УВОД

Бресква (Prunus persica) је веома раширена воћка у свету (постоји око 2 500 сорти). Иако се, преведено с латинског, зове персијска шљива, бресква је, заправо, пореклом из Кине и сматра се да је у Европу донео Марко Поло. Користи се у сировом

стању а погодна је и за прављење компота, сокова, џемова као и за сушење.

Бресква, једна од најпопуларнијих воћнихврста у свету, је знатно заступљена у Европи,Северној и Јужној Америци, Аустралији, Африци и Азији, а гаји се у подручјима са умерено континенталном климом. Узгој брескви почео је пре 4000 година у Кини, где се назив "бресква" односио на младенку. Брескве су такође биле симбол бесмртности и дугог живота. Грчка и Персија почеле су с узгојем бресака 300 година пре Христа, док су Римљани пренели њен узгој на целу Европу. Сматра се да су је Шпанци пренели у Нови свет, где је средином 18.века, већ постала аутохтоном врстом. По свој прилици, гајење брескве у Кини претходи писаној историји. Европа је највећи произвођач брескве у свету. Потом долазе Северна Америка (Калифорнија) и Азија. Од европских држава, Италија је највећи произвођач брескве. На другом месту је Грчка, а затим Шпанија и Француска. У погледу производње брескве у Србији, по броју стабала бресква је на петом месту, са 4,27% укупне површине под овом воћном врстом, иза шљиве, јабуке, крушке и вишње. Бресква је сочан плод дрвета Prunus persica. Округлог је облика, црвенкасто-жуте боје, површине прекривене длачицама и својствене ароме. Узгојем се постигло да данас имамо много разних сорти брескви које се углавном деле на: каланке (са лако одвојивом коштицом), дуранције (са тешко одвојивом коштицом) и нектарине (брескве с вањском површином без длачица). Време дозревања овог воћа креће се од пролећа до краја лета.

1

1. ЕНЕРГЕТСКА И НУТРИТИВНА ВРЕДНОСТ

Ово сочно воће ниске је енергетске вредности од само 40-так кцал на 100 г. Садржи 87% воде, 11 % угљенхидрата и врло мале количине беланчевина и масти. Од витамина садржи највише бета-каротена и витамина Ц. Бета-каротен, црвено-наранџасти пигмент који се налази у воћу и поврћу, познат је још и као провитамин А (важан је као прекурсор витамина А). Бета-каротен има две улоге у организму: у случају потребе прелази у витамин А (ретинол), а уколико га у организму има довољно, делује као антиоксиданс. Прехрана богата воћем и поврћем опскрбљује организам са око 5-6 мг бета-каротена.Од минерала у брескви има највише калијума, фосфора, магнезијума и калцијума. Међу ретким је воћем које садржи селен. За разлику од брескве, њена сорта нектарина има мање витамина Ц, али више бета-каротена и већу калоријску вредност.

Бресква, свежа

Енергетска и нутритивна вриједност на 100 г.

Хранљиве ствари Мерна јединица КоличинаЕнергетска вредност кцал / кЈ 39 / 163Укупно беланчевина Г 0,91

Укупно угљенхидрата Г 9,54Укупно масти Г 0,25

Дијетална влакна Г 1,50Холестерол Мг 0,00

Брескве и нектарине врло су освежавајуће воће јер садрже 87–90% течности. Управо због тога их убрајамо у нискокалорично воће – идеално за дијету. Имају диуретски учинак, прочишћавају организам, подстичу и олакшавају пробаву. Уједно садрже и антиоксидансе, којима припадају бета-каротен, витамини Ц и Е, остали каротеноиди и многе друге фитохемикалије, који помажу у онеспособљавању слободних радикала (нестабилних молекула као нуспроизвода станичне оксидације). Слободни радикали могу оштетити станичну структуру, што води до хроничних обољења и убрзавања процеса старења.

Брескве зреју и након што се уберу, али зато у њиховом соку зрењем неће порасти количина шећера. Како би вам раније убрани плодови дозрели код куће, ставите их у папирнате врећице, чиме ћете одржати одговарајућу количину влаге. Такве брескве можете чувати у хладњаку 1–2 недеља. Уопштено, брескве чије је месо жуте

2

боје пуније су ароме, док су оне беле боје слађе. Од минерала у брескви има највише калијума, фосфора, магнезијума и калцијума. Међу ретким је воћем које садржи селен. Премда се брескве сматрају племенитим столним воћем, које најбоље прија у свежем облику, оне се могу кувати, конзервирати, сушити, парити или пећи.

У неким светским кухињама може заменити манго, особито у јелима од ракова. Кувањем може се трансформисати у изврстан компот, џем, желе, умак или ликер.Кад су посластице у питању, свежа бресква, компот или џем од бресака користе се за надевање и украшавање колача и сладоледа.У комбинацији с алкохолом могу се фламбирати или бити дио коктела и бола.

Цвет брескве се бере у марту, априлу и мају а плод од почетка јуна до септембра. У плоду брескве има шећера, каротина, воћних киселина, беланчевина, скроба, минералних састојака, витамина А, Б, Ц и гвожђа. Користи се у исхрани, индустрији и медицини. Изузетно је позната у народној медицини као средство за чишћење црева.

Позната су и лековита својства сокова, сирупа и чајева од брескве. Од витамина, ове воћке су права ризница бета-каротина (то јест провитамина А) – у бресквама га има 0,5 а у нектаринама 0,44 милиграма. Ту је и већина витамина групе Б, укљућујући фолацин (Б9) и нијацин (Б3, односно ПП), витамин Ц (10 мг% у бресквама, упола у нектаринама), Витамин Е (1,5 мг%), и биотин (витамин Х), којег има 0,4 микрограма..

Лековити део биљке: Плод, цвет и лист.

Лековито деловање:

Важно је нагласити да је однос калијума и натријума седам напрема један, због чега су ове ароматичне и сочне воћке корисне онима који имају проблема с отицањем. Добре су и против малокрвности, за цревна обољења, смањење жучне кесе. Сок од брескве препоручује се онима са срчаном аритмијом, смањеним лучењем желудачне киселине, осетљивим нервним системом, као и за чишћење организма. Брескве и њихов сок не препоручују се дијабетичарима и алергичним особама..Бресква се користи у исхрани, козметици и индустрији. У исхрани је погодна код пробавних поремећаја, а има лаксативно и диуретско деловање. Добра је за смирење живаца и уопште за рад пробавних органа.

3

2. КЛИМА

Бресква је најосетљивија воћна врста у поређењу са осталим воћним врстама. Парцела не сме да буде на месту које је изложено јачим мразевима током зиме или пролећа, када су могућа оштећења цветова или тек заметнутих плодова.Истовремено, неопходно је да температура у засаду буде испод 7oC извесно време током периода мировања, како би се задовољили услови јаровизације неопходне за нормално заметање плодова и раст у наредном вегетационом периоду. Да ли ће гајење брескве бити успешно или не зависи од учесталости и јачине мразева током јесени, зиме и пролећа.

Продужени периоди топлог времена у јесен праћени преобилним падавинама могу одложити процес сазревања стабала, чиме се стварају услови за озбиљнија оштећења током зиме, и то не само цветних пупољака већ и самих стабала.Током периода мировања, стабла брескве подносе температуре и до -26,6 oC без озбиљнијих оштећења. Међутим, услед налета топлијег времена, корен стабла почиње да упија воду, разблажујући концентрацију ћелијског сока. Ткиво ксилема се испуњава водом, и биљка постаје екстремно осетљива на нагли пад температуре.Температуре испод тачке смрзавања су најчешће последица инверзије температуре ваздуха. Делови парцеле у долини су подложније оштећењима од мразева јер се хладан, гушћи ваздух ту спушта и дуже време задржава, поготову када је ваздушна дренажа отежана због шумарака или грађевинских објеката. Отпорност пупољака на ниске температуре зависи од фазе фенолошког развоја. Пупољци у почетној фази бубрења ће боље подносити ниже температуре него пупољци у периоду пуног цветања.

Приликом одређивања локалитета за гајење брескве веома је важно узети у обзир чињеницу да температура расте са висином. Научни подаци, као и подаци са терена, показали су да надморска висина није толико значајна колико уздигнутост терена на коме је засад, у односу на окружење у непосредној близини. Чак и најнезнатнија температурна разлика може се, а често тако и бива, значајно одразити на преживљавање цветних пупољака, а самим тим и на потенцијалне приносе.Просечан годишњи ниво падавина за подручја која се сматрају најпогоднијим за узгајање брескве крећу се од 556 мм (Палић-Суботица) до нешто мање од 716 мм (Краљево) По свој прилици, ове количине падавина могу бити довољне за одржавање високе продуктивности засада на парцелама на којима се примењују адекватне помо- и агротехничке мере. Фактори као што су количина падавина, преобилна родност и извесне карактеристике земљишта (порозност и вододржни капацитет) могу лако да доведу до недостатка влаге и постану ограничавајуци фактор у погледу остваривања производних циљева. Додатно наводњавање може бити потребно, нарочито у најкритичнијим фазама раста и развоја плода.

4

3. ЗЕМЉИШТЕ

Бресква се може гајити на разним типовима земљишта, под условом да се за сваки тип земљишта користи адекватна подлога. Што се тиче коштичавих воћних врста, најбољи резултати се постижу на добро пропустљивој, дубокој песковитој иловачи са ниским салинитетом (низак алкалинитет) и са оптималним pH вредностима између 6 и 7. Уколико се гаји на плоднијим, обично тежим земљиштима, стабла брескве могу бити израженије бујности што их чини осетљивијим на оштећења изазвана зимским мразевима, чиме се доводи у питање њихов опстанак.

3.1 Припрема земљишта

Уопштено говорећи, воћна стабла не подносе слабо дренирана земљишта (глинени хоризонт, набијеност земљишта као последица вишегодишње интензивне обраде и третирања земљишта,итд.) што за последицу има забаривање, засићеност земљишта водом, нарочито у току вегетације. Глинени непропустљиви хоризонт је слој материјала налик стени, и може бити дебљине од 20 – 150 цм. Овај слој је као бетон који онемогућава дренажу.

Уколико се налази у површинском слоју земљишта, на дубини од највише 120 цм, треба га разбити риголатором. Када се једном тај непропустиви слој разбије, не долази до његовог поновног формирања тако да није неопходно поновити поступак. Дубоким орањем се побољшава ситуација настала као последица набијености земљишта или присуства непропустивог слоја глине. Дренажа земљишта се може побољшати постављањем дренажних цеви или садњом ’на уздигнутим лејама’.

Код дренажног система цеви треба поставити под нагибом тако да се сувишна вода усмерава према перфорираним цевима, а потом се гравитационом силом одводи од корена биљке у одводне канале. Овај поступак захтева добру стручно-техничку оспособљеност, а често представља и прилично скупу инвестицију.

Одржавање цеви у „проточном стању“ без присуства земље и другог отпада може да буде по приличан изазов. Други, сасвим успешан метод, је садња ’на уздигнутим лејама’. Леје се уздигну за око 50 цм од површине земљишта довољно да се маса кореновоф система издигне изнад нивоа подземних вода чиме се избегава потенцијални проблем трулежи корена. Под овим системом гајења постављање система за наводњавање је апсолутни императив, јер земљиште на уздигнутим лејама се брзо исушује.

Када се бира садница брескве у расаднику, треба изабрати ону која је стара око годину дана. Садница које је старија од две године теже се привикава на нову средину и зато их треба избегавати при куповини. Садница би требало да изгледа здраво, без знакова

5

болести. Знакови болести могу бити браон или жуто лишће, рупе или црне тачке по лишћу, успорен раст или оштећен корен.

Треба изабрати сорту према томе кад плодови доспевају као и према томе да ли се планира даље обрађивање плодова (цеђење, кување). Неке од сорти које се код нас гаје су: Spring crest, Early red Haven, Red Haven, Regina.Mraz. Бресква за разлику од другог воћа захтева да одређени период проведе под мразом. Бресква се отвара и развија окца током топлог периода, а прелази у стање мировања када време постане хладно. Окца настављају да расту када довољно времена проведу под мразем. Време које је потребно да окца проведу под мразем зависи од врсте брескве. Сорте брескве се разликују по висини стабла и величини крошње а самим тим и по простору који је потребан једној садници да расте и развија се. У складу са тим испланирајте и број стабала у вашем воћњаку.

Бресква је самоопрашујућа тако да можете посадити само једно дрво и оно ће рађати плодове. Ако желите да посадите више стабала требало би да то учините у редовима.

 3.2 Сађење брескве

Садња брескве је једноставан процес, али је потребно обезбедити одређене услове како би ваша садница имала најбоље шансе да се прими у новој средини. Дрво брескве захтева песковиту, растреситу земљу. Вода не би требало да се дуго задржава на земљи после кише, а корен не може преживети у лепљивој земљи, глини, иловачи. Бресква такодје захтева сунце преко целог дана.

Брескву је најбоље посадити док мирује, зими или у веома рано пролеће. Ово ће омогућити корену време да се прилагоди новој средини пре него што дођу топлији месеци.

Пре него што се набави садница потребно је однети узорак земље на анализу у неки расадник. Ово ће омогућити сазнање шта је потребно додати у земљу како би бресква најбоље успевала. После овог корака потребно је направити рупу у земљи која ће моћи да прихвати цео систем корена. Није препоручиво у рупу додавати вештачко ђубриво да не би оштетили корен. Када се купи садница, треба потопити корен у воду 24 сата пре садње. Затим треба одстранити сваки оштећени део корена. Поставља се корен у земљу и прекрива земљом. Потребно је да прво окце (место где корен прелази у стабло) почиње 2 до 5 цм изнад земље.

Бресква има веома кратак ‘формативни’ период. Стабла брескве достижу пуну продуктивност у петој и шестој години по садњи. У добрим агроеколошким условима обилно и редовно рађа (30-40 т/ха), што је више него довољно, с обзиром на њен релативно

6

кратак век експлоатације који се креће од 12 до 15 година. Перспективе за гајење брескве у Србији су веома добре, под условом да се зоне гајења ограниче на локалитете за које се зна да су повољни за узгајање ове културе, као што је област подунавља (Смедерево, Гроцка, Београд и шира подручја у тој области). Бела Црква,Сремска Митровица, Нови Сад, Суботица, Ниш,Лесковац, Чачак, Призрен су такође само нека од најпознатијих подручја. Поред избора адекватног локалитета, подједнакоје важно узети у обзир захтеве тржишта коме је производња намењена. Што се тиче тржишта воћа за свежу употребу, акценат се ставља на обојеност плодова (свака нијанса црвене се сматра добром), транспортабилност, трајност и конзистентност/чврстоћу плодова. Захтеви тржишта плодовима намењеним прерађивачкој индустрији су слични, иако је обојеност опет у првом плану (пожељно је да плодови буду жуте боје, без примеса црвене која се слива у месо испод покожице или око коштице, да мезокарп буде чврст и да не подлеже променама током и након прераде, да плодови имају добру транспортабилност, да се добро чувају у складишту).5

3.3 Историја парцеле на којој се подиже засад

Познавање историјске прошлости парцеле у погледу врста које су на њој гајене у претходним годинама нам даје индикацију о предвиђању потенцијалних фактора ризика (штеточине, обољења, коров, продуктивност) у засаду који се поставља. Садња исте воћне врсте током више година може проузроковати значајне и несавладиве тешкоће, услед образовања специфичних услова ’микро-екосистема’ средине који су углавном последица гајења само једне исте врсте које подразумевају примену истоветних агротехничких мера одржавања засада. Заправо, услед сузбијања истих штеточина идентичним препаратима током више деценија врло је могуће да су се образовале популације штеточина које су развиле потпуну резистентност на препарате предвиђене планом за заштиту од штеточина. На таквим парцелама стабла су мање бујна, слабо рађају, а заступљеност штеточина и обољења је висока. Да би се избегли бројни проблеми, најбоље је на таквим парцелама не подизати воћњак непосредно након крчења претходног засада, већ током неколико година ротирати површинске усеве, као што су кукуруз, раж, суданска трава, шећерна репа и друге усеве који захтевају годишњу култивацију. Обрадом земљишта одстраниће се остаци кореновог система претходних засада, чиме ће се снизити степен заступљености примарних изазивача заразе великог броја обољења која се преносе путем земљишта. Обрадом земљишта ће се изменити структура нематода, елиминисаће се у потпуности присуство примарних изазивача извесних штеточина, као што је бресквин смотавац (Грапхолита сп.) и обољења попут трулежи

7

плодова (Монилиниа сп.), итд. Фумигација земљишта, као мера обраде земљишта пре садње, је ефикасан поступак у сузбијању нематода, корова, инсеката и неких обољења. Фумигацију би требало обавити крајем лета, након што се земља преоре или риголује, или у јесен, када је земљиште прилично суво, али јос увек довољно топло да осигура ефикасност препарата

3.4 Нагиб

Један од важних фактора на које треба обратити пажњу је нагиб и његова географска експозиција или оријентација нагиба. На брдовитим теренима са благим нагибом ваздушна дренажа као и дренажа земљишта су добри. Географска оријентација засада је одговорна за стварање микро-климатских услова који могу да утичу на осетљивост стабала на зимске мразеве и опстанак биљке, почетак вегетације у пролеће, цветање, потенцијал родности и време пуног сазревања плодова.

Парцеле са јужном или југозападном експозицијом се у пролеће брже загревају, подстичући раније кретање вегетације, што може довести до повећане осетљивости пупољака на ране пролећне мразеве и резултирати у мањим или већим губицима у приносима. Што се тиче предности, плодови који се узгајају на теренима усмереним ка западу сазревају неколико дана пре осталих, што могућава постизање више цене на тржишту. На локалитетима где су рани пролећни мразеви нормална појава, избор северне стране представља најбоље решење. Заиста, стабла ће се мало дуже задржати у периоду мировања, али ће зато већина пупољака остати у добром, виталном стању, са високим потенцијалом за заметање плодова и редовније плодоносење.

На таквим теренима, губитак у приносима је пре повремена него стална годишња појава.Постоји неколико веома важних фактора које треба размотрити приликом избора локалитета за гајење брескве. Подизање засада је скупа и дугорочна инвестиција на коју утиче и већи број спољних чинилаца који се не могу контролисати. Век експлоатације засада брескве је од 12 до 15 година. Током тог периода, засад мора да оствари приход довољан за отплату уложеног инвестиционог капитала као и за покривање трошкова за његову замену на истом месту. Из тог разлога је од пресудног значаја детаљна израда плана по коме би се предузели сви неопходни кораци за подизање профитабилног пројекта.

Нека од ових питања подразумавају следеће сегменте: добар избор локалитета у погледу типа земљишта и оријентације засада, детаљи у вези са претходним производним културама на том месту поновна садња на истом месту, потенцијалне болести које ће се пренети из претходног засада; обратити пажњу на временске услове, топографију терена у односу на терене у непосредној близини,

8

расположивост високо квалификоване радне снаге способне да одговори високим техничким захтевима производње, постојање адекватне инфраструктуре (путеви, хладњаче са контролисаном атмосфером за брзо хлађење и складиштење плодова пре пласирања на тржиште),и томе слично. Вероватно најважнији ограничавајући фактор изван човекове контроле, су климатски услови одређеног подручја.

9

4. СОРТИМЕНТ БРЕСКВЕ И НЕКТАРИНЕ

Све сорте брескве које се данас гаје у интензивним засадима су резултат оплемењивачког рада. У последњих 10 година, из оплемењивачких програма Италије и САД признато је већи број сорти изузетних биолошких и привредних особина које своје предности данас већ потврђују и у производним засадима на значајним површинама.

Динамичне промене сортимента брескве у земљама са највећом производњом није пратио и сортимент у Србији.Данас се у нашим плантажним засадима налазе махом сорте средњег и средње касног времена сазревања Redhaven, Glohaven , Suncrest, Cresthaven i Fayette). Заступљеност сорти које сазревају половином јула, Springcrest, Collins, Early Redhaven и Dixired, и врло касног времена сазревања, сорта Summerset, не одговара потребама.

Новоинтродуковане сорте брескве, које су се у досадашњим сортиментима спомињале као перспективне и намењене производно-огледним засадима, данас се у ограниченим размерама гаје само у белоцркванском и подунавском рејону. Њихово време зрења се протеже у току 4 месеца почев од почетка јуна месеца. Највећи број има потпуно пурпурно обојене плодове које по атрактивности знатно превазилазе стандардне сорте. Најранија сорта сазрева већ почетком јуна, Early crest, а на њу се надовезују Goldcrest, Early Maycrest i Maycrest. Најраније сорте дају нешто мање приносе али се то надокнађује високом ценом плодова ових сорти.

Треба их гајити само на јужним експозицијама где вегетација почиње и до 15 дана раније. За њихово успешно гајење врло је важно благовремено проређивање плодова и зелена резидба. На локалитетима са нормалним кретањем вегетације за континенталне климатске услове оне су интересантне само у обиму задовољења локалног тржишта ако нема понуде крупнијих плодова сорти каснијег времена зрења гајених на раним експозицијама. Сорте Spring Lady и Spring belle су прве крупноплодне висококвалитетне потпуно обојена сорте брескве.

Такве су и сорте које се надовезују на њу, Sentry, Royal gem, Royal Glory, Lisbeth, наша сорта Маја, Pontina, Rome Star, Bolero, Early O' Henry. Сорте О' Henry, Automn Glo и Fairtime попуњавају празнину у понуди брескве која се јавља у првој половини септембра а по атрактивности надмашују Summerset.

Сорте белог меса не треба запоставити јер имају своје место на тржишту а међу њима се истичу Starlite,, i Maria Bianca). Нектарине се врло мало гаје, а сортимент је сведен скоро искључиво на пет сорти Early Sungrand, Independence, Flavortop, Stark redgold i Fantazija које сазревају у интервалу од три недеље почев од почетка аугуста. Исту слику одражава и сортиментска структура која се калеми у расаднивима а намењена је подизању нових плантажа.

10

Најновији подаци о сортној структури у новим засадима Италије говоре да нектарина полако потискује брескву. Предвиђања Италијанских селекционера иду чак толико далеко да предвиђају потпуну замену брескве нектарином када су плодови за стону употребу упитању. Таквој констатацији иду у прилог и цене нектарина које су и до два пута више него за брескву, пре свега од половине јула до половине аугуста. Међу новоинтродукованим сортама раног времена зрења већ су се доказале као изузетне Mayfire жутог мезокарпа и Silver King белог меса.

Сорте Rita Star, Supercrimson, Springred, Antaress, Maria Aureliа, Orion, Morsiani 51, Fid.,Sirio, Caldesi) i California представљају највише домете светског оплемењивања. Крупноплодне нектарине белог меса изузетних помолошких карактеристика су Superqueen i White Glory. Пуно већу пажњу треба посветити сортама брескве и нектарине које се могу чувати у хладњачама. До сада имамо примере покушаја продужавања сезоне продаје брескве чувањем плодова сорте Суммерсет. С обзиром да се њој месо одваја од мезокарпа као резултат чувања дужег од две недеље јавља се деградација мезокарпа око коштице.

Најдуже се чувају плодови сорти врло касног времена зрења којима се месо не одвала од коштице. Стара сорта нектарине Flamekist у том светлу има изузено место. Њеном масовнијем ширењу требало би да претходи елиминација од вируса како би се производио безвирусам и вирус тестиран садни материјал. У нашој земљи индустријска прерада је увек била само резерва уколико тржиште буде презасићено великом понудом плодова брескве за свежу потрошњу.То је био пут реализације и дела приноса који не задовољава квалитетом као плодови за свежу потпошњу. То је погрешан пут јер је квалитет тих прерађевина испод сваког комерцијалног стандарда. На светском тржишту постоји сталан дефицит прерађевина од брескве: воћне салате, сокови, дечија храна, џем, мармелада, ракија, ликери итд, а реализују се по изузетно високим ценама.

Сортимент водећих светских произвођача, Грчка и Италија, који се и код нас показао као изузетан, почиње са сортом Maria Serena, Adriatica, Villa Ada, Vivian, Baby Gold 6, Jungerman, Andross, Baby Gold 8 i Baby Gold 9). Предложене сорте брескве, нектарине и индустријске брескве имају изузетне биолошке особине које би требало да унапреде укупну производњу и квалитет брескве као и дужину и равномерност понуде плодова у свежем стању и за прераду. Посебну пажњу треба обратити избору сорте за дате услове средине, намену и тржишне захтеве. Могућности извоза плодова брескве у земље западне и источне Европе је велики.

11

5. БОЛЕСТИ

Постоји неколицина обољења са којима се често срећемо у засадима брескве. Нека од њих узрокују дугорочне проблеме, док су нека само спорадична по карактеру, изазвана еколошким условима, углавном временским приликама у датој години. Да би се зараза појавила и болест развила три елемента морају да се догоде у исто време: биљка домаћин која је подложна одређеном обољењу, присуство патогена и одговарајући временски услови (киша/влага, дужина влажног периода, количином падавина, температура, ветар, итд.) Патогени који изазивају обољења код брескве су гљивице, бактерије, вируси и организми налик на вирусе, познати као фитоплазме и микроплазме. Успешност сузбијања болести у великој мери ће зависити од препознавања болести коју треба сузбити, познавање симптома, биологије и захтева неопходних за њен рaзвој. Манипулација ових микро-еколошких услова кроз обраду, санитацију, сузбијање корова и спроводјењем других агротехничких мера, олакшаће решавање проблема.

5.1 Трулеж плодова

Са економске тачке гледишта, трулеж плодова је једно од најразорнијих обољења. Под повољним условима, ово обољење може достићи епидемиолошке размере за веома кратко време, и довести до потпуног губитка приноса. Проузроковач овог обољења је гљивица Монилиниа фрутицола. Напада цветове, пупољке, леторасте и плод. Код трулежа плодова заражени цветови попримају мрку боју и опстају на пупољку. Некада се догађа да се гљивица пресели у унутрашњост пупољка, а одатле на гранчице које у потпуности уништава. Када плод почне да сазрева и поприма боју он постаје осетљив и подложан труљењу. Почетни симптоми се испољавају као ситне, кружне мрке пеге на покожици плода, а под повољним условима се шире великом брзином, да би на крају довеле до потпуног пропадања плода.

Биологија болестиГљивица проведе зимски период у мумифицираним плодовима

заосталим на гранама или на земљи као и у рак ранама на гранчицама.Зараженост цветова: Конидије из мумифицираних плодова који спорулишу се растурају су уз помоћ кише; зреле аскоспоре се избацују и ветром преносе на цветове. Оптимална температуре за развој инфекције је од 20 до 250Ц. Под овим условим, присуство влажности од само 5 сати ће довести до инфекције. Зараженост плодова: Било какво оштећење (оштећења изазвана инсектима, механичка оштећења, итд.) могу довести, и доводе, до труљења плодова.Повишена влага у ваздуху и топли временски услови погодоваће развоју обољења.Постоји неколицина

12

добрих фунгицида који могу да надју своје место у програму заштите имајући на уму потенцијалну резистентност на фунгициде.

Протектанти или заштитни фунгициди (Каптан 50WП, Сумпор у суспензији 90WП) могу бити добар избор у случајевима где нема много инокулума и опасност од заразе је релативно мала. Препарати из ове групе се морају применити пре очекиваних падавина.

Стерол-инхибитори (Елит 45ДФ, Индар 75WСП, Орбит 3.6ЕЦ) ће бити ефикасни у сузбијању трулежи плодова, а поред тога ће допринети у сузбијању и других обољења. Иако је најбоље ове препарате применити пре почетка заразе, неки од њих имају ограничено повратно – ретроактивно дејство од 24-36 сати (Индар, Орбит). То значи да су способни да зауставе инфекцију која је у прогресу уколико се принене у року од 24-36 сати од почетка инфекције.

Стробилурини (Флинт, Пристин) представљају алтернативне матреијале за контролу како би се боље регулисали проблеми око стварања отпорности на фунгициде. Фунгициди из ове групе се морају применити пре очекиваних падавина, с обзиром на то да нема података о њиховом ретроактивном дејству.

ЗАШТИТА БРЕСКВЕВреме

примене/фаза развоја

Намена Препарат Доза/концетрациј

аПред кретање вегетације

Коврџавост листаШупљикавост листа

Bakarni oksihlorid 50 илиCuprozin 35 WP

0,5%0,35 %

Зелена тачкаШтитасте ваши, лисне ваши, бресквин мољац, коврџавост листа, пепелница

GalminCipkord 20 ECMankogal 80+Akord

1%0,03%0,25%

0,075%Цветање Пепелница, сушење

цветова и гранчицаKubik 0,25%

Прецветавања Бресквин мољац, сушење цветова и гранчица, шупљикавост листа, пепелница

Dimetogal

+Dional 500 SC +Thiovit Jet 80

0,1%

0,15%

0,5%Плод величине лешника

Бресквин мољац, лисне ваши, пепелница брескве, трулеж плодова

Fenitrotion 50 EC+ Tonus+Akord

0,15%

0,025%

0,075%До зрења према потреби

Бресквин мољац, лишне ваши, гриње

Talstar 10 EC 0,03%

7-14 дана пред бербу Болести ускладиштених плодова

Akord 0,05 - 0,075%

75% опалог лишћа Јесење плаво прскање Bakarni oksihlorid 50 или

1%0,35%

13

Cuprozin 35 WP

5.2 Коврџавост листа брескве

Коврџавост листа брескве може бити економски штетна на два нивоа: непосредни утицај који се огледа у лошем квалитету плодова који немају тржишну вредност, и посредан, односно одложени утицај који се огледа у раном губљењу лишћа и свеопштем смањењу бујности стабла и његовом пропадању.Месец дана након прецветавања на младом лишћу су видљиви први симптоми обољења. Гљивица напада међућелијски простор проузрокујући деформисан раст, који се опет манифестује у виду коврџавих црвенкастих лишћа који као да су прекривени иситним пликовима. Најпре оболи мањи број листова, али како се обољење шири, прираст закрзљава И поприма изглед розете. Листови постају некротицни и превремено опадају што за последицу има рану дефолијацију. Оболели плодови постају озбиљно деформисани. На њима се појављују квргава и наборана места, црвенкасте боје. Заразени плодови опадају превремено.

Биологија болестиГљивица зиму проведе на кори и пупољцима, а током периода

влажног времена споре се преносе до размакнутих љуспица пупољка проузрокујући инфекцију. Ово је болест карактеристична за прохладне временске услове. Температуре између 10 и 210Ц су оптималне за појаву овог обољења (6, 7).

ЗаштитаСве сорте су осетљиве на коврџавост листова брескве. Само

једна примена фунгицида у јесен, или врло рано пролеће пре отварања пупољака, биће довољна за сузбијање болести. Постоји неколико препарата који се сматрају веома ефикасним у сузбијању овог обољења: Браво 720, Зирам 76 ДФ, Карбамат 76 WДФ, Бордовска чорба, Фиxед бакар (Коцид, Цхамп, ЦОЦС и други). (2, 13)

5.3 Краставост плодова

Краставост плодова проутрокује гљивица Cladosporium carpophilum Thűm. Ово обољење се нарочито одражава на изглед плодова и њихов пласман на тржиште.Симптоми се испољавју на плодовима, младим гранчицама и лишћу. Округле, баршунасте пеге маслинасто до црне боје су уочљиве при врху плода према петељци. Пеге се шире и међусобно спајају, проузрокујући пуцање плода, и стварајући простор за појаву трулржи плода (Монилиниа сп.) Видљиве пеге на леторастима и гранчицама су благо уздигнуте, кружног облика, са љубичастиммаргинама. Њихова појава је уочљива тек касније у току вегетације.

14

ЗаштитаПримена агротехничких мера, првенствено орезивање,

представља прву линију одбране од овог обољења. Код добро орезаних стабала струјање ваздуха је побољсано тако да је сушење брже а тиме и потенцијал за поцетак инфекције прскање далеко мањи. Поред тога, прскање хемијским препаратима је ефикасније јер се обезбеђује лакше продирање и дистрибуција препарат у крошњи.

Прскање фунгицидима треба применити у интервалу од 10 – 14 дана, почевши од обријавања плодића. Најкритичнији период заштите је између друге и шесте недеље након обријавања плодића. Програм примене фунгицида треба наставити до четрдесет дана пре бербе. Каптан 50WП и Индаар 75 WСП дају одличне резултате у контроли овог обољења, док су сумпор у суспензији (Wеттабле Сулпхур) 95 WП и Пристин за нијансу мање ефикасни, али се оцењују као добри за сузбијање овог обољења (10).

5.4 Пепелница или рђаве пеге

Пепелницу изазива гљивица Sphaerotheca pannosa Wallr.:Fr.) Lev. Појава рдјастих пега је уско повезана са пепелницом. Ово обољење напада леторасте,листове и плод. Зараженост вегетативних делова биљке доводи до преурањене дефолијације и губљења виталности. Појава пега на плодовима има највећи негативни економски ефекат на производњу.

Симптоми обољења се јављају на лишћу и бујним леторастима у текућој сезони. Леторасти су прекривени белом мицелијумом. Симптоми на плодовима су најзачајнији. Јављају се као бело- пепељасте округле пеге. Са шириењем пега, средишњи део одумире остављајући за собом рдјасту мрљу са изумрлим епидермалним ћелијама.

Биологија болестиВишегодишњи рак брескве има три синонима: Leukostoma,

Citospora i Valsa рак. Проузроковачи су две сродне гљивице Leucostoma cincta (Fr.Ex.Fr.) Hohn и Leucostoma persoonii, Hohn. Врло је распрострањено обољење, а за последицу има превремено одумирање стабала и губитак рода. Рак-ране се јављају на гранама, гранцицама, у ракљама грана, на деблу, цак и на лисним петељкама. То у обично улегнућа елиптичног облика, тамне или црне боје са оштрим, грубим ивицама.

Када се кора скине, могу се уочити црне структуре налик на бубуљице, оивичене белом бојом. Једногодишње гранчице почињу да се суше. У основи тих сасушених гранчица се јавља улегнуће праћено смолоточином. Рак-ране се сваке године увећавају док у потпуности не опкроје гране или дебло и на тај начин доведу до

15

одумирања тих делова стабла или чак и читавог стабла. Активне рак-ране су натопљене водом, „сундјерасте“ и имају доста излучевина у виду гумозе.

Гљивица проналази склонисте у старим ракранама и угинулим деловима стабла. Споре се преносе и сире путем ветра и кисе. Да би споре клијале неопходно је присуство влаге. Ово је опортунистички патоген који напада стабла која су претрпела неко од механичких оштећења (оштећења изазвана мразом, резидбом, кошењем, градом, итд.). Развију гљивице Леуцостома цинцта погодују ниже температуре од оних које су потребне за развој Леуцостома персоонии. Оптимална температура је између 20 - 30оЦ.

ЗаштитаПримена добрих агротехницких мера је неопходна за

сузбијање овог опортунистичког обољења. Примери неких од тих мера су: одабирање терена за садњу видећи рачуна о експозицији и потенцијалу за оштећења зимским и раним мразевима; одржавање избалансираног програма исхране са посебним нагласком на избегавање давања већих количина азотоа нарочито при крају сезоне како би се смањио ризик од зимског измрзавања; фарбање дебала белом латекс бојом да се спречи претерано загревање на југозадној страини дебла у току зиме и избегне оштећење од мраза; обављање резидбе касно у пролеће када је зарашћивање рана најбрзе; избегавати остављање патрљака при резидби; прскање фунгицидима непосредно након резидбе а пред саму кису итд.

СимптомиУ раним фазама обољења, симптоми се јављају само на

мањем броју грана у виду повијености листа ка унутарњој страин. Како се обољење шири, симптоми се преносе на читаво стабло. На листовима се јављају мале, неправилне жуте до црвено љубичасте пеге са тенденцијом да се исуш и отпадну остављајућ за собом рупе неправилног облика што утиче да листови изгледају подерано. Заражени листови попримају жуту боју и нагло опадају, што даље доводи до преурањене дефолијације, а самим тим и обилног и превременог опадања плодова. Сазревање плодова је такође нарушено; на стаблу се могу уочити плодови различитог степена зрелости, почев од незрелих преко недовољно сазрелих, па све до зрелих широм читаве круне па чак и на истим гранама.

16

6. ЗАКЉУЧАК

Захваљујући широкој адаптивности, бресква данас заузима значајно место у светској производњи. Производи се много и због тога што су отворене многобројне сорте које су у могућности да се прилагоде различитим условима гајења.Нове сорте бресака стварају се релативно лакше и брже од других врста воћака, тако да већина сорти бресака које су се налазиле пре 15 година у сортименту замењене су новим, квалитетнијим, а данашње сорте које се налазе у производњи замениће се за 10 – 15 година другим још квалитетнијим.

У нашој земљи производња бресака од 1948.- до 1952. године износила је просечно годишње 16.000 тона, а у раздобљу од 1970 – 1974. године 64. 800 тона или 3 кг по становнику. Али ове количине су данас знатно увећане.Бресква се лако и брзо размножава и рано почиње плодоножење тако да се засади у друштвеној и индивидуалној производњи подижу се релативно малим улагањима по јединици површине.Плантажно гајење брскве захтева стручно познавање неопходних чинилаца за подизање засада бресака. Нарочиту пажњу треба усредсредити на еколошке захтеве, и то како на земљишне тако и на климатске. Еколошки услови треба да буду сагледани и са интеракцијом зимског мировања, који врло често диктирају гајење појединих сорти бресака.

Отуда долази до изражаја и детаљно познавање биологије брескве: цветање, оплођење, развој плодова од заметања до бербе.

Вода и биогени елементи представљају важну компоненту за нормално развиће бресака.

Од избора сорти, познавања биолошких особина генеративних и вегетативних подлога и начина гајења садница зависи успех у подизању плантажног засада брескве. Поред тога треба посветити посебну пажњу припреми земљишта, његовој поправци, риголовању, организацији територије и сађењу.

Пошто се бресква гаји претежно на сувим земљиштима у топлијим рејонима, наводњавање засада бресака представља важну агротехничку меру, јер се тиме повећава крупноћа, квалитет и укупни приноси за 30 – 50 % па и више.

Избор система гајења бресака је врло често у зависности од групе сорти и климатских услова рејона. Одређени системи гајења бресака са већим бројем воћака обезбеђују приносе од 40.000 до 60.000 кг по хектару. Сваки систем гајења захтева одговарајућу резидбу на облик и родност.Заштита од неповољних абиотичких чињеница и заштита брескве од болести и штеточина представљају важне карике у ланцу других биотичких чинилаца.

Поред познавања свих чинилаца који омогућавају успешно гајење брескве треба обратити пажњу и на време и технику бербе плодова, затим на класирање, паковање и транспорт плодова.

17

ЛИТЕРАТУРА

Мишић Д. Петар, Нове сорте воћака, Нолит, Београд 1982. година

Булатовић Спасоје, Савремено воћарство, Нолит, Београд, 1979. године

Пекић Боривоје, Бресква, Нолит, Београд, 1979. године www.wikepedija.com

18