REDOVNI PRAVNI LEKOVI-

Redovni pravni lekovi 2010

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:.....................................................................................................................................................3

UVOD..........................................................................................................................................................4

1. POJAM ŽALBE......................................................................................................................................6

2. POREKLO ŽALBE..................................................................................................................................8

3. ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA........................................................................9

3.1.PRAVO NA ŽALBU............................................................................................................................10

3.2.SADRŽAJ ŽALBE................................................................................................................................13

3.3. RAZLOZI ŽALBE................................................................................................................................15

3.4. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE....................................................................................................17

3.5. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA............................................................21

3.6. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE..............................................................................23

3.7. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI...................................................................................24

4.ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA......................................................................................26

5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA.........................................................................28

6. ŽALBA NA REŠENJE................................................................................................................................30

ZAKLJUČAK................................................................................................................................................33

LITERATURA:..............................................................................................................................................36

IZVORI:....................................................................................................................................................40

3


UVOD

Razmišljajući koji institut, odnosno koju temu da obradim za diplomski rad, vodila sam se idejom da svoje vreme posvetim nečemu zašta znam da će me svakako pratiti kroz moj budući rad, odnosno čime se želim u budućnosti baviti. Tako sam došla do zaključka da rad kojim ću zaključiti proces fakultetskog obrazovanja, nosi naziv REDOVNI PRAVNI LEKOVI.

Redovni pravni lekovi predstavljaju institute procesnog prava i nalaze svoju upotrebu u Krivičnom, Parničnom, Vanparničnom, Izvršnom, Upravnom, Prekršajnom postupku i postupku povodom privrednih prestupa.Pomoću njih određena lica imaju pravo da traže preispitivanje sudskih odluka i odluka upravnih organa.

Redovni pravni lekovi su sredstva pomoću kojih ovlašćena lica pobijaju sudsku odluku zbog postojanja nekih pravnih nedostataka ili da ta lica traže njeno preinačenje ili ukidanje. Izučavanjem ove vrste materije, koja se bavi zaštitom subjektivnih prava građana, i oblicima njihove zaštite jeste krivično pravo.

U okviru ove široke teme može se uopšteno reći da je prvani lek izjava volje kojom se od organa višeg stepena zahteva da ispita zakonitost nekog akta.Samo postojanje i mogućnost korišćenja pravnih lekova od strane ovlašćenih lica, nalazi se u osnovnom zadatku KPP-a. To podrazumeva da se pravedno preispita krivična stvar na zakonit način.Po pravilu svaki akt može da bude podvrgnut tom ispitivanju bar pod jednim organom nadležnim za ovo.Naime, u toku vođenja provostepenog postupka, može doći do grešaka od strane subjekta koje prouzrukuju i donošenje odluke sa određenim nedostacima.Do ovakvih odluka se dolazi i zbog neznanja, nesposobnosti,ili nezadovoljnih radnji samih sudija. Javlja se nužnost da se ovakve odluke isprave, i to od strane ovlašćenog lica koji inicira postupak pravnim lekovima, odnosno podnošenjem pravnog leka.

O podnetom pravnom leku odlučuje krivični sud višeg stepena koji je sastavljen od sudija sa većim stručnim znanjem i iskustvom. To pruža garanciju da se nezakonite ili nepravilne sudske odluke isprave, jer ovaj sud razmatra krivičnu stvar u povoljnijim uslovima, gde objektivno i svestrano razmatraju sudsku odluku.

Osnovnu podelu pravnih lekova predstavlja podela na redovne i vanredne lekove.

4


Redovni pravni lekovi su oni koji se ulažu protiv odluka koje još nisu postale pravosnažne.Vanredni prvani lekovi su oni koji se mogu ulagati samo protiv odluka koje su postale pravosnažne.

Mogućnost upotrebe pravnih lekova protiv odluka državnih organa je ustavno pravo građana. Po Ustavu, svako ima pravo na žalbu ili drugi pravni lek protiv odluke kojom se rešava o nekom njegovom pravu ili zakonom zasnovanom interesu.

Međutim, opravdanje pravnih lekova je mnogo šire, naročito u krivično procesnom pravu, jer se radi nekada o veoma važnim pravima i dobrima. Oni su ustavnovljeni i u javnom interesu doslednog ostvarivanja principa zakonitosti i u interesu pravičnosti, na kojima počiva krivični zakonik i krivično pravo uopšte.

5


POJAM ŽALBE

Redovni pravni lekovi su takva sredstva kojima se pobijaju nepravosnažne sudske odluke.1

U krivičnom procesnom pravu,redovni pravni lekovi su :

1. Žalba na presudu prvostepenog suda;

2. Žalba na presudu drugostepenog suda;

3. Žalba na rešenje.

Stranka može pobijati jednu odluku samo ukoliko je ova izrečena na njenu štetu.

Žalba je pravno sredstvo i pravni lek, jer se izjavljuje protiv sudske odluke. Pojam pravnog sredstva je širi od pojma pravnog leka, jer su pravni lekovi pravna sredstva, dok sva pravna sredstva nisu pravni lekovi.

Pravni lek je pravno sredstvo kojim stranke ili druga zakonom ovlašćena lica pobijaju odluku nižeg suda ili postupak u kome je doneta, ako smatraju da je nezakonita i nepravilna i traže od suda pravnog leka da je preinači ili ukine svojom odlukom.

1 Čedomir Stevanović,Petar Stanojević, Krivično procesno pravo,Niš,2005. Str.258

6


Pravni lekovi su jedna vrsta procesnih radnji stranaka. Oni su posebna vrsta pravnih sredstava koja se razlikuju od drugih pravnih sredstava po tome što su usmerena protiv odluka suda. Pravno sredstvo koje nije pravni lek je svako drugo sredstvo napada ili odbrane kojim stranka ili drugi učesnik postupka ostvaruje svoja zakonska prava i štiti svoj interes zasnovan na zakonu, osim onih sredstava koja služe za pobijanje sudskih odluka.

7


1. POREKLO ŽALBE

Prve oblike žalbe možemo tražiti u rimski građanski postupak koji je prošao kroz tri oblika:2

Legisakcioni Formularni Ekstaordinarni

Formularni i ekstraordinarni se odlikuje novinama, uvođen je novi način suđenja, ostavljena je mogućnost strankama da se žale, dok kod legisakcionog nije dozvoljeno pravo na žalbu. Stranke nemaju pravo na žalbe, primenjivalo se pravilo o ne bis in idem. Ta specifičnost, koju zadržava i formularni postupak ,nije posledica formalizma,ona je nastala zbog same prirode suđenja.

Ekstraordinarni počiva na temeljno različitim predpostavkama. Uvodi se pravo na žalbu tj.sudjenje više nije jednostepeno već višestepeno i ovde se primenjuje pravilo ne bis in idem.

Kada se okonča postupak po žalbi( ili ako žalbe nije bilo), ne može se ponovo pokrenuti isti spor.

2 Obrad Stanojević, Rimsko pravo, Beograd, 2003. Str. 211.

8


2. ŽALBA NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA

Žalba na presudu prvostepenog suda je osnovni i najvažniji redovni pravni lek, koji može biti izjavljen protiv prvostepene presude od strane ovlašćenih lica u roku od 15 dana, od dana dostavljanja prepisa presude.

Žalba kao redovan pravni lek je poseban institut KPP-a, koji ima dvostruku funkciju: predstavlja pravo određenih lica da traže preispitivanje sudksih odluka i sredstvo za aktivno sticanje pravosnažnosti tih odluka.

Osnovna osobenost žalbe je da se ulaže protiv nepravosnažnih sudksih odluka i da ima uvek suspenzivno dejstvo ,odnosno da odlaže izvršenje presude.

Kad ovlašćeno lice podnese dve ili više žalbi napadajući presudu svakom žalbom po drugom osnovu, blagovremenost svake žalbe posebno se ispituje.

Ovlašćena lica koja su podnela žalbu u roku mogu van tog roka, pa sve do održavanja sednice drugostepenog suda, podnositi podneske kojima će dopunjavati razloge zbog kojih se blagovremeno žalbom napada prvostepena presuda, a drugostepeni sud je dužan da ispituje i ceni te razloge.3

3 Špiro Vuković,Zakon o krivičnom postupku,Beograd,1981.str.260-261.

9


3.1.PRAVO NA ŽALBU

Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude u redovnom postupku u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa prvostepene presude,ako u zakonu nije određen drugi rok.

U nekim postupcima koji su označeni kao hitni, onosno u skraćenom postupku taj rok je od 8 dana. Rok važi kako za samog optuženog, tako i za drugog.

Titulari prava na žalbu su samo određena lica između kojih postoji razlika koja se ogleda u tome da li im to pravo pripada bezuslovno ili pod određenim uslovima, u karakteru žalbe koju ulažu kao i stav optuženog prema onim koji ulažu žalbu u njegovu korist.

U red ovlašćenih lica koja mogu izjaviti žalbu, spadaju najpre, krivično procesne stranke,branilac, zakonski zastupnik optuženog i oštećeni.

Zakon predviđa i to da u korist optuženog žalbu mogu izjaviti, njegov bračni drug,srodnici po krvi, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici, ili nekoj drugoj trajnoj zajednici.

U korist optuženog pre svega znači da mora postojati pravni interes za izjavljivanje žalbe koji se ogleda u tome da se žalbom presuda napada, kako bi ona postala povoljna za optuženog. Dakle, može se postaviti pitanje postojanja pravnog interesa, odnosno dozvoljenosti žalbe bilo kog od gore navedenih lica u slučaju oslobađajuće presude.4

4 Član 372. stav. 2. Zakonik o krivičnom postupku

10


Mnogi imaju to mišljenje da sama po sebi oslobađajuća presuda ne lišava optuženog prava da uloži žalbu, ali samo ako bi se kao cilj žalbe postavilo to da se optuženi oslobodi po osnovu koji je bolji po njega.

Na primer, ako je oslobađajuća presuda doneta zbog zastarelosti krivičnog gonjenja, optuženi bi je svakako mogao napadati ukoliko smatra da nema dokaza da je krivično delo učinio, jer je to za njega svakako povoljniji osnov oslobođenja. U suprotnom uvek bi se postavljalo pitanje da li zaista i učinio.

Protiv volje optuženog ne može se izjaviti žalba, izuzev ako je osuđen na kaznu zatvora od 30 do 40 god.

Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu, tako i u korist optuženog.5On ima najpotpunije pravo na žalbu s obzirom da je zaštitnik zakonitosti.

Ograničeno pravo na ulaganje žalbe ima oštećeni i lice čiji je predmet oduzet presudom, odnosno lice od koga je oduzeta imovinska korist – pribavljanja krivičnim delom.

Ovo pravo imaju krivično procesni subjekti kojima pravo na žalbu pripada pod izvesnim ograničenjima koja se mogu odnositi na određene uslove ili na obim njihovih ovlašćenja.

Oštećeni po pravilu žalbu izjavljuje samo zbog odluke o troškovima krivičnog postupka, ali samo izuzetno on može izjaviti žalbu, zbog osnova iz kojeg se presuda može pobijati, ali samo ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od njega kao tužioca, ili u slučaju da je na glavnom pretresu zastupao predlog državnog tužioca koji uredno pozvan nije otišao na glavni pretres.

5 Član 372. Stav. 3.ZKP. Glasi: Državni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu, tako i u korist optuženog..

11


Optuženi se može odreći prava na žalbu posle dostavljanja prepisa presude. Međutim, predviđeno je da se optuženi može odreći prava na žalbu i pre toga, ako su to učinili ovlašćeni tužilac i oštećeni koji ima pravo da pobija presudu iz svih zakonom predviđenih osnova ,izuzev ako bi optuženi po presudi trebalo da izdržava kaznu zatvora.6

Tužilac i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu od časa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu žalbe, a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od već izjavljenje žalbe.7

6 Muamer Nicević ,Čedomir Stevanović,Krivično procesno pravo, Novi Pazar, 2008. Str.446.7 Špiro Vuković, Zakon o Krivičnom postupku,Beograd 1981.str. 263.

12


3.2.SADRŽAJ ŽALBE

Žalba se podnosi u pismenoj formi u vidu podneska,a može i na zapisnik suda.

Prema ZKP-u žalba treba da sadrži :

1. Označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba; Osnov za pobijanje presude; Obrazloženje žalbe; Predlog da se pobijena presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači; Potpis podnosioca žalbe.8

2. Ako žalba ne sadrži podatke iz stava 1. ovog člana,sud će žalbu odbaciti.

Pre svega, svaka žalba mora da bude tačno određena, u smislu da je tačno označno na koju se presudu odnosi, odnosno koja se presuda pobija žalbom. Presuda se može pobijati samo navođenjem onih osnova koji su taksativno nabrojani u zakonu. Samo obrazloženje žalbe je bitan element koji je predviđen u Zakonu o Krivičnom postupku od 1976.god.

Optuženi koji je u celosti priznao osnovanost optuzbe, može u žalbi izneti samo one nove činjenice I dokaze koji su važni za odluku o kazni. Pozivajući se na nove činjenice, žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice imale dokazati, a pozivajući se na nove dokaze, dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza zeli dadokaže.9

Sadržina žalbe je zakonom određena, tj.tačno je predviđeno koje sve bitne elemente treba da sadrži svaka izjavljena žalba. 10

8 Muamer Nicević, Čedomir Stevanović,Krivično procesno pravo,Novi Pazar,2008.str.446.9 Član 374. Stav. 4. Zakonik o krivičnom postupku10 Muamer Nicević, Čedomir Stevanović, Krivičnom prpcesno pravo, Novi Pazar,208,str.446.

13


Pošto je u sudskoj praksi bilo pojava da se o žalbi navode samo zakonski osnovi bližeg određivanja i sa napomenom da obrazloženje sledi, to je dovodilo do odugovlačenja krivičnog postupka i faktičkog produženja roka za žalbu.11

Imajući u vidu ovu pojavu zakonodavac je produžio rok za žalbu, ali je predvideo da se mora podneti potpuna žalba.

Razlog žalbe ne mora biti stručno i pravno okarekterisan, bitno da se iz žalbenog podneska vidi zbog čega se stranka žali.

Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija, ili ako žalba nije potpisana, prvostepeni sud će rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu. Ako žalilac u određenom roku ne postupi po nalogu suda, sud će rešenjem odbaciti žalbu kao neosnovanu.

Ako je žalbu izjavio optuženi ili lice, a optuženi nema branioca, ili ako je žalbu izjavio oštećeni, oštećeni kako tužilac ili privatni tužilac koji nema punomoćnika, a žalba nije sastavljenja u skaldu sa odredbama ,prvostepeni sud će pozvati žalioca da u odredjenom roku dopuni žalbu pismenim podneskom ili na zapisniku kod tog suda.

U koliko se žalilac ovom pozivu ne odazove, sud će odbaciti žalbu ako ne sadrži određene odredbe.

Ono što je zanimljivo, žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi, te je i u ovom slučaju optuženi i te kako povlašćen u odnosu na ostale žalioce.

11 Čedomir Stevanović, Petar Stanojević ,Krivično procesno pravo,Niš,2005.str.258.

14


3.3. RAZLOZI ŽALBE

Razlozi žalbe su nepravilnosti u prvostepenom suđenju i zbog kojih žalilac presudu pobija.

Presuda se može pobijati žalbom zbog stvarnih ili pravnih nedostataka do kojih dolazi zbog propusta ili grešaka o radu pojedinih subjekata. Osnovi za pobijanje presude su pre svega nedostaci u presudi koji si nastali kao rezultat propusta i grešaka u radu krivičnog suda i drugih subjekata učinjenih u toku rasvetljenja krivične stvari.

Osnovi za pobijanje presude mogu se svesti u dve kategorije i to:

Na neprimerno ili pogrešnu primenu krivičnog ,materijalnog i procesnog zakona, tj. na pravne nedostatke;

Na procesno ili nepotpuno utvrđeno stanje i samim tim na pogrešno izricanje krivične sankcije.

Stranka može presudu pobijati iz više razloga ili raznih vrsta.

U pravnom životu ona obično ističe nedostatak o činjeničnom stanju ili pogrešnu primenu materijalnog prava na slučaj da sud ne prihvati njeno mišljenje o povredi procesne odredbe.

15


Kod svake presude, u razlozima se mora utvrditi činjenično stanje i moraju pružiti razlozi za utvrđeno činjenično stanje. Za sve presude je važno obrazloženje činjeničnog stanja koje se sastoji u izlaganju rezultata dokaznog postupka u najbitnijem, uvek vezano za činjenice koje treba dokazati i sa jednovremenom ocenom uspelosti tog dokazivanja prema nalazu suda, u navođenju zbog čega neke činjenice uzima kao dokazane ili nedokazane. Dakle, potrebno je za svaki dokaz dati razlog zašto ga sud tako ocenjuje.

Nije dovoljno samo prepričati tok dokaznog postupka, što bi bila prosta reprodukcija izvedenih dokaza, niti je dovoljno samo izneti činjenično stanje kako ga sud smatra utvrđenim, već je potrebno navesti sadržajne rezultate tih dokaza i njihovu ocenu. Razloge treba svesti na izlaganje u najbitnijem onih dokaznih rezultata koji se odnose na odlučne činjenice. U razlozima se vrši analiza izvedenih dokaza i daju se određeni rezultati analize, i na dovoljan i jasan način se prikazuje veza između pojedinih dokaznih rezultata i ocene dokazanosti, odnosno nedokazanosti pojedinih činjenica.

16


3.4. OSNOVI ZA POBIJANJE PRESUDE

Jedna presuda se može pobijati iz sledećih grupa osnova :

bitne povrede odredaba krivičnog postupka; povrede Krivičnog zakonika; pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;

odluke o krivičnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka, imovinskopravnim zahtevima, kao i zbog odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog informisanja.12

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Pošto sve povrede odredaba krivičnog postupka nisu iste po svojoj prirodi i težini,vrši se klasifikacija istih na apsolutne i relativne bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Apsolutno bitne povrede su takve povrede koje samim postojanjem vode ukidanju prvostepene presude.

U red apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka spadaju sledeće povrede:

12 Član 385.stav. 1,2,3,4..ZKP

17


1. Ako je sud nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudio na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja;

2. Ako je na glavnom pretresu sudio sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti;

3. Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno, ili ako je optuženom i braniocu, oštećenom kao tužiocu, ili privatnom tužiocu protivno njegovom zahtevu uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa;

4. Ako je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu;

5. Ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, ili predloga oštećenog odnosno odobrenja nadlažnog organa;

6. Ako je presudu doneo stvarno nadležni sud ili ako je sud nepravilno odbacio optužbu zbog stvarne nadležnosti, osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda doneo viši sud;

7. Ako je optužba prekoračena ;

8. Ako je presudom povređena odredba ovog zakonika;

9. Ako se presuda zasniva isključivo na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati;

10. Ako je izreka presude nerazumljiva.

18


Drugu grupu osnova za pobijanje presude čine povrede krivičnog zakona. Naime, ove povrede su takve da čine apsolutne povrede i o njima sud vodi računa po službenoj dužnosti. Tako je predviđeno da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju:

1. Da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo;2. Da li ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost;3. Da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, a naročito da li je nastupila

zastarelost krivičnog pomilovanja, ili je stvar već pravosnažno presuđena;4. Da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne

može primeniti;5. Da li je odlukom o kazni , uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni , odnosno odlukom o meri

bezbednosti, ili o oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu;

6. Da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne.

Ako želitelj pobija presudu zbog neke apsolutno bitne povrede krivičnog procesnog prava, a viši sud koji odlučuje povodom žalbe ustanovi da ta povreda zaista postoji, ukinut će pobijenu presudu i predmet vratiti provostepenom sudu na novo suđenje.13

Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog stanja i kada je sud neku činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio.

Stranka može tvrditi da je presuda nepravilna zato što je sud činjenicu od značaja za primenu materijalnopravne odredbe pogrešno utvrdio, odnosno kada je nije utvrdio.

Nepotpuno utrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi.14

13 Vladimir Bajer, Zakon o krivičnom procesnom pravu,Zagreb,1986.str.277.14 Član 378. Zakonik o krivičnom postupku.

19


U nauci se uzima da nepotpuno utvrđeno činjenično stanje spada u relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka ako ovakav nedostatak proističe iz greške suda. To će biti slučaj kad sud nije primenio pravilo po kome je dužan da rasvetljava činjenično stanje i da pretresa sve bitne činjenice. Naime, u takvom slučaju sud se nije upustio u pretresanje neke činjenice zato što po njegovoj materijalnopravnoj oceni ona za rešenje spora nije od značaja.

20


3.5. POSTUPAK PO ŽALBI NA PRESUDU PRVOSTEPENOG SUDA

Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju za sud i za protivnu stranu i branitelja radi davanja odgovora.

Žalba se podnosi pismeno,ili usmeno na zapisnik.

U nadležnom prvostepenom sudu, žalbu prima predsednik veća koje je izrekao pobijenu presudu najpre ispituje da li je žalba blagovremena ,i da li je dozvoljena, tj.da li je izjavljenja od strane ovlašćsenog lica.15

Blagovremenu i dozvoljenu žalbu koja je potpuna, predsednik veća dostavlja protivnoj stranci, koja ne može u roku od 8 dana od dana prijema žalbe podneti sudu odgovor.

Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija,ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), provstepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba,pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom ili na zapisnik kod suda.

Predsednik veća prvostepenog suda odbacuje žalbu koja je neblagovremena, nepotpuna ili nedozvoljena.

Posle toga, predsednik veća koje je donelo prostepenu presudu ,eventualni odgovor na žalbu dostaviće drugostepenom sudu radi donošenja meritorne odluke. 16

15 Petar Stojanović Čedomir Stevanović Krivično procesno pravo,Niš,2005.str.267.16 Muamer Nicević, Čedomir Stevanović,Krivično procesno pravo,Novi Pazar,2008.str.453.

21


Predsednik žaljenog veća u drugostepenom sudu, još jednom ispituje blagovremenost i dozovljenost žalbe. Kada utvrdi njenu tačnost, predsednik veća će imenovati sudiju izvestioca.

Njegov zadatak je da pripremi predmet za nesmetano meritotno odlučivanje po žalbi.

Drugostepeni sud zakazuje ročište na koje poziva stranke ,odnosno njihove zakonske zastupnike,punomoćnike, kako i njihove svedoke i veštake za koje sud odluči da se saslušaju.

Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke, sud će odlučiti o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir ono što je izuzeto u žalbi i u odgovoru na žalbu.

Raspravu pred drugostepenim sudom počinje izveštavanjem izvestitelja, koji izlaže stanje stvari, ali ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe. Nakon toga, pročitaće se presuda ili deo presude na koji se iznosi žalba, a prema potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi .

Optuženik i njegov branitelj imaju uvek poslednju reč.

Stranke mogu na raspravi iznositi nove dokaze i činjenjice.

22


3.6. GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE

Drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora biti uvek po službenoj dužnosti.

Drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti ispitati :

1. Da li postoji povreda odredaba krivičnog postupka i da li je glavni pretres protivno odredbama ovog zakona održan u odsustvu optuženog, a u slučaju obavezne odbrane i u odsustvu branioca optuženog;

2. Da li je na štetu optuženog povređen krivični zakon.

Po zakonu drugostepeni sud ispituje presudu u delu u kojem se pobija žalbom. Sud vodi računa i da li je krivični zakon povređen na štetu optuženog,jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke.

Po službenoj dužnosti sud mora da vodi računa i da li je krivični zakon predviđen na štetu optuženog, jer sve povrede krivičnog zakona po svojoj prirodi predstavljaju apsolutne nedostatke presude.

Može se izvesti zaključak da drugostepeni sud kao sud pravnog leka ispituje pobijenu presudu u granicama osnova za pobijanje presude iznetih u žalbi i u granicama onih apsolutnih nedostataka koje po zakonu mora da ispituje po službenoj dužnosti.

23


3.7. ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI

Drugostepeni sud može u sednici veća, ili na osnovu održanog pretresa odbaciti žalbu kao:

Neblagovremnu ili nedozvoljenu, ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena, ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku, ili preinačiti provostepenu presudu.17

Žalba će se odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podnesena nakon zakonskog roka.

Odbijanje žalbe kao neosnovane i potvrđivanje provstepene presude

Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu,i potvrditi prvostepenu presudu ako naiđe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.

Drugostepeni sud će, uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti, rešenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje, ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka, osim slučajeva iz (člana 399 stav.1) ovog zakonika ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom, osim u slučaju predviđenom ovim zakonikom.18

Drugostepeni sud može i samo delimično ukinuti prvostepenu presudu, ako se pojedini delovi mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje.

Ako se optuženik nalazi u pritvoru, drugostepeni sud će ispitati postoje li razlozi za pritvor i doneti rešenje o ukidanju pritvora. Protiv tog rešenja nije dozvoljena žalba.

Ako drugostepeni sud pri razmatranju žalbe ustanovi da je za suđenje u prvom stepenu stvarno nadležan, ukinut će prvostepenu presudu, predmet uputiti veću istog suda i o tome obavestiti prvostepeni sud.

17 Špiro Vuković, Zakon o krivičnom postupku, Beograd,1981. str.288.18 Član 397.stav. 1.ZKP.

24


Ali ako je podnesena samo žalba u korist optuženika,a utvrdi se da je za suđenje u prvom stepenu nadležan viši sud, ne može se samo iz tih razloga ukinuti prvostepena presuda.19

Drugostepeni sud vratiće sve spise sudu prvog stepena sa dovoljnim brojem otvorenih prepisa svoje odluke radi predaje strankama i drugim zainteresovanim licima.

19 Vladimir Bajer ,Zakon o kricičnom postupku,Zagreb,1986.str.290-291.

25


ŽALBA NA PRESUDU DRUGOSTEPENOG SUDA

Žalba na presudu drugostepenog suda je poseban redovni lek,koji se može izuzetno upotrebiti samo u zakonom određenim slučajevima.

Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u sledećim slučajevima :

1) Drugostepeni sud izrekao najdužu zatvorsku kaznu ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna;

2) Drugostepeni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego prvostepeni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu;

3) Drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.20

O žalbi protiv drugostepene presude rešava sud trećeg stepena u sednici veća, shodno odredbama koje vaze za postupak u drugom stepenu. Pred ovim sudom ne moze se održati pretres.

20 Član 403. Zakonik o krivičnom postupku

26


Sam postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda, odvija se po odredbama koje važe za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda. Izuzetak postoji samo da se pred trećestepenim sudom ne može održati pretres, već po žalbi ovaj sud može odlučivati samo u sednici veća.

Posebno je pitanje sastava krivičnog suda za odlučivanje po žalbi na presudu drugostepenog suda u trećem stepenu,naročito ako je isti sud odlučivao po žalbi na presudu prvostepenog suda.Reč je o Vrhovnom sudu, koji može odlučivati po žalbi na presudu okružnog suda kao prvostepenog u drugom stepenu.

27


5.POSTUPAK PO ŽALBI PRED SUDOM TREĆEG STEPENA

Zakon je u osnovi predvideo dvostepenost, izuzetno trostepenost, a u jednom slučaju čak predvideo mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena.

Naime, predviđena je mogućnost žalbe protiv presude suda trećeg stepena, ako je taj sud potvrdio presudu drugostepenog suda kojom je izrečena smrtna kazna za krivično delo utvrđenim zakonom, odnosno , ako povodom žalbe bude izrečena kazna za takvo delo.

Sud trećeg stepena rešava u postupku koji važi za postupak po žalbi na presudu prvostepenog suda. Izuzetak postoji smo u tome, što se pred sudom trćeg stepena ne može održati pretres, već o žalbi na presudu trećestepeni sud može odlučivati samo u sednici veća.

Postupak po žalbi na presudu drugostepenog suda karakteriše sledeće:

Žalba na presudu drugostepenog suda se podnosi sudu koji je presudu izrekao u prvom stepenu u istom roku. Subjekti, koji imaju pravo na ovaj pravni lek su isti kao i što je kod žalbe protiv prvostepene presude, osim oštećenog koji nema pravo na žalbu. 21

21 Muamer Nicević,Čedomir Stevanović,Krivično procesno pravo,Novi Pazar,2008.str.459.

28


Za podnošenje ove žalbe ovlašćen je javni tužilac koji je postupio pred prvostepenim sudom, a ne onaj koji je postupio pred drugostepenim sudom. Viši javni tužilac imao bi pravo na žalbu samo u slučaju korišćenja instituta devolucije.

Odlučujući o žalbi, sud trećeg stepena može doneti sve odluke kao i drugostepeni sud, a granice ispitivanja presude suda trećeg stepena istovetne su granicama ispitivanja prvostepene presude.

Na kraju i u postupku pred sudom trećeg stepena primenjuje se ustanova beneficium cohaesionis, i to nesto drugačije u odnosu na sud drugog stepena.22

22 Muamer Nicević,Čedomir Stevanović,Krivično procesno pravo,Novi Pazar,2008.str.459-460.

29


6. ŽALBA NA REŠENJE

Žalba na rešenje je redovan pravni lek, koji se odlikuje određenim osobenostima. Ove osobenosti se odnose na mogućnost ulaganja žalbe na organe nadležne za odlučivanje po žalbi i na pitanje suspenzivnog dejstva žalbe.23

U pogledu mogućnosti ulaganja žalbe postoje tri vrste rešenja.Naime,postoje rešenja na koja je po pravilu dozvoljenja žalba, zatim ona kod kojih nije dozvoljena žalba, i rešenja na koja nije dozvoljenja samostalna žalba. Tako je zakonom predviđeno da je dozvoljenja žalba protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja,donetih u prvom stepenu,izuzev ako u ovom Zakonu nije izričito predviđeno da žalba nije dozvoljena.24

Žalba na rešenje se podnosi sudu koji je doneo rešenje od strane ovlašćenih lica u roku od 3 dana, od dana dostavljanja rešenja. O žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako zakonom nije drugačije određeno.

Nadležni sud rešavajući po žalbi na rešenje, može doneti više vrsta odluka. Tako može rešenjem odbiti žalbu kako neblagovremenu ili kao nedozvoljenu. Zatim, rešavanjem će odbiti žalbu kako neosnovanu i potvrditi rešenje doneto u prvom stepenu.

Najzad, sud pravnog leka može uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi , predmet varatiti na ponovno odlučivanje sudu koji je doneo pobijeno rešenje.

23 Čedomir Stevanović, Petar Stojanović,Krivično procesno pravo,Niš,2005. Str. 271.24 Muamer Nicević, Čedomir Stevanović,Krivično procesno pravo,Novi Pazar,2008.str.460.

30


Razmatrajući žalbu nadležni sud će, po pravilu, ispititati rešenje samo u okviru navoda u žalbi, s ‘tim što će se po službenoj dužnosti voditi računa samo o tome da li je provostepeni sud bio stvarno nadležan za donošenje toga rešenja, odnosno da li je rešenje doneo ovlašćeni organ.

1. Protiv rešenja istražnog sudije i protiv rešenja suda donesenih u prvom stepenu , stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u ovom zakonu nije izričito određeno da žalba nije dozovoljena;

2. Protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba, ako zakonom nije drugačije određeno;

3. Protiv rešenja o sprovođenju istage i drugih rešenja javnog tužioca,odlučuje istražni sudija, osim kada je ovim zakonom drugačije određeno;

4. Rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude ,mogu se pobijati samo u žalbi na presudu;

5. Protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije, žalba nije dozvoljena ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

O žalbi protiv prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako zakonom nije drugačije određeno.

31


Ispitivanjem žalbi, sud će po službenoj dužnosti paziti za donošenje rešenja :Provostepeni sud bi bio stvarno nadležan, odnosno, je li rešenje doneo ovlašteni organ.25

O sednici drugostepenog veća na kojoj se odlučuje o žalbi osuđenog protiv rešenja prvostepenog suda o odbijanju zahteva za ponavljanje postupka i pored zahteva osuđenog, stranke se ne pozivaju. To uostalom važi kad se u drugostepenom postupku odlučuje o žalbi protiv svakog drugog rešenja prvostepenog suda,izuzetno u drugim slučajevima.

Samim rešavanjem žalbe, sud može rešenjem odbaciti žalbu kako neblagovremenu ili nedozovljenu žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje, preinačiti ili ukinuti, i po potrebi i predmet uputiti na ponovno odlučivanje.

ZAKLJUČAK

25 Vladimir Bajer,Zakon o krivičnom postupku,Zagreb,1986, str.296.

32


Redovni pravni lekovi su pravna sredstva koja se ulažu protiv odluka koje nisu postale pravosnažne.

Pravni lekovi su vrsta pravnih sredstava kojima stranke i druga ovlašćena lica u krivičnom postupku pobijaju odluku suda o krivičnoj stvari koju smatraju nepravičnom ili nezakonitom, tražeći od suda pravnog leka da je izmeni ili ukine. Pravni lekovi (legal remedies, Rechtsmittel, remedia iuris) su procesne radnje subjekata u krivičnom postupku kojima se pobija sudska odluka s ciljem da se ukine ili izmeni donošenjem nove sudske odluke.

Pravni lek je materijalizovani izraz nezadovoljstva određenom sudskom odlukom u obliku zakonskog pravnog sredstva. Pravnim lekom pobija se odluka suda, dakle dokazuje njena nepravilnost ili nezakonitost i po tom osnovu od neposredno višeg nadležnog suda traži preinačenje ili ukidanje te odluke. Pravni lek je moguć samo pod uslovom da je doneta odluka u prethodnom stepenu i da ne postoji mogućnost da drugostepeni sud donese odluku umesto prvostepenog.

Kada se završi postupak u prvom stepenu, suđenje u daljim stepenima uslovljeno je upotrebom pravnih lekova. Postojanje postupka pravnih lekova, zavisi od volje lica ovlašćenih na njihovo podnošenje, s tim da ta lica određuju i obim i predmet odlučivanja, sem nekih izuzetaka.

Kod određivanja osnova pravnih lekova bitno je obezbediti, s jedne strane, efikasan sistem pravilnog sudskog odlučivanja i, s druge strane, isključiti mogućnost nanošenja neopravdane štete nekoj stranci .

Polazeći od toga, da bi neka povreda zakona bila osnova pravnom leku, treba da je bitna. Da li je neka povreda zakona bitna, prepisuje se u samom zakonu, tako da osnov pravnom leku mogu biti samo povrede zakona izričito utvrđene zakonom.

Međutim, ni sve bitne povrede zakona koje mogu biti osnov pravnom leku, nemaju istu važnost. Polazeći od toga, razlikuju se apsolutne i relativne povrede zakona, što dalje znači da

33


sve bitne povrede zakona nisu i apsolutne. Kod apsolutnih povreda zakona polazi se od neoborive pretpostavke da su one imale štetan uticaj na odluku, uz isključivanje mogućnosti da se dokazuje suprotno. Traži se samo da podnosilac žalbe dokaže povredu bez obaveze da dokazuje i uticaj te povrede na odluku. Kod relativnih povreda zakona ostavljeno je sudu da u svakom pojedinom slučaju ocenjuje da li je povreda uticala na zakonito i pravilno donošenje odluke.

Redovni pravni lekovi u krivičnom postupku su : žalba na presudu prvostepenog suda, žalba na presudu drugostepenog suda,i žalba na rešenje.

Opravdanje upotrebe pravnih lekova sadržano je i u izvesnosti donošenja pravilnije odluke u postupku pravnog leka, koja se ogleda u više važnih činjenica:

izjavom pravnog leka krivični se predmet iznosi pred višu instancu u kojoj su sudije s većim znanjem i iskustvom i boljim objektivnim uslovima rada;

pravilnost donesene odluke podvrgava se oceni dveju različitih foruma;

drugostepeni sud je kvalitetno bolji;

druge sudije ponovo ispituju istu stvar, što znači da se odluka formira kroz više ispitivanja raznih lica;

postoji mogućnost iznošenja novih činjenica i novih dokaza i sl.

Ovaj diplomski rad je samo mali deo onoga što žalba kao redoavn pravni lek zahvata i sve ono što sadrži.

U ovom radu sam,može se reći,pokušala dati neki svoj lični osvrt na teoijski deo teme, dok sam pravne detalje i realna rešenja navela iz originalnog teksta Zakona.

Iz ovog diplomskog rada može se zaključiti da je žalba redovan pravni lek koji omogućava istinitost, pravičnost i sigurnost građana samim njenim ulaganjem.

34


Pravo na žalbu je zagarantovano ustavom i spada u osnovna građanska prava. Koristeći ovo pravo građani podstiču državne organe na poštovanje principa zakonitosti i štite svoja prava i interese.

Republika Srbija

OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO

Kt.broj 392/09

35


Dana :09.08.2010. godine

Novi Pazar,MP/MX

Osnovnom sudu Novi Pazar

za

Apelacioni sud Kragujevac

Na osnovu čl.46 st.2 tač.4 i čl 364 st.3 ZKP-a protiv presude Opštinskog suda u Tutinu K br.225/09 od 10.12.2009.godine. u Zakonskom roku, izjavljujem

ŽALBU

-Zbog pogrešno i nepotpunog utvđenog činjeničnog stanja iz čl.367.tač.3 i čl.370.st.1. ZKP, i

Zbog povrede krivičnog zakona iz čl.367.tač.2.ZKP-a.

Obrazloženje

Presudom Opštinskog suda u Tutinu K br.225/09 od 10.12.2009.god.Mihailović Miloš iz Niša je oglašen krivim jer je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl.355 st.1 KZ PC.Odlučujući o optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Tutinu KT br.421/00 podnetom protiv optuženog iz Niša prvostepeni sud je održao glavni pretres i sproveo dokazni postupak. Naime, Prvostepeni sud se tokom celog dokaznog postupka trudio da dokaže kako okrivljeni nije izvršio falsifikovanje broja šifre na motoru marke GOLF 4 i tvrdio kako to uopšte nije predmet optužbe, pa tako Prvostepeni sud u obrazloženju optužbe navodi da nema dokaza da je okr.Mihajlović Miloš dana 05.09.2008.godine,zatečen na graničnom prelazu Mehov krš da upravlja PMB marke Golf 4 na koje je preinačen br.šasije , dok kasnije u obrazloženju u zadnjem pasusu nalazi da nije dokazano da je okrivljeni izvršio kriv. Delo iz čl.355 st.1 KZ RS.Da je Prvostepeni sud pročitao optužni predlog video bi da je okrivljeni optužen da je dana 05.0902008. godine upravljao navedenim vozilom na kojem je preinačen br. Šasije, a ne da je on izvršio preinašenje broja šasije ,tako da je nesporno da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret što nije bilo potrebno posebno dokazivati,tako a je potpuno nejasno zašto je Prvostepeni sud otišao u skroz pogrešnom pravcu i utvrđivao činjenice koje nisu predmet optužbe.

Ovakvim pogrešnim i nepotpunim utvrđivanjem činjeničnog stanja Prvostepenoi sud je potvrdio i Krivični zakon u korist okrivljenog.

Sa napred iznetog

Predlažem

36


Predlaže se da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje.

TUŽIOCA ZAMENIK

Republika Srbija


Kt.broj 392/09

37



Novi Pazar,MP/MX


za


Na osnovu čl.46 st.2 tač.4 ZKP-a presude Opštinskog suda Novi Pazar 14.08.2009. od 12.10.2009. godine, u blagovremenom zakonskom roku izjavljujem

ŽALBU

-Zbog odluke o kazni na osnovu člana 371.stav 1 ZKP-a.

Obrazloženje

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru,Sudska jedinica U Tutinu II-9 K.broj 508/10(09) od 22.07.2010.godine , oslobođen je optužbe Puzović Nenad Iz Boroštice zbog krivičnog dela falsifikovanje,isprave iz čl.355.stav 1.KZ RS na osnovu čl.355 stav.1 tačka 2 ZKP-a,jer u dokaznom postupku nije dokazano da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Prvostepeni sud je pogrešno cenio izvedene dokaze i na osnovu pogrešene ocene izvedenih dokaza izveo pogrešani zaključak kada je okrivljenog oslobodio optužbe,jer je kao jednu od olakšavajućih okolnosti uzeo da je okrivljeni stariji čovek i da nije dokazano da okrivnlejni nije izvršio falsifikovanje isprave broj šasjie odnosno godinu proizvodnje,kao i to da nije znao da je isto falsifikovano u trenutku kada je vozilo predao oštećenom Stojanović Nemanji,što ga po zakonu oslobađa krivične odgovornosti. Oštećeni je istakao da se protiv okrivljenog u vezi predmetnog vozila vodi parnični postupak u da je doneta prvostepena odluka kojem je okrivljeni obavezan da mu nadokandi štetu.

Zato,

PREDLAŽEM

Da Apelacioni sud u Kragujevcu ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje .

Republika Srbija


Kt.broj 392/09


38


Novi Pazar,MP/MX


za


ŽALBU

-Zbog odluke o krivičnoj sankciji iz člana. 367 tač.4

Obrazloženje

Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru,10.09.2009.godine proglašen je krivim Miloš Milić zvani Migo iz Novog Pazara zbog kriv.dela nasilničkog ponašanja iz čl.344 st.2. u vezi sa st.1. KZ i krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz čl.348 KZ RS.Izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora u trajanje u od 7 meseci.

Prvostepeni sud je pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno je doneo odluku kada je okrivljenog oglasio krivim i krivično odgovornim, međutim Prvostepeni sud je okrivljenom izrekao blagu krivičnu sankciju sa kojom se neće postići svrha i cilj kažnjavanja tj.delovanja na okrivljenog da ne ponovi kriminalno ponašanje i uticaj na druge da se uzdrže od vršenja ovakvih i sličnih krivičnih dela.U ovom slučaju radi se o licu koje je i ranije osuđivano i to presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru

K br.49/07 zbog krivičnog dela iz člana 204.stav.1. KZ,na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru K br.30/09,zbog krivičnog dela iz člana 355stav.2. KZ RS. Na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.

Predlažem,

Da Apelacini sud preinači prvostepenu presudu u pogledu krivične sankcije i osudjenog osudi na kaznu po zakonu.

LITERATURA:

39


1. Muamer Nicević,Čedomir Stevanović,

Krivično procesno pravo,Novi Pazar,2008.

2. Čedomir Stevanović,Petar Stanojević,

Krivično procesno pravo,Niš,2005.

3. Špiro Vuković,

Zakon o krivičnom postupku,Beograd,1981.

4. Vladimir Bajer,

Zakon o krivičnom postupku,Zagreb,1986.

IZVORI:

1. Zakonik o krivičnom postupku

2. www.projurus.org

www.pravniportal.rs

www.spr.rs

40

http://www.spr.rs/

http://www.pravniportal.rs/

http://www.projurus.org/

Documents

REDOVNI PRAVNI LEKOVI-