podatke (snimljene pozicije) iz igara;j) Searches fajlove koje smo pretraivali po specifinom kriterijumu ili filtriranom zahtevu;k) Videos video zapise;2) Computer kada dva puta kliknemo na ovu ikonu dobijamo prozor kao za Windows Explorer, ali su u njegovoj listi fajlova izdvojene spoljne memorije raunara: hard disk C (ukoliko je podeljen na particije onda vidimo D, E u zavisnosti od toga koliko ih ima), disketu A i CD-rom D (ako disk ima vie particija onda vidimo E ili F itd.) i USB ukoliko ga prikljuimo. Kada dva puta kliknemo i otvorimo eljeni ureaj, pojavljuje se njegov sadraj folderi i fajlovi;3) Network ikona koja nam omoguava rad u mrei. Kada dva puta kliknemo na nju dobijamo prozor kao za Windows Explorer, ali u njegovoj listi fajlova vidimo raunare koji se nalaze u mrei, a trenutno su dostupni. Korisnici iji su raunari u mrei mogu da komuniciraju izmeu sebe, alju podatke jedan drugome i da preuzimaju podatke jedan od drugog. U mrei postoje podaci koji su dostupni drugim korisnicima, kao i oni kojima drugi korisnik uopte ne moe pristupiti ili im pristupa ukoliko mu je korisnik iji su podaci dao ifru. U ikoni Network pojavie se svi raunari koji se nalaze u mrei, a da su trenutno dostupni. Tada kliknemo na raunar kome elimo da pristupimo i tako dobijamo uvid u sve dostupne foldere i fajlove koji se nalaze na tom raunaru. Postupak rada sa folderima i fajlovima (kreiranje foldera, fajlova, kopiranje...) identian je kao na naem raunaru;4) Control Panel omoguava nam da podesimo sve parametre koji sainjavaju operativni sistem Windows 7. Karakteristike koje postavimo odreuju kako operativni sistem Windows 7 radi i izgleda, tako da ih na ovom mestu moemo prilagoditi sopstvenim zahtevima i potrebama;5) Recycle Bin ova ikona je folder u kome se uva sve to smo obrisali, za svaki sluaj, pre konanog brisanja.

Prilagoavanje radne povrineRadnu povrinu prilagoavamo izborom opcije pozadine Wallpaper, uvara ekrana Screen Saver, boje prozora i zvukova. Sve nabrojeno moemo promeniti jednim klikom izborom nove teme Windowsa 7, a moemo i pojedinano menjati samo pozadinu, uvar ekrana itd.. Tema je skup slika, boja i zvukova radne povrine, a moe ukljuivati i izgled ikona i pokaziva mia. Novu temu biramo tako da desnom tasterom mia kliknemo na radnu povrinu pa odaberemo naredbu Personalize.

Slika 6 Pozivanje naredbe za podeavanje radne povrine preko iskaueg menija

Drugi nain je da otvorimo Control Panel, pa u kategoriji Appearance and Personalization izaberemo Change the theme.

Slika 7 Pozivanje naredbe za podeavanje radne povrine preko Control Panel-a

Slika 8 Dijaloki okvir za izbor teme Windows-a

Otvara se prozor za izbor tema koje su podeljene u tri kategorije: Moje teme (My Themes) - teme koje smo prethodno koristili i teme preuzete s interneta, Aero teme (Aero Themes) - podeljene su u est grupa: Windovs 7, arhitektura, likovi, pejzai, priroda i prizori, Teme sa osnovim i jakim kontrastom (Basic and High Contrast Themes).

Klik na pojedinu temu menja pozadinu radne povrine i boju prozora i tu promjenu poprati zvunim efektom. Za prikaz sledee pozadine iz izabrane grupe tema (npr. pejzai) kliknemo desnom tasterom mia na radnu povrinu pa na naredbu Next desktop background. Tema odabrana na ovaj nain prikazivae se na ekranu poput projekcije - slike iz izabrane teme smenjivae se u odreenim vremenskim razmacima.

Slika 9 Promena pozadine izabrane teme

Probajte sve teme te na kraju odaberite onu koja vam najvie odgovara. Naravno, pomou linka Get more themes online dobiete vei izbor tema koje se mogu preuzeti preko Interneta. Za izbor pozadine radne povrine kliknemo na Desktop Background na dnu prozora Control Panel-a. Otvara se dodatni prozor u kojem su prikazane pozadine radne povrine Windows-a. Svaka kategorija Aero teme prikazana je sa est slika za izbor pozadine. Biranjem slike menja se pozadina radne povrine, a za konaan izbor pozadine potrebno je sauvati promene.

Slika 10 Izbor pozadine radne povrine

Osim pozadina koje nudi Windows, kao pozadinu ekrana moemo ubaciti sliku iz biblioteke, najbolje ocenjene fotografije ili punu boju. Naravno, na pozadinu ekrana moemo ubaciti bilo koju sliku snimljenu kamerom ili mobilnim telefonom (npr. sliku porodice, kunog ljubimca, omiljeno mesto u prirodi, itd.). Za izbor slike iz datoteke koristimo taster Browse pa izaberemo lokaciju u kojoj se slika nalazi. Slike dostupne u izabranoj lokaciji uitaju se u prozor za izbor pa klikom izaberemo onu koju elimo koristiti kao pozadinu ekrana. Ne zaboravite da sauvate promenu.

Rad sa prozorima

Nauili smo da je jedna od prednosti operativnog sistema Windows to u njemumoemo da uradimo istu operaciju na vie naina. Poznato je da rad sa programima ne moemo da zamislimo bez poznavanja Windowsa 7, pa emo da nauimo i sistem rada u njemu.Kada kursor mia dovedemo na bilo koji program i kliknemo dva puta levim tasterom, na ekranu se otvori prozor koji u desnom gornjem uglu ima sledee ikone:

MINIMIZE - sputa prozor na startnu liniju i stavlja ga na ekanje (ostaje uaktivnom stanju) dok radimo sa nekim drugim programom;MAXIMIZE - proiruje prozor preko celog ekrana; tada se pojavljuju dvakvadrata koja vraaju prozor u prethodno stanje;CLOSE - zatvara prozore. Operativni sistem Windows 7 definiu tri kljuna segmenta u radu:Windows Explorer;Desktop;Start Menu.

Windows Explorer

Slika 11 Izgled Windows Explorer-a

Windows Explorer je program u kome vidimo sve memorijske jedinice iz kojih se sastojina raunar (C, D, A, E ...), kao i foldere i fajlove koji se na njima nalaze. WindowsExplorer je veoma pregledan i do svakog podatka moemo doi vrlo jednostavno.U njemu moemo da vidimo sve programe koje smo instalirali na na raunar, kao i podatke koje smo sami uradili u tim programima.U program Windows Explorer ulazimo na tri naina:A) iz startnog menija postupak je:1. kliknemo na dugme Start;2. kliknemo na All Programs;3. kliknemo na folder Accessories;4. kliknemo na Windows Explorer.B) iz opcionog menija dugmeta Start, postupak je:1. kliknemo desnim tasterom mia na dugme Start;2. u opcionom meniju izaberemo opciju Explore.C) sa desktopa (desktop radna povrina je ekran sa svojim ikonama), tako to dvaputa kliknemo levim tasterom mia na ikonu Computer ili Slavisko koja se nalazi na desktopu.

Napomena: Folder Users Files je sistemski folder koji nosi registrovano ime korisnika raunara (u naem sluaju Slavisko). U okviru njega se nalaze ve kreirani podfolderi u koje moemo da smetamo foldere i fajlove koje smo sami kreirali.

Kada uemo u Windows Explorer vidimo prozor podeljen na etiri panoa:1. Navigation Pane je navigacioni pano koji se nalazi sa leve strane prozora Windows Explorer i koristimo ga da bismo izabrali eljenu lokaciju, to jest usmerili se na eljeni ureaj (Hard disk, Floppy, CD, USB...), fajlove ili foldere koji se nalaze na tim ureajima, mreu (Network) ili druge sistemske foldere;2. Files List je lista koja se nalazi u centralnom delu prozora Windows Explorer i koristimo je za pregled svih fajlova i foldera koji se nalaze na nekom ureaju ili folderu koji smo otvorili sa leve strane u navigacionom panou;3. Preview Pane je pano koji se nalazi na desnoj strani prozora Windows Explorer i koristimo ga za vizuelni prikaz odabranog fajla;4. Details Pane je pano koji se nalazi se na dnu prozora Windows Explorer i koristimo ga za prikazivanje svih detalja vezanih za odreene foldere ili fajlove

Slika 12 Delovi Windows Explorer-a

Navigacioni pano

Navigacioni pano se sastoji iz:1. Favorites je lista sa najee korienim folderima:a) Downloads predstavlja folder u kome se uvaju svi fajlovi prezeti sa Internetab) Recent Places predstavlja listu dokumenata koje smo u skorije vreme poseivali2. Libraries za razliku od obinog foldera, Libraries nam prikazuje sadraj vie foldera sakupljenih na jednom mestu radi lakeg pregleda:a) Documents otvara Documents biblioteku koja prikazuje My Documents i Public Documents foldere b) Music predstavlja preicu do Music Library gde se nalaze muziki fajlovi, dupli-klik na fajl automatski puta muziku na vae zvunikec) Pictures predstavlja preiu do Pictures Library gde moemo nai sve nae sauvane digitalne fotografijed) Videos otvara Videos Library gde se nalaze video fajlovi, duplim klikom na video fajl se alje u Windows Media Player i odmah reprodukuje.3. Homegroup novo u Windows 7, Homegroup ini 2 ili vie kompjutera koji dele informacije kroz jednostavnu mreu4. Computer folder u kome vidimo spoljne memorije: hard disk C (ukoliko je podeljen na particije onda vidimo D, E u zavisnosti od toga koliko ih ima), disketu A i CD-rom D (ako disk ima vie particija onda CD vidimo kao E ili F itd.) i USB (uzima prvo slobodno slovo abecede). Kada kliknemo i otvorimo eljeni ureaj ili folder sa leve strane, u centralnom delu se pojavljuje njegov sadraj - podfolderi i fajlovi;5. Network - folder koji nam omoguava rad u mrei. Korisnici iji su raunari u mrei mogu da komuniciraju izmeu sebe, alju podatke jedan drugome i da preuzimaju podatke jedan od drugog. U mrei postoje podaci koji su dostupni drugim korisnicima, kao i oni kojima drugi korisnik uopte ne moe pristupiti ili im pristupa ukoliko mu je korisnik iji su podaci dao ifru. Kada kliknemo i otvorimo folder Network sa leve strane programa Windows Explorer, u centralnom delu se pojavljuje njegov sadraj - raunari koji se nalaze u mrei;

Fajl

Fajl je produkt nekog programa. Fajl je jedan tekst, jedan crte, jedna tabela, jednaprezentacija, tj. poslednja, konana oblast posmatranja. Fajlove kreiramo u bilokom programu (u zavisnosti od toga ta elimo da radimo) i sauvamo ih pod nekim imenom. Ime fajla odreujemo sami, ali tako da opisuje sadraj koji moemo lako da pronaemo ukoliko nam bilo kada zatreba. Fajlovi se meusobno razlikuju po vrsti i kapacitetu (veliini).

Vrste fajlova

Slika 13 Vrste fajlova

Vrsta fajla zavisi od programa u kome smo ga kreirali. Naziv svakog fajla sastoji se iz tri segmenta: ime.tip(ekstenzija)Ime fajla odreujemo sami.Taku koristimo da bismo odvojili ime fajla od tipa (ekstenzije).Tip fajla (ekstenzija) zavisi od programa u kojem je raen i dodeljuje ga sam raunar. Tipovi za tekst su: TXT, DOC Tipovi za slike su: BMP, JPG, GIF ... Tipovi za audio zapise su: WAV, MP3 ... Tipovi za video zapise su: MPEG, AVI, VOB ...Tipovi za izvrne fajlove su: EXE, COM, BAT ...

Veliina fajlovaAzbuka raunara je binarna azbuka. Ona ima dva slova: 0 i 1. Slovo binarne azbuke zove se bit, a niz od osam bita je BAJT (B) - jedinica za kapacitet (veliinu) fajla. BAJT je jedno slovo ili jedan znak. Ostale jedinice za kapacitet su:1KB (kilobajt) = 1024B1MB (megabajt) = 1024KB1GB (gigabajt) = 1024MB1TB (terabajt) = 1024GBU zavisnosti od toga u kom su programu raeni, fajlovi se veoma razlikuju po svom kapacitetu. Neki su izraeni u KB, neki u MB, a neki u GB.

Zamislite kada bismo koristili jedan raunar pet godina i sve to bismo kreirali stavljali na jedno mesto. Pretraivanje bi nam oduzelo vremena, jer bi se svi fajlovi na tom mestu nalazili pomeani. Zato da drimo na jednom mestu vane dokumente, privatne slike, muziku ili filmove? Cilj rada na raunaru je da podaci budu uredno sloeni, na primer, kao sreena fioka. Folder je prostor u kome uvamo fajlove. Folder sadri fajlove i podfoldere koji ine jednu celinu. Podfolderi se nalaze u folderima u kojima smo ih kreirali. Oni se kreiraju na isti nain i izgledaju isto kao folderi. U operativnom sistemu Windows Vista postoje ikone u obliku ute fascikle koje se otvaraju kada dva puta kliknemo na njih. Postupak ponavljamo sve dok ne doemo do traenog podatka. Taj podatak se naziva fajl, a ute fascikle su folderi. Folderi (podfolderi) se, u stvari, koriste za uredno slaganje fajlova da bismo ih lake pronali.

Primer:Zamislimo da imamo hiljade poslovnih dokumenata koje treba pravilno da rasporedimo kako bismo kasnije mogli lako i brzo da ih pronaemo. Iz tog razloga prvo kreiramo folder POSAO. U njemu treba da se nalaze podfolderi UGOVORI, FAKTURE i DOPISI (podfolderi su folderi koji se nalaze u nekom folderu). Na kraju bismo u svaki od ovih podfoldera smetali fajlove: ugovore u folder UGOVORI, fakture u folder FAKTURE, dopise u folder DOPISI. Prikazaemo kako bi trebalo da izgleda ema foldera i podfoldera iz primera:Folderi su u stvari kao putokazi kako da lake doemo do fajlova. U ovom sluaju fajlovi su ono to smo uradili ugovori, fakture i dopisi za neke firme. Ukoliko na raunaru dobro i pravilno iskreiramo foldere, vrlo jednostavno moemo doi do bilo kog podatka (fajla).

Markiranje foldera i fajlova

Slika 14 Markiranje foldera i fajlova

Foldere i fajlove markiramo da bismo oznaili one sa kojima elimo neto da radimo. Markirane foldere i fajlove moemo po potrebi kopirati, prebacivati i brisati. Ukoliko elimo da markiramo (poplavimo) neki folder ili fajl uradiemo sledee:1. kliknemo na eljeni fajl ako hoemo da markiramo samo njega;2. kliknemo na eljeni folder ako hoemo da markiramo samo njega;3. taster Shift koristimo kada elimo da markiramo fajlove u nizu. Tada kliknemo na prvi eljeni fajl u nizu, pritisnemo taster Shift i kada kliknemo na poslednji fajl vezanog niza svi fajlovi izmeu njih e se markirati. Takoe dranjem levog tastera mia markiramo sve vezane fajlove (kada su jedan uz drugi);4. taster Ctrl koristimo kada elimo da markiramo pojedinano. Ukoliko fajlovi nisu vezani, tada kliknemo na eljeni fajl (ukoliko elimo jedan) ili drei levi taster markiramo vezane fajlove (ukoliko ih elimo vie) , pustimo levi taster, pritisnemo i drimo taster Ctrl, ponovo pritisnemo levi taster da bismo markirali sledeu grupu fajlova i tako dok ne markiramo sve fajlove koje smo eleli.

Napomena: Ukoliko smo pogreili u markiranju i elimo da demarkiramo foldere ili fajlove, kliknemo levim tasterom mia u prazan prostor na ekranu.Lista fajlova

U centralnom panou prozora Windows Explorer nalazi se lista fajlova i foldera. U njoj se prikazuje sadraj ureaja ili foldera u koji smo uli. Na samom vrhu te liste nalazi se zaglavlje kolona, koje nam omoguava da podesimo koje e informacije o fajlovima i folderima biti ukljuene u ovu listu, odnosno nain na koji elimo da prikaemo fajlove i foldere. Nazivi kolona u zaglavlju su:1. Name naziv fajla;2. Date modified datum kada je modifikovan fajl;3. Type tip fajla;4. Size veliina fajla.Kada kliknemo desnim tasterom mia na zaglavlje pojavie se opcioni meni, koji nam omoguava da ukljuimo (ekiramo) jo neke informacije o fajlovima i folderima. To su:1. Title naslov fajla;2. Authors autor fajla;3. Tags opis fajla;4. More ukljuuje dodatne informacije o fajlu.Nazivi kolona u zaglavlju menjaju se u zavisnosti od vrste(tipa) fajla ili foldera koji otvaramo i samim tim nude druge najee potrebne informacije vezane za odabrani fajl.

Kreiranje foldera

Foldere uglavnom kreiramo u korisnikom folderu (Prvi) ili kliknemo na Computer, pa izaberemo ureaj na kome elimo da ih kreiramo: hard disk ( C, D) ili disketa A. Da bismo podatke pronali na najjednostavniji nain, moramo pravilno kreirati foldere i podfoldere. Dakle, prvo moramo ui u program Windows Explorer i kliknuti na korisniki folder (Prvi) ili Computer, pa izabrati ureaj (hard disk C, D ) ili disketu A u zavisnosti od toga gde elimo da kreiramo foldere. Postupak kreiranja foldera (na isti nain i podfoldera) je:1. kliknemo na ureaj ili uemo u folder u kome2. elimo da kreiramo novi;3. kliknemo desnim tasterom mia na prazan prostor u listi fajlova (centralni deoprozora);4. izaberemo opciju New;5. kliknemo na Folder;6. ukucamo ime foldera;7. pritisnemo taster Enter ili kliknemo levim tasterom mia u prazan prostor.Foldere moemo da kreiramo i po sledeem postupku:1. uemo u folder u kome elimo da kreiramo novi;2. izaberemo opciju File u traci padajuih menija;3. kliknemo na opciju New;4. kliknemo na Folder;5. ukucamo ime foldera;6. pritisnemo taster Enter ili kliknemo levim tasterom mia u prazan prostor.

Slika 15 Kreiranje foldera

Kreiranje i uvanje fajlova

Ove fajlove prvo moramo da napravimo, pa zatim da ih sauvamo u folderima kojesmo za njih unapred kreirali u svom korisnikom folderu (Prvi) ili hard disku (C ili D). Postupak kreiranja i uvanja fajlova je:1. uemo u program u kojem elimo da napravimo fajl (npr. u WordPad), znaikliknemo na Start, biramo All Programs, kliknemo na folder Accessories, pa izaberemo WordPad;2. uradimo eljeno u programu (npr. otkucamo tekst);3. kliknemo na ikonu Save (ili izaberemo padajui meni File, pa kliknemo na opciju Save) da bismo sauvali uraeno;4. u poziciji adresne trake raunar nam nudi da fajl sauvamo u folderu Documents, koji se nalazi u korisnikom folderu (Prvi), a ukoliko elimo da ga sauvamo u nekom drugom folderu koji se nalazi na hard disku (C ili D ), kliknemo na strelicu pored prve ponuene lokacije u adresnoj traci, pa izaberemo Computer, a zatim kliknemo na strelicu pored druge lokacije - Computer, pa izaberemo C, D ili E-disk, a nakon toga kliknemo na strelicu pored tree lokacije i odaberemo eljeni folder;

Slika 16 uvanje dokumenta kao RTF fajl

5. u polju File name ukucamo ime fajla;6. u polju Save as type biramo tip fajla pod kojim elimo da ga sauvamo (uglavnom ne menjamo ponueni izbor);7. kliknemo na dugme Save ili pritisnemo taster Enter.

Ovim postupkom smo zavrili kreiranje jednog fajla.Ukoliko elimo da kreiramo novi fajl, kliknemo na ikonu New. Potom za svaki fajlponaosob ponovimo postupak za kreiranje i uvanje fajlova.Fajlove moemo videti na dva naina:A) Iz Windows Explorera:1. uemo u Windows Explorer;2. u adresnoj traci kliknemo na strelicu pored korisnikog foldera (Prvi) ili Computers, pa na strelicu pored C, D ili E-diska i u zavisnosti od toga gde smo sauvali fajlove kliknemo na odgovarajui folder;3. dva puta kliknemo na eljeni fajl u listi fajlova (centralni deo prozora).B) Iz programa u kome smo kreirali fajlove:1. uemo u eljeni program (npr. u WordPad); 2. kliknemo na ikonu Open;3. u poziciji adresne trake kliknemo na strelicu pored prve ponuene lokacije, pa izaberemo Computer, a zatim kliknemo na strelicu pored druge lokacije - Computer, pa izaberemo C, D ili E-disk, a nakon toga kliknemo na strelicu pored tree lokacije i odaberemo eljeni folder; kliknemo na eljeni fajl u listi fajlova;4. kliknemo na dugme Open u donjem desnom uglu prozora ili dva puta kliknemo na eljeni fajl.

Slika 17 Otvaranje eljenog dokumenta

Kopiranje i premetanje fajlova

U Windows Exploreru kopiramo fajlove sa ureaja na ureaj, premetamo ih iz jednog foldera u drugi i briemo nepotrebne.Kopiranje i premetanje foldera ili fajlova radimo na sledei nain:1) markiramo folder ili fajl koji elimo da kopiramo ili premestimo:a) kliknemo na eljeni fajl;b) kliknemo na eljeni folder;c) drimo levi taster mia i markiramo sve vezane fajlove (jedan uz drugi);d) ukoliko fajlovi nisu vezani, kliknemo na eljeni fajl (ukoliko elimo jedan) ili drei levi taster markiramo vezane fajlove (ukoliko ih elimo vie), pustimo levi taster, pritisnemo i drimo taster Ctrl, ponovo pritisnemo levi taster, markiramo sledei fajl ili grupu fajlova i tako dok ne markiramo sve fajlove koje smo eleli;2) kliknemo na (moemo izabrati nain):a) kliknemo na padajui meni Edit, pa izaberemo opciju Copy za kopiranje ili Cut za premetanje foldera ili fajlova;b) desni klik na eljeni folder ili fajl, pa Copy za kopiranje ili Cut za premetanje foldera ili fajlova;c) pritisnemo kombinaciju tastera Ctrl+C za kopiranje ili Ctrl+X za premetanje foldera i fajlova.3) izaberemo gde elimo da kopiramo ili premestimo fajlove:a) na neki drugi ureaj (na primer na disketu A ili USB);b) u neki drugi folder;4) na kraju treba da potvrdimo kopiranje ili premetanje fajlova tako to:a) kliknemo na padajui meni Edit, pa izaberemo opciju Paste;b) kliknemo desnim tasterom mia u prazan prostor na poziciji gde elimo da kopiramo ili premestimo fajlove, pa izaberemo opciju Paste; c) pritisnemo kombinaciju tastera Ctrl+V.

Slika 18 Kopiranje i premetanje fajlova

Promena imena foldera ili fajla

Postupak za promenu imena foldera ili fajla je:1) markiramo folder ili fajl kome elimo da promenimo ime;2) kliknemo (moemo izabrati nain):3) na padajui meni File, pa izaberemo opciju Rename;a) desnim tasterom mia na eljeni folder ili fajl, pa izaberemo opciju Rename;b) ukucamo novo ime foldera ili fajla;4) pritisnemo taster Enter.Brisanje foldera ili fajlova

Postupak za brisanje foldera i fajlova je:1) uemo u program Windows Explorer;2) markiramo foldere ili fajlove koje elimo da obriemo;3) kliknemo (moemo izabrati nain):a) na padajui meni File, pa izaberemo opciju Delete;b) desnim tasterom mia na eljeni folder ili fajl, pa izaberemo opciju Delete;4) u novom prozoru potvrdimo brisanje kada kliknemo na dugme Yes.

Recycle Bin

Folderi i fajlovi koje smo obrisali smetaju se u Recycle Bin. Recycle Bin je, u stvari, folder u kome se uva sve to smo obrisali, za svaki sluaj, pre konanog brisanja.

Brisanje foldera i fajlova iz Recycle BinIz Recycle Bina foldere i fajlove moemo da obriemo:1) kliknemo na ikonu Recycle Bin koja se nalazi na desktopu ili u listi foldera u Windows Exploreru;2) ukoliko elimo da obriemo sve, kliknemo na padajui meni File, pa izaberemo opciju Empty Recycle Bin ili ovu opciju izaberemo na komandnoj traci;3) ukoliko elimo da obriemo samo jedan ili nekoliko fajlova, prvo ih markiramo, pa izaberemo padajui meni File i kliknemo na opciju Delete, pa kliknemo na dugme Yes da bismo potvrdili opciju brisanja.

Povratak fajlova i foldera iz Recycle Bina

Ukoliko smo grekom obrisali neki folder ili fajl, nije sve izgubljeno. Oni se za svaki sluaj smetaju u Recycle Bin. Iz Recycle Bina moemo da ih vratimo sledeim postupkom:1) uemo u Recycle Bin;2) markiramo foldere ili fajlove koje smo grekom obrisali i elimo da ih vratimo;3) kliknemo na padajui meni File;4) kliknemo na opciju Restore.

Shortcut do programskih fajlova

Prilikom instalacije operativni sistem Windows 7 sam kreira svoje foldere i rasporeuje programe (fajlove) u te foldere.Programski shortcut izvlaimo na sledei nain:1. desnim tasterom mia kliknemo na prazan prostor na desktopu;2. kliknemo na opciju New;3. kliknemo na Shortcut;4. kliknemo na dugme Browse da bismo pretraili gde se fajl nalazi;5. kliknemo na Computer, pa naemo ureaj(spoljnu memoriju) sa koga elimo da izvuemo shortcut (uglavnom C-disk);6. kliknemo na folder u kome se nalazi fajl do koga elimo da napravimo shortcut;7. kliknemo na eljeni fajl;8. kliknemo na dugme OK;9. kliknemo na dugme Next;10. ukoliko elimo da promenimo ponueno (markirano) ime za preicu koju kreiramo, moemo prekucavanjem preko teksta da unesemo novo;11. kliknemo na dugme Finish.Na ekranu e se pojaviti ikona - Shortcut ili preica do fajla koji smo izvukli nadesktop.

Programske fajlove izvlaimo na desktop na jo jedan nain:1. kliknemo na Start meni u levom donjem uglu ekrana;2. kliknemo na All Programs (ukoliko elimo uemo u folder Accessories);3. kliknemo desnim tasterom mia na program koji elimo da izvuemo na desktop (Windows Contacts, Windows Fax and Scan, Calculator, Notepad, Windows Explorer, WordPad);4. kliknemo na opciju Send To;5. kliknemo na Desktop (create shortcut).

Shortcut do programskog fajla e se pojaviti na desktopu.

Shortcut do programskih fajlova moemo kreirati i postupkom prevlaenja:1. kliknemo desnim tasterom mia na dugme Start;2. kliknemo na Explore;3. kliknemo na Computer, pa naemo ureaj (spoljnu memoriju) sa koga elimo da izvuemo shortcut (uglavnom C-disk);4. kliknemo na folder u kome se nalazi fajl do koga elimo napraviti shortcut; dranjem levog tastera mia povlaimo fajl na desktop;5. pustimo levi taster mia i na desktopu e se pojaviti shortcut do programskog fajla.

Shortcut do fajlova koje smo sami napraviliUkoliko je neki fajl mnogo bitan, moemo ga izvui na desktop kao shortcut, a postupak je:1. desnim tasterom mia kliknemo na prazan prostor na desktopu;2. kliknemo na opciju New;3. kliknemo na Shortcut;4. kliknemo na dugme Browse;5. kliknemo na Documents ili Computer, pa na C-disk;6. kliknemo da bismo uli u folder u kome se nalazi fajl koji elimo da izvuemo nadesktop kao shortcut;7. kliknemo na eljeni fajl;8. kliknemo na dugme OK;9. kliknemo na dugme Next;10. ukoliko elimo da promenimo ponueno (markirano) ime za preicu koju kreiramo, moemo prekucavanjem preko teksta da unesemo novo;11. kliknemo na dugme Finish.

Fajlove koje smo sami napravili izvlaimo na desktop na jo jedan nain:1. uemo u program Windows Explorer;2. kliknemo desnim tasterom mia na fajl koji elimo da izvuemo na desktop;3. kliknemo na opciju Send To;4. izaberemo opciju Desktop (create shortcut).Na desktopu e se pojaviti shortcut do fajla koji smo sami napravili.

Napredno pretraivanje

Kada kliknemo na dugme Start i izaberemo opciju Search moemo da kucamo ime programa ili fajla kako bi pretraili ceo sadraj raunara. Sastoji se iz potpuno istih segmenata kao i prozor Windows Explorer, sa tim to je u prozoru Search dodata i traka sa filterima, koja se nalazi ispod adresne trake.

Region and Language

Koristimo ovu opciju za podeavanje podataka onako kako bismo eleli da ih vidimo u nekom programu (recimo, da li e se kao decimalni zarez pojavljivati zarez ili taka, da li e se vreme i datum pisati po pravilu mesec-dan-godina ili dan-mesec-godina itd). Kada hoemo da kucamo neki tekst, moramo prvo da prilagodimo tastaturu naem jeziku, tako to emo da instaliramo na jezik. Postupak je:1. izaberemo karticu Keyboards and Languages; 2. kliknemo na dugme Change keyboards;3. na ekranu e se pojaviti prozor Text Services and Input Languages;4. kliknemo na dugme Add;5. u listi jezika pronaemo srpski Serbian (Cyrillic, Serbia), kliknemo na +, izaberemo Keyboard, pa ekiramo Serbian (Cyrillic), pa kliknemo na dugme OK;6. to isto ponovimo i za Serbian (Latin, Serbia);7. kliknemo na dugme Apply, pa na dugme OK.Kada instaliramo potrebne jezike, na Task baru, pored sata, pojavie se ikona saprva dva slova podrazumevanog jezika (EN, SR). Kada kliknemo na nju, moiemo da menjamo jezik koji koristimo pri pisanju. Tako smo sigurni da e onaj komeprosledimo na tekst moi da vidi naa slova (, , , , ). Da smo tekst kucali dokje bio aktivan engleski jezik na tastaturi, ne bismo mogli da otkucamo naa slova(ukoliko se sa Task bara izgubi ikona za promenu jezika moemo je vratiti kada kliknemo desnim tasterim mia u prazan prostor na Task baru, izaberemo opcijuToolbars, pa kliknemo na Language bar).

Windows Media PlayerOvaj program je besplatan i dolazi kao sastavni deo operativnog sistema Windows7. Pomou njega moemo sluati muziku, gledati filmove ili sluati muziku prekoInterneta. Ovo su samo neke njegove mogunosti.

Slika 19 Izgled Widows Media Player osnovnog prozora

Player taskbarKada pokrenemo program, na vrhu otvorenog prozora se nalazi Player taskbar. Toje paleta koja nam olakava da izaberemo ono to elimo da radimo. Player taskbarsadri sledee opcije:Library koristimo je za kreiranje play liste omiljenih pesama, kao i baze pesama ili filmova prema anru, izvoau itd;Rip koristimo je za ripovanje ili kopiranje muzike sa CD;Burn koristimo je za narezivanje muzike na CD;Sync koristimo je za sinhronizovanje raunara sa drugim ureajima koji se moguprikljuiti na raunar;Media Guide koristimo je za pronalaenje muzike i filmova na Internetu.

U levom uglu Player taskbara se nalaze dugmad Napred / Nazad (Back / Forward) koja moemo da koristimo za pomeranje po jedan korak napred ili nazad (prikaz prethodnog ili narednog ekrana).

Biblioteka (Library)Library je opcija koju koristimo za pristup i organizovanje svoje kolekcije digitalnih medija. Delovi ovog prozora su:1. Adresna traka (Address bar) nalazi se na vrhu prozora (ispod Player taskbara) i koristimo je za brz izbor tipa medija: muzika, slike, video itd. U okviru trake se nalaze i komande:a. za brzo pretraivanje (Instant Search):b. za izgled ekrana (Layout Options);c. za izbor naina prikazivanja sadraja (View options) ;2. Navigacioni pano (Navigation pane) nalazi sa leve strane prozora Windows Explorer i koristimo ga da bismo prikazali kreirane plej liste i organizovali fajlove izabranog medija po nekom kriterijumu:a. Recently Added prikazuje fajlove kreirane u skorijem vremenskom periodu;b. All video prikazuje sve snimljene fajlove;c. Actors prikazuje fajlove grupisane po izvoaima;d. Genre prikazuje fajlove grupisane po anru;e. Rating prikazuje fajlove grupisane po oceni kvaliteta (popularnosti);3. Pano za detalje (Details pane) nalazi se u centralnom delu prozora i koristimo ga za prikazivanje fajlova sa njihovim osnovnim karakteristikama:a. Title naziv filma ili pesme;b. Length trajanje video snimka ili pesme;c. Release year godina izdavanja filma ili pesme;d. Genre anr filma ili pesme;e. Actors izvoai filma ili pesme;f. Rating (popularnost) ocena kvaliteta filma ili pesme;4. Lista pano (List pane) - nalazi se u desnom delu prozora i koristimo ga za kreiranje nove plej liste (playlist).5. Plej meni (Play menu) nalazi se na dnu prozora i koristimo ga za podeavanje putenog sadraja. Sastoji se iz opcija:a. Turn shuffle on koristimo je za ukljuivanje opcije za kreiranje redosleda fajlova po sluajnom izboru;b. Turn repeat on koristimo je da bismo ukljuili opcije za ponovno pokretanje fajla;c. Stop koristimo je za zaustavljanje fajla;d. Previous koristimo je za putanje prethodne pesme iz Play liste;e. Play koristimo je za pokretanje pesme ili filma;f. Next koristimo je za putanje sledee pesme iz Play liste;g. Mute koristimo je da bismo iskljuili ili ukljuili zvuk;h. Volume koristimo je za pojaavanje ili utiavanje jaine zvuka.

Kreiranje plej listePostupak kreiranja plej liste moe da bude:A) kreiranje regularne plej liste;1. kliknemo na Create Playlist u navigacionom panou sa leve strane ekrana, pa na Click here u centralnom delu i na desnoj strani ekrana e se prikazati pano lista;2. kliknemo na dugme za brisanje sadraja u lista panou (krsti u panou Lista na desnoj strani prozora);3. u panou za detalje (centralni deo prozora) kliknemo na eljeni fajl;4. dranjem levog tastera mia prevuemo fajl u donji deo panoa List;5. prevlaenjem fajlova u samoj listi menjamo njihov redosled;6. da bismo sauvali kreiranu listu kliknemo na dugme Save Playlist ;7. da bismo pokrenuli fajl iz plej liste kliknemo na dugme Play (u obliku trougla), koje se nalazi na vrhu panoa Lista;8. da bismo kasnije pristupili kreiranoj listi, kliknemo u navigacioni pano na spisak plej listi;B) kreiranje automatske plej liste;1. u Player taskbaru kliknemo na strelicu ispod opcije Library;2. kliknemo na opciju Create Auto Playlist;3. u prozoru New Auto Playlist u polju Auto Playlist Name ukucamo ime plej liste;4. kliknemo na zeleni krsti, pa izaberemo kriterijum po kome elimo da se formira autoplej lista (po izvoau, datumu, tipu fajla itd.);5. kliknemo na dugme OK.

Putanje pesama i filmovaDa bismo pustili neku pesmu ili film potrebno je da uradimo sledee:1. kliknemo desnim tasterom mia na prazan prostor u Player taskbaru;2. kliknemo na opciju File;3. odaberemo opciju Open;4. uemo u folder u kome se nalaze pesma ili film;5. pronaemo pesmu ili film i kliknemo na dugme Open.

Putanje sadraja preko InternetaAko znamo tanu Internet adresu (Link) na kojoj se nalazi neka pesma, moemo jepustiti:1. konektujemo se na Internet;2. pokrenemo Windows Media Player;3. kliknemo desnim tasterom mia na prazan prostor u Player taskbaru;4. kliknemo na opciju File;5. odaberemo opciju Open URL...;6. u polje Open upiemo Internet adresu (Link) odreene pesme;7. kliknemo na OK;8. kroz nekoliko trenutaka, u zavisnosti od brzine nae veze ka Internetu, pesma e se pokrenuti.

Pokretanje Audio CD-aAko elimo da sluamo muziku sa audio CD-a, u CD ureaj ubaciemo CD sa muzikom i kada se uita kliknemo na Play audio CD. Takoe moemo da:1. pokrenemo program Windows Media Player;2. u panou za detalje u centralnom delu prozora pojavie se CD sa svojim osnovnim karakteristikama;3. kliknemo dva puta na eljenu pesmu.

CalculatorKalkulator je program koji se nalazi u folderu Accessories i omoguava nam da izvravamo operacije sabiranja, oduzimanja, mnoenja, deljenja, ali takoe nudi i napredne operacije vezane za statististike funkcije. Operacije i brojevi se mogu unositi preko tastature, ali i klikom mia na dugmad kalkulatora.

Slika 20 Izgled Calculator-a

Kompresovanje foldera ili fajlova

Kompresijom fajlova smanjujemo memorijsku veliinu (kapacitet) fajla kakobismo mogli da ga snimimo na disketu (iji su kapaciteti mali) ili bre poaljemo emailom. Kompresovani fajl je neupotrebljiv sve dok se ne otpakuje (dekompresuje). Kompresovanje i otpakivanje fajlova Windows 7 podrava bez dodatnih programa.Fajlove i foldere emo kompresovati na sledei nain:1) kliknemo desnim tasterom mia na fajl ili folder koji elimo da kompresujemo;2) odaberemo opciju Send To;3) kliknemo na Compressed (zipped) Folder;4) ukoliko elimo unesemo novo ime kompresovanog foldera i pritisnemo taster Enter (ukoliko elimo da ostavimo ponueno ime, odmah pritisnemo taster Enter).Pored fajla ili foldera koji smo kompresovali pojavie se folder koji sadri kompresovani sadraj. Taj folder moemo poslati e-mailom ili snimiti na disketu i on e zauzimati mnogo manje memorijskog prostora, ali je neupotrebljiv dok se ne otpakuje.Postupak kompresovanja moemo uraditi na jo jedan nain:1) kliknemo levim tasterom mia na fajl ili folder koji elimo da kompresujemo;2) izaberemo opciju File u traci padajuih menija;3) odaberemo opciju Send To;4) kliknemo na Compressed (zipped) Folder;5) ukoliko elimo ukucamo novo ime kompresovanog foldera i pritisnemo taster Enter.

Slika 21 Kompresovanje foldera ili fajlova

Otpakivanje kompresovanog sadraja

Kompresovani sadraj otpakovaemo na sledei nain:1) desnim tasterom mia kliknemo na kompresovani folder koji elimo da otpakujemo;2) kliknemo na opciju Extract All;3) na ekranu e se pojaviti prozor Extract Compressed (zipped) Folders;4) ukoliko nam ne odgovara ponueni folder za otpakivanje kompresovanog sadraja, kliknemo na dugme Browse, pa biramo folder u koji elimo da otpakujemo sadraj kompresovanog foldera;5) kliknemo na dugme OK;6) kliknemo na dugme Extract;7) sadraj kompresovanog foldera jeotpakovan;8) kliknemo dva puta na fajl da bismo pregledali sadraj.Ako neemo da otpakujemo ceo sadraj kompresovanog foldera ve nam je potreban odreeni fajl, moemo mu bre pristupiti na sledei nain:1) kliknemo dva puta na kompresovani folder;2) kliknemo dva puta na folder iz koga se izvrila kompresija;3) otvara nam se sadraj kompresovanog foldera;4) koristei opcije copy-paste iskopiraemo u neki drugi folder fajlove koji su nam potrebni.

Slika 22 Otpakivanje kompresovanog sadraja

Kada u operativnom sistemu Windows 7 savladamo rad sa fajlovima i folderima, njihovo kopiranje, premetanje i brisanje, nikakav problem nam nee predstavljati gde i kako da smestimo nae fajlove.

Prikljuenje tampaa,skenera i kamere

Ovu opciju koristimo kako za instalaciju novih, tako i za uvid i podeavanje parametara ve instaliranih tampaa,skenera i kamere. Postupakinstalacije tampaa, skenera ili kamere je: 1. kliknemo na dugme Add Device, izaberemo Continue, pa kliknemo na dugme Next; 2. u polju Manufacturer biramo proizvoaa tampaa skenera ili kamere, a u polju Model tip skenera ili kamere odreenog proizvoaa, dva puta kliknemo na dugme Next, pa kliknemo na dugme Finish.

Instaliranje programa

Postoje razliite naini instaliranja neke aplikacije i oni variraju u zavisnosti ot tipa aplikacije koju elite da instalirate. Ako je preuzeti fajl ili datoteka na USB ureaju, ili se moda nalazi na mrenom disku, CD/DVD, postoje male razlike u procesu. U sledeim koracima nauiete da instalirate aplikacij sa CD-a ili DVD-a.Imajte na umu da ce biti nekih varijacija u procesu instalacije, tako da emo da objasnimo opti postupak instalacije:1. Ubacite CD ili DVD u CD ROM ili DVD ROM. Ako je aplikacija preuzeta sa Interneta, potraite Va Downloads folder (ili bilo koje drugo mesto na kojem pamtite sauvane podatke sa interneta)2. CD ROM/DVD moe da ima Autostart opciju koja automatiski pokree postupak instalacije. Ako ne postoji Autostart opcija uite u CD ROM/DVD ili lokaciju na kojoj ste sauvali preuzetu aplikaciju i kliknite na setup.exe (to je obino ime instalacionog fajla),3. Pratite na monitoru roces instalacije i kada to bude od Vas zatraeno unesite odreene podatke i ukucajte serijski broj aplikacije4. Kada se instalacija zavri moda e biti zatraeno da se raunar restartuje.Postoje mnoge konfiguracione promene tako da nam Windows 7 omoguava da podesimo programe kako nam odgovara. Meutim, personalizacija se ne zavrava samo sa operativnim sistemom. Morate da instalirate odreene aplikacije pre nego to poenete da koristite raunar za posao ili igru.

Sigurnost

Jedan od najveih problema dananjih raunara je sigurnost. Sa pojavom sve veegbroja hakerskih programa koji omoguavaju upade u raunare, rasla je i njihovadostupnost. Korisnik koji malo vie zna o hakerskim programima, moe da nasnapadne ili ue u na raunar. Pored hakerskih programa paralelno su se razvijali ivirusi. Nekada su se virusi pojavljivali samo u obliku fajlova ili programa, a danas ih ima i u Web prezentacijama na Internetu.

Dok poseujemo neki nepoznati sajt, ne moemo ni da pretpostavimo da e namneka od stranica tog Web sajta slati viruse u pozadini dok ekamo da nam se otvoricelokupan sadraj. Ovi virusi ne moraju biti samo destruktivne namene. Oni se mogu ponaati kao program koji e slati sve bitne informacije sa vaeg raunara ( pristupne parametre, password, broj rauna u banci, broj kartice) na neki ne toliko poznat e-mail koji hakeri koriste za te svrhe.

Ovakvi virusi su u stanju da pokradu sve vane informacije iz nekog preduzea i tako dou do vitalnih podataka vezanih za tu firmu. Tim podacima hakeri mogu trgovati na tritu ili kod konkurencije tog preduzea. Takoe prosean korisnik moe biti napadnut kada je na Internetu. Moemo doiveti da nas sa druge strane sveta maltretiraju neka dva klinca radi svoje iste satisfakcije dok pokuavamo da skinemo e-mail. U ovakvim situacijama uvek se pokajemo to nismo zatitili raunar.

E-mail je oduvek bio ugroen od nekih virusa, pa samim tim moemo pojaati svoju sigurnost ako ne otvaramo e-mail poruke koje su nam nepoznate ili sadre neki dodatak kao fajl.

Windows Firewall

Zbog sve veeg globalnog problema zatite raunara, Microsoft je u operativni sistem Windows 7 ugradio program koji se ponaa kao zatitni zid (Firewall) izmeu raunara i Interneta ili raunara i bilo koje druge mree. Ovaj program moe da nas odbrani od upada na na raunar, ali ne moe da nas odbrani od veine virusa koji se svakodnevno pojavljuju. Pri instalaciji Windows 7 operativnog sistema odmah dobijamo program Windows Firewall koji koristimo za zatitu raunara. Windows Firewall je program koji dozvoljava naem raunaru izlaz na mreu, a u isto vreme ne dozvoljava drugim raunarima ulaz u na raunar. Program je pri kreiranju Internet ili mrene konekcije automatski pokrenut na ADSL konekciji za Internet pristup ili LAN konekciji koja je veza sa lokalnom mreom. Preporuujemo da ovaj program bude konstantno ukljuen na ADSL konekciji preko koje pristupamo Internetu i time osiguramo svoj raunar od upada sa strane, kao i nekih virusa.

Slika 23 Windows Firewall

Windows Update

Windows Update je program pomou koga instaliramo najnovije patch-eve i dodatke da bismo nivo rizika smanjili na minimum. Update je uvek ukljuen to znai da e automatski proveriti Microsoft sajt i prikazae nam koliko najnovijih patch-eva i dodataka je pronaao. Ukoliko elimo vidimo listu predloenih patch -eva i dodataka kliknemo na opciju View available updates, pogledamo ih i ekiramo one koje elimo da instaliramo, pa kliknemo na dugme Install.

Slika 24 Windows Update

Raunarski virusi i antivirus programi

ta su virusi?Raunarski virusi su jedan od pojmova sa kojima se pre ili kasnije neizbeno sretnesvaki korisnik raunara i ubrzo nakon toga, po pravilu, pone da razmilja o zatitisvojih podataka na to bolji nain.

Raunarski virus je program koji se izvrava kao i bilo koja druga aplikacija na sistemu, sa tom razlikom da radi bez znanja vlasnika zaraenog sistema. Da bi se neki program nazvao raunarskim virusom, on mora od standardnog softvera da se razlikuje na jo jedan vrlo bitan nain: mora biti u mogunosti da se umnoava na druge fajlove u sistemu bez ikakvog uea korisnika u toj proceduri. Tako su ovi programi i dobili ime, jer samostalno umnoavanje, uz modifikaciju koda domaina, je ponaanje koje u velikoj meri podsea na ponaanje biolokih virusa u prirodi. To praktino znai da jednom pokrenut program zaraen virusom moe da zarazi svaki sledei program koji se pokrene na raunaru sve do trenutka dok se ne otkrije i ukloni nekim od raspoloivih antivirusnih softvera.

Samo postojanje virusa ne bi bilo toliko problematino da veina njih ne nosi sa sobom neku malicioznu funkcionalnost koja moe u veoj ili manjoj meri (u zavisnosti od namera i sposobnosti autora virusa) da kompromituje raunar zaraen virusom. U vreme pisanja ovog dokumenta postoji vie od 70.000 poznatih virusa u definicijama baza boljih antivirusnih programa. Pravi autori virusa su obino mlai ljudi sa natprosenim znanjem iz oblasti raunara, funkcionisanja operativnih sistema, mrea i popularnih aplikacija, koji su spremni da uloe vreme, trud i rad da bi ostvarili svoje ciljeve koji se ni u kom sluaju ne mogu smatrati moralnim i korisnim, a u veini modernih zemalja (pa i naoj odnedavno) ni zakonitim.

Kao posledica razvoja Interneta i raunara uopte, danas se ne moe zamisliti ozbiljan rad na raunaru bez prisustva bar jednog antivirusnog programa koji brine o bezbednosti podataka na sistemu. Jedino u emu virusi mogu da nam pomognu jeste to da shvatimo koliko mali nivo bezbednosti pruaju dananje, uglavnom Microsoftove (neto zbog svoje rasprostranjenosti, a sigurno i zbog sve kraeg ciklusa razvoja i nedovoljnog testiranja) aplikacije standardno prisutne na skoro svakom raunaru.

Vrste virusa

U skladu sa razvojem raunara i softvera razvijali su se i raunarski virusi tako da je danas gotovo nemogue sresti stare klasine rezidentne viruse koji su predstavljali prava programerska remek dela, dodue iskoriena u negativne svrhe. Dok su se stari virusi oslanjali uglavnom na floppy diskete kao sredstvo za irenje zaraze, dananji koriste jedan mnogo moniji, sveprisutni medij Internet. Ne postoji jasna i opteprihvaena podela virusa, moderni virusi esto kombinuju tehnike irenja do tada poznatih virusa kako bi se to efikasnije irili i zaobili postojee sisteme zatite. U skladu sa tim, podelu virusa u ovom odeljku treba shvatiti vie kao informativnu nego kao ustaljenu i baziranu na bilo kakvom standardu.

Svaki korisnik raunara i antivirusnog programa treba da zna da je siguran odvirusa onoliko koliko je svea njegova baza sa potpisima poznatih virusa koja seaurira svakodnevno putem Internet lokacije proizvoaa. To znai da nov virus,koji se radikalno razlikuje od svih svojih prethodnika i ima sposobnost da sakrijesvoje namere, moe napraviti tetu i na raunarima koji imaju antivirusnu zatitu sanajnovijom bazom potpisa. Zato svi proizvoai antivirusnog softvera odmah nakon saznanja o postojanju novog virusa, uurbano trae metode da zaustave virus i da pridrue potpis novog virusa ve postojeoj bazi, koja se odmah alje na Internet kako bi se zaraza to pre zaustavila. Osim tehnike sa potpisima poznatih virusa, kvalitetniji antivirusni programi imaju i takozvanu heuristiku posebno napisan kod koji prepoznaje nove viruse kojih nema u bazi potpisa. Heuristika se oslanja na metode prepoznavanja ije objanjenje izlazi izvan okvira ovog teksta.

Klasini i boot virusi...To su vrlo mali programi (nekoliko stotina bajtova, poreenja radi, MS Word 2010 izvrni fajl je veliine 10,5 miliona bajtova - megabajta) koji se nakon ulaska na sistem trajno smetaju u radnu memoriju raunara i/ili boot sektor hard diska i iz njih se repliciraju na svaki pokrenuti fajl modifikujui ga na nain na koji je to autor virusa programirao.

Svaki zaraeni fajl samo jednom pokrenut na nekom drugom raunaru iznova e trajno smestiti virus u memoriju/boot sektor i zaraziti sve naknadno pokrenute fajlove i tako u nedogled. ta ovakvi virusi mogu da urade na zaraenom raunaru? Bukvalno sve to se moe postii putem programiranja, od izbacivanja zabavnih poruka, restartovanja raunara, oteenja fajlova do brisanja sadraja hard diska itd...

E-mail virusiE-mail virusi se ire putem elektronske pote e-maila. Elektronska pota je danasnajrasprostranjeniji nain za irenje svih vrsta virusa. Smatra se da se vie od 95 posto virusa iri na ovaj nain. Uobiajeno je da korisnik koji nema nikakvu antivirusnu zatitu pokrene zaraeni prilog poruke (attachment) koji poalje samog sebe bez znanja korisnika na adrese koje korisnik ima u svom elektronskom adresaru i tako proiri zarazu. To je nain replikacije koji zbog velikog Internet saobraaja koji generie bukvalno moe da uspori ceo Internet i njegove mail servise izbaci iz upotrebe. Najpoznatiji virus koji se irio ovim putem i napravio najveu tetu je Melissa iz 1999. godine.

Virus Melissa je koristio Microsoft Word dokument, mogunost pravljenja niza automatskih komandi (takozvanih makroa) kao i bezbednosne propuste u Microsoftovoj tehnologiji na nain do tada nezabeleen u praksi. Rezultat je bio prestanak rada mnogih mail servera i usporenje Interneta uopte, a tete nastale kao posledica Melisse su se merile milijardama dolara na globalnom nivou.

Worm virusiWorm (crv) je program koji se iri preko mree koristei neki od sigurnosnih propusta u softveru, najee Microsoftovom. Jedan od poznatijih virusa ovog tipa je Nimda koji se irio na vie naina i prouzrokovao velike tete u zaraenim sistemima. Nimda je u stanju da se sam poalje preko e-maila na sve adrese naene u elektronskom adresaru, da se pokrene bez otvaranja priloga ve samim pregledanjem poruke, da pretrai i zarazi deljene fajlove na mrei, iskoristi bezbednosni propust u Microsoftovom web serveru tako da svako ko poseti stranu sa zaraenim serverom, dobije pitanje da li eli da preuzme poruku (koja krije zaraeni fajl), da napravi deljene direktorijume na sistemu kojima se moe pristupiti preko Interneta, da otvori nalog na zaraenom sistemu sa administratorskim privilegijama.Skript virusiSkript virusi koriste neki od popularnih skript jezika Visual Basic Script ili Java Script kako bi se izvrio virusni kod na zaraenom sistemu. Skriptove mogu izvravati popularne mail aplikacije (Windows Mail i Microsoft Outlook), Microsoft operativni sistemi i Internet itai.

TrojanciTrojanci su aplikacije koje skrivaju svoju pravu nameru od krajnjeg korisnika, poput Trojanskog konja iz grke mitologije. Nemaju mogunost da se repliciraju, ve se dobijaju iskljuivo preko e-maila ili preuzimanjem zaraenog fajla sa neke od lokacija na koje je autor virusa postavio svog trojanca. Najee rade u pozadini sve vreme dok je raunar ukljuen i prate akcije korisnika, a sofisticirane verzije trojanaca omoguavaju autoru kompletnu kontrolu nad raunarom koji je zaraen trojancem.

Najpoznatiji trojanci su SubSeven, BackOriffice i Netbus, ali svi mogu biti bez problema otkriveni i obrisani boljim antivirusnim softverom. Trojanci se najee nalaze u malim besplatnim programima koji se preuzimaju sa Interneta, screen saverima, jednostavnim igricama itd., a esta je pojava da ih dobiju neiskusniji korisnici popularnih programa za razmenu kratkih poruka (IRC, Mirc, ICQ, MSN i drugi).

U poslednje vreme, trojanci se koriste da bi se preko Interneta napadale Internetlokacije po izboru autora trojanca pri emu se raunar zaraen trojancem, udruen sa stotinama i hiljadama takvih raunara, pod uslovom da su prikljueni na Internet, koristi kao zombi koji bez znanja svog vlasnika uestvuje u napadu na sajt odabrane rtve. Cilj ovakvih napada je da se onemogui normalan Internet saobraaj ka lokaciji rtve kao posledica ogromnog saobraaja koji generiu raunari zombiji, vlasnitvo nevinih korisnika koji i ne sanjaju u emu uestvuju. Ovakvi napadi mogu potpuno da zaustave i Internet sajtove - gigante kakvi su Yahoo ili E-bay, to su samo dva poznatija primera iz prakse.

Antivirus programi (nain zatite)Nema naina da se trajno izborimo sa virusima bar dok raunari i softver funkcioniu onako kako funkcioniu od svog nastanka virusi su bili i bie deo informatike svakodnevice. Kada se pomirimo sa ovom injenicom, ostaje samo da zatitimo svoje podatke i privatnost koristei neki od raspoloivih antivirusnih programa. Ukoliko elimo da instaliramo antivirus program koji e biti povezan sa programom Security Center, u polju Malware protection programa Security Center kliknemo na dugme Find a program i izaberemo neki od ponuenih antivirus programa sa Microsoft sajta.3. WORD 2010

3.1. ta je WordObrada teksta je korienje raunarskog programa za izradu, ureivanje i prikazivanje tekstualnih dokumenata. Programi za obradu teksta pomau vam da pravite dokumente profesionalnog kvaliteta zbog mogunosti upisivanja i formatiranja teksta, ispravljanja greaka i pregleda dokumenta pre tampanja ili distribuiranja.

Microsoft Word je program za obradu teksta koji moete koristiti za izradu i auriranje raznovrsnih poslovnih i linih dokumenata. Bez obzira na to da li treba da napiete pismo, dopis, faks, godinji izvetaj, bilten ili knjigu, u dananjim uslovima to predstavlja veoma jednostavan posao jer Word je dovoljno efikasan i fleksibilan da brzo i lako proizvede profesionalne dokumente.

U okviru ove teme upoznaemo se sa radom u Word-u i objasniemo kako ga moete koristiti pri pisanju teksta na raunaru.

3.2. Osnovni elementi radne povrine

Kada pokrenete MS Word 2010 na ekranu se pojavljuje radno okruenje koje moe izgledati kao na Slici 1. Kao to moete videti, pred Vama se nalazi prazan beli prostor u kom e, kucanjem, kopiranjem ili ubacivanjem objekata, biti formirana sadrina dokumenta. Pre nego to zaponemo sa pisanjem dokumenata, ne bi bilo loe da znamo ta je ta u radnom okruenju Word-a. Na Slici 1. oznaeni su neki osnovni elementi radne povrine.

Osnovni elementi radne povrine su:1. Naslovna linija prozora sadri ime dokumenta i ime programa;2. File tab File tab zamenjuje Office dugme iz Word-a 2007. Moete da kliknete da bi videli novu funkciju u programu 2010 tzv. Backstage view. Ovo dugme emo koristiti kada elimo otvorimo ili da sauvamo dokument, kreiramo novi dokument, odtampamo dokument itd...3. Traka (Ribbon) Na vrhu ekrana, odmah ispod naslovne linije prozora, nalazi se Word-ov glavni korisniki interfejs, Traka (Ribbon). 4. Lenjir pomae pri definisanju margina i tabulatora5. statusna linija sadri veliki broj podataka o dokumentu;6. dugmad za prikaze kontroliu nain prikazivanja dokumenta;7. Zumiranje kontrola zuma se sastoji od klizaa koji moete pomerati levo ili desno da poveate ili smanjite faktor uveanja

Slika 1 Delovi Word-a 2010

3.3. Osnovne operacije sa dokumentima

Rad sa Word-om podrazumeva poznavanje osnovnih operacija za kreiranje dokumenata, njihovo memorisanje, otvaranje i zatvaranje, kao i poznavanje postupaka za unos teksta. Ovde e biti reeno neto o tome.Pravljenje novih dokumenata. Kada pokrenete Word, on Vam nudi prazan dokument, podesan za kucanje. Va prvi korak jeste da ponete da kucate. Ukoliko morate da zaponete novi dokument, a ve neto radite u Word-u, to moete uiniti iz glavnog menija izborom opcije File, New. Moete da koristite kombinaciju tastera Ctrl+N ili u traci sa alatkama za brzo pristupanje dodate ikonicu New.Unos teksta. Pokrenuli ste Word i zapoeli potpuno novi dokument. Sada je potrebno samo da unesete eljeni tekst.Trepui kursor, Vam pokazuje gde e se pojaviti ono to kucate. Kada ovaj kursor dovedete na mesto gde elite da unesete tekst, jednostavnim kucanjem po tastaturi ispiite ono to elite (svako slovo na tastaturi je slovo na ekranu). Na primer, ispiite Danas je sunan dan ili neto drugo to Vam prvo padne na pamet. U prvo vreme nee Vam biti lako da pronaete eljene tastere na tastaturi, ali ete vremenom i to prevazii. Za umetanje razmaka izmeu rei ili reenica koristite razmaknicu, tj. taster Space sa tastature (najvei taster na donjem delu tastature).Snimanje dokumenata. Da bi ste sauvali ono to piete potrebno je da to snimite. Snimanje dokumenata na kojima radite vri se najlake ako kliknete na ikonicu Save iz trake sa alatkama za brzo pristupanje. Druga mogunost je da to uinite izborom opcije File, Save iz glavnog menija. Konano, to moete uiniti i pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+S sa tastature ili Shift+F12. Ako dokument snimate po prvi put pojavie Vam se na ekranu standardni dijalog prozor za izbor lokacije i dodelu imena snimanom dokumentu, slian prozoru prikazanom na slici 2:

Slika 2 Save As dijalog

Ime fajla ne sme da sadri neki od sledeih znakova: / \ " * ? : < > |.

Zatvaranje dokumenata. Ovo se moe postii iz glavnog menija izborom opcije File, Close. Takoe se moe koristiti preica na tastaturi Ctrl+W.

Otvaranje postojeih dokumenata. Vrlo esto ete biti u prilici da doraujete i preraujete ve postojee dokumente. Da biste to uinili potrebno je da umete da ih pokrenete. Pokretanje postojeih dokumenata se vri najjednostavnije ako kliknete na ikonicu Open iz trake sa alatkama za brzo pristupanje.

Druga mogunost je da to uinite izborom opcije File, Open iz glavnog menija. Konano, to moete uiniti i pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+O sa tastature. Nakon izvrene akcije pojavie se standardni dijalog prozor za izbor fajla koji elite da otvorite, izgleda slinog kao na Slici 3.U ovom dijalokom prozoru treba da izvrite izbor dokumenta koji elite da otvorite, to se vri kombinacijom kretanja kroz foldere i selektovanjem eljenog dokumenta. Kada selektujete dokument, potrebno je da kliknete na dugme Open da biste ga i otvorili.

Slika 3 Open dijalog

3. 4. Rad sa tekstomVideli smo kako se izvode osnovne operacije sa dokumentima. Sada emo se malo blie upoznati sa nainima obrade teksta u Microsoft Word-u, pri emu emo panju obratiti na neke osnovne stvari kao to su kretanje kroz tekst, ispravljanje greaka, rad sa blokovima, brisanje, kopiranje itd.

Podeavanje parametara stranica u dokumentu. Pre no to uemo u detalje vezane za obradu teksta, pogledajmo kako moete podesiti prazan beli prostor na kome piete. Da bi to uradili potrebno je da kliknemo na karticu Page Layout. Nakon toga e se pojaviti dijalog kao na Slici 4.

U ovom dijalogu se nalaze tri kartice za podeavanje: margina (Margins), veliine i orijentacije papira (Paper) i izgleda (Layout). Svaka od ovih kartica omoguava podeavanje razliitih podataka vezanih za povrinu na kojoj piete, pri emu prve dve kartice (Margins i Paper) imaju znatno eu primenu u radu.

Slika 4 Page Layout dijalog

Unos teksta. O samom unosu teksta ve je bilo rei, pa ono osnovno (o kucanju na tastaturi) ovde neemo ponavljati. Meutim, ima jo dosta stvari o unosu teksta koje treba znati. U nastavku je izloeno nekoliko osnovnih.

Velika slova dobijate kada tastere koristite u kombinaciji sa tasterom Shift. Ako pritisnete taster Caps Lock sve to kucate bie ispisano velikim slovima.MS Word ima osobinu da pri kucanju sam prenosi tekst u naredni red pri nailasku na kraj reda, tj. sam vri prelom teksta. Ovo znai da nije potrebno na kraju svakog reda pritiskati taster Enter sa tastature da bi se prelo u naredni red. Taster Enter se upotrebljava samo na kraju pasusa, kada se eli prei u novi red.

Uvlaenje novog pasusa se postie ako, posle tastera Enter, pritisnete taster Tab. Preporuuje se da se za poravnavanje teksta koristi ovaj taster, a ne taster Space, jer se tako dobijaju znatno uredniji i uniformniji dokumenti.Ukoliko pogreite pri pisanju, za brisanje moete koristiti tastere Backspace () i Delete. Razlika je u tome to taster Backspace brie simbole sa leve strane kursora, a taster Delete sa desne strane kursora. Za malo vee greke Word ima operaciju Undo, koja Vam omoguava da ponitite prethodno uraeno.

Podaci koji se nalaze na statusnoj liniji mogu Vam prilino pomoi prilikom kucanja. Oni Vam daju informaciju o tome gde se trenutno nalazite u dokumentu (na kojoj strani i u kojoj sekciji), koliko dokument ima strana, gde se na toj strani nalazi kursor itd. Ove informacije Vam nekad mogu biti od koristi, pa ih nemojte u potpunosti zanemariti.

Kretanje kroz tekst. Dokument koji kreiramo u Word-u moe biti ogroman, sa velikim brojem strana. Pri tome, samo mali deo takvog dokumenta staje na ekran raunara. Zato je veoma bitno da znate kako da koristite tastere za navigaciju i neke komande za kretanje po dokumentu.

Najuobiajeniji nain za kretanje po dokumentu je korienjem tastera sa strelicama (tzv. kursorskih tastera). Tasteri i pomeraju kursor na prethodni, odnosno na naredni red, dok tasteri i pomeraju kursor za jednu poziciju u levo, odnosno u desno. U kombinaciji sa tasterom Ctrl ovi tasteri omoguavaju pomeranje kursora na poetak prethodnog/narednog pasusa ili na poetak prethodne/naredne rei, respektivno. Za kretanje se mogu koristiti i tasteri Page Up i Page Down, koji omoguavaju kretanje za po jedan ekran navie ili nanie. U kombinaciji sa tasterom Ctrl omoguavaju pomeranje kursora na poetak prethodne, odnosno naredne strane.Jo dva tastera su veoma interesantna. To su End i Home koji alju kursor na kraj i na poetak reda. Kombinacije tastera Ctrl+End i Ctrl+Home alju kursor na kraj i na poetak kompletnog dokumenta.U sledeoj tabeli su navedeni tasteri i kombinacije tastera koje moete da koristite da biste brzo premetali taku umetanja.Tabela 1.

Tabela 1 Funkcije pojedinih tastera

Po dokumentu moete da se kreete gore-dole i pomou vertikalne trake za skrolovanje. Meutim, kad ovako pomerate ekran, kursor se ne kree. Da biste kursor pomerili na izabrano mesto, morate da na njega kliknete tasterom mia. Ako pritisnete kliza na vertikalnoj traci, pojavie se pomoni prozori koji Vas obavetava na kojoj ete se stranici dokumenta nai kada otpustite taster mia.Kretanje kroz dokument se moe vriti i pomou komande Go To, pomou koje prelazite direktno na bilo koje mesto u dokumentu. Pokretanje ove komande se vri kombinacijom tastera Ctrl+G.

Sve su ovo naini za kretanje kroz aktivni dokument koji se ve dugo koriste. Meutim, danas se u upotrebi esto mogu nai mievi koji imaju ugraen srednji taster sa tokiem za skrolovanje. On Vam umnogome moe olakati kretanje kroz dokument, jer je veoma jednostavan za upotrebu. Pomeranjem tokia od sebe ili ka sebi dokument se pomera navie ili nanie. I ovde, kao i kod trake za skrolovanje, morate miem kliknuti na eljeno mesto da biste na njega doveli kursor.

Viejezika podrka. Program Microsoft Word nije razvijen za srpsko jeziko podruje, pa su komande ispisane uglavnom na engleskom jeziku. Meutim, to nas ne spreava da pri pisanju koristimo irilino pismo ili latinicu sa naim slovima.Ranije su postojali isto irilini fontovi ili fontovi sa oznakom YU koji su u sebi sadrali simbole kao to su , , , , lj, nj i . Sa ovim fontovima je postojao problem prenoenja dokumenata sa jednog raunara na drugi. Naime, odreeni simboli se nisu mogli videti bez instaliranja potrebnog fonta.

Danas se taj problem jednostavno prevazilazi korienjem viejezike podrke (engl. Multilanguague support). Instaliranjem ove opcije u WINDOWS -u i podeavanjem parametara za tastaturu, omoguava se korienje jednog istog fonta za pisanje na vie jezika. Veoma pogodno je to to se u ove svrhe mogu koristiti tzv. sistemski fontovi koji se instaliraju pri instaliranju WINDOWS operativnogsistema i koji postoje na svim raunarima. Promena jezika (tj. kodnog rasporeda na tastaturi) se vri klikom mia na indikator koji se nalazi u desnom uglu taskbar-a.Ono to je vano jeste raspored slova na tastaturi. Tako slova lj i nj se nalaze na mestu slova q i w, dok su slova , , , i rasporeena na tasterima [, ], ;, i \. Na nekim tastaturama postoje ispisana ova slova, a na nekima ne, to moe da dovede do komplikacija. Zato probajte da zapamtite ovaj raspored.

Neto o brisanju. esto se deava da pri kucanju pogreite i da je potrebno da napravljenu greku obriete. Ve je objanjeno kako ete izvriti brisanje pojedinanih znakova korienjem tastera Backspace i Delete. Meutim, kako da obriete itavu re, red teksta ili pasus?

Word ima dve komande za brisanje itavih rei: Ctrl+Backspace i Ctrl+Delete, koje briu re sa leve, odnosno sa desne strane kursora. Jedan red teksta se moe obrisati tako to ga prvo selektujete (dovedete mia u prostor leve margine, pomerite pokaziva do reda koji hoete da obriete i kliknete levim tasterom mia), a zatim pritisnete taster Delete. Pasus briete tako to ga selektujete (kliknete tri puta miem na neko mesto u pasusu) i pritisnete taster Delete.

Oznaavanje teksta. Word ima jednu veoma interesantnu osobinu, a to je rad sa blokovima. Blokovi, zapravo, predstavljaju deo teksta rei, reenice, pasuse ili itav dokument koji je oznaen, odnosno selektovan. Kao i obino, postupak selektovanja teksta moe da se izvri na vie naina.

Ako se pri selektovanju teksta koristite miem moete selektovati re (dva puta kliknite na eljenu re), red (opisano je u prethodnom pasusu), reenicu (pritisnite taster Ctrl i kliknite miem na eljenu reenicu) ili pasus (kliknite tri puta miem na eljeni pasus).

Miem moete izabrati i deo teksta proizvoljne veliine. Da bi to uradili potrebno je da postavite pokaziva mia na mesto gde elite da blok pone, drite pritisnut levi taster mia i povlaite pokaziva preko teksta. Otputanjem levog tastera mia oznaavate kraj selektovanog bloka.

Obeleavanje blokova u tekstu moete izvriti i pomou kombinacije tastera Shift i nekog od kursorskih tastera sa tastature. Na taj nain moete obeleavati znak po znak levo (Shift+) i desno od kursora (Shift+) ili red po red iznad (Shift+) i ispod (Shift+) kursora ili blok teksta od kursora do poetka (Shift+Home) ili kraja reda (Shift+End).

Za obeleavanje blokova se moe koristiti i funkcijski taster F8 ijim viestrukim uzastopnim pritiskanjem moe biti selektovana re, reenica, pasus ili ceo dokument. Konano, za obeleavanje itavog dokumenta moete koristiti kombinaciju tastera Ctrl+A. Treba imati u vidu da se svako selektovanje teksta moe i ponititi. To se postie pritiskom na neki od kursorskih tastera ili klikom mia na proizvoljnu poziciju u dokumentu.

Kopiranje i premetanje blokova. Word koristi standardne Windows-ove komande Copy, Cut i Paste da bi Vam olakao kopiranje i premetanje blokova.

Kopiranje blokova se vri tako to prvo obeleite blok, a zatim upotrebite komandu Copy (klik miem na ikonicu u kartici Home ili kombinacija tastera Ctrl+C). Nakon toga, pomerite kursor do mesta na koje elite da prekopirate blok i upotrebite komandu Paste (klik miem na ikonicu u kartici Home ili kombinacija tastera Ctrl+V).Premetanje blokova se moe izvriti isecanjem bloka sa originalne lokacije i njegovim umetanjem na novu lokaciju. Postupak je slian kao pri kopiranju, samo se umesto komande Copy koristi komanda Cut (klik miem na ikonicu u kartici Home ili kombinacija tastera Ctrl+X).

Kopiranje i premetanje blokova moete obavljati i pomou mia. Obeleeni blok se premeta na novu poziciju jednostavnim pritiskom na levi taster mia i povlaenjem bloka do nove pozicije, a zatim otputanjem tastera mia. Kopiranje bloka miem funkcionie kao i pomeranje bloka, sa razlikom to morate da drite taster Ctrl dok povlaite.

Komande Undo i Redo. Ve je reeno da Word poseduje komandu Undo, koja omoguava opozivanje komandi koje ste prethodno zadali. Ovo je veoma znaajno, jer Vam prua mogunost da sluajne greke ne proizvedu velike posledice.

Metode pokretanja ove komande su sledee: kliknite miem na ikonu Undo ( ) iz trake sa alatkama za brzo pristupanje ili pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Z. Sadruge strane, morate imati u vidu da ova komanda nije ba svemogua i da e postojati situacije kada neete moi da je koristite. Zbog toga se trudite da ne dolazite previe esto u situacije kada morate da koristite ovu komandu.

Ako neto opozovete komandom Undo, a niste to hteli, upotrebite komandu Redo da biste sve vratili u prethodno stanje. Komandu Redo moete pokrenuti ako kliknite miem na ikonu Redo ( ) iz trake sa alatkama za brzo pristupanje ili ako pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Y.

Pronalaenje i zamena teksta. Word moe veoma brzo da pronae bilo koje parence teksta na bilo kojem mestu u dokumentu. Komanda za pronalaenje teksta nazvana je Find (u prevodu pronai).Najlaki nain za njeno pokretanje je kombinacija tastera Ctrl+F sa tastature ili u kartici Home, Find. Nakon ovoga pojavljuje okvir za dijalog kao na Slici 5. Obratite panju da se isti okvir za dijalog koristi i za zamenu teksta komandom Replace i za komandu Go To, to moete zakljuiti na osnovu kartica. Poto elimo samo da pronaemo tekst, izabrana je kartica Find.

Slika 5 Find and Replace dijalog

Postupak pronalaenja teksta je jednostavan. U polje Find what se ukuca tekst koji se trai i pritisne se dugme Find Next (ili samo taster Enter). Dugme More prua mogunost korienja veeg broja naprednih opcija pri pronalaenju eljenog teksta.Prava mo dijaloga prikazanog na Slici 5. nije samo da pronae eljeni tekst, ve i da ga zameni nekim drugim. Zamena teksta je mogua korienjem komande Replace. Ovu komandu moete startovati izborom opcije Replace iz kartice Home ili pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+H.Ukoliko ve koristite komandu Find i ako Vam je prozor sa Slike 5. aktivan, komandu Replace moete aktivirati i klikom na njenu karticu u ovom prozoru. Tada prozor za dijalog sa Slike 25. poprima izgled koji je prikazan na Slici 6.

Slika 6 Replace dijalog

Postupak zamene teksta je sledei: u polje Find what unesite tekst koji elite da zamenite, a u polje Replace with upiite tekst kojim elite da zamenite postojei. Ako hoete da uneti tekst zamenite u celom dokumentu pritisnite dugme Replace All.Ukoliko elite da pre zamene proverite ta e biti zamenjeno, pritisnite dugme Find Next. Tada e Word zastajati kod svakog pojavljivanja traenog teksta i Vi ete biti u mogunosti da u svakom konkretnom sluaju odluite da li e tekst biti zamenjen ili ne. Za zamenu teksta pritisnite dugme Replace, a za pronalaenje sledeeg odgovarajueg teksta pritisnite ponovo dugme Find Next.Preporuuje se korienje dugmia Find Next i Replace, dok se za upotrebu dugmeta Replace All savetuje da budete potpuno sigurni u ono to elite da uradite.

3. 5. Formatiranje tekstaFormatiranje je umetnost izrade dokumenata tako da oni ne budu runi. To je drugi deo obrade teksta, koji dolazi odmah posle pisanja, nekad i u toku samog pisanja, i koji oduzima prilino vremena. Word Vam omoguava da formatirate tekst, znakove, pasuse, reenice i cele dokumente, da kreirate stilove i ablone koji e Vam olakati rad i niz drugih stvari o kojima e u nastavku biti vie rei.

Najosnovnija stvar koju u dokumentu moete formatirati jeste znak. U znake spadaju slova, rei i sav tekst u pasusima. Znake moete formatirati tako da budu polucrni, podvueni, kurzivni, mali, veliki, u razliitim fontovima ili bojama, pa ak i animirani.

Naini formatiranja teksta. Postoje dva osnovna naina da promenite format teksta:1. izaberite komandu za formatiranje teksta i otkucajte tekst (sav tekst koji budete kucali imae format koji ste izabrali);2. otkucajte tekst, pa ga onda obeleite kao blok i primenite formatiranje. Oba ova naina podrazumevaju formatiranje, ali jo nismo rekli kako se ono sprovodi. Sledi opis radnji koje predstavljaju postupke formatiranja teksta.

Promena fonta. Jedna od interesantnih osobina Word-a jeste njegova sposobost da koristi mnotvo razliitih fontova. Promena fonta predstavlja jedan od najee korienih postupaka formatiranja teksta. Vri se izborom fonta iz padajue lista sa imenima raspoloivih fontova, koja se nalazi u kartici Home (Slika 7. levo).Kada promenite font, sve to kucate nakon toga bie ispisano tim fontom. Promenu fonta moete vriti i nad postojeim tekstom, tako to ga selektujete, a zatim iz pomenute padajue liste izaberete novi font.Promena veliine teksta. Korienjem komandi za promenu veliine teksta, moete postii da Va tekst bude siuan ili dinovski. Veliina teksta se bira iz padajue liste prikazane na Slici 7. desno, koja se nalazi u kartici Home. Novoizabrana veliina teksta se primenjuje na obeleeni blok teksta na ekranu ili na nov tekst koji budete kucali. Jedinica veliine teksta je taka koja iznosi 1/72 ina. Uobiajeno je da tekst bude veliine 10 ili 12 taaka, naslovi veliine 14 do 24 take, ali to zavisi od samog korisnika i njegovih potreba.

Slika 7 Promene fonta i veliine teksta

Za uveavanje i smanjivanje veliine teksta moete koristiti i neke kombinacije tastera sa tastature. Korienjem kombinacije tastera Ctrl+] veliina teksta se uveava za po jednu taku, dok se korienjem kombinacije tastera Ctrl+[ veliina teksta umanjuje za po jednu taku.Osnovno formatiranje znakova. Poto ste izabrali font i veliinu znakova, najosnovniji nain formatiranja teksta je da ga uinite polucrnim, kurzivnim ili podvuenim. Zbog jednostavnog korienja, preice sa tastature i dugmad na paleti alata za formatiranje spadaju u najlake alatke za formatiranje teksta.Da biste dobili polucrni tekst, pritisnite Ctrl+B ili dugme Bold ( ) u kartici Home, Font. Da biste dobili kurzivni tekst, pritisnite Ctrl+I ili dugme Italic ( ) u kartici Home, Font . Da biste dobili podvueni tekst, pritisnite Ctrl+U ili dugme Underline ( ) u kartici Home, Font. Osnovno formatiranje znakova utie samo na obeleeni tekst ili na nov tekst koji kucate. Za iskljuenje nekog od navedenih atributa teksta dovoljno je ponoviti komandu. Navedene atribute moete kombinovati i zajedno primenjivati, npr. kao u ovom sluaju.Pisanje natpisanog ili potpisanog teksta. Natpisani tekst, tj. eksponent, nalazi se iznad osnovne linije teksta (npr. 210), a potpisani tekst, tj. indeks, nalazi se ispod osnovne linije teksta (npr. H2O). Da biste tokom kucanja dobili ovakav tekst, moete koristiti kombinacije tastera Ctrl+Shift+= za natpisani,odnosno Ctrl+= za potpisani tekst. U istu svrhu moete koristiti dugmie , koji se mogu nalaziti u kartici Home, Font.Rad sa okvirom za dijalog Font. U Word-u postoji mesto na kome se istovremeno mogu nai gotovo sve mogunosti za formatiranje znakova. To je okvir za dijalog Font, koji se dobija kada se izabere kartica Home, Font iz glavnog menija ili pritisne kombinacija tastera Ctrl+D. Izgled ovog prozora je prikazan na Slici 8.

Slika 8 Font dijalog

Ovaj dijalog Vam prua mogunost da na jednom mestu izvrite sva podeavanja koja su prethodno