Regulatorni ured za energiju - Ballina | ZRRE Report/Annual Report 2009/Raporti_Vjetor_20… · 4.10.5 Upoređivanje tarifa za električnu energiju u regionu JIE ... SEZ Sporazum

Regulatorni ured za energiju Godišnji izveštaj 2009

Strana 1

UVODNA REČ

Poštovani fitaofe,

Pred sobom imate peti Godišnji izveštaj Regulatornog ureda za energiju (RUE). Izveštaj sadrži pregled

glavnih aktivnosti i dostignuda RUE, koji su ostvareni u toku kalendarske 2009. godine. Izveštaj je

urađen da bi se obezbedile informacije o napretku rada RUE u ostvarivanju njegovih strateških ciljeva,

od kojih se neki nastavljaju i posle 2009. godine. Izveštaj sadrži pregled najvažnijih dešavanja na

tržištu energije, kao i suštinske tehnifke i komercijalne podatke o regulisanim aktivnostima u

energetskom sektoru u Republici Kosovo.

Izveštaj je struktuiran u skladu sa odredbama flana 10 Zakona o energetskom regulatoru i zajedno sa

finansijskim obrafunom predstavljen je Skupštini Republike Kosovo za potrebe informisanja,

razmatranja i usvajanja.

Energetski sektor u Republici Kosovo je u procesu restruktuiranja i liberalizacije. U cilju olakšavanja

ovog procesa, Vlada je razmotrila energetsku strategiju i uradila glavne nacrte zakona za energetski

sektor, ukljufujudi i nacrte zakona o regulatorima. Ovi nacrti zakona su usklađeni sa propisima

Evropske unije i ofekuje se njihovo razmatranje i usvajanje od strane Skupštine Kosova. Sa druge

strane, RUE je nastavio da kompletira pomodne propise izradom i usvajanjem novih pravilnika, kao i

sprovođenjem i usklađivanjem postojedih.

U skladu sa razvojnim planovima realizovane su važne investicije u prenosni sistem što je za rezultat

imalo smanjivanje uskih grla, uz poboljšanje naponskih profila i smanjivanje tehnifkih gubitaka

energije. Jafanje interkonekcijskih vodova sa susednim zemljama stvoride uslove za razvoj

konkurentnog tržišta energije i povedanje pouzdanosti snabdevanja energijom.

U distributivnoj mreži nije bilo dovoljnih investicija. Stanje u kom se nalazi mreža je loše, što za

posledicu ima velike tehnifke gubitke energije i slab kvalitet i pouzdanost usluga koje se pružaju

potrošafima. Pored toga, najvedi problem je i dalje kontrola potrošnje energije i visok nivo

komercijalnih gubitaka zbog zloupotreba u merenju energije i zbog niskog nivoa naplate fakturisane

energije.

Domadi proizvođafi nisu proizveli dovoljno energije da bi se zadovoljila rastuda potražnja za

energijom. Deo nedostajude energije je uvezen sa regionalnog tržišta po cenama koje su relativno

visoke. U razlifitim periodima, a posebno u fasovima vršnog opteredenja, bilo je nestašice energije

za snabdevanje potrošafa.

Otvaranje novog ugljenokopa Sibovac jugozapad je nastavljeno ubrzanim tempom da bi se

obezbedile dovoljne kolifine lignita za dve termocentrale.

Proces izgradnje novih proizvodnih kapaciteta nastavljen je kroz realizaciju projekta TC Novo Kosovo.

U međuvremenu, projektni paket je rekonfigurisan, a krajem godine Vlada je odlufila da ponovo

objavi poziv za iskazivanje interesa potencijalnih investitora za izgradnju ove TC. U toku ove godine je

urađena i studija izvodljivosti za hidrocentralu Žur, sa potencijalnom mogudnošdu njene izgradnje

kroz angažovanje privatnog kapitala.

U oblasti korišdenja obnovljive energije napravljeni su važni koraci ka kompletiranju regulatornog

okvira. Za dobijanje odobrenja za izgradnju proizvodnih kapaicteta na vetar zahteve su podnela fetiri

investitora. RUE je dao jedno konafno odobrenje i jedno preliminarno, dok su druga dva zahteva u

postupku razmatranja.


Strana 2

U cilju koordinacije aktivnosti koje su preduzete na sprovođenju strategije i politike u energetskom

sektoru, RUE je sarađivao sa parlamentarnim odborima Skupštine Kosova, relevantnim vladinim

ministarstvima, predstavnicima industrije i potrošafa, kao i sa svim zainteresovanim stranama.

Ured je nastavio da prati nosioce licenci da bi proverio da li se njihove aktivnosti vrše u skladu sa

uslovima izdatih licenci, sa ciljem poboljšanja nivoa usluga sigurnog snabdevanja potrošafa.

RUE je aktivno ufestvovao u svim aktivnostima i procesima u vezi sa Sporazumom o energetskoj

zajednici jugoistofne Evrope (EZJIE), u Regulatornom bordu Energetske zajednice (RBEZ) i u njegovim

radnim grupama. Takođe, RUE je nastavio saradnju sa međunarodnim institucijama i organizacijama

u regulatornoj oblasti, kao što je Reginalno udruženje energetskih regulatora (ERRE).

I u toku ove godine RUE je nastavio sa obukom kadrova u profesionalnom, menadžerskom i

administrativnom aspektu, da bi oni mogli da obavljaju svoje obaveze na efikasan, profesionalan i

transparentan nafin. U tom cilju, dobili smo vrednu tehnifku pomod od donatora kao što su EU,

USAID i Svetska banka.

Na kraju, drago mi je da mogu da naglasim da su i u toku ove godine Bord i svo osoblje RUE sa

uspehom obavili sve poslove i odgovornosti koje propisuju relevantni zakoni i akti koji regulišu

konkretne aktivnosti u oblasti energetike. Dakle, zahvaljujem se svim kolegama, saradnicima i

osoblju RUE na njihovom angažovanju i posvedenosti, kao i institucijama i pojedincima koji su na bilo

koji nafin pomogli u uspešnom obavljanju naših aktivnosti i zadataka.

Spoštovanjem,

Dr. Ali Hamiti

Predsedavajudi Borda


Strana 3

SADRŽAJ

1. OPŠTE INFORMACIJE O REGULATORNOM UREDU ZA ENERGIJU ........................................................ 7

1.1 MANDAT REGULATORNOG UREDA ZA ENERGIJU ................................................................................... 7

1.2 ORGANIZACIONA STRUKTURA RUE ................................................................................................... 7 1.2.1 Upravni odbor (Bord) ......................................................................................................................... 7

1.2.2 Odeljenje za pravne poslove i licenciranje ......................................................................................... 7

1.2.3 Odeljenje za zaštitu potrošača........................................................................................................... 8

1.2.4 Odeljenje za snabdevanje energijom i strukturu tržišta .................................................................... 8

1.2.5 Odeljenje za cene i tarife ................................................................................................................... 8

1.2.6 Tehnička savetodavna grupa i Administrativna kancelarija .............................................................. 8

1.3 IZGRADNJA KAPACITETA RUE – PROJEKAT TEHNIČKE POMODI, KURSEVI I OBUKE .......................................... 8 1.3.1 Projekti tehničke pomodi ................................................................................................................... 9

1.3.2 Kursevi i obuke ................................................................................................................................... 9

1.4 ODNOSI SA JAVNOŠDU I TRANSPARENTNOST ...................................................................................... 10

2. FINANSIJSKI IZVEŠTAJ....................................................................................................................... 11

2.1 PRIHODI .................................................................................................................................... 11

2.2 BUDŽET .................................................................................................................................... 11

2.3 BUDŽETSKI TROŠKOVI ................................................................................................................... 12

3. KOMPLETIRANJE ZAKONSKOG I REGULATORNOG OKVIRA .............................................................. 15

3.1 POMODNI PROPISI ....................................................................................................................... 15 3.1.1 Izmenjeni i dopunjeni pravilnici ....................................................................................................... 15

3.1.2 Izrađeni pravilnici ............................................................................................................................ 15

3.1.3 Dokumenti koje su pripremila licencirana preduzeda ...................................................................... 15

3.2 UČESTVOVANJE U IZRADI PRIMARNIH PROPISA ................................................................................... 16

3.3 OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ......................................................................................................... 16

3.4 LICENCIRANJE ENERGETSKIH PREDUZEDA .......................................................................................... 17 3.4.1 Izdavanje licenci ............................................................................................................................... 17

3.4.2 Produžetak važenja licenci............................................................................................................... 18

3.4.3 Transfer licenci................................................................................................................................. 18

3.5 PRADENJE ENERGETSKIH PREDUZEDA ............................................................................................... 18

4. ELEKTROENERGETSKI SEKTOR NA KOSOVU ...................................................................................... 19

4.1 PRENOSNA MREŽA ...................................................................................................................... 19

4.2 DISTRIBUTIVNA MREŽA ................................................................................................................. 22 4.2.1 Struktura postrojenja distributivne mreže ....................................................................................... 22

4.3 STANDARDI KVALITETA NAPAJANJA I USLUGA ..................................................................................... 23 4.3.1 Kontinuitet napajanja ...................................................................................................................... 23

4.3.2 Kvalitet napona ............................................................................................................................... 24

4.3.3 Komercijalni kvalitet ........................................................................................................................ 24

4.4 PROIZVODNJA LIGNITA I ELEKTRIČNE ENERGIJE ................................................................................... 24 4.4.1 Proizvodnja lignita ........................................................................................................................... 24

4.4.2 Proizvodnja električne energije........................................................................................................ 25

4.5 POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE................................................................................................... 27 4.5.1 Potrošnja u distribuciji ..................................................................................................................... 28

4.6 SNABDEVANJE POTROŠAČA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM PREMA ŠEMI ABC ................................................ 30

4.7 GUBICI ELEKTRIČNE ENERGIJE ......................................................................................................... 30 4.7.1 Gubici električne energije u prenosu................................................................................................ 30


Strana 4

4.7.2 Gubici u distribuciji .......................................................................................................................... 31

4.8 FAKTURISANJE I NAPLATA .............................................................................................................. 32

4.9 TRŽIŠTE ELEKTRIČNE ENERGIJE ........................................................................................................ 33 4.9.1 Tokovi električne energije u 2009. godini ........................................................................................ 34

4.9.2 Uvoz i izvoz električne energije ........................................................................................................ 34

4.9.3 Upoređivanje cena uvoza sa zemljama u regionu ........................................................................... 37

4.10 RAZMATRANJE TARIFA ELEKTRIČNE ENERGIJE ..................................................................................... 38 4.10.1 Trede razmatranje tarifa električne energije.................................................................................... 38

4.10.2 Utvrđivanje tarifa električne energije ............................................................................................. 39

4.10.3 Blok tarifa ........................................................................................................................................ 40

4.10.4 Princip raspodele troškova .............................................................................................................. 41

4.10.5 Upoređivanje tarifa za električnu energiju u regionu JIE ................................................................. 41

4.11 AKTIVNOSTI RUE NA PLANU IZGRADNJE NOVIH PROIZVODNIH KAPACITETA............................................... 44

4.12 HIDROELEKTRANA ŽUR I MOGUDE PERSPEKTIVE IZGRADNJE................................................................... 46

5 SEKTOR CENTRALNOG GREJANJA ..................................................................................................... 47

5.1 ZAKONSKI OKVIR ZA SEKTOR CENTRALNOG GREJANJA........................................................................... 47

5.2 OPŠTI PRIKAZ SEKTORA CENTRALNOG GREJANJA ................................................................................. 47

5.3 TEHNIČKI PODACI O SISTEMU CENTRALNOG GREJANJA NA KOSOVU ......................................................... 47 5.3.1 Proizvodnja i distribucija toplotne energije ..................................................................................... 47

5.3.2 Potrošnja i cene goriva .................................................................................................................... 48

5.4 SNABDEVANJE, FAKTURISANJE I NAPLATA.......................................................................................... 49 5.4.1 Snabdevanje .................................................................................................................................... 49

5.4.2 Fakturisanje i naplata ...................................................................................................................... 50

5.5 TARIFE CENTRALNOG GREJANJA ...................................................................................................... 50 5.5.1 Tarifna metodologija ....................................................................................................................... 50

6 ZAŠTITA POTROŠAČA ....................................................................................................................... 53

6.1 ŽALBE I AKTIVNOSTI NA REŠAVANJU SPOROVA .................................................................................... 53

7 PERSPEKTIVA SEKTORA PRIRODNOG GASA NA KOSOVU ................................................................. 54

8 MEĐUNARODNE AKTIVNOSTI RUE ................................................................................................... 58

8.1 RUE I SPORAZUM O ENERGETSKOJ ZAJEDNICI JUGOISTOČNE EVROPE ...................................................... 58 8.1.1 Aktivnosti RB u toku 2009. godine ................................................................................................... 59

8.2 UDRUŽENJE REGIONALNIH ENERGETSKIH REGULATORA ........................................................................ 61

8.3 PARTNERSTVO IZMEĐU REGULATORNOG UREDA ZA ENERGIJU I KOMERCIJALNE KOMISIJE DRŽAVE ILINOIS,

SAD ........................................................................................................................................ 62


Strana 5

SKRADENICE

AT Autotransformator BETSEE Balance Energy Tool for South East Europe CG Centralno grejanje D.D. Akcionarsko društvo D.O.O Društvo sa ogranifenom odgovornošdu EFT Energy Financing Team ENTSO-E Europian Network of Transmission System Operators for Electricity ERRA Energy Regulators Regional Association EZ Energetska zajednica EZJIE Energetska zajednica jugoistofne Evrope FLSA Financial Law Smart Agency GTE Gas Transmission Europe GWh Gigavatfas HE Hidroelektrana ICC Illinois Commerce Commission ICO Međunarodna civilna kancelarija ITC Inter TSO Compensation JIE Jugoistofna Evropa JS Javno snabdevanje KCG Kompanija za centralno grejanje KEK Kosovska energetska korporacija KESH Energetska korporacija Albanije KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau km Kilometar KOPST Kosovski operator prenosnog sistema i tržišta kV Kilovolt kVA Kilovoltamper KVEU Kancelarija za vezu Evropske komisije kW Kilovat kWh Kilovatfas MER Ministarstvo energetike i rudarstva MJ Megadžul MVA Megavoltamper MW Megavat MWh Megavatfas NARUC National Association of Regulatory Utility Commissioners OCT Odeljenje za cene i tarife ODS Operator distributivnog sistema OIE Obnovljivi izvori energije OPPL Odeljenje za pravne poslove i licenciranje OPS Operator prenosnog sistema OS Operator sistema OT Operator tržišta OZP Odeljenje za zaštitu potrošafa PATEL Projekat tehnifke pomodi za dobijanje energije iz lignita PURC Public Utility Research Center RB Regulatorni bord RG Radna grupa RGG Radna grupa za gas


Strana 6

RJCG Radna jedinica centralnog grejanja RTK Radio Televizija Kosova RUE Regulatorni ured za energiju

SCADA Supervisory Control and Data Acquisition SEST Snabdevanje energijom i struktura tržišta SEZ Sporazum o energetskoj zajednici SEZJIE Sporazum o energetskoj zajednici jugoistofne Evrope SO Skupština opštine TAP Transmission Adriatic Pipelines TE Termoelektrana TENK Termoelektrana Novo Kosovo TGI Turkish Greece Interconection (Interkonekcija Turska-Grfka) TPG Tefni prirodni gas TR Transformator TS Trafostanica UNMIK Privremena misija Ujedinjenih nacija na Kosovu UOP Upravni odbor projekta USAID Agencija Sjedinjenih Amerifkih Država za međunarodni razvoj VN Visoki napon


Strana 7

1. OPŠTE INFORMACIJE O REGULATORNOM UREDU ZA ENERGIJU

1.1 Mandat Regulatornog ureda za energiju

Regulatorni ured za energiju (RUE) je, prema flanu 141 Ustava Republike Kosovo, nezavisna institucija, koja vrši ekonomsko regulisanje u sektoru elektrifne energije, centralnog grejanja i prirodnog gasa, u skladu sa Zakonom o energetskom regulatoru 2004/9 i izmenjenim i dopunjenim Zakonom br. 03/L-080 od 13. juna 2008. godine.

Glavni zadatak RUE je da stvori uslove za sigurno snabdevanje potrošafa energijom, , imajuci u obzir ofuvanje životne sredine, da izgradi konkurentno tržište energije na Kosovu, koje se zasniva na principima objektivnosti, transparentnosti i nediskriminacije.

Odgovornosti Regulatornog ureda za energiju su utvrđene flanom 15 Zakona o energetskom regulatoru i sprovode se kroz: izdavanje, modifikovanje, povlafenje i pradenje licenci za obavljanje energetskih aktivnosti, davanje ovlašdenja za izgradnju novih proizvodnih energetskih kapaciteta, odobravanje metodologije cena i tarifa za aktivnosti koje nisu obuhvadene slobodnim tržištem, donošenje pomodnih propisa, pradenje efikasnog razdruživanja u energetskom sektoru, razvoj konkurencije, kao i rešavanje sporova između nosilaca licenci i potrošafa.

1.2 Organizaciona struktura RUE

RUE u svojoj strukturi ima Upravni odbor (Bord), kojeg imenuje Skupština Kosova, fetiri glavna odeljenja, tehnifku savetodavnu grupu i administraciju.

1.2.1 Upravni odbor (Bord)

Upravni odbor se sastoji od pet flanova, ukljufujudi i predsedavajudeg Borda, koji je istovremeno i šef RUE. Skupština Kosova je decembra 2008. godine imenovala dva nova flana Borda, tako da je pofetkom 2009. godine Bord postao kompletan i potpuno funkcionalan.

Članove Borda predlaže Vlada, a imenuje ih Skupština, i oni su redovni flanovi osoblja RUE.

Predsedavajudi Borda podnosi izveštaje Skupštini Kosova i njenim funkcionalnim odborima, o aktivnostima RUE i o situaciji u energetskom sektoru, na njihov zahtev, u vidu povremenih obaveštanja i Godišnjeg izveštaja.

Bord obavlja svoje zadatke u skladu sa dužnostima i odgovornostima propisanim u Zakonu o energetskom regulatoru.

U toku 2009. godine, Bord je održao 13 sastanaka, na kojima su razmatrana razlifita pitanja iz regulisanja energetskog sektora, i doneo 68 odluka, koje su objavljene na internet stranici RUE. Najvažnije odluke Borda su specificirane u izveštaju prema odgovarajudim odeljenjima.

Takođe, Bord je organizovao i nadzirao aktivnosti RUE, vršio imenovanje rukovodilaca i osoblja RUE, odobravao periode i uslove zapošljavanja osoblja RUE, pripremao budžet i upravljao finansijskim poslovanjem RUE.

Članovi Borda su sarađivali i aktivno ufestvovali u svim važnim aktivnostima koje su se dešavale u energetskom sektoru na Kosovu i u regionu. Sastanci Borda su otvoreni za javnost, a njihovo održavanje se najavljuje pet dana unapred, uz objavljivanje dnevnog reda na internet stranici.

1.2.2 Odeljenje za pravne poslove i licenciranje

Odeljenje za pravne poslove i licenciranje (OPPL) obezbeđuje pravnu podršku RUE u skladu sa

važedim zakonima na Kosovu, o svim pitanjima u energetskom sektoru, izrađuje pomodne propise i


Strana 8

druga podzakonska akta, a odgovorno je i za izradu svih vrsta licenci, aplikacija, postupaka i

odobrenja u energetskom sektoru. OPPL nadzire i prati aktivnosti nosilaca licenci.

1.2.3 Odeljenje za zaštitu potrošača

Odeljenje za zaštitu potrošafa (OZP) je odgovorno za obezbeđivanje primene propisa za zaštitu potrošafa u energetskom sektoru na Kosovu i prijem žalbi potrošafa i rešavanje sporova između nosilaca licenci. Pri obavljanju svojih zadataka i odgovornosti, ovo Odeljenje sarađuje sa svim organizacijama koje na legitiman nafin zastupaju potrošafe.

1.2.4 Odeljenje za snabdevanje energijom i strukturu tržišta

Odeljenje za snabdevanje energijom i strukturu tržišta (OSEST) procenjuje i analizira podatke u sektoru elektrifne energije. Analizira uticaj razlifitih faktora kao što su: cene koje se formiraju na slobodnom tržištu i regulisane cene za krajnje potrošafe, amortizacija, inflacija, cena goriva itd.. OSEST takođe prati tržište elektrifne energije.

1.2.5 Odeljenje za cene i tarife

Odeljenje za cene i tarife (OCT) analizira zahteve za odobravanje tarifnih sistema koje predlažu licencirani subjekti. Osniva sistem za pradenje troškova. Izrađuje studije o troškovima i cenama koje su uporedive između nacionalnih i međunarodnih kompanija. Takođe, ovo Odeljenje je odgovorno za modelovanje i analizu cena na tržištu energije.

1.2.6 Tehnička savetodavna grupa i Administrativna kancelarija

Tehnifku savetodavnu grupu fine eksperti za energetski sektor fiji je zadatak davanje tehnifkih saveta Bordu i odeljenjima RUE pri obavljanju njihovih funkcija.

Administrativna kancelarija je odgovorna za pružanje administrativne podrške Bordu i odeljenjima RUE da bi oni mogli efikasno da ispunjavaju svoje zadatke.

Član BordaDr. Nysret Avdiu

Član BordaTheranda Beqiri

Predsedavajudi BordaDr. Ali Hamiti

Član BordaBlerim Koci

Član BordaPërparim Kabashi

Šef UredaDr. Ali Hamiti

Tehnifka savetodavna grupa

Administrativna kancelarija

Ardiana Bokshi

Odeljenje za cene i tarifeTheranda Beqiri

Odeljenje za pravna pitanja i licenciranje

Afrim Ajvazi

Odeljenje za zaštitu potrošafa

Petrit Pepaj

Odeljenje za snabdevanje energijom i

strukturu tržištaRifat Blakaj

Sl.1.1. Organizaciona šema Regulatornog ureda za energiju

1.3 Izgradnja kapaci teta RUE – projekat tehničke pomodi, kursev i i obuke

RUE posveduje posebnu pažnju kontinuiranoj profesionalnoj izgradnji svog osoblja, sa ciljem

efikasnog ispunjavanja zakonskih zadataka i odgovornosti. U tom cilju RUE je izradio nacrt projekta, a

za neke od njih je obezbedio finansiranje od razlifitih donatora.


Strana 9

1.3.1 Projekti tehničke pomodi

Projekat “Pomod Regulatornom uredu za energiju” u ugovornoj vrednosti od 985,600 €, koji

finansira i njime upravlja Kancelarija za vezu Evropske komisije (KVEK). Projekat koji traje 22 meseca

je pofeo u novembru 2008. godine, a razvio ga je i realizuje konzorcijum međunarodnih

konsultantskih kompanija LDK Consultants-ECA-Planet.

Osnovni cilj ovog projekta je podrška RUE u daljem razvoju i kompletiranju pomodnih propisa, za

efikasno sprovođenje regulatornih postupaka i ispunjavanje zahteva koji proizilaze iz zakona za

energetski sektor na Kosovu i iz obaveza SEZ JIE.

Projekat “Izrada regulatornog okvira za obnovljive izvore energije”, kojeg finansira Svetska banka a

realizuje međunarodna konsultantska kompanija “Mercados”. Ovaj projekat ugovorne vrednosti od

oko 176,000 € realizovan je u periodu januar - oktobar 2009. godine.

Glavni cilj ovog projekta bio je podrška RUE u razvoju glavnih komponenti regulatornog okvira za

energiju koja se dobija iz obnovljivih izvora i poboljšanje profesionalnih kapaciteta za obavljanje

regulatornih zadataka, na osnovu najbolje međunarodne prakse.

U okviru ovog projekta razvijeni su kursevi obuke i radionice sa temama koje su relevantne za ciljeve

projekta, a obavljena je i studijska poseta Španiji i Italiji, sa ciljem upoznavanja sa najboljim

regulatornim praksama u oblasti obnovljivih izvora energije.

Projekat “Konsultantska pomod u privatizaciji distribucije i snabdevanja KEK-a”, finansira USAID, a

realizuje ga “Advanced Engineering Associates International Inc” (AEAI). Ovo je dvogodišnji projekat

pomodi koji je pofeo u septembru 2009. godine, da bi se pomogla uspešna realizacija transakcija

povezanih sa privatizacijom distribucije i snabdevanja KEK-a, kroz savetovanje strana koje ufestvuju

u energetskom sektoru na Kosovu.

Jedna od dve komponente projekta je namenjena RUE, u cilju pružanja pomodi u izradi,

razjašnjavanju ili, kada je to potrebno, razvoju relevantnih propisa, tako da konkretni zadaci RUE

povezani sa relevantnim transakcijama na efikasan nafin podrže proces privatizacije distribucije i

snabdevanja KEK-a. Ova komponenta de ukljufiti i pomod u kasnijoj fazi koja de uslediti posle

privatizacije.

Projekat “Razvoj elektronskog sistema RUE za upravljanje dokumentacijom i informacijama”

finansira se iz budžeta RUE u vrednosti od 68,000 €. Realizacija projekta je pofela u septembru 2009.

godine i još uvek je u fazi razvoja, sa glavnim ciljem da se poveda kvalitet i efikasnost u radu.

1.3.2 Kursevi i obuke

Osoblje RUE je u toku 2009. godini pohađalo i uspešno završilo sledede kurseve i obuke, navedene

po hronološkom redosledu.

Maj – jun 2009 – Kurs “e-learning”: “Uvod u regulisanje tržišta prirodnog gasa i

centralnog grejanja”, koji je organizovalo Regionalno udruženje energetskih

regulatora (“Energy Regulators Regional Association – ERRA”);

Jun 2009 – Obuka: “Regulisanje preduzeda i njihove strategije”; koja je održana na

Florida Univerzitetu, a koju je organizovao Centar za istraživanje javnih službi

(“Public Utility Research Center – PURK”);


Strana 10

Jun 2009 – Obuka: “Regulisanje cena i tarifa”, koju je organizovalo Regionalno

udruženje energetskih regulatora (“Energy Regulators Regional Association –

ERRA”);

Oktobar 2009 – Radionica: “Izrada akcionog plana za registraciju podataka u

energetskom sektoru”, koju je organizovao Sekretarijat SEZ sa sedištem u Befu;

Oktobar 2009 – Kurs: “Elektronske nabavke i najbolje prakse javnih nabavki”, koji je

organizovala kompanija FLSA;

Novembar 2009 – Obuka: “Regulisanje obnovljive energije”, koju je organizovalo

Regionalno udruženje energetskih regulatora (“Energy Regulators Regional

Association – ERRA”); i

Novembar 2009 - decembar 2009 – Kurs “e-learning”: “Aktivnosti pradenja

regulatornih organa”, koji je organizovalo Regionalno udruženje energetskih

regulatora (“Energy Regulators Regional Association – ERRA”).

1.4 Odnosi sa javnošdu i t ransparentnost

I tokom 2009. godine, RUE je o svim svojim aktivnostima redovno i transparentno obaveštavao sve zainteresovane strane i širu javnost.

Tokom ove godine redizajnirana je internet stranica RUE, sa ciljem da bude funkcionalnija i korisnija za sve zainteresovane, posebno za potrošafe u energetskom sektoru.

Na internet stranice se između ostalog objavljuju obaveštenja o sastancima Borda, odluke koje je doneo Bord, pravilnici, smernice i postupci koji regulišu energetski sektor, tarife za elektrifnu energiju i centralno grejanje, licence koje su izdate energetskim preduzedima, mesefni i godišnji izveštaji koji sadrže sve aktivnosti RUE itd.

RUE je uradio Strategiju za odnose sa javnošdu, sa ciljem poboljšanja komunikacije sa zainteresovanim stranama, obezbeđivanja transparentnosti za aktivnosti RUE, nastavio je da objavljuje sve odluke koje je doneo Bord, primarne i pomodne propise, razlifite kodekse, uputstva i informacije, koji su od interesa za potrošafe, institucije, energetska preduzeda i širu javnost.

Ova strategija je predvidela i kontinuiranu komunikaciju sa svim medijima na Kosovu, sa ciljem tafnog informisanja javnosti o razlifitim pitanjima iz energetskog sektora.

Kao i svake godine, RUE je pažljivo pratio sve medijske izveštaje o energetskom sektoru i precizno odgovarao na pitanja i interese medija o razlifitim pitanjima iz energetskog sektora. Mediji su generalno posvetili znafajan prostor energetskom sektoru, kao i aktivnostima RUE. Njihovo izveštavanje je uglavnom bilo korektno i nepristrasno.


Strana 11

2. FINANSIJSKI IZVEŠTAJ

Regulatorni ured za energiju finansira se iz sopstvenih prihoda, u skladu sa Zakonom o energetskom regulatoru, Poglavlje 4, tafnije iz taksi koje ubira od licenciranih preduzeda i operatora u energetskom sektoru.

2.1 Prihodi

Svi prihodi koje prikupi Regulatorni ured za energiju se u skladu sa flanom 20 Zakona o energetskom regulatoru i flanom 64 Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti, deponuju na službeni bankarski rafun otvoren u Generalnoj direkciji trezora.

Tokom 2009. godine, Regulatorni ured za energiju je ostvario prihode u iznosu od 467,223.42 €. Na osnovu Zakona o budžetu Republike Kosovo za 2009. godinu, RUE je iz neutrošenih prihoda iz 2008. godine prenela u 2009. godinu iznos od 549,249.00 €. Ukupan iznos ostvarenih i prenetih prihoda za 2009. godinu je 1,016,472.42 €, što je za 30,484.42 € više od budžeta RUE za 2009. godinu. U cilju usklađivanja prihoda sa budžetom, Bord RUE je, na sastanku koji je održan 15. aprila 2009. godine, doneo odluku da u vremenskom periodu februar-oktobar 2009. godine, nosioci licenci budu oslobođeni obaveze pladanja pofetnih i godišnjih taksi za usluge RUE. Na taj nafin su nosioci licenci oslobođeni od pladanja taksi u ukupnom iznosu od 819,909.54 €.

Ovaj iznos sredstava bide uzet u obzir u toku usklađivanja i utvrđivanja odobrenih prihoda za energetska preduzeda za 2010. godinu i odrazide se na tarife regulisanih potrošafa.

Tab. 2.1. Prihodi

Opis Prihodi

Sopstveni prihodi 2009 467,223

Sopstveni prihodi preneti iz 2008. godine 549,249

Ukupni prihodi 1,016,472

2.2 Budžet

Skupština Kosova je Zakonom o budžetu Republike Kosovo br. 03/L-105 za 2009. godinu, usvojila budžet Regulatornog ureda za energiju u iznosu od 985,988.00 €, koji je podeljen u sledede glavne ekonomske kategoriji:

Tab.2.2. Budžet na početku godine

Struktura budžeta Regulatornog ureda za energiju je izmenjena u toku procesa revizije, tako da su sredstva u iznosu od 112,000.00 € prenet iz kategorije roba i usluga u kategoriju kapitalnih troškova, dok budžet u ukupnom iznosu nije izmenjen.

Tab.2.3. Budžet posle revizije


Strana 12

2.3 Budžetski t roškovi

Za finansiranje aktivnosti koje su realizovane u 2009. godini, RUE je utrošio 574,058.56 €, od fega je 328,365.26 € iz sopstvenih prihoda u 2009. godini, dok je 245,693.30 € iz prihoda koji su preneti iz 2008. godine.

Troškovi RUE, prema ekonomskoj klasifikaciji, su dati u donoj tabeli.

Tab. 2.4. Troškovi prema ekonomskim kategorijama

Realizacija budžeta u odnosu na odobreni budžet za fiskalnu 2009. godinu je 58.22%.

Stopa realizacije budžeta prema ekonomskim kategorijama, iskazana u procentima, je prikazana u tabeli 2.5.

Tab. 2.5. Realizacija budžeta iskazana u procentima

51.29%

33.40%

1.23% 14.08%

Plate i dnevnice

Robe i usluge

Komunalni troškovi

Kapitalni troškovi

Udeo troškova po ekonomskim kategorijama

Sl. 2.1. Učešde troškova prema ekonomskim kategorijama

Na gornjem grafiku je prikazano ufešde svake kategorije troškova u ukupnom iznosu troškova ostvarenih u fiskalnoj 2009. godini.

U narednim tabelama prikazani su troškovi prema glavnim ekonomskim podkategorijama.


Strana 13

Tab.2.6. Plate i dnevnice

Tab.2.7. Robe i usluge


Strana 14

Tab.2.8. Komunalni troškovi

Tab.2.9. Kapitalni troškovi

KAPITALNI TROŠKOVI SHUMA

Oprema za informacione tehnologije 13,576.80

Softver 20,412.60

Vozila 27,535.00

Nematerijalna dobra 19,310.35

Ukupno za kapitalne troškove 80,834.75

Na osnovu gore prikazanih podataka vidi se da je u 2009. godini RUE prikupio prihode u vrednosti od 1,016,472.42 € koji su vedi od budžetskih troškova koji su realizovani u vrednosti od 574,058.56 €. Razlika između prihoda i troškova u vrednosti od 442,413.86 €, predstavlja višak koji je RUE ostvario u toku ove godine, a koji de u skladu sa flanom 20 Zakona o energetskom regulatoru i flanom 6 Zakona o budžetu Republike Kosovo za 2010. godinu, biti prenet u 2010. godinu.

Tab.2.10. Sopstveni preneti prihodi

Sopstveni prihodi preneti u 2010. godinu 442,413.86

Prhodi preneti iz 2008. godine 549,249.00

Prhodi steeeni u toku 2009. godine 467,223.42

Ukupni prihodi u 2009. godini 1,016,472.42

Troŝkovi za plate i dnevnice 294,426.83

Troŝkovi za robe i usluge 191,715.33

Komunalni troŝkovi 7,081.65

Kapitalni troŝkovi 80,834.75

Ukupni i troŝkovi za 2009.godinu 574,058.56


Strana 15

3. KOMPLETIRANJE ZAKONSKOG I REGULATORNOG OKVIRA

3.1 Pomodni propisi

Na osnovu svog mandata koji mu daje Zakon o energetskom regulatoru i sa ciljem kompletiranja regulatornog okvira za energetski sektor na Kosovu, RUE je i u toku 2009. godine nastavio sa izradom pomodnih propisa (pravilnici i postupci).

Svi pravilnici i postupci koje je doneo ili izmenio RUE, prošli su kroz fazu javnih konsultacija i usvojeni su na javnom zasedanju Borda RUE.

3.1.1 Izmenjeni i dopunjeni pravilnici

Nove okolnosti na tržištu energije na Kosovu pokazale su potrebu za izmenama i dopunama nekih pravilnika. Posle procesa javnih konsultacija i komentara dobijenih od zainteresovanih strana, Bord RUE je usvojio izmene i dopune slededih pravilnika:

Pravilnik o postupku rešavanja sporova u energetskom sektoru;

Pravilnik o opštim uslovima snabdevanja energijom; i

Pravilnik o iskljufivanju i ponovnom prikljufivanju potrošafa u energetskom sektoru na Kosovu.

3.1.2 Izrađeni pravilnici

U toku ove godine RUE je izradio nacrt pravilnika za promociju i podršku proizvodnji energije iz obnovljivih izvora i kombinovanoj proizvodnji energije, kao i nacrt postupka za privilegovane potrošafe.

Nacrt pravilnika za uvođenje sistema sertifikata o poreklu (za elektrifnu energiju koja je proizvedena iz obnovljivih izvora, iz otpada, kao i za kombinovanu proizvodnju elektrifne i toplotne energije).

Ovaj pravilnik utvrđuje postupke za uvođenje, funkcionisanje i održavanje sistema za izdavanje, transfer i oduzimanje sertifikata o poreklu za proizvodnju elektrifne energije iz obnovljivih izvora, iz otpada, kao i za kombinovanu proizvodnju elektrifne i toplotne energije.

Nacrt pravilnika o podršci elektrifnoj energiji za koju je izdat sertifikat o poreklu i postupcima za ukljufivanje u šemu podrške.

Ovaj pravilnik utvrđuje šemu za podršku elektrifnoj energiji koja je proizvedena iz obnovljivih izvora na Kosovu, za koju je izdat sertifikat o poreklu. Ova šema ima za cilj promociju proizvodnje elektrifne energije iz obnovljivih izvora na nafin koji ispunjava ciljeve koje je utvrdilo Ministarstvo energetike i rudarstva, za potrošnju elektrifne energije iz obnovljivih izvora.

Nacrt postupka za privilegovane potrošafe.

Ovaj postupak je potreban za otvaranje tržišta energije na Kosovu, i u njemu su utvrđeni postupci apliciranja, kriterijumi za dobijanje statusa privilegovanog potrošafa i postupci za oduzimanje tog statusa.

3.1.3 Dokumenti koje su pripremila licencirana preduzeda

Sledede dokumente su izradila licencirana preduzeda, a odobrio ih je RUE:

Merni kodeks - CG “Gjakovica” D.D.

Kodeks o pristupu zemljištu i zgradama - CG “Gjakovica” D.D.


Strana 16

Merni kodeks- CG “Termokos” D.D.

Kodeks o pristupu zemljištu i zgradama - CG “Termokos” D.D.

Postupak pradenja usklađenosti indikatora tehnifkih performansi – KOPST D.D.

Predlog za minimalne indikatore tehnifkih performansi -KOPST D.D.

Radni kodeks za pristup zemljištu i zgradama ODS - KEK D.D.

Kodeks ponašanja i etike Kosovske energetske korporacije - KEK D.D.

Plan razvoja prenosnog sistema na Kosovu 2007 – 2013 - KOPST D.D.

Postupak za identifikaciju i sprefavanje neovlašdenog korišdenja elektrifne energije - KEK D.D.

3.2 Učestvovanje u izradi pr imarnih propisa

U toku 2009. godine, RUE je ufestvovao i dao znafajan doprinos izradi i završetku nacrta Zakona o prirodnom gasu – Zakon br. 03/L-133, kojeg je usvojila Skupština Kosova. Takođe, RUE je ufestvovao u vladinoj radnoj grupi za izradu nacrta zakona o energiji, elektrifnoj energiji i energetskom regulatoru.

3.3 Obnovljiv i izvor i energije

Glavne aktivnosti RUE u toku 2009. godine oko izgradnje noviih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije (OIE) na Kosovu bile su povezane sa:

Izgradnjom zakonske infrastrukture za nove proizvodne kapacitete iz obnovljivih izvora, i

Razmatranjem aplikacija za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora.

Sl. 3.1. Novi energetski kapaciteti na vetar, 3 x 450 kw, Goleš.

Kao rezultat primene Pravilnika o postupcima odobravanja izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, gasnih mreža, direktnih elektroenergetskih linija i direktnih cevovoda, RUE je primao zahteve za izgradnju novih proizvodniih kapaciteta. U nastavku su prikazani podaci o preduzedima kojima je izdato odobrenje, ili koja su u postupku dobijanja odobrenja.

Tab.3.1. Preduzede kojem je izdato odobrenje za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta na vetar.


Strana 17

Br. Naziv preduzeda Opis aktivnosti Instalirani kapacitet Lokacija Datum izdavanja

1 "Wind Power” D.D Izgradnja generatora za proizvodnju

elektrifne energije iz vetra1.35 MW

Goleš, Harilaq, SO Kosovo Polje,

Republika Kosovo 29 decembar 2009

Iz tabele 3.1 se vidi da je 29.12.2009. godine, Bord RUE izdao prvo odobrenje preduzedu “Wind Power” D.D. za projekat izgradnje novog proizvodnog kapaciteta koji koristi vetar za proizvodnju elektrifne energije, sa kapacitetom od 1.35 MW, i odobrio realizaciju projekta.

Tab.3.2. Preduzeda koja su podnela zahtev za dobijanje odobrenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta na vetar.

Br. Naziv preduzeda Opis aktivnosti Instalirani kapacitet Lokacija

1 "Wind Power” D.DIzgradnja generatora za proizvodnju

elektrifne energije iz vetra900 kW Bostan, Artana, Republika Kosovo

2 Air Energy D.O.OIzgradnja generatora za proizvodnju

elektrifne energije iz vetra26 MW

Kitkë, SO Gnjilane, Republika

Kosovo

3 KOSOVA TER.WINDPARKCOMPANY D.O.OIzgradnja generatora za proizvodnju

elektrifne energije iz vetra100 MW Štimlje, Republika Kosovo

U vezi sa zahtevom preduzeda “Air Energy” D.O.O., Bord RUE je 22.09.2009. godine izdao preliminarno odobrenje kojim se ovom preduzedu nalaže da ispuni ostale zakonske zahteve koji su potrebni za dobijanje odobrenja za izgradnju ovog proizvodnog kapaciteta.

3.4 Licenciranje energetskih preduzeda

U skladu sa zadacima i odgovornostima koje utvrđuje Zakon o energetskom regulatoru, RUE može da izdaje, modifikuje, suspenduje i oduzima licence za obavljanje aktivnosti energetskih preduzeda, i prema Pravilniku o licenciranju, ima nadležnost da izdaje licence za sledede aktivnosti:

Proizvodnja elektrifne energije

Proizvodnja toplotne energije (centralno grejanje)

Javno snabdevanje elektrifnom energijom

Javno snabdevanje centralnim grejanjem

Distribucija elektrifne energije

Distribucija centralnog grejanja

Operator prenosnog sistema

Operator tržišta

Snabdevanje/trgovina elektrifnom energijom.

Među ostalim odgovornostima RUE koje su definisane u flanu 15 Zakona o energetskom regulatoru su izdavanje, modifikacija, oduzimanje licenci, kao i nadzor nad poštovanjem uslova licenci. Na osnovu ovoga, u toku 2009. godine RUE je obavio niz aktivnosti na planu licenciranja energetskih preduzeda.

3.4.1 Izdavanje licenci

I ove godine nastavljeno je interesovanje razlifitih preduzeda za dobijanje licenci, posebno za trgovinu elektrifnom energijom. U tabeli 3.3. naveden je spisak preduzeda kojima je RUE izdao licence, posle ispunjavanja uslova koje propisuje Pravilnik o licenciranju energetskih aktivnosti.


Strana 18

Tab.3.3. Preduzeda koja su licencirana u toku 2009. godine

Br. Naziv licenciranog preduzeda Opis licenciranih aktivnosti Broj licence Adresa sedišta nosioca licenci Važenje licence

1“AKIDU” D.o.o Predstavništvo na

Kosovu

Snabdevanje/trgovina

elektrifnom energijomERO/Li_31/09

L.Dardania Su 1/5 H.2 Kati 7 Nr.29, Priština,

Republika Kosovo30.10.2009 do 30.10.2011

2 “EGL d.o.o.Beograd”-(“EGL”)Snabdevanje/trgovina

elektrifnom energijomZRRE/Li_32/09 Milutina Milankovica 11 A Beograd, Srbija 29.12.2009 do 29.12.2011

3 “GEN-I Tirana Sh.p.k”Snabdevanje/trgovina

elektrifnom energijomZRRE/Li_34/09

Ish-Noli Business Center, Rruga Ismail

Qemali, nr.27, Tiranë, Shqipëri29.12.2009 do 29.12.2011

3.4.2 Produžetak važenja licenci

Sva preduzeda kojima je istekao rok važnosti licence na vreme su podnela zahtev za produžavanje roka važenja licenci. Ova preduzeda se bave aktivnostima snabdevanja/trgovinom elektrifnom energijom. RUE je doneo odluku da produži važnost licenci preduzedima prikazanim u tabeli 3.4.

Tab.3.4. Preduzeda kojima je produžena licenca

Br. Naziv licenciranog preduzeda Opis licenciranih aktivnosti Broj licence Adresa sedišta nosioca licenci Važenje licence

1 “ATEL ENERGY AG"Snabdevanje/trgovina

elektrifnom energijomZRRE/Li_35/07

Oltnerstrasse 63, CH-5013, Niedergösgen,

Švajcarska31.05.2009 do 31.05.2011

2 “ GSA SHPK”Snabdevanje/trgovina


“Dëshmorët e 4 Shkurtit”,Pall.30

P.O.Box1502,Tiranë, Shqipëri23.05.2009 do 23.05.2011

3 “RUDNAP GROUP A.D”Snabdevanje/trgovina


PC Usce, Mihaila Pupina Boulevard 6/21,

11000 Belgrade-New Begrad, Srbija23.05.2009 do 23.05.2011

3.4.3 Transfer licenci

RUE je izvršio transfer licence za proizvodnju elektrifne energije od preduzeda:

Triangle General Contractors – ogranak na Kosovu, adresa ul. ”Vëllezërit Gërvalla”, ONIX pn. Ped, Republika Kosovo, (br. licence ERO/Li_09/06),

na preduzede:

“KelKos Energy” D.O.O, adresa: ul. Zagrebi 19/22, 10000 Priština, Republika Kosovo (br. licence ERO/Li_09/06 – proizvodnja elektrifne energije).

Važnost licence preduzeda Triangle General Contractors – ogranak na Kosovu je od 04.10.2006. godine do 29.04.2024. godine, a transfer važi od 30.06.2009. do 29.04.2024. godine.

3.5 Pradenje energetskih preduze da

U okviru ispunjavanja odgovornosti definisanih u flanu 15 Zakona o energetskom regulatoru, RUE prati/nadzire sva licencirana preduzeda. RUE je takođe pratio i aktivnosti razdruživanja i restruktuiranja energetskih preduzeda, kao i njihovu usklađenost sa svim donetim kodeksima: tehnifki pravilnici, pravilnici o tržištu, pravilnici o pristupu zemljištu i zgradama itd.

Preduzeda koja su licencirana za proizvodnju, distribuciju, javno snabdevanje i snabdevanje/trgovinu elektrifnom energijom; proizvodnju, distribuciju i javno snabdevanje centralnim grejanjem i operatori prenosnog sistema i tržišta energije, podnose redovne tromesefne i godišnje izveštaje RUE, u skladu sa Prirufnikom o izveštavanju.

Licencirana preduzeda su i tokom ove godine tražila dozvolu za odlaganje (derogacija) obaveze za ispunjavanje nekih obaveza koje propisuju uslovi licenci. RUE je odobravao odlaganje samo u onim slufajevima kada je procenjeno da su zahtevi opravdani.


Strana 19

4. ELEKTROENERGETSKI SEKTOR NA KOSOVU

Proizvodnja, prenos i distribucija su osnovne komponente elektroenergetskog sistema. Prenos i distribucija elektrifne energije su regulisane aktivnosti i obavljaju se na osnovu licenci izdatih od strane Regulatornog ureda za energiju. U Republici Kosovo je licenciran samo jedan operator prenosnog sistema i tržišta (KOPST) i samo jedan operator distributivnog sistema (ODS), koji su odgovorni za vođenje, održavanje i obezbeđivanje snabdevanja elektrifnom energijom na celoj teritoriji Kosova.

4.1 Prenosna mreža

Prenosna mreža na Kosovu sastoji se od postrojenja na tri naponska nivoa, 400kV, 220kV i 110kV. Ova mreža je kao elektroenergetska zona povezana preko interkonekcijskih dalekovoda sa fetiri susedne države: Albanijom, Crnom Gorom, Srbijom i Makedonijom.

U dužem periodu, posebno od 1990. pa do 2000. godine, nije bilo adekvatnih investicija u prenosnu mrežu, niti održavanja. Zbog toga je jedan broj dalekovoda i transformatora preoptereden, i nalaze se u lošem funkcionalnom stanju, što uzrokuje festa iskljufenja napajanja i velike gubitke elektrifne energije.

Tokom poslednjih 10 godina investirano je u izgradnju i poboljšanje kapaciteta prenosne mreže. Ove investicije su obezbedile sigurnost napajanja i smanjile su gubitke u prenosu. U donjem tekstu je prikazan skradeni spisak bitnijih investicija:

Instalacija AT3 u TS 400/220kV, Kosovo B

Rehabilitacija distributivnog postrojenja 220kV u Glogovcu

Zamena prekidafa 110 kV, TS PR1 i TS PR 2

Lokalna SCADA u TS KOS B 400/220 kV

Zamena relejne zaštite u TS Kos B i TS PR 4 i kontrolnog sistemskog

Ojafavanje prenosnih dalekovoda 110 kV koji povezuju TS Kosovo A, 220/110 kV sa TS

Vufitrn i TS PZ 1 sa TS PZ 2

Konverzija dalekovoda (br. 212) napona 220kV u dalekovod napona 110kV

Projekat TS Ped 3, 400/110kV, 300 MVA

Instalacija AT1 u TS 220/110kV, Kosovo A

Novi dalekovod napona 110kV TS Orahovac – TS PZ2

Revitalizacija opreme visokog napona 400kV u TS 400/220 kV, Kosovo B

Zamena provodnika na dalekovodu 110 kV (br. 126/1), TS Đakovica 1 - TS Defani

Autotransformator AT3 150MVA u TS 220/110 kV, Priština 4

Revitalizacija opreme na dalekovodu u TS 110/10(20) Priština 1

Tekude investicije su:

Rehabilitacija TS 220/110kV, Kosovo A

SCADA/EMS i Telekom

ITSMO – brojila (osim TS Valaf i HE Gazivode gde nisu završeni)

Investicije u sledede projekte su u pofetnoj ili pripremnoj fazi:

Projekat Uroševac 2

Interkonekcijski dalekovod 400kV Kosovo – Albanija


Strana 20

Od ovih investicija treba posebno naglasiti izgradnju trafostanice Ped 3, 400/110 kV, snage 300 MVA, koja je puštena u rad u novembru 2009. godine, koja je uticala na eliminaciju zagušenja u mreži u regionu Metohije. Izgradnjom ove trafostanice povedana je sigurnost napajanja, poboljšan je kvalitet napona i, u velikoj meri, smanjeni su tehnifki gubici u prenosu u ovom regionu i generalno u celoj mreži. Kao deo ovog projekta predviđena je i realizacija investicije u postrojenje koje de povezivati ovu trafostanicu sa drugom postojedim trafostanicama. U donjim tabelama su prikazani osnovni podaci o trafostanicama i dalekovodima KOPST-a, prema naponskom nivou.

Tab.4.1. Osnovni podaci o trafostanicama KOPST-a

Napon (kV/kV) Vlasnik Br. Br. Tr Snaga (MVA)

400/220 KOSTT 1 3 1,200

400/110 KOSTT 1 1 300

220/110 KOSTT 3 7 1,050

220/35 Alferon 1 2 320

Tab. 4.2. Osnovni podaci o dalekovodima KOPST-a

Napon (kV/kV) Vlasnik Dužina (km)

400 KOSTT 182

220 KOSTT 232

110 KOSTT 672

Kosovo ima relativno mali elektroenergetski sistem, ali sa snažnim interkonekcijskim vodovima prema susednim državama. Geografski položaj Kosova fini da kroz njegovu prenosnu mrežu protife znafajna kolifina elektrifne energije. Ova energija uglavnom ide sa severa na jug zemlje.

Na slededoj slici date su vrednosti tokova energije u MWh za 2009. godinu, za svaki interkonekcijski vod u oba smera (ulaz-izlaz).

Sl. 4.1. Tokovi energije kroz interkonekcijske vodove


Strana 21

Kosovo nije ufestvovalo u mehanizmu za obrafun kompenzacija između OPS (mehanizam ITC), zbog problema sa OPS u Srbiji. Gubici koje izaziva tranzit pokrivaju se iz tarifa od regulisanih potrošafa. KOPST fini kontinuirane napore da postane ravnopravna strana u ovom mehanizmu.

Nivo opteredenja prenosne mreže može da se vidi i iz maksimalnih vrednosti potrošnje. U donjoj tabeli je prikazano pet vršnih vrednosti (maksimalno opteredenje), koje su ostvarene u razlifitim nedeljama tokom 2009. godine. Najvede opteredenje je zabeleženo u decembru i dostiglo je vrednost od 1051 MWh/h. Podaci u tabeli pokazuju da je najveda potrošnja u prenosnoj mreži na Kosovu uglavnom u vefernjim fasovima (18:00 – 23:00), u zimskoj sezoni.

Tab.4.3. Pet vršnih vrednosti u 2009. godini

Vrh MW Čas Datum Nedelja Dan

I 1,051 19 13.12.2009 50 Nedelja

II 1,050 18 21.12.2009 52 Ponedeljak

III 1,046 21 20.12.2009 51 Nedelja

IV 1,006 23 26.11.2009 48 Četvrtak

V 970 19 14.11.2009 46 Subota

Na slici 4.2 prikazan je dnevni dijagram opteredenja u MWh/h za 13. decembar 2009. godine (proizvodnja, uvoz, izvoz, potrošnja i redukcije). Tog dana u 19:00 i 20:00 uvefe, zabeležena je maksimalna potrošnja od 1072 MWh/h (vrednost koju je izmerio KOPST pre odbijanja sopstvenih troškova KEK-a).

0

200

400

600

800

1000

1200

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Proizvodnja Preuzeto Predato Potrošnja Redukcije

Maksimalno opteredenje na dan 13.12.2009

Sl. 4.2. Dnevni dijagram na dan 13.12.2009.

U nastavku je prikazan dnevni dijagram koji sadrži srednju vrednost za celu 2009. godinu. Iz dijagrama se vidi da je proizvodnja u toku 24 fasa bila skoro konstantna, za razliku od potrošnje koja se menjala u vremenskim intervalima.

U toku nodnih sati, potrošnja je bila niža, tako da je bilo viškova elektrifne energije koji su izvezeni, dok se od 07:00 ujutru, zajedno sa povedanjem potrošnje, primeduje nedostatak elektrifne energije, koji se uglavnom pokrivao uvozom ili redukcijama.


Strana 22

0

100

200

300

400

500

600

700

800

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Proizvodnja Preuzeto Predato Redukcije Potrošnja

Prosefna proizvodnja, uvoz, izvoz, redukcije i potrošnja po satima za 2009

Sl. 4.3. Dnevni dijagram prikazan kao srednja vrednost u toku 24 časa u 2009. godini

4.2 Distr ibutivna mreža

4.2.1 Struktura postrojenja distributivne mreže

Distributivna mreža nije u dobrom stanju zbog nedostataka investicija u jednom dužem periodu, zbog neadekvatnog održavanja i starosti vedeg dela mreže, tako da su tehnifki gubici energije u distributivnoj mreži oko 18%. Distributivna mreža obuhvata vodove naponskih nivoa 35 kV, 20 kV, 10 kV, 6 kV i 04 kV, kao i relevantne trafostanice. U nastavku su u tabelarnom obliku prikazani osnovni podaci o vodovima i transformatorima prema naponskom nivou.

Tab. 4.4. Osnovni podaci o vodovima ODS

Napon Vazdušna mreža Kablovska mreža Dužina

kV/kV km km km

35 KEK 648.421 26.381 674.802

20 KEK 279.437 165.246 444.683

10 KEK 5,067.763 795.000 5,862.763

6 KEK 44.140 1.580 45.720

0.4 KEK 11,386.866 483.457 11,870.323

Vlasnik

Tab.4.5. Broj trafostanica prema naponskom nivou

Napon (kV/kV) Vlasnik Br. TS Br. TR Snaga (MVA)

220/35/20 KEK 1 2 80.00

110/35/10(20) KEK 5 9 249.00

110/35 KEK 7 14 469.50

110/20(10) KEK 2 4 143.00

110/10 KEK 9 14 441.00

110/35/6.3 Trepfa 1 2 63.00

110/35 Trepfa - 2 126.00

110/6.3 Šar 1 2 40.00

110/35 Gazivode 1 1 20.00

35/10 KEK 52 83 559.80

35/06 Pedko pivo 1 1 4.00

35/0.4 KEK 1 1 0.63

(10)20/0.4 KEK 990 1,015 217.34

10/0.4 KEK 5,098 5,258 1,500.88

6/0.4 KEK 35 35 6.68


Strana 23

Investicije realizovane u periodu posle 1999. godine su u određenoj meri poboljšale opšte stanje distributivne mreže. Ipak, da bi se eliminisala uska grla i obezbedilo kvalitetno napajanje, potrebne su dodatne investicije.

U nastavku su prikazane znafajnije investicije u distributivnu mrežu koje su realizovane u periodu 2000-2009

Tab.4.6. Izgrađene trafostanice 2000-2009

Br. Napon (kV/kV) Snaga (MVA)

1 TS 220/35/10(20) kV Podujevo 2x40

2 TS 110/10(20) kV Berivojce 1x31.5

3 TS 110/10(20) kV Priština 5 2x40

4 TS 110/10(20) kV Vufitrn 2 2x31.5

5 TS 110/10(20) kV Ped 2 2x31.5

6 TS 110/10(20) kV Orahovac 2x31.5

Investicije u distributivnu mrežu obuhvatile su i rehabilitaciju ili proširenja koja su urađena u dve trafostanice, i to u TS 110/35 kV/kV (Suva Reka) i TS 110/10 kV/kV (Đakovica 2).

Takođe, izgrađeno je, prošireno ili obnovljeno i 14 trafostanica na naponskom nivou 35/10 kV/kV.

Izgrađeno je i 630 trafostanica 10(20)/04 kV/kV razlifitih snaga (1000 kVA, 630 kVA, 400 kVA, 250 kVA, 160 kVA, 100 kVA i 50 kVA), sa ukupnom transformatorskom snagom od 197 MVA.

U toku 2009. godine izgrađeni su vodovi na razlifitim naponskim nivoima (vazdušni ili kablovski); 35 kV u dužini od 8.5 km, kao i 10(20) kV dužine oko 770 km. Takođe, realizovane su i znafane investicije u mrežu 0.4 kV.

4.3 Standardi kvaliteta napajanja i usluga

Regulatorni Ured za Energiju, na osnovu stava 15.2 tafka f, Zakona o energetskom regulatoru, je nadležan za utvrđivanje standarda kvaliteta napajanja i usluga koje moraju da ispune nosioci licenci.

RUE je u saradnji sa MER-om i nosiocima licenci, kao što su ODS, OPS, JS, osnovao radnu grupu za izradu standarda kvaliteta napajanja i usluga.

Radna grupa de u prvih šest meseci 2010. godine raditi na pripremi dokumentacije i predloga standarda kvaliteta za nosioce licenci, koje de posle procene odobriti Bord RUE.

Kvalitet napajanja i usluga u oblasti elektrifne energije određuje:

Kontinuitet napajanja;

Kvalitet napona, i

Komercijalni kvalitet;

ODS je od 2006. godine pofeo da primenjuje program (softver) za registraciju svih prekida u napajanju elektrifnom energijom do kojih dođe u sistemu u svim regionima. Podaci se rufno unose u program, dok su njihova tafnost i kompletnost rasli tokom godina.

4.3.1 Kontinuitet napajanja

Kontinuitet napajanja prati se pomodu indeksa kao što su: Srednji indeks trajanja prekida u sistemu (eng. System Average Interruption Duration Index - (SAIDI)), Srednji indeks ufestalosti prekida u sistemu (eng. System Average Interruption Frequency Index - (SAIFI) i Neisporufena energija (eng. Energy Not Supplied ( ENS)).

SAIDI je indeks koji se koristi za merenje srednje dužine trajanja prekida, koji se javljaju u sistemu kao rezultat kvarova. Ovaj kvalitet se meri kao godišnji indeks.


Strana 24

Tab. 4.7. Godišnji prosek izgubljenih sati u napajanju električnom energijom po regionima

Region Priština Uroševac Đakovica Gnjilane Mitrovica Ped Prizren Ukupno

SAIDI po regionima 89.34 98.03 148.03 33.19 165.15 57.04 105.44 94.48

SAIFI je takođe indeks koji se koristi za merenje srednje ufestalosti prekida u napajanju potrošafa u toku jedne godine, a njegova vrednost u toku 2009. godine bila je 26.7.

Godišnja neisporufena energija (eng. Energy Not Supplied) potrošafima usled kvarova do kojih je došlo u mreži operatora distributivnog sistema je 2.84 GWh.

4.3.2 Kvalitet napona

Standardi kvaliteta napona su utvrđeni Pravilnikom o opštim uslovima snabdevanja energijom,

Distributivnim kodom i Kodom merenja u distribuciji.

Kvalitet napona se uglavnom prati kroz registraciju žalbi potrošafa u vezi sa kvalitetom napona.

Tolerancija varijacije niskog napona je 230 V, +10%; -15%.

4.3.3 Komercijalni kvalitet

Komercijalni kvalitet povezuje se sa nivoom ufinka preduzeda, koji je povezan sa žalbama potrošafa, u ispunjavanju obaveza u pogledu napajanja. Standardi komercijalnog kvaliteta su sadržani u Pravilniku o opštim uslovima snabdevanja energijom, Pravilniku o iskljufenju i ponovnom prikljufivanju potrošafa u energetskom sektoru i Pravilniku o postupcima rešavanja sporova u energetskom sektoru na Kosovu.

Ovi standardi de biti obavezni i moraju ih se pridržavati svi nosioci licenci (OPS, ODS, JS). RUE de pratiti rad nosilaca licenci u odnosu na ispunjavanje ovih standarda.

4.4 Pro izvodnja l ignita i e lektr ične energije

4.4.1 Proizvodnja lignita

Rezerve lignita predstavljaju najvedi i glavni primarni izvor energije u Republici Kosovo. Lignit ufestvuje sa oko 98% u ukupnoj proizvodnji elektrifne energije na Kosovu. Kosovski lignit ima nisku kalorifnu vrednost (prosefno 7.8 MJ/kg), ali postoje povoljne mogudnosti za njegovu eksploataciju.

Dva rudnika, Beladevac i Dobro Selo, snabdevaju lignitom termoelektrane Kosovo A i Kosovo B, dok se jedan sasvim mali deo lignita prodaje na slobodnom tržištu.

Proizvodnja lignita u toku 2009. godine bila je manja od one koja je planirana elektroenergetskim bilansom za 2009. godinu, dok je potrošnja bila veda od planirane. U tabeli 4.8 prikazani su proizvodnja i potrošnja lignita u 2009. godini.

Tab.4.8. Proizvodnja i potrošnja lignita 2009.

Proizvodnja i potrošnja lignita Januar Februar Mart April Maj Jun Jul August Septembar Octobar Novembar Decembar Ukupno

Ukupna proizvondnja lignita u 2009

(t*1000) 633 778 742 533 482 452 558 603 727 734 712 918 7,872

Ukupna potrošnja lignita u 2009

(t*1000) 805 697 810 512 515 552 539 612 647 713 757 834 7,993

Na slededoj slici prikazani su proizvodnja i potrošnja lignita u periodu 2005 - 2009.


Strana 25

6,537 6,532 6,715

7,742 7,871

5,797 5,830

6,8257,279

7,994

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

2005 2006 2007 2008 2009

t *1000Proizvodnja i potrošnja lignita 2005-2009

Uku na proizvodnja lignita (t) Ukupna potrošnja lignita (t)

Sl. 4.5. Proizvodnja i potrošnja lignita 2005 – 2009

4.4.2 Proizvodnja električne energije

Proizvodnja elektrifne energije na Kosovu je uglavnom zasnovana na termifkoj energiji i ona se vrši u dve termoelektrane: Kosovo A i Kosovo B.

U proizvodnji elektrifne energije ufestvuju i HE Gazivode, koja posluje u okviru preduzeda “Ibar-Lepenac”, i distributivna HE “Beli Drim”, koju je KEK dao pod koncesiju privatnoj firmi “KelKos Energy” D.O.O.

Proizvodne jedinice u TE Kosovo A i TE Kosovo B su puštene u rad u razlifitim periodima, kao što se vidi iz donje tabele.

Tab.4.9. Projektovani i funkcionalni kapaciteti proizvodnih jedinica u 2009.

Projektovani kapacitet

MW Generator (MW) Prag (MW)

A1 1962 65 35 32

A2 1964 125 - -

A3 1970 200 135 120

A4 1971 200 135 120

A5 1975 210 145 130

TC Kosovo A 800 450 402

B1 1983 339 290 265

B2 1984 339 280 260

TC Kosovo B 678 570 525

HPP Gazivode 1981 35 35 35

HPP Beli Drim 1957/2005 8 8 8

Ukupno 1,521 1,063 970

Funkcionalni kapacitetGodina puštanja u

funkcijuProizvodna jedinica

Ukupna proizvedena elektrifna energija na pragu elektrana u toku 2009. godine iznosila je 4,798 GWh, što predstavlja rast od 6% u odnosu na 2008. godinu.

Proizvodnja na pragu TE Kosovo A iznosila je 1,424 GWh, što je za 18.93% više od proizvodnje koja je ostvarena u 2008. godini. Ufestvovanje u ukupnoj proizvodnji iznosilo je 29.68%, dok je godišnji plan ostvaren sa 96.22%.


Strana 26

Tab.4.10. Proizvodnja po proizvodnim jedinicama

Ukupno Januar Februar Mart April Maj Jun Jul August Septembar Oktobar Novembar Decembar

MWh MWh MWh MWh MWh MWh MWh MWh MWh MWh MWh MWh MWh

A1 -6,965 -689 -607 -644 -411 -348 -1,476 -381 -369 -377 -467 -546 -650

A3 650,455 79,682 39,539 75,657 46,766 31,513 75,366 80,232 65,032 72,456 18,273 35,751 30,189

A4 119,516 -3 -5 1,643 -27 -31 -23 -49 -42 -20 -17 32,373 85,717

A5 661,132 56,269 58,798 57,906 35,227 53,127 70,946 66,008 63,736 18,900 76,767 69,698 33,751

TE Kosovo A -realizacija 1,424,139 135,259 97,725 134,562 81,555 84,261 144,813 145,808 128,358 90,960 94,556 137,275 149,007

B1 1,546,983 166,097 148,822 161,588 105,493 148,816 4,984 89,574 151,579 124,705 156,327 132,184 156,813

B2 1,704,746 172,090 168,655 175,381 106,900 175,467 170,418 81,495 47,694 141,935 140,761 151,223 172,727

TE Kosovo B-realizacija 3,251,729 338,188 317,476 336,969 212,393 324,283 175,402 171,069 199,273 266,640 297,089 283,407 329,540

HE Gazivode-realizacija 88,667 8,095 9,928 10,009 16,339 4,596 4,852 11,193 7,662 3,849 4,289 2,696 5,159

HE beli Drim-realizacija 33,207 2,121 1,593 1,381 5,305 5,157 4,599 3,095 1,102 726 2,356 2,974 2,799

Ukupna proizvodnja-realizacija 4,797,743 483,663 426,723 482,921 315,592 418,297 329,666 331,165 336,395 362,175 398,289 426,352 486,506

Ukupna proizvodnja-bilans 4,712,029 453,971 409,226 452,859 348,392 424,756 292,661 289,211 350,901 392,887 404,006 438,955 454,204

Ukupna proizvodnja-realiz./bilans 102% 107% 104% 107% 91% 98% 113% 115% 96% 92% 99% 97% 107%

Proizvodnja/proizvodna jedinica

Jedinice u TE Kosovo B su radile na vedem nivou proizvodnje (84.45% jedinica B1 i 84.93% jedinica B2). Proizvodnja na pragu TE Kosovo B bila je 3,252 GWh, što predstavlja 67.78% ukupne proizvodnje elektrifne energije, fime je ostvarila godišnji plan proizvodnje sa 103.84%.

Jedinica B1 je u 2009. godini imala 33 zaustavljanja, od fega 19 kvarova i 14 iskljufenja. U remontu je bila 40 dana, a imala je i 2 revizije od 9 dana.

Jedinica B2 je imala 14 zaustavljanja, od fega 10 iskljufenja i 4 kvara. U remontu je bila 40 dana i imala je 2 revizije od 9 dana.

Funkcionalna spremnost jedinica u TE Kosovo B iznosila je oko 85%, što je isto kao i vrednost koja je predviđena u elektroenergetskom bilansu za 2009. godinu. Elektroenergetskim bilansom za 2009. godinu predviđeno je da jedinice u TE Kosovo A budu u funkciji 75% vremena. Ovo je uspela da ostvari samo jedinica A5, dok je jedinica A4 uglavnom služila kao rezervni kapacitet.

Energija koja je proizvedena u hidroelektranama u 2009. godini iznosila je 121.9 GWh što predstavlja 2.54% ukupne proizvodnje elektrifne energije. HE Gazivode je u toku 2009. godine proizvela 88.67 GWh, što je za 66.25% više nego u 2008. godini, fime je predviđena proizvodnja premašena za 17%, dok je proizvodnja u HE Beli Drim iznosila 33 GWh.

TE Kosovo B je pokrila 61.45% ukupne potrošnje, Kosovo A, 26.91%, 2.30% su pokrile hidroelektrane (HE Gazivode i HE Beli Drim), dok je uvoz pokrio 9.33% ukupne potrošnje.

Procentualno ufešde proizvodnih jedinica u ukupnoj proizvodnji je prikazano na slededem grafikonu.

29.68%

67.78%

2.54%

Kosovo A

Kosovo B

Hidroelektrane

Proizvodnja u procentima po proizvodnim jedinicama 2009

Sl. 4.6. Proizvodnja prema proizvodnim jedinicama u procentima


Strana 27

U nastavku je prikazan grafik proizvodnje u periodu 2000-2009, sa kojeg se vidi kontinuirani rast proizvodnje, kao rezultat investicija u popravku proizvodnih jedinica.

1,913

2,569

3,152 3,2203,483

3,999 3,9974,333

4,5274,798

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

GW

hProizvodnja 2000-2009

Sl. 4.7. Proizvodnja električne energije u periodu 2000-2009

4.5 Potrošnja e lektr ične energije

Ukupna potrošnja u 2009. godini bila je 5,275 GWh i karakteriše je porast potražnje za elektrifnom energijom za 6.70% u odnosu na 2008. godinu.

577

524 527

391357

326 339 348 353

450

510

571

0

100

200

300

400

500

600

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Ukupna potrošnja po mesecima u 2009GWh

Sl. 4.8. Potrošnja prema mesecima u toku 2009. godine

Kao i proizvodnja, i ukupna potrošnja je zabeležila kontinuirani rast u periodu 2000-2009, što može da se vidi sa donjeg grafika.


Strana 28

2,835 3,105 3,312 3,541 3,908 4,259 4,283 4,576 4,944 5,275

9.52

6.67 6.91

10.36 8.99

0.55

6.84

8.04

6.70

0

2

4

6

8

10

12

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Ukupna potrošnja Porast u odnosu na prethodnu godinu

Ukupna potrošnja po godinama i porast u odnosu na prethodnu GWh %

Sl. 4.9. Ukupna potrošnja 2000-2009

Najmanji rast potrošnje tokom poslednjih godina je zabeležen u 2006. godini, sa samo 0.55 % u poređenju sa prethodnom godinom, dok je najvedi porast od 10.36% zabeležen u 2004. godini.

Interesantno je analizirati potrošnju prema kategorijama potrošafa, ukljufujudi i tehnifke i komercijalne gubitke. Neki od potrošafa, kao što su Feronikal, Trepfa i Šarcem, su prikljufeni na prenosnu mrežu.

Potrošnja elektrifne energije prema kategorijama potrošafa za 2009. godinu prikazana je u tabeli 4.11.

Tab.4.11 Potrošnja prema potrošačima i gubicima energije

2009

MWh

1 Distribucija bruto 4,428,053

2 Distribucija neto 2,532,626

3 Tehnički gubici 799,137

4 Komercialni gubici (1-2-3) 1,096,290

5 Trepča+Sharrcem 83,627

6 Feronikal 460,415

7 Kosova ugalj+spoljna potrošnja KEK 3,257

8 Interna potrošnja KEK + TS Palaj 120,750

9 Gubici u prenosu 174,573

10 Bruto potrošnja (1+5+6+7+8+9) 5,270,674

Korisnik

Na porast potrošnje znafajan uticaj imao je i porast potrošnje Feronikla za 18% u odnosu na prethodnu godinu.

4.5.1 Potrošnja u distribuciji

Potrošnja u distribuciji je porasla za 7.14% u poređenju sa 2008. godinom.

U tabeli 4.12 je prikazana potrošnja u distribuciji za 2009. godinu po regionima.


Strana 29

Tab.4.12. Potrošnja u distribuciji po regionima 2009.

Opteredenje 2009.

GWh

Priština 1,302,725 29.42%

Mitrovica 649,063 14.66%

Ped 507,930 11.47%

Đakovica 280,174 6.33%

Prizren 733,736 16.57%

Uroševac 562,733 12.71%

Gnjilane 391,691 8.85%

Ukupno distribucija 4,428,053 100.00%

Ufešde u

ukupnom opt.Region

Najveda potrošnja je ostvarena u regionu Prištine, sa 29.42% od ukupne potrošnje u distribuciji, dok je najmanja potrošnja zabeležena u regionu Đakovice sa 6.33%.

Potrošnja u regionu Prizrena je u toku 2009. godine bila za oko 1% niža u odnosu na prethodnu godinu zbog toga što su od 2009. godine opštine Orahovac i Mališevo prešle u region Đakovice.

U tabeli 4.13 prikazani su podaci o potrošnji prema kategorijama potrošafa na mesefnom nivou u distribuciji i za potrošafe koji su prikljufeni na naponski nivo od 110 kV.

Tab.4.13. Potrošnja prema tarifnim kategorijama u toku 2009. godine

110kV (Trepea + Sharrcem) 3,104 5,770 7,585 8,154 8,148 6,377 7,389 7,837 7,779 7,514 7,838 6,131 83,627 3.20%

35 kV 4,851 5,359 3,564 3,172 2,783 2,993 2,528 2,561 2,535 2,245 2,607 3,419 38,616 1.48%

10 kV 17,439 18,997 16,977 14,461 13,943 14,700 13,156 16,409 13,842 14,308 16,644 17,988 188,862 7.22%

Domaeinstva ispod 200

kWh/meseeno i bulnice43,617 43,947 44,227 45,093 45,297 46,676 47,081 47,856 48,174 48,477 50,061 50,402 560,908 21.44%

Domaeinstva od (201kWh do

600kWh)/meseeno55,170 56,275 54,501 53,672 51,378 53,469 47,339 51,721 55,349 56,147 66,045 65,249 666,314 25.47%

Domaeinstva iznad 600

kWh/meseeno58,848 61,719 50,838 39,011 30,344 30,732 19,269 24,027 27,274 30,498 55,672 56,347 484,578 18.52%

0.4 kV I 14,360 17,359 12,945 12,827 12,656 13,984 13,620 14,700 18,015 13,774 16,951 16,687 177,877 6.80%

0.4 kV II 32,725 32,749 31,111 27,028 24,953 27,241 23,891 27,435 25,301 27,265 36,128 34,207 350,033 13.38%

Javno osvetljenje 599 727 559 567 557 548 457 525 697 959 1,226 1,094 8,514 0.33%

Potroŝaei u domaeinstvima

bez brojila6,335 6,271 6,216 6,170 5,565 4,037 3,913 3,921 3,855 3,786 3,749 3,104 56,923 2.18%

Ukupno 237,049 249,173 228,522 210,155 195,623 200,756 178,643 196,992 202,820 204,973 256,921 254,627 2,616,253 100%

MWh Januar Februar Mart April Maj Decembar UkupnoUdeo

PotroŝnjiSeptembar Octembar NovembarJun Jul August

Domadinstva imaju najvedi udeo (57.42%) u ukupnoj potrošnji.

14.96 2.77

1.26

6.16

5.80

11.35

0.27

57.42

220 kV 110 kV 35 kV 10 kV 0.4 kV I 0.4 kV II Jav. Osv Domadinstva

Udeo tarfinih grupa u ukupnoj realizaciji 2009

Sl. 4.10. Učestvovanje tarifnih grupa u ukupnoj potrošnji u toku 2009. godine


Strana 30

Potrošnja u distribuciji za poslednjih 10 godina zabeležila je prosefan rast od oko 6%. Primetniji rast je zabeležen u 2001. godini i iznosio je 13% (slika 4.11), dok je najmanji rast potrošnje zabeležen 2006. godine kada je iznosio 0.5% u odnosu na prethodnu godinu.

2,5912,937

3,0863,360

3,6663,801 3,821

4,031 4,1334,428

13.37

5.078.88 9.11

3.690.54

5.49

2.52

7.14

0

2

4

6

8

10

12

14

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Potrošnja u distribuciji Porast u odnosu na prethodnu godinu

Potrošnja u distribuciji po godinama i porast u odnosu na prethodnu godinu

GWh %

Sl. 4.11. Potrošnja u distribuciji po godinama

4.6 Snabdevanje potrošača e lektr ičnom energijom prema šemi ABC

U toku 2009. godine snabdevanje elektrifnom energijom bilo je bolje u poređenju sa 2008. godinom, ali je ipak u određenim slufajevima iskljufivanje elektrifne energije sprovođeno prema kategorizacionoj šemi ABC. Prema ovoj šemi, najbolje snabdevanje imaju potrošafi iz kategorije A, koji redovno pladaju utrošenu elektrifnu energiju i na fijim se izvodima napajanja registruju najmanji komercijalni gubici, dok napajanje sa redukcijama imaju kategorije potrošafa B i C, koji ne pladaju redovno rafune za utrošenu elektrifnu energiju i na fijim se izvodima registruju najvedi komercijalni gubici.

4.7 Gubici e lektr ične energije

Gubici elektrifne energije u mreži Kosova su dosta visoki i predstavljaju zabrinjavajudi problem za elektroenergetski sektor i za domadu ekonomiju u celini.

U 2009. godini, ukupni tehnifki gubici bili su 18.3%, dok su komercijalni gubici iznosili 20.8% ukupne potrošnje elektrifne energije.

4.7.1 Gubici električne energije u prenosu

Gubici elektrifne energije u prenosu za 2009. godinu iznosili su 175 GWh, što u procentima iznosi 3.32% ukupne potrošnje. U ukupne gubitke OSP ukljufeni su i gubici nastali zbog tranzita (oko 1% prenete elektrifne energije).

Tab.4.14. Gubici u prenosu za 2009. godinu

Mesec Jedinica Ukupno Januar Februar Mart April Maj Jun Jul August Septembar Oktobar Novembar Decembar

Ukupna potroŝnja MWh 5,275,108 577,414 524,405 527,458 391,435 356,843 326,341 339,399 347,585 353,022 450,312 509,924 570,969

Gubici u prenosu MWh 174,573 22,452 20,194 20,270 12,332 12,878 9,438 8,720 10,061 9,817 14,622 13,021 20,768

Gubici u prenosu % 3.31 3.89 3.85 3.84 3.15 3.61 2.89 2.57 2.89 2.78 3.25 2.55 3.64


Strana 31

Gubici u prenosu tokom godina su se menjali, ali od 2006. godine dolazi do postepenog smanjivanja od 6.54%, koliko su iznosili u 2006, na 3.32 % u 2009. godini. Investicije koje je realizovao KOPST u prenosnu mrežu uticale su na smanjivanje ovih gubitaka.

Tab.4.15. Gubici u prenosu 2000-2009

Ukupna

potrošnja

GWh GWh %

2000 2,835 199 7.02

2001 3,105 122 3.93

2002 3,312 185 5.59

2003 3,541 114 3.22

2004 3,908 170 4.35

2005 4,259 276 6.48

2006 4,283 280 6.54

2007 4,576 267 5.83

2008 4,944 215 4.35

2009 5,275 175 3.32

Ukupno 40,038 2,003 5.00

GodinaGubice

Do 2006. godine nije vođena posebna evidencija o gubicima u prenosu, tako da se za te godine uzimaju približne vrednosti, dok se od 2006. godine gubici u prenosu obrafunavaju kao razlika izmerenih vrednosti energije na ulazu i izlazu prenosa.

4.7.2 Gubici u distribuciji

Gubici elektrifne energije u distribuciji predstavljaju glavni problem po finansijsku održivost Odseka za napajanje i distribuciju.

U tabeli 4.16 prikazani su tehnifki i komercijalni gubici po regionima za 2009. godinu:

Tab.4.16. Gubici u distribuciji po regionima za 2009. godinu

Opteredenje Realizacija

MWh MWh MWh % MWh % MWh %

Priština 1,302,725 805,775 184,800 14.19 312,151 23.96 496,950 38.15

Mitrovica 649,063 204,482 132,801 20.46 311,780 48.04 444,581 68.50

Ped 507,930 295,185 99,668 19.62 113,077 22.26 212,745 41.88

Đakovica 280,174 180,538 48,556 17.33 51,080 18.23 99,636 35.56

Prizren 733,736 455,004 159,803 21.78 118,929 16.21 278,732 37.99

Uroševac 562,733 320,798 109,307 19.42 132,628 23.57 241,935 42.99

Gnjilane 391,691 270,845 64,202 16.39 56,645 14.46 120,846 30.85

Distribucija ukupno 4,428,053 2,532,626 799,137 18.05 1,096,290 24.76 1,895,427 42.80

Region

Tehnifki gubici Komercijalni gubici Ukupni gubici

Iz tabele se vidi da su sa 48%, komercijalni gubici u regionu Mitrovice znafajno vedi od gubitaka u ostalim regionima, što je posledica nemogudnosti fakturisanja i naplate rafuna u enklavama.

Ukupni gubici u distribuciji bili su 1 895 GWh, ili u procentima 42.80% energije koja je ušla u distribuciju. Tehnifki gubici u 2009. godini iznosili su 799 GWh, ili 18.05 %, dok su komercijalni gubici iznosili 1 096 GWh, ili 24.76%.

Na donjem grafikonu prikazani su gubici u procentima, u odnosu na fakturisanu energiju.


Strana 32

57.20%

18.05%

24.76%

Fakturisano

Tehnifki gubici

Komercijalni gubici

Fakturisana energija i gubici

Sl. 4.12. Fakturisana energija i gubici u distribuciji

Gubici u distribuciji su u proteklih deset godina bili dosta visoki, sa prosefnim ufešdem od 45.14% ukupne potrošnje u distribuciji.

Tab.4.17. Gubici u distribuciji za period 2000-2009

Opteredenje Realizacija

MWh MWh MWh %

2000 2,590,594 1,391,482 1,199,112 46.29

2001 2,936,950 1,555,253 1,381,697 47.05

2002 3,085,929 1,912,829 1,173,100 38.01

2003 3,359,823 1,962,519 1,397,304 41.59

2004 3,665,742 1,956,097 1,709,645 46.64

2005 3,800,852 1,929,936 1,870,916 49.22

2006 3,821,408 1,973,126 1,848,282 48.37

2007 4,031,213 2,092,057 1,939,156 48.10

2008 4,132,783 2,363,281 1,769,502 42.82

2009 4,428,053 2,532,626 1,895,427 42.80

Ukupno 35,853,346 19,669,206 16,184,140 45.14

GodinaUkupni gubici

4.8 Fakturisanje i naplata

Fakturisana i napladena elektrifna energija su zabeležile rast u 2009. godini. Procenat naplate/ fakturisanja u 2008. godini iznosio je 71.87%, dok je u 2009. godini taj procenat iznosio 79.70%, što znafi da je naplata porasla za 7.83% u odnosu na prethodnu godinu.

Tab.4.18. Fakturisana i napladena energija po regionima za 2009. godinu

Opteredenje Fakturisano Fakturisano Naplata Odnos

kWh kWh Evro Evro Nap/fak

Priština 1,302,725 805,775 58,197,763 50,773,744 87.24%

Mitrovica 649,063 204,482 14,370,888 8,957,886 62.33%

Ped 507,930 295,185 21,049,192 17,508,703 83.18%

Đakovica 280,174 180,538 12,271,039 9,428,877 76.84%

Prizren 733,736 455,004 31,277,732 25,403,361 81.22%

Uroševac 562,733 320,798 22,824,627 16,304,471 71.43%

Gnjilane 391,691 270,845 18,304,482 13,733,067 75.03%

Ukupno distribucija 4,428,053 2,532,626 178,295,723 142,110,110 79.70%

Region


Strana 33

U ukupnom iznosu napladene energije koji je prikazan u gornjoj tabeli nije ukljufena naplata od

potrošafa koji su prikljufeni na prenosnu mrežu, kao što su Feronikal, Trepfa i Šarcem. Ukupan iznos

napladen od ovih potrošafa je 25,323,204 €.

Priština35.7%

Mitrovica6.3%

Peč

12.3%

Đakovica6.6%

Prizren17.9%

Uroševac11.5%

Gnjilane9.7%

Naplata u procentima po regionima u 2009

Sl. 4.13. Naplata po regionima

U regionu Prištine, napladeni iznos u distribuciji iznosio je 35.7% ukupne naplate, dok je ukupnoj naplati najmanje doprineo region Mitrovice sa samo 6.3%.

Na donjem grafikonu predstavljeni su fakturisani i napladeni iznosi, kao i procenat naplate/ fakturisanja u periodu 2000 – 2009, gde se vide oscilacije u naplati.

37.7

58.8 58.663.4

57.7

67.476.1 79.9

71.9

79.7

0

20

40

60

80

100

0

50

100

150

200

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Fakturisano Evro Naplata Evro Odnos Nap/fak

Fakturisanje i naplata 2000-2009%€/Milion

Sl. 4.14. Fakturisanje i naplata u periodu 2000-2009

4.9 Tržište e lektr ične energije

Potpisivanje Sporazuma o energetskoj zajednici, koji je rezultat Atinskog procesa, uticalo je na reformu svih nivoa elektroenergetskog sektora na Kosovu, kako sa institucionalnog, pravnog i regulatornog aspekta, tako i na funkcionalnom nivou.

Za otvaranje tržišta posebnu važnost ima razdruživanje vertikalno integrisanih kompanija. Prvi korak u tom pravcu na Kosovu ufinjen je 2006. godine kada je došlo do izdvajanja Operatora prenosnog


Strana 34

sistema i tržišta od KEK-a. Proces razdruživanja KEK-a i dalje traje, a ofekuje se privatizacija distribucije i snabdevanja.

U otvaranju tržišta posebnu važnost ima stvaranje uslova za dobijanje statusa privilegovanog potrošafa. U januaru 2009. godine, Ministarstvo energetike i rudarstva je donelo administrativno uputstvo kojim se omogudava da svi potrošafi koji su prikljufeni na napon od 10 kV i više, imaju pravo da dobiju status privilegovanog potrošafa. Međutim, u avgustu 2009. godine, MER je doneo novo administrativno uputstvo koje je omogudilo da status privilegovanog potrošafa dobiju svi potrošafi koji nisu domadinstva.

4.9.1 Tokovi električne energije u 2009. godini

Realizovano tržište elektrifne energije na Kosovu u 2009. godini je prikazano na donjoj slici, ukljufujudi proizvodnju, uvoz, izvoz, trgovinu na veliko, prenos, distribuciju, snabdevanje, regulisane i privilegovane potrošafe, kao i tranzit. Tokovi elektrifne energije na slici su prikazani fizifkim vrednostima u GWh. Kosovo je u 2009. godini bilo neto uvoznik elektrifne energije.

Sl. 4.15. Tokovi električne energije u 2009. godini

4.9.2 Uvoz i izvoz električne energije

U cilju pokrivanja potrošnje u toku maksimalnog opteredenja (vršno opteredenje), kao i u toku remonta generatora, elektroenergetskim bilansom je predviđen uvoz određene kolifine elektrifne energije. Takođe, elektroenergetskim bilansom je predviđeno da po nižoj tarifi, u jednom delu godine postoje viškovi elektrifne energije, koji mogu da budu izvezeni. Ovaj uvoz i izvoz su realizovani putem tendera koji su objavljeni tokom 2009. godine, kao i putem ugovora i aneksa ugovora iz prethodnih tendera u 2008. godini.


Strana 35

Uvoz KEK-a u toku 2009. godine je realizovan u vidu razmene elektrifne energije, kao i putem ugovora sa trgovcima. Cene uvoza u prvom kvartalu bile su veoma visoke i kretale su se od 109.50 €/MWh – 143.55 €/MWh, dok je u drugom kvartalu zabeležen pad cena uvoza do 62.2% u odnosu na prvi kvartal. Na to su uticali brojni faktori koji su uglavnom regionalni, ali i oni koji su rezultat uvoza putem ugovora koji su povezani sa tenderima zakljufenim u prethodnoj godini, kada su cene bile previsoke. U drugom delu 2009. godine zabeležena je stabilizacija cena uvoza.

0

15

30

45

60

75

90

105

120

135

150

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

90000

100000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Uvoz Razmena Cena (€/MWh)

Uvoz putem ugovora i razmene u 2009. MWh €/MWh

Sl. 4.16. Uvoz električne energije i cene u toku 2009. godine

Elektrifna energija koja je uvezena u toku 2009. godine iznosila je 610,509 MWh, u vrednosti od 46,256,119.48 €. Prosefna cena bila je 75.77 €/MWh. U poređenju sa 2008. godinom, u 2009. godini je zabeležen porast kolifine energije koja je uvezena putem ugovora za 33.35%, dok je zabeležen pad cena za 32.67%. Pored ovoga, u istom periodu KEK je uvezao energiju u vidu razmene. Razmena je uglavnom vršena sa koeficijentom 1:1 u istom periodu i po istoj tarifi, ali je jedna manja kolifina razmenjena sa koeficijentom 1:1.1. Najvedi deo razmene je realizovan sa Albanijom (KESH). Razmenjena energija (uvoz) iznosila je 157,033 MWh. Neto uvoz je povedan za 19.64% u odnosu na 2008. godinu.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

45000

50000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Izvoz Razmena Cena (€/MWh)

Izvoz putem ugovora i razmene uMWh €/MWh

Sl. 4.17. Izvoz električne energije i cene u toku 2009. godine

Uprkos manjku energije na Kosovu, postoje periodi sa viškovima energije, posebno u letnjoj sezoni i u nižoj tarifi.


Strana 36

Ukupna kolifina elektrifne energije koju je izvezao KEK u toku 2009. godine iznosila je 113,910 MWh, sa prosefnom cenom od 20.17 €/MWh. Ova izvezena kolifina je donela KEK-u prihod od 2,297,294.60 €.

Cene izvoza su puno niže od cena uvoza. Glavni razlog niske cene izvoza je taj što se izvoz uglavnom realizuje po niskoj tarifi, u periodu 00:00-07:00.

Izvoz u vidu razmene u ovom periodu iznosio je 159,815 MWh. Razlika između izvoza i uvoza u vidu razmene je mala ( 3,072 MWh), a KEK je u toku 2009. godine imao pozitivan bilans razmene elektrifne energije. Vredi pomenuti da je u toku maja, juna i septembra, KEK imao vedi izvoz od uvoza.

Tab. 4.19. Razmena, izvoz i uvoz električne energije u 2009. godini

Količina

MWh

Cena

(€/MWh)

Vrednost

(€)

Količina

MWh

Cena

(€/MWh)

Vrednost

(€)

Preuzeto

MWh

Predato

MWh

Razilika

MWh

Preuzeto

MWh

Predato

MWh

Razilika

MWh

1 84,321 126.10 10,632,844.90 0 0.00 33,730 17,670 -16,060 118,051 17,670 -100,381

2 79,940 125.78 10,054,845.50 0 0.00 15,980 210 -15,770 95,920 210 -95,710

3 37,490 102.53 3,843,862.13 0 0.00 16,420 6,672 -9,748 53,910 6,672 -47,238

4 22,464 38.90 873,849.60 4,870 16.04 78,133.50 63,521 0 -63,521 85,985 4,870 -81,115

5 4,100 50.18 205,717.50 44,155 18.70 825,626.70 0 22,582 22,582 4,100 66,737 62,637

6 23,965 44.84 1,074,492.50 21,085 18.60 392,236.55 0 8,138 8,138 23,965 29,223 5,258

7 32,095 50.75 1,628,874.90 9,555 22.05 210,728.35 2,400 16,592 14,192 34,495 26,147 -8,348

8 37,884 59.06 2,237,492.92 2,400 26.81 64,344.00 0 18,872 18,872 37,884 21,272 -16,612

9 30,610 53.39 1,634,145.40 16,900 24.63 416,262.00 0 22,302 22,302 30,610 39,202 8,592

10 79,700 50.99 4,063,659.10 4,480 29.23 130,928.00 240 23,385 23,145 79,940 27,865 -52,075

11 85,120 59.36 5,052,951.18 3,185 18.45 58,761.50 15,122 11,380 -3,742 100,242 14,565 -85,677

12 92,820 53.37 4,953,383.85 7,280 16.52 120,274.00 9,620 12,302 2,682 102,440 19,582 -82,858

Ukupno 610,509 75.77 46,256,119.48 113,910 20.17 2,297,294.60 157,033 160,105 3,072 767,542 274,015 -493,527

Mesec

Uvoz Izvoz Razmena Ukupno

Uvoz elektrifne energije u periodu 2000-2009 beležio je rast i pad, ali su cene uvek rasle, osim u poslednjoj godini.

U toku ovog desetogodišnjeg perioda, KEK je uvezao elektrifnu energiju putem ugovora u kolifini od 5,477 GWh.

Tab. 4.20. Količina, cena i vrednost uvoza KEK-a u periodu 2000 –2009

Uvoz KEK-a Količina Cena Vrednost

Godina MWh ($)€/MWh mil. Evra

2000* 778,870 30.43 23.70

2001* 921,485 29.60 27.28

2002* 627,265 32.67 20.49

2003 314,794 44.53 14.02

2004 483,580 39.64 19.17

2005 349,335 47.87 16.72

2006 393,054 54.87 21.30

2007 539,812 83.66 45.16

2008 457,817 112.52 51.51

2009 610,509 75.77 46.30

Ukupno 5,476,521 52.20 285.65

*Napomena: U periodu 2000-2002 cene su američkim dolarima-US$, pri čemu je odnos dolara prema evru bio oko 1:1


Strana 37

Izvezena kolifina energije u toku 10 godina iznosila je 530,224 MWh, sa prosefnom cenom od 33.74 €/MWh. Treba napomenuti da je od 2000. do 2005. godine, ukupna kolifina izvezene energije realizovana u vidu razmene sa razlifitim koeficijentima povradaja.

Tab. 4.21. Izvoz elekrične energije u periodu 2000-2009

Izvoz KEK-a Izvoz Cena izvoza Vrednost

Godina MWh €/MWh mil. Evra

2000 1,440

2001 236,190

2002 552,783

2003 279,510

2004 191,665

2005 40,690 29.60 1.20

2006 80,172 40.70 3.26

2007 170,175 38.45 6.54

2008 125,277 36.59 4.58

2009 113,910 20.17 2.30

Ukupno 530,224 33.74 17.88

Na donjem grafiku su prikazane realizovane kolifine uvoza i izvoza u toku poslednjih 10 godina, kao i njihove cene. Sav uvoz koji je prikazan na grafikonu je uvoz ostvaren putem ugovora, dok je izvoz do 2005. godine ostvaren u vidu razmene, a od te godine putem ugovora.

30.43 29.60 32.6744.53

39.6447.87

54.87

83.66

112.52

75.77

29.60 40.70 38.45

36.59

20.17

0

15

30

45

60

75

90

105

120

135

150

0

95000

190000

285000

380000

475000

570000

665000

760000

855000

950000

2000* 2001* 2002* 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Uvoz Izvoz Cena uvoza Cena izvoza

Uvoz i izvoz 2000-2009MWh €/MWh

Sl. 4.18. Uvoz i izvoz 2000-2009

4.9.3 Upoređivanje cena uvoza sa zemljama u regionu

Cene po kojima je KEK uvozio energiju u prva tri meseca bile su dosta visoke u poređenju sa cenama u regionu, dok su u ostalim delovima godine te cene normalizovane i bile su skoro iste.

Cene po kojima je KEK uvozio energiju, u poređenju sa trgovinskim cenama na dan pre (day ahead), cene u toku dana (intraday-EEX) ili bilateralne cene na nekim evropskim tržištima su dobar indikator za analizu varijacije cena.


Strana 38

Tab. 4.22. Cene na dan pre (ili ugovorene cene) u regionu prema cenama energije koju je uvezao KEK

MWh €/MWh MWh €/MWh MWh €/MWh MWh €/MWh MWh €/MWh MWh €/MWh

Januar 252,685 70.85 4,349,318 67.47 525,369.00 34.06 27,071,149 83.45 2,289,138 57.53 84,321.00 126.10

Februar 225,058 57.67 3,976,552 60.58 454,406.00 32.98 24,984,931 76.95 1,869,146 48.63 79,940.00 125.78

Mart 300,939 41.09 4,081,200 57.27 593,800.00 30.32 26,685,863 69.10 2,345,392 36.96 37,490.00 102.53

April 344,708 37.86 3,599,427 45.32 500,778.00 24.25 24,339,903 58.36 2,229,265 34.60 22,464.00 38.90

Maj 382,093 35.93 3,902,306 49.41 572,226.00 34.50 24,998,492 58.51 2,473,973 30.74 4,100.00 50.18

Jun 409,798 39.39 4,351,115 45.79 615,707.00 33.61 25,103,967 51.82 2,529,014 34.00 23,965.00 44.84

Jul 522,004 34.42 5,158,984 48.20 635,792.00 36.50 28,670,111 60.50 2,485,590 34.10 32,095.00 50.75

August 527,239 38.49 4,528,929 46.91 495,064.00 36.85 23,600,054 71.07 2,471,630 35.59 37,884.00 59.06

Septembar 562,653 43.05 3,934,258 49.73 443,301.00 42.68 26,688,855 66.49 2,354,576 38.42 30,610.00 53.39

Oktobar 695,689 43.06 3,899,398 54.22 489,447.00 45.95 28,117,122 57.63 2,511,150 45.73 79,700.00 50.99

Novembar 654,808 39.87 3,901,467 48.58 460,230.00 28.82 26,444,819 53.93 2,713,435 36.11 85,120.00 59.36

Decembar 793,743 39.13 4,223,034 49.52 552,475.00 38.51 26,719,000 57.39 2,773,102 38.03 92,820.00 53.37

Ukupno 5,671,417 43.40 49,905,988 51.92 6,338,595.00 34.92 313,424,266 63.77 29,045,411 39.20 610,509.00 75.77

KEK-Import2009

EEX DESMIE OPCOM IPEX APX

Na tabeli prikazane su cene i kolifine bazne energije po regionima (00-24h), a te vrednosti su razlifite, u zavisnosti od strane, npr. DESMIE (Grfka) i IPEX (Italija) imaju kolifine i cene za svu prenetu energiju. Uvoz koji je ostvario KEK se uglavnom odnosio na modularnu energiju (vršni sati).

Regionalne cene i upoređenje sa cenama koje je postigao KEK su prikazani i na donjem dijagramu.

0

20

40

60

80

100

120

140

EEX DESMIE OPCOM IPEX APX KEK-Import

Cene u regionu u 2009€/MWh

Sl. 4.19. Dijagram cena u regionu i uvoz KEK-a u toku 2009. godine

4.10 Razmatranje tar ifa e lektr ične energije

Utvrđivanje tarifa i cena generalno i dalje ostaje jedan od osnovnih izazova regulatora. U modernoj ekonomiji ovog doba, troškovi energije su integralni deo skoro svih proizvoda koji se plasiraju na tržište, pa kao takve imaju važnu ulogu u troškovima proizvodnje tih proizvoda, koji direktno utifu na njihovu prodajnu cenu. Stoga se svako kretanje cena energije lanfano odražava na cene ostalih proizvoda. Ovo fini da utvrđivanje tarifa bude jedna od funkcija RUE od velike važnosti.

4.10.1 Trede razmatranje tarifa električne energije

U toku 2009. godine RUE je inicirao trede po redu razmatranje tarifa elektrifne energije. Ovo razmatranje je imalo za cilj procenu odobrenih prihoda koji su potrebni za normalno funkcionisanje Kosovske energetske korporacije D.D. (KEK) i Kosovskog operatora prenosnog sistema i tržišta (KOPST).


Strana 39

RUE je najpre poslao principe i raspored razmatranja tarifa, prema kojima nosioci licenci mogu da dostave svoje preliminarne aplikacije. Posle komentara koje je dao RUE u vezi sa preliminarnim aplikacijama, nosioci licenci su dostavili svoje konafne aplikacije, za koje je urađen Konsultativni izveštaj. Komentare u vezi Konsultativnog izveštaja, osim nosilaca licenci, poslale su i ostale zainteresovane strane. Posle uzimanja u obzir ovih komentara, RUE je doneo konafnu odluku o nivou odobrenih prihoda i o tarifama. Proces tredeg razmatranja tarifa je prikazan na slededoj slici:

Sl. 4.20. Proces tredeg razmatranja tarifa za električnu energiju (RTE3)

4.10.2 Utvrđivanje tarifa električne energije

RUE je razmotrio aplikacije za odobravanje prihoda i tarifa nosilaca licenci, na osnovu sekondarnog zakonodavstva RUE, odnosno Pravilnika o cenama i Tarifne metodologije. Ova dva dokumenta sadrže principe i metodologiju obrafuna odobrenih prihoda koji treba da budu prikupljeni od regulisanih tarifa. Nafin obrafuna odobrenih prihoda je prikazan na slededoj slici:

Sl. 4.21. Obračun odobrenih prihoda za regulisane kompanije


Strana 40

Kao što može da se vidi sa slike 4.28, odobreni prihodi regulisanih kompanija treba da ukljufe razumne operativne troškove, na koje se dodaju, osim kapitalnih investicija,1 i troškovi kupovine energije iz uvoza, troškovi gubitaka i troškovi centralne administracije2. Iznos ovih troškova obuhvata takozvane “odobrene troškove”, od kojih se odbijaju prihoda koje KEK dobija od subvencija, od izvoza i od neregulisanih aktivnosti. Odobreni prihodi obrafunati na takav nafin treba da budu prikupljeni od tarifa za regulisane potrošafe. Ova metodologija se primenjuje na obrafun odobrenih prihoda i na procenu aplikacija KEK-a i KOPST-a koje su podnete u okviru RTE3. Posle detaljne procene ovih aplikacija, RUE je konstatovao da ako se želi ostvarivanje obrafunatog nivoa odobrenih prihoda, tarife za 2009. godinu treba da porastu prosefno za 2.5% u odnosu na tarife iz 2008. godine.

Glavni indikatori koji su uticali na porast tarifa za elektrifnu energiju bili su cena uvezene energije i visok nivo kapitalnih investicija za koje je odobrena amortizacija i povradaj u aktivi. Na slici 4.29 je dat pregled odobrenih prihoda svih odseka KEK-a i KOPST-a za 2008. i 2009. godinu, kao i prosefne tarife za 2008. i 2009. godinu:

46,324 51,057

37,69242,565

24,29823,891

16,86610,407

11,290 11,867

5.325.45

5.00

5.20

5.40

5.60

5.80

6.00

0

14000

28000

42000

56000

70000

84000

98000

112000

126000

140000

2008 2009

Tari

fa M

esa

tare

(ce

nt/

kWh

)

Te H

yrat

e L

eju

ara

('0

00

eu

ro)

Upoređivanje odobrenih prihoda 2008-2009

Ugljenokopi Proizvodnja Distribucija

Snabdevanje KOSTT Prosefna tarifa

Sl. 4.22. Upoređenje odobrenih prihoda i tarifa u 2008. i 2009. godini

Ovaj porast tarifa za elektrifnu energiju doveo je do toga da mesefni rafun prosefnog potrošafa koji troši oko 600 kWh elektrifne energije, poraste za 63 centa u toku leta i 88 centa u toku zime, što se smatra povedanjem koje prosefni potrošaf može da podnese. Ipak, da bi se obezbedilo da potrošafi koji su slabog imovnog stanja mogu da plate rafune, RUE i dalje primenjuje sistem blok tarifa.

4.10.3 Blok tarifa

Visina tarifa za elektrifnu energiju predstavlja izazov koji je izraženiji na Kosovu u odnosu na ostale zemlje u regionu, zbog visokog nivoa siromaštva. Uzimajudi tu finjenicu u obzir, RUE je nastavio da primenjuje blok tarifu, što je uobifajena praksa u zemljama koje teže da umanje problem naplate rafuna za elektrifnu energiju.

Blok tarifa je tarifni sistem koji, osim ohrabrivanja efikasne potrošnje elektrifne energije, omogudava slabostojedim potrošafima, ili potrošafima sa niskim prihodima, da potroše određenu kolifinu elektrifne energije po nižoj ceni, koja je u vedini slufajeva niža od troškova snabdevanja elektrifnom energijom. Na taj nafin, potrošafi pladaju po nižoj ceni određenu kolifinu potrošene elektrifne energije (na Kosovu je to ispod 200 kWh mesefno), pri femu se tarifa povedava u zavisnosti od povedanja potrošnje elektrifne energije. Ovaj tarifni sistem predviđa da se tarifa koja je niža od

1 U okvir troškova iz ove kategorije ulaze troškovi amortizacije imovine i troškovi odobrenog povradaja.

2 Važi samo za KEK.


Strana 41

troškova snabdevanja potrošafa iz prvog i drugog bloka, pokriva iz tarife koja je viša od troškova snabdevanja potrošafa iz tredeg bloka koji troše više od 600 kWh elektrifne energije mesefno. Ovaj tarifni sistem je prikazan na donjoj slici:

Sl. 4.23. Tarifni blokovi

4.10.4 Princip raspodele troškova

Procena odobrenih prihoda koji se smatraju neophodnim za normalno funkcionisanje regulisanih poslovnih kompanija fini samo prvi deo razmatranja tarifa. Drugi deo, koji je izazovniji, je raspodela (distribucija) odobrenih troškova u kategoriji troškova, a zatim na razlifitim naponskim nivoima. Odobreni troškovi regulisanih kompanija su podeljeni u tri glavne kategorije:

Troškovi povezani sa potrošafima

Troškovi povezani sa energijom

Troškovi povezani sa opteredenjem

Ove tri kategorije troškova dele se na razlifite naponske nivoe, proporcionalno realnim troškovima snabdevanja elektrifnom energijom na svakom naponskom nivou. Iz tog razloga, tarife za usluge u svakoj od kategorija potrošafa se razliikuju u zavisnosti od troškova snabdevanja energijom te kategorije potrošafa.

Tab.4.23. Raspodela odobrenih prihoda prema potrošačima, energiji i zahtevima različitih kategorija potrošača

Troškovi za

potrošafe

Troškovi za

opteredenje

Troškovi za

energijuUkupno

0. Kategorija - 110 kV €000 2 979 2,087 3,069

1. Kategorija - 35 kV €000 3 387 1,056 1,447

2. Kategorija - 10 kV (20 kV) €000 16 2,345 4,640 7,001

3. Kategorija I - 0.4 kV - komercijalni sa rekat. snagom €000 829 4,201 5,952 10,982

4. Kategorija II - 0.4 kV komercijalni bez reakt. snage €000 1,209 7,430 6,943 15,583

5. Kategorija 0.4 kV domadinstva - dvotarifna €000 7,851 38,485 40,488 86,825

6. Kategorija 0.4 kV domadinstva - jednotarifna €000 1,633 3,825 4,024 9,483

7. Kategorija 0.4 kV domadinstva bez brojila €000 330 2,188 2,302 4,820

8. Kategorija - Javno osvetljenje €000 15 328 236 579

UKUPNO €000 11,890 60,168 67,729 139,787

4.10.5 Upoređivanje tarifa za električnu energiju u regionu JIE

I posle povedanja tarifa u toku RTE3, Kosovo se i dalje nalazi među zemljama sa najnižim tarifama za elektrifnu energiju u regionu. Slika 4.31 pokazuje da su u toku prvog kvartala (januar – mart) 2009. godine, niže tarife od Kosova imali samo Srbija i Makedonija. Zbog toga je Kosovo u ovom periodu moralo da uvozi elektrifnu energiju po višim cenama od cene domade proizvodnje u cilju pokrivanja potražnje. U drugom i tredem kvartalu (april – septembar), Kosovo je imalo najniže tarife za elektrifnu energiju u regionu.

Troškovi snabdevanja


Strana 42

Ko

sovo

Ko

sovo

Srb

ija

Srb

ija

Mak

ed

on

ija

Mak

ed

on

ija

B i

H

B i

H

Alb

anija

Alb

anija

Bu

gars

ka

Bu

gars

ka

Crn

a G

ora

Crn

a G

ora

Turs

ka

Turs

ka

Hrv

atsk

a

Hrv

atsk

a

0

2

4

6

8

10

12

Kvartal 2 Kvartal 1

Proseena tarifa za domaeinstva u 2009

Sl. 4.24. Prosečne tarife domadih potrošača u zemljama JIE3

Tarife koje se primenjuju od 1. juna 2008. godine prikazane su u narednoj tabeli:

3 Izvor: Udruženje regionalnih energetskih regulatora


Strana 43

Tab.4.24. Tarife na malo za električnu energiju za regulisane potrošače

Vis oka

s ezona

Nis ka

s ezona1. oktobar -

31. mart

1. april - 30.

s eptembar

Fiksna tarifa potrošača € / potrošač/ g odišnje

Angaž ovana snaga €/kW 559,00 559,00

€c/kWh Viša tarifa 6,49 1,92

€c/kWh Niž a tarifa 2,70 1,58

R eaktivna energija (Q) €c/kVArh 0,00 0,00

















Aktivna energija (P ) €c/kWh J ed. tarifa 10,41 6,73




Aktivna energija (P ), za potrošnju:








Aktivna energija (P ), za potrošnju:

< 2 0 0 k Wh/ m esečno (Prvi blok ): €c/kWh J ed. tarifa 4,14 2,96

2 0 0 - 6 0 0 k Wh/ m esečno (D rug i blok ): €c/kWh J ed. tarifa 5,73 4,10

> 6 0 0 k Wh/ m esečno (T reći blok ): €c/kWh J ed. tarifa 8,31 5,96

< 2 0 0 k Wh/ m esečno € / potrošač/ m esečno 21,50

2 0 0 - 6 0 0 k Wh/ m esečno € / potrošač/ m esečno 38,92

> 6 0 0 k Wh/ m esečno € / potrošač/ m esečno 65,58

Fiksna tarifa potrošača € / potrošač/ g odišnje 35,00

Aktivna energija (P ), za potrošnju: €c/kWh J ed. tarifa 8,42 8,42

P otrošačima se napladuje reaktivna energija iznad odobrene koja odgovara cos (Φ)=0.95

Aktivna energija (P), od koje:

8J avno

osvetljenje

6

0.4kV

(dom aćinstva -

jednotarifno

brojilo)

7

0.4kV

(dom aćinstva

bez merenja)

5

0.4kV

(dom aćinstva -

dvotarifno

brojilo)

1 35kV

40.4kV

K ategorija II

3

0.4kV

K ategorija I

(velik i potrošači

reaktivne

snage)


2 10kVAktivna energija (P), od koje:

Doba dana

0 110kVAktivna energija (P), od koje:

T arifna

g rupa

Napons ki nivo

s nabdevanjaT arifni elementi J edinic a

Odobreno

1,006.00

133,00

55,00

31,00

35,00

25,00

25,00

Viš a tarifa važi u pe riodu 07 :00-22:00 u toku vis oke s e zone i od 08:00-23 :00 u toku nis ke s e zone

E stimated C onsumption:

< 2 0 0 k Wh/ m esečno (Prvi blok ):

2 0 0 - 6 0 0 k Wh/ m esečno (D rug i blok ):

> 6 0 0 k Wh/ m esečno (T reći blok ):



Strana 44

Tab.4.25. Opteredenje KOPST-a

4.11 Aktivnosti RUE na planu izgradnje novih proizvodnih kapaciteta

Glavne aktivnosti RUE u toku 2009. godine na planu izgradnje novih proizvodnih kapaciteta na Kosovu povezane su sa:

aktivnim i redovnim ufestvovanjem u upravnom odboru “Projekta tehnifke pomodi za

dobijanje energije iz lignita (PATEL), kao i

ufestvovanjem predstavnika RUE na sastancima i radionicama koje je organizovala

kancelarija PATEL-a.

U toku 2009. godine održani su brojni sastanci Upravnog odbora PATEL-a, a posebno treba pomenuti sastanke koji su održani u toku jula, na kojima se diskutovalo o kljufnim tafkama u vezi sa procesom koji treba da obezbedi investicije za realizaciju projekta za izgradnju TE “Novo Kosovo”, kao i predloge za izgradnju TE. Predlozi su zasnovani na profesionalnim tehnifkim studijama koje su uradile prestižne kompanije, kao i na analizama koje su uradili savetnici na projektu u vezi pravnih i finansijskih pitanja. Upravni odbor projekta je u ovom periodu zahtevao od savetnika na projektu opcije za završetak nacrta tenderske dokumentacije.

U toku 2009. godine objavljeno je povlafenje dve kvalifikovane kompanije iz dalje trke za dobijanje projekta TE “Novo Kosovo”. Poznato je da su kao rezultat aktivnosti u toku 2006. godine izabrane fetiri kompanije za razvoj PATEL-a.

Prekretnicom, koja je pokrenula projekat za izgradnju nove termoelektrane “Novo Kosovo”, smatra se odluka Vlade Republike Kosovo, koja je objavljena 15. jula 2009. godine, o strateškim pravcima strateškog razvoja energetskog sektora, koja sadrži sledede odrednice:

podrška izgradnji termoelektrane “Novo Kosovo” kapaciteta 2 x 500 MW, na lokaciji u blizini termoelektrane “Kosovo B”,

podrška otvaranju ugljenokopa u Sibovcu,

Rehabilitacija i poboljšanje postojede TE “Kosovo B”, kroz partnerstvo javnih i privatnih subjekata,


Strana 45

zatvaranje TE “Kosovo A” treba da bude završeno najkasnije do kraja 2015. godine,

nastavak procesa koji vodi ka restruktuiranju i privatizaciji KEK-a,

podrška razvoju novih proizvodnih kapacitata iz obnovljivih izvora.

Sl. 4.25. Pogled na TE “Kosovo B”

Sastanci Upravnog odbora projekta (UOP) koji su održani u narednim mesecima konafno su krunisani 18. decembra 2009. godine, kada je MER u ime UOP objavio “Poziv za iskazivanje interesa za razvoj ugljenokopa Sibovac i odgovarajudih proizvodnih kapaciteta energije sa slededim komponentama:

a. Izgradnja nove elektrane za proizvodnju elektrifne energije TE “Novo Kosovo” (TCNK) pofetnog instaliranog kapaciteta od 500 MW, sa mogudnošdu proširenja do 1000 MW i sa pratedim interkonekcijskim postrojenjima (ogranifenim);

b. Trenutni razvoj “Ugljenokopa Sibovac”, koji treba da obezbedi lignit za postojede elektrane na Kosovu za proizvodnju elektrifne energije sagorevanjem lignita (TE Kosovo A i TE Kosovo B) i za nove proizvodne jedinice TENK kada budu puštene u funkciju; i

c. Ufestvovanje privatnog sektora u TE Kosovo B.

Predviđeno je da postupak podnošenja aplikacija bude završen 26. februara 2010. godine. (OstalI podaci o projektu PATEL mogu da se dobiju na internet stranici: http://www.lignitepower.com i mogu da se dobiju od predstavnika kancelarije).

http://www.lignitepower.com/


Strana 46

Sl. 4.26. Lokacija ugljenokopa Sibovac sa mogudim opcijama razvoja

4.12 Hidroelektrana Žur i mogude perspektive izgradnje

U Prištini je 3. juna održana prezentacija studije izvodljivosti za hidroelektranu Žur od strane konsultanata BB u okviru “Projekta tehnifke pomodi za dobijanje energije iz lignita”. Predviđeno je da lokacija elektrane bude na jugozapadu opština Prizren i Dragaš, da instalirani kapacitet bude 305 MW, sa prosefnom godišnjom proizvodnjom od 400 GWh.

RUE je ufestvovao u radu tehnifke grupe za pradenje i koordinaciju aktivnosti na ovoj studiji i aktivno je ufestvovao u sastancima dajudi savete u vezi ovog projekta. (Ostali podaci za hidroelektranu Žur mogu da se pronađu na internet stranici http://www.lignitepower.com i mogu da se dobiju od predstavnnika kancelarije).

http://www.lignitepower.com/


Strana 47

5 SEKTOR CENTRALNOG GREJANJA

5.1 Zakonski okvir za sektor centralnog grejanja

Osim dva osnovna zakona za energetski sektor: Zakona o energiji i Zakona o energetskom regulatoru, zakonski okvir koji se odnosi na sektor centralnog grejanja na Kosovu se kompletira Zakon o centralnom grejanju. Ovaj zakon utvrđuje uslove i standarde za obavljanje aktivnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, utvrđuje uslove rada postrojenja i opreme za centralno grejanje, organizaciju tržišta i pristup distributivnoj mreži, kao i prava i obaveze subjekata koji posluju shodno ovom Zakonu.

Takođe, drugi zakon koji se bavi pitanjem vlasništva, korporativnim upravljanjem i nadzorom je Zakon o javnim preduzedima. Ovaj Zakon klasifikuje preduzeda centralnog grejanja kao javna preduzeda, koja prelaze na vlasništva dotifnih opština. Dalje, prema ovom Zakonu, ova preduzeda se organizuju kao akcionarska društva, pri femu pravima akcionara upravlja Opštinski odbor akcionara, dok nadzor nad aktivnostima preduzeda vrši Bord direktora, kojeg bira Opštinski odbor akcionara.

5.2 Opšti pr ikaz sektora centralnog grejanja

Sistemi centralnog grejanja postoje u fetiri opštine: Priština, Đakovica, Mitrovica i Zvefan, koji uglavnom snabdevaju toplotnom energijom urbane zone dotifnih opština. Imajudi u vidu potrebe za grejanjem, ovaj sektor je i dalje dosta ogranifen i mali, i pokriva samo 5% ovih potreba.

Sistemima centralnog grejanja upravljaju fetiri preduzeda: Gradska toplana “Termokos”, Gradska toplana “Đakovica”, Radna jedinica centralnog grejanja “Termomit” i Radna jedinica centralnog grejanja “Zvefan”.

CG “Termokos” i CG “Đakovica” posluju kao korporacije, dok su RJCG “Termomit” i RJCG “Zvefan” organizovane kao radne jedinice u okviru komunalnih preduzeda Mitrovice, odnosno Zvefana.

Treba naglasiti da toplane “Termomit” i “Zvefan” zbog poznatih okolnosti ne odgovaraju na zahteve za regulisanje i pradenje od strane RUE, pa zbog toga RUE ne može da obezbedi relevantne i ažurirane podatke.

5.3 Tehnički podaci o sistemu centralnog grejanja na Kosovu

5.3.1 Proizvodnja i distribucija toplotne energije

Postrojenje za proizvodnju toplotne energije CG “Termokos” ima u svom sastavu glavnu i pomodnu toplanu. Glavna toplana ima ukupan kapacitet od 121.62 MWt (termifki), dok pomodna toplana koja radi u okviru Klinifkog univerzitetskog centra ima kapacitet od 14 MWt.

Toplana u Đakovici ima dva kotla na mazut, od kojih je jedan kapaciteta od 20 MWt, a drugi 18.6 MW, koji zajedno imaju ukupan kapacitet od 38.6 MWt. Kotao kapaciteta 18.6 MWt je trenutno van funkcije. Zajednifka karakteristika svih sistema centralnog grejanja na Kosovu je to što se njihove distributivne mreže sastoje od primarne mreže, koja se prostire do tafki napajanja u podstanicama, i sekundarne mreže koja se prostire od podstanica do krajnjih korisnika.

Ukupna dužina primarne distributivne mreže CG “Termokos” iznosi oko 30 km, kapaciteta oko 300 MWt, pri femu je taj kapacitet predimenzioniran u odnosu na proizvodni kapacitet. Integralni deo distributivne mreže je i pumpno postrojenje i izmenjivaf toplote, koji se nalaze na Sunfanom Bregu, kao i 260 podstanica koje predstavljaju tafke razgragnifenja primarne i sekundarne mreže.


Strana 48

Primarna distributivna mreža CG “Đakovica” proteže se u dužini od oko 20 km. Integralni deo ove mreže su i 202 podstanice, koje su tafke razgranifenja primarne i sekundarne mreže. Brojila za merenje potrošnje su instalirana u 42 podstanice.

Tab.5.1. Tehnički podaci sistema centralnog grejanja

Dužina mreže [km]Br. Podstanica

2 x 58 = 116 2 x 58 = 116

2 x 7 = 14 2 x 7 = 14 30 260 129,517 103,668

2 x 0,81 = 1.62 2 x 0,81= 1,62

1 x 4 = 4 1 x 4 = 4

Podsuma 135.62 135.62 30 260 129,517 103,668

1 x 20 = 20 1 x 20 = 20 20 202 15,211 11,264

1 x 18.6 = 18.6

Podsuma 38.60 20 20 202 15,211 11,264

Ukupno 174.22 155.62 50 462 144,728 114,932

Kompanija (grad)Instalisani kapacitet

[MW]

Funkcionalni

kapacitet[MW]

Distributivna mreža Proizvodnja toplote,

sezona 2008/09

[MWh/god]

Snabdevanje

toplotom podstanica

potrošafa, sezona

2008/09 [MWh/vit]

TERMOKOS - (Priština)

CG ĐAKOVICA

5.3.2 Potrošnja i cene goriva

Gradske toplane su opremljene kotlovima koji uglavnom kao gorivo koriste tešku naftu (mazut), koji se uvozi po referentnim tržišnim cenama, plus “premija” za pokrivanje troškova dobavljafa. Kao posledica toga, na kupovnu cenu mazuta u velikoj meri utife kretanje cena na međunarodnom tržištu. Ta kretanja cena bila su veoma velika i direktno su uticala na ukupne troškove goriva, a time i na troškove proizvodnje toplotne energije.

Cena teške nafte (mazut) na međunarodnom tržištu bila je oko 370 €/ton sredinom oktobra 2008. godine, da bi pala na 250 €/ton na kraju grejne sezone, 15. aprila 2009. godine. Takođe, velika kretanja cena su obeležila i pofetak sledede grejne sezone. Tako je sredinom oktobra 2009. godine cena mazuta zabeležila veliki skok do 346 €/ton, pri femu je taj trend nastavljen, pa je cena dostigla vrednost od 362 €/ton krajem 2009. godine. Na narednom grafikonu prikazana su kretanja cena mazuta na međunarodnom tržištu.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

€/to

n

Sezona 2008/'09

Pregled cene mazuta sa najmanje 1% sumpora na međunarodnoj berzi (ARA)

Sl. 5.1. Kretanja cene mazuta na berzi Amsterdam-Roterdam-Antverpen

u periodu 15. oktobar 2008 – 15. april 2009.


Strana 49

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

€/t

on

Oct-Dec 2009

Pregled cene mazuta sa najmanje 1% sumpora na međunarodnoj berzi (ARA)

Sl. 5.2. Kretanje cene mazuta na berzi Amsterdam-Roterdam-Antverpen u periodu oktobar–decembar 2009.

Izvor: internet stranica: http://tonto.eia.doe.gov U.S.Energy information Administration Indep. Statis. and Analysis

U nastavku su u tabelarnom obliku prikazani utrošena kolifina i prosefna nabavna cena goriva (mazuta) za sezonu 2008/2009 (prema vrednostima koje su prijavila preduzeda centralnog grejanja).

Tab. 5.2. Potrošnja goriva i prosečne nabavne cene za sezonu 2008/2009

5.4 Snabdevanje, faktur isanje i naplata

5.4.1 Snabdevanje

CG “Termokos” snabdeva toplotnom energijom 11,807 potrošafa, od koji su 11,034 domadinstva, a 773 komercijalni potrošafi i institucije. Ukupna grejna površina koju je ovo preduzede pokrivalo grejanjem u sezoni 2008/2009 bila je 1,030,932 m2, što predstavlja mali porast od samo 6,436 m2, u odnosu na prošlu sezonu. U ovoj ukupnoj površini na domadinstva otpada 634,675 m2 (61.56 %), dok na komercijalne potrošafe i institucije otpada 396,257 m2 (38.44%).

U sezoni 2008/2009, CG “Đakovica” je uslugama grejanja pokrivala ukupnu površinu od 120,700 m2, što predstavlja znafajan pad od 11,000m2 u odnosu na prošlu sezonu. Razlog tome su uglavnom iskljufenja sa sistema znafajnog broja komercijalnih potrošafa i institucija, kao i domadinstava u višespratnim stambenim zgradama. Ufešde domadinstava u ukupnoj grejnoj površini je 61,200 m2 (50.70%), dok je udeo komercijalnih potrošafa i institucija 59,500 m2 (49.30%).


Strana 50

5.4.2 Fakturisanje i naplata

Efikasnost fakturisanja i naplate ima odlufujudi uticaj na finansijsko poslovanje preduzeda.

Fakturisanje se uglavnom još uvek vrši na osnovu unapred procenjene grejne površine (po kvadratnom metru), zbog nemogudnosti merenja (mernim uređajima) toplotne energije koja se isporufi potrošafima. I ove godine nije ostvaren planirani nivo fakturisanja iz slededih razloga: i) umanjenje rafuna zbog dana bez grejanja (zbog lepog vremena nije bilo grejanja – karakteristika sezone 2008/2009 je dosta toplo vreme u drugoj polovini oktobra); ii) umanjenje rafuna zbog slabog kvaliteta grejanja i prekida u grejanju iz tehnifkih razloga; iii) smanjenje grejne površine posle kontrole na terenu i zbog nefakturisanja za objekte koji su iskljufeni u razlifitim periodima grejne sezone.

Podaci koje su dostavila preduzeda pokazuju da je u grejnoj sezoni 2008/2009 došlo do poboljšanja naplate, posebno kada se radi o grupi komercijalnih potrošafa i institucija. U toku ove sezone prosefna stopa naplate u celom sektoru centralnog grejanja bila je oko 61%, što predstavlja rast od 23% u odnosu na prethodnu sezonu.

Tab. 5.3. Stopa naplate u preduzedima centralnog grejanja za sezonu 2008/2009

5.5 Tarife centralnog grejanja

Poglavlje 9 Zakona o energetskom regulatoru utvrđuje nadležnosti i odgovornosti RUE za izradu metodologije i određivanje tarifa u regulisanom energetskom sektoru. Sektor centralnog grejanja se u transportu i distribuciji grejanja klasifikuje kao prirodni monopol. Takođe, u proizvodnji i snabdevanju toplotnom energijom još uvek ne postoji konkurencija. Zbog toga, tarife za centralno grejanje odobrava RUE.

U cilju ispunjavanja zakonskih obaveza u pogledu utvrđivanja tarifa za centralno grejanje za grejnu sezonu 2009/2010, RUE je doneo:

Uputstvo o regulatornom izveštavanju preduzeda centralnog grejanja

Uputstvo o principima obrafuna tarifa i cena u sektoru grejanja

5.5.1 Tarifna metodologija

Za formulaciju/obrafun tarifa i cena centralnog grejanja, RUE je odabrao i primenio metodologiju Stope povradaja (RoR) ili takozvanu metodologiju troškovi plus.

Metodologija Stope povradaja može se prikazati šematski na slededi nafin:


Strana 51

Nove investicijePočetni RIO - Amortizacija + = Završni RIO

+ΔWC

WACC Odobreniprofit

RIO + (RoR) =

Operativni Odobreni profit Odobreni prihoditroškovi

+ Amortizacija +(Povraćaj na investicije)

=

Sl. 5.3 Šema obračuna odobrenih prihoda prema metodologiji RoR * ΔWC: Promena u radnom kapitalu

Na osnovu metodologije Stope povradaja za utvrđivanje tarifa centralnog grejanja, RUE određuje odobrene prihode koje preduzede treba da realizuje putem tarifa, tj. razumne odobrene troškove, koji treba da budu vradeni, kao i razumnu stopu profita koja se obrafunava prema odobrenoj stopi povradaja (RoR) na regulisani imovinski osnov (RIO).

Pošto se tarife određuju ex-ante (na osnovu dostavljenih informacija), RUE takođe primenjuje usklađivanje odobrenih prihoda, koje se zasniva na razlici između projektovanih odobrenih prihoda i onih koji su u stvarnosti realizovani u prethodnoj sezoni. Rezultati ovog usklađivanja odrazide se na odobrene prihode u narednoj sezoni.

U donjoj tabeli prikazane su tarife za centralno grejanje za grejnu sezonu:

Tab. 5.4. Pregled tarifa centralnog grejanja za sezonu 2009/2010

KOMPANIJA CG Komponente tarifaDomadinstva

[€ / m² mesefno]

Komercijalni potrošafi i

institucije [€ / m²

mesefno]Ugovoreni kapacitet grejanja (fiksna komp.) 0.06 0.08

Isporufena toplota (varijabilna komp.) 0.78 0.92

Ugovoreni kapacitet grejanja (fiksna komp.) 0.13 0.17

Isporufena toplota (varijabilna komp.) 0.77 1.11

CG TERMOKOS D.D.

CG ĐAKOVICA D.D.

A. GREJNE TARIFE ZA POTROŠAČE BEZ MERENJA

KOMPANIJA CG Komponente tarifa Merna jedinica Cena

Ugovoreni kapacitet grejanja (fiksna komp.) € / kW mesefno 0.59

Isporufena toplota (varijabilna komp.) € / MWh 45.50

Ugovoreni kapacitet grejanja (fiksna komp.) € / kW mesefno 1.33

Isporufena toplota (varijabilna komp.) € / MWh 47.62

CG TERMOKOS D.D.

CG ĐAKOVICA D.D.

B. GREJNE TARIFE ZA POTROŠAČE SA MERENJEM


Strana 52

Na donjem grafikonu prikazane su tarife za centralno grejanje na osnovu grejne površine (po m²) preduzeda CG “Termokos” i CG “Đakovica”.

0.840.90

1.00

1.28

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

CG TERMOKOS CG ĐAKOVICA

€/

m²

me

sef

no

Tarife centralnog grejanja za potrošafe bez merenja

Domadinstva Komercijalni potrošafi i institucije

Sl. 5.4 Upoređenje tarifa centralnog grejanja na Kosovu


Strana 53

6 ZAŠTITA POTROŠAČA

Odeljenje za zaštitu potrošafa je odgovorno za obezbeđivanje sprovođenja propisa o zaštiti

potrošafa u energetskom sektoru na Kosovu. OZP se bavi slededim zadacima: zaštita potrošafa,

analiza podataka dobijenih od KEK-a, fokusiranje na žalbe potrošafa, ufestvovanje u postupcima

koje preduzima KEK u vezi sa: ukljufivanjem i iskljufivanjem, otpisivanjem dugova, rešavanjem

sporova, visinom rafuna, kaznama itd, da bi se obezbedilo da predloženi postupci nisu

diskriminatorni prema potrošafima i da se sa svim potrošafima postupa na isti nafin.

U toku 2009. godine OZP je obradilo veliki broj žalbi potrošafa. Vedina žalbi potrošafa odnosila se na osporavanje rešenja koje je doneo KEK u vezi sa rafunima koji su ispostavljeni potrošafima za neovlašdeno korišdenje elektrifne energije.

Poseban problem koji treba naglasiti u ovoj godini je još uvek veliki broj postupaka koje je KEK preduzeo u vezi neovlašdenog korišdenja elektrifne energije, posebno postupaka u vezi sa zloupotrebama sa brojilima od strane potrošafa.

Vedina potrošafa kojima je KEK ispostavio rafune za neovlašdeno korišdenje elektrifne energije, i koji su posle podnošenja žalbi KEK-u dobili negativan odgovor od KEK-a, podnela je žalbe OZP.

6.1 Žalbe i aktivnosti na rešavanju sporova

OZP je u toku 2009. godine registrovalo 318 žalbi potrošafa u registar žalbi RUE, od kojih su rešene 142, dok je 176 žalbi ostalo nerešeno. Takođe OZP je rešilo i 19 žalbi iz 2008. godine.

Tabela 6.1 Registrovane, rešene i nerešene žalbe u toku 2009. godine u OZP

Registrovano Rešeno Nerešeno

318 142 176

Žalbe

U toku 2009. godine, Odeljenju KEK-a za potrošafe vradeno je na ponovno razmatranje 25 žalbi komercijalnih potrošafa zbog toga što KEK nije ispravno primenio važede pravilnike i postupke.

Vedina žalbi potrošafa koje su registrovane u toku 2009. godine odnosila se na odgovore dobijene od KEK-a, a po svojoj prirodi predstavljale su žalbe na rafune koji su ispostavljeni potrošafima za neovlašdeno korišdenje elektrifne energije.

Žalbe koje je registrovalo OZP su sledede prirode:

neovlašdeno korišdenje elektrifne energije

netafna registracija elektrifne energije

kazne za iskljufenje

netafno ofitavanje/fakturisanje

prenos duga

pretplata za RTK itd.

U toku 2009. godine, OZP je obavilo 894 direktnih razgovora i 111 telefonskih razgovora sa stranama koje su se obratile RUE u vezi razlifitih pitanjia koja su direktno povezana sa žalbama potrošafa. Osoblje OZP je u direktnim razgovorima sa stranama kontinuirano upudivalo i obaveštavalo strane o pravilnicima i postupcima, u cilju boljeg informisanja strana o tim pravilnicima i postupcima


Strana 54

Od ukupnog broja žalbi potrošafa koje su registrovane u toku 2009. godine, 76% su bile žalbe potrošafa zbog neovlašdenog korišdenja elektrifne energije, dok je 24% žalbi bilo razlifite prirode. Neovlašdeno korišdenje elektrifne energije je direktno povezano sa komercijalnim gubicima elektrifne energije. Treba naglasiti da je analizom tih žalbi utvrđeno puno nedostataka u postupcima koje su sprovodili zaposleni u KEK-u Na grafiku 6.1 je prikazan broj registrovanih žalbi prema njihovoj prirodi, sa kojeg se jasno vidi da se najvedi broj žalbi potrošafa odnosio na neovlašdeno korišdenje energije.

Nevlašfeno korišfenje242

RTK, 33

Fakturisanje, 10

Dug za electrifnu energiju, 10

Korekcija, 6

Kazne za iskljufenje,

obaveštenje, 4

Zajednifki troškovi, 4Transfer duga, 3

Socijalni slufajevi, 2

Tarifni sistem, 1 Ugovor za RRB, 1

usluge povezivanja, 1

Termokos, 1

Nevlašfeno korišfenje RTK FakturisanjeDug za electrifnu energiju Korekcija Kazne za iskljufenje, obaveštenjeZajednifki troškovi Transfer duga Socijalni slufajeviTarifni sistem Ugovor za RRB usluge povezivanjaTermokos

Žalbe potrošafa prema njihovoj prirodi

Sl. 6.1. Grafički prikaz žalbi potrošača prema njiihovoj prirodi

Broj žalbi prema grupama potrošafa:

domadinstva - 257 žalbi, ili 81%,

komercijalni potrošafi - 61 zahtev, ili 19%; i

industrijski potrošafi – nije registrovana nijedna žalba.

U tab. 6.2 dat je pregled žalbi po godinama, gde se jasno vidi da je poslednjih godina porastao broj

registrovanih žalbi, što predstavlja veliko opteredenje za Odeljenje.

Tabela 6.2 Prikaz broja žalbi potrošafa po godinama

Godina 2006 2007 2008 2009

Ukupno 33 116 572 318

7 PERSPEKTIVA SEKTORA PRIRODNOG GASA NA KOSOVU


Strana 55

Poznata je finjenica da na Kosovu trenutno nema prirodnog gasa. Takođe, ne postoji nikakva gasna infrastruktura, osim stare i uništene mreže za veštafki gas od lignita, koja pokriva trasu u ukupnoj dužini od 254 km.

U nastavku kompletiranja zakonskog okvira i ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o energetskoj zajednici jugoistofne Evrope (SEZ JIE), u novembru 2009. godine Skupština Republike Kosovo je usvojila Zakon o prirodnom gasu. Ovaj zakon utvrđuje organizaciju i funkcionisanje sektora prirodnog gasa na Kosovu, pristup tržištu, uslove i kriterijume za obavljanje aktivnosti prenosa, skladištenja, distribucije i snabdevanja prirodnim gasom.

Perspektiva razvoja infrastrukture i snabdevanja prirodnim gasom na Kosovu, od strane relevantnih domadih i međunarodnih institucija, smatra se realnom mogudnošdu u bududnosti. To je uglavnom zbog geostrateškog položaja naše zemlje koja se nalazi u centru regiona jugoistofne Evrope, kroz koju je planirano postavljanje gasovoda koji de povezivati izvore prirodnog gasa u Kaspijskom regionu i Rusiji, sa razvijenim zemljama zapadne Evrope.

Sl. 7.1. Koncept “Gasnog prstena energetske zajednice” Izvor: Studija gasifikacije jugoistočne Evrope –KfW-SB (Gasification Study of SEE – KfW-WB)

Jedan od strateških ciljeva “Strategije energetskog sektora Kosova” je povezivanje Kosova sa regionalnim gasovodom u bliskoj bududnosti. Takođe, “Studija gasifikacije jugoistofne Evrope” je predložila koncept “Gasnog prstena energetske zajednice”, koji povezuje sedam zemalja jugoistofne Evrope, i u tom okviru je razmotrena ekonomska mogudnost prolaska prirodnog gasa kroz Kosovo, a zakljufeno je da je snabdevanje gasom industrijskih i komercijalnih potrošafa ostvarivo.

Važan događaj u toku 2009. godine bilo je ukljufivanje Kosova u izveštaj “Scenariji potražnje u odnosu na kapacitete” u okviru projekta za izradu “Desetogodišnjeg plana razvoja evropske gasne mreže”, koji radi GTE+ (Gas Transmission Europe – Transport gasa u Evropi). U tom cilju, i na osnovu zahteva GTE+ za izradu upitnika, MER je u saradnji sa RUE i drugim ukljufenim stranama uradio projekcije potražnje za prirodnim gasom na Kosovu u periodu 2015 – 2025 i preliminarni plan za razvoj transportne mreže, kao i šemu (“lay-out”) ove mreže, koji se nalazi na diskusiji i analizi.


Strana 56

Tab. 7.1. Predviđanja potražnje za prirodnim gasom na Kosovu prema sektorima

Sektor 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025

Prirodni gas kao drugo gorivo u TC na

ugalj0.00 0.00 246.43 254.35 262.28 270.20 278.13 286.06 293.98 301.91 309.83

Prirodni gas za TC sa

otvorenim/kombinovanim ciklusom0.00 0.00 0.00 0.00 133.97 138.02 142.07 146.12 150.17 154.22 158.27

Ukupno CG 0.00 0.00 78.17 80.51 89.66 99.03 101.89 104.85 107.88 111.01 114.23

Ukupno industrija 10.59 18.12 47.10 84.82 144.85 211.28 261.87 300.73 322.65 335.25 347.44

Ukupno komercijalne i javne zgrade 4.25 7.19 23.93 36.58 76.12 107.81 130.13 146.07 152.64 155.81 159.04

Ukupno stambene zgrade 5.33 9.33 26.37 38.47 79.54 113.84 140.81 162.17 173.08 180.07 187.19

Ukupno 20.17 34.64 422.00 494.73 786.42 940.18 1,054.90 1,146.00 1,200.40 1,238.27 1,276.00

Izvor: Izveštaj GTE+ Scenariji potražnje u odnosu na kapacitete (GTE+ Report Demand Scenarios vs. Capacity)

Sl. 7.2. Preliminarni plan prenosne mreže prirodnog gasa na Kosovu


Strana 57

Sl. 7.3. Šema (“Lay-out”-i)preliminarnog plana prenosne mreže prirodnog gasa na Kosovu

Izvor: Izveštaj GTE+ Scenariji potražnje u odnosu na kapacitete (GTE+ Report Demand Scenarios vs. Capacity)

Crvena linija prikazuje segmente kosovske gasovodne mreže Gasnog prstena energetske zajednice. Plave linije prikazuju unutrašnju prenosnu mrežu.

Posle kompletiranja zakonskih odgovornosti za razvoj regulatornog okvira i obaveza prema SEZ JIE, RUE je u toku 2009. godine pratio regionalna dešavanja u vezi sa prirodnim gasom i aktivno ufestvovao u radu Radne grupe za gas u okviru Regulatornog borda energetske zajednice i Foruma za gas. U tom aspektu, između ostalog, RUE je dao svoj doprinos davanjem informacija, komentara, napomena i sugestija za pripremu i kompletiranje dokumentacije, mešu kojima izdvajamo:

Nacrt izveštaja: “Regulatorni okvir za razvoj Gasnog prstena energetske zajednice” – ovaj dokument elaborira raspoložive regulatorne instrumente koji treba da obezbede realizaciju koncepta gasnog prstena;

Konafni izveštaj: “Studija za poboljšanje komunikacije, međusobne funkcionalnosti, transparentnosti i usklađenosti funkcionalnih pravilnika za transport prirodnog gasa u Energetskoj zajednici.

Svi dokumenti, izveštaji i studije u vezi sa prirodnim gasom mogu se pronadi na zvanifnoj stranici Sporazuma o energetskoj zajednici: www.energy-community.org

http://www.energy-community.org/


Strana 58

8 MEĐUNARODNE AKTIVNOSTI RUE

8.1 RUE i Sporazum o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope

Energetska zajednica jugoistofne Evrope praktifno predstavlja proširenje tržišta EU na ovaj region. Zajednica je zasnovana na Sporazumu, kojeg su ratifikovale sve zemlje u regionu: Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo (kao UNMIK), Makedonija (FYROM), Crna Gora, Srbija, i on je na snazi od 1. jula 2006. godine.

Glavni ciljevi Energetske zajednice su: izgradnja regulatornog i tržišnog okvira, privlafenje investicija i obezbeđivanje kontinuiranog snabdevanja energijom, osnivanje integrisanog tržišta koje omogudava prekogranifnu trgovinu, integracija u tržište EU; povedanje sigurnosti snabdevanja i uvođenje konkurencije, kao i poboljšanje stanja u kojem se nalazi životna sredina.

Od marta 2009. godine, 14 zemalja EU ima status “ufesnika” u zajednici: Austrija, Bugarska, Češka Republika, Kipar, Francuska, Nemafka, Grfka, Mađarska, Italija, Rumunija, Slovafka, Slovenija i Velika Britanija, dok status “posmatrafa” imaju: Gruzija, Moldavija, Norveška, Turska i Ukrajina.

Regulatorni bord energetske zajednice

Radna grupa za elektrifnu energiju

Radna grupa za gas Radna grupa za potrošafeGrupa za sprovođenje SEE

CAO

TF za pradenje

Pradenje usklađenosti saPravilnikom 1228/2003

Pradenje tržišta

TF za razmatranje pravilnika Idokumenata

SEE CAO

TF za regionalne bilansne mehanizme

TF za usklađivanje licenci za trgovinu na veliko

TF za gasnu infrastrukturu TF za zaštitu potrošafa

TF za pradenje usklađenosti

Radionica o modelima tržišta gasa

TF za prekogranifne tarife

TF za kvalitet snabdevanja i merenja

TF za tarife za elektrifnu energiju

TF za usklađenost pravilnika o tržištu

TF za investicije

TF za tarife za distribuciju gasa

TF za fakturisanje

Sl. 8.1. Sastav i radne grupe sa podgrupama Regulatornog borda Sporazuma o energetskoj zajednici jugoistofne Evrope

Glavne institucije koje su osnovane da bi nadzirale proces SEZ JIE su: Savet ministara, Stalna grupa na visokom nivou, Regulatorni bord (RB) Zajednice, forumi i Sekretarijat. Regulatorni bord za energiju je institucija koja je osnovana prema flanu 58 Sporazuma o energetskoj zajednici i između ostalog, ima ulogu koordinacionog tela između nacionalnih regulatora, pronalazi najbolja regulatorna rešenja koja su usklađena sa sprovođenjem obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o energetskoj zajednici. Sekretarijat Sporazuma o energetskoj zajednici vodi i koordinira aktivnosti Regulatornog borda (RB), a sedište mu je u Befu. Na slici 8.1 prikazana je organizaciona šema RB sa radnim grupama i podgrupama.

Glavni dugorofni ciljevi i prioriteti RB su: razvoj konkuretnog tržišta, integracija nacionalnih tržišta u regionalno tržište u sektoru gasa i elektrifne energije, identifikacija i eliminacija smetnji u


Strana 59

prekogranifnoj trgovini i u konkurenciji, zaštita potrošafa i socijalna pitanja, sigurnost snabdevanja iz regulatornog ugla, sigurnost mreže i kvalitet usluga, razvoj regulatornog okvira za obnovljive izvore i efikasno korišdenje energije. Regulatorni bord energetske zajednice sastao se u Atini fetiri puta u toku godine. Radom Borda rukovodi predsednik RB, dok Evropska komisija preko svog predstavnika obavlja ulogu potpredsednika RB. RB ima tri radne grupe: za gas, elektrifnu energiju i potrošafe. Kao fetvrta grupa, osnovana je Implementaciona grupa za Kancelariju za koordiniranu aukciju JIE (IG KKA JIE). Ufesnici u grupi, osim regulatora, su operatori sistema, trgovci i korisnici sistema. Među radnim grupama su osnovane i podgrupe (“Task force”), koje se bave konkretnim zadacima.

Savet ministara SEZ je na sastanku u Briselu održanom 27. juna 2009. godine definisao Osmi regiona, u vidu izmena i dopuna Regulatornog aneksa (EC) br.. 1228/2004 o uslovima pristupa mreži i prekogranifne razmene energije. Države Osmog regiona su: Albania, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Kosovo (kao UNMIK), Grška, Slovenija i Italija, u skladu sa interkonekcijskim vezama sa stranama koje ufestvuju na TE. Na ovom sastanku je odlufeno da gore pomenute države treba da primene metod koordinisanog upravljanja zagušenjima, kao i postupke za obezbeđivanje tržišnih kapaciteta najmanje na godišnjem, mesefnom i dnevnom nivou, najdalje do 31. decembra 2009. godine.

RUE je nominovao svoje flanove u RB i u sve radne grupe, koji postupaju u ime Kosova u vezi regulatornih pitanja. Sastanci radnih grupa se održavaju u Befu i u Atini.

U skladu sa svojim ciljevima za 2009. godinu, RB je doprineo usklađivanju regulatornog zakonodavstva u kljufnim sektorima, kao što su gas, elektrifna energija i pitanja povezana sa potrošafima. Poseban događaj je posveden osnivanju Aukcione kancelarije za jugoistofnu Evropu.

8.1.1 Aktivnosti RB u toku 2009. godine

Upravljanje zagušenjima i obezbeđivanje prenosnih kapaciteta (TF-1) predviđa usklađen i transparentan pristup za obezbeđivanje prekogranifnih kapaciteta, što je preduslov za funkcionisanje regionalnog tržišta elektrifne energije. Stoga je posle završetka faze poznate kao “Dry-Run” i na osnovu komentara i diskusija između zainteresovanih strana, OPS JIE osnovao Generalnu aukcionu kancelariju. Regulatori su igrali važnu ulogu u ovoj aktivnosti, a oni su takođe deo procesa odlufivanja o pravilima aukcije koje treba da pripreme operatori prenosa.

Problematika Regionalnog bilansnog mehanizma pofela je da se diskutuje 2007. godine, a ofekuje e da de se u bududnosti preduzeti dalji koraci razvoja Regionalnog bilansnog sistema. Razvoj platforme – regionalnog softvera za bilansiranje “BETSEE”, nastavljen je na osnovu rezultata iz 2008. godine. Ažuriranje softvera finansijski je podržao RB. Krajem 2009. godine završen je jedan “Dry-Run” u prisustvu velikog broja ufesnika iz država regiona.

Otvaranje regionalnog velikoprodajnog tržišta elektrifne energije i usklađivanje pravila tržišta su među kljufnim stubovima bududeg regionalnog razvoja tržišta u JIE. Uslov za njegov razvoj je potrebno usklađivanje regulatornog pristupa. Svetska banka je finansirala studiju o otvaranju regionalnog velikoprodajnog tržišta, posle fega je tokom 2009. godine Radna grupa za elektrifnu energiju dala brojne komentare, ukljufujudi i komentare RUE. Ofekuje se da studija bude završena u toku 2010. godine.

Usklađivanje licenci (podgrupa TF4) predstavlja još jednu aktivnost RB. Posebno su aktivnosti u vezi sa usklađivanjem licenci za trgovinu i dalje prioritet, sa ciljem međusobnog priznavanja.

Imajudi u vidu velifinu nacionalnih tržišta, saradnja između regulatora u pogledu prekogranifnih investicija i planiranja (TF5) je takođe važna tema u regionu. U toku 2009. godine otopofela je izrada konsultativnog dokumenta na ovu temu, a njegov završetak se ofekuje u toku 2010. godine.


Strana 60

Radna grupa za gas (RGG) je u toku 2009. godine bila usredsređena na donošenje i usklađivanje regulatornog okvira u cilju olakšavanja razvoja “Gasnog prstena energetske zajednice”, koji ima za cilj promovisanje nove i dodatne gasne infrastrukture u energetskokj zajednici. Sve ovo ima za konafan cilj povezivanja nacionalnih tržišta gasa i stvaranje regionalnog tržišta gasa jugoistofne Evrope. Kao posledica toga, među obavezama Radne grupe za gas je i primena komunitarnog prava (“acquis communautaire”) za prirodni gas, trgovinu i prekogranifnu saradnju, interkonekciju i interoperabilnost prenosnih gasovoda i tranzit prirodnog gasa, i usklađivanje tarifa za prenos. RUE je aktivno ukljufen u rad RGG kroz ufestvovanje na sastancima ove grupe i Foruma za gas, kao i kroz obezbeđivanje informacija, podataka i komentara za izradu relevantnih dokumenata.

Radna grupa za potrošafe je u toku 2009. godine održala 4 redovna sastanka. Glavne aktivnosti su bile u vezi sa zaštitom potrošafa slabog imovnog stanja, kvalitetom snabdevanja energijom, kao i izrada studije u vezi sa tarifama za distribuciju gasa i kvalitetom snabdevanja. RB je usvojio dokument o zaštiti potrošafa slabog imovnog stanja i izveštaj u vezi sa kvalitetom usluga snabdevanja energijom – standardi i podsticaji za kvalitet snabdevanja. Ovi dokumenti su objavljeni na elektronskoj stranici RB.

Takođe, RB je nastavio da obavlja savetodavnu ulogu za Savet ministara SEZJIE u vezi slededih pitanja: pradenje i pristup elektroenergetskom sistema i regionalnom tržištu, sa sugestijama u vezi redovnog funkcionisanja regionalnog tržišta; rad na zajednifkom tržištu elektrifne energije i gasa, dalje otvaranje tržišta, međusobno priznavanje licenci u regionu, zauzimanje stavova u vezi sa regionalnim bilansiranjem i osnivanje Aukcione kancelarije za region jugoistofne Evrope.

Sl. 8.2. Države flanice SEZJIE

U toku 2009. godine, u vedini dokumenata koje je uradila radna grupa, kao i u konsultacijama SEZ, Operator prenosnog sistema na Kosovu (KOPST) je bio neravnopravno tretiran u odnosu na Operatora prenosnog sistema u Srbiji. KOPST je 2008. godine uložio protest Sekretarijatu SEZ JIE, ali još nije doneta nikakva odluka u vezi sa tim.

U toku 2009. godine održana su dva sastanka Atinskog foruma SEZ JIE. Na prvom sastanku koji je održan 13. maja 2009. godine, kao kljufno pitanje Foruma podržane su aktivnosti koje su urađene na osnivanju Aukcione kancelarije (AK) za obezbeđivanje prekogranifnih prenosnih kapaciteta, a istovremeno je iskazana zabrinutost zbog ufešda samo pet nacionalnih OPS u AK. Pozvane su vlade i


Strana 61

regulatori da usklade nacionalno zakonodavstvo, prihvatanjem sugestija iz studije SEZ o osnivanju AK. Dotaknuta su i pitanja u vezi sa metodologijom tarifa, sa tarifama i njihovim uticajem na potrošafe, a sugerisano je da tarife odražavaju realne troškove, a da subvencije budu izbegavane. Problematika izgradnje tržišta, transparentnost i pradenje tržišta, diskutovani su u cilju daljeg razvoja u potpunoj saglasnosti sa komunitarnim pravom. Na drugom sastanku Foruma koji je održan 25. novembra 2009. godine, pozdravljen je tredi zakonodavni paket Evropske komisije, kao i osnivanje ENTSO-E, organizacije nacionalnih operatora, sa naglaskom na potrebu koordinacije između OPS u JIE u okviru SEZ. I na ovom sastanku podržane su aktivnosti koje su sprovedene na planu regionalne Aukcione kancelarije, pozdravljene su sugestije koje su date u ažuriranoj verziji studije “Otvaranje velikoprodajnog tržišta u regionu JIE”, koju su uradili konsultanti Sporazuma, a koju je finansirala Svetska banka, kao i pitanja u vezi sa investicijama u prenosnu infrastrukturu i pitanja u vezi sa sigurnošdu snabdevanja u skladu sa Direktivom 2005/89/EC.

Regulatorni ured za energiju je i u toku 2009. godine nastavio saradnju sa Sekretarijatom SEZ, popunjavajudi više upitnika i dajudi svoj doprinos ažuriranju Nacionalnog izveštaja za Kosovo, koji je objavio Sekretarijat.

8.2 Udruženje regionalnih energetskih regulatora

Udruženje regionalnih energetskih regulatora (ERRA), je nezavisna organizacija koja je osnovana 2001. godine, u fijem radu ufestvuju nezavisne regulatorne agencije, u prvom redu iz država centralne Evrope, Evroazijskog regiona, Azije, Srednjeg istoka i SAD. Glavni ciljevi ERRA su razmena informacija i regulatornih iskustava u regionu i u svetu. Sekretarijat ERRA ima sedište u Budimpešti, u Mađarskoj. Finansiranje aktivnosti uglavnom vrše države flanice, dok su u pofetku NARUC i USAID pružali glavnu finansijsku podršku. RUE je pridruženi flan ovog Udruženja.

ERRA ima sledede radne grupe/komisije: Komisija za licenciranje i konkurenciju, Komisija za tarife, Komisija za pravna pitanja, Komitet predsednika i Komisija za gas. RUE je zastupljen u svim ovim radnim grupama ovog Udruženja.

Grupa za licence i konkurenciju je u toku 2009. godine održala tri sastanka na kojima su razmatrane sledede teme: licenciranje/konkurencija, bilansiranje kapaciteta, tržišne cene, regionalno velikoprodajno tržište, pradenje itd.

Komisija za tarife je u toku 2009. godine održala fetiri sastanka na kojima su razmatrana pitanja tarifa, kvalitetno regulisanje putem cena, regionalno tržište itd.

Komisija za pravna pitanja je održala dva sastanka u toku 2009. godine da bi se susrelo osoblje regulatora koje se bavi regulatornim pitanjima, licenciranjem i pitanjem rešavanja sporova sa potrošafima.

Komitet predsednika je održao dva sastanka na kojima su razmatrane teme u vezi tržišta, globalne finansijske krize, pradenja tržišta, pitanja nedostatka gasa u centralnoj i jugoistofnoj Evropi, obnovljivih izvora energije i pitanja u vezi sa potrošafima koji su socijalni slufajevi itd.

Komisija za gas je osnovana 2008. godine sa ciljem da analizira regulatorne preduslove za osnivanje regionalnog tržišta gasa i razvoj usklađenih regulatornih propisa.

RUE je aktivno sarađivao sa ERRA kroz aktivno ufestvovanje na sastancima, davanjem komentara na dokumente i odgovarajudi na razlifite upitnike iz energetskog sektora.


Strana 62

8.3 Partnerstvo između Regulatornog ureda za energiju i Komercijalne

komisije države I l inois, SAD

Partnerstvo koje je potpisano 2008. godine između Regulatorne agencije Ilinoisa (Illinois Commerce Commission-ICC) iz SAD i RUE, nastavljeno je i tokom 2009. godine. Partnerstvo je finansijski podržao USAID, dok je aktivnosti usmeravao NARUC.

U toku razvoja ove saradnje održane su tehnifke radionice – seminari, obuke i ostvaren je institucionalni razvoj između dva partnera. Teme koje su razmatrane bile su iz oblasti regulative, i to: pradenje tržišta i licenci, utvrđivanje tarifa, postupci odlufivanja, zaštita potrošafa, ufestvovanje javnosti u odlufivanju, kao i druga izazovna pitanja sa kojima se suofavaju ove dve institucije.

Prvi sastanak je održan 2008. godine u Prištini, dok su u toku 2009. godine organizovane još dve jednonedeljne partnerske aktivnosti, od kojih je jedna održana u Ilinois, a druga u Prištini. U okviru druge aktivnosti ovog partnerstva koja je organizovana u Čikagu i u Vašingtonu od 8. do 12. juna 2009. godine, ufestvovalo je pet flanova osoblja RUE, od kojih su dva flana Borda, dva šefa odeljenja i jedan ekspert. Takođe, na ovom putu, predstavnici RUE su se susreli i sa predstavnicima Federalnog regulatora SAD, USAID-a i NARUC-a.

Od 2. do 6. novembra, predstavnici RUE i ICC su se po tredi put susreli u Prištini, gde su razgovarali i tehnifkim pitanjima i regulatornoj politici. Partneri su razvili opsežnu diskusiju u paralelnoj tehnifkoj grupi koja je fokusirana na razvoj tarifa i cena, zaštitu i bolje usluge koje se pružaju potrošafima, licenciranje i pradenje aktivnosti u energetskom sektoru, kao i obnovljive izvore energije. Predviđeno je da ovo partnerstvo traje do septembra 2010. godine.

Osim radionica koje su održane u RUE, u cilju boljeg razumevanja strukture energetskog sektora na Kosovu, održani su i sastanci sa Odeljenjem KEK-a za regulatorna pitanja i sa Kancelarijom KEK-a za brigu o potrošafima, a obavljena je i poseta dispeferskom centru Distributivnog odseka KEK-a.


Strana 63

Adresa RUE

Regulatorni ured za energiju

Ulica: Hamdi Mramori nr. 1

Priština 10000, Kosovo

Tel: +381 (0) 38 247 615

Fax: +381 (0) 38 247 620

Email: [email protected]

Web: www.ero-ks.org

Bord Regulatornog ureda za energiju: Tel: +381 (0) 38 247 615 lok. 101 Sekretarijat: Tel: + 381 (0) 38 247 615 lok. 104 Odeljenje za zaštitu potrošača: Tel. + 381 (0) 247 615 lok. 116 dhe 125 Email: [email protected]

mailto:[email protected]

http://www.ero-ks.org/

mailto:[email protected]


Strana 64

Documents

Regulatorni ured za energiju - Ballina | ZRRE Report/Annual Report 2009/Raporti_Vjetor_20… · 4.10.5 Upoređivanje tarifa za električnu energiju u regionu JIE ... SEZ Sporazum