RESTRUKTURIRANJE KORPORACIJA

RESTRUKTURIRANJE RESTRUKTURIRANJE KORPORACIJAKORPORACIJA

RESTRUKTUIRANJE RESTRUKTUIRANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA

Pojavni znaci krize u preduzecu U eksterne faktore propadanja kompanije

mogu se navesti: mogu se navesti: jačanje konkurencije i nemogućnost da

kompanija prati tu konkurenciju a štostvara nekonkurentnost sopstvenih proizvoda, stvara nekonkurentnost sopstvenih proizvoda,

nagle tehnološke promene koje kompanijane može da isprati,

socijalno-politicki potresi u nacionalnim i socijalno-politicki potresi u nacionalnim imedjunarodnim okvirima,

opadanje životnog standarda stanovništva,

RESTRUKTUIRANJERESTRUKTUIRANJE naglo povećanje cena ulaznih resursa,

sirovina, sirovina,

promene uslova kreditiranja,

pad vrednosti nacionalne valute, pad vrednosti nacionalne valute,

visoka inflacija i dr.

Do krize preduzeća ne mora doci samo Do krize preduzeća ne mora doci samozbog poremećaja u eksternomokruženju. okruženju.

Mnoge kompanije su propadale najvećimdelom usled svojih internih problema.

RESTRUKTUIRANJERESTRUKTUIRANJE

Da ne bi doživelo kolaps, preduzeće odnosno njegovmenadžment mora da reaguje, odnosno da pronadje puteve i dogovore na dejstvo iz okruženja različitomputeve i dogovore na dejstvo iz okruženja različitomvrstom strategije, promenom poslovne politike i sličnim metodama.

Na uticaje iz okruženja mnogo je teže reagovati i naći Na uticaje iz okruženja mnogo je teže reagovati i naćiodgovarajuća rešenja.

U toj situaciji rešenja se najcešće nalaze u prilagodjavanju novonastalim uslovima privredjivanjaprilagodjavanju novonastalim uslovima privredjivanja


Medju interne uzroke krize preduzeća najcešce se javljaju:

nizak nivo produktivnosti, nizak nivo produktivnosti,

visoki troškovi proizvodnje pa time i cene prozvoda,

nedostatak finansijske kontrole, nedostatak finansijske kontrole,

nedostatak obrtnih sredstava,

hronična nelikvidnost,

visoka stopa nenaplaćenih potraživanja, nekvalitetan visoka stopa nenaplaćenih potraživanja, nekvalitetanmarketing i prodaja, visoka zaduženost firme, na krajunekvalitetan menadžemet firme.


I sami vlasnici često su uzrok kriznih situacija:

prevelike ambicije,

želja za brzim razvojem,

širenje kapaciteta i poslovnih delatnosti u različiteoblasti privrede, oblasti privrede,

kupovina drugih preduzecć sa lošim karakteristikama,

preterano poverenje u postojeći menadžment


Kriza u preduzeću se ne javlja naglo već postepeno imnogo cešće u pojedinačnim oblastima a ne u svimparalelno. paralelno.

Zbog toga, krizu je moguće i predvideti i blagovremenopreduprediti.

Signali krize, čak i oni slabi se ne smeju ignorisati. Signali krize, čak i oni slabi se ne smeju ignorisati.

Što se kriza pre otkrije lakše se leči

Odgovornost je iskljucivo na menadžmentu.Odgovornost je iskljucivo na menadžmentu.


U kriznoj situaciji (vlasnici i menadžment) imaju naraspolaganju više mogućih modela transformacijeorganizacije kao način izlaska iz krize.organizacije kao način izlaska iz krize.

Koji će model biti izabran i primenjen zavisi od uzroka, karaktera i obima krize.

Tako se mogu primeniti parcijalni ili sveobuhvatni Tako se mogu primeniti parcijalni ili sveobuhvatnimodeli koji znače radikalnu strategiju zaokreta, duboke transformacione promene ili metode koje daju brza i kratkoročna rešenja.brza i kratkoročna rešenja.


Pre nego što se donese odluka o primeni odgovarajućegmodela izlaska iz krize najcešće se uvodi tzv. kriznimenadžment.menadžment.

Postojeći menadžment se često menja zbog uloge kojuje imao u neblagovremenoj identifikaciji pojave i rastakrize, sopstvenih grešaka koje je činio iz nemara ilikrize, sopstvenih grešaka koje je činio iz nemara ilineznanja.

Teško je očekivati da isti menadžment bude sposobanda da rešenje izlaska iz krize.da da rešenje izlaska iz krize.


Krizni menadžment prvo identifikuje situaciju i dajedijagnozu stanja

Tek onda preduzima mere izlaska iz krize ili strategiju Tek onda preduzima mere izlaska iz krize ili strategijuzaokreta.

Najcešći priznati modeli su reorganizacija preduzeća ilipromena organizacione strukture, ilipromena organizacione strukture, ili

smanjenje veličine organizacije,

razliciti modeli revitalizacije ili ozdravljenja kompanije, razliciti modeli revitalizacije ili ozdravljenja kompanije,

vrlo često se koristi model restrukturiranjaorganizacije kao način kompleksnog zaokreta

DOWNSIZINGDOWNSIZING

Downsizing je ona vrsta transformacije organizacijekoja ide

na smanjenje poslovnih aktivnosti preduzeća, na smanjenje poslovnih aktivnosti preduzeća,

napuštanja odredjenih aktivnosti,

sužavanje asortimana proizvoda, sužavanje asortimana proizvoda,

zatvaranje pojedinih pogona,

u skladu sa tim i smanjenje broja zaposlenih.

Smanjenje broja zaposlenih može dovesti i do Smanjenje broja zaposlenih može dovesti i do negativnih efekata pogotovo za one koji ostaju u preduzeću, jer se od njih očekuje da svojim radomnadoknade i rad bivših zaposlenihnadoknade i rad bivših zaposlenih

DOWNSIZINGDOWNSIZING

Cilj ovakve strategije je direktno smanjenje troškovakroz eliminaciju nekonkurentnih proizvoda, uključujući ismanjnjenje troškova za plate otpuštenih radnika. smanjnjenje troškova za plate otpuštenih radnika.

Pretnja otpuštanjem radnika takodje može stvoriti stresi nesigurnost kod svih zaposlenih ali i do toga da borbai nesigurnost kod svih zaposlenih ali i do toga da borbaza svoje radno mesto u kriznim uslovima bude pojačana.


Restrukturiranje oragnizacije je model koji obuhvataznatno širi asortiman mera kako bi došlo do podizanjaunutrašnje sposobnosti organizacije i njene tržišneunutrašnje sposobnosti organizacije i njene tržišnekonkurentnosti.

zatvaranje ili prodaja neprofitabilnih delova preduzeća zatvaranje ili prodaja neprofitabilnih delova preduzeća(redukcija imovine),

kontrola i redukcija svih troškova,

čvrsta finansijska kontrola,


redukcija broja radnika,

preseljenje nekih proizvodnih linija na druge jeftinijelokacije,lokacije,

reorganizacija organizacione strukture,

restrukturiranje dugova i sl restrukturiranje dugova i sl

Pored ovih defanzivnih strategija uključuje se i čitavniz ofanzivnih strategija za unapredjenje poslovanjakao što su: kao što su:

očuvanje i razvoj zdravog jezgra kompanije,

dodatno investiranje u razvoj i nove proizvode,


angažovanje novog menadžmenta,

fokusiranje na odredjene proizvode i nova tržišta,

unapredjenje prodaje,

udruživanje sa drugim kompanijama i sl..

Restrukturiranje preduzeća se takodje često primenjuje Restrukturiranje preduzeća se takodje često primenjujene samo u kriznim situacijama već i kod promenevlasničke strukture

Nova uprava kroz ovaj model vrši strategiju zaokreta ka Nova uprava kroz ovaj model vrši strategiju zaokreta ka povecanju performansi preduzeća i povećanju njegovetržišne vrednosti.


Postoji više vrsta restrukturiranja: restrukturiranjeposlovnog portfolija, organizaciono restrukturiranje, finansijko restrukturiranje i sl. Finansijsko restruktuiranje najuspešnije dovodi do izlaska Finansijsko restruktuiranje najuspešnije dovodi do izlaskaiz krize i najvećeg poboljšanja učinka organizacije, odnosno preduzeća.

Restrukturiranje poslovnog procesa-smanjenje troškova i povećanje efikasnostipovećanje efikasnosti

Restrukturiranje prihoda Restrukturiranje organizacionog usavršavanja i rasta

Koji od modela prihvatiti kao odgovor na krizu poslovanja Koji od modela prihvatiti kao odgovor na krizu poslovanjanije jednostavno preporučiti.

Sve zavisi od slučaja do slucaja.

FUZIJE PREDUZEĆAFUZIJE PREDUZEĆA

Fuzije preduzeća predstavljaju pravnimodalitet povezivanja preduzeća istih, modalitet povezivanja preduzeća istih, sličnih ili komplementarnih delatnosti, ali i preduzeća koja se nalaze u konkurentskom odnosu.konkurentskom odnosu.

Može se reći i da fuzija preduzeća predstavlja kombinacijudva ili više privrednih društava, pri čemu se pravnisubjektivitet barem jednog od njih bez sprovođenjasubjektivitet barem jednog od njih bez sprovođenjapostupka likvidacije gasi, a njegovi akcionari obeštećuju se dobijanjem akcija ili udela društva koje je imovinupreuzelo i koje nastavlja da posluje.

FUZIJA PREDUZEĆAFUZIJA PREDUZEĆA

Prema našem Zakonu o preduzećima fuzija nastaje:

kada se jedno ili više društava pripajaju postojećemdruštvu prenosom celokupne imovine i obaveza na to društvo, koje u zamenu emituje akcije akcionarimadruštava koja se pripajaju, društava koja se pripajaju,

ili se dva ili više društava spajaju formiranjem novogili se dva ili više društava spajaju formiranjem novogdruštva, koje izdaje akcije novoformiranog društvaakcionarima društava koja se spajaju


Bez obzira o kom slučaju fuzije se radi, prenos imovinesa jednog preduzeća na drugo, vrši se radi izdavanjaakcija novog preduzeća, tj. preduzeća koje nastajeakcija novog preduzeća, tj. preduzeća koje nastajefuzijom.

Budući da u procesu fuzije jedno preduzeće prenosicelokupni imovinu na drugo preduzeće, u svemu tome celokupni imovinu na drugo preduzeće, u svemu tome najdelikatnije je utvrditi koeficijent zamene akcija

odnosno srazmeru u kojoj će se jedna akcija pripojenogpreduzeća zamenjivati za akcije preduzeća kojepreduzeća zamenjivati za akcije preduzeća kojenastavlja da egzistira.


Koeficijent zamene akcija predstavlja broj akcijapreduzeća na koje se prenosi imovina, a koje se nude zasvaku akciju ciljnog preduzeća. svaku akciju ciljnog preduzeća.

Kako preduzeće koje prenosi imovinu nestaje, njegoviakcionari stiču pravo da za vrednost prenete netoimovine dobiju obeštećenje.imovine dobiju obeštećenje.

Preduzeća koja se spajaju, procenjuje ovlašćeniprocenjivač sa ciljem da se objektivno vrednuje svakopreduzeće, i time dovedu u isti položaj.preduzeće, i time dovedu u isti položaj.


Ovlašćeni procenjivač podnosi izveštaj o procenivrednosti preduzeća, koji predstavlja osnov zautvrđivanje cene po kojoj će se izvršiti razmena akcija.utvrđivanje cene po kojoj će se izvršiti razmena akcija.

Procenjena vrednost preduzeća mora se odvojenoposmatrati od cene, tj. od odnosa za razmenu akcija.

Cena po kojoj će se razmeniti akcije rezultat je Cena po kojoj će se razmeniti akcije rezultat je pregovora i dogovora samih učesnika u procesu fuzije.

Međutim, u velikoj meri rezultat procene bitno utiče napregovore o ceni, odnosno utiče na odnos razmenepregovore o ceni, odnosno utiče na odnos razmeneakcija.


Pored toga, odnos razmene u velikoj meri zavisi i odpregovaračke pozicije, ali i od veštine učesnika u procesu fuzionisanja.procesu fuzionisanja.

“Problem“ utvrđivanja koeficijenta zamene akcijarešava se uz pomoć:

bilansnog kursa

berzanskog kursaberzanskog kursa

prinosnog kursa

prosečnog kursa

BILANSNI KURSBILANSNI KURS

Bilansni kurs se utvrđuje na osnovu zaključnog bilansasačinjenog prema važećim propisima o bilansiranju ivažećih računovodstvenih standarda za potrebepripajanja ili spajanja preduzećvažećih računovodstvenih standarda za potrebepripajanja ili spajanja preduzeć

Izražava se indeksom dobijenim iz odnosa neto aktive i Izražava se indeksom dobijenim iz odnosa neto aktive iosnovnog kapitala.

Neto aktiva se utvrđuje kao razlika između aktive Neto aktiva se utvrđuje kao razlika između aktiveumanjene za gubitak iskazan na strani aktive i obaveza(pri čemu se sa obavezama izjednačavaju dugoročnarezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja).

BILANSNI KURSBILANSNI KURS

Bilansni kurs se, zatim, izračunava pomoću formule:

Odnos razmene se dobija poređenjem bilansnihkurseva preduzeća, putem formule:

Ovaj odnos razmene podrazumeva da će vlasnicipreuzetog preduzeća za 100 svojih akcija dobiti odpreuzetog preduzeća za 100 svojih akcija dobiti odpreduzeća preuzimaoca broj akcija koji se dobija izodnosa razmene, pod uslovom da je nominalnavrednost akcije ista u oba preduzeća.

BERZANSKI KURSBERZANSKI KURS

Berzanski kurs se formira na berzi i utvrđuje se izodnosa tržišne vrednosti akcije i nominalne vrednostiakcije. akcije.

Po utvrđivanju berzanskog kursa, procedura razmeneakcija i strukture kapitala u bilansu fuzije se odvija poprocesu koji je identičan procesu razmene akcija poprocesu koji je identičan procesu razmene akcija pobilansnom kursu.

Razlika između ova dva procesa je u tome što je bilansni kurs pod jakim uticajem špekulacija na tržištubilansni kurs pod jakim uticajem špekulacija na tržištukapitala, pa u većini slučajeva ne predstavlja povoljnuosnovu za utvrđivanje odnosa razmene akcija.

PRINOSNI KURSPRINOSNI KURS

Prinosni kurs se utvrđuje iz odnosa prinosne vrednostipreduzeća, odnosno procenjene neto aktive jednom odprinosnih metoda i osnovnog kapitala, pomoću formule:prinosnih metoda i osnovnog kapitala, pomoću formule:

Po dobijenom prinosnom kursu, izračunava se odnosrazmene, a postupak fuzije se nastavlja po većobjašnjenoj proceduri.objašnjenoj proceduri.

Utvrđivanje odnosa za razmenu akcija se u većinislučajeva vrši putem prinosnog kursa, a zamerka je to što je prinosna vrednost zasnovana na proceništo je prinosna vrednost zasnovana na proceninesigurnih veličina usled nesigurnosti izračunavanjaprosečnog godišnjeg prinosa i zbog mogućnosti izboraneadekvatne stope kapitalizacije.

PROSEČNI KURSPROSEČNI KURS

Prosečni kurs je nastao kao rezultat želje zaeliminisanjem nedostataka prethodno izloženihkoeficijenata za razmenu i predstavlja prosek bilansnogkoeficijenata za razmenu i predstavlja prosek bilansnogi prinosnog kursa.

Prosečni kurs se dobija putem formule: Prosečni kurs se dobija putem formule:

Dalji postupak razmene se obavlja na isti način kao štoDalji postupak razmene se obavlja na isti način kao štoje opisano kod prethodnih procedura.

LIKVIDACIJA PRIVREDNOG LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

Likvidacija društva predstavlja postupak okončavanja poslovne delatnosti jednog preduzeća sa ciljem njegovog gašenja. Podrazumeva prestanak poslovanja i njegovog gašenja. Podrazumeva prestanak poslovanja i zaposlenja svih zaposlenih, kao i brisanje preduzeća iz registra.

Zakon o privrednim društvima razlikuje dve vrste Zakon o privrednim društvima razlikuje dve vrstelikvidacije.

Prvo, likvidaciju društva na osnovu odluke članovadruštva. Reč je o dobrovoljnoj likvidaciji. društva. Reč je o dobrovoljnoj likvidaciji.

Drugo, prinudnu likvidaciju koja se sprovodi u zakonompropisanim slučajevima, nezavisno od volje vlasnika.

LIKVIDACIJALIKVIDACIJA

Zakon o privrednim društvima u čl. 526. izričitopropisuje da likvidacija privrednog društva počinjedanom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjemdanom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjemoglasa o pokretanju likvidacije kod Agencije zaprivredne registre.

Odluku o likvidaciji privrednog društva donosi skupština Odluku o likvidaciji privrednog društva donosi skupštinadruštva.

Kada je u pitanju sadržina predmetne odluke, izmeđuostalog, izričito se mora navesti da se nad društvomostalog, izričito se mora navesti da se nad društvomotvara likvidacija.

Otvaranje likvidacije nikako ne može biti uslovljeno iliodredivo. odredivo.


Odluka mora sadržati izričito određenje da se naddruštvom otvara likvidacija.

Isto tako, ovom odlukom se mora imenovati i tzv. Isto tako, ovom odlukom se mora imenovati i tzv. likvidacioni upravnik.

Pored ovog, odluka mora sadržati i druge normiraneelemente.elemente.

Registraciona prijava pokretanja postupka likvidacije(registracija odluke i objavljivanje oglasa) se podnosiAgenciji za privredne registre. Uz ovu prijavu prilaže se:Agenciji za privredne registre. Uz ovu prijavu prilaže se:


odluka o pokretanju postupka likvidacije,

potpis likvidacionog upravnika overen od nadležnogorgana overe, ako to lice nije registrovani zastupnikorgana overe, ako to lice nije registrovani zastupnikdruštva,

dokaz o uplati naknade za upis pokretanja postupkalikvidacije.likvidacije.

Registraciona prijava za pokretanje postupka likvidacijese podnosi u roku od 15 dana od dana donošenjaodluke, s tim ako u ovom roku ne bude podneta društvoodluke, s tim ako u ovom roku ne bude podneta društvoće morati da plati dodatni iznos naknade.


Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanjuod 90 dana na internet stranici registra privrednihsubjekata i sadrži :subjekata i sadrži :

poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja,

adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijempošte iz člana 20. Zakona o privrednim društvima napošte iz člana 20. Zakona o privrednim društvima nakoju poverioci dostavljaju prijave potraživanja,

upozorenje da će potraživanja poverilaca bitiisključena ako ih poverioci ne prijave najkasnije u isključena ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanjaoglasa.


Nakon pokretanja postupka likvidacije, poslovno imeprivrednog društva se menja tako što se u skladu saodredbama člana 22. stav 5. Zakona o privrednimodredbama člana 22. stav 5. Zakona o privrednimdruštvima unosi oznaka u likvidaciji.

U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednogdruštva vodi likvidacioni upravnik.društva vodi likvidacioni upravnik.

Likvidacija utiče na poslovnu sposobnost privrednogdruštva.

Poslove koje likvidacioni upravnik može da preduzima su Poslove koje likvidacioni upravnik može da preduzima sunamenski i vezani za smisao u svrhu likvidacije.


U postupku likvidacije privrednog društva ne plaćaju se dividende niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, članovima ili akcionarima pre plaćanja svih potraživanjačlanovima ili akcionarima pre plaćanja svih potraživanjapoverilaca.

Takođe, društvo u likvidaciji ne može da menja pravnu Takođe, društvo u likvidaciji ne može da menja pravnuformu, niti da učestvuje u statusnoj promeni, osim akose likvidacija ili statusna promena sprovodi kao merareorganizacije u skladu sa zakonom kojim se uređujereorganizacije u skladu sa zakonom kojim se uređujestečaj.


Pored javnog obaveštenja poverioca o pokretanjupostupka likvidacije putem objavljivanja oglasa o pokretanju likvidacije na internet stranici Agencije zapokretanju likvidacije na internet stranici Agencije zaprivredne registre, likvidacioni upravnik je dužan dapoznatim poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana od dana početka likvidacije društva.dana od dana početka likvidacije društva.

Likvidacioni upravnik ne može osporiti potraživanjeukoliko je isto utvrđeno izvršnom ispravom.


Imovina privrednog društva koja preostane posleizmirenja svih obaveza društva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se članovima društva srazmerno njihovimudelima ili akcijama, osim ako šta drugo nije određenoraspodeljuje se članovima društva srazmerno njihovimudelima ili akcijama, osim ako šta drugo nije određenoosnivačkim aktom ili statutom (čl. 541. Zakona o privrednim društvima).

Danom okončanja postupka likvidacije smatra se dan Danom okončanja postupka likvidacije smatra se dannaveden u rešenju o okončanju postupka likvidacije, koje izdaje Agencija.

Po okončanju postupka likvidacije, likvidacioni upravnik Po okončanju postupka likvidacije, likvidacioni upravnikobaveštava banku o tome i dostavlja rešenje Agencijeza privredne registre o brisanju privrednog društva izRegistra, nakog čega banka gasi račun.


Likvidacioni upravnik podnosi registracionu prijavubrisanja iz registra uz koju prilaže:

odluku društva o okončanju postupka likvidacije, odluku društva o okončanju postupka likvidacije,

izveštaj o sprovedenoj likvidaciji,

izjavu da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih izjavu da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenihpotraživanja izmirene u potpunosti i da se protivdruštva ne vode drugi postupci,

odluku o podeli likvidacionog ostatka društva,odluku o podeli likvidacionog ostatka društva,

odluku društva o licu kome se poslovne knjige idokumenta poveravaju na čuvanje ili izjavalikvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica.


Likvidacioni upravnik je obavezan da u roku od 30 danaod dana početka likvidacije sastavi početni likvidacionibilans kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sabilans kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sapropisima i podnose skupštini na usvajanje

Skupština je dužna da ga u roku od 30 dana od danapodnošenja usvojipodnošenja usvoji

Ako se iz početnog likvidacionog bilansa utvrdi daimovina društva nije dovoljna za namirenje svihpotraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacionipotraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacioniupravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlogza pokretanje stečaja u roku od 15 dana od danasastavljanja početnog likvidacionog bilansa


Pored sastavljanja početnog likvidacionog bilansalikvidacioni upravnik sastavlja i likvidacioni izveštaj kojitreba da sadrži:treba da sadrži:

listu prijavljenih potraživanja,

listu priznatih potraživanja,

listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja, listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja,

podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svihobaveza društva, uključujući i osporena potraživanja,

neophodne radnje za sprovođenje likvidacije,

vreme predviđeno za završetak likvidacije,

druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije. druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije.


Likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjimaradi namirenja poverilaca niti sa isplatama članovimadruštva pre registracije početnog likvidacionogdruštva pre registracije početnog likvidacionogizveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanjadruštva.

Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi i Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi igodišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama, saobrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacijanastavlja, a nije završena skupštini na usvajanje, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svakenajkasnije u roku od tri meseca po isteku svakeposlovne godine


Takođe, ukoliko postupak likvidacije nije okončan u godini u kojoj je pokrenut, već je prenet u narednugodinu, privredno društvo sastavlja i vanrednigodinu, privredno društvo sastavlja i vanrednifinansijski izveštaj sa stanjem na dan 31. decembra ipri tom prikazuje objedinjeno podatke za ceo izveštajniperiod (za period od 1. januara do 31. decembra).

Na sve obrasce finansijskih izveštaja stavlja se naznakau “likvidaciji”.u “likvidaciji”.


Nakon isplate poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja:

završni likvidacioni bilans,

-zveštaj o sprovedenoj likvidaciji,

pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatimpoveriocima, kao i da su sve obaveze društva po osnovupoveriocima, kao i da su sve obaveze društva po osnovuprijavljenih potraživanja i potraživanja koja se u smislučlana 534. stav 4. Zakona o privrednim društvimasmatraju prijavljenim izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci, -predlog odluke o protiv društva ne vode drugi postupci, -predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva.


Završni likvidacioni bilans sastavlja se kao vanrednifinansijski izveštaj i dostavlja se Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni. dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.

Skupština usvaja gore navedene dokumente i donosiodluku o okončanju likvidacije.

U skladu sa članom 540. stav 4. Zakona o privrednim U skladu sa članom 540. stav 4. Zakona o privrednimdruštvima, društvo ne može doneti odluku o okončanjulikvidacije pre pravnosnažnog okončanja svih postupakakoji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezukoji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezudruštva i izmirenja svih tih obaveza

STEČAJSTEČAJ

Stečaj predstavlja vid kolektivnog namirenjapoverilaca, što znači da se svi poverioci stečajnogdužnika koji pripadaju istoj klasi namiruju pod istimdužnika koji pripadaju istoj klasi namiruju pod istimuslovima srazmerno visini potraživanja i vrednostiimovine stečajnog dužnika.

Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenjestečajnih poverilaca ostvarenjem najveće mogućevrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.

Stečaj se u smislu zakona, sprovodi bankrotstvom ilireorganizacijom.

STEČAJSTEČAJ

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenjepoverilaca prodajom celokupne imovine stečajnogdužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.

Pod reorganizacijom se podražumeva namirenjepoverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnimredefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnimpromenama dužnika ili na drugi način koji je predvidjenplanom reorganizacije.

Pojednostavljeno rečeno, bankrotstvo predstavlja Pojednostavljeno rečeno, bankrotstvo predstavljaprekid postojanje, a reorganizacija nastanak pravnogživota prema novim uslovima predvidjenim planomreorganizacije.

STEČAJSTEČAJ

Efikasan postupak stečaja važan je za svaku tržišnuekonomiju.

Preciznim zakonskim regulisanjem i efikasnim Preciznim zakonskim regulisanjem i efikasnimsprovodjenjem stečaja obezbedjuje se najpovoljnijekorišćenje resursa preduzeća koje je pred pokretanjestečaja zapalo u probleme, stečaja zapalo u probleme,

Poveriocima takvog preduzeća omogućava se sigurnostnaplate njihovih potraživanja, kao i zaštita vlasničkihprava vlasnika i prava akcionara i radnikaprava vlasnika i prava akcionara i radnika

STEČAJSTEČAJ

U stečajnom postupku svim poveriocima obezbedjuje se jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istogisplatnog reda odnosno iste klase u postupkuisplatnog reda odnosno iste klase u postupkureorganizacije.

Stečajnom postupku je strano bilo kakvo favorizovanjepojedinih poverilaca. pojedinih poverilaca.

U koliko stečajni upravnik pruži neku pogodnost jednompoveriocu to isto mora omogućiti svim poveriocima

STEČAJSTEČAJ

Na primer: U koliko stečajni upravnik ode nasravnjenje salda u Poresku upravu „ na poziv Uprave, mora otići na noge svim ostalim“. mora otići na noge svim ostalim“.

Ako se na poziv ostalih ogluši stavio je Poresku upravu u povoljniji položaj.

Za upravnika su svi poverioci jednaki bez obzira koliko Za upravnika su svi poverioci jednaki bez obzira kolikosu pojedinci moćniji u odnosu na ostale.

To je istovremeno i zakonito i pošteno, a tako se stičeopšte poverenje poverilaca u stečajnog upravnikaopšte poverenje poverilaca u stečajnog upravnika

STEČAJSTEČAJ

Razlozi za otvaranje stečaja Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje

najmanje jednog stečajnog razloga.najmanje jednog stečajnog razloga.

Stečajni razlozi su:

Trajnija nesposobnost plaćanja Preteća nesposobnost plaćanja Prezaduženost Prezaduženost Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je

plan reorganizacije izdejstvovan na prevaren ili nezakonitnačin

STEČAJSTEČAJ

I ako se to izričito ne navodi, za pokretanje stečajadovoljno je da Sud utvrdi postojanje najmanje jednogstečajnog razloga, što ne znači da Sud neće utvrditistečajnog razloga, što ne znači da Sud neće utvrditipostojanje dva ili više stečajnih razloga, iz razloga štosama činjenica da je stečajni dužnik dospeo u situacijuda se nad njim pokrene stečaj, znači da mu je poslovanje do te mere otežano ili poremećeno, daposlovanje do te mere otežano ili poremećeno, danajčešće ispunjava više uslova za pokretanje stečaja. .

Otvaranjem stečaja sva upravljačka prava bivših organaupravljanja i zastupnička prava prelaze na stečajnogupravljanja i zastupnička prava prelaze na stečajnogupravnika.

STEČAJSTEČAJ

Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjemo otvaranju stečajnog postupka.

Izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog Izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnogodabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područjenadležnog suda, koju sud dostavlja organizacijinadležna za vodjenje imenika stečajnih upravnika.nadležna za vodjenje imenika stečajnih upravnika.

Izuzetno izbor stečajnog upravnika može se vršitiodabirom sa liste aktivnih stečajnih upravnika zateritoriju Republike Srbije ako delatnost stečajnogteritoriju Republike Srbije ako delatnost stečajnogdužnika, složenost slučaja ili potreba za specifičnimiskustvom to zahteva.

STEČAJSTEČAJ

Kada se stečajni postupak obustavlja, i u kojimslučajevima se ne primenjuje?

Ako se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednogpoverioca, otvoreni stečajni postupak se obustavljabez odlaganja. bez odlaganja.

Ako se utvrdi da je imovina stečajnog dužnika manja odAko se utvrdi da je imovina stečajnog dužnika manja odvisine troškova stečajnog postupka ili da je imovinastečajnog dušnika neznatne vrednosti, stečajnipostupak se zaključuje bez odlaganja.

STEČAJSTEČAJ

Kao što je već rečeno, stečaj predstavlja vidkolektivnog namirenja više poverilaca.

Situacija u kojoj postoji samo jedan poverilac bliža je Situacija u kojoj postoji samo jedan poverilac bliža je parnici u kojoj postoje dve strane, nego stečaju u kojem postoji i kolektivno odlučivanje

Izuzetno stečajni postupak se ne zaključuje ako Izuzetno stečajni postupak se ne zaključuje akopoverilac ili stečajni dužnik podnesu zahtev zasprovodjenje postupka i ako po nalogu stečajnog sudijepodnosilac zahteva položi sredstva za pokriće troškovapodnosilac zahteva položi sredstva za pokriće troškovastečajnog postupka.

STEČAJSTEČAJ

Stečajni postupak se ne sprovodi prema:

Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicamalokalne samouprave, lokalne samouprave,

Fondovima ili organizacijama obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja,

Pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija,

Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju krozkoja se isključivo ili pretežno finansiraju krozustupljene javne prihode ili iz republičkog budžetaodnosno budžeta autonomne pokrajine i jedinicalokalne samouprave,

STEČAJSTEČAJ

Narodnoj Banci Sbije,

Centralnom registru, depou i kliringu hartija odvrednosti, vrednosti,

Javnim agencijama.

Za obaveze pravnog lica nad kojima se ne sprovodistečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači, odnosno vlasnici kao članovi ili akcionari.odnosno vlasnici kao članovi ili akcionari.

Documents

RESTRUKTURIRANJE KORPORACIJA