Rezultati makroogleda soje na oglednim poljima poljoprivrednih

stručnih službi APV u 2011. godini

Pripremila: Jelena Ivan, „PSS Sombor“ d.o.o. Sombor

REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I

ŠUMARSTVO

OSNOVNI PODACI• Makroogledi soje postavljeni su u dvanaest poljoprivrednih stručnih službi,

odnosno na trinaest lokaliteta: Vršac, Zrenjanin, Senta, Kikinda, Subotica, Bačka Topola, Sombor (Bilić), Sombor (Karavukovo), Vrbas, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Ruma, Pančevo.

• Na svih 13 lokaliteta nalazilo se 17 sorti (i linija) soje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Na 12 lokaliteta nalazile su se i tri sorte soje Instituta za kukuruz Zemun Polje iz Beograda. Na 6 lokaliteta (Zrenjanin, Sr.Mitrovica, Vrbas, Sombor-Bilić, Sombor-Karavukovo,Pančevo) nalazilo se 8 sorti i linija soje Selsema iz Beograda, a na 4 lokaliteta (Kikinda, Novi Sad, Ruma, Senta) nalazilo se po tri sorte Selsema iz Beograda.

• Ogledi soje su postavljeni na tri vrste černozema (karbonatni, bezkarbonatni, černozem na lesnom platou), kao i na ritskoj i livadskoj crnici.

• Na svim lokalitetima osnovna obrada zemljišta izvedena je oranjem na 25-35 cm dubine.

• Na tri lokaliteta predsetvena priprema zemljišta izvedena je u jednom prohodu, dok je na ostalih 10 lokaliteta predsetvena priprema izvedena u dva prohoda.

Tip zemljista, predusev, količina upotrebljenih hraniva i datum setve u makroogledima soje u 2011.godini

PSS Tip zemljišta Predusev Doze NPK-kg/ha

Veličina Elem.parc. po

sortiDatum setve

Vršac Ritska crnica Ozima pšenica 63:30:30 Nije navedena 13.05.2011.

Zrenjanin Černozem na lesnom platou Ozima pšenica 95.5:0:0 Nije navedena 19.04.2011.

Senta Bezkarbonatni černozem Šećerna repa 137:45:45 600 m2 05.04.2011.

Kikinda Nije naveden Šećerna repa 68.8:98.8:0 1710 m2 07.04.2011.

Subotica Černozem na lesnom platou Kukuruz 97:0:0 2400 m2 02.04.2011.

B.Topola Bezkarbonatni černozem Ozima pšenica 60:60:60 1300 m2 21.04.2011.

Sombor (Bilić) Livadska crnica Ozima pšenica 60:60:60 734 m2 05.04.2011.

Sombor (Karavukovo) Ritska crnica Kukuruz 45:45:45 612 m2 08.04.2011.

Vrbas Bezkarbonatni černozem Kukuruz 139:84:56 1050 m2 04.04.2011.

Novi Sad Nije naveden Soja 30:30:30 2000 m2 16.04.2011.

Sr.Mitrovica Nije naveden Kukuruz 37.5:37.5:37.5 1344 m2 18.04.2011.

Ruma Bezkarbonatni černozem Kukuruz 45:45:45 1800 m2 06.04.2011.

Pančevo Černozem lesne terase Kukuruz 92:45:45 Nije navedena 07.04.2011.

Zaštita ogleda soje tokom vegetacije 2011. godine

PSS Tretman herbicidima Tretman insekticidima

Vršac DVA POST EM TRETMANA -

Zrenjanin DVA POST EM TRETMANA -

Senta 1 PRE EM2 POST EM TRETMANA

-

Kikinda 1 PRE EM2 POST EM TRETMANA

-

Subotica 1 PRE EM2 POST EM TRETMANA

-

B.Topola 1 POST EM TRETMAN -

Sombor (Bilić) 1 POST EM TRETMAN -

Sombor (Karavukovo) 1 POST EM TRETMAN -

Vrbas 1 PRE EM2 POST EM TRETMANA

1 TRETMAN

Novi Sad 2 POST EM TRETMANA -

Sr.Mitrovica 1 PRE EM TRETMAN2 POST EM TRETMANA

1 TRETMAN

Ruma 2 POST EM TRETMANA -

Pančevo 1 PRE EM TRETMAN1 POST EM TRETMAN

-

Primenjeni pesticidi tokom vegetacionog perioda

• Herbicidi:• Posle setve, a pre nicanja (PRE EM) - Acetohlor, Glifomark+Acetomark, Proponit, Trophy• Posle nicanja soje i korova (POST EM) - Pulsar, Pulsar+Okvir, Pulsar+Harmony, Pulsar+Simfony,

Galbenon+Okvir, Basagran+Oxon+Pivot+Promoni, Oxon+Pulsar+Harmony+Galbenon+Trend, Pulsar+Simfony+Bentamark,Pulsar+Dynox+Harmony

- Galant super, Fusilade forte, Globus, Fusilade super• Insekticidi: Posse 25 EC, Abastate

Sklop i vreme žetve u makroogledima soje u 2011.godini

PSSSklop u žetvi

(broj biljaka/ha)Vreme žetve

Vršac Bez podataka 28.09.

Zrenjanin 494.571 14.09.

Senta Bez podataka 19.09.

Kikinda Bez podataka 30.09.

Subotica 477.967 05.09.

B.Topola 486.500 15.09.

Sombor (Bilić) 438.214 24.09.

Sombor (Karavukovo) 440.260 26.09.

Vrbas 438.214 16.09.

Novi Sad Bez podataka 28.09.

Sr.Mitrovica 457.731 12.09.

Ruma 445.217 03.09.

Pančevo 461.800 09.09.

Sorta Grupazrenja

PSSProsek Rang

u GZRangu ogl.Sombor

(Bilić)Sombor

(Karavukovo) Vršac B.Topola Kikinda Novi

Sad Ruma Senta Vrbas Sr.Mitrovica Subotica Zrenjanin Pančevo

PROSEK kg/ha

Valjevka 0 3322 3514 3571 3920 4897 3597 2435 3745 3363 3564 2690 3492 3750 3528 2 10

Galina 0 3403 3190 3428 3897 4492 3687 2592 3743 2881 3501 2508 3558 3465 3411 5 22

NS Zenit (201322) 0 3315 3518 3285 3996 4267 3713 3161 4013 1854 3595 2572 3535 4368 3476 3 15

NS -L-401041 0 3132 3526 3000 3524 4255 3112 2934 3536 2322 3201 2728 3399 3371 3234 7 25

NS Virtus (400050) 0 3403 3879 3428 3722 3945 3545 2832 3232 2589 3213 2873 3635 3835 3395 6 23

BG-L-1375 0 3407 3506 -  -  -  -  - -  3511 2580  - 3029 3305 3223 8 26

BG-L-1381 0 3841 3526  - -  -  -  -  -  4172 2455  - 3355 3427 3463 4 17

Dukat 0 4037 3594 - - 4277 3662 3136 3200 3941 2895 - 3365 3668 3577 1 7

Sava I 3530 3594 3142 4110 4270 3781 2777 3662 3122 3297 2947 3751 3769 3519 5 11

Victoria I 3136 3032 3142 3692 4087 3469 3035 2886 3254 3446 3193 3372 3452 3322 10 24

Diva I 3697 3442 3142 3974 4295 3530 3268 3468 3436 3403 2653 3432 3008 3442 9 19

NS Maximus (410045)

I 3954 3502 3142 4075 4277 3610 3425 3542 3626 3667 2731 3652 3790 3615 1 4

NS-L-210367 I 3522 3335 2714 3802 4579 3623 3229 3307 3677 3287 2586 3485 3900 3465 8 16

NS-L-414260 I 3656 3582 2857 3955 4120 4077 3475 3031 4178 3561 2739 3406 4207 3603 3 6

Rezultati makroogleda soje na oglednim poljima Poljoprivrednih stručnih službi APVu 2011. godini

Sorta Grupazrenja

PSS

Rangu GZ

Rangu ogl.

Sombor (Bilić)

Sombor (Karavukovo) Vršac B.

Topola Kikinda NoviSad Ruma Senta Vrbas Sr.

Mitrovica Subotica Zrenjanin Pančevo Prosek

Prinos kg/ha

BalkanI

3461 3434 3285 3994 4274 3755 2886 3381 4126 3462 2842 33463698 3534 4 9

BG-L-1370 I 3841 3332  - -  -  -  -  -  4007 3102 -  3504 3079 3477 7 14

BG-L-1389I

3554 3400  - -  -  -  -  -  3713 3366 -  35073416 3493 6 13

GalebI

4046 3919  - -  4250 3455 2979 2945 4182 3126 -  38793334 3611 2 5

LauraI

3083 3075 3142 3249 3328 3014 2163 2645 3563 2903 3743 2937- 3070 11 27

Vojvođanka

II3628 3347 3000 3983 4278 3649 3210 3130 3388 3472 2817 3213

3572 3437 7 20

VeneraII

4015 4081 3000 3701 4421 3747 3236 2720 4357 3328 3069 30673514 3558 4 8

RubinII

3632 3630 3714 3545 4493 3940 3121 2882 4634 3323 2859 31712589 3502 5 12

TrijumfII

3907 3582 3428 3839 4722 3543 3214 3621 4567 3441 2683 36653835 3696 1 1

IdilaII

3824 4072 3142 3620 4498 3957 2620 3388 4374 3336 2892 33523998 3621 3 3

BG-L-5156 II 3714 3526  - -   - -  -  -  3700 2766 -  3262 3696 3444 6 18

GorštakII

4102 3761  - -  3747 3764 3455 2826 4018 3215 -  37113631 3623 2 2

Lidija II 3648 3678 3428 3630 4117 3561 3467 2918 3715 2832 2997 3192 - 3432 8 21

LanaII

3237 3509 2714 2967 3693 3043 2578 2312 3883 2667 2820 3000- 3035 9 28

PROSEK 3609 3539 3185 3760 4243 3601 3010 3223 3648 3214 2847 3403 3587 3451

Analiza rezultata ispitivanih sorti

• PSS “Sombor” postavila je makroogled soje na lokalitetu Bilić, u ovom ogledu bilo je 28 sorti i linija soje. Sorte nulte grupe zrenja u ovom ogledu ostvarile su prosečan prinos od 3483 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su 3422 kg/ha, a sorte druge grupe zrenja 3745 kg/ha. Sorte duže vegetacije dale su u proseku veći prinos nego sorte kraće vegetacije. Najbolji prinos u ogledu ostvarila je sorta Gorštak sa 4102 kg/ha, na drugom mestu je sorta Galeb sa 4045 kg/ha, treća po rangu prinosa je sorta Dukat sa 4037 kg/ha. Na lokalitetu Bilić ostvaren je prosečan prinos od 3609 kg/ha.

• PSS “Sombor” izvela je ogled na lokalitetu Karavukovo, na ovom lokalitetu sorte nulte grupe zrenja dale su prosečan prinos od 3531 kg/ha, sorte prve grupe zrenja osvarile su 3422 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja dale 3687 kg/ha. Najbolji prinos na ovom lokalitetu ostvarila je sorta Venera sa 4081 kg/ha, na drugom mestu je sorta Idila sa 4072 kg/ha, a na trećem mestu se nalazi sorta Galeb sa 3919 kg/ha. Prosečan prinos soje na lokalitetu Karavukovo je 3539 kg/ha.

• PSS “Vršac” izvela je makroogled soje sa 20 sorti i linija soje. Sorte soje nulte grupe zrenja dale su u proseku 3342 kg/ha, prosečan prinos sorti prve grupe zrenja bio je 3071 kg/ha, a prosečan prinos sorti druge grupe zrenja bio je 3204 kg/ha. Sorta Rubin na ovom lokalitetu ostvarila je najbolji prinos sa 3714 kg/ha, na drugom mestu po rangu u ovom makroogledu je sorta Valjevka sa 3571 kg/ha, a treće mesto sa prinosom od 3428 kg/ha dele sorte Galina, NS Virtus, Trijumf i Lidija. Prosečan prinos u ovom ogledu bio je 3185 kg/ha.

• PSS “Bačka Topola” izvela je makroogled sa 20 sorti i linija soje. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3812 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su prosečan prinos od 3856 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja ostvarile prinos od 3612 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu ostvarila je sorta Sava sa 4110 kg/ha, na drugom mestu po prinosu u ogledu nalazi se sorta NS Maximus sa 4075 kg/ha, dok je na trećem mestu sorta NS Zenit sa 3996 kg/ha. U ovom ogledu ostvaren je prosečan prinos od 3760 kg/ha.

• PSS “Kikinda” postavila je makroogled soje sa 23 sorte i linije soje. Sorte prve grupe zrenja dale su prosečno 4355 kg/ha, sorte prve grupe zrenja imale su prosečan prinos od 4164 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja dale prosečan prinos od 4246 kg/ha.Sorta Valjevka dala je najveći prinos u ogledu sa 4897 kg/ha, na drugom mestu je sorta Trijumf sa 4722 kg/ha, dok je na trećem mestu linija NS-L-210367 sa 4579 kg/ha. Prosečan prinos u ovom makroogledu soje je 4243 kg/ha.

• PSS “Novi Sad” izvela je makroogled sa 23 sorte i linije soje. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3553 kg/ha, sorte prve grupe dale su 3590, dok su sorte druge grupe zrenja ostvarile prosečan prinos od 3651 kg/ha. Linija NS-L-414260 dala je najveći prinos u ogledu od 4077 kg/ha, na drugom mestu je sorta Idila sa 3957 kg/ha, dok je na trećem mestu sorta Rubin sa 3940 kg/ha. U ovom ogledu ostvaren je prosečan prinos od 3601 kg/ha.

• PSS “Ruma” postavila je ogled soje sa 23 sorte i linije soje. Prosečan prinos sorti nulte grupe zrenja bio je 2848. U ovom ogledu prosečan prinos sorti nulte grupe zrenja je 2848 kg/ha. Sorte prve grupe zrenja dale su u proseku 3026 kg/ha, dok je prosečan prinos sorti druge grupe zrenja bio 3112 kg/ha. Sorte duže vegetacije ostvarile su veće prinose od sorti kraće vegetacije. Najbolji prinos u ogledu dala je linija NS-L-414260 sa 3475 kg/ha, drugi prinos po rangu u ogledu ostvarila je sorta Lidija, dok se na trećem mestu nalazi sorta Gorštak sa 3455 kg/ha. U ovom ogledu ostvaren je prosečan prinos od 3010 kg/ha.

• PSS “Senta” postavila je 23 sorte i linije u makroogled soje. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3578 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su prinos od 3207 kg/ha, dok su sorte treće grupe zrenja dale prosečan prinos od 2975 kg/ha. U ovom ogledu sorte kraćih vegetacija dale su bolji prinos od sorti duže vegetacije. Sorta NS Zenit ostvarila je najbolji prinos u ogledu sa 4013 kg/ha, na drugom mestu je sorta Valjevka sa 3745 kg/ha, a na trećem mestu je Galina sa 3745 kg/ha. Na ovom lokalitetu ostvaren je prosečan prinos od 3223 kg/ha.

• PSS “Vrbas” izveo je makroogled soje sa 28 linija i sorti. Sorte nulte grupe zrenja dale su u proseku prinos od 3079 kg/ha, sorte prve grupe zrenja ostvarile su u proseku 3716 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja ostvarile prosečan prinos od 4071 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu dala je sorta Rubin sa 4634 kg/ha, sorta Tajfun ostvarila je prinos od 4567 kg/ha, dok je na trećem mestu sorta Idila sa prinosom od 4374 kg/ha. Prosečan prinos u ovom ogledu bio je 3648 kg/ha.

• PSS “Sremska Mitrovica” makroogled soje je izvela sa 28 sorti i linija. Sorte nulte grupe zrenja u proseku su dale prinos od 3126 kg/ha, sorte prve grupe zrenja ostvarile su 3329 kg/ha, dok su sorte druge grupe zrenja dale prosečan prinos od 3153 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu dala je sorta NS Maximus sa 3667 kg/ha, na drugom mestu je bila sorta Zenit sa 3595 kg/ha, a na trećem mestu je Valjevka sa 3564 kg/ha. U ovom ogledu prosečan prinos je bio 3214 kg/ha.

• PSS “Subotica” postavila je makroogled soje sa 20 sorti i linija. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 2674 kg/ha, sorte prve grupe zrenja ostvarile su prinos od 2929 kg/ha, a sorte druge grupe zrenja imale su prosečan prinos od 2877 kg/ha. Najbolji prinos u ovom ogledu imala je sorta Laura sa 3743 kg/ha, na drugom mestu je sorta Victoria sa 3193 kg/ha, a na trećem mestu je sorta Venera sa 3069 kg/ha. U ovom ogledu ostvaren je prosečan prinos od 2847 kg/ha.

• PSS “Zrenjanin” izveo je makroogled soje sa 28 sorti i linija. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3421 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su 3476 kg/ha, a sorte druge grupe zrenja imale su prosečan prinos od 3293 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu ostvarila je sorta Galeb 3879 kg/ha, na drugom mestu je sorta Sava sa prinosom od 3751 kg/ha, a na trećem mestu je Gorštak sa 3711 kg/ha. Prosečan prinos u ovom ogledu bio je 3403 kg/ha.

• Institut “Tamiš”, Pančevo izveo je makroogled soje sa 25 sorti i linija soje. Sorte nulte grupe zrenja ostvarile su prosečan prinos od 3648 kg/ha, sorte prve grupe zrenja dale su 3565 kg/ha, a sorte druge grupe zrenja 3548 kg/ha. Najbolji prinos u ogledu ostvarila je sorta NS Zenit sa 4368 kg/ha, na drugom mestu je sorta NS-L-414260 sa prinosom od 4207 kg/ha, a na trećem mestu je Idila sa 3998 kg/ha.Prosečan prinos u ovom ogledu iznosio je 3587 kg/ha.

• Najveći prosečni prinosi su ostvareni na lokalitetima Kikinda (4243 kg/ha), dok je prosečan prinos sa svih lokaliteta 3451 kg/ha.

• Posmatrano po grupama zrenja, prosečan prinos sorti nulte grupe zrenja bio je 3413 kg/ha, prosečan prinos sorti prve grupe zrenja bio je 3468 kg/ha, dok je prosečan prinos sorti druge grupe zrenja iznosio 3483 kg/ha.

P R E P O R U K E agrotehnike i sortimenta

• IZBOR PREDUSEVA – Dobar predusev soji su strna žita jer napuštaju zemljište rano i omogućavaju blagovremenu osnovnu obradu zemljišta. Kukuruz je čest predusev soji, povoljan je predusev ako se kuruzovina dobro usitni, a zatim i kvalitetno zaore. Šećerna repa je dobar predusev većini ratarskih kultura jer se ona intenzivno đubri, no u uslovima suše i smanjenja korišćenja organskih đubriva, kao i usled gaženja i sabijanja zemljišta prilikom vađenja šećerne repe njena vrednost kao preduseva značajno je umanjena. Suncokret nije dobar predusev soji zbog zajedničkih bolesti. Gajenje soje u monokulturi se ne preporučuje zbog veće pojave bolesti, teže kontrole korova i jednostranog korišćenja zemljišta.

• OSNOVNA OBRADA ZEMLJIŠTA – Nakon žetve strnih žita preporučuje se ljuštenje strništa, a zatim oranje na dubinu 25-30 cm krajem leta i početkom jeseni. Ukoliko su predusevi okopavine preporučuje se oranje na dubinu 30 cm nakon skidanja preduseva.

• PREDSETVENA PRIPREMA ZEMLJIŠTA – Izvođenje predsetvene pripreme preporučuje se u dva navrata, prvi put ranije u proleće, čim se zemljište prosuši, drugi put nekoliko dana pre setve, na dubinu setvenog sloja.

• ĐUBRENJE – Soju treba đubriti na bazi agrohemijskih analiza zemljišta. Sve količine P i K hraniva kao i deo N treba uneti u jesen. Ostatak N đubriva treba uneti pre setve. Prihranjivanje soje tokom vegetacije se ne preporučuje.

• SETVA - Sorte izrazito kratke vegetacije seju se na rastojanje 3-3,5 cm u redu, čime se ostvaruje sklop od 550.000-600.000 biljaka/ha, rane sorte treba sejati na razmaku u redu od 4 cm, ostvareni sklop tada je 500.000 biljaka/ha, srednje stasne sorte seju se na 4,5-5 cm u redu, preporučeni sklop je 400.000-450.000 biljaka/ha, dok se sorte druge grupe zrenja seju na 5-5,5 cm u redu, u sklopu od 350.000-400.000 biljaka/ha. Preporučuje se međuredni razmak od 50 cm, mada se soja može sejati i na 70 cm međuredno, ali tada treba sejati gušće u redu da bi se ostvarili gore navedeni sklopovi. Dubina setve je 4-5 cm, zavisno od osobina zemljišta. Količina potrebnog semena računa se na bazi mase 1.000 zrna, na bazi upotrebne vrednosti semena i predviđenog sklopa. Setva soje preporučuje se kada se temperatura zemljišta ustali na 10-120C u setvenom sloju. Sorte druge grupe zrenja treba sejati početkom aprila, nakon setve sorti sa najdužom vegetacijom potrebno je sejati sorte prve grupe zrenja, a zatim sorte nulte grupe zrenja. Pre setve obavezno treba inokulisati seme kvržičnim bakterijama.

• PREPORUKA SORTIMENTA SOJE – Na bazi rezultata makroogleda soje u 2011. godini preporučujemo setvu sledećih sorti:

sorte nulte grupe zrenja: Valjevka, Dukat, Galina, NS Zenitsorte prve grupe zrenja: Galeb, NS Maximus, Savasorte druge grupe zrenja: Trijumf, Gorštak, Idila, Rubin

• NEGA I ZAŠTITA USEVA – Suzbijanje korova izuzetno je važno u proizvodnji soje. Korovi se suzbijaju kako međurednom kultivacijom i okopavanjem tako i hemijskim merama borbe. Useve soje takođe treba zaštititi od štetočina. Međurednom kultivacijom osim eliminacije korova zemljište se razrahljuje i smanjuje se gubitak vode. Preporučuje se izvođenje dve međuredne kultivacije u toku vegetacije soje, prvi put kad usev soje ima prvi troper list, drugi put pre sklapanja redova. Herbicidi se u zaštiti soje mogu primenjivati pre setve uz inkorporaciju, posle setve a pre nicanja i posle nicanja soje i korova. Vreme primene, izbor herbicida i doze zavise od konkretnog stanja useva i spektra korova na parceli. U negu useva soje takođe ubrajamo i navodnjavanje useva koje je preporučljivo kada soja prolazi kroz kritične faze razvoja, od polovine jula do kraja avgusta meseca.

• ŽETVA SOJE – Žetva se obavlja u tehnološkoj zrelosti soje, koja nastaje 7-14 dana nakon fiziološke zrelosti. Preporučuje se početak žetve kada je sadržaj vlage u semenu 13-14%. U žetvi soje treba nastojati da se maksimalno smanje žetveni gubici, prihvatljiv nivo žetvenih gubitaka je 5% i manje.