Embed Size (px)
Citation preview
qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa
sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc
vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert
yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh
jklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe
rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn
mrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd
fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb
nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopas
dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv
bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty
uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzx
cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert
yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh
jklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe
rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn
mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd
fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb
nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui
opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv
bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty
uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj
klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn
mqwertyuiopasdfghjklzxcvwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn
mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio
pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz
xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyu
iopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjkl
zxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw
ertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj
klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas
dfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm
qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa
sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc
vbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio
pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz
xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyu
iopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjkl
zxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw
ertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghj
klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas
dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnm
qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa
sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc
vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwer
tyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas
dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv
bnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop
asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx
cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyui
opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjkl
Doc. Dr Marinko Bošnjak,
Ministarstvo finansija Republike Srbije
Studija za sajt Ministarstva finansija:
REZULTATI I IZAZOVI EKONOMSKIH REFORMI U
SRBIJI U TRANZICIONOM PERIODU 2001-2008. GODINA
Prvi deo: Socioekonomski i strukturni napredak Srbije
u tranzicionom periodu 2001-2008. godina
Drugi deo: Makroekonomske neravnoteţe kao
kljuĉni izazov ekonomske politike
Recenzenti:
Dr Ljubomir Madžar, redovni profesor Univerziteta u Beogradu
Prof. Dr Dušan Vujović, ekspert Svetske banke u Vašingtonu
Beograd, januar 2011.
2
S A D R Ž A J
P R E D G O V O R ............................................................................................................................... 3
P R V I D E O ...................................................................................................................................... 4
SOCIOEKONOMSKI I STRUKTURNI NAPREDAK SRBIJE U
TRANZICIONOM PERIODU 2001-2008. GODINA………………………. …...………………4
U V O D .............................................................................................................................................. 4
1. Makroekonomska kretanja u periodu 2001-2008. godina…………… ................................. 6
1.1. Privredni rast ......................................................................................................................... 7
1.2. Inflacija ................................................................................................................................. 9
1.3. Eksterni sektor .................................................................................................................... 10
1.4. Konkurentnost zemlje ......................................................................................................... 13
1.5. Trţište rada.......................................................................................................................... 15
1.6. Javne finansije ..................................................................................................................... 16
1.7. Monetarni agregati i kurs .................................................................................................... 17
2. Strukturne reforme u periodu 2001-2008. godina…………………………. ........................... 21
2.1. Opšti uĉinci strukturnih reformi.......................................................................................... 21
2.2. Privatizacija i restrukturiranje realnog sektora ................................................................... 26
2.3. Konsolidacija i privatizacija finansijskog sektora .............................................................. 29
2.4. Reforma trţišta rada ............................................................................................................ 32
2.5. Reforma obrazovanja i nauke ............................................................................................. 33
2.6. Reforma sistema socijalnog osiguranja i socijalne zaštite .................................................. 34
3. Ključni učinci i izazovi ekonomske politike i institucionalnih reformi .................................. 37
DRUGI DEO ....................................................................................................................................... 39
KLJUČNE MAKROEKONOMSKE NERAVNOTEŽE KAO IZAZOV
EKONOMSKE POLITIKE………………………………………………………………………. 39
1. Makroekonomska (ne)stabilnost – retrospektiva i perspektiva………….. ........................ 40
2. Rastuća fiskalna neravnoteža………………………………………………. ........................ 43
3. Rastuća spoljnoekonomska neravnoteža……………………………….. ............................. 45
4. Visoka inflacija i aprecijacija dinara……………………………………. ............................ 47
5. Rastuća neravnoteža na tržištu rada……………………………………….......................... 48
6. Makroekonomske neravnoteže kao izazov ekonomske politike i strategije reformi ......... 49
7. Zaključno razmatranje…………………………………………………….. .......................... 54
KORIŠĆENI IZVORI………………………………………………………………….. .................. 56
3
REZULTATI I IZAZOVI EKONOMSKIH REFORMI U SRBIJI
U TRANZICIONOM PERIODU 2001-2008. GODINA*
P R E D G O V O R
Uspešne evropske zemlje u tranziciji (8+2) paralelno su sprovodile prvu i drugu generaciju reformi u
periodu 1990-2004/2007. kada su prihvatanjem evropskih standarda i normi postale punopravne članice
EU i dobile dodatni impuls privrednom razvoju.
Srbija prema tranzicionim indikatorima EBRD i indikatorima međunarodne konkurentnosti Svetskog
ekonomskog foruma iz Davosa zaostaje za uspešnim tranzicionim zemljama i svoj privredni rast je zasnivala
više na rastu domaće potrošnje i uvoza zahvaljujući privatizacionim prihodima i privatnom zaduživanju u
inostranstvu nego na reformama i konkurentnosti. Prema procenama Srbija je 2010. dostigla nivo koji su
uspešne tranzicione zemlje ostvarile devedesetih godina prošlog veka sa stanovišta privrednog ambijenta,
sprovedenih tržišnih reformi i evropskih integracionih procesa.
Srbija kao i druge države zapadnog Balkana zaostaje u tranziciji i stoga treba da ubrza reformske procese i
evropske integracije, odnosno prilagođavanja privrednog sistema i makroekonomske i strukturne politike
konceptu ubrzanog rasta zasnovanog na izvozu i investicijama, pre svega u sektore razmenljivih dobara. Bez
ubrzanih reformi nije moguće povećati kredibilitet zemlje i smanjiti rizike za ulaganja. U tom pogledu od
posebnog značaja je privatizacija društvenog i državnog kapitala, podsticajni ambijent za domaće i strane
investitore, puna zaštita svojine i ugovora, efikasno pravosuđe, moderan poreski sistem, reformisani javni
sektor, usklađena fiskalna i monetarna politika, razvoj finansijskih tržišta, razvijeno privatno i javno
partnerstvo, regulisano tržište rada, smanjena siva ekonomija i korupcija, politička i makroekonomska
stabilnost.
U ovoj studiji u dva poglavlja analitički se obrađuju ostvareni makroekonomski rezultati i učinci strukturnih
reformi realnog, finansijskog i javnog sektora i identifikuju krupni ekonomski problemi i izazovi ekonomske
i strukturne politike u narednom periodu, prvenstveno makroekonomske neravnoteže. Glavni istraživački
nalaz ukazuje da je visoka stopa privrednog rasta u tranzicionom periodu 2001-2008. postignuta uz visoku
stopu inflacije, visok spoljnotrgovinski i tekući deficit platnog bilansa, visok nivo javne potrošnje, visok
fiskalni deficit i visok nivo javnog druga, kao i uz visoku stopu nezaposlenosti radno sposobnog
stanovništva. Sve to pokazuje da kvalitet privrednog rasta nije zadovoljavajući, tim pre što se zasnivao na
rastu domaće potrošnje i uvoza i da institucionalne reforme i ekonomska politika nisu bile dovoljno efikasne
u prvoj deceniji ovog veka.
U tabelarnim i grafičkim prikazima dati su podaci i za 2009. s ciljem da se vide makroekonomski trendovi
vezani za privredni rast, inflaciju, spoljnu trgovinu, platni bilans, zaposlenost, zarade, javnu potrošnju, javni
dug i drugo, formirani pod uticajem nagomilanih tranzicionih problema i negativnih posledica globalne
ekonomske krize. Celovit analitički prikaz makroekonomskih kretanja u Srbiji u 2009. i 2010. dat je u studiji
Globalna finansijska i ekonomska kriza i njen uticaj na privredu i finansije Srbije.
__________
* Autor se zahvaljuje profesoru Ljubomiru Madţaru i prof. dr Dušanu Vujoviću za recenzije i korisne sugestije za
poboljšanje teksta ovog rada, Jeleni Ranĉić, Sneţani Joviĉić, Milici Jovanović, Marku Lisici, Vladimiru
Malbašiću za struĉnu pomoć pri izradi delova studije i Neveni Petković za raĉunarsku pripremu teksta.
4
P R V I D E O
SOCIOEKONOMSKI I STRUKTURNI NAPREDAK SRBIJE
U TRANZICIONOM PERIODU 2001-2008. GODINA
U V O D
U privredi i društvu Srbije nakon osam godina tranzicije u prvoj dekadi ovog veka, preovlaĊuju pozitivne
tendencije. Ekonomski napredak Srbije ogleda se u uspostavljanju trenda relativno brzog privrednog rasta,
povećanju izvoza i deviznih rezervi, povećanju priliva direktnih stranih investicija, rastu finansijskog sektora
i povećanju štednje u bankama, povećanoj efikasnosti privrede na bazi privatizacije i investicija. Društveni
napredak Srbije je prepoznatljiv u uspostavljanju procesa demokratizacije i vladavine prava, unapreĊenja
sudstva, smanjivanja korupcije, zaštite ljudskih prava i zaštite manjina i unapreĊenja regionalne saradnje.
Strukturni napredak Srbije se ogleda u unapreĊenju zakonodavnog i institucionalnog okvira za
funkcionisanje demokratskog društva i trţišne privrede, unapreĊenju poslovnog, investicionog i
konkurentskog ambijenta, poboljšanju kredibiliteta zemlje, liberalizaciji cena i spoljne trgovine, privlaĉenju
direktnih stranih investicija, privatizaciji društvenih preduzeća, razvoju malih i srednjih preduzeća i
preduzetništva, konsolidaciji javnih finansija i modernizaciji poreskog sistema, razvoju finansijskog sektora,
unapreĊenju trţišta rada, unapreĊenju obrazovanja i nauke, unapreĊenju sistema socijalnog osiguranja i
sistema socijalne zaštite.
Makroekonomski rezultati osmogodišnje tranzicije u Srbiji preteţno su pozitivni. U periodu od 2001. do
2008. ostvaren je znaĉajan privredni rast, smanjena je inflacija, povećane su devizne rezerve i odrţana je
stabilnost kursa. Na makroekonomskom planu kljuĉni tranzicioni problemi su unutrašnja i spoljna
neravnoteţa i visok nivo nezaposlenosti i siromaštva. Na strukturnom planu Srbija je preteţno završila
privatizaciju društvenog kapitala u realnom i finansijskom sektoru, a zaostaje u reformi javnog sektora
(restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća, reforma javnih sluţbi i drţavne uprave) i u reformi
pravosuĊa.
Izvod iz recenzija
Dobro koncipiran, efektno izveden i ekonomskopolitički visoko relevantan tekst. Zrelo i umešno
su odabrani ključni elementi razvojnog procesa i opšte makroekonomske konstalacije naše
privrede. Odabrani aspekti aktuelnog stanja i tekućeg razvojnog procesa obrađeni su
kompetentno i zrelo, sa jasno naznačenim i dobro obrazloženim poentama. Za ekonomsku
politiku trebalo bi da se pokažu kao podjednako korisni i dijagnoza aktuelne (ukupne) situacije i
preporuke koje su izvedene eksplicitno i sa svom potrebnom jasnoćom. Jasno je da se kroz ovaj
rad ispoljio autor koji ima dugo i bogato iskustvo u radu na dokumentima namenjenim
formulisanju ekonomske politike i traganju za njenim najboljim opcijama.
U radu su analitički sagledani ključni socioekonomski rezultati i glavni socioekonomski problemi
osmogodišnje tranzicije u Srbiji. Analizom vodećih ekonomskih indikatora identifikovani su
osnovni makroekonomski trendovi formirani tokom tranzicionog perioda i izveden zaključak da
je ostvarena viša stopa privrednog rasta uz oštre makroekonomske neravnoteće i nerešene
strukturalne probleme. Analizirane su strukturne reforme preduzetničkog sektora (privredne i
finansijske organizacije) i javnog sektora (državna uprava, javne službe, javna preduzeća), te
izveden zaključak da Srbija nije ostvarila potrebni napredak u strukturnom prilagođavanju
privrede i društva po meri evropskih standarda socioekonomske modernizacije.
Prof. Dr Ljubomir Madžar
U radu je učinjen pokušaj da se analiziraju efekti ekonomske i strukturne politike u
posmatranom osmogodišnjem tranzicionom periodu. U analitičkim zahvatima autor je bio
uspešan i ovim radom je dao značajan допринос ekonomskoj analizi tranzicije u Srbiji.
Prof. Dr Dušan Vujović
5
Ako se 1990. uzme kao bazna tranziciona godina onda su tranzicione privrede zemalja jugoistoĉne Evrope
(JIE), ukljuĉujući Srbiju veoma zaostajale u nivou privredne razvijenosti i nivou ţivotnog standarda za
razvijenim evropskim zemljama – ĉlanicama EU. Pad privredne aktivnosti u svim zemljama JIE bio je
dubok i njihov ekonomski oporavak trajao je dugo. Neke tranzicione privrede u regionu JIE posle 15 godina
su dostigle nivo BDP iz 1990. Srbija se 2008. nalazila na 80% BDP. i na 50% industrijske proizvodnje iz
1990. godine.
Kljuĉni makroekonomski rezultati Srbije u tranzicionom periodu od 2001. do 2008. jesu:
relativno brz rast bruto domaćeg proizvoda po stopi od 5,4% proseĉno godišnje;
relativna makroekonomska stabilnost merena rastom cena na malo u proseku od 14,8% godišnje;
proseĉni godišnji realni rast investicija po stopi oko 7% i povećanje uĉešća fiksnih investicija u BDP
sa 10,6% u 2001. na 21,7% u 2008. godini;
relativno visok rast izvoza robe po stopi od 20,2% proseĉno godišnje i povećanje uĉešća izvoza robe
u BDP sa 15,7% u 2001. na 22,1% u 2008. godini;
relativno visok kumulativni neto priliv direktnih stranih investicija od 10,9 mlrd evra;
znaĉajan kumulativni rast deviznih rezervi koje su na kraju 2008. iznosile 9,2 mlrd evra;
znaĉajan kumulativni rast devizne štednje koja je na kraju 2008. iznosila 4,8 mlrd evra;
konsolidacija javnih finansija Republike uz visoko uĉešće javnih prihoda u BDP od 42,0%, javnih
rashoda od 44,6% i fiskalnog deficita od 2,6% BDP na kraju 2008. na nivou konsolidovanog sektora
drţave;
smanjenje uĉešća javnog duga Republike u BDP sa 102,2% u 2001. na 29,8% u 2008. godini.
Pozitivne makroekonomske rezultate pratile su unutrašnja i spoljna makroekonomska neravnoteţa i drugi
strukturni problemi nasleĊeni iz prethodnog perioda i ispoljeni u osmogodišnjem periodu tranzicije u prvoj
dekadi ovog veka, a posebno:
visoki obim i nepovoljna struktura drţavne potrošnje;
visok nivo inflacije i prusustvo jakih inflatornih oĉekivanja;
visok deficit u robnoj razmeni i visok deficit tekućeg raĉuna;
visoka stopa nezaposlenosti po ILO definiciji;
brţi realni rast proseĉne neto zarade (13,9% proseĉno godišnje) od realnog rasta BDP (5,4%
proseĉno godišnje) i rasta produktivnosti (6,1% proseĉno godišnje).
Srbija je od 2001. do 2008. izvršila znaĉajna institucionalna i strukturna prilagoĊavanja. Doneto je preko 500
zakona kojima se ureĊuje trţišni sistem i koji su u znaĉajnoj meri harmonizovani sa propisima EU. Na
osnovu tih zakona reformisani su u većoj meri realni i finansijski sektor, a u manjoj meri i javni sektor.
Preostale reforme se odnose preteţno na privatizaciju javnih preduzeća, politiku konkurentnosti, razvoj
nebankarskog sektora, infrastrukturne reforme, reformu penzijskog sistema, kompletiranje institucionalnih
reformi i uspostavljanje discipline u pogledu primene donetih sistemskih zakona.
U proteklom tranzicionom periodu postavljena je intstitucionalna osnova za brţi rast privrede Srbije, pre
svega kroz uspešnu reformu poreskog i bankarskog sistema, odrţavanje konvertibilnosti dinara za tekuće
transakcije koja je olakšavala razmenu sa svetom i priliv stranih investicija, liberalizaciju trgovine sa svetom
putem ukidanja raznovrsnih uvoznih kvota i smanjivanja carina.
Socioekonomsku tranziciju u Srbiji pratili su snaţni politiĉki potresi (ubistvo premijera i ĉesti izborni
ciklusi). U takvim uslovima Srbija je napravila napredak u privatizaciji malih i srednjih preduzeća,
liberalizaciji cena, liberalizaciji trgovine, politici kursa, reformi bankarskog sektora, dok je niţe rezultate
postigla u restrukturiranju velikih preduzeća, politici konkurencije i infrastrukturnim reformama.
EBRD je u svom Izveštaju o tranziciji za 2008. ocenila da je Srbija ostvarila znaĉajan napredak u
strukturnim i institucionalnim reformama i poboljšanju makroekonomskih performansi na bazi devet
tranzicionih indikatora koji obuhvataju napredak u pet kljuĉnih oblasti: preduzeća, trţište i trgovina,
finansijske institucije i infrastruktura. Srbiji je dodeljena proseĉna ocena 2,85 godišnjeg tranzicionog indeksa
i 24 mesto od 29 posmatranih tranzicionih zemalja (zemlje istoĉne Evrope, baltiĉke zemlje, zemlje
jugoistoĉne Evrope, zemlje Zajednice nezavisnih drţava). U najnaprednije tranzicione privrede svrstane su
MaĊarska, Estonija, Ĉeška, Slovaĉka, Poljska i Litvanija. U regionu JIE najvišu ocenu dobile su Bugarska
6
3,56 Hrvatska 3,57 i Rumunija 3,44. Niţe ocene dobile su BiH 2,78, Crna Gora 2,80, Albanija 3,00 i
Makedonija 3,10. EBRD indikatori za 2008. pokazuju da je Srbija dobila najveću ocenu 4 za liberalizaciju
cena, 3,7 za privatizaciju malih preduzeća, 3,7 za reţim spoljnotrgovinske razmene, 2,7 za proces
privatizacije velikih preduzeća, 3,0 za reformu bankarskog sektora,i 2,3 za restrukturiranje preduzeća, 2,3 za
infrastrukturne reforme, 2,0 za sigurnost trţišta i nebankarske finansijske institucije.
Kad se posmatra ceo tranzicioni period od 2001. do 2008. Srbija je ostvarila napredak prema svim godišnjim
EBRD indikatorima, tako da je srednja vrednost godišnjih EBRD indikatora povećana sa 1,50 u 2000. na
2,85 u 2008. godini. U tom periodu Srbija je sprovodila prvu fazu ekonomske tranzicije koja se odnosila na
stvaranje trţišne privrede i uspostavljanje makroekonomske stabilnosti, a samo delimiĉno je sprovela
reformske aktivnosti usmerene na privatizaciju velikih preduzeća, reformu nebankarskog sektora,
restrukturiranje i modernizaciju javnih preduzeća, zaštitu konkurencije i poboljšanje privredne
infrastrukture.
EBRD je u Izveštaju o tranziciji za 2009. Srbiji dodelila proseĉnu ocenu 2,89 godišnjeg
tranzicionog indeksa i 22 mesto od 29 posmatranih zemalja. Srbija je dobila ocenu 4 za
liberalizaciju cena, 4 za poboljšanje reţima spoljne trgovine, 3,7 za privatizaciju malih preduzeća, 3
za reformu bankarskog sistema, 2,7 za privatizaciju velikih preduzeća, 2,3 za reformu privrede, 2,3
za infrastrukturne reforme, 2,0 za reformu institucija. U ovom izveštaju Albanija je ocenjena sa -
3,07, BiH sa 2,78, Bugarska sa -3,56, Hrvatska sa 3,33, Makedonija sa 3,26, MaĊarska sa 3,96,
Crna Gora sa 2,89, Rumunija sa 3,44 i Slovenija sa 3,41.
Srbija je nakon prve faze tranzicije suoĉena sa rešavanjem krupnih strukturnih problema (nezaposlenost,
nekonkurentnost i nerazvijena infrastruktura). Srbija ima visoku stopu nezaposlenosti, posebno mladih
generacija i najvišu stopu dugoroĉne nezaposlenosti stanovništva. Srbija ima nizak nivo opšte
konkurentnosti (96 pozicija od 139 posmatranih zemalja) i komparativne prednosti kod primarnih proizvoda
i proizvoda niţih faza obrade. Infrastruktura Srbije je u velikoj meri zastarela.
Srbija zaostaje za razvijenim evropskim zemljama (EU-27) mereno strukturnim indikatorima Evropske
komisije. Po nivou BDP i produktivnosti Srbija je meĊu najniţim u Evropi, što ukazuje na nisku
konkurentnost privrede. Srbija je i po stopi nezaposlenosti prva u Evropi. Srbija ima nizak udeo ulaganja u
istraţivanje i razvoj od 0,4% BDP (EU-27 ima 4 puta veća ulaganja u istraţivanje i razvoj), kao i niţa
ulaganja u obrazovanje u odnosu na evropske zemlje.
Strukturne promene koje obeleţavaju novu fazu ekonomskih reformi zahtevaju velika investiciona ulaganja
i ubrzanje procesa stabilizacije i pridruţivanja EU. Rast investicija i poboljšanje konkurentnosti privrede
omogućiće brţe rešavanje problema nezaposlenosti. Osnovni rizici da se ne ostvare tranzicioni efekti u novoj
fazi su visok deficit tekućeg raĉuna koji raţava strukturne neusklaĊenosti u privredi, jaz izmeĊu
investicionih potreba i domaće štednje, osetljivost na kretanje deviznog kursa, usporavanje rasta BDP i
izvoza, sporo podizanje konkurentne sposobnosti privrede, usporavanje priliva stranog kapitala, usporavanje
procesa evropskih integracija i usporavanje strukturnih reformi.
Dinamiĉan i odrţiv privredni rast i urbane strukturne promene zahtevaju povećanje investicija i reformu
obrazovanja i nauke. Rast investicija omogućava stvaranje konkurentne proizvodnje i usluga i odrţiv
privredni rast zasnovan na otvaranju novih radnih mesta. Stvaranje konkurentne privrede i smanjenje
nezaposlenosti podrazumeva povećanje nivoa visokog i srednjeg obrazovanja na bazi većih ulaganja u
obrazovanje i efikasnijeg prosvetnog rada, kao i povećanje efikasnosti nauĉnoistraţivaĉkog rada i ulaganja u
istraţivanje i razvoj.
1. Makroekonomska kretanja u periodu 2001-2008. godina
Republika Srbija je u tranzicionom periodu 2001-2008. ostvarila znaĉajan kumulativni realni rast BDP od
44,4% uz relativnu stabilnost cena. Inflacija je smanjena, ali njeni godišnji nivoi ukazuju na postojanje
unutrašnje makroekonomske neravnoteţe. Privredni rast je pratila i spoljna makroekonomska neravnoteţa na
koju ukazuju visoki deficiti na spoljnotrgovinskom i tekućem raĉunu platnog bilansa, nastali kao posledica
snaţnog rasta uvoza zasnovanog na rastu domaće traţnje zbog velikog povećanja zarada i javne potrošnje i
snaţne kreditne aktivnosti banaka. Povrh toga, privredni rast nije obezbedio neto rast zaposlenosti, već je
registrovana visoka stopa nezaposlenosti prema podacima ankete o radnoj snazi i prema podacima
7
Nacionalne sluţbe za zapošljavanje.
Imajući u vidu formirane makroekonomske neravnoteţe, privredni razvoj Srbije u proteklom tranzicionom
periodu moţe se oceniti kao relativno uspešan. Glavne makroekonomske rezultate postignute u sprovoĊenju
prve generacije reformi prikazuje naredna tabela.
Tabela 1. Glavni indikatori makroekonomskih kretanja u proteklih devet godina tranzicije
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
BDP, u tekućim cenama, mlrd dinara 762,2 972,9 1.125,8 1.380,7 1.683,5 1.962,1 2.302,2 2.722,5 2.815,0
BDP, mlrd evra1 12,8 16,0 17,3 19,0 20,3 23,3 28,8 33,4 30,0
BDP, realni rast, u % 5,6 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5 -3,1
Cene na malo, kraj godine, u % 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 6,8 10,4
Trgovinski bilans, % BDP2 -19,6 -20,3 -19,7 -26,4 -20,2 -20,4 -21,5 -22,8 -18,5
Deficit tekućeg raĉuna (bez donacija), %
BDP3 -7,6 -11,5 -9,7 -14,0 -10,2 -14,3 -16,6 -18,7 -7,6
SDI, neto, mil. evra1 184 500 1.194 774 1.250 3.323 1.821 1.824 1.372
SDI, % BDP 1,4 3,1 6,9 4,1 6,2 14,3 6,3 5,5 4,6
Proseĉan broj zaposlenih, stopa, u % 4 0,2 -1,7 -1,2 0,5 0,9 -2,1 -1,1 -0,1 -5,53
Proseĉna neto zarada, realni rast, u % 16,5 29,9 13,6 10,1 6,4 11,4 19,5 3,9 0,2
Produktivnost rada, rast, u % 5,4 5,7 3,6 7,8 4,7 7,5 8,1 5,6 2,6
Stopa nezaposlenosti, u %5 - - 19,5 21,8 21,6 18,8 14,4 16,9
Saldo konsolidovanog bilansa javne
potrošnje, % BDP - - - - 1,1 -1,6 -1,9 -2,6 -4,3
Spoljni dug, mlrd evra 12,4 10,8 10,9 10,4 13,1 14,9 17,8 21,8 22,8
Spoljni dug, %BDP 98,3 67,2 62,7 54,4 64,3 63,9 61,8 65,2 75,7
Spoljni dug/izvoz robe i usluga, u % 468,2 344,6 282,2 231,4 245,1 214,2 204,8 214,6 268,8
1 Za preraĉunavanje iz dolara u evro korišćen je proseĉan odnos dolar/evro za odgovarajuće godine
2 Izvoz i uvoz robe prikazani po f.o.b. principu
3 NBS od nedavno devizne doznake raĉuna na strani tekućih priliva i po tom osnovu je smanjila
(ispravila) udeo deficita tekućeg raĉuna u BDP za 2007. i 2008. godinu 4
RZS je korigovao podatke o broju zaposlenih od marta 2009. izmeĊu ostalog usled sreĊivanja
evidencija RZZO 5 Prema anketi o ranoj snazi stope su od 2004. usklaĊene sa metodologijom ILO
Izvor: RZS, NBS, Ministarstvo finansija
1.1. Privredni rast
Srbija je u periodu 2001-2008. ostvarila relativno visoku proseĉnu godišnju stopu realnog rasta BDP i
kumulativni rast BDP, što je znaĉajan rezultat ekonomske politike ostvaren u uslovima tranzicije i cikliĉnih
kretanja svetske privrede. Privredni rast je preteţno voĊen domaćom traţnjom i izvozom. Na rast su
pozitivno delovale i realizovane investicije i strukturne reforme, pre svega privatizacija društvenih
preduzeća.
Grafikon 1. Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u %
Postignut je znaĉajan porast BDP po stanovniku kao sintetiĉki rezultat realnog rasta BDP i realne
aprecijacije dinara.
5,63,9
2,4
8,35,6 5,2
6,95,5
-3,1
4,49
-5
0
5
10
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
BDP, realni rast BDP, prosek perioda
8
Grafikon 2. Bruto domaći proizvod po stanovniku, u evrima
Srbija je sa niske polazne osnove ostvarila brz privredni rast i po dinamici rasta BDP je u grupi zemalja iz
okruţenja sa najbrţim privrednim rastom (Rumunija, Bugarska, Albanija i Crna Gora).
Grafikon 3. Prosečne stope rasta BDP u periodu 2001-2008, u %
Struktura bruto dodate vrednosti (BDV) u prvih osam godina zakasnele tranzicije u privredi Srbije menjala
se u korist sektora usluga. Najveći sektorski doprinosi privrednom rastu potiĉu od telekomunikacija, trgovine
i finansijskog sektora. U 2008. poljoprivreda je stvarala BDV sa 11,7%, industrija sa 21,0%. i graĊevinarstvo
sa 3,7%, dok su usluge povećale uĉešće u BDV na 64,3%, što su znaĉajne strukturne promene u odnosu na
2000. kada su uĉešća tih sektora u BDP iznosila 13,9%, 26,7%, 4,6% i 54,8%, respektivno.
3.398
1.709
2.1372.313
2.5492.729
3.144
3.900
4.547
4.093
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
4000
4500
5000
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
5,8
5,3
5,8
4,5
3,2
3,8
5,6
6,3
5,4
4,5
0,0
1,0
2,0
3,0
4,0
5,0
6,0
7,0
9
Grafikon 4. Sektorska struktura bruto dodate vrednosti, u %
U strukturi bruto domaćeg proizvoda u tranzicionom periodu blago je opadalo uĉešće potrošnje
domaćinstava i potrošnje drţave, dok je blago raslo uĉešće privatnih i drţavnih investicija. Udeo neto izvoza
je opadao usled brţeg rasta udela uvoza od rasta udela izvoza u bruto domaćem proizvodu.
Tabela 2. Struktura upotrebe BDP, u %
Izvor: RZS
1.2. Inflacija
Smanjenje inflacije u prvih osam godina zakasnele tranzicije je znaĉajan uĉinak ekonomske politike ostvaren
u uslovima visokog rasta cena sirove nafte i ispravljanja dispariteta regulisanih cena u zemlji.
Karakteristiĉan je opadajući trend inflacije uz godišnje oscilacije kao posledica kolebanja u ekonomskoj
politici vezanih za ĉeste izbore (predsedniĉke, parlamentarne i lokalne).
13,9 15,8 15,3 14,1 15,5 14,1 13,2 11,4 11,7 12,2
26,7 25,8 25,0 23,8 23,5 22,6 22,3 21,9 21,0 18,9
4,6 3,8 3,5 3,8 3,7 3,6 3,6 3,8 3,7 3,1
54,8 55,4 56,9 58,8 57,9 60,3 61,4 63,6 64,3 66,4
0,0
20,0
40,0
60,0
80,0
100,0
120,0
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Poljoprivreda Industrija Gradjevinarstvo Usluge
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
BRUTO DOMAĆI PROIZVOD 100 100 100 100 100 100 100 100 100
Izdaci za finalnu potrošnju 97,2 104,0 107,0 103,0 97,1 95,9 96,0 95,8 94,9
Izdaci za liĉnu potrošnju 86,5 92,2 95,2 91,4 88,5 88,7 88,9 88,1 88,0
Izdaci za kolektivnu potrošnju 10,7 11,8 11,8 11,6 8,6 7,2 7,1 7,7 6,9
Bruto investicije u osnovne fondove 12,7 10,7 12,4 16,8 19,2 19,0 21,0 24,0 23,2
Promene u zalihama -4,6 1,0 -1,4 -2,3 9,0 4,7 3,1 4,2 5,4
Izvoz dobara i usluga 11,3 25,6 23,8 25,9 25,5 28,3 31,4 30,3 30,7
Uvoz dobara i usluga ( - ) 16,7 41,3 41,8 43,4 50,8 47,9 51,5 54,3 54,2
10
Grafikon 5. Kretanje inflacije (cene na malo), u %
Osnovni generatori povećanja cena u osmogodišnjem periodu tranzicije bili su rast domaće traţnje kroz
monetarno-kreditnu ekspanziju i kroz rast javne potrošnje, serija egzogenih šokova vezanih za porast cena
sirove nafte, osnovnih metala i sirovina na svetskom trţištu, ispravljanje dispariteta domaćih regulisanih
cena, povremene suše i porast cena poljoprivrednih proizvoda i hrane, uvoĊenje poreza na dodatu vrednost,
nedovoljna konkurencija i uticaj monopola. Neki od navedenih faktora delovali su na inflaciju u celom
periodu, a neki su jednokratno i privremeno uticali na inflaciju.
1.3. Eksterni sektor
Srbija je u proteklom tranzicionom periodu u robnoj razmeni sa inostranstvom ostvarila znaĉajno povećanje
izvoza robe (fob) sa 2,0 mlrd evra u 2001. na 7,4 mlrd evra u 2008. i uvoza robe (fob) sa 4,6 mlrd evra u
2001. na 15,0 mlrd evra u 2008. uz porast spoljnotrgovinskog deficita sa 2,6 mlrd evra u 2001. na 6,1 mlrd
evra u 2008. godini. Pokrivenost uvoza robe izvozom robe (fob) kretala se oko 50%. Proseĉna stopa rasta
izvoza robe u ovom periodu iznosila je 19,7%, dok je proseĉna stopa rasta uvoza robe iznosila 20,5%.
Uĉešće uvoza robe u BDP je povećano sa 36,5% u 2001. na 44,8 % u 2008, a uĉešće izvoza robe u BDP sa
15,7% u 2001. na 22,2% u 2008. godini. Karakteristike razmene robe i usluga u proteklom tranzicionom periodu
prikazuju naredni grafikoni.
Grafikon 6. Uvoz i izvoz robe i usluga, u mil. evra
* Nova metodologija RZS
40,7
14,8
7,8
13,7
17,7
6,6
10,1
6,810,4
14,3
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Cene na malo, kraj perioda Cene na malo, prosek perioda
2.693 3.125 3.847 4.475 5.3296.948
8.68610.157
8.489
5.0236.387 7.206
9.543 9.61211.970
15.57817.878
13.574
-2.330 -3.262 -3.359-5.068 -4.283 -5.022
-6.892 -7.721-5.085
-10.000
-5.000
0
5.000
10.000
15.000
20.000
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009*
Izvoz robe i usluga Uvoz robe i usluga Deficit u razmeni robe i usluga
11
Grafikon 7. Uvoz i izvoz robe i usluga, % BDP
Srbija je u posmatranom tranzicionom periodu imala visok deficit u robnoj razmeni i visok deficit tekućih
transakcija (bez strane pomoći koja ima nisko uĉešće u BDP), finansiran velikim delom iz stranih direktnih
investicija, što prikazuju naredni grafikoni.
Grafikon 8. Deficit spoljnotrgovinske razmene i deficit tekućih transakcija, % BDP
21,0 19,5 22,2 23,6 26,329,8 30,2 30,4 28,3
39,2 39,9 41,7
50,2 47,351,4 54,1 53,5
45,3
-18,2 -20,4 -19,4-26,7
-21,1 -21,6 -23,9 -23,1-17,0
-40
-30
-20
-10
0
10
20
30
40
50
60
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Izvoz robe i usluga Uvoz robe i usluga Deficit u razmeni robe i usluga
-22,1-23,4 -23,9
-30,4
-23,8 -23,0-24,6
-27,1
-18,5
-7,6
-11,5-9,7
-14,0
-10,2
-14,3
-16,6
-18,7
-7,6
-35,0
-30,0
-25,0
-20,0
-15,0
-10,0
-5,0
0,0
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Spoljnotrgovinski deficit Deficit tekudih transakcija
12
Grafikon 9. Deficit tekućih transakcija i strane direktne investicije, u mil. evra
Visok nivo i ubrzan rast domaće finalne traţnje i potrošnje u proteklom periodu tranzicije kompenzovan je
visokim obimom, pa i rastom spoljnotrgovinskog deficita koji je uslovio rast deficita tekućih transakcija.
Veliki priliv stranog kapitala u vidu kredita i stranih direktnih investicija omogućio je finansiranje tekućeg
deficita. Ovu spoljnu neravnoteţu, kad se posmatra kroz deficit tekućih transakcija, znaĉajno su smanjivale
doznake koje uĉestvuju sa 7-8% u BDP.
Suficit na raĉunu kreditno-finansijskih transakcija bio je dovoljan da pokrije deficit tekućeg bilansa koji se
preteţno finansirao novim kreditnim zaduţivanjem i stranim direktnim investicijama.
Ukupni platni bilans Srbije u proteklom periodu tranzicije bio je u suficitu, što je omogućilo rast ukupnih
deviznih rezervi sa 2,0 mlrd evra u 2001. na 9,2 mlrd evra u 2008. godini.
Visoku eksternu neravnoteţu zabeleţila je većina zemalja u tranziciji kao posledica strukturnih promena,
visokog priliva stranog kapitala i konvergencije ka ĉlanicama EU. Pri tome, uspešne zemlje u tranziciji
(Poljska, Slovenija, Ĉeška, MaĊarska) u relativno kratkom roku su smanjile nivo deficita eksternog sektora i
pribliţile se eksternoj ravnoteţi.
Tabela 3. Uporedni prikaz deficita u spoljnom sektoru i stranih direktnih investicija u tranzicionim zemljama u 2006. god.
Spoljnotrgovinski deficit
(%BDP)
Deficit tekućeg računa
(%BDP)
Strane direktne investicije
(mil evra)
Albanija -22,6 -7,4 259
Bosna i Hercegovina -47,2 -12,8 338
Bugarska -22,2 -15,9 4.104
Estonija -16,7 -14,9 1.282
MaĊarska -0,5 -5,8 4.874
Makedonija -21,3 -0,4 279
Letonija -26,3 -21,1 1.303
Litvanija -13,7 -9,4 1.426
Poljska -1,5 -2,3 8.303
Rumunija -12,1 -11,3 9.082
Srbija -23,0 -14,3 3.323
Slovaĉka -6,2 -7,0 3.324
Slovenija -3,9 -2,5 5.940
Hrvatska -25,9 -8,1 2.838
Crna Gora -53,2 -29,1 644
Ĉeška 1,2 -4,2 6.172
Izvor: Na bazi podataka EBRD, MMF, RZS i NBS
Kljuĉni generator rasta deficita spoljnotrgovinskog i tekućeg raĉuna platnog bilansa Srbije je neusklaĊenost
domaće potrošnje i domaće ponude. Pri tome, treba uzeti u obzir da je zbog priliva dodatnih sredstava iz
inostranstva (doznake, prihod od privatizacija, strane direktne investicije) deo ovih deficita sa potrošnja
977
1.838 1.672
2.6602.068
3.323
4.781
6.252
1.941
184 500
1.194774
1.250
3.323
1.8211.824
1.373
0
1.000
2.000
3.000
4.000
5.000
6.000
7.000
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Deficit tekudih transakcija (bez donacija) Strane direktne investicije
13
stanovišta opravdan. Domaća je iznad domaće ponude, što je centralni uzrok visokog uvoza i poslediĉno
visokog spoljnotrgovinskog deficita. Spoljnotrgovinski deficit uzrokovan je nedovoljnom štednjom privrede
u odnosu na investicije, kao i većom potrošnjom stanovništva u odnosu na dohotke. Kreditno-monetarna
ekspanzija, uz strane direktne investicije pokrivala je jaz izmeĊu investicija i štednje (privatnog sektora), ali
je sa svoje strane podsticala potrošnju i inflaciju, ĉime se ovaj jaz dodatno produbljivao. TakoĊe, fiskalni
rezultat nije u dovoljnoj meri smanjivao spoljnotrgovinsku neravnoteţu, već je povremeno i povećavao.
Aprecijacija dinara znaĉajno je doprinela obaranju inflacije, ali je uticala na ubrzanje rasta uvoza i
usporavanje rasta izvoza, a time i na rast spoljnotrgovinskog deficita.
Deficiti eksternog sektora ubrzano su rasli u 2006. i 2007. zbog fiskalne ekspanzije u ĉetvrtom kvartalu
2006. i u 2007, kao i zbog ubrzanog rasta ukupnih zarada predvoĊenih rastom zarada u javnom sektoru
(prvenstveno u republiĉkim javnim preduzećima). Rast domaćih i stranih kredita u 2006. i 2007. dodatno je
doprineo povećanju domaće traţnje i poslediĉno povećanju uvoza i spoljnotrgovinskog deficita. Tome je
doprinela i aprecijacija dinara koja je u odnosu na spoljnotrgovinske tokove imala mahom egzogeni i
autonomni karakter. U 2008. deficit tekućih transakcija dostigao je rekordno visoko uĉešće u BDP od 18,7%
prvenstveno zbog rasta domaće potrošnje, smanjenja proizvodnje u tradicionalno izvoznim sektorima
(metalurgija i poljoprivreda), povećanja plaćanja po osnovu kamata na rastući spoljni dug i pada priliva po
osnovu neto otkupa deviza precenjenog dinara. Rast tekućeg deficita u 2008. baziran je na većem obimu
stranih direktnih investicija, inostranih dugoroĉnih kredita i priliva od doznaka, što je doprinelo i rastu
deviznih rezervi NBS, stabilnosti i povremenoj aprecijaciji deviznog kursa dinara. U 2009. znaĉajno je
smanjen tekući deficit usled brţeg smanjenja uvoza od pada izvoza zbog smanjenja inostrane traţnje,
domaće potrošnje i zarada, kao i manjeg priliva stranog kapitala, što je doprinelo deprecijaciji dinara i
povećanju intervencija NBS na deviznom trţištu.
1.4. Konkurentnost zemlje
Strateški cilj Srbije kao kandidata za ĉlana EU jeste da poveća svoju konkurentnost i da uĊe u grupu
najkonkurentnijih evropskih zemalja. Na svetskoj listi konkurentnosti Srbija sa 96 mestom je daleko od tog
cilja. Da bi podigla konkurentnost potrebno je da ojaĉa kljuĉne faktore konkurentnosti, pre svega da
uspostaviti stimulativan investicioni ambijent za ulaganja, prvenstveno u obrazovanje i infrastrukturu i u
unapreĊenje strateškog menadţmenta i liderstva.
Svetski ekonomski forum u Izveštaju o konkurentnosti za 2010-2011. rangirao je Srbiju na 96 mesto od 135
posmatranih zemalja, koristeći pri tome indeks globalne konkurentnosti (GCI) kao osnovni metod. U
prethodnim izveštajima o globalnoj konkurentnosti Srbija je zauzela 89 mesto (2004), godine, 85 mesto
(2005), 87 mesto (2006) i 93 mesto 2009. godine. Ocene za Srbiju iznosile su: 3,4 (2005), 3,7 (2006), 3,8
(2007), 3,9 (2008), 3,8 (2009) i 3,8 (2010).
Srbija će u drugoj razvojnoj deceniji morati bitno da popravi rang na listi globalne konkurentnosti, tako što
će razvojni procesi biti usmereni na jaĉanje faktora koji podiţu nivo produktivnosti privrede (vrednost
dobara i usluga koje su proizvedene po jedinici raspoloţivih faktora – rada, kapitala i resursa). Produktivnost
suštinski zavisi od vrednosti proizvodnje roba i usluga iskazane u trţišnim cenama i od efikasnosti
upotrebljenih resursa za tu proizvodnju.
U Izveštaju o svetskoj konkurentnosti rangirane su zemlje jugoistoĉne Evrope. Najkonkurentnije u 2010. su
Slovenija i Crna Gora, Makedonija i Albanija su ostvarile znaĉajan napredak, a Hrvatska i Srbija beleţe pad
konkurentnosti na listi svetske konkurentnosti.
Tabela 4. Rang na listi globalne konkurentnosti 2007 2009 2009 2010
Slovenija 39 42 37 45
Crna Gora 82 65 62 49
Hrvatska 57 61 72 77
Makedonija 94 89 84 79
Albanija 109 108 96 88
Srbija 91 85 93 96
Bosna i Hercegovina 106 107 109 102
Izvor: Svetski ekonomski forum, Izveštaj o konkurentnosti, više godina, Davos, 2010.
14
Indeks globalne konkurentnosti na bazi koga je napravljena lista zemalja po nivou konkurentnosti zasnovan
je na Porterovoj teoriji konkurentnosti prema kojoj nacionalna konkurentnost zavisi od mikroekonomske
konkurentnosti, što znaĉi da je nacionalna privreda onoliko konkurentna koliko su preduzeća konkurentna na
svetskom trţištu. Konkurentnost Srbije je niska zbog nekonkurentnosti srpskih firmi usled zastarele
tehnologije, male inovativnosti, loših radnih navika i sliĉno.
Svetski ekonomski forum Srbiju je nisko rangirao po stepenu konkurentnosti. Ona veoma zaostaje za
razvijenim privredama i privredama regiona. Forum je utvrdio da Srbiji nedostaje veća efikasnost trţišta,
bolje poslovno okruţenje i efikasnije institucije. Niska je i konkurentnost pojedinih sektora privrede koji
znaĉajnije uĉestvuju u izvozu Srbije. Kljuĉne mere i aktivnosti za povećanje konkurentnosti i izvoza Srbije
jesu: stimulativno poslovno okruţenje i privlaĉenje investitora, jaĉanje saradnje i integracionih procesa u
regionu i Evropi, aktivna izvozna i industrijska politika, koje jaĉaju konkurentne privredne sektore i grane.
Novi indeks globalne konkurentnosti (NGCI) koji se primenjuje od 2008. obuhvata makroekonomske i
mikroekonomske elemente konkurentnosti. Makroekonomski faktori deluju indirektno na produktivnost
preduzeća, dok mikroekonomski faktori deluju direktno na produktivnost firmi. NGCI definiše dve šire
oblasti makroekonomske konkurentnosti: (1) makroekonomsku politiku i (2) društvenu infrastrukturu i
politiĉke institucije, kao i tri šire oblasti mikroekonomske konkurentnosti: (1) poslovna vizija kompanije, (2)
kvalitet poslovnog okruţenja i (3) razvoj poslovnih klastera. Time je novi indeks globalne konkurentnosti
obuhvatio faktore jaĉanja produktivnosti i konkurentnosti u razvojnim procesima u koje su ukljuĉene
institucije i poslovne asocijacije. Produktivnost i konkurentnost zemlje u krajnjoj instanci odreĊene su
produktivnošću i konkurentnošću preduzeća.
Evropska unija u Lisabonskoj strategiji razvoja do 2010. i u novoj Strategiji Evropa 2020. u prvi plan stavlja
unapreĊenje konkurentnosti, a kao temeljni faktor promoviše uvoĊenje visokih i srednjih tehnologija u
proizvodnju. Na globalnom nivou razvijeni svet je uĉinio prodor u povećanju uĉešća tehnologije u kreiranju
proizvoda na trţištu i na toj osnovi je znaĉajno povećao produktivnost i konkurentnost zemalja i preduzeća.
Udeo srednjih tehnologija 1980. je iznosio 22%, a 2000. godine 32%, dok je udeo visoke tehnologije 1980.
iznosio 11%, a 2000. godine 22%. Ovaj rast udela srednjih i visokih tehnologija u proizvodima i uslugama
pokazuje znaĉajno jaĉanje tehnološke konkurentnosti zemalja i firmi, što je dovelo do nove koncepcije
razvoja na bazi znanja. U tom pogledu EU se opredelila za stvaranje društva i privrede bazirane na znanju i
za znaĉajno povećanje ulaganja u obrazovanje, istraţivanje i razvoj. Srbija se za razliku od EU opredelila za
razvoj zasnovan na znanju, ali nije povećala ulaganje u obrazovanje i nauku.
Srbija u drugoj deceniji treba da promoviše konkurentnost kao nacionalni prioritet i da stvara uslove za
razvoj baziran na znanju, što podrazumeva novu strukturu privrede koja je inovativna, veću meĊunarodnu
konkurentnost sektora i grana privrede, jaĉanje pozicije u meĊunarodnoj podeli rada, veći udeo investicija u
BDP, veća ulaganja u obrazovanje, istraţivanje i razvoj i sliĉno.
Konkurentnost i izvoz su kljuĉne poluge razvoja Srbije u novoj razvojnoj fazi. Po konkurentnosti i udelu
izvoza u BDP Srbija je na zaĉelju zemalja u regionu.
Tabela 5. Konkurentnost i izvoz zemalja u regionu u 2008. godinu
Rang konkurentnosti Udeo izvoza u BDP (%) Udeo uvoza u BDP (%)
MaĊarska 59 81,4 80,2
Rumunija 77 22,9 40,4
Bugarska 72 60,5 83,3
Hrvatska 50 41,9 50,3
Albanija 75 31,2 59,4
Makedonija 70 52,6 78,6
Srbija 93 29,7 52,4
BiH 98 37,0 70,0 Izvor: Global Competitivness Report, sajt World Bank
Od konkurentnosti i izvoza zavisi sposobnost drţave da se integriše u meĊunarodnu ekonomsku zajednicu. U
tu svrhu potrebno je ojaĉati institucije, politike i faktore koji odreĊuju nivo produktivnosti zemlje odnosno
glavne stubove konkurentnosti; institucije kao institucionalni, pravni i administrativni okvir, infrastrukturnu
osnovu, makroekonomski ambijent, zdravstvo, osnovno školovanje, visoko obrazovanje, efikasnost trţišta
15
robe, efikasnost trţišta rada, razvijenost finansijskog trţišta, tehnološku razvijenost, veliĉinu trţišta.
Jaĉanjem ovih faktora dostiţe se viši nivo konkurentnosti na osnovu inovativnosti i sofisticiranosti
proizvodnje. Srbija posebno zaostaje kod faktora inovacija i sofisticiranosti proizvodnje zbog slabih
kapaciteta za inovacije, niskih izdataka za istraţivanje i razvoj, nerazvijenih klastera, slabog marketinga i
sliĉno.
Podizanje konkurentnosti i izvoza zahteva sprovoĊenje ekonomskih reformi i stvaranje ambijenta pogodnog
za investiranje i poslovanje. U tom pogledu potrebno je ograniĉiti ulogu drţave, izvršiti potrebnu
decentralizaciju, povećati pravnu sigurnost, povećati ekonomske slobode i konkurenciju, povećati efikasnost
pravosuĊa, onemogućiti korupciju i kriminal. Od presudnog znaĉaja za povećanje konkurentnosti i izvoza je
privlaĉenje stranih direktnih investicija, reindustrijalizacija i jaĉanje izvozno konkurentnih grana privrede,
kao i jaĉanje klastera (povezivanje poljoprivrede i prehrambene industrije, povezivanje metalskog
kompleksa sa automobilskom industrijom i sliĉno).
1.5. Tržište rada
Domaće trţište rada u proteklom tranzicionom periodu obeleţava smanjenje ukupnog broja zaposlenih i rast
nezaposlenosti, kao i brţi rast plata od rasta produktivnosti koji je smanjivao traţnju za radnom snagom i na
taj naĉin dodatno uticao na povećanje nezaposlenosti. Visoka nezaposlenost predstavlja veliki strukturni
problem privrede Srbije.
Podaci o nezaposlenosti od 2004. metodološki su uporedivi, jer je anketa o radnoj snazi usklaĊena sa
metodologijom ILO. Stopa nezaposlenosti iznosila je 2004. (18,5%), (20,8%), 2006. (20,9%), 2007 (18,1%),
2008. (13,6%) i 2009. (16,1%). Prema Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2007. stopa nezaposlenosti je prvi
put smanjena za 2,8 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. Prema ovoj anketi broj nezaposlenih
osoba u 2007. u poreĊenju s 2006. je smanjen za 108 hiljada, dok je broj zaposlenih povećan za 9 hiljada. U
2007. u radno sposobnoj dobi bilo je 4.908,2 hiljade osoba. Od toga 63,4% su osobe koje rade ili aktivno
traţe posao (radna snaga). Prema ovoj anketi ukupan broj zaposlenih u 2007. iznosio je 2.525,6 miliona
osoba, što je povećanje za 0,3% u poreĊenju sa 2006. dok je broj nezaposlenih osoba iznosio 584.200.
Privredu Srbije na poĉetku tranzicije karakterisala je visoka skrivena nezaposlenost i veliki viškovi
zaposlenih u društvenom i drţavnom sektoru koji su u procesu restrukturiranja i privatizacije delom
produktivno angaţovani, a delom otpušteni. Proseĉan broj zaposlenih smanjen je u periodu tranzicije,
posebno broj zaposlenih u društvenom i drţavnom sektoru kao rezultat restrukturiranja i privatizacije. Stopa
kretanja ukupnog broja zaposlenih bila je pozitivna samo u 2001. (0,2%), 2004 (0,5%) i 2005. (0,9%), dok je
u ostalim godinama posmatranog perioda bila negativna, i to u 2002. (-1,7%), 2003. (-1,2%), 2006. (-2,1%) i
2007. (-1,2%), 2008. (-5,1) i 2009 (-5,5). Proseĉna godišnja stopa kretanja broja zaposlenih u periodu 2001-
2008. bila je negativna (-0,6%). Istovremeno, povećan je broj zaposlenih u privatnom sektoru koji je
povećao traţnju za radnom snagom na primarnom trţištu rada i stvarao nova radna mesta, ali to nije bilo
dovoljno da bi rezultiralo u neto rastu zaposlenosti. Nefleksibilnost trţišta rada i visoki doprinosi za
socijalno osiguranje predstavljali su krupnu prepreku kreiranju radnih mesta u formalnom sektoru, kao i
ukljuĉenost znaĉajnog dela aktivne populacije u sivu ekonomiju.
Na trţištu rada proseĉne bruto i neto zarade u prvih osam godina zakasnele tranzicije realno su se kretale
znatno iznad rasta produktivnosti i realnog rasta BDP, što je generisalo rast agregatne traţnje i uvoza i vršilo
troškovne pritiske na inflaciju i podsticalo rast deficita eksternog sektora, uz pogoršanje konkurentnosti
privrede.
16
Grafikon 10. Realni rast bruto zarada i rast produktivnosti, u %
Proseĉne neto zarade izraţene u evrima zabeleţile su znaĉajan rast, i to: 2001. (90), 2002. (151), 2003.
(177), 2004. (195), 2005. (2010), 2006. (259), 2007. (348), 2008. (358), dok su u 2009. smanjene na 338
evra.
1.6. Javne finansije
Srbija je u prvih osam godina zakasnele tranzicije znaĉajno reformisala drţavne finansije, uz povremena
odstupanja uslovljena politiĉkim ciklusima. Ukupni fiskalni sistem je modernizovan, a poreski sistem je
postao konkurentan u odnosu na zemlje u okruţenju. Izostao je napredak u fiskalnom prilagoĊavanju na
prihodnoj i rashodnoj strani budţeta i fondova.
Tabela 6. Konsolidovani fiskalni pokazatelji*, % BDP
2005 2006 2007 2008 2009
Javni prihodi 43,0 44,2 43,5 42,0 40,7
Javni rashodi 42,0 45,8 45,5 44,6 45,0
Deficit/suficit 1,1 -1,6 -1,9 -2,6 -4,3
Javni dug 50,2 36,2 29,4 -29,8 36,0 * Po GFS metodologiji MMF
Izvor: Ministarstvo finansija
Srbija je u 2006. ostvarila manji deficit konsolidovanog sektora drţave, iskazan po metodologiji IMF, u
odnosu na druge zemlje.
Tabela 7. Uporedni pregled deficita konsolidovanog sektora drţave, u 2006. godini, %BDP
EU (27 zemalja) -1,7
EU (15 starih ĉlanica) -1,6
EU (12 novih ĉlanica) -1,8
Srbija -1,6
Bugarska 3,3
Rumunija -1,9
MaĊarska -9,2
Slovenija -1,4
Hrvatska -3,0
Crna Gora -0,3
Albanija -4,1 Izvor: MMF
Veliki jaz izmeĊu štednje i investicija i izmeĊu potrošnje i dohodaka domaćinstava nameće potrebu ĉvrste
fiskalne politike u narednim godinama, sa ciljem da doprinese smanjivanju inflacije i spoljnog deficita na
odrţiv nivo. Fiskalnu politiku potrebno je ĉvršće zasnivati na tvrdom budţetskom ograniĉenju, kako bi
0
5
10
15
20
25
30
35
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Bruto zarade, realni rast Produktivnost rada, rast
17
znaĉajnije doprinosila uspostavljanju i odrţavanju niţe godišnje inflacije 3-4%, svoĊenju deficita tekućih
transakcija na 5-7% BDP, uz odrţavanje visokih stopa privrednog rasta od 5-6% godišnje.
Odrţivost i stabilnost javnih finansija podrazumeva sprovoĊenje reformi u svim segmentima javne potrošnje
od reforme penzijskog sistema, preko reforme drţavne uprave, do smanjenja neproduktivnih subvencija i
drugih rashoda. Reformama javnog sektora smanjili bi se rashodi budţeta Republike, Pokrajine i lokalnih
zajednica, kao i rashoda organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a poslediĉno smanjivao bi se i
fiskalni deficit.
1.7. Monetarni agregati i kurs
Monetarna politika u tranzicionom periodu 2001-2008. bila je relativno uspešna u pogledu stabilnosti cena i
stabilnosti finansijskog sistema. U ostvarivanju tih ciljeva monetarna politika je primenjivala preteţno
trţišne instrumente monetarnog regulisanja, pre svega operacije na otvorenom trţištu. NBS se u voĊenju
monetarne politike od poĉetka tranzicije do avgusta 2006. oslanjala na kanal deviznog kursa i praćenje rasta
monetarnih agregata. Nakon toga sa usvajanjem Memoranduma o principima novog okvira monetarne
politike, osnovni instrument monetarne politike postala je referentna kamatna stopa (dvonedeljna stopa na
repo operacije). NBS je viškove likvidnih sredstava banaka koji su nastali u prvoj polovini 2006. zbog
visokog priliva kapitala iz inostranstva povlaĉila korišćenjem obavezne rezerve, posebno devizne, kako bi
smanjila inostrano zaduţenje banaka na kome su zasnivale povećanu kreditnu aktivnost. NBS je u drugom
polugodištu 2006. povlaĉila višak novca korišćenjem repo operacija i obavezivanjem banaka da usklade
stanje svojih bruto plasmana stanovništvu sa osnovnim kapitalom. Vrednost referentne kamatne stope
poĉetku 2006. bila je 20%, da bi na kraja godine pala na 14%. Prinosi na hartije od vrednosti korišćene u
repo operacijama u evrima iznosili su preko 30%, što je dovelo do rasta zaduţivanja banaka u inostranstvu u
dva poslednja kvartala 2006. godine. Neto zaduţivanje banaka u ovom periodu iznosilo je oko 960 mil. evra.
Ovim zaduţivanjem samo se ograniĉio efekat sterilisanja novca u privredi, a troškovi operacija na otvorenom
trţištu koštali su NBS u 2006. oko 150 mil. evra. Stanje duga po osnovu hartija od vrednosti kojima su vršene
repo transakcije dostiglo je krajem 2006. oko 2 mlrd evra.
Referentna kamatna stopa u periodu 2001-2008. je sniţavana, što pokazuje naredna tabela. Referentnoj
kamatnoj stopi prilagoĊavale su se kamatne stope na trţištu novca.
Tabela 8. Kamatne stope, u %
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 I XII I XII I XII I XII I XII I XII I XII I XII I XII Referentna
kamatna
stopa* 35,7 18,7 19,1 9,7 9,3 10,6 11,3 16,4 16,3 19,2 20.0 14,0 13,0 10,0 10,0 17,7 16,5 9,5
Proseĉna
ponderisana
kamatna
stopa na
plasmane
banaka
69,6 32,5 32,2 19,2 16,0 14,8 14,4 14,6 15,6 14,4 16,1 15,9 15,1 11,1 11,3 18,1 18,6 11,8
Proseĉna
ponderisana
kamatna
stopa na
depozite
banaka
5,8 4,1 3,9 2,6 2,0 2,7 2,9 3,6 3,7 3,7 3,8 5,1 5,3 4,1 4,3 7,3 7,7 5,1
* Do februara 2005. prikazana je proseĉna ponderisana kamatna stopa-trajna prodaja BZ NBS (sve roĉnosti), od februara 2005. do 1.
septembra 2006. proseĉna ponderisana kamatna stopa-repo prodaja HoV (dvonedeljne transakcije), dok se od 1. septembra 2006.
prikazuje referentna kamatna stopa-repo prodaja HoV (dvonedeljne transakcije).
Izvor: NBS
U skladu sa rastom privredne aktivnosti ponuda novca i kredita je konstantno rasla. Monetarni agregati i
kreditni plasmani banaka u tranzicionom periodu 2001-2008. zabeleţili su visoke godišnje stope rasta, što je
uticalo na jaĉanje inflatornih pritisaka. Dinarski primarni novac u ovom periodu je povećan 7,7 puta,
novĉana masa M2 5,8 puta i novĉana masa M3 7,9 puta. U strukturi M3, devizni depoziti povećani su 10,4
puta, a dinarski oroĉeni depoziti 15,6 puta. Osnovni tok koji je uticao na rast monetarnih agregata bila je
neto inostrana aktiva bankarskog sektora koja je povećana za 503,9 mlrd dinara. NBS je preduzetim
merama smanjivala kreditni potencijal banaka i usporavala kreditnu aktivnosti, te tako smanjivala inflatorne
pritiske. Rast kreditnih plasmana banaka nebankarskom sektoru je usporen sa 52,1% u 2005. na 16,7% u
2006, na 39,2% u 2007. i na 35% u 2008. godini. Pri tome, treba uzeti u obzir da visoki procenti povećanja
18
monetarnih agregata proizilaze iz niskog nivoa monetizacije na poĉetku tranzicije (nisko uĉešće monetarnih
agregata u BDP). Iako je nivo monetizacije povećan tokom osmogodišnje tranzicije, on je još nizak u odnosu
na stare i nove ĉlanice EU, te je opravdano postepeno povećanje uĉešća monetarnih agregata u BDP,
odnosno brţi rast novca od rasta BDP.
Monetarni agregati su zabeleţili najbrţi nominalni i realni rast u periodu 2005-2007. godine, što se vidi iz
naredne tabele.
Tabela 9. Monetarni agretati izraţeni u dinarima i %
M1 M2 M3
Mil.RSD Nominalni
rast
Realni
rast Mil. RSD
Nominalni
rast
Realni
rast Mil. RSD
Nominalni
rast
Realni
rast
2001 58.233 115,5 53,1 68.097 107,0 47,1 125.414 92,3 36,7
2002 93.815 61,1 40,3 110.896 62,9 41,9 191.492 52,7 33,0
2003 99.303 5,8 -1,8 124.895 12,6 4,5 244.731 27,8 18,6
2004 111.258 12,0 -1,5 146.209 17,1 3,0 322.876 31,9 16,0
2005 144.949 30,3 10,7 192.180 31,4 11,7 458.870 42,1 20,7
2006 200.090 38,0 29,5 278.966 45,2 36,2 634.470 38,3 29,7
2007 248.873 24,4 13,0 390.485 40,0 27,1 903.871 42,5 29,4
2008 240.744 -3,3 -10,9 395.025 1,2 -6,8 992.151 9,8 1,1
2009 258.427 7,3 0,7 436.768 10,6 3,7 1.205.570 21,5 14,0
Izvor: NBS
Primarni novac je kreiran neto inostranom aktivom, odnosno otkupom deviza od priliva kapitala i doznaka
od strane NBS, a povlaĉen je obaranjem neto domaće aktive. Na smanjenje neto domaće aktive i po tom
osnovu povlaĉenje primarnog novca preteţno je uticalo povećanje prodaje hartija od vrednosti i rast depozita
drţave kod NBS. NBS je u periodu 2005-2009. operacijama na otvorenom trţištu sterilisala 151,6 mlrd
dinara.
Rastu ukupnih deviznih rezervi koji je uslovio povećanje neto inostrane aktive najviše je doprineo priliv
deviznih sredstava po osnovu neto menjaĉkih poslova iza kojih stoje uglavnom doznake, privatizacije,
izdvajanja devizne obavezne rezerve, privremeni platni promet na teritoriji Srbije i inostrani krediti za
infrastrukturu, zdravstvo i školstvo. Visoke devizne rezerve omogućile su prevremenu otplatu kredita MMF,
regulisanje obaveza prema SB i Pariskom klubu poverilaca, isplatu stranim investitorima udela u kompaniji
„Mobi 63“, intervencije na meĊubankarskom deviznom trţištu i isplatu stare devizne štednje. NBS je u
periodu 2004-2009. intervenisala na deviznom trţištu za 7,9 mlrd evra. Ona je minimalno intervenisala na
deviznom trţištu u 2007. sa 724 mil. evra i time znaĉajno doprinela liberalizaciji deviznog trţišta. Prethodno
je intervenisala na deviznom trţištu sa 1,6 mlrd evra u 2004. pa sa 2 mlrd evra u 2005. i sa 1,6 mlrd evra u
2006. godini. U 2008. intervenisala je sa 1,3 mlrd evra, a u 2009. sa 657 mil. evra.
U periodu 2001-2008. novĉana masa M1 povećana je za 183 mlrd dinara, u tome depoziti po viĊenju su
povećani za 118 mlrd dinara, a gotov novac u opticaju za 65 mlrd dinara. Novĉana masa M2 je povećana za
327 mlrd dinara, u tome dinarski oroĉeni depoziti su povećani za 144 mlrd dinara. Novĉana masa M3 je
povećana za 867 mlrd dinara. Ukupni devizni depoziti su povećani za 540 mlrd dinara, u tome depoziti
stanovništva su zabeleţili 3,7 puta veće povećanje od depozita preduzeća.
19
Grafikon 11. Devizni depoziti, u mil. dinara
U strukturi deviznih depozita, devizna štednja stanovništva je zabeleţila rastuću tendenciju i na kraju 2008.
iznosila je 4,8 mlrd evra. Na porast devizne štednje stanovništva uticalo je jaĉanje poverenja u bankarski
sistem, povećanje kamatnih stopa na deponovana sredstva i rast prihoda stanovništva, ukljuĉujući i prihode
od prodaje akcija.
Ukupni krediti banaka, izraţeni u dinarima, povećani su sa 264 mlrd dinara u 2001. na 1.117 mlrd dinara u
2008. godini. Krediti stanovništvu povećani su sa 5,3 mlrd dinara u 2001. na 382 mlrd dinara u 2008. a
krediti privredi sa 247 mlrd dinara u 2001. na 709 mlrd dinara u 2008. godini. Uĉešće kredita stanovništvu u
ukupnom povećanju kredita iznosilo je 44,1%, dok je uĉešće kredita privredi iznosilo 54,1%. U strukturi
kredita stanovništvu najveći porast je zabeleţen kod stambenih kredita, dok je manji rast bio kod kredita
poljoprivredi i potrošaĉkih kredita.
Ukupni dinarski krediti banaka povećani su sa 54,4 mlrd dinara u 2001. na 736,0 mlrd dinara u 2008. dok su
devizni krediti banaka smanjeni sa 183,0 mlrd dinara u 2001. na 64,1 mlrd dinara u 2008. godini, (65%).
Krediti su preteţno odobreni u evrima.
Tabela 10. Kreditni plasmani banaka, izraţeni u dinarima i %
Ukupno Privredi Stanovništvu
U mil. dinara
Nominalni
rast
Realni
rast
U mil.
dinara
Nominalni
rast
Realni
rast
U mil.
dinara
Nominalni
rast
Realni
rast
2001 263.640 20,5 -14,3 246.887 18,2 -16,0 5.277 85,2 31,6
2002 171.873 -34,8 -43,2 151.626 -38,6 -46,5 16.139 205,8 166,4
2003 228.429 32,9 23,3 195.442 28,9 19,6 29.333 81,8 68,6
2004 334.850 46,6 28,9 264.177 35,2 18,9 66.356 126,2 99,0
2005 509.379 52,1 29,2 370.391 40,2 19,1 131.860 98,7 68,8
2006 594.336 16,7 9,5 380.395 2,7 -3,7 203.318 54,2 44,6
2007 827.297 39,2 26,4 506.991 33,3 21,1 305.457 50,2 36,5
2008 1.117.196 35,0 24,3 708.882 39,8 28,7 381.919 25,0 15,1
2009 1.298.969 16,3 9,1 849.207 19,8 12,4 418.317 9,5 2,7
Izvor. NBS
0
100000
200000
300000
400000
500000
600000
700000
800000
900000
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Preduzeda Stanovništvo Ostalo*
20
Devizne rezerve NBS imale su tendenciju rasta i krajem 2008. dostigle su nivo od 11,5 mlrd dolara.
Pokrivenost novĉane mase M1 deviznim rezervama NBS povećana je sa 135,9% na kraju 2001. na 300,3%
na kraju 2008, a pokrivenost ukupnim deviznim rezervama sa 210,2% na kraju 2001. na 339% na kraju
2008. godine.
Grafikon 12. Devizne rezerve, u mil. dolara
Nivo deviznih rezervi NBS obezbeĊivao je pokrivenost uvoza roba i usluga tokom osmogodišnje tranzicije
koja je povećana sa 3 meseca u 2001. na 6 meseci u 2008. godini, a bila je veća u 2005, 2006. i 2007. godini.
Grafikon 13. Pokrivenost uvoza deviznim rezervama NBS, u mesecima
U periodu od 2001. do 30. juna 2006. voĊena je politika rukovoĊenog deviznog kursa. Prvih godina ovog
perioda došlo je do veće realne aprecijacije kursa dinara u odnosu na evro, a u 2005. do manje realne
deprecijacije. Od poĉetka 2006. ponovo jaĉaju aprecijacijski pritisci i u drugoj polovini 2006. došlo je do
velike aprecijacije kursa. Razlozi visoke aprecijacije bili su visok priliv stranih direktnih investicija i
ekspanzija zaduţivanja u inostranstvu od strane komercijalnih banka i preduzeća u privatnom sektoru. Na
kraju 2005. evro je vredeo 85,5 dinara, da bi na kraju 2006. njegova vrednost bila 79,0. Inflacija je u 2006. u
Srbiji iznosila 6,6%, dok je u evro zoni iznosila 1,9%, tako da je ukupna realna aprecijacija u 2006. iznosila
13,2%. Efekti ovakve aprecijacije dinara u 2006. bili su stvaranje dodatnog pritiska na strani uvoza robe i
usluga, rast kreditne zaduţenosti stanovništva i privrede, smanjenje troškova regulisanja obaveza po osnovu
ino-kredita i domaćih kredita indeksiranih u ino-valuti, amortizovanje efekata rasta cene osnovnih sirovina
na svetskom trţištu. U 2007. dinar je realno aprecirao za 6,5% sa odreĊenim uticajem na inflaciju i deficit
eksternog sektora, a u 2008. i 2009. registrovana je realna deprecijacija dinara od 4,4% i 2,4%, respektivno.
Kretanje vrednosti dinara (nominalno i realno) prikazuje naredni grafikon.
0
2000
4000
6000
8000
10000
12000
14000
16000
18000
20000
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Devizne rezerve NBS Devizne rezerve banaka
0
2
4
6
8
10
12
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
21
Grafikon 14. Realni i nominalni kurs dinara u odnosu na evro, decembar 2000 = 100
Nominalni efektivni kurs dinara u tranzicionom periodu karakterisao je deprecijacijski trend, a realni
efektivni kurs aprecijacijski trend usled relativno više stope inflacije u zemlji u odnosu na evrozonu. U
periodu 2008-2010. realni efektivni kurs dinara je deprecirao zbog smanjenog priliva kapitala. Aprecijacijski
jaz u periodu od juna 2001. do juna 2004. i u periodu od juna 2006. do decembra 2007. delovao je na
smanjenje inflacije, ali i na pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa. Aprecijacija kursa dinara prema evru u
2006. je bila uslovljena visokim suficitom kapitalnog bilansa izazvan visokim prilivom kapitala po osnovu
stranih direktnih investicija i zaduţivanja u inostranstvu, kao i visokim kamatnim stopama na domaćem
finansijskom trţištu.
2. 2. Strukturne reforme u periodu 2001-2008. godina
2.1. Opšti učinci strukturnih reformi
Republika Srbija je u osmogodišnjem periodu (2001-2008) zakasnele tranzicije ostvarila napredak u
strukturnim reformama realnog i finansijskog sektora, dok zaostaje u reformi javnog sektora.
Srbija je, pored visokog privredni rasta voĊenog rastom sektora usluga i funkcionisanja trţišne privrede,
ostvarila napredak u privatizaciji i razvoju realnog i finansijskog sektora. Problemi su se javljali u
koordinaciji monetarne i fiskalne politike, rastu eksterne neravnoteţe i pogoršavanju kvaliteta finansiranja,
rastu javne potrošnje i spoljnog duga, opadanju stranih investicija, osciliranju kursa, povećanju ranjivosti
privrede.
Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća koja imaju veliko uĉešće u ukupnoj proizvodnji i
zaposlenosti odvijaju se sporo, a s druge strane privatni sektor nije konkurentan i fleksibilan. Postoje
prepreke koje oteţavaju ulazak na trţište i izlazak sa trţišta. Pravni sistem je neefikasan i ograniĉava
primenu zakona. Drţava u većoj meri utiĉe na konkurentnost. Neformalni sektor je jak zbog slabe regulacije,
neadekvatne poreske politike, nesprovoĊenja zakona i slabe borbe sa korupcijom i kriminalom.
Nezaposlenost je i dalje na visokom nivou i pretstavlja uz visoku spoljnu neravnoteţu glavni problem
privrede Srbije. NeusklaĊenost traţnje i ponude radne snage je visoka prepreka za strane direktne investicije
i za razvoj novih privrednih grana. Preduzeća malo paţnje posvećuju obuci zaposlenih. Obrazovanje na
drţavnim univerzitetima je nekvalitetno, programi su zastareli, a troškovi obrazovanja u javnom sektoru su
niţi od proseka EU.
Znaĉajniji napredak Srbije podrazumeva da se ubrza proces usvajanja i primene evropskih standarda u
oblasti trgovine i usluga, zaštite konkurencije, javnih nabavki, zaštite prava intelektualne svojine, politike
zapošljavanja, obrazovanja, nauke i istraţivanja, malih i srednjih preduzeća, poljoprivrede, ekologije,
saobraćaja, energetike, informatiĉkog društva, medija, finansijske kontrole, migracije, policije,
organizovanog kriminala, zaštite podataka i drugo.
100
110
120
130
140
150
160
170
180
190
200
Dec
-00
Ap
r-0
1
Au
g-0
1
Dec
-01
Ap
r-0
2
Au
g-0
2
Dec
-02
Ap
r-0
3
Au
g-0
3
Dec
-03
Ap
r-0
4
Au
g-0
4
Dec
-04
Ap
r-0
5
Au
g-0
5
Dec
-05
Ap
r-0
6
Au
g-0
6
Dec
-06
Ap
r-0
7
Au
g-0
7
Dec
-07
Ap
r-0
8
Au
g-0
8
Dec
-08
Ap
r-0
9
Au
g-0
9
Dec
-09
Realni kurs Nominalni kurs
22
EBRD je u Izveštaju o tranziciji za 2010. ocenila napredak Srbije u strukturnim i institucionalnim
reformama i poboljšanju makroekonomskih performansi u prvoj dekadi 21. veka. Pri tome, EBRD je
postignute rezultate merila tranzicionim indikatorima i saopštila numeriĉke ocene napredovanja ka
standardima trţišne privrede. Tranzicionim indikatorima prikazani su rezultati u pet glavnih reformskih
oblasti: preduzeća, trţište i trgovina, finansijske institucije, infrastruktura. EBRD na taj naĉin obezbeĊuje
poreĊenje sa drugim tranzicionim zemljama i ukazuje u kojim oblastima zemlja zaostaje za standardima
razvijenih trţišnih privreda. EBRD je u novom tranzicionom izveštaju upozorila 29 tranzicionih zemalja da
ubrzano sprovode kljuĉne reforme nakon izlaska iz svetske ekonomske krize da bi obezbedile odrţiti
oporavak i dugoroĉni rast.
Tabela 11. EBRD tranzicioni indikatori strukturnih reformi za Srbiju EBRD tranzicioni indikatori 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Srednja vrednost EBRD indikatora 1,85 2,33 2,41 2,44 2,59 2,70 2,74 2,85 2,89 2,93
Privatizacija velikih preduzeća 1,00 2,00 2,33 2,33 2,67 2,67 2,67 2,67 2,67 2,67
Privatizacija malih preduzeća 3,00 3,00 3,00 3,33 3,33 3,67 3,67 3,67 3,67 3,67
Restrukturiranje preduzeća 1,00 2,00 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33
Liberalizacija cena 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00
Trgovina i devizni sistem 2,67 3,00 3,00 3,00 3,33 3,33 3,33 3,67 4,00 4,00
Politika konkurentnosti 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,67 2,00 2,00 2,00 2,33
Reforma bankarskog sektora i
liberalizac. kamatnih stopa 1,00 2,33 2,33 2,33 2,67 2,67 2,67 3,00 3,00 3,00
Trţište HOV i nebankarske finansij.
institucije 1,00 1,67 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00
Ukup. infrastrukturne reforme 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33
- telekomunikacije 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,33 2,33 2,67 2,67 2,67
- ţeleznica 2,00 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33
- elektriĉna energija 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33 2,33
- putevi 2,00 2,33 2,33 2,33 2,33 2,67 2,67 2,67 2,67 2,67
- voda i otpadne vode 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 1,67 1,67 1,67 1,67 1,67
Izvor: EBRD Transition Report 2010
Srbija je prema Izveštaju o tranziciji za 2010. zadnjih godina stagnirala u sprovoĊenju reformi. Napredovala
je u politici konkurencije i povećala ocenu sa 2,00 na 2,33 zahvaljujući donošenju novog zakona o zaštiti
konkurencije usklaĊenog sa propisima EU i jaĉanju uloge Komisije za zaštitu konkurencije. To je doprinelo
da Srbija u 2010 popravi opštu proseĉnu ocenu sa 2,89 u 2009. na 2,93 u 2010. godini. Srbija sporije
sprovodi ekonomske reforme u odnosu na zemlje regiona, a veoma zaostaje za evropskim tranzicionim
reformama, posebno u reformskim oblastima: sigurnost trţišta, privatizacija velikih preduzeća,
restrukruriranje preduzeća, politika konkurencije. Srbija je kasnije zapoĉela tranziciju nego druge tranzicione
zemlje, pa je 2001. i 2002. ostvarila krupan napredak u sprovoĊenju ekonomskih reformi, a zatim usporila
tempo reformi, posebno u 2009. i 2010. zbog globalne ekonomske krize. Ipak, u 2009. postignut je znaĉajan
napredak u evropskim integracijama, posebno odmrzavanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma u decembru
2009. kao i u borbi protiv korupcije i kriminala i u reformi pravosuĊa. Tome treba dodati i napredak u
usklaĊivanju zakona sa evropskim pravom. Preostale znaĉajne reforme su završetak privatizacije preduzeća i
unapreĊenje uslova za poslovanje. Posebno je znaĉajno restrukturiranje i privatizacija velikih preduzeća u
većini infrastrukturnih sektora sa većinskim drţavnim kapitalom. Preostala je privatizacija i velikih
preduzeća sa društvenim kapitalom i deo finansijskih institucija kad se poboljšaju uslovi na trţištu.
SprovoĊenje ovih reformi znaĉajno će poboljšati oštu ocenu Srbije za tranziciju. Tome će doprineti ubrzano
sprovoĊenje i drugih preostalih ekonomskih reformi, kao što su:
poboljšanje zaštite konkurencije u skladu sa pravilima konkurencije na trţištu EU efektuiranjem prava
Komisije za zaštitu konkurencije na pokretanje istrage i inspekcije i primenu sankcija,
završetak privatizacije i poboljšanje poslovnog okruţenja doprineće većoj ukljuĉenosti privatnog sektora
u razvojne procese i povećanju investicija i know-how radi podizanja produktivnosti i efikasnosti
korporativnog sektora
jaĉanje regulative u finansijskom sektoru i nadzora rada finansijskih institucija i razvoj lokalnog trţišta
kapitala,
23
modernizacija i izgradnja putne i ţelezniĉke infrastrukture kao opšteg uslova razvoja sredstvima budţeta
i meĊunarodnih finansijskih institucija, uz veće uĉešće privatnog sektora u realizaciji uspešnih
koncesionih projekata
ubrzanje reforme javnog sektora u celini, ukljuĉujući smanjenje troškova i broja zaposlenih u sektoru
drţave i izmene penzijskog sistema, kako bi se smanjivala javna potrošnja u skladu sa utvrĊenim
fiskalnim pravilima u Zakonu o budţetskom sistemu.
Realni sektor u potrebnoj meri nije restrukturiran i privatizovan. Po oceni EBRD Srbija je zabeleţila
napredak kod privatizacije malih preduzeća, ali zaostaje kod privatizacije velikih preduzeća i restrukturiranja
preduzeća. Pošto je maksimalna vrednost tranzicionih indikatora 4, oĉigledno da privatizacija (2,7) i
restrukturiranje (2,3) realnog sektora nisu dovršeni. Ostvarenim napretkom u realnom sektoru nisu dostignuti
standardi i poslovanje tipiĉni za razvijene evropske zemlje.
Predstojeće strukturne reforme realnog sektora usredsrediće se na privredni rast i strukturne promene.
Kljuĉna pretpostavka za to je poboljšanje investicionog ambijenta i priliv direktnih investicija. Srbija je po
oceni OECD ostvarila napredak u reformi poslovnog ambijenta, posebno kod investicione politike,
promocije investicija i olakšica pri investiranju, poreske politike, trgovinske politike i regulatornih reformi,
a u manjoj meri kod zaštite konkurencije i poštovanja uslova poslovanja, borbe protiv korupcije, ulaganja u
humani kapital i poboljšanja obrazovnog sistema.
Srbija je posebnu paţnju posvetila podsticanju ulaganja u razvoj privatnog sektora. Zakonska regulativa je
stimulativna za privatno investiranje i obezbeĊuje u znaĉajnoj meri transparentnost, nediskriminaciju i
zaštitu vlasniĉkih prava. Potrebno je da se unapredi i regulativa o gradskom graĊevinskom zemljištu i
poveća kreditni rejting Srbije, što zahteva smanjenje politiĉkih i ekonomskih rizika investiranja. U izveštaju
SB Duing Biznis 2008. od 178 posmatranih zemalja Srbija je zauzela 86 poziciju prema napretku poslovnog
ambijenta i 64 poziciju prema zaštiti investitora. U Duing Biznis 2010. Srbija je svrstana na 88 mesto izmeĊu
183 zemlje po uslovima koje nudi u pogledu poslovne klime i pokretanja biznisa. Naroĉito je slaba pozicija
Srbije (174 mesto) u pogledu procedure za dobijanje graĊevinske dozvole i drugih dokumenata. Ocenjeno je
da je u Srbiji administrativna procedura komplikovana i dugotrajna uz uĉestalost korupcije. Slabo 136 mesto
Srbija je zauzela i po visini poreskih opterećenja, kao i po proceduri zatvaranja neefikasnih firmi (102.
mesto) i po registrovanju svojina (105. mesto). U Srbiji je potrebno 111 dana da bi se registrovalo
vlasništvo, a u drugim evropskim zemljama potrebno je 60 dana, odnosno 25 dana u ĉlanicama OECD.
Srbija zaostaje za drugim evropskim zemljama u pogledu nivoa konkurentnosti zbog nedovoljnih investicija
u odnosu na razvojne potrebe, nedovoljnog priliva stranih tehnologija i upravljaĉkih znanja kroz priliv
stranih direktnih investicija, dominacije sirovina i radno intenzivnih proizvoda u izvoznoj strukturi sa malim
udelom proizvoda intenzivnih znanjem i tehnologijom. Svetski ekonomski forum rangirao je Srbiju na 91
mesto od 131 posmatrane zemlje u Izveštaju o konkurentnosti 2007-2008. godine, a u Izveštaju o
konkurentnosti 2009-2010. na 93. mesto od 139 posmatranih zemalja. Na takav rang najviše je uticala ocena
da je Srbija zemlja sa niskim dohotkom po stanovniku, da preduzeća više uvoze tehnologiju nego što
razvijaju kapacitete za razvoj sopstvene tehnologije, da preduzeća ne koriste u punoj meri mogućnosti
poslovnog okruţenja koje još nije kompletno i razvijeno i nije dovoljno prilagoĊeno potrebama brţeg
razvoja trţišne privrede, kao i da se sporo odvija proces restrukturiranja preduzeća i da je nedovoljna
finansijska podrška banaka i drţavnih agencija za osnivanje novih preduzeća i razvoj preduzetniĉke
inicijative. U Izveštaju o konkurentnosti 2010-2011. Srbija je rangirana na 96 mesto.
Srbija je radi promovisanja investicija donela Nacionalnu strategije privlaĉenja investicija i obezbedila
poreske podsticaje za investiranje. Spoljnotrgovinski reţim je stimulativan za dolazak stranih direktnih
investicija i za proizvodnu specijalizaciju koja doprinosi rastu izvoza. U središtu strategije su strane direktne
investicije kao generatori povećanja proizvodnje i izvoza i povećanja konkurentnosti izvozno orijentisanih
preduzeća putem transfera znanja i tehnologija.
Srbija je formulisala strategiju regulatornih reformi, osnovala Savet za regulatorne reforme ekonomskog
sistema i razvija sposobnost analiziranja uticaja regulatornih reformi na nivo razvijenosti. U toku je
„giljotina“ propisa radi unapreĊenja zakonitosti regulatornog okvira i formiranje kancelarije za sprovoĊenje
regulatorne reforme.
24
Srbija je definisala strategiju zaštite konkurencije u okviru strategije razvoja trgovine, donela je
antimonopolske propise i formirala Komisiju za zaštitu konkurencije, ali nije ostvarila znaĉajniji napredak u
jaĉanju konkurencije.
Korupcija u Srbiji predstavlja krupno ograniĉenje poslovanju preduzeća i smetnju tokovima kapitala. Doneta
je nacionalna antikorupcijska strategija, ali ne i akcioni plan za njenu implementaciju. Nisu doneti svi
potrebni propisi i nije obezbeĊena transparentnost preduzetih antikorupcijskih aktivnosti.
Srbija je donela strategije unapreĊenja obrazovanja i vaspitanja, ali nije ostvarila potrebni napredak u
razvoju humanog kapitala. Obrazovanje na svim nivoima još nije prilagoĊeno evropskim obrazovnim
standardima.
Srbija zaostaje za drugim evropskim zemljama u izgradnji društva zasnovanog na znanju zbog nedovoljnih
ulaganja u obrazovanje, istraţivanje i razvoj, primenu rezultata istraţivanja, korišćenje informacionih i
komunikacionih tehnologija.
Srbija zaostaje u modernizaciji nacionalne organizacije za standardizaciju, kao i u pruţanju drţavne pomoći,
u odnosu na oĉekivanja od kandidata za ĉlana EU.
Finansijski sektor u segmentu bankarstva je u znaĉajnoj meri konsolidovan i privatizovan. Finansijski
sektor ĉine 34 banke, 26 društava za osiguranje, 17 davalaca finansijskog lizinga, 10 dobrovoljnih penzionih
fondova i 13 investicionih fondova. Privatni sektor je dominantan u svim segmentima finansijskog sistema.
Finansijski sistem je u svim segmentima zabeleţio rast obima aktivnosti i povećanje broja zaposlenih.
Dominantan poloţaj u finansijskom sektoru Srbije zauzima bankarski sektor koji je zabeleţio znaĉajan rast
bilansne sume, rast depozitnog potencijala i kreditne aktivnosti. Reformom bankarstva vraćeno je poverenje
u banke i formirana znaĉajna devizna štednja. Bankarski sektor posluje sa dobitkom, povećava produktivnost
i profit, širi organizacionu mreţu, pruţa raznovrsnije i kvalitetnije usluge.
Finansijski sektor Srbije ostao je bankocentriĉan. U bilansnoj sumi finansijskog sektora dominantan je udeo
banaka, a zatim osiguravajućih društava, lizing kompanija i dobrovoljnih penzijskih fondova, dok je mali
udeo trţišta kapitala. Na berzi se listiraju, pored obveznica stare devizne štednje, akcije samo tri preduzeća,
što ukazuje na nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti koje su listirane na berzi.
Srbija je sa prekidima uspostavljala i ĉesto menjala zakonodavni okvir za funkcionisanje trţišta kapitala. U
uslovima plitkog finansijskog trţišta na Beogradskoj berzi je povećana vrednost prometa sa 50,2 mlrd dinara
u 2001. na 165 mlrd dinara u 2007. a zatim je smanjena u 2008. na 71.854 mil. dinara i u 2009. na 41.778
mil. dinara. Povećan je broj obavljenih transakcija sa 46.000 u 2001. na 301.200 u 2007. godini. Uĉešće
akcija u ukupnom prometu na berzi kontinuirano je povećavano sa 6,9% u 2002. na 89,9% u 2007. godini.
Glavni nedostaci berze su nedostatak likvidnih akcija i odsustvo trgovine akcijama javnih preduzeća. Oba
indeksa Beogradske berze zabeleţila su znaĉajan rast u prvih sedam godina tranzicije. Ostvareno je
povećanje trţišne kapitalizacije sa 2,6 mlrd evra u 2003. na 18,2 mlrd evra u 2007. godini. U 2008. i 2009.
došlo je do pogoršanja svih berzanskih indikatora, dobrim delom i zbog uticaja globalne ekonomske krize.
Razvoj trţišta kapitala zahteva unapreĊenje relevantne zakonodavne regulative, povećanje kvalitetnih hartija
od vrednosti u koje bi ulagali investicioni fondovi, jaĉanje imovine kojom raspolaţu fondovi u Srbiji.
Reforma penzionog sistema i uvoĊenje drugog stuba, povećanje broja kompanija koje ispunjavaju
kriterijume za berzansko trgovanje, privatizacija drţavnih kompanija koje su atraktivne za investitore,
uvoĊenje na berzu duţniĉkih hartija od vrednosti, kao i municipalnih i korporativnih obveznica, ukidanje
poreza na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava na finansijske transakcije.
Reforma sistema osiguranja zapoĉeta je 2004. uvoĊenjem finansijske discipline na trţištu osiguranja i
boljom zaštitom imovine i prava osiguranika. Broj osiguravajućih društava je smanjen sa 39 u 2003. na 20 u
2007. godini. Privatni sektor je dominantni vlasnik osiguravajućih društava. Ukupna premija osiguranja je
znaĉajno povećana. Ţivotno osiguranje, i pored dominantnog rasta, uĉestvuje u ukupnoj premiji sa oko 10%,
dok je u razvijenijim zemljama uĉešće ţivotnog osiguranja u ukupnom osiguranju 60%. U ukupnoj premiji
dve najveće kompanije uĉestvuju sa oko 61% na trţištu osiguranja. Uĉešće premije osiguranja u BDP Srbije
iznosi oko 2%, dok je to uĉešće u ĉlanicama EU oko 9%. Srbija ima znatno niţu bruto premiju po
stanovniku u odnosu na ove zemlje, što je indikator nedovoljne razvijenosti sektora osiguranja u Srbiji.
25
Sektor finansijskog lizinga ostvario je znaĉajan rast mereno povećanjem ukupne aktive po zaposlenom i
ukupnog broja zaposlenih. Na trţištu lizinga deluje 17 davalaca finansijskog lizinga.
Infrastrukturni sektor je popriliĉno nerazvijen. U svim segmentima privredne infrastrukture Srbija nije
ostvarila napredak. EBRD je ocenio Srbiju sa 2 u oblasti infrastrukturnih reformi. Doneti su sistemski zakoni
koji regulišu pojedine segmente privredne infrastrukture, kao i strategije razvoja za pojedine infrastrukturne
delatnosti, ali proces reformi ovih delatnosti sporo napreduje. Pojedina javna preduzeća u nekim
infrastrukturnim delatnostima primaju velike budţetske subvencije. Za pojedine infrastrukturne delatnosti
formirana su nezavisna regulatorna tela – agencije koje u praksi ne funkcionišu efikasno. Potrebno je ubrzati
proces liberalizacije u oblasti infrastrukture i ostvariti napredak kod tarifne reforme (princip korisnik plaća),
komercijalizacije, privatizacije, konkurentnosti, ali i kod daljeg zakonodavnog i institucionalnog
prilagoĊavanja. To je kljuĉna pretpostavka podizanja efikasnosti i modernizacije energetske, saobraćajne,
telekomunikacione i vodovodne infrastrukture u Srbiji.
Reforma državne uprave na svim nivoima vlasti u Srbiji nedovoljno je napredovala. Drţavna uprava još
uvek je skupa i neefikasna i ne predstavlja kvalitetan servis graĊana i privatnog sektora. Doneta je strategija
razvoja drţavne uprave i akcioni plan za njenu implementaciju. Doneti su i sistemski zakoni za izgradnju
decentralizovane i profesionalne drţavne uprave. Srbija ne poseduje adekvatne administrativne kapacitete na
svim nivoima potrebne za vladavinu prava, funkcionisanje trţišne privrede, funkcionisanje demokratskih
institucija, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, kao i za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i
pridruţivanju EU.
U reformi sudstva nije ostvaren potrebni napredak, iako su sa zakašnjenjem doneti sistemski zakoni koji
omogućuju nezavisnost i funkcionalnost pravosudnog sistema. Doneta je nacionalna strategija reforme
pravosuĊa usmerena na izgradnju nezavisnih, transparentnih, odgovornih i efikasnih institucija pravosudnog
sistema, koje obezbeĊuju pravnu sigurnost i uspešnost drţavne uprave.
U oblasti ravnomernog regionalnog razvoja nije ostvaren potreban napredak. Doneta je strategija
regionalnog razvoja Srbije i zakon o regionalnom razvoju. Analitiĉki su sagledane velike regionalne
neravnomernosti u Srbiji. Potrebno je u kratkom roku zaokruţiti zakonodavnu i institucionalnu
infrastrukturu za novu regionalnu politiku Srbije. Od posebnog znaĉaja je formiranje institucija za regionalni
razvoj koje će utvrĊivati i sprovoditi programe i projekte regionalnog razvoja. Neophodno je uspostaviti
sistem podsticanja nerazvijenih podruĉja i institucije za finansiranje regionalnog razvoja iz domaćih izvora i
IPA fondova EU.
U oblasti zaštite životne sredine nije ostvaren potreban napredak. Doneti su osnovni sistemski zakoni i
nacionalna strategija odrţivog razvoja. U toku je uspostavljanje integrisanog sistema monitoringa vazduha i
zemljišta. Nedovoljni rezultati su ostvareni kod unapreĊivanja kvaliteta voda i racionalnog korišćenja vode,
naroĉito kod preĉišćavanja otpadnih voda. Neadekvatno postupanje sa komunalnim otpadom je krupan
problem u ţivotnoj sredini u Srbiji. Identifikovani su kljuĉni problemi u zaštiti vazduha, voda i zemljišta i u
postupanju sa komunalnim otpadom.
U oblasti socijalnog razvoja ostvaren je odreĊeni napredak. Ostvareno je odreĊeno poboljašanje kvaliteta
ţivota mereno indeksom humanog razvoja. Pogoršana je oĉekivana duţina ţivota i povećan broj umrlih
odojĉadi kao osnovnih indikatora kvaliteta ţivota i zdravlja. Reformisan je drţavni penzijski sistem i
uvedeno privatno penziono osiguranje. UnapreĊena je osnovna zdravstvena zaštita i poboljšan je sistem
socijalne zaštite i deĉija zaštita. ObezbeĊena je materijalna pomoć za socijalno najugroţenije grupe.
ObezbeĊeno je vraćanje zaostalih dugova i redovnost naplata i isplata.
U oblasti institucionalnog prilagođavanja Srbija je u malom broju oblasti u potpunosti prilagoĊena
standardima i zakonima EU. Domaće zakonodavstvo u celini je potrebno prilagoditi standardima EU, ubrzati
usvajanje preostalih evropskih zakona i otklanjati ograniĉenja za njihovu primenu. Najproblematiĉnije
oblasti su nerazvijenost privatnog sektora, mešanje drţave u privredni ţivot, nezaposlenost, nezavisnost
sudstva i korupcija. U tom pogledu veoma je znaĉajno za evropsku integraciju Srbije potpisivanje
Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju, primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara 2009. kao
i podizanje kapaciteta administracije, kapaciteta Parlamenta i ubrzanje reforme sudskog sistema.
26
2.2. Privatizacija i restrukturiranje realnog sektora
Privatizacija društvenih preduzeća. Zakonom o privatizaciji iz juna 2001. utvrĊen je novi model
privatizacije društvenih preduzeća koji je, nakon kraćeg perioda donošenja podzakonskih akata, izgradnje
institucija i jaĉanja administrativnih kapaciteta za njegovu primenu, dao znaĉajne rezultate u privatizaciji
preduzeća. Od 2002. do zakljuĉno sa 2010. metodom prodaje na tenderu, aukciji i trţištu kapitala
privatizovano je 2.402 društvena preduzeća, ostvaren ukupan prihod od 2,7 mlrd evra i ugovorene
investicije u razvoj ovih preduzeća od 1,2 mlrd evra. Poseban znaĉaj ima osnivanje 60.998 novih preduzeća i
236.055 preduzetniĉkih radnji u periodu od 2005. do zakljuĉno sa junom 2010.godine. Formiranje novog
privatnog sektora po osnovu privatizacije postojećih i osnivanj novih preduzeća od najvećeg je znaĉaja za
privredni rast i povećanje izvoza, zapošljavanje i porast ţivotnog standarda.
Tabela 12. Rezultati privatizacije društvenih preduzeća od 2002 do 2010. godine*
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Ukupno
Broj prodatih preduzeća 211 637 237 317 279 312 275 94 40 2.402
Broj zaposlenih 37.320 76.889 38.808 58.931 45.383 44.612 27.104 9.119 2.008 340.174
u mil. evra
Prihod od prodaje 318,8 839,7 153,9 370,9 239,4 426,0 252,8 48,8 19,0 2.669
Investicije 320,1 319,8 99,6 98,6 149,5 103,2 62,1 24,6 1,3 1.179
Socijalni program 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 277
* Privatizacija putem tendera, aukcije i trţišta kapitala
Izvor: Agencija za privatizaciju
U periodu od 2002. do 2010. procenat neuspešnosti prodaje društvenih preduzeća na tenderima je iznosio
17,5%, a na aukcijama 23,3%. U ovom periodu raskinuta su 642 ugovora o privatizaciji, a najviše u 2009.
(90) i u 2010 (127) ugovora o privatizaciji.
Osnovni rezultat dosadašnje privatizacije društvenih preduzeća ogleda se u formiranju zdravog jezgra
privrede koga ĉine perspektivna preduzeća, koja su postala nosioci rasta proizvodnje i izvoza i produktivne
zaposlenosti.
Efekti privatizacije ispoljili su se u finansijskim rezultatima poslovanja preduzeća i preduzetnika. Pozitivni trend
poslovanja preduzeća zapoĉet u 2005. kada su gubici privrede prepolovljeni u odnosu na 2004. nastavljen je u 2006. i
2007. godini. Prvi put posle nekoliko decenija, ostvaren je pozitivni neto finansijski rezultat 2006. od 108,1
mlrd dinara i 2007. od 53,5 mlrd dinara. U 2008. i 2009. privreda Srbije je ostvarila negativan neto
finansijski rezultat u uslovima nerešenih strukturnih problema i nastale ekonomske krize.
Proces privatizacije društvenih preduzeća u prvih osam godina zakasnele tranzicije tekao je relativno
uspešno, bez većih afera, posebno kad se ima u vidu da je privreda Srbije bila u krajnje nepovoljnom stanju
usled raspada SFR Jugoslavije i uvoĊenja sankcija meĊunarodne zajednice poĉetkom devedesetih, NATO
bombardovanja krajem devedesetih, kao i posledica ekonomske politike tokom devedesetih godina.
Restrukturiranje društvenih preduzeća. U prvih osam godina zakasnele ekonomske tranzicije ostvaren je
odreĊeni napredak u restrukturiranju velikih društvenih preduzeća. Ova preduzeća su bila dugogodišnji
gubitaši sa ogromnim obavezama, ĉesto sa negativnim kapitalom, konglomerati bez specijalizacije i sa
ogromnim viškom zaposlenih. Na poĉetku tranzicije karakterisala ih je zastarela tehnologija, trţišno
neatraktivni proizvodni programi, nekonkurentni proizvodi, nemotivisanost zaposlenih i niska poslovna
efikasnost. Zastarele tehnologije, loš menadţment i visoki troškovi kompenzirani su ekonomski neopravdanim
povećavanjem cena. Ova preduzeća su preţivljavala zahvaljujući mekom budţetskom ograniĉenju, odnosno
subvencijama drţave i topljenju njihovog kapitala.
Vlada je poĉetkom 2001. donela odluku da restrukturiranje velikih društvenih preduzeća poveri Agenciji za
privatizaciju, sa ciljem da se restrukturiraju do nivoa koji je potreban da bi se privatizovala ili da ukoliko to
nije moguće idu u steĉaj. U postupku restrukturiranja bilo je oko 70 velikih društvenih preduzeća sa preko
150.000 zaposlenih, sa ciljem da se ovi veliki poslovni sistemi pripreme za privatizaciju prodajom uspešnim
investitorima i da se saĉuva što više radnih mesta. S tim u vezi, predviĊen je steĉaj i likvidacija delova ovih
preduzeća koji nemaju ekonomsku perspektivu. U 2004. privatizovana su samo dva preduzeća iz grupe za
restrukturiranje. Proces restrukturiranja usporeno se odvijao zbog samoupravne logike zaposlenih i
neefikasnog i dugog steĉajnog postupka koji je poboljšan usvajanjem novog steĉajnog zakonodavstva
27
sredinom 2005. godine. Steĉajni postupak preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, koji vodi Agencija
za privatizaciju, intenziviran je od juna 2005. posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, kojima
je uvedena obaveza javnih poverilaca da uslovno otpišu svoja potraţivanja prema subjektu privatizacije i da
ih namire iz sredstava dobijenih od privatizacije. Od 2005. do 2008. restrukturirano je i prodato 35 velikih
društvenih preduzeća iz inicijalne grupe od oko 70 velikih društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja.
Istovremeno, iz grupe za restrukturiranje u steĉaj je otišlo sedam velikih društvenih preduzeća.
Restrukturiranje javnih preduzeća. U prvih osam godina zakasnele tranzicije nije ostvaren potrebni
napredak u restrukturiranju javnih republiĉkih i lokalnih preduzeća koja pruţaju usluge infrastrukturnog
karaktera, kao što su elektriĉna energija, telekomunikacije, pošta, nafta i gas, ţeleznica, aerodrom i
avioprevoz, šume, vode, komunalne usluge i sliĉno. Nacionalna javna preduzeća i javna komunalna
preduzeća na nivou lokalnih zajednica na poĉetku tranzicije bila su u krajnje nepovoljnoj situaciji. Javna
preduzeća su obavljala i delatnosti koje nisu bile od javnog interesa (niz pomoćnih i sporednih delatnosti),
bila su zaštićena od konkurencije sa depresiranim cenama proizvoda i usluga, što je uslovilo visoke gubitke
koji su delom pokrivani subvencijama iz budţeta, a delom su predstavljali kvazi fiskalni deficit. Ova
preduzeća su ostvarivala nisku ekonomsku efikasnost, imala ogroman višak zaposlenih i velike, mahom
neotplative obaveze.
Tokom 2005. ubrzano je restrukturiranje republiĉkih javnih preduzeća smanjenjem broja zaposlenih, uz
otpremnine iz budţetskih sredstava, smanjenjem dugova kroz otpis javnih potraţivanja. Pozitivni rezultati
sastoje se u odvajanju sporednih delatnosti, finansijskoj konsolidaciji, smanjenju broja zaposlenih,
otklanjanju dispariteta cena kod većine javnih preduzeća, a u manjoj meri kod ţeleznice, puteva i podzemne
eksploatacije uglja. Kroz ulaganja unapreĊena je u odreĊenoj meri tehnološka osnova infrastrukturnih
delatnosti, posebno kod Telekoma, EPS, Aerodroma Beograd.
Od prvenstvenog znaĉaja za ubrzanje procesa restrukturiranja javnih preduzeća bilo je donošenje sistemskih
zakona koji regulišu pojedine infrastrukturne delatnosti (Zakon o energetici, Zakon o javnim putevima,
Zakon o ţeleznici, Zakon o poštanskim uslugama, Zakon o telekomunikacijama), koji su u većoj ili manjoj
meri usklaĊeni sa evropskim direktivama, kao i formiranje regulatornih tela za pojedine infrastrukturne
delatnosti (Agencija za energetiku, Agencija za energetsku efikasnost, Direkcija za ţeleznice, Agencija za
kontrolu letenja, Agencija za telekomunikacije, Agencija za poštanske usluge). Time je unapreĊen pravni i
regulatorni okvir koji omogućuje liberalizaciju infrastrukturnih delatnosti u kojima posluju javna preduzeća i
poboljšanje njihove efikasnosti, kao i ubrzanje privatizacije javnih preduzeća.
U liberalizaciji i privatizaciji republiĉkih i komunalnih javnih preduzeća nije ostvaren potrebni napredak.
Oĉekuju se odreĊeni rezultati u liberalizaciji fiksne telefonije, vazdušnog saobraćaja, uvoza nafte,
proizvodnje elektriĉne energije, prevoza robe i putnika u ţelezniĉkom saobraćaju, kao i u delimiĉnoj
liberalizaciji komunalnih delatnosti. Najavljena je potpuna i delimiĉna privatizacija kod nekih republiĉkih
javnih preduzeća.
Nakon sprovedenih postupaka u procesu restrukturiranja javnih preduzeća, predstoje znaĉajne aktivnosti na
restrukturiranju javnih preduzeća, kao što su završetak finansijske konsolidacije ţeleznice, pošte i podzemne
eksploatacije uglja, donošenje svih podzakonskih akata od znaĉaja za sprovoĊenje sistemskih zakona koji
regulišu infrastrukturne delatnosti i unapreĊenje regulatornog okvira za funkcionisanje infrastrukturnih
delatnosti. Time se stvaraju uslovi za liberalizaciju i privatizaciju javnih preduzeća. Ostvaren je odreĊeni
napredak u jaĉanju konkurencije u oblasti mobilne telefonije, distribucije naftnih derivata i poštanskih
usluga, ali je napredak u liberalizaciji nedovoljan.
Razvoj malih i srednjih preduzeća. Formiranjem Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća 2001. i
širenjem mreţe ova agencije na teritoriji cele zemlje, donošenjem Strategije razvoja malih i srednjih
preduzeća i preduzetništva i Zakona o Garancijskom fondu 2003. stvorene su pravne, institucionalne i
strateške osnove za brţi razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) u Srbiji.
U Srbiji je u prvih osam godina tranzicije znaĉajno izmenjen ambijent za poslovanje i razvoj MSPP na
nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Reformisan je pravni i institucionalni okvir poslovanja MSP,
podignut nivo znanja i sposobnosti za rad u MSP, izgraĊene institucije za finansijsku podršku i unapreĊeno
statistiĉko praćenje poslovanja MSP.
28
Tabela 13. Osnovni pokazatelji za sektor MSPP 2005 2006 2007 2008 2009
Broj malih i srednjih preduzeća 74.736 75.596 83.511 88.630 88.586
Broj radnji 201.959 192.919 212.575 214.819 226.241
Broj zaposlenih u MSPP 810.862 870.979 906.669 940.159 872.540
Udeo MSPP u prometu, u % 65,5 67,5 67,6 66,6 67,8
Udeo MSPP u BDV, u % 54,1 56,9 58,3 59,1 57,4
Udeo MSPP u zaposlenosti, u % 59,0 63,1 65,5 67,2 66,7
Udeo MSPP u izvozu, u % 39,6 43,6 50,2 45,9 50,5
Udeo MSPP u uvozu, u % 64,0 59,2 61,7 60,5 60,9
Izvor: Republiĉki zavod za razvoj na osnovu podataka Republiĉkog zavoda za statistiku
Srbija sprovodi politiku razvoja MSP u skladu sa naĉelima Evropske povelje o maloj privredi (EU Charter
for Small Business). Vlada je krajem 2005. usvojila Plan za podsticanje razvoja MSPP, sa ciljem da se
unaprede uslovi za osnivanje i poslovanje MSPP i da se ohrabre investitori i preduzetnici. Pripremljen je
operativni plan unapreĊenja uslova za kreditiranje preduzetništva, povećanja inovativnosti i konkurentnosti i
unapreĊenja preduzetniĉke infrastrukture, kao i zakon o preduzetništvu koji se nalazi u skupštinskoj
proceduri. Prema podacima za 2009. osnovan je znaĉajan broj MSP (88.589) i radnji (226.241), koja
zapošljavaju 872.540 osoba. Udeo malog i srednjeg preduzetništva u BDV iznosi 57,4% u izvozu50,5% i u
zaposlenosti 66,7%.
Sektor MSPP je suoĉen sa skupim i dugotrajnim procedurama dobijanja dozvola za gradnju i drugih dozvola
i licenci, neefikasnim i dugotrajnim rešavanjem poslovnih sporova i sa neregulisanim uslovima za korišćenje
pokretne i nepokretne imovine. Pored toga, neadekvatna je kvalifikaciona struktura i nedovoljna zaštita
zaposlenih u MSP. Nedovoljan je pristup MSPP raznim oblicima finansiranja na trţištu kapitala, krute su
procedure javnih nabavki i previsoko postavljeni standardi zaštite ţivotne sredine za MSPP. Sektor MSPP
suoĉen je sa nedovoljnom podrškom obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja u odsudno vaţnoj
aktivnosti razvijanja znanja i sposobnosti za preduzetništvo. Formalno i neformalno obrazovanje nije
znaĉajnije razvilo ponudu obrazovnih sadrţaja iz preduzetništva i nije pruţena odgovarajuća podrška kroz
nastavne programe, obuku, kurseve i seminare, a s druge strane vlasnici i menadţeri MSPP nedovoljno
koriste trţište konsalting usluga. Nedovoljna orijentacija na konsalting svakako je uz ostalo posledica i
njihovog malog obima.
Sektor MSPP koristi kreditne linije Evropske investicione banke i Vlade Italije, finansijsku pomoć Vlade
Srbije preko Fonda za razvoj koji odobrava povoljne kredite, garancije Garancijskog fonda za deo odobrenih
kredita kod poslovnih banaka i kreditiranje samozapošljavanja preko Nacionalne sluţbe za zapošljavanje.
Unapređenje institucionalnog okruženja. Vlada je u proteklih devet godina tranzicije posebnu paţnju
posvećivala pripremi i donošenju sistemskih zakona kojima se ureĊuju pojedina podruĉja sistema, u skladu
sa pravom EU. U tom periodu Narodna skupština je donela novi Ustav i veliki broj zakona iz unutrašnjeg
prava, posebno u 2005. i 2009. godini.
Tabela 14. Doneti sistemski zakoni u periodu 2001-2009. godine
Zakoni usvojeni 2001. godine 48
Zakoni usvojeni 2002. godine 44
Zakoni usvojeni 2003. godine 45
Zakoni usvojeni 2004. godine 81
Zakoni usvojeni 2005. godine 108
Zakoni usvojeni 2006. godine 39
Zakoni usvojeni 2007. godine 40
Zakoni usvojeni 2008. godine 60
Zakoni usvojeni 2009. godine 109
Ukupno 572
Donetim sistemskim zakonima unapreĊene su pravne i institucionalne osnove i poboljšan poslovni ambijent,
što je omogućilo ubrzanje trţišnih prilagoĊavanja u realnom i finansijskom sektoru. Pored toga, doneti
zakoni znaĉajno ubrzavaju proces pristupanja Srbije EU, budući da su usklaĊeni sa pravnim standardima EU
(acquis communautaire), ĉime su rešenja iz prava EU u znaĉajnoj meri ugraĊena u domaći pravni poredak.
29
Vlada je sprovodila godišnje akcione planove za usklaĊivanje zakona sa propisma EU, donošenjem novih ili
izmenama postojećih zakona. Dalja harmonizacija domaćih zakonskih i podzakonskih akata odvijaće se u
okviru procesa stabilizacije i pridruţivanja na bazi Odluke Saveta EU o uspostavljanju Evropskog
partnerstva, sa ciljem da se u 23 oblasti utvrĊene Belom knjigom II usklade domaći propisi sa pravnom
regulativom EU i time ispuni jedan od uslova za punopravno ĉlanstvo u EU. Posebna paţnja posvećuje se
usklaĊivanju propisa koji se odnose na slobodan promet robe, slobodno kretanje lica, slobodno vršenje
usluga i slobodno kretanje kapitala i na zajedniĉke politike, ĉime se obezbeĊuje i usklaĊenost domaćih
propisa koji su presudno vaţni za uspostavljanje i funkcionisanje unutrašnjeg trţišta.
Poseban problem predstavlja primena zakona. Doneti zakoni se dosledno ne primenjuju. Kod mnogih
sistemskih zakona nisu doneta potrebna podzakonska akta za njihovo sprovoĊenje, a nisu osposobljene
postojeće niti osnovane nove institucije za primenu sistemskih rešenja. Neki od donetih zakona su zastareli
ili nepotrebni, mnogi zakoni ne sadrţe precizne i jasne norme, neki zakoni su protivureĉni i nelogiĉni,
primena zakona zahteva administriranje, a mnogi ometaju i usporavaju privredni ţivot.
2.3. Konsolidacija i privatizacija finansijskog sektora
Finansijsko tržište. U prvih osam godina zakasnele tranzicije uspostavljan je novi zakonodavni okvir
(Zakon o trţištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji je više puta menjan) i novi
regulatorni okvir (Komisija za hartije od vrednosti) sa ciljem da se reguliše finansijsko trţište. Ovi proipisi
sadrţe neprecizne odredbe i komplikovani su za primenu i nisu usklaĊeni sa povezanim sistemskim
zakonima.
Srbija ima nedovoljno razvijeno i (plitko) finansijsko trţište koje obeleţavaju dva pozitivna toka:
kontinuirana trgovina akcijama i normalizacija prinosa na trţištu obveznica. Trţište kapitala, kao kljuĉni
segment finansijskog trţišta, organizovano je u formi klasiĉne berze osnovane 1989. koja je do 2002.
funkcionisala na nestandardan naĉin i bez normalnih pravila ponašanja. Osnovni instrumenti na trţištu
kapitala bile su akcije iz insajderske privatizacije i obveznice emitovane radi isplate stare devizne štednje.
Izostao je izlazak javnih preduzeća na berzu ĉije akcije predstavljaju kvalitetan trţišni materijal.
Tabela 15. Promet na Beogradskoj berzi
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
1. Ukupna vrednost
prometa na
Beogradskoj berzi,
mil. din.
50.156,5 102.298 93.070,4 40.584,0 48.350,8 100.584,0 164.990,9 71.854 41.778,4
2. Vrednost prometa
Dugoroĉnih HoV,
mil. din.
277,2 9.740,4 40.644,6 34.566,3 48.350,8 100.584,0 164.990,9 71.854 41.778,4
2.1. Obveznice
Republike, mil. din. 181,0 2.714,2 10.156,7 9.042,6 9.191,3 13.285,2 16.633,6 5.340,2 5.084,2
2.2 Akcije, mil. din. 96,2 7.026,2 30.487,9 25.523,7 39.159,5 87.298,8 148.357,3 - -
3. Promet ostalih HoV,
mil. din. 49.879,3 92.557,8 52.425,8 6.017,4 - - -
Struktura prometa, u %
1. Ukupan promet na
Beogradskoj berzi 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
2. Promet dugoroĉnih
HoV 0,6 9,5 43,7 85,2 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
2.1. Obveznice RS 0,4 2,7 10,9 22,3 19,0 13,2 10,0 7,4 12,2
2.2 Akcije 0,2 6,9 32,8 62,9 81,0 86,8 90,0 92,6 87,8
3. Ostale HoV 99,4 90,5 56,3 14,8 - - - - -
Izvor: Beogradska berza
Cikliĉno kretanje obima prometa na finansijskom trţištu uslovljeno je promenom strukture instrumenata
kojima se trguje. Tokom devedesetih godina i u 2001. i 2002. preteţno se trgovalo komercijalnim zapisima
preduzeća i blagajniĉkim zapisima NBS. Promenom regulative 2003. osnovna aktiva na finansijskom trţištu
30
postale su akcije i obveznice stare devizne štednje. Kratkoroĉni instrumenti su tada usmereni na trţište novca
koje je institucionalno ureĊeno kao meĊubankarsko trţište. Dominantna aktiva na berzi u periodu 2004-
2007. bile su akcije preduzeća i po obimu i po broju transakcija.
Do oktobra 2004. dominiralo je diskontinualno trţište akcija na kome su induvidualni vlasnici akcija iz
sektora stanovništva prodavali akcije koje su dobili besplatno u postupku masovne privatizacije. Akcije su
prodavali kupcima iz sektora preduzeća koji su u tim preduzećima formirali znaĉajne pakete akcija, što je
dovelo do koncentracije vlasništva. Nakon toga opadala je traţnja, promet i cene akcija, jer novi vlasnici
nisu prodavali svoje akcije. Na to ukazuje razlika izmeĊu nivoa kapitalizacije i vrednosti prometa na
berzanskom trţištu. UvoĊenjem kontinualnog trgovanja akcijama od oktobra 2004. uvećana je ponuda iz
skupa individualnih vlasnika akcija iz procesa privatizacije, kao i iz skupa portfolio investitora koji su ranije
kupili akcije, a sada ih prodaju radi ostvarivanja kapitalne dobiti. Kontinualno trgovanje doprinelo je
povećanju broja transakcija, posebno rastu vrednosti prometa.
Obveznice stare devizne štednje, uvedene u promet u septembru 2002. znaĉajno su uticale na nivo
kapitalizacije finansijskog trţišta, obim prometa i likvidnost. Prinosi ovih obveznica na poĉetku su bili
visoki i postepeno su se normalizovali. Normalizacija prinosa je postignuta 2003. godine. Segmentiranost
ovog trţišta i dalje se nameće kao ograniĉavajući faktor produbljivanja trţišta kapitala, budući da se oko
25% ukupnog prometa obveznicama stare devizne štednje obavlja na berzi.
Bankarski sektor. Tranzicija bankarskog sektora, na bazi novog zakona o bankama, odvijala se intenzivno u
proteklom periodu. Ostvarena je konsolidacija i rast bankarskog sektora i povećanje njegove efikasnosti, uz
pojavu rizika u vezi sa kreditnom ekspanzijom. Pored brzog rasta depozita, još uvek je nedovoljan nivo
poverenja prema nacionalnoj valuti i nacionalnom bankarskom sektoru. Na to ukazuje valutna struktura
depozita (64% ukupnih depozita je denominovano u evrima, a 36% u dinarima), kao i roĉna strukutra
depozita (57,4% su depoziti po viĊenju, a 36,3% su kratkoroĉni depoziti). Kroz privatizaciju šest velikih
banaka sa većinskim vlasništvom drţave znaĉajno je unapreĊeno bankarsko trţište, izmenjena vlasniĉka
struktura banaka i ostvaren prihod od 795,7 mil. evra prodajom većinskih drţavnih banaka. Oĉekuje se
privatizacija još šest banaka u kojima drţava ima vlasniĉki udeo. Pored toga, tranzicija poslovnog
bankarstva donela je ukrupnjavanje bankarskog sektora kroz proces spajanja, pripajanja i dokapitalizacije,
što je uz dolazak stranih banaka kao investitora u bankarski sektor povećalo ponudu i kvalitet bankarskih
usluga.
Tabela 16. Osnovni pokazatelji bankarskog sektora 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
1.Broj banaka 49 50 47 43 40 37 35 34 34
2. Ukupna bilansna suma banaka, u mlrd din. 291,5 316,6 367,5 510,1 775,0 1.169,3 1.561,8 1.776,9 2.160,4
3. Kapital banaka, u mlrd din. 46,2 63,6 86,3 99,5 125,7 216,3 328,5 419,9 447,5
4. Vlasniĉka struktura banaka, broj banaka
- većinsko vlasništvo stranih banaka 15 12 11 11 17 22 21 20 20
- većinsko vlasništvo domaćih fiziĉkih i
pravnih lica 23 27 19 18 12 7 6 6 4
- većinsko vlasništvo Republike Srbije 11 11 17 14 11 8 8 8 10
Izvor: NBS
Bankarstvo u Srbiji, mereno odnosom ukupne bilansne sume, ukupnih kredita i ukupnih depozita prema
BDP, zaostaje u poreĊenju sa bankarskim sistemima zemalja centralne i istoĉne Evrope. Ubrzani rast
bankarskog sektora, posebno kreditna ekspanzija, podsticali su rast privrede, ali i domaće traţnje i inflaciju.
Visoka eurizacija depozita i kredita i preduzete mere monetarne politike povećavali su troškove finansijskog
posredovanja.
Konsolidacija domaćih banaka izvršena na poĉetku tranzicije kroz likvidaciju ĉetiri velike nesolventne
društvene banke omogućila je jaĉanje finansijske pozicije bankarskog sektora i poverenja u banke, kao i
poboljšanje bilansne strukture, odnosno poboljšanje pokazatelja adekvatnosti kapitala. Od 2003. rasla je
likvidnost bankarskog poslovanja, jaĉala kreditna aktivnost banaka i rasla nominalna vrednost njihovog
kapitala. Privatizacija drţavnih banaka je napredovala i uspostavljena je konkurencija izmeĊu banaka. Velike
drţavne banke prodate su stranim finansijskim institucijama (21 banka je u većinskom stranom vlasništvu).
Sa promenom vlasniĉke strukture banaka poboljšano je upravljanje kapitalom ovih banaka i ojaĉala njihova
31
kapitalna osnova. Ukupna bilansna suma i vrednost kapitala bankarskog sektora sistematski je povećavana,
uz ĉišćenje bilansa od nenaplativih potraţivanja i uz prisustvo visokog kreditnog rizika vezanog za nove
plasmane banaka (30% ukupnih sredstava bankarskog sektora klasifikovano je krajem 2006. kao riziĉno).
Smanjenju rizika u poslovanju banaka znaĉajno će doprineti usklaĊivanje nadzora banaka sa principima
Bazela.
Osnovni rezultati konsolidacije bankarskog sektora i strukturnih reformi banaka jesu veća efikasnost i bolji
finansijski rezultati tog sektora, popravljanje kvaliteta bilansne aktive po kriterijumu izloţenosti riziku i bolji
kvalitet kreditnih portfelja. To je omogućilo dinamiĉnu kreditnu aktivnost poslovnih banaka prema sektoru
privrede i stanovništva. Banke su uspele da mobilišu znaĉajne depozite i da povećaju plasmane uz visoke
kamatne marţe i da ostvare pozitivan finansijski rezultat. U struĉnoj javnosti preovladava stav da je
bankarski sektor modernizovan i efikasan segment privrede Srbije.
Sektor osiguranja. U Srbiji je nedovoljno razvijen sektor osiguranja, što je vidljivo kroz nizak nivo premija
osiguranja u BDP (2,1%), dok je to uĉešće u EU 8,4%. U bilansnoj sumi finansijskog sektora Srbije banke
uĉestvuju sa 89%, a društva za osiguranje sa 6%. Na trţištu osiguranja samo 9,5% od ukupnog osiguranja
potiĉe od ţivotnog osiguranja, dok je u razvijenim zemljama 60% ukupnog osiguranja.
Sa donošenjem novog Zakona o osiguranju uspostavljena je kontrola nad trţištem osiguranja i zabeleţen
porast premije osiguranja. Smanjena je koncentracija na trţištu osiguranja sa preteţnim uĉešćem neţivotnih
osiguranja i pored rasta ţivotnog osiguranja. Istovremeno, kvalitativnu promenu predstavlja povećanje udela
društava u većinskom stranom vlasništvu, posebno u ţivotnim osiguranjima. Zableţen je i porast tehniĉkih
rezervi, poboljšanje kvaliteta prodajne mreţe, a uvedeno je i izveštavanje društava za osiguranje u
elektronskoj formi u godišnjoj, kvartalnoj, meseĉnoj i dnevnoj periodici. Radi veće stabilnosti i sigurnosti na
trţištu osiguranja izvršeno je specifikovanje pojmova koji se odnose na pooštravanje uslova za osnivanje
društava za osiguranje, bonitet osnivaĉa, preciziranje kriterijuma za plasman sredstava tehniĉkih rezervi i
garantne rezerve društava za osiguranje. Kroz privatizaciju osiguravajućih društava unapreĊeno je domaće
trţište osiguranja. Od posebnog znaĉaja je nadzorna uloga NBS koja izdaje i oduzima dozvole za obavljanje
delatnosti osiguranja i daje saglasnost za imenovanje direktora i ĉlanova upravnog i nadzornog odbora. Ona
je ovlašćena i za izdavanje dozvola za sticanje kvalifikovanog uĉešća. NBS je oduzela dozvole za rad za 17
osiguravajućih društava, dok je jednom društvu naloţila prenos portfelja osiguranja na drugo društvo, 4
društva su dobrovoljno obustavila poslovanje i izvršeno je jedno pripajanje. Kao rezultat ovih promena na
trţištu posluje 20 društava za osiguranje. Od toga 17 društava se bavi poslovima osiguranja, poslovima
reosiguranja bave se dva društva, dok se jedno društvo bavi poslovima osiguranja i reosiguranja. Ţivotnim
osiguranjem se bave 3 društva, a neţivotnim 8 društava, s tim što se 7 društava bavi i ţivotnim i neţivotnim
osiguranjem. Obaveznim osiguranjem vlasnika motornih vozila bavi se 10 društava. Na kraju 2007. u
većinskom stranom vlasništvu bilo je 12 društava, 8 društava je u većinskom domaćem vlasništvu, od ĉega
su 2 društva u drţavno-društvenoj svojini, a 6 društava u privatnoj svojini.
Tabela 17. Osiguravajuća društva
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Broj osiguravajućih društava 31 36 36 40 18 17 20 24 26
Bilansna aktiva, u mlrd din. 27,7 33,2 36,6 30,8 46,4 56,1 70,6 84,8 99,2
Ukupna premija, u mlrd din. 17,4 21,2 22,6 22,6 34,7 38,3 41,2 52,2 53,5
Uĉešće premije u BDP, u % 2,2 2,1 1,9 1,6 2,0 1,8 1,7 1,9 1,81
Izvor: NBS 1 Procena MFIN
Lizing društva. Trţište finansijskog lizinga u Srbiji poĉelo je da se razvija donošenjem Zakona o
finansijskom lizingu u maju 2003. godine. Izmenama i dopunama ovog zakona u julu 2005. godine NBS je
odreĊena kao institucija nadleţna za ovaj sektor. Šire prihvatanje ove usluge na finansijskom trţištu poĉinje
od 2004. godini, a u 2005. je ostvaren je eksplozivan rast poslovanja lizing društava. Oĉekuju se
kompleksnije usluge i ekspanzija poslovanja ove finansijske delatnosti. Najveći rizik kojem je sektor
finansijskog lizinga izloţen potiĉe od niskog uĉešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja.
Pokazatelji poslovanja lizing društava ukazuju na nedovoljno uĉešće ove finansijske delatnosti u finansiranju
privrede.
32
Tabela 18. Lizing društva
Izvor: NBS
Dobrovoljni penzijski fondovi. U okviru reforme penzijskog sistema krajem 2005. je donet Zakon o
dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, usaglašen sa direktivama EU. NBS je nadleţna
za nadzor nad radom društava za upravljanje penzijskim fondovima i za donošenje podzakonske regulative.
NBS je u zakonski propisanom roku (31.3.2006.) donela podzakonsku regulativu i organizovala poseban
sektor koji obavlja poslove nadzora i obezbedila transparentnost. Dobrovoljni penzijski fondovi, kao
segment finansijskog sektora, doprinose produbljivanju inaĉe plitkog finansijskog trţišta time što raspolaţu
dugoroĉnim sredstvima za finansiranje, koja mogu da ulaţu i u hartije od vrednosti izdate od preduzeća sa
dobrim bonitetom. Time preduzeća mogu da prodaju svoje akcije na trţištu i obezbede dugoroĉna i jeftinija
sredstva za poslovanje. Pored toga, penzijski fondovi omogućuju povećanje konkurencije na finansijskom
trţištu.
Od donošenja Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima u Srbiji je osnovano 7
društava koja se bave upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondovima, 6 aktivnih dobrovoljnih penzijskih
fondova i 3 kastodi banke koje vode raĉune tih fondova, sa ukupnom vrednošću imovine od 33,0 mil. evra.
Od ukupnog broja društava koja se bave upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondovima 2 su u domaćem
vlasništvu, a 5 u većinskom stranom vlasništvu. U strukturi imovine preteţu duţniĉke hartije od vrednosti.
Razvoju ovog trţišta doprineće stvaranje novih profila kadrova, kao što su portfolio menadţeri i investicioni
savetnici.
Tabela 19. Dobrovoljni penzijski fondovi
2007 2008 2009
Broj dobrovoljnih penzijskih fondova 7 10 10
Beto imovina DPF, u mil. dinara 3.045,6 4.640,6 7.188,2
Izvor: NBS
Investicioni fondovi. Donošenjem Zakona o investicionim fondovima (jun 2006) stvorene su sistemske
pretpostavke za osnivanje fondova investicionog karaktera, ĉije će osnivanje obeleţiti naredni period i
doprineti razvoju trţišta kapitala. Time će trţište kapitala u Srbiji biti modernizovano i pribliţeno
savremenim evropskim standardima, uz usklaĊenost domaće regulative i prakse sa regulativom i praksom
modernih trţišnih privreda. Osnivanje investicionih fondova, koji prema ovom zakonu mogu biti otvoreni,
zatvoreni i privatni, omogućiće dinamiĉniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa
stanovišta investitora i lakši pristup finansijskim resursima od strane preduzeća. Pristupaĉnost finansijskim
resursima trebalo bi da se znatno poveća s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi
fondovi. Komisija za hartije od vrednosti nadleţna za kontrolu poslovanja investicionih fondova izdala je
dozvole za osnivanje 9 investicionih fondova, ĉija je ukupna bilansna aktiva na kraju 2007. iznosila 313
mlrd dinara.
Tabela 20. Investicioni fondovi
2007 2008 2009
Broj investicionih fondova 9 10 13
Ukupna bilansna aktiva, u mil. dinara 4.012,1 1.340,5 1.035,9
Izvor: NBS
2.4. Reforma tržišta rada
Trţište rada u Srbiji reformiše se na bazi Zakona o radu i na bazi Zakona o zapošljavanju koji su menjani
više puta. Na poĉetku tranzicije trţište rada je karakterisala visoka nezaposlenost, veliki viškovi zaposlenih u
društvenim i drţavnim preduzećima, nedovoljna zaposlenost u privatnom sektoru, neusklaĊena ponuda i
traţnja radne snage i njena nedovoljna mobilnost. Pored toga, nasleĊena je neadekvatna regulativa i logika
samoupravljanja.
2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Broj lizing društava 10 12 13 15 17 17 17
Bilansna aktiva lizing društava, u mlrd din. 3,7 23,0 51,8 67,7 95,3 122,6 111,3
Odnos prema bilansnoj aktivi banaka 1,0% 4,5% 6,7% 5,8% 6,1% 6,9 5,2
33
U proteklih devet godina tranzicije registrovana je visoka stopa nezaposlenosti prema podacima Nacionalne
sluţbe za zapošljavanje i visoka stopa nezaposlenosti prema podacima Ankete RZS o radnoj snazi, uz velike
viškove zaposlenih. U Srbiji preovladava dugotrajna nezaposlenost strukturnog karaktera. U strukturi
nezaposlenih lica dominantno je uĉešće starosne grupe od 15 – 25 godina ţivota.
Tabela 21. Osnovni pokazatelji zaposlenosti i nezaposlenosti 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Ukupan broj zaposlenih, u 000 2.102 2.067 2.040 2.051 2.069 2.026 2.002 1.999 1.889
Broj zaposlenih, stopa, % 0,2 -1,7 -1,2 0,5 0,9 -2,1 -1,1 -0,1 -5,51
Broj nezaposlenih lica, kraj perioda u
0002 (ILO) 780,5 904,5 944,9 969,9 895,7 916,3 785,1 727,6 730,4
Stopa nezaposlenosti, ILO (ARS) 13,4 14,5 16,0 19,5 21,8 21,6 18,8 14,4 16,9
Prijavljene potrebe za radnicima3 542.159 463.941 513.283 507.694 602.558 707.140 758.832 7902,61 5161,16
Zapošljavanje preko NSZ 393.371 386.053 432.103 439.422 537.139 631.535 695.508 737.725 642.989
Broj korisnika novĉane naknade 51.149 69.346 90.995 76.584 63.295 75.059 71.334 72.719 85.695 1 RZS je korigovao potatke o broju zaposlenih od marta 2009. izmeĊu ostalog usled sreĊivanja evidencija 2 Do 2004. broj lica koja traţe zaposlenje, a od jula 2004. broj aktivno nezaposlenih lica
3 Na osnovu Zakon o zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj nezaposlenosti od 18.05.2009. ne postoji više obaveza
poslodavaca da dostavljaju NSZ prijavu o slobodnom radno mestu
Izvor: RZS, NSZ
Radi smanjenja nezaposlenosti doneta je Nacionalna strategija zapošljavanja i Akcioni plan zapošljavanja.
Od kljuĉnog znaĉaja za uspostavljanje trenda odrţivog rasta zaposlenosti jeste dinamiĉan i odrţiv privredni
rast zasnovan na rastu domaće štednje i investicija (privatnih i javnih) i na obilnijem prilivu stranih direktnih
investicija. Povećanju zapošljavanja u većoj meri doprineće podsticanje razvoja MSPP, unapreĊenje
poslovne i investicione klime, unapreĊenje finansijskih podsticaja i podrška programima samozapošljavanja
i aktivnim merama politike zapošljavanja.
2.5. Reforma obrazovanja i nauke
Srbija i pored razvijene mreţe osnovnih škola ima 233.000 potpuno nepismenih stanovnika starijih od 10
godina, što je 3,5% ukupnog stanovništva. Pored toga, obrazovna struktura stanovništva je nepovoljna, pri
ĉemu 22% stanovništva ima samo osnovno obrazovanje. U obrazovnoj strukturi nedovoljan je udeo
stanovništva sa završenim srednjim obrazovanjem (25%) i sa završenim visokim obrazovanjem (7%).
Sistem obrazovanja u proteklom tranzicionom periodu je modernizovan u pravcu povećavanja njegove
efikasnosti i rasta kvaliteta znanja, kako bi se obezbedio veći doprinos obrazovanja privrednom razvoju i
društvenom napretku i pribliţavanju Srbije EU. Pri tome, nisu ostvareni primetniji rezultati u decentralizaciji
obrazovnog sistema i u povezivanju škola sa lokalnim trţištima rada, kao ni u poboljšanju kvaliteta
nastavnih programa i sadrţaja obrazovanja, sistema ocenjivanja, struĉnog usavršavanja nastavnika,
opremanja obrazovnih institucija i uvoĊenja novih obrazovnih profila.
Privatni sektor postoji na nivou srednjoškolskog i visokoškolskog obrazovanja, ali nije doprineo povećanju
kvaliteta znanja. Otpoĉeo je proces usklaĊivanja visokoškolskog obrazovanja sa evropskim tipom
obrazovanja (Bolonjski proces). Osnovan je Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Drţavni zavod za
obrazovanje, kao vaţne institucije za unapreĊenje obrazovanja u zemlji.
Istraţivaĉki potencijal Srbije ĉini 35 nauĉnoistraţivaĉkih organizacija ĉiji je osnivaĉ Republika, 80 drţavnih
fakulteta, 40 privatnih fakulteta, 45 istraţivaĉkih jedinica u privredi. Ukupan broj istraţivaĉa u Srbiji iznosi
8.500 nauĉnika. Od 2001. odvija se proces revitalizacije nauĉnoistraţivaĉkih kapaciteta i unapreĊenja
inovativne infrastrukture, sa ciljem da se stvori nauĉno-tehnološka osnova za razvoj inovativne privrede i
društva u Srbiji u predstojećoj razvojnoj fazi i da se za nauku u Srbiji obezbedi ukljuĉivanje u evropski
istraţivaĉki prostor. Istraţivaĉke grupe iz Srbije ukljuĉene su od 2001. u program KOST, a od 2002. i u VI
okvirni program, ukljuĉujući i program mobilnosti, kao i u EUPEKA program (Evropska inicijativa za
unapreĊenje konkurentnosti).
Nauĉnoistraţivaĉki sistem u Srbiji na zadovoljavajući naĉin nije povezan sa obrazovnim sistemom i
privredom. Pri tome, niska je produktivnost nauĉnoistraţivaĉkog rada i nezadovoljavajuća primena
nauĉnoistraţivaĉkih rezultata u proizvodno-tehnološkom sistemu Srbije. Odliv istraţivaĉa u razvijene zemlje
veoma je visok.
34
Srbija za istraţivanja i razvoj izdvaja veoma mala sredstva. Iz budţeta Republike za nauku se godišnje
izdvaja oko 0,3% BDP, a privreda za istraţivanja i razvoj izdvaja samo 0,1% BDP, što je daleko ispod nivoa
iz Lisabonske preporuke evropskih zemalja prema kojoj izdvajanja za istraţivanja i razvoj ĉlanica EU treba
da u 2010. dostignu 3% BDP (budţet i privreda).
Doneta je Strategija dugoroĉnog razvoja nauke i tehnologije, kao i Zakon o nauĉnoistraţivaĉkoj delatnosti i
Zakon o inovacionoj delatnosti kojima se stvaraju osnove za brţi i produktivniji razvoj nauke i tehnologije
kao kljuĉnih poluga razvoja inovativne privrede i društva u Srbiji.
2.6. Reforma sistema socijalnog osiguranja i socijalne zaštite
Reforma penzionog sistema. Srbija je 2001. otpoĉela transformaciju drţavnog penzionog sistema
zasnovanog na principu meĊugeneracijske solidarnosti i tekućeg finansiranja iz doprinosa za penzijsko
osiguranje. Glavne institucije tog sistema ĉine fond zaposlenih, fond samostalnih delatnosti i fond
poljoprivrednika. Kljuĉne mere za reformu ovog sistema bile su pooštravanje uslova za penzionisanje,
plaćanje doprinosa za penzijsko osiguranje na sva primanja (proširenje osnovice) i integrisanje svih fondova
obaveznog penzionog osiguranja.
U proteklih devet godina tranzicije izvršene su znaĉajne promene u sistemu obaveznog penzijsko-
invalidskog osiguranja u pravcu podizanja starosne granice za penzionisanje i promene mehanizma
indeksacije penzija. Pored sprovedenih reformi drţavni penzioni sistem je i dalje fiskalno neodrţiv zbog
smanjivanja broja stanovnika i povećanja duţine ţivota, nepovoljnog odnosa broja penzionera i broja
zaposlenih, neadekvatnog odnosa proseĉne zarade i proseĉne penzije, nedovoljnosti prihoda od doprinosa za
finansiranje penzija i poslediĉno visokih transfera iz budţeta za pokriće deficita drţavnih penzionih fondova.
Tabela 22. Odnos broja zaposlenih i broja penzionera i odnos proseĉne neto zarade i proseĉne penzije
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Broj penzionera, u 000, prosek 1.219,1 1.251,7 1.251,8 1.244,9 1.239,0 1.254,6 1.279,2 1.298,6 1.314,2
Broj zaposlenih, u 000* 1.555 1.677,0 1.612,0 1.580,0 1.546,0 1.472,0 1.432,9 1.428,5 1.396,8
Odnos broja zaposlenih i
broja penzionera 1,3 1,3 1,3 1,3 1,2 1,2 1,1 1,1 1,1
Proseĉna penzija, u dinarima 4.107 6.546 7.844 9.244 11.484 14.041 14.996 19.386 21.714
Proseĉna neto zarada, u dinarima 6.078 9.208 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759 32.746 31.735**
Odnos proseĉne penzije i
proseĉne neto zarade, u % 67,6 71,1 68,2 65,5 65,8 64,7 54,0 59,2 68,4
Stopa doprinosa za PIO, u % 19,6 19,6 20,6 22,0 22,0 22,0 22,0 22,0 22,0
* Nije ukljuĉen broj privatnih preduzetnika i broj zaposlenih kod njih
** Od januara 2009. godine RZS je proširio obuhvat jedinica posmatranja proseĉnih zarada. Pored zarada isplaćenih zaposlenima
kod pravnih lica, pri izraĉunavanju proseĉnih zarada uzimaju se u obzir i zarade isplaćene zaposlenima kod preduzetnika.
Izvor: RZS, RF PIO zaposlenih
Drţavni penzioni fond je reformisan 2001. kada je jednokratno povećana starosna granica za odlazak u
penziju za ţene sa 55 na 58 godina ţivota i za muškarce sa 60 na 63 godine ţivota. Tada je smanjena stopa
doprinosa sa 32% na 19,6% i uvedeno usklaĊivanje penzija sa rastom zarada i rastom troškova ţivota, prema
švajcarskoj formuli, što je usporilo rast penzija. Reforma ovog fonda nastavljena je 2003. kada je normirano
da se iznos penzije odreĊuje prema zaradi u celom radnom veku, ĉime je uspostavljena ĉvršća veza izmeĊu
doprinosa i visine penzije. Zbirna stopa doprinosa je povećana sa 19,6% u 2002. na 20,6% u 2003. a u junu
2004. na 22%. Odnos proseĉne penzije prema proseĉnoj plati iznosio je 67,6% u 2001. a 54,0% u 2007.
godina. Uvedeno je plaćanje doprinosa na sva primanja. Minimalna starosna granica za penzionisanje
povećana je na 53 godine za sve. Pooštreni su uslovi za sticanje invalidske penzije. Reforma prvog stuba
nastavljena je u 2005., kojom je predviĊeno objedinjavanje tri drţavna fonda, koji od 1. januara 2008.
funkcionišu kao jedan fond, sa ciljem da se poboljša naplata doprinosa i da se smanje fiksni troškovi isplate
penzija. Zakon je utvrdio postepeno podizanje starosne granice sa 58 na 60 godina za ţene i sa 63 na 65
godina za muškarce, koje će se završiti zakljuĉno sa 2010. kao i novu formulu za indeksiranje u pravcu
postepenog prelaza na usklaĊivanje penzija sa rastom troškova ţivota, što bi trebalo da se dovrši zakljuĉno
sa 2009. godinom.
35
Tabela 23. Osnovni pokazatelji RFPIO zaposlenih, u mil. dinara
Pokazatelji 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Prihodi RFPIO zaposlenih
po osnovu socijalnih
doprinosa, u mil. din.
50.453,4 66.265,0 78.620,6 107.677,7 125.875,5 156.597,2 180.457,8 228.127,1 235.408,3
Rashodi RFPIO zaposlenih po osnovu prava iz
socijalnog osiguranja
70.680,7 115.480,0 142.631,9 170.019,1 211.419,2 244.007,3 272.711,0 345.662,9 404.890,8
Od toga: penzije1 61.156,8 98.803,3 122.946,9 144.137,5 173.532,8 204.785,5 233.690,0 331.027,9 387.306,0
Transferi iz budţeta RS
RFPIO 21.538,4 47.761,9 55.029,2 67.351,3 82.903,5 96.060,0 92.795,5 137.794,0 213.768,4
1 Ukljuĉen je stari dug penzionerima
Izvor: Ministarstvo finansija
Preduzete reforme u okviru penzionog sistema u odreĊenoj meri smanjile su pritisak na penzioni sistem
vezan za nepovoljne tendencije, kao što su starenje stanovništva i pogoršanje odnosa broja penzionera i broja
zaposlenih koji plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje. U prethodne ĉetiri godine došlo je do
umerenog pada uĉešća ukupnih rashoda penzionog sistema u BDP sa 13,4% u 2005. na 12,9% u 2007. i
poslediĉno do smanjenja transfera iz budţeta kojima se pokrivaju rashodi penzionog sistema sa 5,0% BDP u
2005. na 4,4% u 2007. godini. S obzirom na visok rast zarada u prethodnom periodu, kao i izmenu formule
za obraĉun penzija, došlo je do smanjenja stope zamene kao odnosa proseĉne penzije i proseĉne neto zarade.
Koeficijent zavisnosti kao odnos broja lica koji uplaćuju doprinose i broja korisnika penzija odrţava se na nivou
od 1,6 u poslednje tri godine.
Tabela 24. Osnovni pokazatelji penzionog sistema, % BDP
2005 2006 2007 2008 2009
Ukupno prihodi sva tri PIO fonda 13,5 14,3 13,2 13,8 15,5
Ukupni rashodi sva tri PIO fonda 13,4 13,7 12,9 14,5 15,4
Pokrivenost rashoda doprinosima (%) 58,5 62,1 64,7 57,7 50,8
Ukupno transferi PIO fondovima 5,0 5,4 4,4 5,3 7,5
Stopa zamene 60,6 56,0 49,0 53,9 62,4
* Stopa zamene je odnos izmeĊu proseĉnih penzija i proseĉnih neto zarada. U proseĉne penzije ukljuĉene su i otplate duga
poosnovu zaostalih penzija. Koeficijent zavisnosti je odnos lica koja uplaćuju doprinose i lica koja koriste penziono osiguranje.
Izvor: Republiĉki fondovi PIO zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika
U okviru penzionog sistema najveći znaĉaj ima Republiĉki fond penzijsko-invalidskog osiguranja
zaposlenih. Kod ovog fonda zabeleţeno je blago smanjenje uĉešća ukupnih prihoda i rashoda u BDP.
Preduzetim reformama povećana je starosna granica i izmenjena formula za indeksaciju penzija, što je
dovelo do blagog smanjenja uĉešća redovnih penzija u BDP.
Paralelno sa reformom prvog stuba 2005. donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim
planovima na bazi koga je uveden treći stub modernog penzionog sistema - dobrovoljni kapitalizovani
penzioni fondovi. U perspektivi se oĉekuje i uvoĊenje obaveznih kapitalizovanih fondova (drugi stub).
Reforma sistema zdravstvene zaštite. Srbija je 2001.otpoĉela transformaciju sistema obaveznog (drţavnog)
zdravstvenog osiguranja, koji se karakteriše potpunim obuhvatom stanovništva zdravstvenim osiguranjem sa
širokim pravima iz zdravstvenog osiguranja, većinskim drţavnim vlasništvom nad objektima i opremom
zdravstvenih ustanova i nedovoljno razvijenim privatnim sektorom u zdravstvu.
Tabela 25. Osnovni indikatori zdravstva 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Ukupan broj zaposlenih u zdravstvu 118.975 122.877 122.277 123.480 115.485 109.771 111.068 114.317 114.175
Ukupan broj zdravstvenih radnika 85.432 88.064 87.937 89.007 83.867 81.821 82.766 85.200 85-336
U tome: lekari 19.908 20.243 19.900 20.179 19.685 19.581 20.066 29.668 20.825
Ukupan broj nemedicinskih radnika 33.543 34.813 34.340 34.473 31.618 27.950 27.784 29.117 28.839
Broj bolesniĉkih dana, u 000 11.771 11.595 11.296 12.051 11.162 11.244 11.014 11.159 11.143,6
Ukupna primanja RZZO, u mil. din. 40.968 58.659 66.638 83.934 104.383 120.878 143.632 170.759 178.979
Ukupni izdaci RZZO, u mil. din. 40.968 58.613 66.573 83.789 102.760 115.586 144.250 165.624 177.311
Transferi iz budţeta RS RZZO, u mil. din. 2.503 3.935 4.056 2.735 2.800 0,0 3.257 4.525 2.645
Izvor: Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović-Batut": "Zdravstveno statistiĉki godišnjak", MFIN za primanja i izdatke
36
Drţavni sistem zdravstvene zaštite i posle devet godina tranzicije suoĉen je sa problemima finansiranja
tekućih i kapitalnih rashoda. Sistem finansiranja preko Republiĉkog zavoda za zdravstveno osiguranje
obezbeĊuje plate svim zaposlenim i pokriće troškova nege i leĉenja, a ne stimuliše efikasnost i kvalitet rada.
Zdravstvene ustanove su zahvaljujući stranim donacijama podigle opremljenost modernim aparatima za
dijagnostiku i leĉenje i snabdevenost lekovima i sanitetskim materijalom uz racionalizaciju potrošnje,
posebno lekova. Dostupnost zdravstvenih usluga je povećana usvajanjem liste ĉekanja za najskuplje
intervencije i zakazivanjem za dijagnostiĉke preglede.
U sistemu zdravstvene zaštite ostvaren je napredak u revitalizaciji zgrada, modernizaciji opreme,
snabdevenosti lekovima i potrošnim materijalom i poboljšanju kvaliteta zdravstvenih usluga, dok je sistem
zdravstvenog osiguranja ostao neizmenjen. Predstoji podizanje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova kroz
akreditaciju zdravstvenih ustanova i programa, licenciranje zdravstvenih radnika, uvoĊenje modernih
zdravstvenih tehnologija, jaĉanje privatnog sektora u zdravstvu, uvoĊenje novih mehanizama finansiranja
zdravstvenih usluga.
Dokumenti Zdravstvena politika Srbije i Vizija sistema zdravstvene zaštite u Srbiji uraĊeni 2002. omogućili
su otpoĉinjanje reforme zdravstvenog sektora. U 2004. i 2005. zapoĉet je znaĉajan reformski proces u oblasti
zdravstva. Usvojen je paket novih zdravstvenih zakona (Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o
zdravstvenoj zaštiti, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakon o komorama zdravstvenih radnika i
dr.), koji omogućuju ubrzanje reformi u zdravstvenom sektoru. Reforme u zdravstvu podrţala je EU preko
Evropske agencije za rekonstrukciju koja realizuje projekat unapreĊenja zdravstvene zaštite u Srbiji, sa
ciljem jaĉanja osnovne funkcije drţavnog sektora u zdravstvu, promovisanja zdravlja i prevencije bolesti i
povreda, razvijanja elektronskog zdravstvenog kartona i integrisanog zdravstvenog informacionog sistema
kojim se povezuje primarni i sekundarni nivoi zdravstvene zaštite. SB i EU putem svojih projekata jaĉaju
kapacitete resornog ministarstva za zdravlje i kapacitete zdravstvenih ustanova sa ciljem da se razviju znanja
i sposobnosti za uvoĊenje novog sistema zdravstvene zaštite.
Reforma sistema socijalne i dečije zaštite. Srbija je od 2001. poboljšala sistem socijalne zaštite koji
obuhvata pomoć siromašnim pojedincima i porodicama, brigu o osetljivim socijalnim grupama i podršku
formiranju mladih porodica, ukljuĉujući podsticanje raĊanja. Istovremeno, poboljšan je i sistem deĉije
zaštite.
Tabela 26. Osnovni indikatori socijalne i deĉije zaštite 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Materijalno obezbeĊenje porodice
- proseĉan broj porodica 34.070 39.430 42.615 42.254 52.000 47.912 50.848 54.533 59.624
- proseĉan broj lica 76.192 90.336 100.576 108.793 127.000 122.134 131.456 140.289 152.805
- isplaćena sredstva iz Budţeta RS, u mil.
din 653,6 921,3 1.294,3 1.709,9 2.800,0 2.660,2 3.046,8 3.738,0 4.447,5
Društvena briga o deci
- broj porodica koje koriste deĉiji dodatak 345.238 324.650 265.128 262.693 246.428 234.836 211.113 205.075 207.534
- broj dece 589.584 573.187 489.110 489.803 460.468 438.073 406.130 390.274 397.621
- isplaćena sredstva iz Budţeta RS, u mil.
din 4.390,0 4.523,5 4.271,8 5.920,8 7.133,0 8.512,5 7.689,4 8.126,5 8.983,7
Izvor: Vlada Republike Srbije: Drugi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva, Ministarstvo rada i socijalne
politike: podaci za 2007, 2008. i 2009. godinu
Sistem socijalne zaštite ne obezbeĊuje potreban nivo zaštite za veliki broj siromašnih, a nedovoljno je
razvijena i socijalna politika prema ugroţenim grupama. Tome će znaĉajno doprineti primena novog Zakona
o socijalnoj zaštiti. Na poĉetku tranzicije obezbeĊeno je vraćanje nagomilanih dugova, redovnost isplata i
popravljanje stanja u domovima za smeštaj. Istovremeno, reforma sistema socijalne zaštite doprinosila je
racionalizaciji sredstava, usklaĊivanju socijalne zaštite sa budţetskim mogućnostima i usmeravanju
socijalnih transfera na ugroţene socijalne grupe. Usluge u socijalnoj zaštiti su decentralizovane, a u njihovo
pruţanje ukljuĉen je i nevladin sektor. Time su postavljene nove osnove reforme sistema socijalne zaštite i
socijalne sigurnosti, u okviru koga je ostvaren napredak i u deĉijoj zaštiti.
37
3. Ključni učinci i izazovi ekonomske politike i institucionalnih reformi
Srbija je u prvih osam godina zakasnele tranzicije ekonomskom politikom i institucionalnim reformama
znaĉajno unapredila sistem i poboljšala makroekonomske performanse. Ostvaren je relativno brz privredni
rast uz poboljšanje ţivotnog standarda stanovništva.
Registrovane su više stope rasta BDP u osmogodišnjem tranzicionom periodu, nakon drastiĉnog pada
privredne aktivnosti tokom devedesetih godina prošlog veka, zahvaljujući izvršnim strukturnim reformama,
pre svega restrukturiranju bankarskog sektora, privatizaciji društvenih preduzeća i prilivu stranih investicija.
Privredni rast je ostvaren prvenstveno zahvaljujući rastu agregatne traţnje podstaknut kreditnom i fiskalnom
ekspanzijom.
Poboljšanje ţivotnog standarda vidljivo je kroz znaĉajan rast BDP po stanovniku i znaĉajan rast plata,
penzija i socijalnih transfera i po tom osnovu smanjenje siromaštva u Srbiji. Prema Anketi o ţivotnom
standardu iz 2007. bilo je siromašno 6,6% populacije odnosno oko 500.000 stanovnika, pre svega
neobrazovano i nezaposleno stanovništvo. Ţivotni standard stanovništva u Srbiji je znatno pogoršan krajem
2008. i u 2009. godini kao posledica globalne ekonomske krize.
Uĉinci ekonomske politike i institucionalnih reformi bili bi veći da se pojedine mere ekonomske politike
nisu prilagoĊavale populistiĉkim ciljevima i da se pojedine strukturne reforme nisu zaustavljale. U tom
pogledu precenjen devizni kurs omogućio je obiman uvoz robe široke potrošnje i veći standard; velika
izdvajanja za javnu potrošnju omogućavala su rast plata iznad rasta produktivnosti; kašnjenje u donošenju
steĉajnog zakonodavstva i usporen steĉajni postupak omogućavali su zadrţavanje neefikasnih preduzeća i
oĉuvanje neproduktivnih radnih mesta.
Tokom osmogodišnjeg tranzicionog perioda devizni kurs nije formiran dominantno na bazi trţišnih zakona i
nije slobodno fluktuirao kursa. NBS je intervenisala na deviznom trţištu svaki put kad je procenila da je
ugroţena finansijska stabilnost trţišta. Pored repo kamatne stope koristila je stopu obavezne rezerve i
intervencije na deviznom trţištu. U uslovima ekspanzivne fiskalne politike i umereno restriktivne monetarne
politike devizni kurs nije bio realan. Smanjenje precenjenosti dinara zahtevalo je ubrzanje strukturnih
reformi, povećanje konkurentnosti privrede i restriktivnu fiskalnu politiku. Snaţna aprecijacija dinara u
većem delu tranzicionog perioda delovala je istovremeno na smanjenje inflacije i na smanjenje
konkurentnosti privrede i izvoza i na rast uvoza i deficita tekućeg raĉuna.
Ekonomske reforme su ĉesto zaustavljane u proteklom tranzicionom periodu, a najviše od marta 2003. i u
2006. i 2007. što je usporavalo privredni rast i uticalo na povećanje makreoekonomskih neravnoteţa.
Dugoroĉno odrţiv privredni rast podrazumeva završetak reformi, smanjivanje javne potrošnje, privatizaciju
javnih preduzeća, privlaĉenje stranih direktnih investicija, ubrzanje procesa stabilizacije i pridruţivanja EU.
Privreda Srbije, iako je ostvarila visoke stope rasta u prvih osam godina zakasnele tranzicije, ranjiva je na
srednji i dugi rok zbog rastućih makroekonomskih ravnoteţa koje se ispoljavaju u rastu fiskalnog deficita,
rastu deficita tekućeg raĉuna, rastu inflacije, niskoj domaćoj štednji i rastu spoljnog duga. Povećanje nivoa
javne potrošnje i dvocifrena proseĉna stopa inflacije u prvih osam godina zakasnele tranzicije, visok deficit
spoljnog sektora, aprecijacija kursa i populistiĉka politiĉka obećanja ugroţavaju makroekonomsku stabilnost
i oteţavaju dolazak investitora u Srbiju ĉija ulaganja mogu da obezbede rast zaposlenosti i dohotka i
smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
Istraţivanja MMF pokazuju da rast fiskalnog deficita iznad 1,5% BDP ugroţava unutrašnju i spoljnu
makroekonomsku stabilnost (IMF, Country Repore No 2008/55) i uslovljava potrebu zaduţivanja drţave
zbog smanjenja prihoda od privatizacije kojima je finansiran budţetski deficit. Stoga je fiskalno
prilagoĊavanje kljuĉni zadatak ekonomske politike i instituticionalnih reformi. Smanjenju javne potrošnje
znaĉajno treba da doprinese privatizacija javnih preduzeća i uvoĊenje finansijske discipline u drţavne
kompanije.
Istraţivanja problema deficita u platnom bilansu Srbije pokazuju da je deficit tekućeg raĉuna platnog bilansa
Srbije iznad svog dugoroĉnog trenda i da ga je neophodno smanjivati, ubrzanim rastom BDP i izvoza,
smanjenjem jaza izmeĊu potrebnih i raspoloţivih investicija i smanjenjem visoke javne potrošnje.
38
Podizanje nivoa razvijenosti Srbije kao zemlje u tranziciji nuţno prati visok nivo deficita na tekućem raĉunu.
Veliki spoljnotrgovinski deficit rezultat je niskog izvoza, iako je registrovan brzi rast izvoza u ĉitavom
tranzicionom periodu, u proseku oko 20% godišnje. Izvozna ponuda nema odgovarajući obim i strukturu sa
stanovišta povećanja deviznog priliva i eksterne likvidnosti. Deficit na tekućem raĉunu pokrivan je
zaduţivanjem u inostranstvu i stranim direktnim investicijama. Smanjenje deficita tekućeg raĉuna ispod 8%
BDP smatra se kritiĉnom granicom srednjoroĉno odrţivog tekućeg deficita i to je kljuĉni zadatak ekonomske
politike i institucionalnih reformi.
Treći kljuĉni izazov i zadatak ekonomske politike i institucionalnih reformi jeste uspostvljanje i odrţavanje
niske stope inflacije koja uz smanjenje javne potrošnje i sprovoĊenje institucionalnih reformi obezbeĊuje
rast privredne aktivnosti. Odrţiv privredni rast bazira se na makroekonomskoj stabilnosti, prilivu stranih
investicija, rastu domaćih investicija, povećanju konkurentnosti privrede i poslediĉno na rastu dohotka i
ţivotnog standarda stanovništva. Srbija u prvih osam godina tranzicije nije ostvarila odrţivu jednocifrenu
stopu inflacije, pre svega zbog rasta cena nafte, struje i hrane koje su se preko visoke domaće traţnje prelile
u visoku inflaciju. Visok rast traţnje izazvan je velikim rastom javne potrošnje i kreditnom ekspanzijom.
Ĉetvrti kljuĉni izazov i zadatak ekonomske politike i institucionalnih reformi jeste smanjenje visoke
nezaposlenosti i usklaĊivanje rasta zarada sa rastom produktivnosti rada, s obzirom na to da je u 2010.
registrovana visoka stopa nezaposlenosti (19,2% po metodologiji ILO) i da je rast zarada koji nije pokriven
rastom produktivnosti odvlaĉio investicije kao kljuĉni izvor nove zaposlenosti.
39
DRUGI DEO
KLJUČNE MAKROEKONOMSKE NERAVNOTEŽE
KAO IZAZOV EKONOMSKE POLITIKE
Socioekonomski napredak Srbije u tranzicionom periodu 2001-2008. rezultat je sprovedenih
institucionalnih reformi i ekonomske i socijalne politike. Visoka stopa privrednog rasta kao glavni indikator
uspeha u ovom periodu postignuta je uz rastući fiskalni i spoljnotrgovinski deficit, visok nivo inflacije, nisku
domaću štednju i visok nivo javne potrošnje i spoljnog duga. Makroekonomske neravnoteţe i rizici nakon
osam godina tranzicije se manifestuju u dovoljno visokom stepenu. Oni su iz godine u godinu narastali,
prvenstveno zbog neizgraĊenosti institucija i visoke javne potrošnje, sporog procesa pribliţavanja Srbije EU
i nedovoljnog priliva stranih direktnih investicija.
Privredni rast u osmogodišnjem period tranzicije 2001/2008. bio je relativno dinamiĉan. Proseĉna godišnja
stopa rasta BDP iznosila je 5,4% i više je zasnovana na rastu potrošnje nego na reformama. Srbija je
sprovela prvu generaciju ekonomskih reformi u skladu sa celovito formulisanom strategijom restrukturiranja
bankarskog sektora, odabranim modelom privatizacije društvenog kapitala, strategijom privlaĉenja stranih
investicija i, po osnovu tih reformi, jaĉala je privatni sektor koji je nosilac ubrzavanja privrednog rasta,
kontinuiranog uvećavanja produktivnosti, povećavanja izvoza i podizanja standarda stanovništva. Bankarski
sektor ostvaruje brzi rast svojih performansi, a privatni sektor privrede najzad je, kao celina, postao
rentabilan i ostvario neto finansijski dobitak u 2006. (108 mlrd dinara) i u 2007. (53,5 mlrd dinara).
MeĊutim, posmatrano u celini privreda Srbije se još uvek nalazi u fazi nadoknaĊivanja dubokog pada BDP
nastalog poĉetkom (preko 20%) i krajem (preko 10%) devedesetih godina 20. veka. Srbija se 2008. nalazi na
oko 80% BDP i na oko 50% industrijske proizvodnje iz 1990. godine. Iako je rast BDP u prvih osam godina
tranzicije prve dekade 21 veka prvenstveno oslonjen na impulse traţnje, on se sve više temelji na faktorima
na strani ponude (investicije, konkurentnost i produktivnost kao rezultat privatizacije i sprovedenih
strukturnih reformi). Doprinos produktivnosti privrednom rastu bio je znaĉajan što pokazuje proseĉna
godišnja stopa rasta produktivnosti u periodu 2001-2008. od 6,1%. Rast privredne aktivnosti i izvoza
relativno je široko rasporeĊen po privrednim delatnostima. Najznaĉajniji sektorski doprinosi rastu potiĉu od
sektora usluga, posebno od telekomunikacija, trgovine na veliko i malo i finansijskog posredovanja.
Standard stanovništva u proteklom osmogodišnjem tranzicionom periodu je znaĉajno poboljšan. BDP per
capita je povećan sa 1700 evra u 2001. na 4.546 evra u 2008. zahvaljujući visokom realnom rastu BDP, ali i
efektu aprecijacije dinara prema evru. Na bazi brzog rasta realnih zarada, penzija i socijalnih transfera
smanjeno je siromaštvo u Srbiji sa oko 11% stanovništva u 2001. na oko 7% u 2008. godini. Pri tome, nije
došlo do smanjivanja regionalnih razlika, tako da je najsiromašnije stanovništvo preteţno locirano u
ruralnim nerazvijenim podruĉjima Srbije.
Privredni rast Republike Srbije u proteklom tranzicionom periodu je ostvaren zahvaljujući brzom rastu
agregatne traţnje (domaća traţnja i, u znatno manjoj meri, izvoz) zasnovan na fiskalnoj i kreditnoj
ekspanziji. Sa pojavom svetske finansijske krize došlo je do smanjenja domaće traţnje kroz smanjenje javne
i liĉne potrošnje i smanjenja kredita, kao i usporavanja izvoza zbog smanjenja uvozne traţnje u EU i svetu.
Nepovoljan uticaj navedenih ĉinilaca doprineo je produbljivanju ekonomske krize u 2009. i usporiće
privredni rast u narednim godinama. Dotadašnji brzi rast BDP uz visoke i rastuće neravnoteţe neodrţiv je na
duţi rok. Potrebno je da se sprovedu predviĊene reforme da bi rast privrede bio odrţiv. Makroekonomske
neravnoteţe onemogućavaju ne samo ubrzavanje nego ĉak i odrţavanje aktuelnog tempa privrednog rasta,
stoga je potrebno smanjivanje javne potrošnje, pre svega tekućih rashoda, a potom i uvoĊenje konkurencije u
javni sektor gde god je to moguće. Naporedo sa ovim promenama neophodno je i da se intenzivira
privlaĉenje stranih direktnih investicija kroz povoljan privredni ambijent i obezbedi kontrola rasta zarada u
celom javnom sektoru, obezbedi formiranje realnog kursa dinara i preduzme niz mera koje su implicirane
tim strateškim opredeljenjima.
Makroekonomska stabilnost narednih godina zavisiće od doslednosti sa kojom bude realizovana naznaĉena
strateška orijentacija u ekonomskoj politici i izgradnji institucija, a potom i kretanja na svetskom trţištu
novca i kapitala, te od stabilnosti domaćeg bankarskog sistema i ukupnog finansijskog sektora. Novac i
40
kapital svuda u svetu postaju sve skuplji, bez obzira na smanjenje referentnih kamatnih stopa i na
intervencije drţave usmerene na poboljšanje adekvatnosti kapitala banaka.
Za makroekonomsku stabilnost pored jaĉanja bankarskog sektora, potrebna je ĉvrsta monetarna i fiskalna
politika, koje će doprinositi sniţavanju inflatornih oĉekivanja i inflacije, a time i smanjenju referentne
kamatne stope i pojeftinjenju dinarskih kredita. Restriktivna monetarna politika i fiskalno prilagoĊavanje na
prihodnoj i rashodnoj strani neophodni su u uslovima smanjenih privatizacionih priliva i pogoršavanja
uslova zaduţivanja na domaćem i svetskom finansijskom trţištu.
Kljuĉni uslov uspostavljanja i odrţavanja makroekonomske stabilnosti na duţi rok jesu strukturne promene,
pre svega okonĉanje privatizacije društvenog kapitala, restrukturiranje velikih javnih preduzeća i pokretanje
steĉaja gde privatizacija nije uspela.
Jako bankarstvo, ĉvrsta monetarna i fiskalna politika i ubrzane strukturne promene neophodni su uslovi za
rešavanje fiskalne neravnoteţe, deficita tekućeg raĉuna, inflacije i visoke nezaposlenosti, što su istovremeno
kljuĉni izazovi ekonomske i strukturne politike. Makroekonomske neravnoteţe u 2009. ogledaju se u
fiskalnom deficitu (4,3% BDP), deficitu tekućeg raĉuna (7,6% BDP), inflaciji (6,6%) i stopi nezaposlenosti
(16,9%) i one, iako smanjene u odnosu na prethodne godine, upozoravaju na mogućnost duboke ekonomske
i platnobilansne krize u zemlji. Smanjivanje ovih neravnoteţa na odrţiv nivo iziskuje zaokret u ekonomskoj
politici, a efektno i neopozivo uklanjanje neravnoteţa zahteva završetek ekonomskih reformi.
1. Makroekonomska (ne)stabilnost – retrospektiva i perspektiva
Republika Srbija u tranzicionom periodu od 2001. do 2008. je sprovodila ekonomske politike i reforme koje
su generisale umereno dinamiĉan privredni rast praćen porastom deficita javnih finansija,
spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg raĉuna i visokom stopom nezaposlenosti. Postojeće
makroekonomske neravnoteţe rezultat su nedovoljnog kvaliteta ekonomskih politika, posebno nedovoljne
koordinacije monetarne i fiskalne politike i sporih i nedovoljno koordiniranih ekonomskih reformi. Spoljne i
unutrašnje neravnoteţe na kraju 2008. su ugroţavale perspektivu dugoroĉnog rasta privredne aktivnosti i
zaposlenosti u Srbiji. TakoĊe, visok nivo deficita tekućeg raĉuna ĉini privredu Srbije ranjivom na znaĉajniji
pad priliva stranog kapitala. Stoga je potrebno kroz ubrzanje strukturnih promena i odgovarajuću
kombinaciju ekonomskih politika, dostići odrţivu makroekonomska stabilnost u narednom srednjoroĉnom
periodu.
Srbija je ostvarila relativno brz privredni rast u periodu 2001-2008. i znaĉajno povećanje BDP per capita.
Rast BDP je relativno široko disperzovan po delatnostima, pri ĉemu prednjaĉe usluge. Dinamiĉan privredni
rast u prvih osam godina zakasnele tranzicije zasnovan je preteţno na rastu domaće traţnje i izvoza, kao i na
niskoj startnoj poziciji. Sa odmicanjem tranzicije jaĉali su i faktori na strani ponude zahvaljujući izvršenoj
privatizaciji, investicijama, rastu trgovine i sektora finansijskih usluga, kao i povećanju efikasnosti privrede.
Tabela 27. Indikatori makroekonomske stabilnosti i povezani indikatori 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
1. BDP, u tekućim cenama, mlrd dinara 762,2 972,9 1.125,0 1.380,7 1.683,5 1.962,1 2.302,2 2.722,5
2. BDP, mlrd evra1 12,8 16,0 17,3 19,0 20,3 23,3 28,8 33,4
3. Realni rast BDP, % 5,6 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5
4. Inflacija (cene na malo), kraj perioda, % 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 6,8
5. Stopa nezaposlenosti, prema ILO, %2 - - - 19,5 21,8 21,6 18,8 14,4
6. Proseĉan broj zaposlenih, u 000, % 2.102 2.067 2.041 2.051 2.069 2.026 2.002 1.999
7. Spoljnotrgovinski deficit, % BDP (izvoz i uvoz f.o.b.) -19,6 -20,3 -19,7 -26,4 -20,2 -20,4 -21,5 -22,8
8. Deficit tekućih transakcija, bez strane pomoći, % BDP -7,6 -11,5 -9,7 -14,0 -10,2 -14,3 -16,6 -18,7
9. SDI, neto, mil. evra3 184,0 500,0 1.194 774 1.250 3.323 1.820,8 1.824
10. SDI, % BDP 1,4 3,1 6,9 4,1 6,2 14,3 6,3 5,5
11 11. Konsolidovani fiskalni deficit/suficit, % BDP - - - - 1,1 -1,6 -1,9 -2,6
12. Spoljni dug, mlrd evra 12,4 10,8 10,9 10,4 13,1 14,9 17,8 21,8
13. Spoljni dug, % BDP 98,3 67,2 62,7 54,4 64,3 63,9 61,8 65,2
14. Kurs dinara prema evru, prosek perioda 59,78 60,68 65,05 72,57 82,92 84,16 79,98 81,44
1 Preraĉunato prema proseĉnom godišnjem kursu dinar/evro, NBS. 2 Prema anketi o radnoj snazi stope nezaposlenosti od 2004. su usklaĊene sa metodologijom ILO 3 Za preraĉunavanje iz dolara u evro korišćen je proseĉan odnos dolar/evro za odgovarajuće godine.
Izvor: RZS, NBS, Ministarstvo finansija
41
Vlada i NBS u periodu tranzicije od 2001. do 2008. iako su drţali inflaciju pod kontrolom nisu obezbedili
nisku stabilnu inflaciju. Kljuĉnu ulogu u smanjivanju inflacije imale su fiskalna i monetarna politika i
stabilan kurs dinara prema evru. Kombinacijom mera ekonomske politike i sprovoĊenjem ekonomskih
reformi smanjena je stopa inflacije, merena indeksom cena na malo sa 40,7% u 2001. na 6,8% u 2008.
godini. Jednocifrena stopa inflacije još je zabeleţena je 2003. (7,8%) i 2006. (6,6%). Na nivo inflacije u
posmatranom periodu uticalo je više faktora. U celom periodu inflatorno je delovao rast domaće traţnje kroz
rast plata i ukupnih javnih rashoda i kroz rast kredita. Fiskalna politika je imala cikliĉno kretanje, pri ĉemu je
njena ekspanzivnost znaĉajno rasla u izbornim ciklusima, posebno krajem 2003. u 2006. i u ĉetvrtom
kvartalu 2007. godine. Na povećanje inflacije povremeno je uticalo povećanje cene sirove nafte na svetskom
trţištu, rastuća svetska inflacija, ispravljanje dispariteta cena, uvoĊenje PDV 1. januara 2005, nepovoljni
meteorološki uslovi u 2005. i 2007. za poljoprivrednu proizvodnju i rast cena poljoprivrednih proizvoda i
cena hrane, nedovoljna konkurencija i uticaj monopola na cene, deprecijacija dinara u odnosu na evro.
U oblasti spoljnoekonomskih odnosa u osmogodišnjem tranzicionom periodu ispoljene su negativne
tendencije, uz njihovo pojaĉavanje u 2008. kadasu registrovani rekordni deficiti na spoljnotrgovinskom
(22,8% BDP) i tekućem raĉunu (18,7% BDP) platnog bilansa. Kljuĉni generator deficita eksternog sektora je
snaţan rast domaće traţnje zasnovan na rastu javne potrošnje i rastu zarada, kao i na rastu domaćih i stranih
kredita. Aprecijacija dinara doprinela je rastu uvoza i poslediĉno povećanju spoljnotrgovinskog deficita. U
2008. u odnosu na prethodne godine, priliv kapitala je usporen, a u njegovoj strukturi je povećano uĉešće
kredita. Kao rezultat navedenih tendencija u 2008. rast deviznih rezervi je usporen, a rast spoljne
zaduţenosti ubrzan, u odnosu na prethodne godine. Krajem 2008. javni dug drţave izraţen u evrima iznosio
je 25,6% BDP, a spoljni dug 61,8% BDP.
Privredni rast pratile su makroekonomske neravnoteţe. Stope privrednog rasta registrovane u periodu 2001-
2008. nisu obezbedile znaĉajniji rast neto zaposlenosti.U oblasti zapošljavanja, po prvi put nakon više
decenija, u 2007. i 2008. su registrovani pozitivni signali na trţištu rada. Stopa nezaposlenosti, merena ILO
metodologijom, smanjena je na 18,8% u 2007. i na 14,4% u 2008. godini. Prethodnih godina stopa
nezaposlenosti po ILO definiciji iznosila je izmeĊu 21-22%. Pri tome smanjenje stope nezaposlenosti u
2008. ne odraţava u celini promene na trţištu rada zbog toga što je njeno smanjenje delom posledica
promene statistiĉke metodologije u pravcu primene ILO metodologije. Javna potrošnja i fiskalni deficit
beleţe rastuću tendenciju u posmatranom osmogodišnjem tranzicionom periodu.
U konsolidovanom bilansu sektora drţave prema uporedivim podacima po GFS, nakon suficita od 1,1%
BDP u 2005. iskazan je deficit u 2006. od 1,6% BDP, u 2007. od 1,9% BDP i u 2008. od 2,6% BDP. Na
kraju 2008. uĉešće konsolidovanih javnih prihoda u BDP iznosilo je 42%, a uĉešće konsolidovanih javnih
rashoda 44,6%BDP i uĉešće javnog duga Republike 29,8% BDP.
Makroekonomski indikatori drastiĉno su pogoršani u 2009. kao posledica smanjene domaće i inostrane
traţnje, smanjenog priliva stranog kapitala i povećane nelikvidnosti privrede usled globalne finansijske
krize. Pogoršanje makroekonomskih trendova, zapoĉeto u drugom delu 2008. produbljeno je u prvoj
polovini 2009. godine. Makroekonomska kretanja su bila povoljnija u drugoj polovini godine, tako da je u
2009. ostvaren umeren pad realnog BDP od 3,1% na godišnjem nivou. Glavni ekonomski indikatori u 2009.
bili su u negativnoj zoni, što pokazuje naredna tabela.
Tabela 28. Procena indikatora makroekonomske stabilnosti i povezanih indikatora, stope, u %
2009 2010
Bruto domaći proizvod, realno -3,1 1,5
Izvoz robe, izraţen u evrima -19,8 20,4
Uvoz robe, izraţen u evrima -28,0 9,4
Deficit tekućeg raĉuna, %BDP -7,6 -9,3
Konsolidovani fiskalni deficit -4,3 -4,8
Realne investicije u kapital -21,2 3,3
Inflacija, kraj perioda 6,6 10,3
Realne proseĉne neto zarade 0,2 2,0
Produktivnost rada 2,6 4,4
Izvor: Ministarstvo finansija
42
Makroekonomske neravnoteţe u 2009. su smanjene kao posledica globalne ekonomske krize. Ostvarena je
jednocifrena inflacija od 7,6% na godišnjem nivou kao posledica smanjene domaće traţnje. Ostvaren je niţi
deficit tekućeg raĉuna od 7,4% BDP i niţa stopa trgovinskog deficita od 16,6% BDP u odnosu na prethodne
godine kao posledica brţeg pada uvoza robe od pada izvoza robe. Ostvaren je viši konsolidovani fiskalni
deficit od 4,3% BDP u odnosu na prethodne godine.
Preduzetim merama ekonomske i monetarne politike spreĉen je kolaps finansijskog i realnog sektora u Srbiji
i ublaţene su posledice globalne ekonomske krize. Mere Vlade i NBS bile su usmerene na makroekonomsku
i finansijsku stabilnost i ublaţavanje recesionih tendencija. Blagi oporavak privrede Srbije oĉekuje se u
2010. sa realnim rastom BDP od 1,5%, a puni oporavak privrede oĉekuje se u 2011. sa realnim rastom BDP
od 3%. Nakon toga, oĉekuju se više stope privrednog rasta. Privrednom oporavku će znaĉajno doprineti
povećanje industrijske proizvodnje i znaĉajan rast izvoza robe koji postaje pokretaĉ privrednog rasta. Rast
BDP pratiće povećanje makroekonomskih neravnoteţa u 2010, i to deficita tekućeg raĉuna -9,3% BDP i
konsolidovanog fiskalnog deficita 4,4% BDP, a zatim će uslediti njihovo smanjivanje na odrţive nivoe.
Radi uspostavljanja i odrţavanja makroekonomske stabilnosti Vlada i NBS su u 2010. godini delovale
odgovarajućom kombinacijom mera fiskalne, monetarne i devizne politike. Vlada je u 2010. sprovodila
ĉvrstu fiskalnu politiku usmerenu na fiskalno prilagoĊavanje kroz smanjenje javne potrošnje, sa ciljem da
doprinese postizanju niske inflacije i odrţivosti platnog bilansa. U tim okvirima fiskalnom politikom
zamrznula je zarade u javnom sektoru i penzije u 2009. i 2010. na nominalnom nivou iz decembru 2008.
godine. NBS je u 2010. sprovodila monetarnu politiku usmerenu na odrţavanje stabilnosti cena i odrţanje
finansijske stabilnosti, što je trebalo da doprinelse odrţavanju relativne stabilnosti nominalnog kursa dinara
prema evru i u tome je bila relativno uspešna.
U Republici Srbiji postoji najširi konsenzus da je makroekonomska stabilnost koja ukljuĉuje unutrašnju i
spoljnu stabilnost, od kljuĉne vaţnosti za uspostavljanje i funkcionisanje trţišne privrede i da je preduslov za
odrţiv privredni rast budući da stvara klimu predvidivosti za privredne subjekte. Stoga će se u narednom
srednjoroĉnom periodu posebna paţnja posvetiti uspostavljanju i odrţavanju makroekonomske stabilnosti
koja podrazumeva odgovarajuću stabilnost cena, odrţivost javnih finansija i platnobilansnu odrţivost. U tom
cilju Vlada je saĉinila projekciju osnovnih makroekonomskih indikatora i utvrdila smernice ekonomske
politike u narednom srednjoroĉnom periodu Memorandumom o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za
2011. sa projekcijama za 2012. i 2013. koji je usvojen na Vladi u avgustu i revidiran u novembru 2010.
godine. Ovim Vladinim dokumentom predviĊen je privredni rast od 4,6% proseĉno godišnje u periodu 2011-
2013. uz smanjivanje makroekonomskih neravnoteţa koje se odnose na inflaciju, deficit tekućeg raĉuna,
fiskalni deficit i nezaposlenost.
Tabela 29. Projekcija indikatora makroekonomske stabilnosti i povezanih indikatora, stope, u %
2011 2012 2013
Bruto domaći proizvod, realni rast 3,0 4,0 4,5
Investicije u kapital, realni rast 7,6 10,8 13,4
Izvoz robe i usluga, realni rast 11,7 12,5 14,5
Uvoz robe i usluga, realni rast 6,4 7,8 11,3
Deficit tekućeg raĉuna, % BDP -9,3 -8,2 -7,6
Konsolidovani fiskalni fiskalni deficit, BDP -4,1 -3,2 -2,3
Inflacija, kraj perioda 5,8 4,2 4,0
Realne proseĉne neto zarade 2,1 2,4 2,7
Produktivnost rada 3,0 2,6 2,3 Izvor: Ministarstvo finansija
Za uspostavljanje i odrţavanje makroekonomske stabilnosti koja ukljuĉuje nisku inflaciju, odrţivost javnih
finansija i odrţivi deficit tekućeg raĉuna u periodu do 2013. od posebnog znaĉaja su ekonomske reforme
usmerene na izgradnju trţišne privrede u Srbiji, kao i efikasne makroekonomske politike. Kljuĉne
ekonomske politike i reforme koje će doprineti uĉvršćivanju makroekonomske stabilnosti u periodu 2011-
2013. godina jesu:
fiskalna politika usmerena na znaĉajnije smanjenje uĉešća javne potrošnje u BDP, uz ĉvrstu politiku
zarada u javnom sektoru (drţavna i lokalna administracija, javne sluţbe i javna preduzeća);
43
monetarna politika usmerena na nisku i stabilnu inflaciju, stabilan devizni kurs i stabilnost finansijskog
sektora;
dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, drţavnih banaka i osiguravajućih društava i podizanje
konkurentnosti privrede;
unapreĊenje steĉajnog postupka kako bi se ubrzao izlazak nerentabilnih preduzeća sa trţišta i podstakle
strukturne promene;
liberalizacija infrastrukturnih delatnosti i ubrzavanje procesa restrukturiranja i privatizacije (manjinske i
većinske) javnih republiĉkih i komunalnih preduzeća;
liberalizacije preostalih regulisanih cena sa ciljem da se znaĉajnije smanji obuhvat kontrole cena i izvrši
prenos pune nadleţnosti za odobravanje cena u infrastrukturnim delatnostima na regulatorna tela;
nastavak reforme trţišta rada i podsticanja zapošljavanja;
nastavak reforme sistema upravljanja javnom potrošnjom i poreske reforme;
nastavak reforme penzijskog sistema i sistema zdravstvenog osiguranja;
razvoj stabilnog i funkcionalnog trţišta zemljišta/nekretnina;
nastavak formalizacije sive ekonomije i smanjenje korupcije i kriminala
2. Rastuća fiskalna neravnoteža
Prva kljuĉna makroekonomska neravnoteţa, a sa njom i prateći rizik, uslovljena je rastućim udelima javne
potrošnje i fiskalnog deficita u BDP na nivou konsolidovanog bilansa sektora drţave, kao i na nivou uţe
definisanih bilansa javne potrošnje. Debalansi su nastali i produbljuju se i pored toga što je Srbija u
proteklim godinama tranzicije znaĉajno unapredila fiskalni sistem i stvorila pravni i institucionalni osnov za
voĊenje ĉvrste fiskalne politike. Prema proceni za 2010. udeo javne potrošnje u BDP biće 43%, a fiskalnog
deficita 4,8% BDP, raĉunato po metodologiji MMF. Fiskalna neravnoteţa je rezultat ekspanzije javne
potrošnje i ubrzanog rasta realnih zarada koje su se kretale neoĉekivano visokim ritmom, osetno iznad tempa
rasta BDP. Brz rast zarada i javne potrošnje, kao i nagla kreditna ekspanzija, doprineli su visokom
spoljnotrgovinskom deficitu i inflaciji. U 2009. izvršeno je prvi put fiskalno prilogaĊavanje, uz smanjenje
udela javnih prihoda na 39,8% i javnih rashoda na 44% BDP i uz fiskalni deficit od 4,3% BDP.
Tabela 30. Konsolidovana javna potrošnja sektora drţave u periodu 2005-2009. godine, u % BDP
2005 2006 2007 2008 2009
Javni prihodi
Javni rashodi
Fiskalni rezultat
43,0
42,0
1,1
44,2
45,8
-1,6
43,5
45,5
-1,9
42,0
44,6
-2,6
39,8
44,0
-4,3 Izvor: Ministarstvo finansija
Republika Srbija, iako u duţem periodu ostvaruje fiskalni deficit, prvi put je 2009. prešla granicu propisanu
po mastrihtskim kriterijumima za nivo fiskalnog deficita (3% BDP). Po uporedivoj metodologiji, deficit
budţeta Srbije u prve tri godine tranzicije iznosio je (-0,5% BDP u 2001), (-2,5% BDP u 2002.) i (-2,6%)
BDP u 2003. godini. U 2004. i 2005. ostvaren je suficit budţeta Republike od 0,6% BDP i 0,9% BDP,
respektivno. Deficit konsolidovanog sektora drţave, nakon suficita u 2005. od 1,1% BDP beleţi tendenciju
povećanja sa -1,6% BDP u 2006. na -1,9% BDP u 2007. i na -2,6% BDP u 2008. godini. Dostignuti nivo
fiskalnog deficita od 4,3% BDP i nivo spoljnog duga od 75% BDP u 2009. neodrţiv je zbog toga što je u
Srbiji inflacija na visokom nivou i što će rasti deficit budţeta Republike, posebno u oblasti tekućih rashoda
ako usledi rast plata iznad rasta produktivnosti, kao i zbog smanjenja mogućnosti za novo zaduţivanje
drţave u uslovima globalne finansijske i ekonomske krize.
Javni dug Republike u tranzicionom periodu 2001-2008. zabeleţio je tendenciju smanjivanja i apsolutno i
realativno u odnosu na BDP i servisiran je redovno. Ukupni spoljni dug Republike (javni i privatni sektor)
imao je tendenciju rasta od 2005. godine. Pri tome, spoljni dug javnog sektora (drţava i javna preduzaća) je
smanjivan, dok je spoljni dug privatnog sektora rastao, posebno od 2005. godine. Javni i privatni sektor kod
novog zaduţivanja potrebno je da vode raĉuna da u sluĉaju platnobilansne krize rizik otplate uzetih kredita
pada na poreske obveznike u Srbiji, kako za javni tako i za privatni spoljni javni dug. U 2009. u uslovima
ekonomske krize povećan je udeo javnog duga u BDP na 33,7% i udeo spoljnog duga u BDP na 75%.
44
Tabela 31. Javni dug Republike Srbije, u mlrd evra
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Javni dug Srbije 14.167 13.434 11.529 11.023 9.676 10.283 9.352 8.875 8.781 9.849
Unutrašnji dug 4.108 3.871 4.152 4.240 4.065 4.255 3.837 3.413 3.167 4.186
Spoljni dug 10.059 9.563 7.377 6.487 5.611 6.027 5.515 5.462 5.610 5.664
Uĉešće javnog duga u BDP, u % 169,3 102,2 69,5 64,3 53,3 50,2 36,2 29,4 29,0 33,7
Izvor: Uprava za trezor Ministarstva finansija
Tabela 32. Spoljni dug Republike Srbije, u mlrd evra
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2010
Ukupni spoljni dug, u mil.evra 12.359 10.766 10.858 10.355 13.064 14.885 17.789 21.437 22.787
Uĉešće spoljnog duga u BDP, u % 94,3 64,0 60,3 52,5 62,0 61,4 60,3 63,3 75,0
Spoljni dug javnog sektora, u mil. evra 10.007 8.441 8.352 7.112 7.714 6.421 6.130 6.590 7.231
Spoljni dug privatnog sektora, u mil. evra 2.352 2.325 2.506 3.242 5.350 8.465 11.659 14.847 15.556
Izvor: NBS
Sa stanovišta stabilnosti i rasta privrede Srbije neodrţiv je sadašnji nivo javne potrošnje i neprihvatljiv je
trend rasta fiskalnog deficita, kao i tendencija rasta zaduţenosti drţave i privatnog sektora. Nastavak trenda
rasta javne potrošnje povećao bi unutrašnju i spoljnu neravnoteţu i uslovio rast javnog duga Srbije. Fiskalna
situacija je postala teţa, kada je došlo do smanjenja donacija i privatizacionih priliva i do poskupljenja
inostranog zaduţivanja; smetnje su se, dakle, javile kod osnovnih izvora finansiranja deficita. Stoga je
neminovno fiskalno prilagoĊavanje, kako bi se izbegle negativne makroekonomske posledice visokog nivoa
i brzog rasta javne potrošnje (istiskivanje privatnih investicija, usporavanje privrednog rasta, rast inflacije,
rast deficita tekućeg raĉuna platnog bilansa, rast zaduţivanja drţave).
Posebno nepovoljna tendencija jeste rast tekućih rashoda, koji su povećali uĉešće u BDP sa 38,7% u 2005.
na 39,6% u 2009. godini. U ovom periodu registrovan je brz rast kapitalnih rashoda koji su povećali uĉešće u
BDP sa 2,7% u 2005. na 3,2% u 2009. prvenstveno zahvaljujući Nacionalnom investicionom planu. Na
formiranje tendencije brzog rasta tekućih javnih rashoda u velikoj meri su uticali izbori i populistiĉka
ekonomska politika, pre svega fiskalna politika, zajedno sa politikom dohodaka u javnom sektoru, kao njena
kljuĉne komponente. Posebni teret javnih finansija Republike predstavljaju rashodi za penzije.
Neprihvatljiva su politiĉka nastojanja da se penzije brţe povećavaju, imajući u vidu da je i udeo isplaćenih
penzija u BDP prekomeran (13,6% u 2008.) i da se deficit Republiĉkog fonda penzijsko-invalidskog
osiguranja pokriva velikim transferima iz budţeta Republike, ĉije je uĉešće u rashodima Fonda PIO
smanjeno sa 40,7% u 2005. na 34,8% u 2008. godini, dok je u 2009. povećano na 46% kao posledica
globalne ekonomske krize.
Tabela 33. Primanja i izdaci Republiĉkog fonda penzijsko-invalitskog osiguranja, u mlrd dinara
2005 2006 2007 2008 2009
1. BDP 1.683,5 1.962,1 2.302,2 2.722,5 2.815,0
2. Penzije sa doprinosom za PIO 209,9 256,5 292,0 372,3 435,6
- % BDP (2/1) 12,4 12,9 12,5 13,6 14,7
3. Rashodi PIO 227,0 281,5 310,8 395,4 463,4
4. Doprinosi PIO 135,1 171,2 196,9 228,1 235,4
- u rashodima PIO (4/3) 59,5 60,8 63,4 57,6 50,8
5. Transferi iz budţeta Republike 92,4 111,2 110,1 137,8 213,8
- u rashodima PIO (5/3) 40,7 39,5 35,4 34,8 46,1
Izvor: Republiĉki fond penzijsko-invalidskog osiguranja; Ministarstvo finansija: procena BDP za 2009. godinu,
a RZS BDP za prethodne godine
U narednom srednjoroĉnom periodu (2011-2013) neophodna je ĉvrsta fiskalna politika usmerena na
prilagoĊavanje rashoda kako bi se smanjivalo uĉešće javne potrošnje u BDP sa procenjenih 44,8% u 2010.
na planiranih 39,5% u 2013. godini. Pri tome, planirano je da tekući rashodi smanje udeo u BDP sa 39,3% u
2008. na 35,2% u 2013, a da kapitalni rashodi povećaju udeo u BDP sa 3,1% u 2010. na planiranih 3,7% u
2013. godini. Fiskalni deficit u narednim godinama smanjivao bi se na 2,3% BDP u 2013. i na 1% BDP u
2015. godini.
45
Restriktivna fiskalna politika koja bi se vodila u skladu sa planiranim srednjoroĉnim fiskalnim okvirima
doprinela bi smanjivanju visoke inflacije i velikog deficita tekućeg raĉuna platnog bilansa, kao i jaĉanju
likvidnosti budţeta, što podrazumeva sprovoĊenje reformi u sektoru javnog finansiranja, pre svega
penzijskog sistema, te sistema finansiranja zdravstva i javne administracije. Reĉ je o institucionalnim
promenama koje bi prvenstveno obezbedile smanjenje udela plata, penzija, subvencija i rashoda za nabavku
robe i usluga u BDP. Smanjenju javne potrošnje doprinela bi i eliminacija skrivenih deficita i raznih
neplaćanja kod javnih preduzeća na republiĉkom i lokalnim nivoima. Odlaganje ovih reformi povećava
javnu potrošnju. UvoĊenje finansijske discipline u javna preduzeća zahteva odgovarajuću ekonomsku
regulaciju za pojedine infrastrukturne delatnosti i sprovoĊenje restrukturiranja i privatizacije tih preduzeća,
ĉime bi se uvelo tvrdo budţetsko ograniĉenje i u njihovom poslovanju eliminisao uticaj politike.
3. Rastuća spoljnoekonomska neravnoteža
Druga kljuĉna makroekonomska neravnoteţa i njoj inherentan rizik jesu rastući deficiti u platnom bilansu
Srbije. Oni su sistematski povećavali udele u BDP tokom osam godina tranzicije. Deficit na tekućem raĉunu
povećao je udeo u BDP sa 7,6% u 2001. na 18,7% u 2008, dok je udeo spoljnotrgovinskog deficita povećan
sa 22,1% BDP u 2001. na 27,1% BDP u 2008. godini. Registrovan je deficit na svim raĉunima platnog
bilansa, osim na raĉunu doznaka, gde Srbija ostvaruje suficit. Pokrivenost uvoza izvozom robe i usluga bila
je iznad 50%, osim u 2002 i 2004. kada je iznosila 48,9% i 46,9%, respektivno.
Tabela 34. Deficiti eksternog sektora i povezani indikatori u periodu 2001-2009. godina
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Spoljnotrgovinski deficit, mlrd evra* -2,8 -3,8 -4,1 -5,8 -4,8 -5,4 -7,1 -9,0 -5,5
Spoljnotrgovinski deficit, u %BDP -22,1 -23,4 -23,9 -30,4 -23,8 -23,0 -24,6 -27,1 18,5
Deficit tekućeg raĉuna, mlrd evra -1,0 -1,8 -1,7 -2,7 -2,1 -3,3 -4,8 -6,3 -2,3
Deficit tekućeg raĉuna, bez donacija u % BDP -7,6 -11,5 -9,7 -14,0 -10,2 -14,3 -16,6 -18,7 -7,6
Stopa rasta izvoza robe i usluga, u evrima,% 20,7 16,0 23,1 16,3 19,1 30,4 25,0 16,9 -16,5
Stopa rasta uvoza robe i usluga, u evrima, u % 32,3 27,2 12,8 32,4 0,7 24,5 30,1 14,8 -26,0
Pokrivenost uvoza izvozom robe i usluga, u% 53,6 48,9 53,4 46,9 55,4 58,0 55,8 56,8 64,0
Udeo izvoza robe i usluga u BDP, u % 21,0 19,5 22,2 23,5 26,2 29,8 30,2 30,4 28,3
Udeo uvoza robe i usluga u BDP, u % 39,2 39,8 41,6 50,2 47,3 51,4 54,1 53,5 45,3
Ukupne devizne rezerve, u mlrd evra - 2,9 3,5 3,8 5,5 9,6 10,9 9,2 12,1
Devizne rezerve/uvoz robe i usluga, u mesecima 3,2 4,1 4,7 3,9 6,2 9,0 7,4 5,5 9,6
* Od 1.01.2010. u primeni je nova metodologija RZS i u skladu sa njom korigovane su 2007. i 2008. godina
Izvor: NBS, RZS, Ministarstvo finansija
Visok spoljnotrgovinski deficit prvenstveno je generisan nedovoljnim obimom i niskim udelom izvoza robe
u BDP i na poĉetku tranzicije je iznosio 15,0% u 2001. a zatim je povećan na 22,2% u 2008. godini. Udeo
izvoza robe i usluga u BDP bio je veći (21% i 30,4%, respektivno). U 2009. prinudno je smanjena spoljna
makroekonomska neravnoteţa kao posledica pada izvoza i uvoza u uslovima ekonomske krize.
Spoljnotrgovinski deficit je oboren na 18,5% BDP, a deficit tekućeg raĉuna na 7,6% BDP.
Zemlje sliĉne veliĉine kao Srbija razmenjuju sa svetom izmeĊu 50% i 80% BDP (uvoz+izvoz), što pokazuje
upravo veliĉinom uslovljenu veću otvorenost njihove privrede. Pozitivna tendencija je brzi rast izvoza robe i
usluga. U strukturi izvoza vodeći izvozni proizvodi su gvoţĊe, ĉelik, gume, aluminijumski limovi, šećer,
kukuruz. Poljoprivredni proizvodi su znatno povećali udeo u ukupnom izvozu zahvaljujući preferencijalnom
statusu Srbije na trţištu EU i liberalizaciji razmene zemalja Zapadnog Balkana. Pored toga, izvesnom
poboljšanju izvozne strukture doprineo je rast izvoza tekstilnih proizvoda na bazi preferencijalnog tretmana
ove robe od strane EU. Ubrzanom rastu izvoza Srbije doprineo je i porast svetskih cena osnovnih metala i
rast svetske privrede. Na strani uvoza dominira uvoz nafte i gasa, putniĉkih automobila i lekova.
Sa stanovišta odrţivosti spoljne ravnoteţe uz njeno neodgodivo konsolidovanje, a potom i obezbeĊivanja
eksterne likvidnosti u narednom srednjoroĉnom periodu neophodno je smanjivanje deficita tekućeg raĉuna,
što bi trebalo da bude postignuto ubrzanim rastom privredne aktivnosti i izvoza, povećavanjem investicija i
smanjivanjem javne potrošnje. U tranzicionim privredama deficit tekućeg raĉuna je neminovan u procesu
dostizanja razvijenih privreda, ali on moţe da izazove finansijsku i valutnu krizu zbog impliciranih
46
strukturnih neravnoteţa praćenih slabim nadzorom u bankarskom sistemu, odlaganjem fiskalnih reformi i
nedovoljno radikalnim merama na planu prilagoĊavanja poreskog sistema i javne potrošnje. Takvo
pogoršavanje makrofinansijskog poloţaja moţe da bude dodatno produbljeno zaoštravanjem problema u
servisiranju kamata na kredite. Usporavanje rasta deviznih rezervi javlja se kao signal za verovatne teškoće u
pokrivanju visokog deficita tekućeg raĉuna.
U 2008. prvi put od poĉetka tranzicije registrovano je upozoravajuće pogoršanje platnobilansnih tokova.
Deficit tekućeg raĉuna iznosio je 18,7% BDP i nije mogao da se kompenzuje suficitom ostvarenim u
finansijskim i kapitalnim transakcijama. To je sasvim oĉekivano rezultiralo smanjenjem deviznih rezervi
centralne banke. Ukupan bilans kao razlika izmeĊu deficita tekućeg raĉuna i svih izvora za njegovo
finansiranje na kraju 2008. bio je u deficitu od 1,7 mlrd evra.
Deficit tekućeg raĉuna u 2008. iznosio je 6,3 mlrd evra. Pogoršanje salda tekućih transakcija nastalo je zbog
povećanja deficita bilansa robe i usluga za 829 mil. evra u odnosu na prethodnu godinu, a manjim delom
zbog povećanja deficita na poziciji dohotka za 323 mil. evra. Na poziciji tekućih transfera ostvaren je suficit
od 2,6 mlrd, što je za 322 mil. evra manje u odnosu na suficit prethodne godine.
Deficit tekućeg raĉuna u 2008. finansiran je suficitom na kapitalnom raĉunu od 13 mil. evra, prilivom
investicija i kredita od 5,2 mlrd evra i smanjenjem deviznih rezervi za 104 mil. evra. Pokriće visokog
deficita tekućeg raĉuna u 2008. vršeno je iz više izvora. Na poziciji direktnih stranih investicija ostvaren je
neto priliv od 1,8 mlrd evra, dok je na poziciji portfolio investicija ostvaren neto priliv od 91 mil. evra.
Tabela 35. Obim i izvori finansiranja deficita tekućeg raĉuna u 2007, 2008. i 2009. godini, u mil. evra 2007 2008 2009*
Tekući raĉun -4.614,5 -6.089,1 -2.069,0
Tekući raĉun bez donacija -4.780,9 -6.251,7 2.266,0
Bilans robe i usluga -6.891,9 -7.721,1 -5.085,0
Dohodak -598,7 -921,8 -502,5
Tekući transferi 2.876,1 2.553,9 3.321,0
Kapitalni raĉun -313,9 13,2 2,0
Finansijski raĉun 4.744,3 6.179,8 1.960,0
Direktne investicije - neto 1.820,8 1.824,4 1.372,5
Portfolio investicije - neto 678,2 -90,9 -55,5
Trgovinski krediti - neto 327,9 3,5 411,0
Finansijski krediti - neto 3.403,1 3.498,7 1.413,5
Sredstva rezervi -742,1 1.686,6 -2.363,5
Greške i propusti - neto 184,1 -103,9 107,5
UKUPNI BILANS 742,1 -1.686,6 2.363,5
* U skladu sa novom metodologijom robnih transakcija RZS
Izvor: NBS
Naredna tabela prikazuje obim i izvore finansiranja deficita tekućeg raĉuna u tranzicionom periodu 2001-
2009. godina.
Tabela 36. Glavni izvori pokrića deficita tekućeg raĉuna u periodu 2001-2009. godine, mil. evra
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009*
DEFICIT TEKUĆIH TRANSAKCIJA (bez donacija) -977 -1.838,4 -1.671,5 -2.659,9 -2.068 -3.323 -4.781 -6.252 -2.266
Strane direktne investicije, neto 184 500 1.194 774 1.250 3.323 1.821 1.824 1.372,5
Portfolio investicije, neto - - - - - 355 678,2 -90,9 -55,5
Strani krediti, neto1
244 721 879 1.252 1.805 2.292 3.096,6 2.562,7 1.238,6
UKUPNO STRANI KAPITAL 428 1.221 2.073 2.026 3.055 5.970 4.917,6 4.386,7 2.611,2
* U skladu sa novom metodologijom robnih transakcija RZS 1
Ukljuĉeni i krediti MMF
Izvor: NBS
Od posebnog znaĉaja za smanjenje spoljnoekonomske neravnoteţe u narednom periodu jeste visok priliv
stranih direktnih investicija, pre svega griinfield investicija u izvozno orijentisane sektore privrede u kojima
one treba da povećaju produktivnost, izvoz i devizni priliv. Ovi sektori jaĉaju izvoznu ponudu i smanjuju
uvoznu traţnju, te time poboljšavaju platnobilansnu poziciju zemlje i vode finansiranju deficita tekućih
transakcija bez rasta zaduţivanja drţave. Kljuĉnu ulogu u tome ima priliv stranih direktnih investicija u
sektor razmenljivih dobara.
47
4. Visoka inflacija i aprecijacija dinara
U proteklom tranzicionom periodu Srbija nije postigla odrţivu jednocifrenu stopu inflacije kao kljuĉni
indikator makroekonomske stabilnosti. Registrovana je uglavnom dvocifrena stopa inflacije, a jednocifrena
je bila u 2003, 2006, 2008. i 2009. godini znatno veća od stope inflacije u zemljama EU 27.
Tabela 37. Kretanje inflacije u periodu 2001 – 2009. godine, stope, u%
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008* 2009*
Ukupna inflacija, kraj perioda 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 6,8 6,6
Bazna inflacija, kraj perioda 20,5 4,4 6,1 11,0 14,5 5,9 5,4 10,1 4,1
Regulisane cene, kraj perioda 60,8 27,3 11,1 16,8 20,2 7,4 14,3 3.8 15.5
* Inflacija u 2008. i 2009. merena rastom potrošaĉkih cena, a za prethodne posmatrane godine merena
rastom cena na malo
Izvor: NBS, Ministarstvo finansija
Umerenijem rastu inflacije znaĉajno je doprinosio kreditni aranţman Srbije sa MMF koji je sistematski
insistirao na restriktivnosti monetarne i fiskalne politike. Inflacija je generisana rastom cena nafte, struje i
hrane, te simultanim rastom domaće traţnje izazvane ekspanzijom javne potrošnje i zarada, kao i naglo
ubrzanom ekspanzijom bankarskih kredita.
U uslovima ekspanzivne fiskalne i umereno restriktivne monetarne politike, visoku i rastuću inflaciju pratila
je aprecijacija dinara koja je smanjivala konkurentnost privrede, destimulisala izvoz i generisala rast deficita
tekućeg raĉuna. Aprecijacija dinara i realni rast zarada nisu bili pokriveni rastom produktivnosti, što je
smanjivalo konkurentnost privrede. Visoka stopa realnog rasta neto zarada u evrima u 2001. i 2002. i u
periodu 2005-2008. posledica je aprecijacije dinara, a ne rasta produktivnosti. U poslednje dve godine sa
realnom deprecijacijom dinara (-4,4% i -2,4%) i smanjenjem troškova rada (zarada) povećana je
konkurentnost privrede. Dinar je realno deprecirao u 2010. za 1,9%, što je uticalo na smanjenje troškova
ulaganja, pre svega troškova rada.
Tabela 38. Zarade, produktivnost i kurs dinara u periodu 2001-2009. godine, stope, u %
Realne neto zarade Aprecijacije- deprecijacija* Produktivnost
2001 16,5 35,5 5,4
2002 29,9 9,0 5,7
2003 13,6 -4,8 3,6
2004 10,1 -3,8 7,8
2005 6,4 6,3 4,7
2006 11,4 13,2 7,5
2007 19,5 6,5 8,1
2008 3,9 -4,4 5,6
2009 0,2 -2,4 2,6
* Deflacionirano cenama na malo za 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006. i 2007, a potrošaĉkim cenama za 2008. i 2009.
Izvor: Ministarstvo finansija
Jaĉa deprecijacija dinara prema evru je registrovana u periodu ekonomske krize. Od oktobra 2008. do kraja
septembra 2010. dinar je deprecirao nominalno za 27,9%, a realno za 18,4%, uz intervencije NBS na
deviznom trţištu radi spreĉavanja većih oscilacija kursa dinara u iznosu od 3,9 mlad evra.
Narodna banka Srbije od sredine 2006. sprovodi monetarnu politiku kroz reţim ciljane inflacije, preko
kamatne stope na repo operacije kao osnovnog instrumenta. Centralna banka je radi odrţanja finansijske
stabilnosti trţišta koristila i stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom trţištu, ĉime je uticala na
formiranje deviznog kursa. U novom reţimu monetarne politike jak uticaj na inflaciju ima kanal deviznog
kursa. Fiskalna ekspanzija je oteţavala drţanje inflacije pod kontrolom i poskupljivala monetarnu politiku
zbog plaćanja visokih kamata na repo operacije NBS. Time je uzrokovala visoku aprecijaciju kursa, sve u
cilju obaranja inflacije. MeĊutim, to je uticalo na smanjivanje konkurentnosti privrede, destimulisanje izvoza
i na rast deficita na tekućem raĉunu. Neophodna je deprecijacija dinara zasnovana na sprovoĊenju
strukturnih reformi, povećavanju konkurentnosti privrede i smanjivanju njenog fiskalnog opterećenja, ĉime
bi se podstakao dolazak stranih investitora i ohrabrili izvoznici.
Monetarna politika u proteklih devet godina tranzicije nije bila uspešna sa stanovišta ostvarivanja stabilnosti
cena kao glavnog cilja monetarne politike. Srbija je u svim godinama proteklog tranzicionog perioda imala
visoku inflaciju, ĉak i u 2009. (6,6%) kada su postojali snaţni deflacioni pritisci zbog smanjene traţnje.
48
Stopa inflacije u Srbiji u svim godinama bila je iznad nivoa u sliĉnom zemljama, što pokazuje da monetarna
politika nije bila uspešna. Teţišta monetarne politike menjala su se od kamatne stope do kursa, pri ĉemu su
pomoćni instrumenti bili glavni instrumenti monetarne politike (intervencije na deviznom trţištu, s ciljem da
se preko kursa utiĉe na inflaciju).
Deprecijacija daje efekte ako zarade nisu vezane za evro jer se tako privreda prilagoĊava na skuplje kredite i
na pad traţnje i investicija. Pored toga, deprecijacija podstiĉe izvoz i povećava konkurentnost privrede. NBS
je od jula 2010. povećala referentnu kamatnu stopu sa 8% na 9,5% u oktobru i na 11,5% u decembru, što je
signal opredeljenosti za stabilizaciju dinara ne samo kroz prodaju deviza na deviznom trţištu, već i
monetarnom politikom putem smanjenja koliĉine novca u opticaju. Pri tome, nivo kursa treba da podstiĉe
izvoz radi odrţivosti spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita, kao i da podstiĉe ulaganja u izvozno orijentisani
industrijski sektor gde su relativno niski troškovi kvalifikovane radne snage. Do pokretanja novog ciklusa
investiranja u industriju na globalnom nivou Srbija treba da unapredi neophodnu infrastrukturu, ukljuĉujući
pravosuĊe i radne odnose. Bez jaĉanja sektora razmenljivih dobara privreda Srbije će stagnirati, a
nezaposlenost i siromaštvo rasti. U tom cilju Srbija treba da privuĉe strani kapital kada otpoĉne globalni
oporavak investicija sa niţim zaradama i sa pribliţavanjem EU. Od posebnog znaĉaja je podsticanje
sposobnih preduzetnika da štednju ulaţu u proizvodnje za izvoz i doprinose privrednom rastu zemlje koji ne
moţe da se bazira na unutrašnjoj traţnji sve dok su niske plate i potrošnja.
5. Rastuća neravnoteža na tržištu rada
Trţište rada u Srbiji tokom osmogodišnjeg perioda tranzicije karakteriše smanjenje broja zaposlenih kao
rezultat privatizacije i ekonomskih reformi koje nisu dovele do dovoljno brze kompezatorne ekspanzije
zaposlenosti u privatnom sektoru. Ovom komponentom tranzicije uslovljen je visok nivo nezaposlenosti, i to
prema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i prema podacima Republiĉkog zavoda za statistiku iz
anketa o radnoj snazi. Sa tim nepovoljnim tendencijama koincidirao je brţi rast neto zarada od rasta BDP i
brţi rast bruto zarada od rasta produktivnosti. U tranzicionom periodu 2001-2008. proseĉne godišnje stope
rasta iznosile su kod neto zarada 13,9%%, bruto zarada 13,7%, BDP 5,4% i produktivnosti 6,1%. Sve je to
snaţno generisalo rast domaće traţnje i vršilo troškovne pritiske na inflaciju, a preko rasta uvoza podsticalo
narastanje spoljnotrgovinskog deficita u platnom bilansu, uz sistematsko pogoršavanje konkurentnosti
privrede.
Na trţištu rada registrovano je poboljšanje u pogledu smanjenja stope nezaposlenosti 2007. (18,8%) i 2008.
(14,4%). Poboljšanje se ispoljilo i u vidu smanjenja broja aktivno nezaposlenih lica i usporenijeg realnog
rasta proseĉnih neto i bruto zarada u odnosu na realni rast BDP i rast produktivnosti. Takva pozitivna
tendencija na trţištu rada - suţavanje jaza u stopama rasta plata i produktivnosti - registrovana je samo u
2008. nastavljena u 2009. kao posledica zamrzavanja plata u javnom sektoru.
Tabela 39. Indikatori kretanja na trţištu rada i povezani indikatori u periodu 2001-2009. godine
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Proseĉan broj zaposlenih, u ooo 2.102 2.067 2.041 2.051 2.069 2.026 2.002 1.999 1.889
Proseĉan broj zaposlenih, stopa, u % 0,2 -1,7 -1,2 0,5 0,9 -2,1 -1,1 -0,1 -5,51
Broj aktivno nezaposlenih, kraj perioda u ooo2 - - - 860 888 916 785 728 730
Broj aktivno nezaposlenih, stopa, u %3 - - - - 4,4 2,3 -14,3 -7,3 0,4
Stopa nezaposlenosti po podacima NSZ, u% - - - 29,5 30,7 31,4 28,3 26,8 28,2
Stopa nezaposlenosti po metodologiji ILO, u% - - - 19,5 21,8 21,6 18,8 14,4 16,9
Realni rast BDP stopa, u % 5,6 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5 -3,0
Realni rast proseĉne neto zarade, rasta, u % 16,5 29,9 13,6 10,1 6,4 11,4 19,5 3,9 0,2
Proseĉna neto zarada, u evrima 108 152 177 194 210 258 347 358 3384
Rast produktivnosti, u % 5,4 5,7 3,6 7,8 4,7 7,5 8,1 5,6 2,6
Realni rast bruto zarada, u % 16,0 30,0 14,0 11,1 6,8 11,4 14,1 5,0 0,2
1 RZS je korigovao podatke o broju zaposlenih od marta 2009. godine
2 Podatak se prati od jula 2004. godine
3 Od 2007. promena metodologije donošenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti
4
Od januara 2009. RZS je proširio obuhvat jedinica posmatranja. Pored zarada isplaćenih zaposlenima kod
pravnih lica, pri izraĉunavanju proseĉnih zarada uzimaju se u obzir i zarade isplaćene zaposlenima kod
preduzetnika (fiziĉka lica). U skladu sa tom metodologijom prikazana je i 2008. godine.
Izvor: NSZ, RZS, Ministarstva finansija
49
U vreme ekonomske krize smanjen je ukupan broj zaposlenih. Prema podacima RZS na poĉetku krize
ukupan broj zaposlenih u septembru 2008. je iznosio 1.992.904, a zatim je smanjen na 1.857.291 u
decembru 2009. i na 1.803.302 u septembru 2010. godine. Proizilazi da je ukupan broj zaposlenih u vreme
krize smanjen do decembra 2009. za 135.613, a do septembra 2010. za 189.602 lica. Istovremeno broj
aktivno nezaposlenih lica u septembru 2008. iznosio je 726.465, a u decembru 2009. je povećan na 730.372,
a u septembru 2010. smanjen na 731.044 lica.
Za razliku od BDP i industrijske proizvodnje kao agregata ĉije su ostvarene vrednosti na kraju 2008. bile još
uvek ispod odgovarajućeg nivoa iz 1990. (80% i 50%), zarade su prevazišle nivo zarada iz 1990. godine. U
proteklim godinama tranzicije zarade su realno brzo rasle i skoro su uĉetvorostruĉene zahvaljujući
inostranim donacijama, aprecijaciji dinara i subvencionisanju privrede. One su se zbog tako neumerene
ekspanzije nametnule kao istinski zabrinjavajuća pojava sa jasnim posledicama na planu agregatne traţnje.
Pri brzom rastu realnih zarada izostajao je rast nove zaposlenosti. Prema podacima NSZ iz aprila 2009.
ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.412.000 lica, a broj nezaposlenih 765.000 lica. Prema podacima RZS
broj zaposlenih u formalnom sektoru na kraju 2009. je iznosio 1.882.000 i blago se smanjivao, s tim da je
zaposlenost povećavana u sektoru usluga, a smanjivana u sektoru razmenljivih dobara. Stopa zaposlenosti po
Anketi iz aprila 2010. je iznosila 38,1%, a stopa nezaposlenosti 19,2%, dok je u oktobru 2009. stopa
zaposlenosti iznosila 40,8%, a stopa nezaposlenosti 16,6%. U oktobru 2008. sa pojavom ekonomske krize
stopa zaposlenosti iznosila je 44,2%, a stopa nezaposlenosti 14%, dok je u periodu od oktobra 2008. do
aprila 2010. stopa zaposlenosti smanjena za 6,1 p.p. a stopa nezaposlenosti povećana za 5,2 p.p.
Brzi realni rast zarada ograniĉavao je rast nove zaposlenosti i usmeravao nove investicije u sektor
nerazmenljivih dobara, ĉime je doprinosio nestabilnosti privrede. U osmogodišnjem periodu tranzicije rast
produktivnosti nije pokrivao realni rast zarada i aprecijaciju dinara, ĉime je smanjivana konkurentnost
privrede. To je imalo za posledicu da su privatizacioni prilivi od prodaje društvenog i drţavnog kapitala
korišćeni za finansiranje deficita u platnom bilansu i budţetskog deficita (poslediĉno i plata), kao posve
uoĉljivu prevagu ulaganja u sektor usluga. Takva politika nije vodila formiranju stimulativnog privrednog
ambijenta i dovoljno brzoj ekspanziji konkurentnog privatnog sektora.
6. Makroekonomske neravnoteže kao izazov ekonomske politike i strategije reformi
Primarni rizici za makroekonomsku stabilnost u Srbiji tokom tranzicije u prvoj deceniji 21 veka bili su visok
i rastući spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg raĉuna, visoka inflacija, visoka i rastuća javna potrošnja,
uz zabrinjavajuću tendenciju rasta fiskalnog deficita.
Visok i rastući deficit tekućeg raĉuna karakteriše i prati sve zemlje u tranziciji, a uzrokovan je jazom izmeĊu
visoke domaće potrošnje i nedovoljne proizvodnje u zemlji. Po logici makroekonomskog bilansiranja taj jaz
je praćen jazom izmeĊu niske domaće štednje i potreba za investicijama koje se stoga najvećim delom
finansiraju inostranom štednjom. Jaz izmeĊu hipertrofirane domaće apsorpcije i relativno oskudne domaće
ponude praćen je visokom i rastućom potrošnjom glomaznog i neefikasnog javnog sektora (personalni aparat
vlasti i politiĉkih ustanova, drţavna uprava, javne sluţbe, javna preduzeća). Visok deficit tekućeg raĉuna je
neodrţiv na duţi rok i moţe da uzrokuje platnobilansnu krizu praćenu deprecijacijom dinara, inflacijom i
redukcijom traţnje i proizvodnje. Do toga bi došlo ukoliko preovlada politiĉka nestabilnost u zemlji i ako se
zaustave reforme, te stoga nastanu problemi u finansiranju deficita tekućeg raĉuna zbog niskih kapitalnih
priliva iz sveta ili odliva kapitala u inostranstvo. Takva oskudica kapitala mogla bi da se javi kao sastavnica
opšte tendencije smanjenja kapitalnih priliva u region jugoistiĉne Evrope usled globalne finansijske krize.
Neophodan je sistemski zasnovan monitoring deficita tekućeg raĉuna i preduzimanje odluĉnih mera za
njegovo smanjivanje na srednji rok uz dovoĊenje na odrţiv nivo u dugom roku, što zahteva završetak
privatizacije i ekonomskih reformi kao preduslov za povećanje efikasnosti privrede i rast proizvodnje i
štednje. To je preduslov i za privlaĉenje stranih griinfeild investicija kojima bi se kompenzovalo smanjenje
priliva od privatizacije društvenog i drţavnog kapitala, te obezbedio porast izvoza kao pretpostavka za
smanjenje spoljne neravnoteţe. Povrh toga, neophodno je smanjenje javne potrošnje, što bi doprinelo
smanjenju domaće traţnje, uvoza i deficita spoljne trgovine.
50
Monitoring deficita tekućeg raĉuna ukljuĉuje praćenje odnosa zbira tekućih deviznih obaveza i kratkoroĉnog
spoljnog duga prema deviznim rezervama Srbije. Nivo i rast kratkoroĉnog duga potrebno je kontrolisati sa
stanovišta njegovog dospeća i njegove pokrivenosti deviznim rezervama NBS, uzimajući u obzir i
prispevanje tekućih obaveza. Pored deviznih rezervi vaţan indikator rizika zaduţenosti zemlje jeste i odnos
ukupnog spoljnog duga i izvoza robe i usluga kojim se ostvaruju prihodi u valuti u kojoj se drţava zaduţuje
(minimiziranje valutnog rizika).
Nizak izvoz privrede Srbije predstavlja glavni rizik njene spoljne zaduţenosti, što pokazuje ĉinjenica da je
vrednost spoljnog duga preko dva puta veća od vrednosti godišnjeg izvoza robe i usluga. Odnos spoljnog
duga Srbije i izvoza robe i usluga je oko 220%. Odnos spoljnog duga Srbije i BDP u Srbiji je – uzimajući
kao osnov za procenu vaţeće meĊunarodne kriterije – do kraja 2008. bio povoljniji i iznosio je oko 60%, dok
je u 2009. pogoršan i iznosio je 75%.
Jedan od rizika za makroekonomsku stabilnost predstavlja istovremeni rast spoljnog duga Srbije i visokog
deficita tekućeg raĉuna. Smanjivanje ovog rizika zahteva brzi rast izvoza i povećanje meĊunarodne
konkurentnosti privrede Srbije.
Rizik za makroekonomsku stabilnost jeste i obilan priliv inostranog kapitala uprkos tome što pozitivno utiĉe
na investicionu i privrednu aktivnost i povećava domaću potrošnju. To je zbog toga što tako visok priliv
kapitala iz inostranstva doprinosi monetarnoj ekspanziji po osnovu otkupa deviza, što vodi jaĉanju
inflacionih pritisaka, realnoj aprecijaciji dinara i porastu tekućeg deficita.
Visok i rastući deficit tekućeg raĉuna kompenzovan je suficitom kapitalnog raĉuna. Pri tome sve do 2008. je
registrovan pozitivan saldo ukupnog platnog bilansa i povećanje deviznih rezervi zbog toga što je suficit na
kapitalnom raĉunu bio veći od deficita na tekućem raĉunu. U uslovima velikog priliva inostranog kapitala
NBS je njegovu ekspanziju ograniĉavala preko visoke obavezne devizne rezerve na devizno zaduţivanje
banaka u inostranstvu, a kroz sterilizaciju je povlaĉila višak novca emitovan kroz otkup deviza. Radi
smanjenja agregatne traţnje NBS je, dakle, koristila monetarnu sterilizaciju i dozvoljavala nominalnu
aprecijaciju dinara, ali to nije kompenzovano smanjivanjem javne potrošnje. Pri tome, rastuće obavezne
rezerve su uticale na porast kamatne stope, sterilizacija viška novca preko repo operacija generisala je
gubitke NBS i pretstavljala dodatni budţetski izdatak, dok je aprecijacija dinara ograniĉavala inflaciju. Ona
je, meĊutim, smanjivala konkurentnost privrede i doprinosila rastu deficita u bilansu tekućih plaćanja.
Izostalo je fiskalno prilagoĊavanje koje predstavlja kljuĉnu polugu makroekonomske stabilnosti, a koje je
trebalo da doprinosi usporavanju inflacije i smanjivanju spoljne neravnoteţe.
Kljuĉna poluga svoĊenja deficita tekućeg raĉuna na odrţiv nivo jeste brzi rast izvoza robe i usluga i
odgovarajući porast udela izvoza u BDP. Srbija je do 2009. ostvarila dinamiĉan rast izvoza, ali je njegov
nivo nizak, kao što je nisko i njegovo uĉešće u BDP (30,4% u 2008). Zemlje u regionu i susedne zemlje
imaju znatno veće udele izvoza roba i usluga u BDP (Rumunija 33%, Hrvatska 49%, Bugarska 60%,
MaĊarska 68%). Rast izvoza na duţi rok podrazumeva povećanje konkurentnosti privrede na bazi rasta
produktivnosti, rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti, kao i realni devizni kurs koji odraţava snagu
privrede.
Visoka i rastuća domaća traţnja izazvana rastom zarada i javne potrošnje i rast cena hrane (agflacija),
predstavljaju veliki rizik za makroekonomsku stabilnost. U istom pravcu deluje i nagla kreditna ekspanzija.
Snaţan troškovni udar uslovljen rastom cena nafte, struje, te poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
prenet je preko visoke domaće traţnje na inflaciju u 2008. godini.
Proseĉni realni rast zarada u prvih osam godina zakasnele tranzicije u Srbiji iznosio je 13,9% godišnje, što je
znatno iznad realnog rasta BDP (5,4%) i rasta produktivnosti (6,1%) u tom periodu. Trend usporavanja
proseĉnog rasta zarada zapoĉet u ĉetvrtom kvartalu 2007. (8,2%) je nastavljen u 2008. (3,9%) i u 2009.
godini (0,2%). Pored toga što su uvećavale troškove, zarade su do kraja 2008. generisale rast domaće traţnje
i poslediĉno uticale na rast inflacije, kao i na rast uvoza i deficita tekućeg raĉuna.
U istom pravcu delovao je prethodno naznaĉeni brzi rast kredita. Prirast kredita preduzećima i stanovništvu
iz domaćih izvora i inostranstva bio je snaţan, što pokazuje povećanje udela ukupnog prirasta kredita u BDP
zakljuĉno sa prvim polugodištem 2007. godine. Trend se promenio u drugoj polovini 2007. i nastavljen je u
2008. godine. Dinamika kreditnih plasmana uticala je na inflaciju, ali je nivo kredita meren u odnosu na
51
BDP u Srbiji (34%) je niţi nego u drugim zemljama u tranziciji, kao što su Hrvatska (66,5%), Slovenija
(54,7%), Bugarska (43,5%), MaĊarska (42,9%), Ĉeška (38,7%), Slovaĉka (37,6%).
Javna potrošnja ostala je snaţan generator rasta domaće traţnje, te tako i ubrzavanja inflacije i povećavanja
uvoza i spoljnotrgovinskog deficita. Povećavanje javne potrošnje u uslovima još uvek visoke inflacije
predstavlja rizik za makroekonomsku stabilnost. Stoga je neophodna restriktivna fiskalna politika koja u
kombinaciji sa restriktivnom monetarnom politikom doprinosi otklanjanju spoljnih i unutrašnjih
neravnoteţa. Smanjivanje javne potrošnje i ostvarivanje fiskalnog suficita kroz proces fiskalnog
prilagoĊavanja vodi stabilnosti i odrţivom rastu privrede Srbije, rastu zaposlenosti i standarda stanovništva.
U smanjivanju naglašene inflacije, visokog deficita tekućeg raĉuna i prekomernog fiskalnog deficita kljuĉnu
ulogu ima fiskalna politika koja bi trebalo da obezbedi zaokret ka povećanju štednje drţave i smanjivanju
javne potrošnje, te poslediĉno usporavanju domaće potrošnje, kako se ne bi ugrozila privredna stabilnost i
rast. Fiskalni deficit i deficit tekućeg raĉuna povezani su i bilansno i funkcionalno. U najviše prioritete ove
etape razvoja Srbije spada energiĉan i dalekoseţan zaokret u ekonomskoj politici kojim bi oba ova deficita
bila efektno i neopozivo uklonjena.
SvoĊenje makroekonomskih neravnoteţa na odrţiv nivo zahteva na kratki rok odgovarajuću kombinaciju
mera ekonomske politike, a na srednji rok ubrzanje ekonomskih reformi. Od presudnog znaĉaja je da
restriktivna fiskalna i monetarna politika smanjuju ukupnu domaću traţnju i da ekonomske reforme jaĉaju
domaću ponudu. Merama ekonomske politike, nakon izlaska iz ekonomske krize, potrebno je znatnije
smanjiti javnu potrošnju, usporiti rast zarada i rast kredita i preduzeti odgovarajuće mere u okviru politike
kursa dinara.
Srbija u naredne tri godine mora raĉunati sa smanjenjem priliva inostranog kapitala (investicija i kredita).
Strane banke koje posluju u Srbiji smanjiće kreditiranje, povećati marţe i podići premije na rizike. Izvori
stranih kredita takoĊe će biti smanjeni. Redukcija investicija i kredita usloviće deprecijaciju dinara prema
evru i dolaru. Smanjeni priliv stranog kapitala izazvaće smanjenje kapitalnih priliva i zaoštriti problem
uravnoteţenja ukupnog platnog bilansa, ali i usporavanje privredne aktivnosti i izvoza, usporavanje
potrošnje i poslediĉno povećavanje socijalnih problema. Smanjena domaća proizvodnja, izvoz, investicije i
potrošnja znaĉiće znatno niţu stopu realnog rasta BDP. Situacija će biti teţa ukoliko doĊe do ubrzanog
odliva kapitala.
Globalna kriza likvidnosti, redukcija i poskupljenje kredita i smanjenje cena finansijske imovine usloviće
usporavanje rasta i izvoza i povećanje neravnoteţe u platnom bilansu, kao i deprecijaciju dinara. Takva
globalna i nacionalna ekonomska situacija zahteva smanjivanje rizika investiranja u zemlji i aktiviranje svih
izvora domaće štednje (amortizacija i profit privrede, štednja drţave i stanovništva).
Preduzetim merama Vlade i NBS smanjeni su rizici gubitka kapitala finansijskog sektora jer su povećane
drţavne garancije za deponovane štedne uloge, a kreditni plasmani nisu riziĉni. Doneti su i podsticaji za
štednju i berzu kao što su ukidanje poreza na kamate na deviznu štednju, ukidanje poreza na kapitalnu dobit i
na prenos apsolutnih prava hartija od vrednosti.
Kljuĉne rizike za makroekonomsku stabilnost i privredni rast ĉine visok nivo javne potrošnje i visok nivo
deficita tekućeg raĉuna. Ovi rizici se uvećavaju u uslovima svetske finansijske krize i na kratak i na srednji
rok, jer se istovremeno smanjuje priliv stranog kapitala i povećava jaz izmeĊu domaće potrošnje i
raspoloţivog BDP.
Globalna ekonomska kriza bila je glavno ograniĉenje ekonomske politike u 2009. godini. Na privredu
Srbije u drugoj polovini 2008. poĉeli su da se prenose negativni efekti svetske finansijske krize, što se
ogledalo u turbulencijama na berzi, povlaĉenju depozita domaćinstava kod banaka, usporavanju kreditne
aktivnosti banaka prema privredi i stanovništvu, povećanju troškova stranog finansiranja, jaĉanju pritiska
na devizni kurs dinara prema evru, povećavanju kreditnog rizika i dr. Protiv ovih šokova delovale su NBS
i Vlada merama za podsticanje štednje i trgovanja na berzi. Devizne rezerve zemlje omogućile su
višemeseĉno pokriće uvoza robe i usluga, pokriće kratkoroĉnog spoljnog duga zemlje i oĉekivane otplate
srednjoroĉnih i dugoroĉnih kredita.
52
Recesija privreda SAD, posebno privrede Nemaĉke i drugih evropskih zemalja uticale su na smanjenje
BDP, izvoza i uvoza Srbije u 2009. i poslediĉno na smanjenje prihoda budţeta, što je zahtevalo
ograniĉavanje rasta plata i penzija i smanjenje ukupne javne potrošnje. U tom pogledu veliki znaĉaj imao
je novi dvogodišnji stand-by aranţman sa MMF sklopljen poĉetkom 2009. radi oĉuvanja
makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji. Ovaj aranţman je bio pozitivan signal za strane
kreditore i investitore da ulaţu u Srbiju, a osim toga zahtevao je zaokret u fiskalnoj politici u pravcu
smanjenja prekomerne potrošnje na svim nivoima: Republika, Pokrajina, gradovi i opštine, fondovi
socijalnog osiguranja. Aranţman omogućuje MMF da nadgleda sprovoĊenje ekonomske politike i
strukturnih reformi u Srbiji, osigurava deviznu likvidnost Srbije i smanji finansijski rizik.
Pod uticajem svetske ekonomske krize ekonomska politika koja se sprovodila u 2009. bila je usmerena na
ekonomsku i finansijsku stabilnost u zemlji u izuzetno nepovoljnom globalnom i regionalnom okruţenju.
Iz tog razloga bile su neophodne restriktivna monetarna i fiskalna politiku i strukturne reforme koje će
povećavati kapacitet privrede Srbije da više proizvodi, izvozi i štedi. U tom cilju monetarna i finansijska
politika spreĉavale su rast inflacije i finansijsku nestabilnost, a fiskalna politika ograniĉavala je rast
tekućih rashoda na svim nivoima unutar sektora drţave. Glavno ograniĉenje za realizaciju ekonomske
politike bili su negativni efekti svetske finansijske krize na privredu Srbije.
Glavne komponente usporavanja privrednog rasta u Srbiji u uslovima globalne finansijske krize i recesije
svetske privrede bile su:
smanjenje domaće traţnje kroz smanjenje javne i privatne potrošnje zbog ograniĉavanja rasta zarada i
penzija i kroz smanjenje kredita privredi;
smanjenje izvoza zbog smanjenja uvozne traţnje u zemljama EU kao glavnih spoljnotrgovinskih
partnera Srbije;
smanjenje priliva stranih investicija i meĊunarodnih kredita zbog oštrih finansijskih ograniĉenja;
usporavanje rasta usluga finansijskog posredovanja zbog pogoršavanja likvidnosti banaka i poskupljenja
kredita, te poslediĉno smanjenja kreditne aktivnosti banaka prema privredi i stanovništvu.
Radi podsticanja privrede i ublaţavanja posledica globalne ekonomske krize od posebnog znaĉaja bili su:
dogovoreni aranţman sa MMF kao pozitivni signal za investitore i garant eksterne likvidnosti Srbije
preduzete kratkoroĉne mere Vlade i NBS za podsticanje domaće štednje i trgovanja na berzi, kao što su
podizanje garantovanog nivoa štednih depozita na 50.000 evra, ukidanje poreza na kamate na deviznu
štednju, poreza na kapitalnu dobit i poreza na prinos apsolutnih prava, kao i ukidanje obavezne rezerve
banaka na nove kredite iz inostranstva radi povećanja devizne likvidnosti banaka i ukidanje troškova
prevremene otplate kredita, uz mogućnost produţenja roka otplate do godinu dana za realizovanje
kredita, kao i konverzije dugova u druge valute.
fiskalno prilagoĊavanje i smanjenje nivoa javne potrošnje u 2009. s pozitivnim efektima na smanjenje
inflacije, uvoza i deficita spoljne trgovine i smanjenje pritiska na kurs dinara. Plan je da se
konsolidovani fiskalni deficit smanji kroz smanjenje tekuće javne potrošnje, uz oĉuvanje kapitalne
potrošnje na dostignutom nivou.
Pored toga, bilo je planirano poboljšanje poslovnog okruţenja i investicione klime kroz regulatorne reforme
sa pozitivnim efektima na priliv direktnih investicija i širenje fiskalnog prostora za rast javnih investicija u
kapitalne projekte, kao i ubrzanje strukturnih reformi kojima se stvaraju osnove za dugoroĉno odrţiv rast
BDP po visokim stopama, pre svega kroz restrukturiranje velikih javnih preduzeća, privatizaciju preostalih
društvenih preduzeća i pokretanje steĉaja gde god privatizacija ne uspe.
Ekonomska politika Vlade i monetarna politika NBS u narednom periodu usredsrediće se na
makroekonomsku i finansijsku stabilnost i privredni rast Srbije. U tome fiskalna politika ima kljuĉnu ulogu,
tako što će doprineti uĉvršćivanju makroekonomske stabilnosti kroz smanjenje tekućih rashoda, kao i rastu
privredne aktivnosti kroz povećanje kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu.
U narednom periodu neophodno je voditi makroekonmski odrţivu fiskalnu politiku u pravcu smanjenja
uĉešća javne potrošnje u BDP, što podrazumeva da se utvrde prioriteti na rashodnoj strani uz smanjenje
fiskalnog deficita na odrţiv nivo. Visok deficit ne bi mogao da se finansira iz više razloga: skroman je priliv
od privatizacije, nerazvijeno je domaće finansijsko trţište, neizvesno je okonĉanje krize na globalnom
53
finansijskom trţištu i njene posledice na realni sektor, nizak je kreditni rejting Srbije i destimulativno
poslovno i investiciono okruţenje u zemlji.
Makroekonomski okviri za odrţivu fiskalnu politiku u naredne tri fiskalne godine jesu:
smanjenje konsolidovane javne potrošnje sa oko 43% BDP u 2009. na oko 40% BDP u 2013. godini
smanjenje fiskalnog deficita na 4,3% BDP u 2009. na oko 2,3% BDP u 2013. i uravnoteţenje javnih
prihoda i rashoda nakon 2015. godine.
promena strukture javne potrošnje u pravcu smanjenja uĉešća tekućih izdataka na oko 35% BDP u 2013.
i rasta uĉešća javnih investicija u nacionalne razvojne projekte do 5% BDP godišnje u naredne tri godine
unapreĊenje upravljanja javnom potrošnjom i nastavak reformi poreskog sistema
Pored toga, merama ekonomske i strukturne politike potrebno je stvarati uslove za brţi rast investicija u
osnovna sredstva na strani traţnje, što će omogućiti rast izvoza u narednom periodu, a time i redukovanje
spoljnotrgovinskog deficita i nezaposlenosti u Srbiji. U naredne tri godine potrebno je intenzivirati
strukturne reforme koje obezbeĊuju:
jaĉanje privatnog sektora kroz dovršetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća i otvaranje novih
preduzeća koja kreiraju nove investicije, izvoz i nova radna mesta;
unapreĊenje poslovne klime i stvaranje konkurentnog ambijenta kao preduslova za nove investicije i
promenu proizvodne strukture;
razvoj trţišnih institucija i unapreĊenje antimonopolske politike;
jaĉanje finansijske discipline u javnim preduzećima, što podrazumeva odgovarajuću ekonomsku
regulaciju za pojedine infrastrukturne delatnosti i restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća
Osnovne pretpostavke za realizaciju utvrĊenih makroekonomskih ciljeva i naredne tri godine jesu:
ubrzano sprovoĊenje ekonomskih reformi u pravcu izgradnje celovite trţišne privrede, predviĊenih
ratifikovanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruţivanju Srbije EU
koordinacija monetarne i fiskalne politike koja vodi fiskalnom prilagoĊavanju i po tom osnovu
kontinuiranom smanjivanju domaće potrošnje, inflacije, uvoza i deficita tekućeg bilansa.
povećanje stope investicija i izvoza kao kljuĉnih generatora privrednog rasta kroz stvaranje povoljnog
ambijenta za privatne investicije i izvoz, uz usmeravanje javnih investicija u izgradnju moderne
saobraćajne, energetske, vodovodne, telekomunikacione i informacione infrastrukture.
Osnovni rizici za ostvarivanje utvrĊenih makroekonomskih ciljeva jesu:
izostanak planiranog visokoog rasta ukupnih investicija od oko 10 mlrd evra godišnje iz domaće i
nacionalne štednje
povratak ekspanzije domaće traţnje kroz rast tekuće potrošnje, povećanje penzija, rast subvencija, rast
zarada i rast kreditne aktivnosti
dugo trajanje krize na svetskom finansijskom trţištu koja bi uticala na pogoršanje makroekonomske
situacije u Srbiji.
Dinamiĉan ekonomski rast, uz relativnu makroekonomsku stabilnost odrţavao se zahvaljujući prilivu
kapitala iz inostranstva u obliku kredita i stranih investicija. Znatno manji priliv stranih kredita i direktnih
investicija uticao bi na smanjenje investicija i usporavnje rasta privrede Srbije. Nepovoljno stanje na
svetskom finansijskom trţištu oteţalo bi finansiranje fiskalnog deficita i realizaciju infrastrukturnih
projekata u Srbiji. Znaĉajniji i dugotrajniji pad priliva kapitala izazvao bi krizu na deviznom trţištu i u
bilansu plaćanja. Destabilizacija deviznog trţišta mogla bi da utiĉe na ubrzanje inflacije.
Fiskalna politika ima kljuĉnu ulogu u ostvarenju makroekonomskih ciljeva i minimiziranju rizika i u
narednim godinama treba da doprinese osetnom smirivanju rasta agregatne traţnje, što je kljuĉno za
smanjenje inflacije, spoljnog deficita i odrţanje spoljnog i unutrašnjeg javnog duga u odrţivim okvirima.
Prioritetno je usporavanje tekuće potrošnje: plata, penzija, subvencija, “mekih” budţetskih kredita i drugih
rashoda. Fiskalna politika kroz javne investicije i poreske i druge podsticaje treba da doprinese rastu
privredne aktivnosti, zaposlenosti i smanjenju regionalnih razlika. U tom cilju pripremljen je Plan izgradnje
putne i ţelezniĉke infrastrukture Srbije kojim su utvrĊeni prioriteti u finansiranju projekata saobraćajne
infrastrukture – Koridor 10, autoput Beograd – Juţni Jadran i mreţa regionalnih puteva. Za finansiranje
izgradnje ovih saobraćajnih pravaca predviĊeno je obezbeĊivanje sredstava iz budţeta Republike,
54
meĊunarodnih zajmova i donacija. Istovremeno, regulatornom reformom potrebno je stvoriti povoljniji
ambijent za rast privatnih investicija i rast zaposlenosti.
7. Zaključno razmatranje
Ukupna ekonomska kretanja pokazuju da Srbija nije postigla visok i odrţiv rast uz nisku inflaciju, odrţiv
nivo deficita tekućeg raĉuna i neto rast zaposlenosti. Na to ukazuju ĉinjenice da realni rast BDP preteţno
zavisi od rasta bankarstva, trgovine i komunikacija i da rast izvoza ne prati rast uvoza, kao i da globalna
finansijska kriza uvećava troškove inostranog kreditiranja uz smanjivanje traţnje.
Inflacija u Srbiji ima visoku stopu, a inflatorni pritisci su jaki i ne treba raĉunati na smanjenje inflacije na
nivo zemalja EU, tim pre što nema dovoljno konkurencije koja bi dovela do prelivanja niţih troškova inputa
na potrošaĉke cene. Uz to, ukoliko se ne bude vodila ĉvrsta fiskalna politika i izostane znaĉajnije fiskalno
prilagoĊavanje doći će do rast inflacije.
Dostignuti deficit tekućeg raĉuna platnog bilansa ukazuje na jaz izmeĊu ukupne potrošnje graĊana na robe i
usluge i ukupnog dohotka kojim graĊani raspolaţu. Prekomerna potrošnja do sada je pokrivana prilivom
kapitala, s tim da se privatni dug ubrzano povećavao. Time se povećava rizik od neuravnoteţenog platnog
bilansa i platnobilansne krize u uslovima pogoršavanja globalnih finansijskih tokova.
Oštre makroekonomske neravnoteţe karakterišu privredu Srbije. Nerazvijena domaća ponuda, prvenstveno
zbog zakasnele tranzicije, sporog i nedoslednog procesa privatizacije i nepovoljne investicione klime.
Visoka nezaposlenost radnosposobnog stanovništva i prekomerne isplaćene zarade u odnosu na ciljanu
inflaciju i rast produktivnosti znatno smanjuju meĊunarodnu troškovnu konkurentnost preduzeća.
Predimenzioniran javni sektor prerasporeĊuje i troši javna sredstva, a malo štedi i nedovoljno investira u
razvoj zemlje.
Visok priliv stranog kapitala znaĉajno je ublaţio makroekonomske neravnoteţe. Priliv kapitala je omogućio
premošćavanje rastućeg jaza izmeĊu domaće apsorcije i dohotka, smanjujući pritiske na strani traţnje, a time
i pritiske na inflaciju. Rastući deficit tekućeg raĉuna platnog bilansa posledica je visokog nivoa potrošnje, a
ne rasta privatnih investicija koje bi jaĉale domaću ponudu i izvoz i smanjivale spoljnu neravnoteţu na
zdravim ekonomskim osnovama.
Fiskalni deficit u periodu 2005-2008. doprinosio je povećavanju makroekonomskih neravnoteţa, iako je
najvećim delom finansiran iz priliva od privatizacije društvenog i drţavnog kapitala. Rast fiskalnog deficita
nastao je u periodu kad je potrošnja privatnog sektora prevazilazila njegov dohodak,što je direktno
povećavalo spoljni deficit. U sluĉaju usporavanja privrednog rasta neophodno je smanjiti potrošnju, kako bi
se usporio rast spoljnog deficita. Stoga je potrebno da fiskalna politika u uslovima visokog spoljnog deficita
ostvaruje fiskalni suficit.
Ekonomska politika nakon izlaska iz ekonomske krize potrebno je da bude usmerena na brz privredni rast,
nisku inflaciju i stabilnost. Ostvarivanje ovih ciljeva podrazumeva odrţivu stopu realnog rasta BDP uz rast
zaposlenosti i produktivnosti, smanjenje inflacije i smanjenje deficita tekućeg raĉuna. Kljuĉnu ulogu u
realizaciji utvrĊenih makroekonomskih ciljeva ima sveobuhvatno, koherentno i kredibilno sprovoĊenje
ekonomskih reformi, ĉije je odlaganje doprinelo generisanju postojećih makroekonomskih neravnoteţa.
Kljuĉno je da se postigne napredak u privatizacijui i restrukturiranju društvenih i drţavnih preduzeća, što
pokazuju iskustva bivših zemalja u tranziciji. Time bi se smanjili troškovi i rizici poslovanja i unapredila
ponuda privrede Srbije za domaće trţište i izvoz i na toj osnovi povećale direktne investicije i trgovina sa
zemljama u regionu i EU i ubrzala evropska integracija Srbije, ojaĉao privatni sektor u Srbiji koji reaguje na
trţišne podsticaje u uslovima izraţenih finansijskih ograniĉenja. Jaĉanju privrede Srbije znaĉajno će
doprineti sprovoĊenje infrastrukturnih i regulatornih reformi, koje obezbeĊuju unapreĊenje i razvoj javne i
zakonodavne infrastrukture. SprovoĊenje ovih strukturnih reformi jeste nacionalni prioritet, ĉiju realizaciju
oteţavaju promenljive politiĉke okolnosti, izraţeni partikularni interesi pojedinih socijalnih grupa i
ograniĉeni administrativni kapaciteti.
Pored navedenog, u postizanju makroekonomske stabilnosti i podsticanju privrednog rasta vaţnu ulogu
imaju fiskalna i monetarna politika i njihovo koordinirano delovanje. Fiskalnu politiku potrebno je usmeriti
55
na smanjenje nivoa tekuće potrošnje i na povećanje investiranja u razvoj zemlje, uz ostvarivanje fiskalnog
suficita na srednji rok, a to podrazumeva usvajanje stabilizacionih budţeta Republike, Pokrajine i lokalnih
zajednica za naredne godine, budući da se visoki budţetski deficiti ne mogu finansirati u uslovima
ograniĉenih priliva od privatizacije i skupljeg novog zaduţivanja Srbije. Sadašnja fiskalna situacija zahteva
da se novi fiskalni predlozi prihvate samo ako su osnovani i odrţivi, ukljuĉujući umereno oporezivanje i
redukciju postojećih programa potrošnje. U suprotnom, fiskalni deficit bi iznosio 5-6% BDP Srbije i ne bi
bio odrţiv ni na kraći rok. U okvirima odgovorne fiskalne politike potrebno je sagledati nove fiskalne
predloge (povećanje penzija, povećanje zarada zaposlenih u javnom sektoru, isplata socijalnih davanja
ratnim veteranima, povećanje naknada za porodiljsko odsustvo, povećanje rashoda za kupovinu robe i
usluga, povećanje subvencija za prevoz, poljoprivredi, finansijski sektor, povećanje javnih ulaganja u
odabrane projekte, smanjenje poreza i uvoĊenje fiskalnih olakšica). U krajnjoj instanci, ako nije dovoljno
smanjenje tekućih rashoda, potrebno je smanjenje kapitalnih rashoda ili povećanje indirektnih poreza.
Monetarnu politiku potrebno je usmeriti na smanjenje inflacije. Rizici za monetarnu politiku jesu ponovni
visoki rast cena hrane i energenata i ekspanzivna fiskalna politika. Povrh toga, NBS monetarnom politikom
treba je da obezbedi finansijsku stabilnost u uslovima krize globalnog finansijskog trţišta koja generiše rast
finansijskih marţi i rast kreditnih rizika. Povećani rizici za finansijsku stabilnost zahtevaju ĉvrstu
prudencijalnu politiku NBS.
Rizici vezani za turbulenciju maĊunarodnog finansijskog trţišta (cena novca, kursevi kljuĉnih valuta, rastuća
nestabilnost finansijskog trţišta) uslovili su povećanje premije rizika za Srbiju. Pad likvidnosti na
meĊunarodnom finansijskom trţištu uz porast kamata i marţi oteţaće priliv kapitala iz inostranstva. Strani
investitori zahtevaće znatno više marţe od dosadašnjih. Ovi rizici su ublaţeni najnovijim merama NBS i
Vlade: skinuta je obavezna rezerva za novo zaduţivanje banaka u inostranstvu i time kompenzovano
poskupljenje inostranih kredita; povećani su osigurani depoziti sa 3.000 evra na 50.000 evra; ukinut je porez
na prihod od kamata i na devizne depozite u narednoj godini. Preduzete mere su dovoljne za ublaţavanje
posledica svetske finansijske krize na finansijski sektor, dok su nedovoljne za ublaţavanje posledica krize na
privredu koje će se teţe i pod nepovoljnijim uslovima zaduţivati u narednom periodu.
56
Korišćeni izvori:
1. Strategija reformi, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2003.
2. Ĉetiri godine tranzicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2005.
3. Reforme u Srbiji: Dostignuća i izazovi, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, jun 2008.
4. Memorandum o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. sa projekcijama za 2012. i 2013.
godinu, Vlada Republike Srbije, decembar 2010.
5. Svetska banka, Program za ekonomski rast i zapošljavanje, Beograd, 2004.
6. EBRD, Transition Report, 2008.
7. IMF Progress Report, 2007.
8. IMF, Country Report, 2008.
9. IMF, World Economic Outlook, November 2008.
10. The World Bank, Doing Business 2009: Country Profile for Serbia, September 2008.
11. European Commission, Candidate and Pre-accession Countries Economies Quarterly November
2008.
12. European Commision, Promoting Prosperity and Stability-The EMU Anchor in Cancidate and
Potential Candidate Countries, Oktober 2008.
13. European Commision, Progress Report for Serbia , October 2008.
14. Porter, M. (1998), On Competition, Harvard, Business Review Book, Cambridge, Mass
![[KONFERENCIJA] Izazovi Korištenja EU fondova u RH](https://img.pdfslide.net/doc/110x75/568bd7711a28ab20349fc00c/konferencija-izazovi-koristenja-eu-fondova-u-rh.jpg)
