Rođendansko pismo

Dragi moji voljeni:

Kao što dobro znate, približavamo se mom rođendanu.

Svake godine održava se proslava u moju čast,

i mislim da će tako biti i ove godine.

U ovo vreme mnogi ljudi kupuju poklone.

Na radiju se stalno o tome govori, u TV reklamama, i u svim delovima sveta

skoro svi pričaju da se približava moj

rođendan.Lepo je znati da bar jednom godišnje neki ljudi misle na

mene.

Kao što znate, proslavljanje mog rođendana počelo je

davno, pre mnogo godina. U početku, izgledalo je da

ljudi razumeju šta sam učinio za njih i da su zbog

toga zahvalni.

Ali u ova vremena, izgleda da skoro niko ne zna šta se slavi. Nisu znali kada sam rođen, jer nikome nisam rekao,

pa su izmislili datum koji nije ni blizu doba godine kada sam zaista rođen.

Porodice i prijatelji se okupe i dobro se zabavljaju, ali ne spominju ono što je trebalo

da bude svrha slavlja.Sećate se da je i prošle godine bilo veliko

slavlje u moju čast.

Stolovi su bili puni ukusne hrane, peciva, voća, orašastih plodova i slatkiša.

Dekoracija je bila izuzetna

i bilo je mnogo ukusno upakovanih

poklona.

Ali znate šta? Ja nisam bio pozvan!Trebalo je da budem

počasni gost, a oni se nisu setili da mi pošalju pozivnicu.

Zabava je napravljena radi mene, ali kad je veliki dan došao,

ja sam ostao napolju, i zatvorili su vrata preda mnom.

Zapravo me to nije iznenadilo, jer oni

zatvaraju svoja vrata preda mnom preko

cele godine.

Pošto nisam bio pozvan, odlučio sam

da bez buke uđem kako bih video šta ljudi rade na moj

rođendan. Stajao sam u uglu sale i primetio da

većina ljudi pije alkohol.

Neki su bili čak i pijani, a skoro svi su pričali šale i nevažne stvari. Zabavljali su se, ali ne po principima koje

sam učio ljude.

Kao vrhunac svega, pojavio se jedan debeli,

maskirani čovek sa belom bradom,

obučen u crveno.

Vikao je Ho-Ho-Ho! I sva deca su se okupila oko njega, kao da je rođendan bio u njegovu čast.

Dao je poklone male vrednosti onima koji su navodno bili

dobri, a niko nije razmišljao o poklonima ogromne vrednosti koje i dobri i loši primaju od

mene tokom cele godine.

U ponoć svi su počeli da se grle i čestitaju, Raširio sam ruke, ali niko nije želeo da zagrli mene.

Otvarali su svoje poklone, ali niko nije ostavio poklon za mene.

Kako biste se osećali kada bi za vaš rođendan

ljudi delili poklone drugima, a da vi ne dobijete nijedan?

Shvatio sam da sam nepoželjan na njihovoj

zabavi i tiho otišao.

Svake godine postaje sve gore. Ljudi se sete samo da jedu, piju, dele poklone i da idu na zabave,

a niko se ne seti mene. Iako broje više od 2000 godina od mog rođenja, skoro nijedan

dan života ne provedu sa mnom.

Voleo bih Božić u kojem bi me pozvali da oplemenim njihov život. Nisam im otkrio dan svog rođenja jer nisam želeo da budu sa mnom

samo jednom godišnje, a većina njih ne provede sa mnom

čak ni taj jedan dan.

Zaboravili su da sam dao i svoj život na krstu, samo da bi ih spasao.

Mnogi čak ni to više ne veruju.

Reći ću vam nešto važno.Mnogi me nisu pozvali nikad na svoje zabave, ali ja ću napraviti svoju proslavu, velelepnu gozbu

kakvu niko ne može ni da zamisli, ni da mu na um padne, gozbu na kojoj ću zauvek obrisati suze svima koji

se odazovu.

Sada sam u poslednjoj fazi priprema.

Šaljem svima pozivnicu, i nije mi još puno pozivnica ostalo.

Želim da znaš da i za tebe imam pozivnicu i da želim da budeš

prisutan. Rezervisao sam mesto za tebe, i ako se odazoveš, tvoje ime će biti upisano zlatnim slovima u

mojoj knjizi.

Samo oni koji se iskreno odazovu dok je vreme,

moći će da uđu na veliku večeru.

Oni koji ne odgovore, na žalost, ostaće napolju

iako će tada svi želeti da uđu unutra.

Spremi se već sada, jer je sve već spremno

za gozbu, samo se čeka da odgovori još

nekoliko osoba.

Biće to večera koje ćeš se večno sećati.

Vidimo se uskoro.Evo, dolazim!

Isus

P.S.

Podseti sve ljude oko sebe na pozivnice koje

sam im poslao!