1

U ime Koalicije za REKOM

Udruženje/Udruga BH Novinari

organizuje

Regionalne konsultacije s višenacionalnim zajednicama o Inicijativi za

osnivanje REKOM

Mostar, BiH

28. avgust 2010.

PROGRAM

10:00 -10:30

Otvaranje skupa

Ljubo Bešlić, Gradonaĉelnik Mostara, BiH

Ţeljko Sabo, Gradonaĉelnik Vukovara, Hrvatska

Daliborka Uljarević, Centar za graĊansko obrazovanje, Crna

Gora

Predstavljanje uĉesnika/uĉesnica

10:30 -11:30

Uloga lokalnih vlasti u razvijanju saradnje i vraćanja poverenja meĊu zajednicama na

lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou.

Govornici:

Azra Pašalić, predsjednica Skupštine opštine Prijedor, BiH

Ibrahim Jahić, predsjedavajući opštinskog vijeća Doboj istok

Siniša Bilbija, vijećnik opštinskog vijeća Grahovo

Berislav DţiĊić, predstavnik Odjela za Braniteljsko-invalidsku zaštitu Vitez

Olivera Paunović, Forum ţena, LSV, Zrenjanin, Srbija

Moderatorka: Dţenana Karup Druško, Udruţenje BH novinara, BiH

11:30– 12:00

Pauza

12:00 – 12:30

Zašto REKOM?

Amir Kulaglić, Sreberenica, BiH

AnĊelko Kvesić, Hrvatska udruga logoraša u BiH

12:30 – 13:00

Predstavljanje Nacrta statuta REKOM

Moderatorka: Daliborka Uljarević

Izbor i sastav REKOM: Vesna Teršeliĉ, Documenta, Hrvatska

Ciljevi i ovlaštenja REKOM: Dţenana Karup Druško

Struktura i Završni izvještaj REKOM: Milena Savić, CIPP, Zvornik, BiH

2

Diskusija

13:00 – 14:00

Ruĉak

14:00 – 16.00

Nastavak diskusije

Moderatorka: Daliborka Uljarević

16.00

Zakljuĉni osvrt uĉesnika

Moderator: Amir Kulaglić

3

Uĉesnici/ce:

1. Aferdita Syla, Community Building Mitrovica, Mitrovica/Mitrovicë, Kosovo

2. Amir Kulaglić, Koordinacijsko vijeće Koalicije za REKOM, Srebrenica, BiH

3. AnĊelko Kvesić, Hrvatska udruga logoraša, Busovaĉa, BiH

4. Andrea Golgo Forenci, Kancelarija gradonaĉelnika Beĉeja, pomoćnica gradonaĉelnika, Beĉej,

Srbija

5. Anka Vukiĉević, Mreţa ţena partije Pokret za promjene, predsjednica, Podgorica, Crna Gora

6. Azra Pašalić, Skupština opštine Prijedor, predsjednica, Prijedor, BiH

7. Berislav Dţindţić, Općina Prozor – Rama, Ured društvenih djelatnosti, Prozor-Rama,

8. BiH

9. Boro Kitanoski, Mirovna akcija, Prilep, Makedonija

10. Daliborka Uljarević, Centar za graĊansko obrazovanje, Podgorica, Crna Gora

11. Đuro Josipović, Opština Istoĉni Drvar, naĉelnik, Istoĉni Drvar, BiH

12. Dţenana Karup – Druško, Udruţenje/Udruga BH novinari, Sarajevo, BiH

13. Emil Kriještorac, Skupština opštine Kotor, odbornik, Kotor, Crna Gora

14. Flakran Pustina, Opština Tetovo, portparol, Tetovo, Makedonija

15. Galip Beqiri, Nacionalni savet albanske nacionalne manjine, predsednik, Bujanovac, Srbija

16. Ibrahim Jahić, Općinsko Vijeće Doboj Istoka, predsjedavajući, Doboj Istok, BiH

17. Izet Šahović, Opština Prozor - Rama, BiH

18. Jasminka Drino-Kirlić, Omladinski centar, Gornji Vakuf/Uskoplje, BiH

19. Ljiljana Bjelanović, Udruţenje graĊana Tolerancijom protiv različitosti, Doboj, BiH

20. Ljiljana Spasić, GraĊanska akcija Panĉevo, Panĉevo, Srbija

21. Ljubo Bešlić, Gradonaĉelnik Mostara, Mostar, BiH

22. Miladin Jakovljević, Vijeće srpske nacionalne manjine Grada Pakraca, ĉlan, Pakrac, Hrvatska

23. Milena Savić, Centar informativno – pravne pomoći, Zvornik, BiH

24. Milutin Cicvara, nekadašnji ĉlan Gradskog vijeća Grada Pakraca, Pakrac, Hrvatska

25. Mirjana Bilopavlović, Centar za podršku i razvoj civilnog društva Delfin, Pakrac, Hrvatska

26. Mirsad Jusufović, Kabinet gradonaĉelnika Novog Pazara, Novi Pazar, Srbija

27. Murat Ćorić, Gradsko vijeće Opštine Mostar, predsjednik, Mostar, BiH

28. Murisa Marić, DON, Prijedor, BiH

29. Nada Berkuljan, Gradska većnica za kulturu i informisanje grada Panĉeva, Panĉevo, Srbija

30. Nebojša Joviĉić, Izbjegliĉki servis za povratak, Drvar, BiH

31. Novka Dabarĉić, Skupština opštine Nevesinje, sekretar, Nevesinje, BiH

32. Nysret Maxhera, Skupština opštine Mitrovica/Mitrovicë, odbornik, Mitrovica/Mitrovicë,

Kosovo

33. Olivera Paunović, Forum ţena Lige Socijaldemokrata Vojvodine, Zrenjanin, Srbija

34. Peter Knezi, Gradonaĉelnik Beĉeja, Beĉej, Srbija

35. Rijad Dukić, New Step, Mostar, BiH

36. Rustem Nurković, Kabinet predsjednika opštine Peć/Pejë, Peć/Pejë, Kosovo

37. Senada Sušić, PRONI, Brĉko, BiH

38. Sergej Sekulović, Skupština opštine Podgorica, odbornik, Podgorica, Crna Gora

39. Siniša Bilbija, Općinsko vijeće Bosanskog Grahova, vijećnik, Bosansko Grahovo, BiH

40. Suada Korenica, Municipality Preparation Team, Mitrovica/Mitrovicë, Kosovo

41. Tatjana Stokić, Kabinet gradonaĉelnika InĊije, šefica kabineta, InĊija, Srbija

42. Tomo Araĉić, Zajednica udruga naseljenika Hrvatske, Knin, Hrvatska

43. Vasil Siništaj, Gradska opština Tuzi, odbornik, Tuzi, Crna Gora

44. Vesna Teršeliĉ, Documenta, Zagreb, Hrvatska

45. Ţeljka Prša, Struga, Bosansko Grahovo, BiH

46. Ţeljko Sabo, Gradonaĉelnik Vukovara, Vukovar, Hrvatska

4

Transkript audio zapisa

Dobar dan, ja sam Dženana Karup – Druško i ovdje sam u ime Udruţenja BH novinari i

ĉlanica sam Koordinacijskog vijeća Koalicije za REKOM. Udruženje novinara je u Koaliciji

za REKOM jako dugo. Mi smo ovu ideju podrţali zato što smatramo da osnivanje REKOM –

a moţe doprinijeti svima u regionu, odnosno, na prostoru bivše SFRJ, da se suoĉimo sa

prošlošću, da vidimo šta se to dešavalo proteklih godina, odnosno, u godinama kada su bili

ratovi na našim prostorima; da vidimo koje su to ĉinjenice, koji su to dokazi, koja je to istina

sa kojom se, na ţalost, ni jedna od naših zemalja još uvijek nije suoĉila. Drago mi je što vas

je danas toliko ovdje, pogotovo mi je drago što imamo predstavnike svih zemalja koje su u

Koliciji za REKOM. A sada bih predstavila naša prva tri uvodniĉara. Ţelim da se zahvalim

gospodi Ljubi Bešliću, koji je, na naki naĉin, naš domaćin – gradonaĉelnik ovog prelijepog

grada u kojem smo svi danas. Tu je i gospodin Sabo koji je odšao iz Vukovara i koleginica

Daliborka koja je došla iz Crne Gore. Gospodine Ljubo izvolite.

Ljubo Bešlić: Hvala. Poštovani gradonaĉelniĉe, uveţani gradonaĉelnici, predsjednici vijeća,

uvaţeni sudionici ovog izuzetnog skupa, dame i gospodo. Ĉast mi je i zadovoljstvo što vas

mogu pozdraviti ovdje u Mostaru i zaţeljeti vam, prije svega, ugodan boravak u našem gradu,

koji ne, na ţalost, u ratnom vremenu 1992-95. doţivio strahovita razaranja i devastacije. Ovaj

grad ne pamti u svojoj povijesti nešto takvo ili nešto sliĉno da se dogaĊalo kada se uništavalo

sve: od crkava, dţamija, manastira, mostova, bolnica, muzeja, galerija. Sve ono što je ljudska

ruka izgradila bilo je podloţno uništenju. Mislim da je to bilo jedno posebno vrijeme i da se

nisu štedjeli ni gospodarski, ni stambeni, ni bilo kakvi drugi objekti, a posebna meta su bili

kulturni objekti svakog naroda. Mislim da neposredno iza rata poreĊenja Mostara, koja su sa

slika gledana bila sliĉna slika Vukovara, ali bih rekao da je to u daljoj povijesti bila Hirošima.

Mostar je ĉesto, a i Vukovar – ako me sjećanja sluţe, a ţiveli smo i radili u to vrijeme, slike

su bile straviĉne – poreĊen sa Hirošimom. Današji Mostar je dijelom zadrţao svoj

višenacionalni predratni identitet, i tri nacionalne zajednice: Bošnjaci, Hrvati i Srbi. Rekao

bih i graĊani drugih nacionalnosti u znaĉajnoj mjeri zadrţali su svoju prisutnost u gradu,

unatoĉ svim ratnim zbivanjima i nedaćama.Bilo je tu raznih migracija, tako da je Mostar

danas mogu slobodno reći, jedan istinski multietniĉki grad u Bosni i Hercegovini, vi znate da

su mnogu gradovi doţivjeli promjene kada je sastav stanovništva u pitanju, ali Mostar je u

dobroj mjeri zadrţao taj svoj identitet. A što se tiĉe proteklih godina, u dobroj je mjeri

zabiljeţen politiĉki napredak u gradu. Saĉuvana je multietniĉnost grada kao jedna prednost,

ne kao neostatak. Mislim da, kad mi uredimo naše odnose, da će to biti jedno bogatstvo

razliĉitosti a ne nedostatak. I da će donijeti novi napredak, jedna novi, rekao bih, inicijalni dio

koji će biti vodilja. Ja sam uvjeren u to i mislim da odreĊeno vrijeme pokazuje to i da sve

stvari koje su se dogaĊale u prethodnom periodu i sve inicijative koje se danas odvijaju daju

nam za pravo da vjerujemo u to. Što se tiĉe grada Mostara i dogaĊanja koja su se odvijala

ovdje, moram istaći da se u Mostaru dogodio prvi do većih zloĉina u Bosni i Hercegovini, a

to je odvoĊenje graĊana na Uborak i njihovo masakriranje. Tu je ubijeno nekih 114 civila od

strane paravojnih snaga JNA, itd... Na ţalost, taj dio nije dovoljno istraţen, pošto danas

govorimo, izmeĊu ostalog, i o tome, niko zbog toga nije procesuiran i mislim da taj dio u

Mostaru ostavlja jednu lošu posljedicu. Mi svake godine odlazimo na mjesto dogaĊanja, i

zbog neistraţivanja i ne iznošenja prave istine dolazi do nepovjerenja i pogoršavanja

meĊusobnih odnosa. Stoga danas dajem svoju punu podršku Inicijativi REKOM, odnosno

tome da budemo sigurni u svoju budućnost i da slobodno koraĉamo tim putem bez straha da

će se ti zloĉini ponoviti. Samo ukoliko istraţimo sve i iznesemo do kraja ĉinjenice, onda

smanjujemo bojazan od budućnosti. To osobno mislim i mislim da i većina vas koji ste danas

ovdje isto tako promišljate. I ako je netko kazao da je bolje biti ţrtva nego krvnik, ako svaki

5

zloĉin ne bude otkriven i primjereno kaţnjen, nema spokoja za ţrtve niti pravednog mira svih

nas koji ţivimo na ovim prostorima. Evo, vjerujem da će i ovaj današnji skup biti veliki

doprinos i poticaj ostvarenju pomirenja na ovim prostorima,kako u Evropi kaţu, jugo-istoku

Evrope, a ja bih rekao na prostorima bivše Jugoslavije gdje su, uglavnom, bili krvavi sukobi.

Ţelim vam ugodan boravak i dobre rezultate današnjeg skupa i da ovo ne ostane samo na

današnjoj temi, nego da se ova širi po drugim dijelovima bivše Jugoslavije. Samo

zajedniĉkim radom mi moţemo pomoći za bolju budućnost našoj djeci, a naš ţivot je

podreĊen za budućnost naše djece. Hvala vam i svako vam dobro.

Dženana Karup – Druško: Hvala gospodine Bešliću, hvala na podršci koju ste dali

Inicijativi REKOM. Gospodin Sabo, gradonaĉelnik grada koji ima prošlost sliĉnu Mostaru

kada je rat u pitanju; razrušeni gradovi, razrušene porodice, raseljeni ljudi, mnogo

ţrtava...Kako da se suoĉimo sa tim i kako da napravimo bolju budućnost za sve nas?

Željko Sabo: Ja vas sve srdaĉno pozdravljam. Gospodine gradonaĉelniĉe i svi drugi,, ja vam

moram nešto reći o svom izgledu. Kaţu za muškarce da stavljaju kravatu iz duţnog

poštovanja prema drugima a ne iz poštovanja sebe. Ja danas nemam kravatu, imam majicu

koju nosim, ne istu već mjenjam ovakve majice jer je u Vukovaru upravo u tijeku Vukovarski

filmski festival, ĉetvrti po redu.To je jedna manifestacija koja je prešla granica Hrvatske jel'

je to MeĊunarodni filmski festival podunavskih gradova gdje je u Vukovar došlo na tisuće

ljudi....Ja sam napustio svoj grad da doĊem ovdje i s tim ţelim naglasiti koliko imam respekt,

koliko imam poštovanje prema ovakvim skupovima. I prema tebi, gradonaĉelniĉe, što sam

vidio kada smo se prvi puta upoznali. I osjetio što taj ĉovjek ima ispred sebe, a ono što je još

bitnije – što ţeli. A ţeli dobro svom narodu, kao što ţelimo i mi. Mogli bi, kao izmeĊu dva

ĉovjeka, izmeĊu dvije osobe, izmeĊu dvije ţene... praviti sliĉnosti, a svi smo toliko razliĉiti.

Tako i ovaj rat, koji je u Hrvatskoj došao, baš 24. ovoga mjeseca je obiljeţen poĉetak rata u

Hrvatskoj. Naime, taj dan su tri aviona oborena od strane branitelja Vukovara, tri aviona

vojske koja se automatski stavila na raspolaganej teritorijalnim snagama Srba, koji su ţivjeli

na prostoru općine Vukovar. Mnogi su došli u naš grad koji nisu tu ţivjeli. Ispalo je da oni

koji su ţivjeli na prostorima Vukovara, na prostorima Hrvatske, današnje Vukovarsko –

sremske ţupanije, da nisu ni poĉeli rat, da su došli neki preko Dunava, a to slijedili. No,

najveći problem danas za nastavak procesa, kada dolaze veleposlanici i razgovaraju sa mnom

pitaju o procesu pomirenja, kako on ide, ja im kaţem – vrlo ĉudno pitanje, meni teško za

odgovoriti. Ja se sa svojim prijateljem srpske nacionalnosti nisam ni stigao pozdraviti. Nisam

stigao, s toga, jer se mi nismo ni posvaĊali. Ali je ĉinjenica da je on pucao na mene, a ja na

njega. Tek kada smo se sastali, ponovno smo sjedili i , hajd da vidimo što smo to ĉinili,

hoćemo li se posvaĊati ili ćemo jedan drugome reći istinu i nastaviti nekim zajedniĉkim

pravcem dalje...Zbog toga,za istinu koju sam traţio od svojih prijatelja, bila mi je bitna samo

jedna stvar. Nije mi bilo bitno da li je uzeo pušku, da li je pucao, što je radio u ratu, zna se što

se radi u ratu, ali mi je bilo bitno da nije poĉinio zloĉin. Jer, onog trenutka kada sam se kao

branitelj Vukovara predao JNA, i tada sva ona maltretiranja, one postupke koje sam kao

zarobljenik dva logora u Srbiji doţivio, e to je za mene bio zloĉin. A u ratu mi je poginuo

najbolji prijatelj od metka. I to je bila ĉasna, poštena, junaĉka borba, bez obzira što su ciljevi

bili razliĉiti i što to apsolutno nije trebalo da se desi. Primjer su nam Ĉeška i Slovaĉka kako

su to uĉinili. Prema tome, mi nismo bili dovoljno zreli da prihvatimo jednu ĉinjenicu da, ako

je na odreĊen naĉin trebalo u prostorima Jugoslavije da se podijelimo na republike, da to

bude takav izbor. Izabrali smo i prihvatili, da li je neko bio krvnik a neko ţrtva, izabrali smo

borbu. A ta borba je dovela do toga da Vukovar, kada se zbroji, po podacima vojske, koliĉina

eksploziva koja je pala na Vukovar ravna je bombama koja je baĉena na Hrošimu ili

Nagasaki. Tako je otprilike Vukovar izgledao. Preko ĉetiri tisuće ţrtava je palo u Vukovaru

6

samo sa hrvatske strane. Najveći i najteţi zloĉin se desio na prostoru Ovĉare, kada su po

zarobljavanju, po padu Vukovara, iz vukovarske bolnice odvedeni ranjenici i strijeljani muĉki

na Ovĉari. Stoga, kada sam usporedio i kada sam prošle godine došao na duţnost

gradonaĉelnika i vidio tu sliĉnost u sa razaranjem Hirošime i Nagasakija saznao sam da u

okviru UN postoji udruga Gradonaĉelnici za mir“. Predsjednik te udruge je gradonaĉelnik

Hirošime. Napisao sam mu pismo i ono što osjećam i što ţelim raditi to je upravo širiti istinu

i mir i toleranciju da nam se to više ne ponovi. I upravo, kada sam prošle godine postao jedan

od gradonaĉelnika za mir, bilo bi mi je neizmjerno drago da gradonaĉelnik Mostara Ljubo

Bešlić bude takoĊer jedan od nas jer sigurno da to radi, ĉini i ţeli. Ono što je bitno u procesu

jeste da treba govoriti o istini i tu istinu treba prihvatili. Ono što je bitno jeste da smo došli u

situaciju da proces mira i tolerancije, za šta je prekrasan primjer u Vukovaru, moţe biti

pokazatelj drugima kako da to ĉine i što prije prihvate. Ali ono što je bitno i što je, moţda,

najbitnije je da je Srbija kao drţava prihvatila ĉinjenicu da se taj zloĉin dogodio u Vukovaru;

da su procesuirani oni koji su poĉinili zloĉin u Ovaĉari, da se nije ĉekao samo Hag, i da istina

ima svoj kraj kroz suĊenja jer zloĉin ne zastarjeva.Tog trenutka, kada, da li su jedna,dvije ili

tri strane, prihvate istinu. Ako istina iziskuje sudski proces, onda narod kao narod dobija,

mnoge ţrtve, koje su poginule, dobijaju satisfaklciju. I to je temelj za sve ono što slijedi. A to

je proces u kojemu svi trebamo vršiti pritisak da se što prije izgrade tvornice.Narod, koji je

preţivio taj pokao, samo ţeli da ţivi, da traţi radna mjesta, posebno mladi. I mnogi mladih u

Vukovaru kaţu – dosta je više da budemo taoci prošlosti naših roditelja, mi ţelimo ţivjeti kao

što su oni nekada ţivjeli u zajedništvu, ići u iste disko klubove, plesati ili raditi i ostati u

svom gradu. S toga, uvijek kada me budete pozvali ili kada budete u mome Vukovaru, biće

mi drago da doĊete, jer pokrenuo sam akciju da Vukovar ima jedna centar za mir i

toleranciju. Jednu akedemiju, jel kroz Vukovar moţe puno toga da se nauĉi, a posebno što je

u Vukovaru, kroz proces mirne reintegracije, mirnim putem zaustavljan rat. Kad nismo

uspjeli mirno da se raziĊemo, a ipak smo napravili jedan iskorak uz pomoć meĊunarodne

zajednice. I da se Vukovar bez one posljednje ratne bitke, kako je to bilo u Kninu u

Hrvatskoj, vrati u teritorijalni ustroj Republike Hrvatske iz rata. I to je ono što je

veliĉanstveno i svi mi koji uĉestvujemo u tom procesu koji će dovesti do mira kroz mir i

toleraciju, nadam se, bićemo Boţijim blagoslovom nagraĊeni.Ĉak i ako nas na samim

poĉecima neki prozivaju i osporavaju. A prozivaju oni koje ţele da se bave politikantstvom.

Stoga vas još jednom srdaĉno pozdravljam, ţelim vam uspješan rad i, nije vam lako, kao ni

nama.Eto toliko.

Dženana Karup Druško: Ali zajedno, sigurna sam da moţemo mnogo toga. GospoĊica

Daliborka Uljarević nam dolazi iz Crne Gore. Daliborku ću zamoliti da nam nešto više kaţe o

Inicijativi za REKOM jer su u maju 2006. godine u Crnoj Gori bile i prve konsultacije za

ţrtve. Izvoli.

Daliborka Uljarević: Hvala. Poštovani gradonaĉelnici, predstavnici lokalnih zajednica, meni

je posebno zadovoljstvo da vas pozdravim ovdje u Mostaru u ime Koalicije za REKOM.

Inicijativa za REKOM do sada predstavlja najveći regionalni napor da se proces suoĉavanja

sa prošlošću izvede na naĉin koji će poštovati ţrtve i njihovu patnju. Ona dolazi iz civilnog

društva, ona je potreba graĊana zbog naše budućnosti za zadovoljenjem pravde i

minimziranje zloupotreba kojima su godinama nakon rata zrtve ţloĉina izloţene. Naša je

debata, kao što je pomenula koleginica Dţenana, zapoĉela još u maju 2006. godine u

Podgorici, i od tada je bilo preko stotinu skupova na kojima smo razgovarali o potrebi za

uspostavljanje REKOM –a i o karakteristikama jednog takvog tijela i zašto je bitna baš

regionalna dimenzija. Vjerujem da je i vaše današnje prisustvo izraz podrške Inicijativi ili

zainteresovanosti da se sa njom pomnije upoznate. A naša je ţelja da uzmete uĉešće u njenom

7

oblikovanju i prijenego što doĊe do parlemenata u drţavama kojima pripadamo, kako bi ona

u punoj mjeri bila odraţ svega onoga što mi vidimo kao lokalnu potrebu. Mi smo svjesni da

je uspostavljanje REKOM –a jedan ambiciozan i izazovan zadatak, ali vjerujemo da, bez

obzira na razlike koje postoje meĊu zainteresovanim stranama u regionu, moţemo naći

zajedniĉki imenitelj u potrebi da se utvrde ĉinjenice o ratnim zloĉinima, o ţrtvama, o

odgovornima, i da na taj naĉin idemo ka jednom odrţivom putu zadovoljenja pravde ali i

prevencije. To je, vjerujem, mnogo znaĉajnije, zbog prevencije sliĉnih budućih dogaĊaja i

konaĉne stabilizacije regiona njegovoj punoj demokratizaciji i evropeizaciji. Da bi prekinuli

taj zaĉarani krug etniĉkih interpretacija u kojima svako kao drţava ili kao nacija govori samo

o svojim ţrtvama. Tu su poĉinioci najstrašnijih zloţina u odreĊenim sredinama heroji,

potreban nam je upravo ovaj regionalni odgovor. Potrebna nam je i vaša podrška kao onih

koji su, ne samo u stalnoj komunikaciji sa graĊanima, već kao i onih koji su u prilici da

donose odluke i mijenjaju odreĊene tokove. Nadam se da ćemo zajedniĉkim naporima uĉiniti

da se uspostavi taj sistem institucionalnog uĉenja, da se naše institucije demokratizuju i

razvijaju u skladu sa meĊunarodnim standardima. Preduslov odgovornog suoĉavanja sa

buduĉnošću predstavlja zapravo zajedniĉko sananje o ĉinjenicama iz prošlosti i vjerujem da

upravo Inicijativa za REKOM moţe dati sveobuhvatan pristup da stavimo taĉku na ono na

ĉemu smo se jako puno iscrpljivali i što nas jako dugo drţi u poziciji u kojoj nas drţi. A da

obezbjedimo budućnost o kojoj su gospodin Bešlić i gospodin Sabo govorili, koja je potrebna

za rad novih generacija koje ţele da izaĊu iz te priĉe. Ja vam se zahvaljujem i još jednom,

naravno, ovdje smo svi da ĉujemo šta su vaši komentari i sugestije i da vidimo u kojoj mjeri

su predloţeni dokumenti identifikovali vaše potrebe. Hvala vam.

Dženana Karup Druško: Hvala Daliborka. Ja bih vas sad zamolila, s obzirom da se sve ovo

snima a i zbog lakše komunkacije da znamo ko je sve danas ovdje, da se svi predstavimo i

kaţemo odakle dolazimo. Zamoliću da krenemo sa moje lijeve strane.

Ja sam Milena Savić, dolazim iz Centra informativno – pravne pomoći, Zvornik, to je ova

organizacija koja zajedno sa BH novinari organizuje današnji skup. Inaĉe sam koordinator

konsultativnog procesa REKOM u BiH.

Ja sam AnĊelko Kvesić, dolazim iz Busovaĉe, predstavnik sam Hrvatske udruge logoraša i

ĉlan Koordinacijskog vijeća za REKOM.

Dame i gospodo, ja sam Amir Kulaglić, dolazim iz Srebrenice, ĉlan sam Koordinacijskog

vijeća Koalicije za podršku i za uspostavljanje REKOM-a.

Dobar dan, ja sam Senada Sušić, dolazim iz Brĉkog, Proni – nevladina organizacija koja se

bavi mladima i zaštitom ljudskih prava.

Ja sam Anka Vukiĉević, dolazim iz Crne Gore u ime politiĉke partije Pokret za promjene,

predsjednica sam Mreţe ţena partije Pokret za promjene.

Ja sam Vasil Siništaj, dolazim iz gradske opštine Tuzi ili podruĉja Malesije, blizu Podgorice,

diplomirani pravnik, ĉlan GraĊanske inicijative Tuzi, inaĉe odbornik u gradskoj opštini Tuzi i

poslanik u Skupštini Republike Crne Gore sa polovinom mandata.

Dobar dan, moje ime je Mirsad Jusufović, dolazim iz Novog Pazara, šef sam kabineta

gradonaĉelnika Novog Pazara, inaĉe sam generalni sekretar sandţaĉke demokratske partije

SDP našeg.

Ja sam Berislav Džidžić, dolazim iz općine Prozor –Rama, iz Ureda društvenih djelatnosti.

Ja sam prim. dr Azra Pašalić, predsjednica Skupštine opštine Prijedor.

Murisa Marić, izvršna direktorica Udruţenja graĊana DON iz Prijedora.

Andrea Golgo Forenci, dolazim iz opštine Beĉej, Srbija.

Dobar dan ţelim svima, ja sam Knezi Petar, dolazim iz Beĉeja, Autonomna pokrajina

Vojvodina, Republika Srbija, gardonaĉelnik sam opštine Beĉej.

8

Dobar dan svima, Siniša Bilbija, vijećnik Opštinskog vijeća i šef poslaniĉkog kluba u

Opštinskom vijeću Bosansko Grahovo.

Dobar dana svima, ja bih pre nego što se predstavim ţelela da se zahvalim organizatorima na

pozivu. Zaista smatram ĉašću što se nalazim ovdje u društvu dva gradonaĉelnika dva, na

najstrašniji naĉin, srušena grada, osetite to po mom glasu i svaki skup, to moram istaći,

emotivno doţivljavam. Ja sam Ljiljana Spasić, izvršna direktorka GraĊanske akcije Panĉevo

i ĉlanica Radne grupe za proces konsultacija u Srbiji u Koaliciji za REKOM.

Dobar dan svima, moje ime je Tatjana Stokić, dolazim iz InĊije i radim u kabinetu

predsednika opštine InĊija.

Bjelanović Ljiljana, Udruţenje graĊana Tolerancijom protiv razliĉitosti, Doboj.

Dobar dan, ja sam Miladin Jakovljević i dolazim iz grada koji je sliĉno prošao kao Mostar i

Vukovar. Ţalim za njihovom sudbinom, meĊutim, moram vas upoznati i da Pakrac i Lipik

nisu ništa bolje prošli od Vukovara.

Dobar dan svima, ja sam Mirjana Bilopovlović, dolazim takoĊer iz Pakraca, dolazim ispred

organizacije Centar za podršku i razvoj civilnog društva Delfin, a ovdje sam zapravo ispred

Koalicije za REKOM i ĉlanica sam naše nacionalne grupe za Hrvatsku. Izuzetna mi je ĉast

biti danas u Mostaru i biti sudionica ovog procesa, pogotovu što imamo dva uvaţena gosta. Ja

bih rekla da su zapravo ovdje svi uvaţeni gosti i da od ovih današnjih konsultacija oĉekujem

jako puno i da ćemo otići korak dalje u našem dokumentu koji bi trebali prihvatiti i dati na

razmatranje našim vladama.

Dobar dan, pozdravljam vas sve. Ja sam Nada Barkuljan, ĉlanica Gradskog veća u Panĉevu,

pozdravljam vas u ime gradonaĉelnice Vesne Martinović koja je ţelela danas biti ovde, ali je

imala peh –razbolela se. Nama je u Panĉevu posebno bitno da se ovaj proces provede i za to

imamo svoje razloge koje ćete ĉuti tokom rasprave.

Ja sam Murat Ćorić, predsjednik sam Gradskog vijeća grada Mostara, uz pozdrave koje vam

je gradonaĉelnik uputio i sa moje strane pozdrav i dobrodošlica u grad Mostar.

Dobar dan, ja sam Rustem Nurković, dolazim iz Peći i ĉlan sam Kabineta predsjednika

opštine Peć i predsjednik manjinske zajednice u Peći. Na ţalost, i naš grad je bio razrušen 86

odsto individualnih objekata je bilo porušeno i najstrašniji dogaĊaji ratni koji su se desili na

Kosovu bili su baš u našem gradu. Pozdravljam ovaj skup i veoma mi je drago da ćemo danas

razgovarati o tome.

Dobar dan, pozdravljam sve. Ja sam Galib Beširi i dolazim iz Bujanovca, podruĉja gdje je

bio sukob, ali nije bilo rata. Inaĉe sa m predjednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji.

Ja sam Nusret MaĊira iz Mitrovice, ĉlan sam Skupštine opštine Kosovska Mitrovica.

Ja sam Aferdita Sulja iz Mitrovice.

Dobar dan, ja sam Željka Prša, ţelim sviju pozdraviti u ime graĊana opštine Bosansko

Grahovo, dolazim kao NVO sektor Struga i kao ĉovjek koji podrţava sve ove tolerancije,

pomirenja...a o razrušenosti Grahova goviriće moj kolega. Oko 92 odsto Grahova je porušeno

Dobar dan svima, ja sam Suada Korenica iz Mitrovice, ĉlan sam Pripravog tima za sever

Mitrovice.

Dobar dan, ja se zovem Olivera Paunović, dolazim iz Zrenjanina, inaĉe sam ispred Foruma

ţena Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Dobar dana svima, ja se zovem Boro Kitanoski, dolazim iz organizacije Mirovna akcija iz

Prilepa, Makedonija.

Tomo Araĉić, Udruge za traţenje nestalih 92.

Vesna Teršelić, iz Dokumente iz Zagreba, inaĉe ĉlanica Koordinacijskog vijeća Koalicije za

REKOM. Dţenana, sada predajem tebi.

Dženana Karup Druško: Hvala Vesna. Ja moram reći da se izvinjavam, ova sala je jutors

bila premala za sve nas koji smo došli, ţao mi je zbog gostiju koji sjede sa strane. S druge

9

strane, ovako smo nekako svi blizu, intimnije je, pa moţda ćemo bolje raditi. Sada bih

zamolila gospoĊu Azru Pašalić iz Prijedora da nam kaţe nešto o svome gradu i ovoj

Inicijativi.

Azra Pašalić: Ja pozdravljam još jednom i ţelim da se zahvalim organizatoru koji me je

pozvao. To mi je izuzetna ĉast i dalje ću nastaviti raditi s vama zato što je to moje

opredjeljenje i ţivotni put, ono što sam zapoĉela 92, da ne govorim ranije. Ja sam sada na

izborima, ovim slijedećim, u oktobru, nosilac Liste za Parlamentarnu skupštinu BiH, i mislim

da ću proći u parlament BiH tako da ću moći već sa te strane podrţati ono što će se desiti u

parlamentu povodom našeg REKOM –a. Grad iz kojeg dolazim prošao je jako loše u ratu,

iako kod nas nije bilo rata. Kod nas je bilo zarobljavanje Bošnjaka i Hrvata i odvoĊenje u

logore od strane naših komšija. Mi smo svi su dobili otkaze, ja sam doktorica pedijatar sa

dvije specijalizacije. Dobila sam otkaz kao i svi moji sugraĊani Bošnjaci i Hrvati, iza toga

slijedili su logori, to je grad koji ima tako lošu sliku. Tada je imao - ja ću reći poslije o

sadašnjem vremenu – tu su bili najzloglasniji logori: Manjaĉa, Keraterm, Omarska

itd...Znaĉi, najveći broj masovnih grobnica u BiH, najveći broj stradalih poslije

Srebrenice..Mi imamo u jednoj knjizi umrlih i stradalih brojem, slikom i imenom i

prezimenom 1.500 Bošnjaka i Hrvata, sa taĉnim mjestom gdje su i kako ubijeni, i taj proces

traţenja se i dalje nastavlja... U toku rata je porušeno dosta dijelova grada u kojima su ţivjeli

Bošnjaci i Hrvati. Znaĉi: Kozarac gradić, ĉuli ste moţda za njega koji je nikao iz pepela

ponovo, hvala bogu,i ostali dijelovi grada... Mi smo imali 9.587 porušenih stambenih

objekata i stambenih jedinica. Do sada je obnovljeno 5.700, znaĉi slijedi dalje proces obnove

stambenih jedinica. Najveći broj Bošnjaka iz Prijedora je u inostranstvu, odnosno, u dijaspori

i, na ţalost, još uvijek su tamo. Moram reći povratak je krenuo svojim tokom i mi smo sad

opet grad u BiH sa neĉim najboljim. U Prijedoru ostvaren najveći broj povrataka – 40 odsto

povratnika Bošnjaka vratilo se u naš grad. To nešto govori, nama je prije dolazilo mnogo

novinara koji su pitali kako to da grad, u kojem je bilo toliko zloĉinaca, toliko logora i sve što

se desilo, kako to da je toliko ostvaren povratak i to povratak ljudi koji ţivimo sada tamo,

znaĉi ne ono da smo se samo prijavili. Dakle, to je ono što nas, na neki naĉin, krasi, da mi

volimo svoj grad, da smo došli u njega, a lokalne vlasti su puno pomogle da se vrlo brzo vrati

imovina. Oko 97 odsto povrata imovine je odmah izvršeno da se gradi bolja budućnost. Kada

bih govorila o sadašnjem stanju, mislim da je Prijedor takoĊer za primjer jer se dešava tako

da, kada smo 2004. godine došli na vlast, (ja sam predsjednica Skupštine, gospodin Marko

Pavić je naĉelnik Opštine koji je isto tako pozdravio ovaj skup), i mi smo rekli da se više

nećemo dijeliti na povratnike, izbjeglice, raseljene, domicilne, itd...Vjerujte, takav je bio

konglomerat da sam ja sebe smatrala samo povratnikom i ništa više. Mi u ovom trenutku

imamo 25.000 povratnika Bošnjaka i imao 17.000 izbjeglica Srba iz Federacije BiH koji ne

mogu ili neće da se vrate u Federaciju. Imamo 3.000 Srba iz Hrvatske koji takoĊer ne mogu

ili neće da se vrate u svoje gradove u Hrvatskoj i ostatak je domicilnih Srba. Znaĉi, kada

vidite taj konglomerat, to se mora dobro spojiti da se bi se stvorio sadašnji ţivot u Prijedoru

koji je jako dobar, sigurnosna situacija je jako dobra, dolaze mnogi ambasadori i pitaju se

kako to da je sada ovakvo stanje s obzirom na sve ono što se desilo. Moram reći podatak iz

Haga, citiram: „Najveći broj procesuiranih i osuĊenih ratnih zloĉinaca iz Bosne i

Hercegovine jeste iz podruĉja Prijedora“. Znaĉi, mnogi ratni zloĉinci su procesuirani, osuĊeni

i oni svi koji su bili u Keratermu, Omarskoj i Manjaĉi, i tako dalje logorima. Kada govorimo

o zajedniĉkom ţivotu taj naš Zakon o lokalnoj samoupravi je u Republici Srpskoj donešen

2004. Godine. I po njemu, ako je naĉelnik opštine iz jednog naroda, predsjednik skupštine je

iz drugog naroda, mi smo našli zajedniĉki jezik da nećemo abolirati ratne zloĉince, ali ćemo

nastojati ţivjeti zajedno sa „projektom Prijedorĉani“. Znaĉi, mi više nismo ni izbjeglice, ni

raseljeni, no ovi ni oni, nego smo svi mi Prijedorĉani koji smo izabrali Prijedor da gradimo

10

bolju budućnost i ţivimo zajedno. Što je meni dalo podstreka da ostanem u Prijedoru?

Povratak je bio teţak, meni su roditelji zaklani u mojoj kući. Moja dva brata su bili u logoru

Omarska, ja sam bila u kućnom pritvoru, ja sam prošla Vlašić – onaj najteţi put kada je

ubijeno 250 ljudi, kada su ţene silovane, odvoĊene, pljaĉkane itd...Ţivjela sam tada u

Zagrebu, radila sam u izbjegliĉkim kampovima - u Resniku, Varaţdinu, Samoboru. Bila sam

i Njemaĉkoj, bila sam povratnik odmah poslije Dejtona, vratila se u Lušci Palanku - Sanski

Most nadomak Prijedora. Sve je to trebalo savladati, doći u taj grad i ţivjeti. Meni je dalo

snagu što su djevojke koje sam lijeĉila, pitale – Doktorice, kada ćete nam se vratiti? Vi ste

naša, nas nema ko lijeĉiti, meni je mama priĉala da ste vi mene lijeĉili, itd. To je bilo kad sam

prvi put poĉela dolaziti nakon povrata imovine. Znaĉi moji pacijenti srpske nacionalnosti,

meni je to bio podstrek da imam gdje da ţivim i da ostanem tu. Bila je jedna masovna

dţenaza, kada je ukopano 400 Bošnjaka koji su bili u sekundarnoj masovnoj grobnici,

pronaĊeni u Kevljanima. Prebaĉeni su iz Omarske, a ja sam se obratila na toj masovnoj

dţenazi. Naĉelnik opštine Marko Pavić je došao i bio na dţenazi. Tada je reĉeno da je on

ĉovjek srpske nacionalnosti i da je došao da oda poĉast tim ubijenim ljudima. Tada sam rekla

da treba ţivjeti i dalje zajedno i kada sam se obratila tom skupu rekla sam da razumijem

majke koje su ostale bez oĉeva, jer sam i ja ţrtva rata, ostala sam bez roditelja. I kada sam

rekla da mi je jedan mostrum ubio roditelje onda sam već na slijedećoj Skupštini imala napad

SDS stranke, (u smislu) kako ja to mogu reći da je neko nekoga ubio nazivajući ga

monstrumom. Tad sam rekla takoĊer da svaki zloĉinac ima ime i prezime, da je ne

generaliziram zloĉin, a imala sam i problema sa mojim Bošnajcima koji su mi govrili kako ja

branim njih ( zloĉince). Sve u svemu, ţivot teĉe dalje i ono što mogu reći u ovom momentu je

da se puno daje za povratak. U budţetu imamo stavku za povratak, nije ona velika s obzirom

na budţet opštine, ali je bitno da povratnici imaju svoj budţet za obnovu kuća, sa nivoa

drţave takoĊer dolaze neki novci. U poĉetku je bilo napada na vjerske objekte, sada toga više

nema. I mogu da kaţem da taj ţivot ide svojim tokom samo zahvaljujući grupi ljudi koji su

shvatili da smo svi ţrtve, da smo svi imali gubitaka svako na svojoj strani, ali da je svaka

priĉa bila najteţa. Kada sam došla, mislila sam da je meni najteţe - ubijeni, ja prognana, sina

sa 14 godina sam poslala u Ameriku jer nisam znala šta ću sa njim, majka umrla u ratu od

dijabetesa jer je niko nije htio lijeĉiti, i u tom momentu je bilo pitanje kako se vratiti. Kada

sam se srela prvi put sa ţenama Prijedora, još sam tada bila izbjegla u Sanskom Mostu, onda

je profesorica Sarajlić rekla da se najviše boji mene, šta ću ja reći, hoću li ih odmah napasti

kako je to sve izgledalo. Ja sam gledala u njih, onda sam samo rekla: Znaš li ti glavna da su

meni roditelji ubijeni u Prijedoru? Ona je dogovrila da zna i da joj je ţao. Meni je to bilo

dovoljno da znam da mogu dalje da ţivim i sa Vladanom, i sa Dragicom i sa onima sa kojima

sam prije rata ţivjela. Poĉeli smo od poĉetka nešto sliĉno raditi sa Istinom do pomirenja,

mislila sam da je moja priĉa najteţa, kada mi je sestra Vaska ispriĉala kako je njen sin

prošao. A moj i njen sin su bili vršnjaci, rekla je da su jednu noć došli po njega, pokupili ga i

poslali na ratište u Bihać. Ništa nije za njega znala. Shvatila sam da je i njoj bilo teško, da je

svakom bilo teško na svoj naĉin. Jedna grupa nas je bila u Nansen dijalog akedemiji u

Lilehameru. To je akademija gdje dolaze svi iz zemalja, tako da sada otvaramo u Prijedoru

Nansen dijalog centar, centar za pomirenje, koji su podrţali Ministarstvo vanjskih poslova

Norveške i Opština Prijedor zajedno. Dakle, imamo centar da vodimo razgovore i da moţemo

vidjeti da je svakome bilo teško, da svako svoju priĉu ispriĉa i da kaţe: „ţao mi je u ime

moga naroda“ ili liĉno da se izvine. Eto, to je ono što za sada ţelim reći, mislim da sam

oduţila, ali sam sve to htjela reći, hvala vam.

Dženana Karup – Druško: Hvala gospoĊi Pašalić, sada ću rijeĉ dati gospodinu Bilbiji iz

Grahova, damo kako je bilo u tom gradu, kako j danas i šta moţemo pomoći.

11

Siniša Bilbija: Pozdravio bih još jedanput sve prisutne i zahvalio se organizatoru što mi je

omogućio da govorim o svome gradu i prisustvujem jednom ovakvom skupu. Kao što znate,

ja dolazim iz jednog malog zapadnokrajiškog grada, opštine koja je doţivjela strahovite

progone, razaranja u prethodnom ratu. Ja sam gledao slike Vukovora, gledao slike Mostara,

ali vi niste gledali slike Grahova. Ispraviću kolegicu, koja je rekla da 92 odsto uništeno, ali

više je bilo. Jedan sam od prvih povratnika Srba u opštinu Bosansko Grahovo, i mogu vam

reći da sam bio šokiran onim što sa vidio. Najprije nisam vjerovao da 30 posto moga grada

uopšte ne postoji. Znaĉi, sistematski je ĉišćen i zgrade su uklanjane. Ĉitave porodiĉne kuće,

javne institucije su nestale, zbrisane su sa lica zemlje. Tu, u takvim uslovima, mi smo zatekli,

moţda, pedesetak kuća koje su davale djelomiĉnu useljenost. Stanovalo je sedam do deset

porodica u jedoj kući, obnavljali smo grad i to što smo zatekli. Danas situacija nije puno

bolja, i dalje nosimo naziv “kabriolet grad“, negdje oko 50 odsto stambenog fonda je

obnovljeno. Ostatak da li će, kada, opstrukcije postoje, blokada je bila jako velike što od

strane naših ljudi koji su bili po Banja Luci ili Prijedoru, u Srbiji, što od strane lokalne

hrvatske vlasti. Danas to ide nabolje, znaĉi, imamo neki ritam povratka, imamo nešto

pozitivno. Ali, osvrnuo bih se na to zašto sam došao i zašto govorim na ovom skupu? To je u

ime svih onih devet hiljada predratnih stanovnika Bosanskog Grahova koji su 100 odsto

raseljeni, u dva talasa – najprije hrvatske nacionalnosti 92, a zatim 95, poznatom akcijom

„Ljeto 95“ gdje je ostatak stanovništva napustio Bosansko Grahovo. Situacija danas kakva je,

dvanaest godina nakon povratka? Graniĉi se sa blagom katastrofom. Nezaposlenost u opštini

je i dalje 95 procenata, ljudi su bez socijalne, zdravstvene i ostale zaštite, penzije se

ostvajruju preko Fonda Republike Srpske, kasne, dolaze sa zakašnjenjem, puno neregulisanih

situacija i svega onoga što imamo u opštini. Govorim u ime svih nas Grahovljaka, 530

pognulih što boraca što civilnih ţrtava, što je veliko za tako malu opštinu. Govorim u ime

svih prognanih koji smo izgubili i snove, i uspomene, i sjećanja na sve ono što smo imali u

jednom lijepom zapadnokrajiškom gradu, gdje je zaposlenost prije rata bila 100 procenatna.

Uvozili smo radnu snagu sa strane. Danas, na ţalost, toga ništa nema u Bosanskom Grahovu.

Nemamo ni jedan sportski klub, nemamo ni jedan kulturni klub, snalazimo se kako znamo,

borimo se sa onim što imamo. Zaista bih volio da REKOM uspije, dajem punu podršku

onome što će raditi u budućnosti, raĉunam i planiram da ukljuĉi i nas ţrtve rate – izbegle i

prognane. Jer znate, ostali smo mi sa puno oţiljaka, u sjećanjima ja ne mogu da se sjetim a

nekada sam kao dijete skupljao albume sa sliĉicama, pa sam ih imao, pa su mi znaĉile nešto u

ţivotu. Bile su u nekom sjećanju, to je sve popaljeno, uništeno, porušeno, nemam slika koje

će me podsjećati na to, i one su popaljene, i tako dalje, i tako dalje....Na šta mogu da se

osvrnem – na sistem izgradnje povjerenja u našoj sredini. Ne mogu a da se ne zahvalim

lokalnom hrvatskom Povjereništvu koje je 98. godine nas povratnike Srbe prihvatilo, pruţilo

nam punu zaštitu gdje nije bilo apsolutno nikakvih incidenata prilikom povratka, bili su

sitnog karaktera ali ne mogu ja sada reći da je to bilo nešto što je bilo nepremostivo. Danas sa

ponosom mogu reći da djeca srpske i hrvatske nacionalnosti u Bosanskom Grahovu idu

zajedno u školu. Ne razdvajaju se ĉak ni na ĉasovima maternjeg jezika i nacionalne grupe

predmeta. Moţda smo jedinstveni po tom pitanju u BiH. Sa ponosom mogu reći da zajedno

sjedimo i u kafani, priĉamo, druţimo se, idemo jedni kod drugih na slave i za Boţić. Znaĉi,

ne dijelimo se ni po tom pitanju. A ono što nam fali – fali nam ekonomska podrška, fali nam

odrţivost tog povratka, fali nam šansa za mlade koji imaju imaju namjeru da se vrate ali ne

dolaze. Ne dolaze iz prostog razloga što u Grahovu ne radi ni jedna firma. I tako....sad ja ne

bih duţio, meni je drago što ste me saslušali, drago mi je što ste ĉuli u kakvoj sredini ţivim i

odakle dolazim. Ima nas 2,5 hljade povratnika i domicilnog hrvatskog stanovništva borićemo

se i gledati da izgradimo povjerenje i bolje i ljepše Grahovo. Eto, hvala vam.

Dženana Karup Druško: Hvala vam. Gospodin Dţidţić iz Viteza.

12

Ja sam Berislav Džidžić, dolazim iz općine Prozor – Rama, neko je pogrešno napisao iz

Viteza, ali nije bitno, trebao je doći naĉelnik općine ali nije mogao zbog preuzetnih obaveza,

ne spreĉava me da i ja mogu reći nešto ukratko...Dakle, to je jedna od manjih općina u kojoj

se takoĊer dogodio rat. Ali ja bih ja to preskoĉio, pa ću govoriti o tome šta je bilo kad sam se

aktivirao u politici 98. Godine. Kada smo poĉeli sreĊivati stanje, bile su tri politiĉke stranke i

nismo se mogli dogovoriti. Došao je na red OHR, jasno, zovu nas u Sarajevo da vidimo gdje

će se, šta će se, mora se krenuti. I poslije tog sastanka, zvuĉi nekako...hoćemo li ići na kavu,

kafu – kako se kaţe, ili nećemo. Preko puta OHR je restoran, mi se gledamo, Hrvati i

Muslimani, ne znamo šta ćemo! A evo danas, na primjer, prošlo je deset-dvanaest godina,

mogu se pohvaliti da u našoj općini samo jednom se dogodio incident, kada je sluĉajno u

pijanstvu reĉeno nešto negativno, na nacionalnoj osnovi. Dakle, djeca idu normalno u školu,

gdje im se iz istog budţeta sve plaća, apsolutno nema neke razlike. Smatram da smo jedna od

onih općina koje je dosta toga uĉinila,a najbitnije je da danas ljudi sjede jedni sa drugima, da

nema onih problema kao što vidim ovdje i da smo mi to donekle riješili. A situacije je, što se

tiĉe ekonomskog stanja, sliĉna kao i u drugim gradovima. Eto, ja ću vas još jednom

pozdraviti i u ime naĉelnika općine koji stvarno nije mogao doći i zahvaliti se. Posebno mi je

drago da je danas sa nama gradonaĉelnik kojeg ja ovako znam samo preko televizije i jednom

sam bio gost u njegovom gradu i hvala mu. A takoĊer pozdravljam i domaćina

gradonaĉelnika Mostara Ljubu Bešlića kao i sve ostale. Hvala.

Dženana Karup - Druško: GospoĊa Olivera Paunović iz Zrenjanjina.

Željko Sabo: Dok ne krenete....Kada sam zarobljen 20.11, vode me u zarobljeništvo..kad

sam vidio tablu Zrenjanin, toliko sam bio sretan. Tamo sam imao prijatelja, što sam tamo

zarobljen, baš mi je ĉast da budem sa vama....

Olivera Paunović: Pre nego što sam došla na ovo mesto da ispriĉam priĉu, trudiću se da bude

sa što manje emocija. A neću uspjeti, vjerujete mi trudila sam se da naĊem brzo maramicu da

se bar estetski ne obrukam, a dopala mi se vaša simbolika kada ste rekli da ste obukli majicu

a niste stavili kravatu. Potpuno ista simbolika je mene vodila kada sam obukla belu košulju i

bele pantalone jer sam htela simboliĉki da predstavim strahovitu potrebu za svetlošću u mojoj

duši. Zovem se Olivera Paunović, roĊena Savić, od oca Savić Dragoljuba i majke Sabo Savić,

kumova...prijatelja...raznih nacionalnosti, ne znam šta se sa njima desilo, i brojnih ljudi

razliĉitih imena i prezimena za koje ne znam. Odrasla sam i roĊena u Zrenjaninu, koji je u

granicama strare Jugoslavije bio jedna industrijski gigant, koji je trenutno industrijsko

groblje. Ţivim u selu dvadeset godina koje je 25 kilmetara udaljeno od Zrenjanina, a nekada

je bio poljoprivredni gigant koji je sada poljorivredno groblje. Diplomirani sam inţenjer

arhitekture, koji je prve dve godine svojih najlepših studija provela u Sarajevu, na Gorici.

Kada smo majka i ja u pet sati ujutro traţile stan, komunalci su pitali: Šta vam treba? Nama je

trebala ulica na Gorici, i oni kada su ĉuli dijalekt kojim govorimo moja majka, MaĊarica i ja,

koja ne znam šta sam po razliĉitim nacionalnim indikacijama, oni su rekli: Jao divno, dolaze

nam naše sose! Kada sam posle izvesnih meseci studiranja u Sarajevu, pošto nisam imala

dovoljno para da ĉesto putujem, kao što su moje drugarice iz Foĉe, Tuzle, Slavonskog Broda,

Bosanskog Broda...moţda mogle da idu svakoda meseca ili svake nedelje...Ja sam ih ţeljno

ĉekala da mi donesu sudţuk, da jedemo ono što nisam jela u Zrenjaninu, u Vojvodini, a ja

njima štrudlu sa makom, jer nikada u ţivotu nisu ni ĉuli da postoji štrudla s makom. Meni je

to bio najlepši dio moga ţivota koji nikako ne mogu da zaboravim. Verujete, ja i dan danas

sanjam moga gazdu gde sam stanovala a kojega nikada nisam videla, zvao se ili se još uvek

zove Mujezinović Abaz. Sanjam 96. godine stepenike koji su preĉica u stan u kome sam

ţivela dve godine, gdje me na vrhu ĉekaju moje cimerke koje imaju muslimanska imena i

13

prezimena i trenutno ne znam da li me mrze. Kada je neko od vas rekao: bilo je rata u

Vukovaru, razaranja ili u bilo kom drugom gradu Bosne, Hrvatske i na podruĉju stare

Jugoslavije, da li ja da kaţem da nije bilo rata u Zrenjaninu? Bilo je rata u Zrenjaninu, bilo je

rata u mojoj duši! Pošto je moj svekar poreklom sa Banije, 95. godine mi smo preţivljavali

Oluju, tako što smo danima na autoputu saĉekivali ljude koje ja nikada nisam videla. Ja sam

se 90. godine udala za mog supruga koji je polu Šumadinac, polu Banijac,. Bio je na Baniji

moţda desetak puta, otac mu je bio vojno lice, selio se po raznim gradovima stare

Jugoslavije...I tada sam prvi put shvatila da moj ţivot više nikada neće biti isti. Ti ljudi koji

su došli u moju kuću u jednom mestu za koje nikada nisu znali da postoji, mesto koje je

nekada imalo ĉetiri hiljade stanovnika, neki Perlez kod Zrenjanina, gde oni dolaze kod neke

Olivere koju nikada u ţivotu nisu videli...U moju kuću je u jednom momentu došlo 50 ljudi,

sa 10 traktora. Ostali su da ţive dve godine njih ĉetranestoro, gde smo spavali u

izbetoniranim sobama, sa nezavršenim podovima u kući koju sam renovirala. Kao mlad par

koji zapoĉinje ţivot nismo mogli imati gotovu kuću...Ali, kroz sve te priĉe i ţivot koji je, na

naki naĉin, prekinut tog momenta, od tada te 95. godine do sada, prošlo je dovoljno godina –

kada je ovde izreĉene reĉenica zloĉin ne zastareva – ni emocije vezane za taj zloĉin ne mogu

nikada da zastare. Ja jednako osećam bol kada priĉam sada priĉe ljudi koji su prolazili kroz

moju kuću, sa kojima mogu da kontaktiram, a ţalim za priĉama ljudi sa kojima ne mogu da

stupim u kontakt niti preko facebook- a niti bilo kojim drugim kanalima, jednostavno su se

raselili u gradove i drţave sveta na razne kontinente. Ono što je meni jako vaţno je da ja ovde

naglasim: u Vojvodini gde ţivi bezbroj nacija, mi koji smo odrasli ne deklarišući se ko je šta

– kada su me pitali kada sam došla u Sarajevo šta sam - ja sam rekla da sam Zrenjaninka. Ja

sam se stvarno osećala kao Zrenjaninka jer sam vaspitana u duhu ljubavi. Moj otac nije znao

da govori maĊarski niti je moja majka znala srpski, kad su se venĉali. Moja baka, mamina

mama, je bila oĉajna i reka: „Kako moţeš sa nekim divljakom da stupiš u brak, a on ĉak ne

zna da govori maĊarski“. Ona je rekla: „Pa nauĉiće. I ja ću da nauĉim da govorim srpski!“Isto

tako, ţiveći dve godine u Sarajevu, studirajući tu, upravo te razliĉitosti ja sam „gutala“ sve

obiĉaje o kojima su mi priĉali. Ĉovek sa kojim sam jutros doruĉkovala, priĉali smo gde je ko

bio, bila sam pre dve godine u Iranu, ono što sam ja tamo doţivela je bio jedan šok! Ja sam

otišla u Iran sa predrasudama i vratila se sa najlepšim uspomenama,gde su ljudi koji su nas

sretali na ulicama pitali da li ste promenili mišljenje o nama. Znaĉi, postoje predrasude koje

treba promeniti. Da li će promeniti mišljenje o Srbima, o Muslimanima, o Hrvatima, da li će

se to mišljenje promeniti? Deset godina sam radila u srednjoj školi kao profesor. Kad je bila

najţešća borba u Sarajevu imala sam u svome odelenju devojĉicu koja je bila oĉajna. Posle

godinu dana, kada se vratila, napisala mi je najlepše pismo koje je imalo najlepši kraj. Pisala

je: „Mama je ovako, tada je onako, dogodilo mi se našto jako lepo - zaljubila sam se!“ Dete

od šesnaest godina. „Zaljubila sam se u Muslimana! Imamo samo jedan mali problem. Ja

ţivim u srpskom delu Sarajeva, a on ţivi u muslimanskom. I mi se staršno trudimo da se

snalazimo i da naĊemo naĉin da se vidimo“. To je mene utešilo, verujte mi. Neće moći da se

zabrani ta ljubav. Ali šta – imamo veliki problem i veliku odgovornost. Ja sam u Vukovaru

bila, pošto je on razoren, pre par godina, još uvek se vide straviĉni tragovi, ja kao arthitekta

volim svaki objekat pa makar i pomoćni. U mom porodiĉnom stablu svi su bili graĊevinci, i

kada sam se opredeljivala za svoju profesiju bio je sistem eliminacije. Ne sviĊa mi je pravo,

ne sviĊa mi se ekonomija, ne sviĊa mi se ovo ili ono, meni se samo sviĊa graĊevina...Ali je

najmanji problem rupa na fasadi i verovatno vi to najbolje znate. Najveći je problem – u duši.

Te rupe treba popuniti! Ovi ljudi, koji su raseljeni po raznim delovima bivše zemlje imaju

komentar: meni su srpom odsekli zemlji. I niti ţivim ispod nje niti iznad nje. I iako imam obe

noge ne mogu dostojanstveno da hodam po zemlji. Zašto? Zato što upravo nema prave istine,

nema prave priĉe, vi moţete ĉitati u novinskim naslovima ono što su trgovci hteli da zarade.

Znaĉi, novinski naslov koji treba da proda tiraţ, ali iza poslednje stranice stoji oni što nije

14

odštampano. Treba odštampati ono što je iza poslednjih stranica svih medija, treba

odštampati istinu ljudi, gospoĊe koja je izgubila roditelje i kako ih je izgubila, taĉno imenom

i prezimenom da mene ne bude stramota što je moj otac poreklom iz Srebrenice. Što su mi

dva brata koje nisam poznavala i koji su dalji rod poginuli u sukobima u Srebrenici, da ne

kaţem da sam ja polu-Srpskinja iz neke Srebrenice, a da pri tome ne osećam stid a nisam ni

za šta kriva. Ja sam tek posle raspada zemlje prvi put poĉela da razmišljam o tome da treba da

ĉitam karakteristike svih religija. Meni su svi bili jednaki! Ja sam ljude birala po sliĉnoj

energiji, po sliĉnim kriterijumima vrednovanoj, po naĉinu komuniciranja, i onome što mogu

oni meni da pruţe i ja njima. Tako da smatram da je ova Inicijativa i ova jedna lepa ideja jako

potrebna da se saĉuva ljudsko dostojanstvo, da se vrati ljudsko dostojanstvo. Ja sam napustila

prosvetu 2000. godine posle bombardovanja jer više nisam imala snage tamo da radim.

Nisam moga više da motivišem decu da uĉe, nisam mogla da motivišem decu da razmišljaju,

nisam mogla da imam ni jedna argument protiv njihovih optuţbi kako oni da ţive. I uvek su

rekli: „Vama je bilo lako, vi ste u Sarajevu slušali Indexe, druţili se sa Plavim orkestrom,

imali prijatelje! Mi nemamo prijatelje, mi ne znamo kome da verujemo!“ Da li moţemo, a

smatramo da moţemo, da li Hag moţe da osudi ono što nije došlo na dnevni red, da li treba

Hag to da osudi? Da li svi mi ovdje sa razliĉitih strana stare Jugoslavije nemamo dovoljno

energije da sakupimo materijal, da sakupimo elemente da se sklopi kolaţ istine? Mislim da

imamo! Mislim da ova generacija danas nema normalan sistem vrednovanja, treba ipak da

ima neku smernicu da normalo ţivi. Da li ljudi u Kanadi, Americi, u razliĉitim drţavama

novim, starim, mogu dobivanjem drţavljansva, novih pasoša i liĉnih karata da reše svoj

status? Ljudi sa podruĉja Hrvatske koji su ostali da ţive u Perlezu su rešili svoj status.Ţena

koja ima hipertenziju, koju sam vozila u bolnicu i koja je za dlaku izbegla smrt je rekla:

„Bojim se da ću umreti a na ĉelu će mi pisati izbeglica!“ Moţda ljudi u našoj sredini više njih

tako ni ne gledaju, jer su u ovih 15 godina navikli ţiveti sa njima, bar delom, ali nisu navikli

na ĉinjenicu da ţive ţivot koji im je nametnut. Ţivim deset kilometara od Stajićeva, gde treba

puno godina nakon dešavanja da saznam da je tamo bio da li sabirni centar ili logor!? Da li je

moguće, evo ja se sada jeţim, da je u mome okruţenju bio logor ili sabirni centar, a ja ni dan

danas ne znam šta je bilo u Stajićevu!? I da li će neko odgovarati što postavlja spomen ploĉu

na tom mestu ili će biti pohvaljen? Ko tu treba da bude pohvaljen? U Melencima, koji su

udaljeni 30-40 kolometara od moga Perleza, to je naseljeno mesto opštine Zrenjanin, je banja

Rusanda, devedesetih godina su stizali momci sa ratišta bez oba ekstremiteta, sa devetnaest

godina, bili su u regularnoj vojsci Jugoslavije! I da li taj deĉko od 19 godina treba da bude

deklarisan kao heroj i da mu se objasni da je veliki patriota? Koji je motiv da nastavi da ţivi

bez ruku i nogu? Koji je motiv roditeljima koji plaĉu na grobovima svoje dece da ţive ţivot

koji moraju? I da im roditelji, koji ne znaju gde su im deca sahranjena kaţu - Vi ste sretni jer

imate ploĉu nad kojom plaĉete!? Koja je to sreća?! Ali, ljudi koji nemaju to grobno obeleţje

zaista imaju strahovitu potrebu da ga imaju. Da li nema dovoljno energije da se tim ljudima

pokaţe grobno mesto svoga deteta, svoga roĊaka, svoga ĉlana porodice? Mislim da svako

ima pravo na to. I puno priĉa koje nisu ispriĉane da se i danas priĉaju, imaju uţasavajuću

notu. Nekada se prosto zapitam -boţe, da li je to moguće? Ne mogu da shvatim i zaista se od

90-tih godina dešava rat u mojoj duši i mojoj glavi! Kako da ţivim – mene manje brine

ekonomska situacija, nekako ćemo preţiveti, imaćemo bar nešto da pojedemo – ali, kako

ćemo ţiveti sami sa sobom, pre svega, ţiveti sa ljudima u okruţenju, ako nemamo istinite

priĉe! Ovo je jedan od naĉina da se popravi nešto što se opasno pokvarilo i da se kaţe: „Ja

stvarno ne znam šta sam ja tu kriva, ali osećam se krivom“! Osećam se krivom gde god da

doĊem, i kada otputujem i kada me pitaju - kako ste vi došli iz Srbije a rat je na Kosovu!

Zašto mi treba da ratujemo? Rat je destrukcija, i ako smo završili ratovanje treba da

zapoĉinjemo pomirenje. Hvala vam puno.

15

Dženana Karup-Druško:Najvaţnije je da smo se svi mi našli jer vidim da je malo onih koji

nemaju ratno iskustvo. Jesmo malo kasnili sa poĉetkom, ali bili smo vrlo aţurni, tako da sada

objavljujem prvu pauzu i kafa nas ĉeka. … da smo se odmorili, da smo se druţili, da smo se

razbudili, mislim neki. Sada prelazimo na drugi dio današnjih konsultacija u kome ćemo

govoriti o tome zašto REKOM ? Prvi koji će govoriti o tome je Amir Kulaglić, koji vam se

već predstavio. Rekao je da je ĉlan Koordinacijskog vijeća i jedan je od rijetkih u ovoj sali

koji je od samog poĉetka ĉlan Koalicije. Izvoli Amire.

Amir Kulaglić: Dame i gospodo, dragi prijatelji, kao što ste ĉuli ja sam Amir Kulaglić.

Dolazim iz Srebrenice. Jedan sam od onih Srebreniĉana koji je imao sreću da preţivi

tragediju i Golgotu na putu od Srebrenice do Tuzle. Ja vam neću priĉati o mojim

iskustvima.Govoriću o tome - zašto Regionalna komisija I, na moju veliku ţalost, ne mogu se

pohvaliti pozitivnim pomacima u Srebrenici, koji nisu ni blizu onoga kako su nam

prezentirali pojedini predstavnici drugih općina i gradova. Koristim priliku da vas sve skupa

poselamim i pozdravim, a organizatorima današnjih konsultacija zahvalim što su mi

omogućili da se druţim sa vama i podijelim neka razmišljanja o Inicijativi za uspostavljanje

REKOM-a. Ali i neka iskustva o dosadašnjem procesu konsultacija, jer u ovom procesu

uĉestvujem od prvog Regionalnog foruma u Sarajevu u maju 2006. godine. Kao i većina

prisutnih i ja imam vlastito iskustvo rata, stradanja, gubitka najmilijih. I slušajući vas shvatam

da i ja kao i vi imam jedan strašan problem, a to je da ono što sam doţivio u ratu ne mogu da

odvojim od mog sada i danas. Sva ta moja iskustva cijelo vrijeme me prate kroz ţivot, tako

da vjerojatno za većinu ţrtava, juĉe predstavlja i danas i sutra i mislim da ova Inicijativa za

REKOM jeste neki pokušaj da se izaĊe iz juĉe da bi se pokušao naći put za danas i sutra.

Obzirom da sam izgubio sve muške ĉlanove svoje familije, dozvolite mi da na poĉetku

iznesem jedan svoj liĉni stav, a to je da je razumijevanje tuĊe boli, poštivanje tuĊih ţrtava i

suosjećanje sa drugima osnova ljudskog, dostojanstvenog ţivota. Zato mi dozvolite da

izrazim svoju duboku sućut i saosjećanje sa svim ţrtvama i porodicama ţrtava, kako u Bosni i

Hercegovini, tako i cijeloj regiji bivše SFRJ, ali i da preţivjelima i porodicama ţrtava

preporuĉim mir, strpljenje i zajedniĉki rad u korist općeg dobra ne samo radi nas već i radi

naše djece. Ona će bez obzira na sve razlike, moraće zajedno ţivjeti i saraĊivati na prostoru

cijele Bosne i Hercegovine, ali i na prostoru bivše SFRJ. Ono što me istinski boli jeste da ni

15 godina posle oruţanih sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i 11 godina od oruţanih

sukoba na Kosovu još uvijek nije razjašnjena sudbina oko 16.000 nestalih osoba. Još uvijek

veliki broj masovnih grobnica -primarnih, sekundarnih ili tercijalnih nisu otkrivene, još

uvijek mnoge ţrtve nisu imenovane. Mnogi posmrtni ekshumirani ostaci nisu identifikovani,

a veoma mali broj odgovornih za zloĉine zbog ograniĉenja tuţilaštava i sudova nisu izvedeni

pred lice pravde. Ţrtve i porodice ţrtava su uglavnom zaboravljene i politiĉari nas se

uglavnom sjete pred izbore, kada nam preporuĉuju zaborav ili politiĉku manipulaciju

ţrtvama, ili pred neke jeftine ceremonije kada uglavnom manipulišu našim stradanjima. Bez

obzira iz koje nacionalne ili vjerske skupine bili, ţrtve se na svim prostorima susreću sa

šutnjom, poricanjem zloĉina, minimiziranjem tuĊih zloĉina, ali i veliĉanjem “naših” zloĉina i

naših zloĉinaca. Uglavnom, šutnja se koristi kao zaštita od bilo kakve odgovornosti a

poricanje kao metod zaštite ili pravdanja za sve što se loše uradilo tokom oruţanih sukoba na

prostoru SFRJ. Svi oni, a vjerojatno kao i većina od vas ovde koji progovore o istini i

ĉinjenicama u tom periodu za jednu stranu su heroj,i a za drugu stranu ništarije i nacionalni

izdajnici koji vjerojatno nemaju mjesta u toj zajednici. Te ĉinjenice same za sebe najbolje

govore gdje ţivimo, s kim ţivimo i kakva nas je loša sudbina snašla. Postoji jaka

identifikacija i solidarnost sa optuţenima za ratne zloĉine iz vlastite zajednice i olako

optuţivanje drugih. Kada bi gledali status i odnos vlasti prema optuţenima i prema ţrtvama

uoĉili bismo da su za sada optuţena lica u mnogo boljem poloţaju nego ţrtve i porodice

16

ţrtava kada se radi o osiguranju praktiĉnih oblika podrške i pomoći. Od kada su poĉela

suĊenja istaknutim optuţenicima pred Tribunalom u Hagu sve vlade u regiji su uspostavile

posebne mehanizme saradnje i pomoći optuţenima i njihovim porodicama. Ta sluţbena

podrška optuţenima za ratne zloĉine frustrira i teško pogaĊa ţrtve, jel su prepuštene same

sebi i uglavnom, iako imaju neki oblik pomoći, to je od organizacija civilnog društva. To

znaĉi da je izostala sistemska i konkretna finanijska pomoć, zatim i ona socijalne ili

medicinske prirode. MeĊutim, ono što ţelim posebno naglasiti jeste da ratni zloĉini i druge

teške povrede ljudskih prava na prostoru bivše SFRJ su ĉinjenice koje se ne mogu zaobići niti

lahko odstraniti, jer se posljedice vide, osjećaju i susreću na svakom koraku. Mnogi izbjegli,

raseljeni i prognani nisu se, zbog neodgovornog odnosa vlasti, vratili svojim kućama. A oni

koji su se vratili ţive veoma teško jer se susreću sa nizom problema koje teško ili nikako ne

mogu da riješe. Najveći dio onih koji još uvijek spadaju u kategoriju raseljenih lica smatra da

ĉinjenice o tome šta se njima dogodilo, zašto su morali napustiti svoja ognjišta, zašto se još

uvijek nisu vratili u svoje domove, što je nagore, nisu utvrĊene. Mnogi logoraši, ţrtve

seksualnog nasilja, oboljelih od PTSP-a, civilne i vojne ţrtve rata pokušavaju već 15 godina u

Bosni i Hercegovini da na neki sistemski naĉin riješe svoj status. Ono što sve nas kao ţrtve

boli jeste ĉinjenica da svi o zloĉinima i o onome šta smo mi preţivjeli imaju znanje, ali

ţrtvaama zvaniĉno priznanje stradanja i sistemsko regulisanje stradanja kao ţrtve. Opšte je

mišljenje da su nivo i obim paţnje i podrške koje institucije vlasti i društvo u cjelini

posvećuje ţrtvama nedovoljni i nekoordinirani. MeĊutim, ono što ţelim da istaknem da sve

ĉinjenice koje se utvrde o ratnim zloĉinima u prošlosti, moraju da budu u funkciji budućnosti

kao put za uspostavljanje mira, sigurnosti i povjerenja na ovim prostorima. Bila bi strašna

greška ako bi i organizacije civilnog društva i nevladin sektor ovaj proces suoĉavanja sa

prošlošću koristili na neprimjereni naĉin, tj., u funkciji stvaranja ksenofobije, nacionalne

netrpeljivosti ili neke druge uskogrudnosti. Ovo jeste put da na jedan objektivan i miran naĉin

uspostavimo dijalog. Ono što moram naglasiti je da su suĊenja za ratne zloĉine pred Haškim

tribunalom i domaćim sudovima jedini pravni instrument za utvrĊivanja individualne kriviĉne

odgovornosti. REKOM, kada bude formiran nije zamjena za ta suĊenja. Molim vas, to ţelim

da naglasim da se i oko toga razumijemo i postignemo saglasnost. MeĊutim, kao što je već

reĉeno, suĊenja za ratne zloĉine nisu dovoljna za stvaranje jednog ĉinjeniĉnog objektivnog

zapisa o svemu šta se dešavalo u oruţanim sukobima u nekadašnjoj SFRJ. Znaĉi, pored

kriviĉnih suĊenja koja su uglavnom fokusirana na optuţene nama treba jedno nezavisno tijelo

koje će obezbijediti da ţrtve budu u centru javne paţnje. Da bi njihova svjedoĉenja mogla

pomoći da lakše razumijemo šta je se desilo u odreĊenom ratnom periodu na odreĊenom

prostoru, odnosno da steknemo jasnu sliku tehnologije zloĉina na odreĊenim prostorima.

Zloĉin je vrlo sofisticiran proces u kojem nemate samo izvršioce. Imate planere, organizatore,

logistiĉare, podstrekaĉe pa i izvršioce. Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za

utvrĊivanje ĉinjenica je naš izlaz iz prošlosti koja slušajući sve vas potvrĊuje ono što znam,

da je naša prošlost bila puna boli, puna stradanja, razaranja, zloĉina i zloĉinaca. To je

inicijativa regionalne koalicije nevladih organizacija, udruţenja ţrtava i pojedinaca koji

zagovaraju osnivanje zvaniĉne meĊudrţavne komisije koja se moţe ustanoviti i javno

saopštiti ĉinjenice o ratnim zloĉinima i drugim teškim povredama ljudskih prava na prostoru

bivše SFRJ. I, što je veoma bitno za ţrtve i rasvjetljavanje sudbine nestalih i pronalaţenje

njihovih posmrtnih ostataka. Koalicija je formirana u oktobru 2008. godine na Ĉetvrtom

regionalnom forumu u Prištini sa zadatkom da sprovede jednu sadrţajnu debatu o Inicijativi,

poveţe razliĉite organizacije civilnog društva, izazove solidarnost i poštovanje ţrtava,

pridobije i graĊane i vlast za zvaniĉno osnivanje REKOM-a. Ali saĉini I model i mandat

REKOM-a o ĉemu će moja prijateljica Dţenana kasnije nešto više reći, i sprovede masovnu

kampanju prikupljanja milion potpisa. Trebalo bi da 1. juna 2011. godine, ako Bog da,

nacionalnim parlamentima post-jugoslovenskih drţava predamo zvaniĉni Inicijativu za

17

osnivanje REKOM-a.Ja Inicijativu za osnivanje REKOM-a smatram veoma smjelom i

hrabrom i mislim da je Incijativa koja predstavlja dobar put za utvrĊivanje zvaniĉne istine o

ratnim zloĉinima., jer se ĉesto stvara zabuna u društvu razliĉito tumaĉenje onoga što se desilo

na pojedinim podruĉjima i u Bosni i Hercegovini i cijeloj regiji. Za ţrtve je to veoma bitno

zato što predstavlja naš lokalni odgovor odozdo na gore na sazrelu društvenu potrebu za

suoĉavanje sa prošlošću. Ono što je ĉinjenica da u Bosni i Hercegovini, a vjerojatno i šire,

postoji jedna velika rezerva prema komisijama za utvrĊivanje istine zato što je dolazila

odzgo, od vlasti,a da je pri tome izostala debata o potrebama ţrtava, organizacija civilnog

društva, akademske zajednice i svih graĊana o njihovim potrebama suoĉavanja s prošlošć.

Korist od suoĉavanja sa prošlošću moraju imati svi graĊani kako u Bosni i Hercegovini tako i

u cijeloj regiji. Ako to ne bi bilo tako, onda mislim da ne bismo napravili dobar posao. Da bi

izbjegli ove prepreke otvorena je debata, odnosno konsultacije kao svojevrstan dijalog kako i

na koji naĉin doći do najboljih rješenja. Te konsultacije su bile zamišljene kao niz lokalnih,

drţavnih ili nacionalnih i regionalnih konsultacija gdje su ljudi razliĉitih iskustava, vjera i

nacije diskutovali o svojim potrebama suoĉavanja sa prošlošću. Mislim da iz ovih

konsultacija moţemo izvući veoma pozitivna iskustva zato što je svako u ovim

konsultacijama, pa i danas, prihvatan onakav kakav jeste. Svi smo ravnopravno sjedili za

istim stolom, svi imamo ista prava u debati i mislim da su ove konsultacije bile svojevrsna

edukacija o procesu tranzicione pravde, ali i iskustvima drugih zemalja. Jedan duţi vremenski

period smo kroz konsultacije pokušavali da predstavimo iskustva kako zemalja u regiji, tako i

zemalja u svijetu koji su imali komisije ratliĉitih naziva. I ono što je moţda naznaĉajnije, to je

da smo podigli svijest o neophodnosti suoĉavanja sa prošlošću, naroĉito meĊu organizacijama

civilnog društva i udruţenjima ţrtava. Dozvolite mi samo par rijeĉi - zašto REKOM, zašto

baš Regionalna komisija za utvrĊivanje ĉinjenica? Zato što mislim da ni jedna lokalna ili

nacionalna komisija ne bi mogla na jedan objektivan, prihvatljiv, znanstveno prihvatljiv

naĉin, utvrditi sve ĉinjenice. Upravo zato što smo imali priliku evo bar u Bosni i Hercegovini

da je veliki broj paravojnih i vojnih formacija drţava iz okruţenja uĉestvovao u oruţanim

sukobima na prostoru Bosne i Hercegovine. Ako se ne bi otvorile vojne i policijske arhive iz

tih drţava ne bi mogli dobiti jasnu sliku ili objektivan ĉinjeniĉni zapis. Ono što je za ţrtve

veoma bitno je da Regionalna komisija moţe napraviti i izgraditi jedan registar ţrtava i

ljudskih gubitaka i time sprijeĉiti manipulaciju brojem ţrtava. Mene strašno boli kada o

poginulim i nestalim govorimo u brojkama, zanemarujući pri tome da se radi o ljudima koji

su imali liĉnost, koji su imali prošlost i jasan identitet. Upravo Regionalna komisija treba da

napravi popis ţrtava i personalizira ţrtve u njihovom i ljudskom i profesionalnom

personalitetu. Bez toga, ĉini mi se da to ne bi bilo dobro. Druga bitna stvar. Pošto smo rekli

da veliki broj masovnih grobnica još uvijek nije otkriven, mislim da svjedoĉenja ţrtava pred

Regionalnom komisijom mogu doprinijeti da se masovne grobnice otkriju i pomognu

zvaniĉnim komisijama za traţenje nestalih. Ima li veće nagrade za majku koja je izgubila tri,

ĉetiri sina, muţa, oca, brata ili druge ĉlanove familije, kada poslije 15-16 godina dobije

informaciju ili posmrtne ostatke - dostojanstveno ih sahrani i dobije mjesto gdje moţe otići da

prouĉi fâtihu ili na drugi naĉin oda duţnu paţnju svojim najmilijih. Ako hoćete da vidite kako

to izgleda straviĉno, doĊite 11. jula u Srebrenicu, kada imamo zajedniĉke dţenaze i onda će

vam se sve samo reći. Onda će vjerojatno svako od nas doţivjeti liĉnu katarzu i shvatiti da je

moţda bio i u zabludi. Još jedna bitna stvar sa aspekta ţrtve. Upravo svjedoĉenje pred

Regionalnom komisijom, javno svjedoĉenje pojedinih ţrtava,daju prostor ţrtvama da

neopterećene pitanjima tuţilaca, svjedoka, sudija, svojim glasom u prijateljskom okruţenju

ispriĉaju šta im se desilo. I time, moţda, izazovu suosjećanje onih koji do tada nisu te ljude

smatrali ţrtvama. Više moţete o znaĉaju ove Regionalne komisije naći u materijalima koji se

nalaze pred vama. Samo ću reći da bi REKOM trebao biti zvaniĉno tijelo koje bi trebalo da

osnuju parlamenti draţava - nasljednica bivše SFRJ, da je to nezavisno tijelo od svog

18

osnivaĉa i da bi trebalo da bude fokusirano na ţrtve. Svoje izlaganje ću završiti u filozofskom

misli jednog filozofa koji je rekao: oni koji se ne sjećaju svoje prošlosti, osuĊeni su da je

stalno ponavljaju. Dragi prijatelji, pozivam vas da se uĉlanite u Koaliciju za uspostavljanje

REKOM-a i da radeći zajedno doprinesemo utvrĊivanju ĉinjenica koje su u glavama

pojedinih ljudi, u arhivama policija, vojski ili tuţilaštava, sudova na prostoru regije, da te

ĉinjenice izaĊu na vidjelo, uĊu u naša razorena sela, gradove ali i u naše duše. Mi to moramo

uraditi ne samo radi nas, već radi naše djece. Mi njima ne smijemo ostaviti teško breme

prošlosti jer bi i oni mogli biti nove ţrrtve. Mi šansu koju pruţa Inicijativa za REKOM ne

smijemo propustiti jer to je naš izlaz iz prošlosti ali i stvaranje bolje budućnosti, kako za nas

tako i za našu djecu. Dragi prijatelji hvala vam za paţnju i spreman sam da odgovorim na

neka pitanja, ukoliko se budu pojavila.

Dženana Karup-Druško: Hvala Amiru. Ja se nadam da je onima koji se prvi put susreću sa

ovom idejom sada jasnije o ĉemu se radi i šta pokušavamo, zajedno sa vama, da uradimo. A

sada ću zamoliti kolegu AnĊelka Kvesića da nam takoĊe ukratko kaţe zašto baš REKOM ?

AnĊelko Kvesić: Dobar dan i pozdrav svima sa ţeljom da se ugodno osjećate i saznate nešto

više o REKOM-u. Dţenana me već predstavila. Ja dolazim iz središnje Bosne, iz kraja u

kojem se vodio ĉudan, neobiĉan i neobjašnjiv rat. Iako sam i sâm ţrtva logora, ne ţelim

govoriti o svojim emocionalnim preţivljavanjima niti preţivljavanjima onih koji su bili u tim

trenucima na tom podruĉju, nego ţelim pokušati odgovoriti, na pitanje zašto REKOM ? Pa

onima kojima se bude svidio takav odgovor daje se prigoda da postanu ĉlanovi Koalicije za

REKOM i da nam svojim angaţmanom pomognu da Inicijativa i Kolaciju za REKOM,

odnosno prikupljanje milion potpisa, prisili lokalne vlade odnosno vlade drţava nastalih od

bivše Jugoslavije da se ratni zloĉini, odnosno zbivanja za vrijeme rata i ispitaju. Dakle, ovako

bi mogao da glasi moj odgovor na pitanje - zašto REKOM ? Neki kaţu od kada postoji svijet

i ljudski rod postoje i ratovi koji se vode iz razliĉitih razloga u razliĉitim dijelovima

zemaljske kugle. Tamo gdje se vodi rat dogaĊaju se i ratni zloĉini većih ili manjih razmjera.

Jedan od naĉina da se ratni zloĉini sprijeĉe je sprjeĉavanje rata. Prema dostupnim

informacijama u svijetu nema etniĉki ĉistih zajednica, te tamo gdje se zajednice pokušavaju

etniĉki oĉistiti, dolazi do masovnih zloĉina. Zbog toga je jedan od najvaţnijih naĉina

sprjeĉavanja zloĉina miran suţivot i pomirenje kako ne bi došlo do ponovnih sukoba i

zloĉina. Da bi ta inicijativa prešla u praksu, rujnu/septembru 2005. Fond za humanitarno

pravo organizira deset vodećih organizacija za ljudska prava iz post-jugoslovenskih zemalja

uz uĉešće eksperata MeĊunarodnog centra za tranzicijsku pravdu o mehanizmima za

utvrĊivanje i kazivanje ĉinjenica o ratnim zloĉinima. Uĉesnici ovog skupa daju punu podršku

suĊenju za ratne zloĉine, ali ocjenjuju da ona ne mogu dati potpunu sliku o svemu što se

desilo u prošlosti. Fond za humanitarna prava, Dokumenta iz Hrvatske i IDC iz BiH,

udruţeno pokreću regionalnu debatu o vansudskim mehanizmima za utvrĊivanje i kazivanje

ĉinjenica o ratnim zloĉinima i drugim teškim povredama ljudskih prava, koji poslije Ĉetvrtog

foruma za tranzicijsku pravdu nastavlja da organizira i vodi Koalicija za REKOM . Koalicija

je mreţa nevladinih organizacija, udruţenja i pojedinaca koji zastupaju i afirmiraju Inicijativu

za REKOM i osnivanje regionalne i nezavisne komisije sa mandatom da ustanovi i javno

iznese ĉinjenice o ratnim zloĉinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u bivšoj

Jugoslaviji, ukljuĉujući i sudbinu nestalih. Na temelju toga moţemo zakljuĉiti da bi REKOM

rebalo da bude zvaniĉno tijelo koje osnivaju drţavne zajednice bivše SFRJ. To regionalno

tijelo će se fokusirati na iskustvima ţrtava, da će biti privremeno telo, osnovano na odreĊeni

vremenski period i smješteno na teritoriji gdje su zloĉini poĉinjeni. To je i vansudsko tijelo

koje organizira javno slušanje ţrtava, da je to i istraţno tijelo koje ima ovlasti da intervjuira

svakoga tko moţe pruţiti relevantne informacije. To je ujedno i istraţno tijelo koje moţe da

19

osigura dokaze o tome na koji naĉin su odreĊene institucije pojedinaĉno ili grupno, propustile

da štite ljudska prava u prošlosti. To je svakako i pouzdano tijelo koje će uzimati u obzir

samo navode o ratnim zloĉinima, koji su potvrĊeni iz najmanje dva nezavisna izvora, tijelo

koje nikome ne sudi ali moţe da imenuje poĉinitelja nedjela. To je ujedno i kredibilno tijelo

koje ĉine istaknuti pojedinci u svojim zajednicama i regiji, predstavnici razliĉitih etniĉkih

grupa, religijskih zajednica, nominovani i izabrani na osnovu precizno postavljenih kriterija.

Kada je došlo dio osnivanja Inicijative za REKOM? U rujnu, odnosno septembru 2009. Fond

za humanitarno pravo organizira sastanak ovih devet organizacija i nastavljaju organizovanje

regionalnih foruma za tranzicijsku pravdu u Sarajevu, Beogradu, Podgorici, Prištini. U

prosincu 2008. poĉinje strateško planiranje konsultativnog procesa u toku kojeg IDC napušta

Inicijativu. To je dakle Istraţno-dokumentacioni centar iz Sarajeva, zbog neslaganja sa

konceptom provoĊenja konsultativnog procesa i mandata REKOM-a.U oţujku 2009.

Koordinacijsko vijeće imenuje nacionalne koordinatore. U svibnju 2009. u Crnoj Gori je

odrţana Prva skupština Koalicije za REKOM koja postavlja tri glavna cilja;stvaranje javne

platforme za ţrtve i civilna društva da govore o svojim potrebama i obavezama u odnosu na

poĉinjene nepravde u prošlosti. Drugo, jaĉanje podrške kako bi Inicijativa za REKOM bila

prihvaćena i od graĊana i od vlasti u post-jugoslovenskim zemljama. I treće - izgradnja

modela REKOM-a. Glavni cilj REKOM-a je stvaranje zvaniĉnog i objektivnog zapisa o

ratnim zloĉinima i drugim teškim povredama ljudskih prava, priznavanje ţrtava i njihove

patnje kao i sprjeĉavanje ponavljanja zloĉina. Ako ţelimo odgovoriti na pitanje - Zašto

REKOM- reći ćemo zbog toga što on moţe da sprijeĉi da se u javnosti iznose laţi,(ako su već

i iznijete, da pokaţe da više nisu kredibilne), da izgradi javnu platformu za glas ţrtava, da

izradi registar ţrtava i ljudskih gubitaka i time sprijeĉi manipuliranje brojkama stradalih i

ubijenih. Moţe da pomogne tuţilaštvima za ratne zloĉine osiguravanjem dokaza,

ohrabrivanjem svjedoka i ţrtava da sudjeluju u suĊenjima za ratne zloĉine. REKOM moţe,

takoĊe, da pomogne postojećim zvaniĉnim komisijama za nestale u otkrivanju masovnih

grobnica i rješavanju sudbine nestalih. On moţe i da stvori razumijevanje i toleranciju i

povrati dostojanstvo ţrtvama i njihovim obiteljima. Na temelju ovih podataka mogli bismo

zakljuĉiti da prošlost ne moţemo mijenjati, ali budućnost moţemo bolje i ljepše organizirati.

Hvala lijepo.

Dženana Karup-Druško: Hvala AnĊelku. Sada prelazimo na dio koji će moderirati

Daliborka, gdje ćemo vam predstaviti naš dokument koji smo mi nazvali Statut, samo ja ne

vidim u sali Vesnu, tako da ćemo malo poremetiti izlaganje.

Daliborka Uljarević: Kao što sam negdje rekla u uvodnom izlaganju, nama je vaša paţnja i

podrška veoma bitna u procesu sprovoĊenja zajedniĉkih napora kojima planiramo doći do

jednog meĊunarodnog - meĊudrţavnog sporazuma ĉiji bi sastavni dio bio i Statut buduće

Regionalne komisije. Pred vama se nalazi Nacrt statuta koji je uradila Radna grupa u ĉijem

sastavu su bili predstavnici ne drţava, nego razliĉitih zainteresovanih strana iz regiona i ja bih

sada prepustila koleginici Dţenani da kaţe nešto o jednom dijelu Nacrta statuta. Postoje još

neki segmenti tog dokumeta koji su još uvijek nedovoljno doraĊeni i koji zahtijevaju dodatne

konsultacije i sugestije. O tome će nam nešto reći Dţenana – o ciljevima i ovlaštenjima

REKOM-a.

Dženana Karup-Druško: Hvala Daliborki. U prvom dijelu Statuta govori se o tome kako bi

ta Komisija trebalo da izgleda i ko su njeni ĉlanovi, na koji naĉin će se birati (o tome će

Vesna govoriti), ali s obzirom da se ne preklapaju te teme mislim da nije problem da ja

krenem. Ono što je bitno naglasiti jeste da je Nacrt statuta nastao kao rezultat konsultativnog

procesa koji je proveden i prijedloga koji su dali uĉesnici naših konsultacija, meĊu kojima su

20

bili prije svega udruţenja ţrtava, zatim nevladine organizacije, intelektualci, umjetnici,

novinari, u najkraćem ukljuĉili smo sve, sem politiĉara. Sa politiĉarima krećemo u drugoj

fazi. Na poĉetku Statuta navodi se da je Regionalna komisija za utvrĊivanje ĉinjenica o

ratnim zloĉinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na podruĉju bivše SFRJ,

meĊunarodna regionalna organizacija koju formiraju drţave nastale raspadom bivše SFRJ sa

ciljem utvrĊivanja ĉinjenica o oruţanim sukobima i ratnim zloĉinima i teškim kršenjima

ljudskih prava izvršenim u ratovima na podruĉju bivše Jugoslavije u periodu od 1. januara

1991. godine do 31. decembra 2001. godine. Ja sam samo obratila paţnju na sat, malo smo

probili termine, ne znam koliko ću imati vremena da se upustim u obrazlaganje ovih taĉaka o

kojima ću govoriti, ali mislim da je ovaj dio bitan, jer je ovaj period još uvijek izaziva

rasprave. Na konsultacijama se ĉuju primjedbe iz Hrvatske da 1. januar 1991. godine nije baš

datum kojim se obuhvataju svi dogaĊaji koji se podvode pod rat u Hrvatskoj, a samim tim se

ne mogu obuhvatiti ni sve ţrtve, tako da ima primjedbi da bi trebalo pomjerati ove termine.

To je prijedlog Radne grupe, ali još uvijek se moţe o njemu raspravljati i još uvijek postoji

mogućnost da doĊe do odreĊenih izmjena. Ciljevi REKOM-a; opet naglašavam da je to nešto

što je proizašlo iz konsultativnog procesa u kome se najviše sluša glas ţrtava, dakle glas onih

koji su direktno pogoĊeni proteklim ratovima, sukobima, kako god se nazivali. REKOM ima

sljedeće ciljeve: da utvrdi ĉinjenice o ratovima, oruţanim sukobima i o ratnim zloĉinima i

teškim kršenjima ljudskih prava poĉinjenim na podruĉju SFRJ od 1. januara 1991. do 31.

decembra 2001. godine. Ratovi i oruţani sukobi su takoĊe nešto što izaziva diskusiju, zbog

toga što recimo ljudi u BiH smatraju da je rat, ta teška rijeĉ koja jedino opisuje šta se

dešavalo u Bosni i Hercegovini u proteklom periodu. Oruţani sukob je termin za koji se

Radna grupa opredijelila zato što je to termin koji se koristi u meĊunarodnom pravu

posljednjih godina da objasni upravo to sve što se definiralo. Po tim definicijama on je ĉak

puno širi termin od pojma rata, ali zbog tih diskusija ne bi bilo primjedbi udruţenja da se nije

objasnilo sve što se dešava. Radna grupa se opredijelila da se koriste ravnopravno oba

termina. Drugi cilj REKOM-a bio bi doprinos u rasvjetljavanju sudbine nestalih, zatim

priznanje nepravdi nanijetih ţrtvama i obnova njihovog dostojanstva, zatim uspostavljanje

mehanizama i razvijanje suosjećanja i solidarnosti. Mislim da o ovome ne treba posebno

govoriti zato što smo svi svjedoci, ako ništa u našim sredinama, u našim lokalnim

zajednicama kakav je odnos prema onim drugim ţrtvama. Kada kaţem onim drugim, dakle

mislim na ţrtve koje ne pripadaju našoj etniĉkoj skupini ili ako govorimo o meĊudrţavnom

odnosu na koji naĉin se priznaje, odnosno ne priznaje to što se desilo. Zatim cilj je doprinos u

uspostavljanju povjerenja meĊu narodima, pojedincima i drţavama nastalim nakon raspada

Socijalistiĉke Federativne Republike Jugoslavije i doprinos trajnom miru i stabilnosti

regiona. Sigurna sam da se svi slaţemo da dok ne otvorimo pitanje prošlosti i dok ne

priznamo i ne prihvatimo ono što se dešavalo u prošlosti da ne moţemo krenuti dalje, da ne

moţemo imati suţivot i da ne moţemo govoriti o pomirenju. Taj termin još uvijek izaziva

polemike u razliĉitim sredinama i razliĉita prihvatanja. Neka udruţenja ţrtava nisu sigurna u

kom svojstvu se govori o pomirenju i ko ima pravo da prihvati, odnosno ne prihvati

pomirenje. I kao posljednji cilj u našem prijedlogu naveden je doprinos afirmaciji

demokratije i kulture ljudskih prava u daljem radu na unapreĊenju odgovornosti pravnih i

politiĉkih institucija, medija i obrazovnog sistema u drţavama-ugovornicama. Dakle, ovo je

samo nadgradnja prethodne taĉke, gdje bi kompletno društvo trebalo da se ukljuĉi i doprinese

ovome o ĉemu ja govorim. Da bi se ostvarili ciljevi, zadaci REKOM-a su da prikupi

informacije i puţi detaljan opis sluĉajeva kršenja ljudskih prava, odnosno individualnih i

masovnih zloĉina, da prikupi podatke o sudbini nestalih i suraĊuje sa nadleţnim tijelima koja

se u drţavama-ugovornicama bave potragom za nestalima. Zatim da izradi popis ljudskih

gubitaka. Ovdje su navedene dvije grupe: pod a) civili koji su izgubili ţivot ili nestali u vezi

sa oruţanim sukobom i pod b) boraca koji su izgubili ţivot ili nestali u oruţanim sukobom.

21

Mi smo u Bosni i Hercegovini prije izvjesnog vremena dobili jedan popis ţrtava rata. Fond za

humanitarno pravo pravi nešto sliĉno na Kosovu, Dokumenta u Zagrebu i mislim da su svi

koji su se suoĉili sa izradom tih popisa shvatili koliko je bitno taĉno terminološki precizirati

ko su to ţrtve? Zašto je bitno da se odredi kategorija civila, zašto boraca? O tome je ĉak i u

Hagu voĊena rasprava. Poslije rata je došlo do velikih poremećaja jer su zbog ostvarenja

raznih nadoknada civilne ţrtve rata upisivane kao vojne i to nije sluĉaj samo u Bosni i

Hercegovini. To se dešavalo u svim podruĉjima gdje je bilo direktnih sukoba, a te dvije

kategorije se moraju upravo zbog toga razdvojiti. Zatim, prikupiti informacije u mjestima

zatoĉenja u vezi sa ratom i oruţanim sukobom i izraditi njihov detaljan popis. Mi smo imali u

konsultacijama jako veliku podršku logoraša iz kompletnog regiona, i oni su na svim

konsultacijama insistirali upravo na ovoj taĉki zato što ne postoji zvaniĉni popis ni logoraša,

ni mjesta zatoĉenja. Mjesto zatoĉenja je termin koji se koristi zato što nemamo definiciju šta

su logori. O tome se još uvijek vode rasprave u zavisnosti od toga u kojoj sredini se ko

optuţuje da je bio organizator i da je drţao ta mjesta zatoĉenja, tako da je jedan od prijedloga

bio i da se definira šta je to mjesto zatoĉenja kako bi se onda mogao napraviti popis. Zatim,

da se istraţi kontekst, uzroci, motivi tih radnji, poĉevši od 1980. godine koje su dovele do

ratova, odnosno oruţanih sukoba, ratnih zloĉina i teških kršenja ljudskih prava. Radna grupa

je uzeĉa 1980. godinu kao vrijeme u kome je došlo do politiĉkih promjena u bivšoj

Jugoslaviji, a oni su smatrali da je to poĉelo sa smrću druga Tita. Ja sam još uvijek generacija

koja se sjeća, za razliku od ovih iza mene, ko je bio drug Tito. Ima puno primjedbi na ovu

1980. godinu zato što je u toku konsultativnog procesa bilo toliko razliĉitih prijedloga. Neki

su ĉak predlagali da se kreće od Kosovske bitke, pa su bili prijedlozi da se kreće od Drugog

svjetskog rata, dakle ljudi su smatrali da ukoliko krećemo sa istraţivanjem uzroka, motiva i

onoga što je dovelo do oruţanih sukoba u Bosni i Hercegovini. Jedni su smatrali da ćemo se

izgubiti u svemu tome, da će nam oduzeti puno vremena, jer mislim da će Vesna govoriti i o

vremenu koje predviĊeno za rad Komisije- Dakle, to je ograniĉeno na dvije do dvije i po

godine. Mnogi smatraju da se u tom periodu ne moţe sve uraditi, drugi - jedna velika grupa

ljudi smatra da treba da se utvrĊuju uzroci, a druga grupa da ne treba. Ovo je naĊeno kao

kompromisno rješenje, dakle da se krene od politiĉkih promjena u bivšoj Jugoslaviji s tim da

je i ovo još uvijek otvoreno za raspravu. … teritorijalna nadleţnost, to smo već prošli,

pokušavam što više da skratim da bismo što manje kasnili. Djela koja su u nadleţnosti

REKOM-a; ubistva civila i ratnih zarobljenika. Ovdje je bitno naglasiti da se već na poĉetku

ove taĉke naglašava da su ovo kršenja prava kojima će se baviti REKOM, ali da nisu

ograniĉena. Lista je još uvijek otvorena,a na kraju ću vam reći koji još prijedlozi postoje:

ubistva civila i ratnih zarobljenika, porobljavanje, protivpravno zatvaranje, deportacije i

prisilno premještanje stanovništva, silovanje i drugi teški oblici seksualnog zlostavljanja,

muĉenja i druga nehumana postupanja kojima se namjerno stvara velika patnja, prisilni

nestanci, oduzimanje i uništavanje imovine velikih razmjera, uzimanje talaca, uništavanje

vjerskih i kulturno-istorijskih objekata i korištenje civila i ratnih zarobljenika kao ţivih

štitova. Postoje još prijedlozi da se na ovoj listi naĊe prisilna mobilizacija ljudi koji su nakon

Oluje došli u Beograd i mislim da sa Kosova ima prijedlog za neke nestanke. Bio je prijedlog

za izmještanje masovnih grobnica. Je li se ja još pridrţavam svoga dijela? OK. Ovlaštenje

REKOM-a; nekoliko puta je već pomenuto da REKOM treba da formiraju drţave – slednice

SFRJ, da parlamenti treba da potvrde tu odluku, dakle oni bi trebalo da daju ovlaštenja

REKOM-u da ima pravo da uzima izjave od ţrtva svjedoka i ostalih graĊana - svjedoka

teških kršenja ljudskih prava. Ovdje je precizirano..., mislim da ne treba da sa ovim zamaram

gdje sve u zemljama u kojima ţive ti ljudi, da se omogući i vani, pošto je puno našeg

stanovništva raseljeno, dakle da ne ulazimo u to, opet kaţem zbog vremena pokušavam da

skratim. I ono što mislim da je još iz ovog moga dijela izlaganja bitno, jeste koja će se sve

dokumentacija prikupljati iz koje će se praviti završni, taj konaĉni izvještaj REKOM-a. Prije

22

svega dokumentacija meĊunarodnih i domaćih institucija i organizacija, prikupljena radi

dokumentiranja ratnih zloĉina, otkrivanju poĉinilaca, rasvjetljavanje sudbine nestalih ili bilo

koje druge svrhe. Zatim strani i domaći pisani i elektronski izvori koji neće biti ograniĉeni

dokumentacijom vlade, skupštine, predsjedništva, lokalnih i teritorijalnih samouprava, javnih

i privatnih preduzeća, vojske, policije, obavještajnih i bezbjedonosnih sluţbi, zatim sudske

presude, transkripti, sudski spisi MeĊunarodnog kriviĉnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, ali i

nacionalnih sudova u drţavama-ugovornicima i drugih sudova koji su sudili za ratne zloĉine

poĉinjene na teritoriji bivše Jugoslavije a na osnovu univerzalne nadleţnosti. Biće korištena i

ostala arhivska graĊa koja ukljuĉuje umrlice, izvještaje iz mrtvaĉnica, bolnica i ostalo. Zatim

pisani i elektronski medijski izvori, foto, video i audio-zapisi, drugi izvori koji su u vezi sa

predmetom istrage kao i pisana mišljenja eksperata i predstavnika institucija i organizacija

koja će biti pripremljena za potrebe REKOM-a. Dakle, zaista ĉinjenice o onome što se

dešavalo utvrĊivaće se sa više razliĉitih izvora, koji će doprinijeti tome da imamo što

objektivniji izvještaj koji bi bio prihvaćen na prostoru cijele bivše Jugoslavije. Eto, od mene

toliko.

Daliborka Uljarević: Hvala. Ja bih podsjetila samo da je do sada bilo oko 30-tak sliĉnih

komisija u svijetu koje su se razliĉito zvale i imale razliĉite mandate. A specifiĉnost ove je

upravo njen regionalni aspekt i to je bio poseban izazov i u procesu definisanja izbora i

sastava ĉlanova, o ĉemu će nam nešto više reći gospoĊa Vesna Teršaliĉ iz Dokumenta.

Izvolite.

Vesna Teršaliĉ: Hvala i dobar dan svima. Krenuću od bitnog pitanja strukture Komisije.

Radna se skupina odluĉila za dva prijedloga i biće joj jako zanimljivo ĉuti šta vi mislite. Ja ću

govoriti o dijelu Statuta od ĉlanka 10. do ĉlanka 19, tako da ako hoćete da pratite kroz tekst,

imate tu mogućnost i vidjećete da što se tiĉe strukture, izbor Radne skupine pod A je da

REKOM ĉini 20 ĉlanova i ĉlanica i to tako da Bosna i Hercegovina bira pet, Hrvatska,

Kosovo i Srbija po tri, a Crna Gora, Makedonija i Slovenija po dva. Opcija B je da REKOM

ĉini 21 ĉlan i ĉlanica, dakle od sedam drţava-ugovornica svaka po tri i odmah vidite da je ova

opcija ono što je standardno, što je uobiĉajno u nekim drugim meĊunarodnim tijelima. No

ipak se Radna skupina više odluĉila i više je sklona opciji A, prije svega zato što postoji više

argumenata. Dakle, u Bosni i Hercegovini je bilo najviše razaranja, najveći je broj ubijenih i

nestalih, mada još uvijek ima prijepora oko ukupnog broja, mada je već velik napor i

napravljen da se utvrdi poimeniĉni popis ubijenih i nestalih.Ipak, nema nikakvog spora da je

stvarno bilo najviše ţrtava u Bosni i Hercegovini. Drugi razlog koji navode je da u Bosni i

Hercegovini po konzekvencama Dejtonskog sporazuma svako tijelo mora imati predstavnike

tri konstitutivna naroda i da bi to zapravo moglo dovesti, ne mora ali bi moglo potencijalno,

do situacije u kojoj, ukoliko iz Bosne i Hercegovine u REKOM idu tri ĉlana i ĉlanice, to

znaĉiti za Komisiju da u njoj ima jedan Bošnjak. Sada mi moţete reći pa ne treba voditi

raĉuna o tome koje su nacionalnosti ĉlanovi i ĉlanice jer je ono što je najvaţnije da ti ĉlanovi

i ĉlanice Komisije budu ĉasni ljudi koji su poznati po svom zalaganju za pravdu, za

obeštećenje za sve ţrtve, ljudi koji su se zalagali za utvrĊivanje ĉinjenica i koji su uvijek

insistirali na procesuiranju ratnih zloĉina. MeĊutim, s druge strane kad razmislite ipak će

ljudi gledati koje su nacionalnosti ĉlanovi i ĉlanice, dakle, i jedno i drugo je argument koji

treba saslušati. Ovo je jedna teška dilema pa me stvarno zanima što vi mislite da li je bolja

opcija A ili opcija B i koji su vaši argumenti za nju? Što se tiĉe rada u REKOM-u, ĉlanovi i

ĉlanice bi postupali u osobnom svojstvu, što znaĉi da oni ne predstavljaju ni skupine iz kojih

dolaze, bilo profesionalne ili etniĉke, postupali bi dakle po vlastitoj savjesti i nepristrano što

se i kaţe u ĉlanu 11. Što se tiĉe kriterija za izbor ĉlanova i ĉlanica oni trebaju biti drţavljani i

drţavljanke drţava-ugovornica što je konzekvenca vrlo jasnog stajališta u konzultacijskom

23

procesu da to trebaju biti ljudi iz naših zemalja, a ne drţavljani nekih trećih zemalja. Mada

drţavljani trećih zemalja mogu biti moţda istraţivaĉi ili zaposlenici Komisija, ali ĉlanovi i

ĉlanice ne. Trebaju biti osobe visokih moralnih kvaliteta, integriteta i ugleda, posvećene

tolerantnom dijalogu i konstruktivnom rješavanju sporova. E sad, kad pogledate stav 2,

ĉlanka 12, o njemu se dosta raspravlja na konzultacijama i tu se dosta raspravljalo kako će se

interpretirati tolerantan dijalog i konstruktivno rješavanje sporova, jer to nije nešto što je

uobiĉajno u nekim drugim meĊunarodnim poveljama i statutima institucija. No Radnoj se

skupini ĉinilo da u našoj situaciji to jeste bitno baš zato što je rijeĉ o poslijeratnoj izgradnji

povjerenja. Dosta je diskusije bilo što bi znaĉilo psihofiziĉki sposobni, a skupina je vodila

raĉuna o tome da će pred ĉlanovima REKOM-a biti obiman posao koji zahtijeva više od

punog radnog vremena svakog dana. MeĊutim, mislim da će ova formulacija doţivjeti neke

dopune, ĉisto da bi se pojasnilo da se prije svega mislilo na to da je to vrlo zahtjevan posao

koji iziskuje potpunu osobu i njeno cijelo radno vrijeme. Da imaju visoku struĉnu spremu - tu

je bilo dosta mišljenja da je moţda bitnije zalaganje za prava ţrtava, ali vi ste tu i reći ćete

svoja mišljenja. Svaka drţava-ugovornica bira najmanje jednu ţenu, mislim da je prijedlog

bio ţenu i muškarca, dakle vrlo je bitno da bude i ţena i muškaraca u REKOM-u. Rekli su mi

da moram skratiti jer su probiveni svi rokovi. Ono što ću još izabrati kao naglaske je

procedura. Procedura je dosta kompleksna, biralo bi se u svakoj zemlji, ako će biti pet

zemalja - pet, ako će biti sedam u sedam - sedam procedura, koje teku na isti naĉin. Rijeĉ je o

imenovanju selekcijskog odbora koji bi imao devet ĉlanova i ĉlanica od kojih bi jednu trećinu

imenovali ili ministarstvo ljudskih i manjinskih prava ili ministarstvo pravosuĊa, jednu

trećinu Kolacija za REKOM , a trećina bi se birala putem javnog natjeĉaja s time da bi uvjeti

koje bi trebalo zadovoljiti osobe u tom panelu - odboru trebale biti iste kao i za same ĉlanove

i ĉlanice i naravno oni koji su u selekcijskom odboru ne bi mogli postati ĉlanovi i ĉlanice

REKOM-a. I kad bi se panel imenovao do kraja, odmah bi raspisao natjeĉaj i onda bi ĉlanove

i ĉlanice mogli kandidirati i neprofitne organizacije i ustanove ili pak 30 graĊana i graĊanki

odreĊene zemlje. Dakle, nije ograniĉeno samo na pravne osobe nego moţe i lista graĊana ali

mora biti barem 30 potpisa za tu osobu. I kada se sakupe sve te nominacije, zadaća

selekcijskog odbora je da u roku od 60 dana od zatvaranja natjeĉaja obavijestit javnost, tj.

prvo pošalje to predsjednicima. U prijedlogu Radne skupine vrlo veliku ulogu imaju

predsjednici ili pak Predsjedništvo u sluĉaju Bosne i Hercegovine,a rijeĉ je zapravo o tome da

proceduru treba uĉinkovito provesti. Jedno se pitanje u diskusijama postavilo, to stvarno

mogu biti predsjednici. Da li stvarno predsjednici i predsjednice mogu imati tako vaţnu ulogu

ili je to prerogativa izvršne vlasti. Ali, evo o tome se raspravlja pa ćete i vi reći svoje

mišljenje. I kada predsjednici dobiju te liste onda će pretrest koji su kandidati po njihovom

mišljenju najviše u skladu sa kriterijima iz ĉlanka 12. I jedni će druge obavijestit o

predloţenim prioritetnim kandidatima prije nego što obavijeste javnost. Zašto je to vaţno?

Ovo je trenutak u kojem se još jednom provjerava koliko su kandidati prihvatljivi

predsjednicima drugih zemalja. Dakle ta rasprava neće izaći i pretvoriti se u javni prijepor i

kada predsjednici kaţu, ovo su naši kandidati, ovo su kandidati drugih zemalja, oni su za nas

u redu, onda se ide pred javnost sa prijedlogom. Kada se okonĉa cijeli taj postupak i onda

REKOM moţe biti imenovan. Onda bilo da REKOM ima 20 ĉlanova ili 21 ĉlana i ĉlanicu,

moţe odrţati svoju prvu sjednicu i na njoj predsjedavaće. Najstariji ĉlan ili ĉlanica saziva

konstitutivnu sjednicu na kojoj poĉinje izbor predsjednika ili predsjednice REKOM-a. Bitno

je da se o ĉlanku 14. govori o sudjelovanju nevećinskih zajednica, kako bi se zapravo

razmišljalo i tome da srećom ni jedna od naših zemalja nije jednonacionalna, treba voditi

raĉuna o pripadnicima drugih etniĉkih grupa a ne samo najbrojnije. To nije još definirano,

ĉekamo Radnu skupinu da nam taj prijedlog predstavi. Kada REKOM poĉinje zasjedanja

odluĉivaće tako da je potreban kvorum za rad dvotrećinska prisutnost ĉlanova i ĉlanica.

REKOM moţe dvotrećinskom većinom odluĉiti usvajanje proceduralnih odluka. Dovoljno je

24

da postoji jednostavna većina i još se odreĊuje kako prestaje mandat u sluĉaju ostavke, smrti

ili lišavanja poslovne sposobnosti ili pak pravosnaţne odluke za zatvorsku kaznu. U tom

sluĉaju REKOM konstatira prestanak mandata i tada predsjednik ili predsjedništvo drţave na

osnovu prijedloga razrješava i imenuje novog ĉlana i ĉlanice sa liste koju je selekcijski odbor

već prije pregledao. Dakle, ne ponavlja se cijela procedura nego se samo pregleda lista koja

je već uspostavljena nakon nominiranja. Toliko od mene.

Daliborka Uljarević: Hvala. Samo još da se osvrnemo na jednu vaţnu stvar a to je konaĉni

rezultat rada ove Komisije koji bi se trebao sublimirati u jednom završnom izvještaju. O

strukturi i cilju tog izvještaja nešto više će nam reći gospoĊa Milena Savić iz Centra za

informativno-pravnu pomoć. Izvolite. … Moţemo, ali naš je prijedlog bio da prvo ĉujemo

ove akcente a onda da diskusiju spojimo u jednom djelu. Znaĉi po ovom rasporedu, diskusije

će biti poslije ruĉka u kompletnom dijelu.

Milena Savić: Da se malo osvrnemo na strukturu i Završni izvještaj REKOM-a. Ja ću

pokušati da budem kratka, normalno postavlja se jedno logiĉno pitanje da bi se ostvarili ovi

ciljevi, nadleţnosti i ovlaštenja REKOM-a potrebno je jedno tijelo koje će pruţati odreĊena

operativna administrativnu i tehniĉku podršku da bi se ti zadaci izvršili. U tom smislu u

Nacrtu statuta odredba od ĉlana 30. pa do kraja tretira tu problematiku, pitanje ove strukture i

završnog izvještaja, finansijski akt takoĊe. Planirano je da se uspostavi jedna centralna

kancelarija REKOM-a, znaĉi ured u Sarajevu, koji će pruţati tehniĉku, operativnu i

administrativnu podršku ĉlanovima REKOM- a. I ta kancelarija će koordinirati rad ostalih

odjeljenja i kancelarija koje uspostavi REKOM . Ono što je bitno napomenuti u okviru ovog

izvršnog sekretarijata postojaće veći broj odjeljenja koja se bave pitanjima finansija,

istraţivanja, pravnim poslovima, pitanjima zaštite ţrtava i svjedoka, psihološke pomoći i

pomoći servisiranju ţrtvama i svjedocima, prikupljanju odreĊenih izjava u procesu, zatim

pitanjima arhiva, izrade završnog izvještaja i nadzora. To su samo neke naznake odreĊnih

odjeljenja, nisu decidno još definisana tako da postoji mogućnost da se o tome još diskutuje.

Ono što je bitno jeste da REKOM ima pravo da bira i imenuje izvršnog sekretara, kao i

šefove ovih navedenih odjeljenja, kod njega je odreĊena ta kadrovska politika. Odjeljenje

REKOM-a u drţavama-ugovornicama tretirano je takoĊe u Statutu; pitanje, da se

uspostavljaju kancelarije, uredi u drţavama-ugovornicama i da u tim kancelarijama van

teritorija drţava-ugovornica postoji potreba imenovanja rukovodilaca - šefova tih odjeljenja.

To se sve radi sa izvršnim sekretarijatom uz njegovu saglasnost. REKOM ima pravo da bira i

imenuje šefove ovih istraţnih tijela - timova koji djeluju u okviru jedne drţave-ugovornice i

ovdje imamo još napomenuti da se mogu osnivati i mobilni timovi za istraţivanja. Nešto što

je pod upitnikom, vidjećete tamo u tekstu Nacrta, jeste da li REKOM dobija status

diplomatske misije? To je još uvijek otvoreno pitanje. TakoĊe napominjem da zaposlenici -

saradnici u izvršnom sekreterijatu, odjeljenjima itd., mogu biti angaţovani bez obzira na

drţavljanstvo, to nije prejudicirano pitanje. Kod finansijske odrţivosti REKOM-a, osnivanja,

rada itd., to je u cjelosti otvoreno pitanje tako da nemamo ni poĉetnih naznaka u našem tekstu

Nacrta statuta. Moţete dati neke prijedloge i bilo bi nam drago da imamo neke impute po tom

pitanju. Ono što je bitno napomenuti na kraju, da bi postojanje regionalne komisije imalo

svrhu jeste izrada i distribucija javnosti završnog izvještaja, koji će ustanoviti odreĊene

ĉinjenice. Znaĉi na kraju dvogodišnjeg mandata- plus moţda šest mjeseci produţetka -

REKOM treba da objavi, odnosno uradi izvještaj o utvrĊenim ĉinjenicama u oruţanim

sukobima, ratnim zloĉinima i teškim kršenjima ljudskih prava na podruĉju bivše Jugoslavije.

Taj izvještaj se dostavlja svim predsjednicima drţava-ugovornica i REKOM-a je da ga javno

objavi na svim sluţbenim jezicima drţava-ugovornica. Šta ovaj izvještaj sadrţi? Bitno je

napomenuti da on ima odreĊenu formu i sadrţaj:uvod gdje se navode relevantne utvrĊene

25

ĉinjenice o ratnim oruţanim sukobima, ratnim zloĉinima i teškim kršenjima ljudskih prava,

zatim spisak nestalih osoba, spisak mjesta zatoĉenja i preporuke, na kraju, kako primjeniti to

što se utvrdilo u toku procesa i izrade završnog izvještaja. Preporuke REKOM-a će se izmeĊu

ostalog odnositi na dalje unapreĊenje povjerenja. Ĉinjenice koje se budu utvrdile posluće kao

osnovica za unapreĊenje odnosa meĊu drţavama-ugovornicama i zajednica koje ţive u tim

drţavama, kako bi se išlo u pozitivnim pravcima i napravio odgovarajući model materijalne i

simboliĉke reparacije. Znaĉi, na koji naĉin to regulisati u pravnom sstemu u budućnosti, kako

izvršiti reformu institucija sistema vlasti i mehanizme kojima će se to ostvaruje. Kako

inkorporirati sve to u obrazovne sisteme drţava-ugovornica i došlo do .meĊunarodnih

standarda iz Rezolucije Generalne skupštine UN, od 16. decembra 2005. Godine. Tu je i

naĉin praćenja primjene utvrĊenih preporuka. To je toliko što se tiĉe ove naše prezentacije,

znaĉi da moţemo preći na diskusiju.

Daliborka Uljarević: Ja bih sada predloţila pauzu za ruĉak do 14,30, a da onda imamo

diskusiju o ova tri, ali i drugim segmentima za koja smatrate da otvaraju dodatne dileme.

Vidimo se, dakle u 14,30.

Murisa Marić: Zašto sam iako je bilo nekih napisa koji nisu baš išli u prilog REKOM-u? Ja

sam ovdje da se informišem ovoj Inicijativi za REKOM-a uopšte; prvo da rašĉistim sa

sobom, ja dolazim, kao što je rekla gospoĊa Pašalić, iz jedne sredine koja je prošla sve ovo.

Moja oĉekivanja za danas nisu ispunjena. Da budem iskrena ja sam oĉekivala da ćemo mi

više priĉati o toj Inicijativi kako ćemo je provesti u djelo. Prvi dio je bio jako emotivan. A

takvih priĉa je puno i da smo pošli ponaosob, mislim da za tri dana ne bismo ni prvi dio

razriješili. Nije mi jasno i ţelim da dobijem odgovor zašto niko od drţavnih organa bilo kojeg

nivoa nije ukljuĉen u ovu priĉu. Razlog za to je moje shvatanje peticije od milion potpisa

koja će natjerati drţave ex-Jugoslavije da sada krenu u ovu priĉu. Po meni, zadrţavam pravo

na svoje mišljenje, ovo nije dobar naĉin da to radimo. Mi ne zapoĉinjemo s nulom. Spiskovi

ţrtava i te kako postoje, svaka strana ih ima, vi svi dobro znate da ćemo mi za dvije godine

ponovo popisati sve te ţrtve. Po meni to je zaista problematiĉno, to je jako kratko vrijeme.

Druga moja dilema je da (neću reći da je to stopostotno) da su neki u sistemu da dobijaju

pomoć od drţave, sve kategorije. Nadam se da nikog neću uvrijediti od porodica boraca,

imamo porodice šehida i druge. Ne priĉam o visini naknade ni praviĉnosti naknade nego o

naknadi koja se dobija. Znaĉi na neki naĉin porodice, ipak, dobijaju neka sredstva. U dilemi

sam i ţelim da odem sa jasnom slikom da šta ćemo kroz Koaliciju, konsultacije koje će se i

dalje dešavati, dalje traţiti. Kada su u Bosni i Hercegovini visa-vi Srebrenice neki generali

skoro osuĊeni, ni jedna jedina izjava u medijima nije bila takva da smo mi kao ţrtve ili

porodice smo zadovoljni što je ovo procesuirano, što je završeno, što je neko osuĊen, svi smo

izašli i rekli mi nismo zadovoljni. Ovo je moje pitanje kako ćemo ovdje definisati ĉime ćemo

biti zadovoljni? Da li ćemo biti zadovoljni kada sve popišemo, da li ćemo biti zadovoljni

kada procesuiramo, šta je to što će biti naša ĉinjenica i istina. Sljedeće moje pitanje oko

izbora i nekih kontradiktornosti. U ĉlanu 11. piše: “ĉlanovi i ĉlanice REKOM-a postupaju u

liĉnom svojstvu nezavisno i nepristrasno, a dole bira ih 30 graĊana”. Pazite 30 potpisa svako

od nas koji sjedi ovdje lobiranjem će dobiti. ..., predlaţe, odliĉno evo popravljamo..., da ćemo

30 potpisa za ovako ozbiljan posao za nekog kandidata je premalo, zaista premalo. Vjerujte

da je upitno ko će to u Bosni i Hercegovini (pet ili tri sasvim svejedno koliko će biti ĉlanova).

Moţda ne svejedno, ali evo neka bude A ili B opcija, da 30 graĊana..., Neko ko je u ovoj priĉi

dugo, on će ovo razumjeti drugaĉije i vjerujte nekim ljudima koji su od starta u Inicijativi za

REKOM da nas 30 će sada dati potpis. Da li će ta osoba proći ili će drţave koje nisu

ukljuĉene u ovu priĉi nametnuti neke svoje ljude i opet će se priĉati ĉinjenice i neka istina

koju oni ţele. To je nešto na šta meni fali odgovor, da li zaista već u startu imam povjerenje u

26

nešto ko će biti kandidat. Kome je taj kandidat odgovoran? Ovdje ja nisam u ovom Statutu

našla da će ti kadidati iz Bosne i Hercegovine biti odgovorni, evo svima nama ovdje, pa mi

smo inicijatori ovoga...Naravno uz duţno poštovanje ekipe koja ovo radi od 2005/2006.

godine, hoće li biti odgovorni ti ljudi da mi zaista dobijemo odgovore šta je to uĉinjeno da

doĊe do ovoga, da saznamo mnogo više nego što danas znamo? Da li mi preuzimamo na sebe

odgovornost ovih ĉlanova ovdje? I sami znate da ima jako puno ĉlanova gdje ćemo

razgovarati sa ţrtvama, gdje ćemo to popisivati.., moja dilema je ova...Šta je za ameriĉkog

vojnika koji ima 18 godina istina, on ide direktno ide da napadne Vijetnam jer je za njega bila

jedna istina, a šta je bila istina za Vijetnamce kad su vidili ameriĉkog vojnika? Mislim da

svaka istina ima dvije strane medalje. Da li će dvije osobe potvrditi da je to istina što sam ja

ispriĉala, da li se mi smijemo nositi s tim i kaţemo evo ova ekipa ovdje će sve ono što

popišemo da će to biti istina. Proces od dvije godine je jako mali. Pedeset godina svi smo

svjesni, evo upravo Vijetnama i Amerike, izvinjenja za Hirošimu i Nagasaki, ili neizvinjenja i

svega, šta se postiglo i dokle se došlo sa ĉinjenicama. Da li smo mi ti koji će stati iza tog

dokumenta i reći - jeste ovo su ĉinjenice do kojih je došao REKOM i to trebate uvaţavati. Ja

ţelim sa vama da podijelim hoću li se odluĉiti da budem dio ovoga. Zahvalna sam što sam

ovdje, podrţavam Inicijativu ali ĉini mi se u njoj fali nekih odgovora da bismo naĉisto ušli u

dalji proces. Hvala.

Daliborka Uljarević: Hvala. Ja mislim da bismo mogli postaviti još nekoliko pitanja i

komentara pa da se onda panelisti osvrnu i na vaše dileme. Izvolite. Ko se dalje javlja za

rijeĉ?

Mirsad Jusufović; Gradska uprava Novi Pazar i Sandţaĉka demokratska partija. Dakle da ne

bismo oduzimali vreme, sloţiću se sa kolegicom da je posao koji REKOM stavlja pred sebe

ogroman, a ako imamo ograniĉeno vreme da bi to podrazumijevalo nekoliko hiljada dobro

obuĉenih, perfektno koordiniranih profesionalaca u drţavama koje su spremne da u

potpunosti saraĊuju sa REKOM-om. Znaĉi, niti imamo toliku koliĉinu ljudi, odnosno novca

da ih platimo, niti je koordinacija jaĉa strana svih na Balkanu, niti su naše drţave te koje

perfektno funkcionišu. Moţda samo jedna intervencija oko ograniĉenja mandata Komisije.

Ukoliko to ima veze sa ne znam sa grant šemom, sa mogućnošću nekog finansiranja, dajte da

onda ispregovaramo sa svim drţavama redovno finansiranje sa drţavnih budţeta i da se ne

ograniĉavamo na dve godine. To je ogroman posao i ma koliko ne poĉinjali od poĉetka, kako

kaţe koleginica, ipak puno toga treba da se uradi, nećemo stići za dve godine. Eto toliko.

Daliborka Uljarević: Hvala. Izvolite, idemo dalje.

Dr Azra Pašalić; Ovako, ja bih se dosta sloţila sa diskusijom gospoĊe Marić. Samo oko

dileme da li opcija A ili B. Ja sam za A. Kada sam vidjela koliko je ljudi iz Bosne, koliko iz

drugih drţava, shvatila sam da je to zato što je u Bosni bilo najviše stradanja i rata, itd. Znaĉi,

ako bude neko za to i samo bih voljela da je neko od drţavnih organa, moţda armije pitan,

pozivan i ono što se radi da se sada brţe radi i da bude sigurnije. Po meni da je drţava htjela

napraviti neke komisije, ona bi to davno napravila, ne mogu se sloţiti ni oko ĉega pa ni oko

toga, da ...... Ne ţelim da se ovo shvati kao miniranje, ali voljela bih da je neko od

predsjednika ili dio bošnjaĉkog predsjedništva, ĉlan Predsjedništva ili neko drugi pitan, da je

pozivan, da je konsultovan. Moglo se u nekim diskusija, odnosno nekim kontaktima

razgovarati sa njima da bi ovo bilo brţe, bolje. A za mene je 30 glasova, odnosno predlog za

30 ĉlanova vrlo malo, ja bih dala 500 glasova da potpiše, odnosno 500 potpisa da bi taj

ĉovjek bio kvalitetan, koji bi htio raditi, ali mislim ide tako kako je.

27

Daliborka Uljarević: Hvala.

Vasilj Siništaj; Iz gradske opštine Tuzi. Ja ću vas pozdraviti i posebno da pozdravim moje

sunarodnike sa Kosova (pozdrav je upućen i na albanskom jeziku), mada u nekom smislu svi

ste mi sunarodnici, jer smo svi prošli kroz pribliţno isti pakao. Ne moţda onu štetu u Crnoj

Gori koju se pretrpjeli drugi, posebno Srebrenica, Vukovar, Mostar i još neki gradovi, ali smo

barem u nekom dijelu prihvatanja izbjeglih sa Kosova osjetili bol sa svima vama. Znaĉi

Malesija je pruţila utoĉište, nije bilo kuće koja nije imala u gostima nekog, neku porodicu sa

Kosova. U nekom dijelu i dan danas su tamo, iako ţivimo u graĊanskoj drţavi, dolazim iz tog

kraja gdje nam se krši osnovno ljudsko i graĊansko pravo u dijelu kolektivnih prava. To je

pravo na lokalnu samoupravu, ali nadamo se da će i to da se riješi. Ovako kao ĉovjek iz

struke, ja sam davno skinuo sa mog e-maila Nacrt statuta i ostala mi je dilema oko

usklaĊenosti jezika u Nacrtu statuta. Tri stvari, tri stavke koje nijesu riješene, nedoreĉene su.

To je ĉlan 7. upotreba jezika, ĉlan 15. zakletva, naĉin finansiranja i ĉlan 32. Nacrt statuta ako

ima za cilj da postigne uspjeh u onome što Koalicija za REKOM zahtijeva, mora prići

ozbiljnije da se ne bi stalo na ovome što ćemo priĉati danas. Treba izvesti upravo istinu na

vidjelo, ukoliko se moţe. Istina kaţu da nije ništa idealno, istina je gorka, boli, ali što prije to

bolje, bolje za buduće generacije. Ovako, neĊe se pominje u tekstu Nacrta podruĉje, negĊe se

koristi teritorija, negĊe prostor. Znaĉi treba napraviti jedinstven termin i onda ĉlan po ĉlan i

uskladiti to. Mislim da u prvom ĉlanu kada se kaţe Regionalna komisija za utvrĊivanje

ĉinjenica bivše SFRJ - meĊunarodna regionalna. Mislim da ovĊe regionalna je suvišna rijeĉ,

jer se pominje već prethodno regionalna. Ja ću ići ĉlan po ĉlan ono što mislim, neću biti

valjda dosadan. REKOM moţe produţiti mandat. GospoĊa Marić, Vi ste govorili o kratkom

intervalu, mi smo sa Daliborkom priĉali o tim stvarima, mislim da je kratak rok, posebno ako

se kaţe da se moţe produţiti šest mjeseci. Mislim da bi trebalo u ovom drugom pasusu,

drugoj taĉki da se kaţe: produţiti onoliko vremena koliko joj treba da završi posao, a najduţe

moţda godinu dan, jer ipak šest mjeseci je malo. Ili razmisliti da bude duţi interval

vremenski mandat a onda ostane šest mjeseci koliko je reĉeno u prijedlogu Nacrta. Upotreba

jezika. Mislim da svaka drţava - ĉlanica ima svoj ustav. Ustavom je definisana upotreba

jezika, šta je sluţbeni jezik. Mi u Ustavu Crne Gore imamo jezik u sluţbenoj upotrebi, kao

što je sluţbeni jezik u drţavi potpisnici i jezik u sluţbenoj upotrebi. Mislim da mogu biti i u

ovom Statutu i jezici organizacija. U ĉlanu 8, taĉka 1, ovĊe da što efikasnije, djelotvornije

obavi svoje nadleţnosti. Valjda fali rijeĉ: poslove iz svoje nadleţnosti, jer ipak su neki

poslovi koji su u nadleţnosti REKOM-a. I opet, ĉini mi se da je gospoĊa Marić govorila o

pokušaju da se nametne obaveza kompenzacije koja bi bila satisfakcija pretrpjelog bola,

eventualno i obeštećenja štete. Ljudski ţivoti se ne mogu namiriti, to se ne moţe obeštetiti, tu

nema priĉe, ali barem neka bude satisfakcija onoga što su ljudi pretrpjeli i ja znam jer sam

dugo radio neke poslove - referat civilnih ţrtava rata - naravno iz 41-45. Jedan njemaĉki grad

- Fuld, za sve koji su iz bivše Jugoslavije naišli na zaostali ratni materijal – bombe i sl. I ako

su dokazali da je zaostao od Njemaca obeštetili te graĊane. Mislim u tom pogledu da moţemo

i mi nešto raditi i zahtijevati, mada će to dosta da zavisi od volje vlasti a ne od naše volje.

Mislim da od ĉlana 10. treba uskladiti rodno-sensibilni jezik, ne mora se reći pet ĉlanova ili

ĉlanica, dovoljno je reći ĉlanova pa ono ca, da se zna, što se tiĉe broja ĉlanova mislim da broj

21 je idealno. Obiĉno se krajni broj bira neparan, mada meni ne smeta ovaj predlog. Samo da

ne bude prilikom glasanja problema, ipak se odluĉuje dvotrećinskom većinom. Da ne doĊemo

u situaciju da ne moţemo doći do odluke. Ako hoćete kroz Statut da razradite da predsjednik

REKOM-a ima zlatni glas, koji presuĊuje. Znaĉi voditi raĉuna da imate nadpoloviĉnu većinu.

Opet je broja drţavama-ĉlanicama je stvar dogovora unutar REKOM-a, to nije ništa sporno.

U ĉlanu 12, taĉka 3, ĉlanovi i ĉlanice REKOM-a su psihofiziĉki sposobni i imaju visoku

struĉnu spremu. Psihofiziĉka sposobnost podrazumijeva nešto što moţe mogućeg kandidata

28

da vrijeĊa. Mislim da je to suvišna rijeĉ, jer psihofiziĉki su sposobni svi koji će biti

predloţeni. Poslovna sposobnost je vrlo teško pitanje gospoĊo, jer ja sam radio dugo, 28

godina u upravi. To je stvar koju odreĊuje organ starateljstva pri Centru za socijalni rad.

Govorim kako je u zakodavstvu Crne Gore. I to je vrlo teţak postupak, vrlo je teško dokazati,

a prije svega ne vidim koristi da mi unutar ovakve delegacije testiramo nekoga.Nemamo

postupak testiranja psihofiziĉkih sposobnosti a na neki naĉin moţe da vrijeĊa nekog od

mogućih kandidata. Dilema opet gospoĊe Marić oko broja potpisa graĊana, u ĉlanu 13, 30

graĊana drţava-ugovornica. Ja ne govorim u ime drugih drţava, ne znam propise, kakav je

zakon o nevladinim organizacijama ali ako nevladinu organizaciju mogu osnovati pet ili deset

punoljetnih graĊana ne vidim razloga zašto broj 30. Mi moţemo, to je stvar dogovora,

odluĉiti da bude veći broj. Ali, to je samo prijedlog panel komisiji, koja će izvršiti izbor a

kasnije će to biti predloţeno predsjedniku drţave ili predsjedništvu te drţave, koja će ih

imenovati. Ja se ne bavim teoretskim stvarima nego praktiĉnim, ono ĉisto pravnim. Zakletva.

OvĊe nema teksta. Obiĉno ide da se zaklinje da će ĉasno i savjesno obavljati funkciju,

nezavisno i nepristrasno. To je ĉak u sljedećem stavu, naravno u skladu sa odredbama

Statuta. To bi odprilike bio jedan znaĉi ĉasno, savjesno, nepristrasno i nezavisno obavljen

posao. Sasvim dovoljno u skladu sa odredbama Statuta. U ĉlanu 16, taĉka 4. “obaveza

ĉuvanja tajnosti traje sve dok REKOM ne odluĉi da informaciju javno…”, ovĊe fali nešto .I

još sam ispustio, ja nemam ovĊe imunitet ĉlanova i ĉlanica REKOM-a, mislim, prosto sam

razmišljao o tome ko sve ima imunitet po Ustavu kod nas, moţda je dovoljno reći da ĉlanovi i

ĉlanice REKOM-a ne mogu odgovarati za svoj rad. Znaĉi nema odgovornosti za ono što ĉini.

U ĉlanu 19, taĉka B stoji ovako: “ĉlanovima i ĉlanicama REKOM-a mandat prestaje u sluĉaju

ostavke, smrti, ograniĉenja i lišavanja poslovne sposobnosti i pravosnaţne osude na kaznu

zatvora”. I meni nije maternji srpski, niti crnogorski, niti srpsko-hrvatski, nego albanski ali

veznik -i- podrazumijeva kumulativno nabrajanje. Ako se stavlja veznik onda jedno od tih.

Moţda ćete me vi u svemu tome i shvatiti. Znaĉi treba veznik –ili- onda jedno od tih

kriterijuma. Taĉka 2, “predsjednik predsjedništva drţave-ugovornice moţe na osnovu

predloga razriješiti”. Ĉijeg prijedloga? REKOM-a jer imate u sljedećemu u taĉki 2. “utvrĊuje

REKOM, znaĉi predlog za razrješenje ĉlana utvrĊuje REKOM . Znaĉi od viška glava ne boli.

OvĊe fali rijeĉ predloga, ne stoji ĉijeg predloga. U ĉlanu 20, taĉka 3, moţda je u hrvatskom

govoru rijeĉ „izradi‟ adekvatnije nego što bismo mi u Crnoj Gori rekli ‟izvrši‟ popis ljudskih

gubitaka, izvršiti-izradi je nešto, barem sa mog stanovišta, nešto drugo. Ono što sam uoĉio

kroz tekst Nacrta jeste negĊe se kaţe oruţani sukobi, negĊe ratovi, opet potenciram ono kako

prvi put pominjemo rijeĉ, hoćemo li reći oruţani sukob i što je, meĊunarodni standard

adekvatnije pa reći onda i rat itd., a uskladiti to. OvĊe se kaţe u vezi sa ratom, pa onda

oruţanim sukobom, moţda treba sve okrenuti pa da bude u vezi sa oruţanim sukobom „zarez‟

i „kroz‟ rat, itd. Znaĉi samo voditi raĉuna o tome da bude jeziĉki usklaĊeno. U ĉlanu 24, taĉka

B, ja bi vas zamolimo za paţnju jer nisam mogao tumaĉiti ovu reĉenicu, nešto fali,

nedoreĉeno je - “strani i domaći pisani i elektronski izvori”,pa u zagradi kaţe “ukljuĉujući ali

ne ograniĉavajući se na dokumentaciju vlade, skupštine, predsjedništva, lokalne i teritorijalne

samouprave, javne, itd.”, nešto ovĊe fali u ovoj reĉenici. Ja ne znam cilj šta je trebalo da se

kaţe ali tu u ovoj reĉenici ipak nešto fali. U ĉlanu 26, taĉka 3, „REKOM moţe traţiti

dostavljanje informacija odlukom nadleţnog tijela u drţavi-ugovornici proglašen tajnim”. E

sad ovo, “ako nadleţna institucija dostavi”, rijeĉ „ako‟ ne stvara obavezu nego je stvorila

mogućnost. Mi nećemo da dajemo mogućnost nego stvaramo obavezu institucijama da nam

to dostave. Ali ako oni to dostave, dostavljena znaĉi informacija nadleţne institucije ima

obavezu, stvoriće nam obavezu ĉuvanja tajnosti. U tom sluĉaju treba doraditi. Saĉuvati to što

je tajna za tu drţavnu instituciju, ali ne stvoriti mogućnost da oni u zavisnoti od od volje -

hoće dostaviti ili neće. Ipak, da mi njima stvorimo obavezu da oni nama dostave. E stvar je

29

jezika opet, vi ćete mi oprostiti, odrţavanje javnih slušanja, to je saslušanje u crnogorskom

jeziku …

Vesna Teršelić: Ţeli se izbjeći formulacija, koja se koristi u sudskim procedurama, jer je

rijeĉ o razliĉitim procedurama...

Vasilj Siništaj;… ali i u parlamentu imamo mogućnost parlamentarne istrage, imamo i

saslušanje ministara, ako je javno, onda moţe i da se sasluša. Ostaje da Radna grupa o tome

odluĉi. Ja samo iznosim svoja zapaţanja. U ĉlanu 30, organi i tematska odjeljenja, taĉka 2, “u

okviru izvršnog sekretarijata postoji veći broj odjeljenja ukljuĉujući odjeljenja”. Ja bih rekao

„kao što su odjeljenja‟,pa onda se nabraja. A u taĉki 3. ovako stoji „REKOM ima pravo da

bira i imenuje izvršnog sekretara kao i šefove navedenih odjeljenja”. Navedeno je ono što je

taksativno nabrojano, a mi smo u ovoj pod J slovo i druga odjeljenja koje REKOM po potrebi

moţe da uspostavi. Ako smo rekli navedeno, ovĊe nismo naveli ta je to nego smo stvorili

mogućnost. Onda treba izbjeći ono navedeni, jer smo na kraju. Moţemo i nešto drugo;

dovoljno je reći kao i šefove odjeljenja - bez navedenih. Suvišna je rijeĉ navedeni jer će nam

to stvarati probleme u tumaĉenju odredbe kasnije. Ĉlan 31, taĉka 3. REKOM ima pravo da

bira i imenuje šefove istraţnog tima koji djeluje u okviru jedne drţave na preporuku

kancelarije u uredu drţave-ugovornice. Tu stoji zarez tom preporukom ne mora biti

obavezan. Tu po meni treba staviti taĉku i sljedeći stav reći da preporuka kancelarije ureda ne

obavezuje REKOM . E sad ostaje kao dilema finansiranje. Vjerovatno ćete ili ćemo mi skupa

nastojati da to definišemo.Vama se moţda ĉini da sam imao mnogo primjedbi, ali na kraju

bih ţelio istaći da je najteţe napraviti okvir jednog pravnog akta i zato ja hoću da pohvalim

Radnu grupu za izradu Nacrta statuta REKOM. Ipak je to bio najteţi zadatak. Lako je priĉati i

dokrajĉiti posao nakon onoga što ĉovjek već moţe da vidi. Hvala vam i izvinite.

Daliborka Uljarević: Hvala Vama. Ovo je bilo vrlo konstruktivno. Ja bih sada predloţila,

ukoliko nemamo trenutno nekoga ko ţeli da se javi za rijeĉ, da damo rijeĉ našim panelistima

sa osvrtom na pitanja i dileme, pa da onda nastavimo sa sljedećim dijelom u kojima ćete vi

postaviti pitanja ili dati sugestije.

Mirsad Jusufović; Ĉlan 13. stav 6, pa pod B. “prvoj konstitutivnoj sjednici ĉlanovi i ĉlanice

REKOMA nastojaće da izaberu predsednika i predsednicu REKOMA i donesu poslovnik”.

Dakle, ovo su samo tehniĉke stvari; vi ne moţete u Statut da kaţete da ćete nastojati da

donesete poslovnik i izaberete predsednika nego će izabrati, jer ako će kasniti imenovanje

predsednika, bojim se da zbog roka dugo ide. Nego da kaţete da „na prvoj sednici donosi

poslovnik i bira predsednika‟, s tim da treba moţda definisati tu dvotrećinsku većinu jasno. I

naĉin kandidovanja predsednika da ne doĊe u situaciju da drţave meĊusobno lobiraju, ne

znam Srbija i Hrvatska protiv bosanskog kandidata. Nekakav sistem bi trebalo uvesti i moţda

proširiti taj deo. Hvala vam. Nećemo se više javljati.

Daliborka Uljarević: Vi ste vrlo zahvalni da se javite ponovo jer ovo nam je veoma vaţno.

Sada će kolega Amir. Ima komentar koleginica Dţenana, a onda će i Vesna reći nešto.

Amir Kulaglić: Dame i gospodo, ja sam Amir Kulaglić kao što sam se već predstavio.U

jednom dijelu sam bio uvodniĉar i moţda nisam bio jasan, pokušaću da razjasnim. Komentar

da spiskovi nestalih i poginulih postoje – da. MeĊutim šta je tu problem? Problem je što su

spiskove radile razliĉite institucije vlasti, a i mnoga udruţenja i civilne organizacije civilnog

društva. Što je najgore, to sve nije objedinjeno na jednom mjestu. Ovo što je pokušao da

uradi IDC u Bosni i Hercegovini. IDC je jedna nevladina organizacija i još uvijek ni jedan

30

drţavni organ nije potvrdio odnosno nije priznao to što je uradio IDC. Ako pogledate prava

koje porodice ţrtava ostvaruju, spiskove su uglavnom uradila ministarstva za boraĉka pitanja

itd, a nigdje nema objedinjen spisak, koji je uraĊen po jedinstvenoj metodologiji, tako da bi

jedan od zadataka REKOM-a trebao biti da uradi jedinstvenu metodologiju i izvrši popis svih

poginulih i nestalih,a da pri tome se taj popis ne svede samo na ime, prezime, mjesto roĊenja

itd., već da za svaku ţrtvu ili poginulog i nestalog imate karton ţrtve u kojoj je treba

personalizirati. Ne samo osnovni personalni podaci već i šta je radio, gdje je ţivio, okolnosti

stradanja, da li je pronaĊen, da li su pronaĊeni posmrtni ostaci, da li su identifikovani,

sahranjeni itd. Znaĉi mnogo šire. Problem je što postoji nepovjerenje velikog broja

organizacija civilnog društva prema IDC-u i drugim organizacijama koje su pokušale jer su

jednom shvatile da bi mogli biti zloupotrebljeni njihovi podaci, odnosno informacije.Drugo,

kada su u pitanju naknade za poginule, nestale ili dijelove tijela ovdje se problem svodi samo

na jednu kategoriju ţrtava, samo na nestale, poginule ili na one koji su izgubili jedan dio

tijela. MeĊutim, reparacije po tranzicionoj pravdi su mnogo šire od iskljuĉivo materijalnih

davanja za gubitak ĉlana porodice ili dijela tijela. Šta je sa prognanim, raseljenim itd.? Tako

da u izvještaju i preporukama kao završnom dijelu izvještaja REKOM trebalo da predloţi niz

mjera i konkretnih aktivnosti kako da se obeštete sve kategorije ţrtava. Ne smijemo

zanemariti ţrtve torture u koje spadaju logoraši, ţrtve seksualnog nasilja, silovanja, osoba

oboljelih od PTSP-a itd, gdje nije iskljuĉivo jednokratna ili stalna materijalna naknada jedini

oblik reparacije. Moramo voditi raĉuna o psihosocijalnoj zaštiti osoba oboljelih od PTSP-a,

ne samo da trebaju materijalnu nadoknadu već i mogućnost lijeĉenja i širu društvenu podršku.

Pošto dugo uĉestvujem u konsultacijama. Postavlja se pitanje duţine trajanja mandata ili rada

komisija; prekaratak rok, ne ostavlja dovoljno prostora da se posao završi na zadovoljavajući

naĉin, ali i predug rok umanjuje paţnju javnosti. Tako da je pravo pitanje optimalnog roka u

kojem bi Regionalna komisija trebala da završi svoj rad. Iskustva iz svijeta pokazuje da je

optimalno vrijeme oko tri godine, s tim što se pitanje vremena pisanja izvještaja kreće

otprilike oko šest do devet mjeseci. MeĊutim, obzirom da se ovdje radi o Regionalnoj

komisiji u kojoj uĉestvuje više drţava moţda bi trebalo do godinu dana da se produţiti rok.

Znaĉi ja sam bliţe onome da tri godine traje rad, a pisanje produţenje moţe ići do godinu

dana. Ja imam primjedbe i prijedloge na materijal ali samo sam htio sada dati pojašnjenja.

Ako na kraju ostane vremena ja ću uzeti sebi za pravo da se još jednom javim i da dam

konkretne prijedloge za odreĊene ĉlanove ovog Nacrta statuta. Hvala.

Daliborka Uljarević: Hvala Amire. Koleginica Dţenana je imala takoĊe komentar.

Dženana Karup-Druško: MeĊu prvim pitanjima koje smo bilo je zašto drţavni organi nisu

ukljuĉeni. Prema prvoj zamisli kompletan ovaj projekat trebao je biti završen do kraja ove

godine. MeĊutim, zbog predstojećih općih izbora u Bosni i Hercegovini sve je pomjereno na

juni 2011. godine. Mi nismo mogli ukljuĉiti drţavne organe iz prostog razloga što mi ne

znamo nakon 3. oktobra ko će sjediti u Predsjedništvu Bosne i Hercegovine i za razliku od

drugih drţava koje su već krenule sa kampanjama, mi naţalost u Bosni i Hercegovini to još

ne moţemo uraditi. Ne znamo ni ko će biti u Predsjedništvu ni ko će biti parlamentarci od

kojih će zavisiti da li će ova Inicijativa dobiti podršku ili ne. Dakle, jutros sam rekla da drugi

dio kampanje podrazumijeva i aktivo ukljuĉivanje politiĉkih stranaka i ljudi koji sjede u

vlasti, ali naţalost nama u Bosni i Hercegovini su svezane ruke do izbora. Nakon izbora ćemo

moći to uraditi. Mislim da su obje gospoĊe iz Prijedora to pitale, ako imate još neku dilemu

vezano za to, iz najbolje namjere da bismo posao uradile što bolje, unijećemo sve pomjerene.

Spomenule ste presude za genocid koja je bila za Srebrenicu u Haškom tribunalu, a onda ste

pomenuli i to da svi mi imamo istine, da svi mi imamo spiskove. Ja sam novinar po profesiji i

vrlo aktivno radim kao novinar, dakle to mi je posao, ovo mi je recimo neki humanitarni rad.

31

Pa nije taĉno da su svi pisali negativno o toj presudi. Bilo je tu i onih koji smatraju da je to i

te kako bitno za Bosnu i Hercegovinu, a s druge strane upravo zbog toga što svi imaju svoje

istine ot je jedan od osnovnih razloga zašto je Udruţenje BH novinari, koji je drţavna

organizacija na nivou Bosne i Hercegovine, koje ima preko 800 ĉlanova iz cijele Bosne i

Hercegovine, dakle nema entitetskih i nacionalnih ili drugih granica, ušla u ovaj projekat,

jeste ţelja da dobijemo jednu istinu. Mi svi znamo da u Bosni i Hercegovini imamo tri istine,

moţda ĉak i više, da sve strane imaju svoje istine. Ono što je cilj REKOM- a jeste da se

pokuša, dakle da ne kaţem da svi mi nemamo sumnje i strah, da ne tvrdim sada decidno da će

REKOM napraviti jednu istinu, ali nama je to cilj. To ne moţemo sami, ne moţemo bez

politiĉke podrške, ne moţemo bez podrške ostalih udruţenja u regionu. Dakle, osnovni cilj

zbog ĉega smo se okupili, zbog ĉega smo u ovom projektu je da pokušamo doći do jedne

istine, da ljudi u Beogradu kada budu ĉitali taj izvještaj mogu proĉitati ono što se dešavalo u

Bosni i , da prihvate to - da kaţu da bilo je ţrtava i na drugoj strani. Javna slušanja su jedan

od savršenih mehanizama jer mi smo imali situacije, samo ću se kratko okrenuti na te natpise,

naţalost nisam mislila o tome uopće govoriti. Ne ţelim da se branim, liĉno sebe ni ljude koji

su napadnuti ali zbog sloţene politiĉke situacije u Bosni i Hercegovini mi imamo to da su

pojedini mediji protiv ove ideje. A suština je da su pojedine politiĉke opcije koje kontroliraju

udruţenje ţrtava protiv ovoga i onda novinari pišu to što pišu. Mi ne moţemo reagirati na

svaki napis u novinama i to je generalni stav nas ĉlanova Vijeća. Mi smo izdali jedno

saopćenje nakon prvih napada koji su bili pogotovu u medijima Republike Srpske, koje vi

imate prilike ĉitati i gledati. Oglasili smo se o svemu tome, rekli šta je naš cilj, šta je naš

zadatak i zaista nemamo namjeru polemisati. Mi isti problem imamo u Federaciji sa medijima

koji pljuju po svemu ovome upravo zbog toga što se manipulira sa tim ljudima. MeĊutim ono

što je meni kao nekome koji vjeruje u ovaj Projekat najbitnije, to je da mi na našim

konsultacijama uspijemo okupiti ljude svih nacionalnosti, svih drţava koji su Hrvati koji su

bili ţrtve Srba, Srbi koji su bili ţrtve Bošnjaka, Bošnjaci koji su bili ţrtve Srba, dakle sve

ţrtve iz našeg regiona i ti ljudi podrţavaju ovo. I upravo zbog tih ljudi, zbog njihove ţelje da

se nešto uradi, zbog ljudi koji su na margini, oni su sada u Bosni i Hercegovinin zanimljivi,

jer je to ogromna populacija, biraĉka baza koja je svima zanimljiva. To su ljudi koji će u

nekom trenutku odluĉiti o izborima jer to su hiljade i hiljade ljudi, ali ti ljudi na ovakvim

skupovima najviše podrţavaju ovu inicijativu. Oni su ti koji ţele da se sazna istina, jer nema

tog suda, ni Haškog tribunala ni bilo kog nacionalnog suda da će uspjeti procesuirati sve ratne

zloĉine koji su se desili. Nema te pojedine zemlje ni skupine ko moţe napraviti objektivan

izvještaj. Zato je ova Inicijativa jedini naĉin da pokušamo doći do univerzalne istine o onome

što nam se desilo. Tako bismo napokon mogli ostaviti nešto iza sebe mladim generacijama

koje su već došle, koje su već sazrele, koje uĉe o jednoj strani. Nigdje nemaju mjesto gdje bi

mogli kliknuti na internetu i dobiti istinu o tome šta se desilo. E zato mislim da je REKOM

bitan. Pretpostavljam da Vesna ovo komentirati.

Daliborka Uljarević: Hvala. Koleginica Vesna će se osvrnuti na neke komentare.

Vesna Teršaliĉ: Pa samo da kaţem da su neki politiĉari i politiĉarke bili ukljuĉeni u proces,

jer na svim našim forumima obiĉaj je da Forum otvaraju predstavnici vlade, predsjednici, da

je recimo predsjednik Josipović bio ukljuĉen u forume prije nego što je postao predsjednik i

da je vrlo podrobno informiran o Inicijativi i sad kada je predsjednik. Ali stvarno nije bilo

moguće postupiti drugaĉije u predzbornoj kampanji, mislim da to razumijete u Bosni i

Hercegovini. I još samo mali dodatni komentari na neke od vaših dopuna. Što se tiĉe ĉlanka

5. “razloge djelovanja” već je puno ljudi istaklo da je posao preobiman i Radna skupina već

sa puno strana ĉuje preporuku da svakako treba biti više, ili tri ili ĉetiri godine pa ćemo

vidjeti kako će odluĉiti i obrazloţiti. U svakom sluĉaju sljedeći nacrt oĉekujemo do 24.

32

rujna/septembra kada će biti Forum u Zagrebu tako da tada ako vam je dostupan internet

pogledate ili naprosto pitate ljude s kojima ste u kontaktu i koji koordiniraju proces u vašim

zemljama da šalju taj novi primjerak, novi Nacrt statuta sa obrazloţenjem. Sigurno ćete i vi

sa zanimanjem ĉitati na koji naĉin su ove vaše primjedbe unešene i što sad predlaţe Radna

skupina. Što se tiĉe prve konstituirajuće sjednice i mogućnosti da se nastoji izabrati

predsjednika i predsjednicu, ja bih vam samo rekla da će se ti ljudi tada moţda prvi put

vidjeti. Dakle, moţda će uspjeti odmah izabrati predsjednika i predsjednicu, ali ako to ne

uspiju mislim da je dobro da im Statut daje mjesta da malo više vremena upotrijebe. … ušlo

je u transkript pa će Radna skupina vidjeti šta s tim. … (upadica: samo trenutak ukljuĉite

mikrofone kada priĉate!). … ušlo je sve u transkript i Radna skupina će svakako to uzeti u

obzir. Što se tiĉe ĉlanka 24. stav B “strani i domaći pisani izvori” - moţda je samo trebalo u

padeţu staviti - strane i domaće pisane izvore, ali će svakako uzimati u obzir sve što je

elektronski pisano dostupo, bilo to od strane vladinih institucija ili pak organizacija civilnog

društva. I ĉlanak 26. “oko povjerljivosti”. Ja sam vas htjela pitati - baš ste imali jako

konstruktivne komentare gospodine Siništaj, moţe to ostati nejasno i Radnoj skupini pa bolje

da se pojasni dok ste tu. Da li ste Vi zapravo traţili da REKOM moţe traţiti dostavljanje

informacija ili da su institucije obavezne. Ja mislim da je njihova procjena bila da nije

produktivno vezati nadleţna tijela da dostavljaju podatke koji su proglašeni tajnima nego

naprosto navest da REKOM moţe traţiti, a ako dobiju podatke koji su tajni da je u obavezi da

ostanu tajni. Pošto ja radim za organizaciju za ljudska prava ja ću vam dati primjer. Mi nekad

imamo uvid u podatke koji su tajni, ali onda preuzimamo obavezu da poštujemo tu tajnost.

Dakle, ĉlan 26, stav 3, gospodine Siništaj ako moţete samo pojasniti šta ste Vi, šta je Vaš

glavni naglasak?

Siništaj Vasilj: Znaĉi Radna grupa koja je radila na izradi Nacrta u prvoj reĉenici napisano je

REKOM „moţe traţiti”, znaĉi postoji mogućnost, stvara se i mogućnost i obaveza drţavne

institucije da dostavlja. MeĊutim, sljedeća reĉenica poĉinje ovako: “Ako nadleţne

institucije…”, znaĉi rijeĉ AKO, ako to ostane u Nacrtu onda moţe i ne mora, ne obavezuje

uopšte. Ne, treba napisati: “dostavljena informacija nadleţne institucije ili će imati …”,

moţemo mi to napisati onda onu sluţbenu tajnost, mi ćemo zadrţati ako je njihova, nećemo

je ni mi obznaniti, znaĉi dostavljena dovoljno je bez ono AKO. Znaĉi sljedeći pasus

“dostavljena informacija zadrţaće ono što …”. Tako je, tako je.

Vesna Teršaliĉ: OK, OK, hvala puno. Što se tiĉe ĉlanka 27. korištenje termin slušanja da bi

se jasno razgraniĉile sudske procedure od onog što ĉini REKOM baš zato što je ovo što će

biti nadleţnost REKOM-a komplementarno, dakle da nema zabune. Sud saslušava, REKOM

sluša. Mislim da je to namjera Radne grupe.

Daliborka Uljarević: Hvala Vam. Shvatila sam da imamo dvije intervencije, ako bi se

sloţile da prvo damo ovoj strani jer nismo ĉuli nikoga, pa ću onda dati rijeĉ Vama. Izvolite.

Mirjana Bjelopavlović; Ja ću pokušati malo se vratiti na ono što smo pokušali negdje

definirati u Republici Hrvatskoj na našim konzultacijama. Prvo i osnovno, ja osobno imam

problem sa nazivom Statuta. Ovo neće biti statut, statut je nešto drugaĉije, statut odgovara na

pitanje kako se provodi nešto što je doneseno? Ne moţe biti meĊunarodni dogovor, upravo

znamo zbog ĉega ne moţe biti meĊunarodni dogovor zbog odnosa Srbije i Bosne i

Hercegovine prema Kosovu. Da li će to biti ugovor ili što god, to ćemo vidjeti, moţda će se

situacija u regiji ubuduće drugaĉije razvijati. Mi zapravo zaboravljamo da kreiranjem jednog

ovakvog dokumenta mi ćemo morati intervenirati i u nacionalno zakodavstvo. To je negdje

izuzetno vaţno da li će to u nacionalnim zakodavstvima biti kroz konvencije koje će biti

33

iznad zakona vlastite drţave ili će se zvati nekako drugaĉije, ja ne znam. Išla bih redom.

Idemo u ĉlanku 1. Već smo razgovarali i gospodin Vasilj je rekao ako imamo iza SFRJ

meĊunarodno, onda ne treba regionalna nego samo meĊunarodna organizacija, regionalno se

tu moţe izbrisati. Ĉlanak 5. Svi smo zapravo razgovarali o periodu trajanja Komisije i

smatramo da period od dvije godine u ovoj situaciji kada imamo najmanje tri drţave

ukljuĉene u priĉu je vrlo kratak. Zbog toga što treba imati nekakav period pripreme koji ne

moţe biti kraći od šest mjeseci, ali i isto tako, kao što je Amir rekao, moramo imati nekakav

period kada će se raditi izvještavanja, pogotovu finansijska. Ovdje će biti u igri veliki novci i

svi ljudi su zapravo najosjetljivi na novce, pa tek onda na ono nešto drugo što ti novci guraju

u prvi plan. U ĉlanku 2. „REKOM moţe produţiti svoj mandat najviše za šest mjeseci”. Kako

REKOM moţe sam sebi produţiti mandat, kada on sam sebe nije osnovao nego ga osnivaju,

da li će osnivaĉi biti parlamenti ili vlade drţava iz kojih mi dolazimo, to je već meni, ja nisam

pravnica ali meni onako logikom i to je meni problematiĉno. Moţemo to negdje promijeniti,

znaĉi na prijedlog “REKOM-a”, osnivaĉi REKOM-a produţiti trajanje mandata za XY

vremena koliko to bude potrebno da se napravi. Idemo dalje na ĉlanak 9. Ciljevi REKOM-a.

Ja dolazim iz organizacije civilnog društva. Meni ovako pobrojani ciljevi su zapravo naše

ţelje, to je misija ili vizija REKOM-a što bi REKOM trebao biti s tim da bi se moglo

napraviti tako da se to sve preseli u preambulu. Nemamo preambule, a imamo ĉlanak 20, koji

bi zapravo do petog ĉlana mogao ići u ciljeve REKOM-a, ali o tom - potom. I kada gledamo

ĉlanak 20. Malo ću preskakati jer nisam si zapisala kako trebam priĉati pa ono po sjećanju što

sam ĉula da vi govorite. Ovdje bi zapravo trebalo od jedan do ĉetiri je jedna metodologija

rada i ĉlanak 5. je potpuno drugaĉija metodologija rada, meni to negdje ne moţe biti zajedno,

treba biti odvojeno. Kada govorimo o istraţivanjima, o prikupljanju informacija, odnosno

istraţiti kontekst, to su potpuno razliĉite metodologije i tu bi trebalo biti nešto drugo ali u

ovom trenutku ja ne znam reći šta je to drugo. Ĉlanak 21. Opet je sporno za nas iz Republike

Hrvatske zapravo ovaj period o kojem će se Komisija baviti. Za nas je ‟90-ta godina izuzetno

znaĉajna ali mislim i za sve druge zemlje u kontekstu onoga što se dešavalo. Naknadno

govorimo o Komisiji, šta će se desiti? Komisija mora biti fleksibilna. Ovaj dokument će

donijeti vlade, odnosno parlamenti ili predsjednici drţava. Šta će se dogoditi kada se u datom

trenutku mora nešto promijeniti i da li to znaĉi donijeti proceduru u svakoj drţavi pa da se

onda to mijenja. Tu vidim jednu od velikih oteţavajućih okolnosti, gubiće se vrijeme i ovako

smo rekli da nam je vrijeme kratko. Šta sam još htjela reći? Da, ĉlanak 13. Procedura izbora

ĉlanova REKOM-a. Mislim da to ne bi trebalo stajati u ovom dokumentu nego da bi trebao

biti jedan poseban Anex ovom dokumentu gdje se onda objašnjava kako i na koji naĉin se

biraju ljudi. Da li će to kroz taj selekcioni panel, ili što god, kako god, ne znam. U ĉlanku 12.

Ovdje kada govorimo ĉlanak 2. pa kaţe “ĉlanovi i ĉlanice su osobe visoko moralnih

osobina”, tko će odreĊivati što su to visokomoralne osobine? Trebalo bi prije nego što se

pristupi izboru ili predlaganju definirati toĉno te kriterije kako i na koji naĉin se sve došlo da

ja nisam tako mislila ili mislio, pa imamo zapravo, kaţe u trećem redu “uţivati povjerenje

naroda” ja bih raĊe rekla graĊana. Ovdje ako govorimo narod nešto eksplicite drugaĉije znaĉi

od graĊana, graĊanin mi više zapravo to definira. Isto tako ostalo je ovo u ĉlanku 2. što je

gospodin Vasilj rekao što su to psihofiziĉke sposobnosti. Moramo uvijek voditi raĉuna da

nekog ne diskriminiramo. U ĉlanku 13, 4G kaţe “Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i

Ministarstvo pravosuĊa potvrĊuju”, ma oni ne potvrĊuju oni daju suglasnost. Mi od njih ne

oĉekujemo da oni potvrĊuju, zapravo mi ne ţelimo da oni imaju ingerenciju nad onim što nije

njihovo intelektualno vlasništvo ili bilo kakvo god vlasništvo nego jednostavno oĉekujemo da

potvrde ono s ĉim se ide pred njih. Šta još? Ĉlanak 20. sam već rekla, on je meni sam po

sebi… U ĉlanak 22, već je nešto Vesna razgovarala, odnosno je netko rekao, zaboravila sam

ime, oprostite, da se treba uvrstiti i prisilna mobilizacija kao jedan od vidova ĉime se

REKOM treba baviti. Što je sa prikrivanjem tragova zloĉina isto je problem i ono što je

34

negdje iskrslo, a na prijedlog ljudi sa Kosova, ako sam ja dobro shvatila, treba uvrstiti i

otmice nakon oruţanih sukoba koji su se dešavale. To je u ĉlanku 23. samo jedna ono

kozmetiĉka ispravka u drugom redu: “ratnim zloĉinima”, i treba dodati i drugim teškim. Da

budemo konzistentni isto imamo u ĉlanku 1. govorimo o SFRJ, onda na kraju kaţemo na

prostoru bivše Jugoslavije. Nije Jugoslavije jer je Jugoslavija politiĉki nešto drugo, SFRJ

znaĉi nešto potpuno drugo pa eto molim da bude ta konzistentnost jeziĉna i pravna i

povijesna.Onda imamo ovaj ĉlanak 24. u prikupljanju odnosno dobivanju tih podataka. Kako

će Komisija imati pravo na pristup tajnim podacima? Dobro, Vesna je rekla da postoje neke

prakse u Republici Hrvatskoj da se do odreĊenih tajnih dokumenata moţe doći, ali da li je to

na razini i ostalih drţava i kako i na koji naĉin će se to moći napraviti, trebalo bi zapravo

vjerovatno kroz Zakon o pristupu na pravo na informaciju što ima u Hrvatskoj, ili na nekakvi

drugi podzakonski akti u ovim drugim zemljama, ako toga nema o tome voditi raĉuna. Isto

ĉlanak 27. mi osobno recimo iz Republike Hrvatske, ali i iz organizacije iz koje dolazim

imamo problema oko definiranja odrţavanja javnih slušanja ţrtava i drugih osoba. Slušati

ţrtvu ne znaĉi i ţrtvu shvatiti. Ako idemo na onaj pravniĉki termin svjedoĉenje, ovdje će

netko reći ali ţrtva na svjedoĉenje u sudu mora doći po pozivu suda. Na REKOM-u, kada se

budu prikupljale priĉe, kada se bude prikupljala graĊa, moţe doći i ne mora doći, meni ostaje

dilema koji termin upotrijebiti. I da li bi dobili ono što mi ţelimo, ali nam je zbog tih jeziĉnih

zaĉetnica teško odrediti. Ja osobno smatram da svjedoĉenje ima puno veću teţinu nego

slušanje. Kada netko svjedoĉi on iza toga stoji. To je zapravo problem, ono što ste Vi rekli,

ako trebamo naći dva izvora koji će potvrditi tu priĉu. Ima tu dosta stvari koje ostaju

otvorene. Ĉlanak 29. kaţe: ovaj pravilnik koji regulira postupak javnih saslušanja i tematskih

sesija, ĉlanak 3. Pa nećemo otkrivati toplu vodu, iskoristićemo primjere komisija drugih

zemalja koje su uspješno radile. Neke modele je jako teško prepisati zbog toga što se to radilo

unutar jedne zemlje, a mi imamo tri zemlje sa nekoliko etniciteta, sa nekoliko naroda. To je

problem, po tome će ova Komisija biti specifikum i vjerovatno problem. U ĉlanku 31. ĉlanak

3, REKOM ima pravo birati i imenovati šefove istraţnih timova”. Doista neko treba utvrditi

njihovu struĉnost i ekspertizu da nam se ne dogodi da sami sebi posjeĉemo granu na kojoj

sjedimo. Ovdje ima ĉlanaka koji nisu definirani upravo zbog toga što se još uvijek odnosi,

pogotovu na finansiranje, ne znam ovaj ĉlanak 36. u kaznenom procesuiranju, itd. To bi

trebalo ostaviti onim ljudima koji su pravnici po struci, pa koji znaju kako to treba pravno

napraviti da bi moglo biti primjenljivo na razliĉite pravne prakse u zemljama u kojima će se

REKOM osnovati. Evo, hvala vam lijepo.

Dženana Karup-Druško: Haški tribunal je koristio dokumente koji su tajni. Tajni

dokumenti su zaštiĉeni za javnost. Mi ih nismo vidjeli. MeĊutim, oni su nekim presudama

bili jako bitni. U preambuli presude se poziva na tajnost dokumenata a tajni dokumenti su

neophodni da bi se dobila kompletna istina o kojoj smo govorili. Dakle ne moramo mi traţiti

od drţave tajne dokumente jer ne znam da li će uopšte biti spremne da ih daju, ali ovdje se

naglašava da će REKOM koristiti Haške presude. Da, ali tajni dokumenti koji su i u Hagu,

dale su drţave, koji su zaštiĉeni iz ovih ili onih razloga i najĉešće je bio uvjet da bi se uopće

došlo do njih da budu tajni i zaštićeni. Dakle ono što …

Daliborka Uljarević: Imamo stvari koje nam trebaju, a ne sad tako kako Haški tribunal radi.

Ja mislim da smo mi nešto drugaĉiji i da trebamo ĉuti sudbine, ovo što smo slušali, priĉali, da

slušamo sudbine ljudi odnosno dogaĊaje koje su doţivjeli i da iz toga izlazi istina i da tu

istinu prihvatimo nas dvoje ako je negdje na sredini.

Dženana Karup-Druško: Da, ali je teško napraviti istinu na osnovu neĉijeg iskaza.

35

Daliborka Uljarević: Mislim da ćemo to razjasniti sa jednim primjerom.

Vesna Teršaliĉ: Samo bih dala primjer. Mi analiziramo presude vojnih sudova iz devedesetih

u Hrvatskoj. One nisu javno dostupne. Ukoliko bi se odustalo od toga da se traţe takve

presude, ostalo bi nejasno što je sve u tim presudama. A pošto smo imali nekoliko zakona o

oprostu i amnestiji, ti su zakoni (koliko znamo) nakon više od 800 pretraţenih presuda

sigurno u tri sluĉaja po našem mišljenju bili primjenjeni. I suradnja Ministarstva pravosuĊa,

koje je dalo zeleno svjetlo da to analiziramo, je u tome što je njima isto u interesu da pokaţe

na koji naĉin se u devedesetim zapravo napravilo stvari koje pravosudno nisu bile OK, ali to

nisu dokumenti koji su javno dostupni. Da bi mi mogli pregledati te dokumente obvezali smo

se da nećemo koristiti, u svakom sluĉaju nećemo korisititi imena onih koji su tu svjedoĉili ili

se tu spominju. To nama nije problem jer ono što nam je bitno je uzeti iz tih dokumenata ono

što je za utvrĊivanje ĉinjenica znaĉajno. Evo samo sam taj primjer sam htjela dati.

Daliborka Uljarević: Hvala, izvolite.

Ljiljana Spasić; Kada je Nacrt u pitanju oko ĉlana 34. Amir nam je objasnio oko reparacija

šta je sve potrebno, tranziciona pravda, sve to znamo. MeĊutim, mislim da nije loše i prosto

bi htela da sugerišem da kod simboliĉkih reparacija jasno navedemo, a mi smo Vesna o tome

ĉini me se stalno govorili kada je REKOM u pitanju, da je neophodna izgradnja kulture

sećanja, kroz dane sećanja na ratna dešavanja, izgradnja spomenika i stoga mislim da nije

loše da ovde kod simboliĉkih reparacija taĉno navedemo šta će to znaĉiti. Druga stvar koju

mislim da bi REKOM trebao da se bavi jeste da pored onih surovih i brutalnih primera iz

ratne prošlosti u regionu takoĊe postoje i pozitivne priĉe. Ja mislim da one i te kako jesu

model koji će sluţiti budućim generacijama da ih osmele da oni koji su već nauĉeni da ţive u

brutalnim vremenima u kojima neke porodice u kojima ne mogu jasno da se definišu, da se

postave na pravo mesto izmeĊu morala i onoga što im danas nameće društvo... Bilo bi dobro

da u javna slušanja ukljuĉimo ljude koji su se u teškim vremenima neki ljudi tako postavili,

preţiveli i nekog spasili. Mi smo otišli i korak dalje kao organizacija i u svom gradu

pokrenuli inicijativu na nivou GraĊanske Vojvodine u kojoj je negde oko dvadesetak

nevladinih organizacija. Za sada je GraĊanska Vojvodina neformalna. Mi smo jedan prolaz u

gradu Panĉevu ţeleli da nazovemo po SrĊanu Aleksiću iz Trebinja, koga, sigurna sam, svi iz

regiona znaju. Dakle, to je momak koji je spasao sugraĊanina Alena Glavovića i Novi Sad je,

znaĉi ta naša GraĊanska Vojvodina je u tome uspela i sada u Novom Sadu takav prolaz

postoji. Sa Panĉevom moram da priznam je situacija bila vrlo teška. Ţelim sa druge strane da

vas ohrabrim i kaţem da samo upornošću, mislim na REKOM, da samo upornošću ovu ĉitavu

stvar moţemo dovesti do kraja na najbolji mogući naĉin. Poĉetak je bio uţasno teţak jer se u

Komisiji koje menjaju nazive ulica i trgova, to je isto tako danas u modi, vrlo ĉesto nisu

senzibilisani i ne razumeju o ĉemu govorimo i pored naše jake kampanje. Organizovali smo

tribinu na kojoj je prikazan film o SrĊi, sve je to išlo nekim tokom kako smo mi zamislili, ali

to ni posle dve godine nismo uspeli da uradimo. MeĊutim, moje gradske strukture nisam

ostavljala na miru;svake nedelje sam pisala zahtev sa tom našom inicijativom. Konaĉno je

završen pozitivnom ishodom i mi ćemo 8. novembra na dan grada Panĉeva otkriti spomen

ploĉu posvećenu SrĊanu Aleksiću u prolazu koji smo locirali kao mesto koje je jako vaţno po

tome što se u blizini nalazi naša Gimnazija. Tuda prolazi mnogo ljudi, dakle neko će se

verovatno zapitati ko je SrĊan Aleksić ako ne zna. Zaloţila bih se da takvih pozitivnih

primera bude više, da se ne vezujemo samo usko za ono što eventualno kao Koalicija radimo.

Hoću da kaţem da unutar same ideje i ciljeva koje smo zacrtali moţemo nešto i sami unapred

uraditi i doprineti procesima pomirenja i suoĉavanja. TakoĊe ţelela bih da najavim da već

imamo drugu ideju da, ako ne ove godine, ali već iduće obeleţavamo sećanje na dane

36

Vukovara. To će se naravno dogoditi i sa ostalim drţavama u regionu. Odvojićemo dogaĊaje

za koje smatramo da Panĉevci i Panĉevke moraju znati. Eto toliko

Daliborka Uljarević: Hvala. Imamo sada koleginicu iz Mitrovice a onda Vi. Izvolite.

Afërdita Syla: … Ţelela sam da navedem da smo mi, kao organizacija potpisali za Koalaciji

za REKOM . Uĉestvovala sam i na drugim konsultacijama i na Forumu u Prištini. Vidjela

sam i tu ljude, ţrtve rata koji su takoĊe za ovu Inicijativu. Vidjela sam da ima i problema,

pogotovu kod predstavnika organizacija nestalih i ţrtava rata, koji su protiv Inicijative.

Mislim da ima i osoba koje imaju pristup dokumentaciji, imaju je u rukama, nije pristupna

REKOM-u. To su ta lica koja su protiv Inicijative i ţele da zadrţe taj materijal za sebe i

sigurna sam ne ţele da daju materijal iako je to za dobrobit ţrtava i svih drugih. Neću da

gubimo više vreme na to. Vratiću se na Nacrt statuta. Samo da kaţem da kao smo kao grupa

tek juĉe dobili materijal, prije nego što smo krenuli. Nismo mogli da proĊemo kroz ceo

Statut. Prvo naziv REKOM ne moţe sam sebe da ovlasti, u Statutu ne moţete sami sebe da

ovlastite da imate pristup drugim dokumentima. Neko drugi da da ovalšćenje. Mislim da bi

ovo trebao biti meĊudrţavni dokumen, koji će da potpišu sve drţave. Drugo, ako se ne

pridrţavamo ovog dokumenta kako će se onda nastaviti, šta će se uĉiniti u vezi toga, kojim

zakonom će se odrediti šta će se preduzeti u vezi toga. Svaka drţava ima svoje zakone.

Moţda bi trebalo da se odrede i odgovornosti. Ako se ne primjenjuje ovaj dokument šta da se

uradi u vezi toga. Još jedna stvar koja mi je zapala za oko. Mi smo dali slobodu sebi da e-

mailom pošaljemo primedbe i predloge, pošto nemamo konaĉnih pitanja za danas. Šta da

radimo ako neko lice otkrije te poverljive informacije, koje su kazne predviĊene, šta bi

trebalo da se uradi u vezi toga, pošto je to moţda navedeno u Statutu, ali nisam mogla da

primetim tu odredbu i organizacije takoĊe. Nadam se da ćemo još više pomoći sa našim

predlozima, ali za sada je toliko.

Daliborka Uljarević: Hvala. Ujedno odgovor i Vama i drugima ako neko ima naravno

dodatni komentar i sugestije uvijek ste dobro došli da ih pošaljete u pisanoj formi. Evo javila

se gospoĊa, jeste li Vi nakon nje?

Željka Prša; Ne mogu da se ne javim iz dva razloga. Prvi razlog je što kod kršenja ljudskih

prava imam teoriju, mislim i cijele meĊunarodne zajednice. Imamo jednu grupu ljudi koji

nemaju nikakva ljudska prava a to je grupa koja je izbjegla iz Hrvatske, koja se nalazi jednim

dijelom u Repubici Srpskoj. Da li još u nekoj drugoj drţavi ne znam, koji nemaju liĉna

dokumenta, nemaju ĉim da dokaţu da su ljudi koji su bili nekad, imali drţavu, imali svoj

identitet, sada ga nemaju ĉime dokazati. Zašto je to tako? To je vjerovatno širi problem jer

traje od momenta izbjeglištva. Znaĉi u okviru ovih ljudskih prava koji je predviĊen Statutom

treba tu kategoriju obraditi posebno. Oni osim što su izbjegli, prognani ljudi, koji su izgubili

dijelove svoje porodice imaju još dodatnu muku, ne mogu imati dokumente, ne mogu

ostvariti drţavljanstvo. Znaĉi da se to naĊe u ovom Statutu, ta kategorija ljudi, jer oni su isto

tako iz bivše Jugoslavije. Dalje, u ĉlanu 16. “ĉlanovi i ĉlanice REKOM- a su plaćeni za svoj

rad”. U skladu sa Anexom II koji mi nismo vidjeli. Kako plaćeni? Koliko je tih koji su

zaposleni? Koji će raditi osim ovih 20 ĉlanova, mora biti još neko tehniĉko tijelo koje će

raditi, ko će ih platiti? U ĉlanu 32. nemamo apsolutno tog finansijskog dijela što po mome

nije u redu. Imam još jedno pitanje na koje ja nemam odgovor, moţda ga neko od vas ima, a

moţda nisam u toku. Kako ćemo prisiliti sve ove bivše drţave koje naţalost kada je bilo šta u

pitanju ne mogu da se dogovore. Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu, Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru

da u što kraćem roku potpišu ovo i finansiraju ovo. Šta će se desiti ako jedna od tih drţava

kaţe, ja neću da finansiram, ja imam svoje spiskove nestalih, šta ja znam, zarobljenih i

37

ubijenih ili ne znam ti šta. Šta se u tom sluĉaju dešava? Znaĉi ja nemam saznanja, ali mi

moramo znati kako će se te drţave prisiliti da to potpišu i da finansiraju. Jer, ako je sjedište u

Sarajevu, što baš u Sarajevu, pitam ja, onda će sada najveći dio troškova snositi Bosna jer ako

vi imate neku kancelariju i pri tome i obavlja svoju duţnost, neko je mora finansirati. Bez

pretenzija da je to tog znaĉaja, ali vi u Ujedinjenim nacijama taĉno znate ko finansira, a ko

neće da finansira UN. Ono doĊe nešto zajedniĉko, a sada hoće li neko finansirati ili neće neko

finansirati, a bez sredstava to ne ide. Dakle, da mi neko objasni kako prisiliti ove osnivaĉe da

to stvarno plaćaju i da se naprave finansijski planovi. To nije samo 20 ili 21 ĉlan kako ovdje

stoji, nego će biti i sekretara i vozaĉa i troškova telefona i ne znam ĉega sve ne. Znaĉi to će

biti pozamašna suma koja se mora izdvojiti, neko je mora izdvojiti, neko je mora plaćati. Eto

ja toliko.

Daliborka Uljarević: Hvala, imali smo još jednu intervenciju.

Galip Beqiri; Oko Statuta i Nacrta.., ja ću priĉati srpski, mada ne poznajem toliko jezik, ali

ipak ću se truditi zbog vremena da … Rekao sam da ću ja malo priĉati o Statutu, nego samo

da vas upoznam i u Preševskoj dolini je bilo rata. U poĉetku sam rekao nije bilo rata nego

sukoba i oruţanih sukoba, zbog toga što nismo vodili rat prema Srbima, prema lokalnim

Srbima, nego bio je rat protiv sistema Miloševića koji je uĉinio zlo Albancima u Preševskoj

dolini. Tako da mi i dan-danas imamo 35 ţrtava, leševi su naĊeni, ali još ne znamo ko su

poĉinioci. Dakle, poĉinioci su ili policija koja je dolazila sa Kosova ili lokalna policija,

pogotovu Srbi, koji su radili u to vrijeme. Slušajući vas ja ne mogu da poredim rat koji je bio

u Srebrenici ili Vukovaru, ali mogu da kaţem da je u to vrijeme Miloševića bila velika

represija prema albanskim narodu. Trudimo se da naĊemo poĉinoce. Imamo tri ţrtve ĉiji

leševi do dan-danas nisu pronaĊeni. Porodice svaki dan traţe po raznim krajevima, mada se

predpostavlja da se poĉinioci znaju. Znaju se koji su policajci poĉinioci, ali drţava dan-danas

ne preduzima mjere da ih kazne. Ovo u vezi Statuta, koliko ja poznajem, mada u Srbiji dolaze

demokratske stranke, ali će teško biti da ovo sa Srbijom do kraja progurate. Mislim da će u

Makedoniji i Srbiji pogotovu biti najteţe. Mislim da je lako u Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj,

ali kod njih teško da će se progurati, ali nadam se da ima ljudi koji rade dan i noć i da će da

uspiju i ako uspiju sa moje strane će imati veliku zahvalnost. Hvala.

Daliborka Uljarević: Hvala, izvolite.

Rustem Nurković;Mnogo se priĉalo o ţrtvama, mnogo se govorilo o pronalaţenju

poĉinioca, malo smo govorili o raseljenim licima i izbeglicama i onima koji treba da nastave

ţivot. Ţrtve su platile, ljudi su izgubili ţivot. Ima mnogo onih koji sada nemaju uslova da

ţive, mnogo onih koji su zbog neĉijih sukoba i neĉijih interesa platili i nalaze se raseljeni po

ĉitavom svijetu. Ja sam u Americi vidio, u Burlingtonu 40 odsto stanovništva tog grada

saĉinjavaju raseljeni iz Bosne i Hercegovine. Razgovarao sam sa gradonaĉelnikom Piterom i

on mi je rekao da je to rekao. Razgovarao sam sa dvije porodice koje nikada ne planiraju da

se vrate zbog toga što se ovde nisu stekli uslovi. Imamo mnogo raseljenih lica sa Kosova,

imamo interno raseljenih lica unutar Kosova, ljudi koji su iz jednog mesta, zato što tamo ne

ţive ni Bošnjaci ni Romi, pobegli u drugo mesto gde ima svojih pripadnika i veoma teško se

ti ljudi vraćaju. REKOM bi morao da povede raĉuna o tim ljudima i da napravi spiskove jer

ni jedna drţava nema taĉnije spiskove raseljenih ili izbeglih lica. Svi to rade na politiĉkim

nivoima. Kada su izbori u Srbiji ili na Kosovu ili bilo gde oni pominju raseljena lica,

izbeglice i uveliĉavaju broj raseljenih lica onako kako im treba, jer nekada se davala pomoć

pa su naduvali situaciju i brojke su bile basnoslovne. Jedino u Crnoj Gori je sada uraĊena

registracija i mislim da su došli do taĉnog broja, mada i tu ima manipulacija. Ljudi iz

38

okruţenja doĊu da se preregistruju, a inaĉe ne borave u Crnoj Gori. REKOM bi trebao voditi

raĉuna i izvršiti popis raseljenih lica i potencijalnih mjesta gdje oni treba da se vrate. To je od

velikog znaĉaja jer ima veliki broj ljudi koji su raseljeni. Hvala vam.

Daliborka Uljarević: Zahvaljujem se. Izvolite, onda ćemo još jednu interveciju pa će kolega

Amir da ima zakljuĉni osvrt. Izvolite.

Nada Berkoljan; Ja bih htela da skrenem paţnju na jedno pitanje koje smo ovde samo ovlašt

doticali i time ću verovatno dati podršku Dţenani. Dakle, veoma je teška politiĉka situacija i

mislim da je izuzetno vaţno da se vodi raĉuna o politiĉkoj klimi, bez obzira što se slaţem sa

tim da, ako danas donesemo odreĊene odluke skupština je duţna, bez obzira ko će sutra da

bude u skupštini, da ih poštuje i da ih dalje primenuje. Mi u Srbiji imamo praksu da sve što je

uradila vlada Zorana ĐinĊića, to je sve vladom u dva mandata Vojislava Koštunice, palo u

vodu. Zato ţelim da vas upozorim da je i te kako bitno da razmišljamo svi zajedno o tome da

je politiĉka klima u svakoj od zemalja veoma bitna. To je jedna stvar. Druga stvar, htela bi da

kaţem gospoĊi iz Grahova da i ja imam tu potrebu da istaknem one ljude koji nisu dobili

drţavljanstvo ni u jednoj od zemalja, izvinjavam se kako ovo slabo pratim, jel da.Poslije

Oluje 15.000 ljudi je došlo u Srbiju, od tog broja je u meĊuvremenu 10.000 dobilo

drţavljanstvo, dobilo je izbegliĉke legitimacije, zatim su hteli da se integrišu, dobili su

drţavljanstvo. Hiljadu ljudi se iselilo u treće zemlje, znaĉi otišlo je van zemalja bivše

Jugoslavije ili bivše SFRJ i 1.500 ljudi se vratilo u mesto svog prethodnog boravka. Znaĉi

3.000 ljudi još uvek ţivi u raznim izbegliĉkim kampovima ili ne znam kako bi to nazvala. To

je toliko neuslovno i teško za ţivot, a pri tome oni negde oĉekuju da neko odgovori na pitanje

da li smeju da se vrate u svoj kraj, jer oĉigledno je da je neko iz porodica bio ili mobilisan ili

uĉestvovao i kada mu se pruţila prilika izbegao je. I sada cela familija ne zna da li se on tamo

traţi zbog neĉega i oni su prosto još uvek tu. I treća stvar koja je jako bitna, mislim da je

veoma vaţno da se negde u ovom dokumentu naĊe, kako god da ga zovemo, a isto mislim da

će to pitanje Statuta biti sporno, moţda je bolje da to bude neka meĊudrţavna, meĊunarodna

konvencija ili bilo šta drugo kako već o tome Radna grupa će razmišljati. Ţelim da kaţem da

ne bi bilo loše da tamo u delu gde nabrajamo ţrtve o kojima će se voditi raĉuna i o kojima će

se razgovarati, ĉija će se istina slušati, da se tu naĊu i oni koji su pruţali otpor nasilnim

mobilizacijama. Mi u Srbiji nemamo one probleme koje su imali ljudi u drugim delovima, ali

imali smo nasilne mobilizacije. Imali smo ĉak nasilne mobilizacije ljudi koji su pobegli od

toga da recimo ratuju protiv svojih komšija, to su uglavnom Srbi, koji su onda mobilisani po

noći tu gde su došli, nije im pruţena ta vrsta mogućnosti da ne uĉestvuju u ratu nego su bili

mobilisani i poslati nazad tamo odakle su pobegli. To je nešto o ĉemu treba voditi raĉuna i

mislim da ta jedna pravda, satisfakcija jer su u meĊuvremenu tretirani kao dezerteri, itd.

Prosto bih zamolila da Radna grupa to ima u vidu pa kako god odluĉi. Zahvaljujem se.

Daliborka Uljarević: Hvala. Imali smo samo jedan koliko sam shvatila tehniĉki odgovor s

Vesnine strane vezano za neka od pitanja koja su se otvorila.

Vesna Teršaliĉ: Ĉini mi se bitnim reći u vezi funkcioniranja Komisije to što dio o

finansiranju nije još napisan i dio o zakletvi. To je bilo pitanje hoće li Radna skupina do 25.

maja koji je tu napisan nama to uspjeti staviti na stol. Nama je to je jako bitno jer je 1.

lipnja/juna krenula kampanja. Tada smo imali na paralelnim konferencijama javno

predstavljanje Inicijative. Morali smo to imati prije na stolu i sada ĉekamo ovu drugu verziju

u kojoj će sigurno biti i dijelovi koji sad nisu napisani. Naprosto je bila rijeĉ o premalo

vremena da to sve napišu. A što se tiĉe samog funkcioniranja Komisije, da ona će sigurno biti

velika i skupa ukoliko će biti rijeĉ o sedam zemalja. Ako bude o pet zemalja, sve će imati

39

svoje urede, istraţivaĉke timove, kao što ste rekli, vozaĉa, tajnicu, istraţivaĉe, troškove i ja

bih rekla da se naravno oĉekuje da će svaka zemlja dati dio iz proraĉunskih sredstava, ali da

će se kao i za druge komisije u svijetu, traţiti meĊunarodna sredstva. Recimo, velika

komisija, kao Juţnoafriĉka velik dio sredstava je dobila što od nekih meĊunarodnih fondova

poput Evropske unije, što od nekih privatnih fondacija. Za neke dijelove rada istraţivanja su

obimna i za jednu komisiju koja poĉinje raditi zapravo je izazov sa koliko će toga uspjeti i sa

koliko će toga namaknuti pare, tako da to sigurno nisu laka pitanja, a ne mislim da će naše

zemlje moći pokriti sve jer nisu proraĉunski tako moćne. Da su moćne već bi se sve te

srušene kuće obnovile i puno toga bi se još napravilo u gospodarstvu.

Daliborka Uljarević: Hvala. Koliko sam shvatila gospodin iz Pakraca se javio. Izvolite.

Miladin Jakovljević; Imam jedan prijedlog. Primjetio sam jedan mali nedostatak po mom

mišljenju, normalno ne mora biti tako. Vjerujem da je na mojoj Ţupaniji, ţupanija je jedna

politiĉka teritorija za onoga ko ne zna šta je ţupanija, kao što je nekada bio kotar, nekoliko

općina zajedno. Na mojoj Ţupaniji i susjednoj ţupaniji su sela sravnjena sa zemljom kada je

stanovništvo izbjeglo. Sela su po 200 kuća, to se moţe raĉunati dvije tisuće ili hiljade kuća, a

ne samo kuće nego i gospodarski objekti. OtuĊena je kompletna imovina. To se ne moţe

napraviti. To se tretiralo kao da je to bilo djelo pojedinaĉnih poĉinitelja. To se sve napravilo u

roku od 15 dana. Svaki normalan ĉovjek će razumjeti da je to bilo u organizaciji drţave ili

neĉiji nalog. Prvo treba da se materijalna sredstva unište, imovina u tako kratkom roku, drugo

trebalo je ljudstvo. Ne vidim u ovom Nacrtu statuta da je igdje pomenuto, ne znam kako bi to

nazvao, to je zloĉin prema imovini krajeva. Smatram da bi tim statutom trebalo barem jedan

ĉlan navesti da se popiše uništenje imovine i da se traţi ko je poĉinilac tog zloĉina, jer je to

isto zloĉin. Ako ostavite ĉovjeka bez sredstava za ţivot vi ste napravili prema njemu zloĉin,

niste mu oduzeli ţivot, ali ste mu oduzeli mogućnost da ţivi. Toliko.

Daliborka Uljarević: Hvala Vam. Ja bih sada dala rijeĉ, ukoliko nema drugih pitanja i

intervencija, kolegi Amiru Kulagliću koji će dati i neke od svojih dodatnih odgovora ali i

zakljuĉni osvrt.

Amir Kulaglić: Hvala Daliborka. Prvo, pojavilo se nekoliko puta pitanje finansiranja ili

legitimnosti rada Komisije. Od tada sam uĉestvovao u nizu konsultacija gdje smo razgovarali

kakav REKOM. Dozvolite samo da vas podsjetim. Od 2006. do 2008. godine vodili smo

diskusiju da li nam treba Regionalna komisija za utvrĊivanje ĉinjenica. Obzirom da smo u

Prištini 2008. na Ĉetvrtom regionalnom forumu rekli da nam treba i da nam treba Koalicija

kao jedna šira mreţa nevladinih organizacija, kao mreţa podrške onda smo krenuli u

diskusiju pa kakav bi bio toREKOM. Šta bi bili njegov mandat, sastav i mnoga druga pitanja.

Ovo što imamo pred nama je u stvari odgovor na pitanje kakav REKOM, do ĉega se došlo

kroz konsultacije. Podsjetiću vas da sam rekao da je ovo naš lokalni odgovor odozdo prema

gore. Šta to znaĉi? Mi nismo htjeli napisati neki dokument i staviti na sto i reći “uzmite ili

ostavite” već se htjelo kroz konsultacije, kroz slobodan dijalog, debatu doći do nekih

odgovora koji su bitni, ali da kaţemo zajedniĉki su da bi riješili naše teško nasljeĊe iz

prošlosti. Kada sam rekao legitimnost ove ideje, znaĉi podrazumijeva se da kada se donese

ovaj dokument, hoće li se on zvati statut ili nešto drugo, onda je vrlo bitno da parlamenti i

predsjednici drţava donesu zakon da se rad Regionalne komisije reguliše zakonom i da se

zakonom postave aograniĉenja, prava, duţnosti itd. Naravno i finansiranje. Ja imam svoj stav

po pitanju toga. Mislim da dio troškova, obzirom da je drţava duţna da zaštiti svoje graĊane,

tokom oruţanih sukoba to se nije desilo, dakle ona je duţna da obezbjedi i odreĊena sredstva

kako bi se istina odnosno odgovor na pitanje zašto se to desilo dalo graĊanima, znaĉi oni su

40

duţni da finansiraju dio ovoga. MeĊutim, ako pogledate i Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku,

vidjećete da je meĊunarodna zajednica preko UNPROFOR-a ili UMKOR-a ili kako se već

zvao, bila direktno involvirana u oruţane sukobe na prostoru bivše SFRJ, što znaĉi da treba i

meĊunarodna zajednica, kada kaţem meĊunarodna zajednica prije svega mislim Generalna

skupština UN-a, Savjet bezbjednost, Evropska komisija itd., treba da snose dio troškova rada

ovakve jedne komisije. Pored toga, mislim da postoji posebna odgovornost pojedinih ĉlanica

Evropske unije, poput Holandije, Francuske itd. Mislim da i one trebaju da na odreĊen naĉin

snose dio troškova. I naravno ne bih ni jednog momenta iskljuĉio donacije odnosno neke

dobrovoljne priloge od meĊunarodnih institucija i pojedinaca koji ţele doprinijeti da jedna

ovakva komisija uspješno završi svoj rad, jer smo rekli uspješnost rada REKOM-a jeste neki

zalog bolje budućnosti ili neponavljanja. Toliko što se tiĉe finansija. Drugo, ţao mi je što se

neke osobe već izašle. Inaĉe, dugo vremena jedno od kljuĉnih pitanja oko ĉega se nismo

sloţili, biola je definicija ţrtve i mislim da bi bilo vrlo znaĉajno da u uvodu izvještaja, ili da u

Statutu, bude jasno definisan pojam ţrtve sa aspekta Regionalne komisije i naravno pri tome

se zalaţem da se koriste meĊunarodni standardi i defincije, jer ĉesto puta smo bili u prilici da

svi priĉamo o ţrtvama, ali ne mislimo isto. Jeste ako je ĉovjek poginuo u ratu u sociološkom

smislu on jeste ţrtva, izgubljen je jedan ljudski ţivot, ali u pravno-moralnom smislu moţemo

li izjednaĉiti ĉovjeka koji je izgubio ţivot ĉineći zloĉin sa osobom - djevojĉicom od ĉetiri

godine koju je neko silovao pa na kraju oduzeo njen ţivot. Mislim ili u ovom Statutu ili

uvodu izvještaja mora biti jasno definisan pojmovnik kada je u pitanju ţrtva sa aspekta

Regionalne komisije, ali pri tom treba koristiti neke meĊunarodne standarde koji bi mogli

pomoći da se otklone neke nejasnoće ili nesuglasice u tom smislu. Ţelim samo još jednu

bitnu stvar reći. Gospodo sa aspekta ţrtava vrijeme je vrlo bitan faktor. Petnaest godina je

prošlo od završetka sukoba. Vrijeme ĉini svoje. Mnoge ţrtve, mnogi poĉinioci zbog prirodnih

stvari ili su umrli ili su se razbolili ili su napustili prostor svog ţivljenja tako da je do njih

vrlo teško doći. Drugi bitan aspekt kada je u pitanju dokumentacija. Što je duţe vrijeme od

momenta poĉinjenja zloĉina do momenta utvrĊivanja ĉinjenica sve je manja mogućnost da

doĊemo do odreĊenih dokumenata. Zašto? Pa zato što se dokumenti ili uništavaju ili kriju, ili

na neki naĉin oštećuju i ne mogu biti relevantni moţda u momentu kada bi komisija radila.

Zato je bitno da što prije završimo ovaj konsultativni proces i prije krenemo u realizaciju

cilja. GospoĊa je postavila suštinsko pitanje koje se dugo vremena na konsultacijama

pojavljivalo kao nejasnoća. Kako izvršiti pritisak na vlade da prihvate mandat i model

REKOM-a? Eh, upravo tu dolazimo do znaĉaja udruţenja ţrtava, organizacija civilnog

društva. Upravo dolazimo do naše Koalicije. Koalicija jeste jedna mreţa nevladinih

organizacija i pojedinaca koja u ovom konsultativnom pocesu uĉestvuje sa ciljem da

definišemo zašto REKOM i kakav REKOM , ali mi nećemo 1. juna 2011. kada predamo

parlamentima zvaniĉnu inicijativu REKOM-a prestati da radimo. Koalicija će pratiti proces

formiranja Regionalne komisije, ali i kada se ona formira biće praćen njen rad. Kada se preda

izvještaj pratiti realizaciju tog izvještaja. Zato nam je vrlo bitna ta Koalicija, odnosno ta

mreţa nevladinih organizacija. Zato sam ja vas i pozvao da se ukljuĉite. Što nas je više, što

smo organizovaniji, imamo veću mogućnost da izvršimo veći pritisak ali ne samo kroz

prikupljanje milion potpisa. Moţemo i na drugi naĉin, izraţavanjem graĊanske neposlušnosti

itd., itd., izvršiti pritisak jer ovdje je jedini naš mehanizam da utiĉemo na vlast, ustvari

pritisak na vlast kroz ovu graĊansku Inicijativu. Naravno, moţe neko reći da, to nije dovoljno

ali mi moţda u ovom momentu nemamo drugi odgovor. Nemamo drugi izbor i nemamo

drugog odgovora. Pokušaću ovdje samo nekoliko svojih razmišljanja vezano konkretno za

Nacrt. Prvo da li je rat ili oruţani sukob? Ja sam svojevremeno uĉio da je rat oruţani sukob u

kojem strane u sukobu primjenjući oruţanu silu ţele da ostvare neke svoje politiĉke,

ekonomske i neke druge ciljeve. MeĊutim, ĉini mi se da smo mi na prostoru bivše SFRJ

pored oruţanog sukoba imali i specijalni rat gdje smo zastrašivanjem, propagandom itd.,

41

izvršili pritisak pa su mnogi ljudi napustili svoja ognjišta prije nego što su poĉeli oruţani

sukobi, tako da bi korisiti i rat i oruţani sukob jel‟ je rat mnogo šire od oruţanog sukoba,

podrazumijeva i metode specijalnog rata. Ovdje, ĉlan 22, pokušavamo da navedemo koje će

vrste kršenja ljudskih prava REKOM istraţivati. Ne dostaje jedan kljuĉni a to je genocid. Na

prostoru Srebrenice i šireg dijela Srebrenice poĉinjen je genocid, ne zato što Amir Kulaglić to

kaţe, već zato što je MeĊunarodni sud pravde presudio da se u Srebrenici desio genocid.

Mnogim pojedincima koji su poĉinioci genocida je presuĊeno da su uĉestvovali ili izvršavali

genocid, tako da ako ne bi bio, a genocid jeste najteţi ratni zloĉin i što je najvaţnije to je

sistemski zloĉin. Ne moţe genocid poĉiniti pojedinac. Znaĉi to je sistemski zloĉin u kome se

najbolje vidi uloga sistema ili reţima tako da smatram da u ĉlanu 22. pod A treba umjesto

ubistvo civila i ratnih zarobljenika biti zloĉin genocida i naravno, ono kršenje pravila i

obiĉaja rata. To je meĊunarodna nekakva definicija ratnog zloĉina i mislim da se mora naći u

ĉlanu 22. Kada su u pitanju ţrtve, pa šta je to što definiše ţrtvu? Da li ona pripada ţrtvi kao

prognana osoba, da li ţrtva seksualnog nasilja ili pritvaranja. Pa to jeste u stvari zloĉin.

Zloĉin daje karakter ţrtve. Kod definisanja, ţrtva se mora mnogo šire definisati, osim da je

osoba koja je izgubila ţivot ili nestala. Imamo razliĉite kategorije zloĉina pa onda imamo i

razliĉite kategorije ţrtava. Druga stvar. U Izvještaju reĉeno je tamo da će biti uvod, popis

ljudskih ţrtava i na kraju prijedlozi kako otkloniti posljedice zloĉina. MeĊutim, ovakva

struktura izvještaja nije dobra i ja mislim da prvi dio izvještaja mora biti kontekst u kojem

ćemo dati jedan istorijski presjek dešavanja na prostoru bivše SFRJ, dešavanja u pojedinim

drţavama a taj istorijski, društveni, politiĉki, ekonomski kontekst daće odgovor na mnoge

druge stvari. Zašto su se desili zloĉini, tako da umjesto uvoda treba biti jedan istorijski,

društveni, politiĉki i ekonomski kontekst a onda moţemo reći da li će taj kontekst ići od ‟80-

ih godina, poslije smrti Josipa Broza ili druga Tita. Ali zloĉini ne mogu ići od ‟80-te godine a

priĉamo o SFRJ. Kada je poĉeo rasplet SFRJ - istupanjem Slovenije itd., tako da znaĉi

pravim razliku izmeĊu konteksta koji moţe biti od ranije, ali samo istraţivanje i utvrĊivanje

ĉinjenica o ratnim zloĉinima i drugim teškim povredama mora ići od momenta raspada SFRJ

upravo da bi onima koji nisu za ovo, oduzeli argument da se vratimo do Kosovske bitke jer

tada nije postojala SFRJ. Drugi vrlo bitan dio jesu svjedoĉenja ili javno slušanje ţrtve. Rekli

smo da ţelimo da ţrtve budu u fokusu Regionalne komisije. Ako nemamo javnog slušanja

ţrtava, ako nemamo dokumentaciju, ako nemamo ĉinjenice do kojih smo došli, zašto su nam

bitna svjedoĉenja ţrtava. Mi imamo sudsku istinu, to je kroz sudske procese gdje se samo

bavimo poĉiniocima ili samo da kaţem jednim dogaĊajem, jednim ratnim zloĉinom i ne

moţemo steći sliku šta se to desilo na tom prostoru u odreĊenom vremenu. Imamo forenziĉku

istinu do koje dolaze instituti za traţenje nestalih kroz laboratorijske nalaze i ona

identifikacija, ali nedostaje nam narativna istina gdje bi ţrtve u jednom prijateljskom

okruţenju bez pitanja, bez prekidanja ispriĉale šta im se desilo i u okviru toga onda nam dale

jasnu sliku o dogaĊanju na odreĊenom prostoru. S toga istina o onome šta se dešavalo bez

ţrtava, bez njihovih svjedoĉenja ne bi bila kompletna. Zato, smatram da drugi dio izvještaja

moraju biti izjave svjedoka, ili pisane, video ili svaki drugi materijal. Slušanje ţrtava,

oprostite u ovom momentu nemam jasno kako, da li je to slušanje, svjedoĉenje ali znam šta

hoću … a to je da u javnim medijima, televizijama imamo svjedoĉenja ţrtava o dogaĊajima

na odreĊenim prostorima da bi upravo ljudi koji do tog momenta nisu smatrali tu osobu

ţrtvom, kada ĉuju njenu priĉu, koja bi sigurno izazvala neku empatiju. Zato smatram da je to

vrlo bitan segment rada pred Regionalnom komisijom a pouĉen iskustvima drugih, pogotovu

Komisije iz Juţne Afrike i Gvatemale, Ĉilea gdje su ta svjedoĉenja imale vrlo pozitivne

uĉinke na promjenu svijesti ili promjenu odnosa prema ţrtvama i zloĉinima koji su se

dešavali. I na kraju, treći dio bi trebao biti popis ţrtava, slaţući se sa gospodinom iz Peći, ne

samo poginulih i nestalih. Koje god budemo zloĉine stavili u ĉlan 22. onda moramo i ţrtve jer

na taj naĉin ćemo jednu veliku grupu ţrtava, prognani i jesu ţrtve, jer ja kaţem u Bosni

42

postoje ĉetiri nacije. Kako ĉetiri kada ima tri? Pa pored Muslimana, Srba i Hrvata postoje i

prognani ili raseljeni ili izbjegli koji ne pripadaju nikome, jer kaţu “izbjeglica je ĉovjek koga

svi izbjegavaju”, tako da izbjeglice najteţe ostvaruju svoja prava i na ţivot i na rad,

dostojanstvo itd., itd. I na kraju, postavili ste pitanje sjedišta. Ja nisam za to da sjedište mora

biti u glavnim gradovima drţava. Jesam da se dogovorimo da sjedište bude svojevrsna

simbolika, svojevrsna poruka. Tako bi predloţio da ako već ne moţe sjedište Regionalne

komisije biti u Memorijalnom centru Potoĉariĉime dajemo simboliku, mora biti u Sarajevu. I

Sarajevo je stradalo ili zašto mora sjedište Drţavne kancelarije REKOM-a Hrvatske biti u

Zagrebu, da bi mu bilo daleko prikladnije da bude u Vukovaru, a da sjedište tima za

istraţivanje ratnih zloĉina bude u Pakracu ili nekoj drugoj sredini. Ţelim samo reći da mi

kroz sjedišta kancelarija i istraţnih timova šaljemo svojevrsnu poruku, odnosno dajemo

odreĊenu simboliku a simbolika je vrlo bitna. I na kraju pojavilo se pitanje vrlo visoke cijene,

vjerovatno visoke cijene rada ovakve Komisije. Da, ali molim vas šta je cijena slobode? Šta

je cijena mira, sigurnosti, dostojanstva i boljeg ţivota? Nema cijene za to. Ako su drţave i

reţimi u pojedinim drţavama bili spremni da pokrenu rat, progone, ubistva, silovanja, onda

gospodo, moraju da budu spremne da plate cijenu za uspostavljanje mira, sigurnosti i boljeg

ţivota graĊana. Ako to oni već neće, onda gospodo mi imamo obavezu, koji imamo vlastito

iskustvo i rata i progona i stradanja i gubitka svojih najmilijih da izvršimo na njih pritisak i da

ih natjeramo da moraju da plate tu cijenu.Ako ne uradimo ovo, bojim se za 15, 20 ili 30

godina da se pojave neki novi zloĉinci koji će onda pisati svoju istinu, pisati, brojati svoje

ţrtve i napraviti situaciju da naša djeca, vaša djeca ili naši unuci budu nove ţrtve. Zato

gospodo, mi imamo obavezu da ono što smo proţivjeli loše ne dozvolimo da se to ponovi

novim generacijama. I zato opet kaţem, što nas je više u Koaliciji, što nam je jasnije što

hoćemo, što smo organizovaniji, imamo veću šansu da uspijemo. Oprostite što sam bio malo

opširiji, ali imao sam obavezu da to kaţem.

Dženana Karup-Druško: Ja ţelim da vam se zahvalim što ste došli, što smo se danas lijepo

druţili, uĉestvovali u raspravi. Nadam se da su oni koji su po prvi put susreli sa ovom idejom

dobili puno informacije na osnovu kojih će moći procijeniti kako da se postave i kako da se

angaţiraju dalje. Osim toga ţelim da vam dam nekoliko tehniĉkih informacija. Za one koji

ostaju veĉeras da spavaju u hotelu organiziran je obilazak grada i oni bi trebalo da se pojave

na recepciji u sedam sati, gdje će doći profesionalni turistiĉki vodiĉ. Ja toplo preporuĉujem

svima koji ostaju da krenu u obilazak jer je Mostar jedan prelijep grad. Od pola devet do

devet oĉekuju nas na veĉeri u Restoranu Blyline. Kolega Adis će ići sa ekipom koja ide u

obilazak grada a oni koji ostanu u hotelu mislim da je dovoljno da se u osam i dvadeset

naĊemo na recepciji. Ja ću biti tu da idemo direktno u restoran, koji iskreno reĉeno ne znam

gdje je, ali naći ćemo ga, u centru je.. Oni koji putuju sutra za Sarajevo, prvi let je u pola

dvanaest za Beograd, a onda jedan dio ostaje u Sarajevu. Na prijedlog onih koji ostaju u

Sarajevu kolega i ja smo se dogovorili, podijeli smo se. Dakle jedna grupa će da ide na Vrelo

Bosne …

(kraj)