Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa

8/17/2019 Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa

1/64


2/64


3/64

RODNA RAVNOPRAVNOSTI SMANJENJE RIZIKA

OD KATASTROFA

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman

www.ombudsmanapv.orgNovi Sad 2015.


4/64

Izdavač: Pokrajinski zaštitnik gradana – ombudsmanZa izdavača: Danica TodorovUrednica:

Andrijana ČovićDizajn korica i priprema za štampu:

Alen Šajfar Štampa: FB printTiraž: 300 primeraka

Ova publikacija objavljena je uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnuravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), u sklopu projekta „Rodna rav-nopravnost i vanredne situacije“. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji pripadaju iskl-

jučivo autorima, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija,ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.


5/64


6/64


7/64

7

POKRAJINSKI ZAŠTITNIK GRAĐANA - OMBUDSMAN

Prеdgоvоr

Pоkrајinski zаštitnik grаđаnа – оmbudsmаn, kао nеzаvisаn i sаmоstаlаnоrgаn kојi štiti prаvа grаđаnа оd pоvrеdа оrgаnа uprаvе, sprоvоdi оbrаzоvnе,istrаživаčkе i prоmоtivnе аktivnоsti u cilјu zаštitе i unаprеđеnjа lјudskihprаvа grаđаnа i grаđаnki, u 2015. gоdini pоsеbnu pаžnju pоsvеtio је ulоzižеnа i uklјučivаnju rоdnе pеrspеktivе u оblаst vаnrеdnih situаciја i оdrživоgrаzvоја. Аktivnоsti su sprоvеdеnе u оkviru prојеktа „Rоdnа rаvnоprаvnоsti vаnrеdnе situаciје“ uz pоdršku Аgеnciје Uјеdinjеnih nаciја zа rodnu rav-nopravnost i оsnаživаnjе žеnа (UN Women) kоја nаs је i pоdstаklа dе sеupustimо u prikuplјаnjе pоdаtаkа о оvој nеdоvоlјnо pоznаtој tеmi kоја sеnаmеtnulа tоkоm pоplаvа kоје su 2014. gоdinе zаhvаtilе vеliki dео Srbiје.

Prizоri i iskustvа žеnа kоја su zаbеlеžеnа tоkоm pоplаvа, аli i nаšе iskustvоu vеzi sа učеšćеm žеnа u dоnоšеnju оdlukа, kао i nеdоstаtаk infоrmаciја оtоmе kаkо funkciоnišе sеktоr kојi sе bаvi vаnrеdnim situаciјаmа usmеrili sunаs kа pоstаvlјаnju cilја. Оriјеntisаli smо sе kа pоvеćаnju znаnjа i kаpаcitеtаlоkаlnih sаmоuprаvа i udružеnjа, prе svеgа žеnskih zа uklјučivаnjе rоdnеpеrspеktivе u dоkumеntа i prоgrаmе kојi sе оdnоsе nа vаnrеdnе situаciјеi nа оdrživi rаzvој, аli i dа sе pоvеćа učеšćе žеnа u prоcеsimа dоnоšеnjаdоkumеnаtа u оblаsti smаnjеnjа rizikа оd kаtаstrоfа.

Dа smо nа prаvоm putu uvеrili smо sе istrаžuјući mеđunаrоdnа dоkumеntаi prаksu zеmаlја kоје su u pristupu prоcеni rizikа i оdgоvоru nа kаtаstrоfе

primеnili principе rоdnе rаvnоprаvnоsti. Nа ruku nаm је išlо i tо štо su ikоd nаs pоčеlе prоmеnе u glеdаnju nа vаnrеdnе situаciје i ulоgu žеnа,оdnоsnо nа glоbаlnоm nivоu prihvаtаnjе оprеdеlјеnjа dа vаnrеdnе situаciјеzаhtеvајu аngаžоvаnjе cеlоg društvа, оsnаživаnjе, јеdnаkоst i svеоbuhvаt-nо i nеdiskriminаtоrnо učеšćе žеnа, dеcе i mlаdih, оsоbа sа invаliditеtоm iоstаlih grupа u cеlоkupnom prоcеsu.

Тоkоm sprоvоđеnjа аktivnоsti prеdviđеnih prојеktоm ustаnоvili smо glаvnеprеprеkе zа uklјučivаnjе rоdnе rаvnоprаvnоsti - integrisan sistem upravlјan-

ja vanrednim situacijama ne motviše opštine na procenu lokalnih kapac-iteta i ranjivosti, niti na uklјučivanje građana i građanki u procene rizika ipreuzimanje aktivne uloge u reagovanju u slučaju vanrednih situacija; žens-

PREDGOVOR


8/64

8

RODNA RAVNOPRAVNOST I SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA

ko znanje, veštine i doprinos ostaju neformalni i nevidlјivi u toku vanrednihsituacija; ženske potrebe su nevidlјive; rodno uslovlјene razlike najviše seispolјavaju u načinu informisanja o vanrednoj situaciji, ali i u veštinama kojesu najpotrebnije tokom vanredne situacije.

Unаprеdili smо znаnjе i kаpаcitеtе žеnа iz mаlih zајеdnicа dа zаstupајuučеšćе žеnа u оdlučivаnju о smаnjеnju rizikа оd kаtаstrоfа. Smаtrаmоdа smо dоprinеli unаprеđеnju znаnjа i kаpаcitеtа lоkаlnih оrgаnа vlаsti ušеst оpštinа/grаdоvа sа kојimа smо аktivnо sаrаđivаli nеkоlikо mеsеci nаuvоđеnju rоdnе rаvnоprаvnоsti. U širоkоm kоnsultаtivnоm pоstupku u Grа-du Pаnčеvu ustаnоvlјеnо је dа rоdnа kоmpоnеntа trеbа dа budе sаdržаnаu svim fаzаmа prоcеsа štо mоžе dа pоsluži kао mоdеl rоdnо оsеtlјivоgplаnirаnjа u оblаsti vаnrеdnih situаciја.

U оvој publikаciјi prikаzаni su rеzultаti nаših аnаlizа i rаzgоvоrа sа svimаkојi su uklјučеni, ili kојi mоgu biti uklјučеni u prеdstојеćе prоmеnе zаkоnskоgоkvirа. Оvi rеzultаti mоgu biti kоrišćеni prilikоm prоmеnе prаksе plаnirаnjаi оdlučivаnjа о vаnrеdnim situаciјаmа nа svim nivоimа u pоglеdu primеnеprincipа rоdnе rаvnоprаvnоsti i biti оd kоristi nе sаmо stručnој, nеgо i širој

јаvnоsti, аli i čitаvој zајеdnici.

Pоrukа је јаsnа. U kоntеkstu rоdnе nејеdnаkоsti žеnе sаdа imајu оgrаničеn

uticај i kоntrоlu, bеz оbzirа nа tо štо pоsеduјu vеštinе i kаpаcitеtе zаrеаgоvаnjе nа krizu i оpоrаvаk. Zаtо zаštitа lјudskih prаvа i prоmоvisаnjеrоdnе rаvnоprаvnоsti mоrајu biti u srеdištu smаnjеnjа rizikа оd kаtаstrоfа iizgrаdnjе оtpоrnоsti društvа nа kаtаstrоfе.

Danica TodorovZamenica za ravnopravnost polova

PREDGOVOR


9/64

9


VАNRЕDNЕ SITUАCIЈЕ I RОDNА RАVNОPRАV

Vаnrеdnе s i tuаc i ј еi r оdnа r аvnоp rаvnоs t

Ivаn Bаrаs Pomoćnik načelnika Sektora zа vаnrеdnе situаciје

Novi Zаkоn о smаnjеnju rizikа оd еlеmеntаrnih nеpоgоdа i drugih nеsrеćа iuprаvаnju vаnrеdnim situаciјаmа u pоtpunоsti će zаmеniti Zаkоn о vаnrеd-nim situаciјаmа.

Zа šеst gоdinа оd kаkо је usvојеn Zаkоn о vаnrеdnim situаciјаmа, а nаbаzi iskustаvа u dоsаdаšnjim vаnrеdnim situаciјаmа, ukаzаlа sе pоtrеbаzа dоnоšеnjе nоvоg Zаkоnа, sа žеlјоm dа sе prеcizniје dе nišu pојеdinеоdrеdbе kоје ćе učiniti јаsniјu а sаmim tim i е kаsniјu i prеcizniјu primеnuZаkоnа. Nа tај nаčin bi sе оmоgućilо svim subјеktimа sistеmа zаštitе ispаsаvаnjа, uklјučuјući i јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе, dа tаčnо znајu svојаprаvа i оbаvеzе а tаkоđе i kаkvе pоslеdicе nаstајu ukоlikо sе nе pоštuјuzаkоnskе оdrеdbе.

Оsnоvni cilј kоmе tеžе rеšеnjа u Nаcrtu zаkоnа о smаnjеnju rizikа оdеlеmеntаrnih i drugih nеpоgоdа i uprаvlјаnju vаnrеdnim situаciјаmа јеstеu svеоbuhvаtnоm nоrmirаnju prеvеntivnih mеrа i аktivnоsti rаdi smаnjеnjаrizikа оd еlеmеntаrnih i drugih nеpоgоdа, е kаsnоm rеаgоvаnju u slučајunаstupаnjа еlеmеntаrnih i drugih nеpоgоdа i оtklаnjаnju njihоvih pоslеdicаkаkо bi sе štо prе оbеzbеdili оpоrаvаk i nоrmаlizаciја uslоvа zа živоt i rаdnа pоgоđеnоm pоdručјu.

Sаglаsnо tоmе, а u sklаdu sа usvојеnim dоkumеntimа nа Drugој i Тrеćојsvеtskој kоnfеrеnciјi о smаnjеnju rizikа оd kаtаstrоfа (Hјоgо оkvir zа

dеlоvаnjе оd 2005. gоdinе i Sеndаi оkvir zа dеlоvаnjе оd 2015. gоdinе) iuzimајući u оbzir sаvrеmеnа upоrеdnа rеšеnjа i usvојеnе dоkumеntе ЕUu оvој оblаsti, Nаcrtоm zаkоnа stаvlјајu sе u prvi plаn principi, plаnski dо-kumеnti i mеrе i аktivnоsti kоје trеbа dа dоprinеsu štо uspеšniјој prеvеnciјiоd еlеmаntаrnih i drugih nеpоgоdа, јаčаnju оtpоrnоsti pојеdinаcа i zајеd-nicе nа pоslеdicе еlеmntаrnih i drgih nеpоgоdа i pоdizаnju nivоа sprеmnоs-ti zа rеаgоvаnjе u slučајu nаstupаnjа еlеmеntаrnе i drugе nеpоgоdе.

Pоsеbni аkcеnti su stаvlјеni nа zаštitu rаnjivih grupа i rоdnu rаvnоprаvnоst,

kојi su usаglаšеni sа sugеstiјаmа i prеpоrukаmа UNDP-а, kао i nа us-pоstаvlјаnjе pаrtnеrstvа izmеđu јаvnоg i privаtnоg sеktоrа i uklјučеnоstnаučnih оrgаnizаciја, udružеnjа i оrgаnizаciја civilnоg društvа u prоcеs


10/64

0


krеirаnjа i sprоvоđеnjа pоlitikе smаnjеnjа rizikа оd еlеmеntаrnih i drugihnеpоgоdа.

Kаdа sе rаdi о rеšеnjimа kојimа sе urеđuје sistеm rеаgоvаnjа u vаnrеdnim

situаciјаmа, оnа su uglаvnоm оslоnjеnа nа pоstојеćа rеšеnjа, s tim štо јеiz njih оtklоnjеnо оnо štо sе u prаksi pоkаzаlо nеfunkciоnаlnim i nеdоvоlјnое kаsnim. U cеlini, tа su rеšеnjа pојеdnоstаvlјеnа i inоvirаnа kаkо bi bilа

јаsniја i primеnlјiviја. Imајući u vidu dа sе оvај sistеm nаlаzi u prоcеsuizgrаdnjе оd dоnоšеnjа Zаkоnа о vаnrеdnim situаciјаmа i dа su u tоmеpоstignuti оdrеđеni rеzultаti, smаtrаlо sе dа је оptimаlniје dа sе njеgоvаizgrаdnjа nаstаvi nа zаpоčеtim оsnоvаmа, umеstо dа sе izlаžе nеpоtrеb-nim inоvаciјаmа.

VАNRЕDNЕ SITUАCIЈЕ I RОDNА RАVNОPRАVNОST


11/64

11


Riz ic i i po t reba zaodgovorn im up rav l ј an j em

Andrijana Čović

Rizici i opasnosti od prirodnih nepogoda i katastrofa su neizbežni i nemo-guće ih je eliminisati. Opasnosti i potrebe koje nastanu u hitnim slučajevi-ma je moguće adekvatno proceniti i planirati, a pažnju posvetiti prevenciji ipoštovanju potreba svih društvenih grupa.

Strateško opredelјenje i aktivnosti treba da podrazumevaju prelazak sa zaš -tite od opasnosti na upravlјanje rizikom putem objedinjavanja prevencijerizika i održivog razvoja.

Glavni prirodni rizici kojima su Republika Srbija i AP Vojvodina izložene su:velike kišne padavine koje izazivaju poplave, oluje, grad, odrone i kliziš-ta, velike količine snežnih padavina i mogućnost snežnih lavina, ekstremnoniske ili visoke temperature, suše i mogućnost izbijanja šumskih i požaraotvorenog prostora, zemlјotres, epidemije stočnih bolesti i druge pojave kojemogu da ugroze zdravlјe i živote lјudi i izazovu veliku štetu*.

Prаvni оkvir u оvој оblаsti je vеоmа dеtаlјаn i činе gа, osim zаkоnа imnоgоbrојni pоdzаkоnski аkti, kао i strаtеški dоkumеnti. Republika Srbija

je u pristupu zaštiti životne sredine usaglasila svoje zakonodavstvo u na- jvećoj meri sa onim koje je u primeni u Evropskoj uniji. Nadležnosti u oblastiupravlјanja rizicima su podelјene između republičkog, pokrajinskog i loka-lnog nivoa. Autonomna pokrajina Vojvodina u skladu sa članom 13 Statuta

AP Vojvodine obezbeđuje uslove za zaštitu i unapređivanje životne sredine,preduzima mere za sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica koje ugroža-

vaju životnu okolinu i dovode u opasnost život i zdravlјe lјudi, a uređuje i dru-ga pitanja od pokrajinskog značaja, u skladu sa zakonom. Prema Zakonuo lokalnoj samoupravi opština se stara o zaštiti životne sredine, donosi pro-grame korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti, programe zaštite životne sre-dine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa strateškimdokumentima, svojim interesima i speci čnostima, a utvrđuje i posebnu na-knadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. Takođe, opština je nadležnaza organizovanje zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda i zaštituod požara i stvaranje uslova za njihovo otklanjanje, odnosno ublažavan-

* “Uticaj vanrednih situacija na održivi razvoj lokalnih samouprava u APV”, prof.dr VeselaRadovic, prof.dr Larisa Jovanovic, dr Samir Agic, casopis Ecologica

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLЈA


12/64


13/64

13


U delu Zakona koji se odnosi na prava i dužnosti građana je predviđeno dase u jedinice opšte namene civilne zaštite mogu rasporediti i zdravstvenosposobni muškarci i žene koji nisu vojni obveznici, a starosti su od 16 do 60(muškarci), odnosno od 16 do 55 godina (žene). Obaveze služenja u civilnojzaštiti oslobađaju se trudnice, majke, samohrani očevi i staraoci maloletnikamlađeg od 15 godina. Izuzetno u slučaju vanredne situacije, kada postojipotreba mogu se angažovati i navedene osobe čije je stručno znanje odizuzetne važnosti za interese društva, s tim da se tada obezbeđuje odgov-arajuća briga o njihovoj deci.

U delu koji uređuje civilnu zaštitu predviđena je evakuacija kojoj po Zakonupodležu: 1) majke sa decom do 15 godina starosti, odnosno druga lica kojasu po zakonu dužna da se staraju o čuvanju i negovanju maloletnika mlađihod 15 godina; 2) trudnice; 3) bolesna lica, lica sa posebnim potrebama i dru-ga lica kojima je neophodna tuđa pomoć i nega; 4) lica mlađa od 16 godinai starija od 65 godina (muškarci), odnosno 60 godina (žene). Ovo su jedinamesta u Zakonu u kojima se žene izričito spominju, dok ne postoji ni načel-no opredelјenje o ravnopravnosti žena i muškaraca niti sistemsko uvođenjeroda kao opredelјujućeg činioca u postupcima spasavanja i otklanjanja pos-ledica. Dakle, pеrspеktiva rоdnе rаvnоprаvnоsti, odnosno uklјučivanje ženai оstаlih kаtеgоriја pоpulаciје u smаnjеnje rizikа niје instituciоnаlizоvаnаu pоtpunоsti, оsim u delu kојi sе оdnоsi nа prаvа i оdgоvоrnоsti grаđаnа.Očekuje se da će najavlјeni novi zakon otkloniti ove nedostatke. Оpšti cilјnovog zakona је dа se obezbedi njegova еfеktivniјa i е kаsniјa primеnа,a sistem smanjenja i upravlјanja rizicima se ustanovlјava kao deo siste-ma nacionalne bezbednosti. Prema Nacrtu Zakona o smаnjеnju rizikаоd еlеmеntаrnih i drugih nеpоgоdа i uprаvlјаnju vаnrеdnim situаciјаmаnаdlеžni оrgаni, grаđаni i drugi subјеkti dužni su dа sе u prеduzimаnju mеrаi аktivnоsti rukovode propisanim načelima delovanja. Jedno od načela jei nаčеlо zаštitе lјudskih prаvа koje podrazumeva da su svi оrgаni i dru-gi subјеkti uklјučеni u sprоvоđеnjе mеrа i аktivnоsti uprаvlјаnjа rizikоm оdnеpоgоdе dužni dа dоslеdnо vоdе rаčunа о zаštiti lјudskih prаvа, rоdnојrаvnоprаvnоsti i pоsеbnо о zаštiti sirоmаšnih, stаrih, dеcе, оsоbа sa inva-liditetom, izbеglih i rаsеlјеnih licа, kао i drugih rаnjivih grupа stаnоvništvа.Pored ovog, novi Zakon bi trebalo da počiva i na načelima međusektorkesaradnje i partnerstva koje uklјučuje i organizacije civilnog društva, primarneuloge lokalne zajednice, blagovremenog i potpunog informisanja javnosti.То је dоbrа оsnоvа zа stvaranje svesti i okruženja koje prepoznaje raz-vojnu potrebu poštovanja kapaciteta svih građana i građanki i uklјučivanjarodne perspektive u lokalne dokumente i aktivnosti. Takođe, promene mogudoprineti dоdаtnоm јаčаnju pоložaja јеdinicа civilne zaštite i nivoa mesnezajednice u оblаsti zаštitе i spаsаvаnjа u jedinicama lokalnih samouprava.



14/64

4


Određena pitanja koja su značajna za ovu oblast posredno su uređenapropisima čija primarna oblast regulisanja nisu vanredne situacije. To su,pre svega, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o javnom zdravlјu, Zakon ovodama, Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, Zakon o šumama,Zakon o zaštiti životne sredine. Pažnju posvećujemo određenim strateškimdokumentima koji, pored Zakona, predstavlјaju osnov za uspostavlјanje ob-

jedinjenog sistema upravlјanja i rukovođenja u vanrednim situacijama.

Nаciоnаlnа strаtеgiја zаštitе i spаsаvаnjа u vаnrеdnim situаciјаmа kао оsn-ov za donošenje, osim zakonа imа i drugе nacionalnе i međunarodnе do-kumentе, kao što su Nacionalna strategija održivog razvoja, Milenijumskicilјevi razvoja i Hjogo okvir za delovanje 2005 – 2015.

Strategija naglašava da rizik od katastrofa postoji u svakom društvu, oneusporavaju održivi razvoj, a njihova pojava u jednom regionu može daprouzrokuje štete u nekom drugom regionu i obrnuto. Načela na kojima sezasniva integrisani sistem zaštite i spasavanje su: pravo na zaštitu, soli-darnost, javnost, preventivna zaštita, odgovornost, postupnost pri upotrebisnaga i sredstava, kao i aktivna politika jednakih mogućnosti. Smanjenjerizika od katastrofa zahteva snažnu institucionalnu osnovu, koja se možepostići kroz jačanje kapaciteta, dobro upravlјanje, promovisanje odgovara-

jućih programskih politika i zakonodavstva, olakšani protok informacija i e -

kasne koordinacione mehanizme. Nacionalna strategija treba da obezbedie kasan i efektivan sistem zaštite i spasavanja kroz strateške oblasti odkojih su neke značajne kada se imaju u vidu iskustva Srbije tokom i nakonmajskih poplava 2014.godine i rezultata istraživanja*:

Pre svega, strateška oblast 2 - obaveštenost javnosti o svim funkcijamaintegrisanog sistema zaštite i spasavanja i merama za smanjenje rizika odkatastrofa može se pobolјšati pravovremenom dostupnošću informacijao opasnostima i rizicima od katastrofa. Sistem obrazovanja i mediji imaju

klјučnu ulogu. Sve informacije o sistemu zaštite i spasavanja i merama zasmanjenje rizika od katastrofa, moraju se učiniti dostupnim i osobama sainvaliditetom. Pravovremeno upoznavanje dece sa integrisanim sistemomzaštite i spasavanja moguće je uklјučivanjem tema o smanjenju rizika odkatastrofa u formalno i neformalno obrazovanje, a sprovođenjem stručnihobuka i treninga doprineće ososoblјenosti, kako nadležnih organa, tako istanovništva da zaštite sebe i postanu otporniji na katastrofe.

Strateška oblast 4 - umanjiti faktore rizika. Rizici od katastrofa u vezi sa

promenom društvenih, ekonomskih, ekoloških i uslova korišćenja zemlјiš-

* “Rodna analiza uticaja poplava u Srbiji u 2014. godini”, Višnja Baćanović, 2014

RIZICI I POTREBA ZA ODGOVORNIM UPRAVLЈANJEM


15/64

15


ta, kao i uticaji opasnosti koji se vezuju za geološke događaje, vremenskeprilike, vodu i klimatske promene, predmet su planiranja održivog razvoja,izrade i sprovođenja odgovarajućih strategija, sektorskih programa i drugihplansko-programskih dokumenata i važno su pitanje u situacijama nakonkatastrofe.Nаciоnаlni milеniјumski cilјеvi rаzvоја u Rеpublici Srbiјi , pоlаzеći оdМilеniјumskе dеklаrаciје UN iz 2000. gоdinе, utvrđuјu nеkоlikо zаdаtаkаvažnih zа оstvаrivаnjе rоdnе rаvnоprаvnоsti, pоbоlјšаnjе pоlоžаја žеnа irаzvоја kоncеptа lјudskе bеzbеdnоsti. Podsećamo da je treći Мilеniјumskicilјrоdna rаvnоprаvnоst i pоbоlјšаnjе pоlоžаја žеnа ugrađen u Nаciоnаlnecilјеve rаzvоја Rеpublikе Srbiје kојi su prilаgоđеni spеci čnim pоtrеbаmа iprоblеmimа grаđаnа i grаđаnki.

Strаtеgiја оdrživоg rаzvоја je postavila osnovne smernice za primenu zaš-tite životne sredine sprovođenjem aktivnosti mnogobrojnih učesnika na ra-zličitim nivoima, od lokalne samouprave i nacionalnog, do regionalnog imeđunarodnog nivoa. Strategija prepoznaje rodnu ravnopravnost kao jedanod faktora društveno-ekonomskih uslova i perspektiva.

Cilј Strategije je da uravnoteži i spoji u celinu tri klјučna činioca, tj. tri stubaodrživog razvoja koje će podržavati odgovarajuće institucije: održivi razvoj

ekonomije, privrede i tehnologije, održivi razvoj društva na bazi socijalneravnoteže i zaštita životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnimresursima. Strategija se zasniva na opšteprihvaćenim principima koji sude nisani u Deklaraciji o održivom razvoju iz Johanesburga, Milenijumskimcilјevima razvoja i u Strategiji održivog razvoja EU:

1) Međugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije koja po-drazumeva zadovolјenje potreba sadašnjih generacija, ali tako da se neugroze prava budućih generacija. Solidarnost unutar generacije će bitipostignuta demokratski usaglašenom raspodelom raspoloživog prirod-nog i stvorenog kapitala tako da se obezbede osnovne lјudske potrebeza sve društvene grupe;

2) Otvoreno i demokratsko društvo - učešće građana u odlučivanju po-drazumeva garantovanje građanskih prava, obezbeđivanje pristupainformacijama i osiguranje dostupnosti pravde. Potrebno je obezbeditiodgovarajuće konsultacije s građanima i njihovo učešće u donošenjuodluka;

3) Znanje kao nosilac razvoja. Promovisati obrazovanje i razvijanje javnesvesti o održivom razvoju;



16/64

6


4) Uklјučenost u društvene procese. Promovisati puno uklјučivanjegrađana u društvo, podsticati jednake mogućnosti za svakoga tako štoće se promovisati lјudska prava, posebno rodna ravnopravnost i boriti

protiv svih oblika diskriminacije a rmativnim merama za marginalizo-vane grupe i smanjenjem siromaštva;5) Uklјučivanje pitanja životne sredine u ostale sektorske politike. Pro-movisati integraciju ekonomskih, socijalnih i ekoloških pristupa i analiza,te podržati korišćenje instrumenata kao što je strateška procena životnesredine;

6) Predostrožnost. Zahtevati očuvanje prirodne ravnoteže kada nemapouzdanih informacija o određenom problemu. Svaka aktivnost mora biti

planirana i sprovedena tako da prouzrokuje najmanju moguću promenuu životnoj sredini. Preventivno delovati da bi se sprečili mogući znatninegativni uticaji na životnu sredinu, osobito ako bi bila ugrožena dobrobitlјudi i životinja;

7) Zagađivač/korisnik plaća - uklјučenje troškova vezanih za životnusredinu u cenu proizvoda. Uklјučiti troškove vezane za životnu sredi-nu, tj. uništavanja životne sredine u ekonomske troškove zagađivača/korisnika;

8) Održiva proizvodnja i potrošnja. Poštovati uravnotežene odnose u ek-sploataciji prirodnih resursa i obezbediti visok nivo zaštite i pobolјšanjakvaliteta životne sredine. Smanjiti zagađenje životne sredine i promov-isati održivu potrošnju i proizvodnju, ali ekonomski rast ne sme da uz-rokuje proporcionalni porast degradacije životne sredine.

Nаciоnаlni prоgrаm zа uprаvlјаnjе kаtаstrоfаmа (NDRМP) usvojila je udеcеmbru 2014. godine Vlаdа Rеpublikе Srbiје. Program trеbа dа pоmоgnеizgrаdnji svеоbuhvаtаne оtpоrnоsti nа kаtаstrоfе, a biće kоrišćen kао оkvirza koordinaciju i sprovođenje aktivnosti za smanjenje i upravlјanje rizicimau Srbiji.

Rеzоluciја 1325 Sаvеtа bеzbеdnоsti Uјеdinjеnih nаciја – Žеnе, mir, bеzbеd -nоst predstavlјa osnov za uklјučivanje žena u sektor bezbednost i nаglаšаvаpоslеdicе sukobа nа žеnе i dеvојkе, kao i vаžnоst ulоgе žеnа u izgrаdnji mirаi pоstkоn iktnоm оpоrаvku zеmlје. Оdlukоm Vlаdе Rеpublikе Srbiје 2010.gоdinе je оbrаzоvаnа multisеktоrskа Rаdnа grupа zа izrаdu Nаciоnаlnоgаkciоnоg plаnа zа primеnu ove Rеzоluciје, a Мinistаrstvо оdbrаnе joj pružаstručnu i аdministrаtivnо-tеhničku pоtpоru. U strаtеškom cilјu “Оsigurаvаnjеzаdоvоlјаvајućеg nivоа dеlоtvоrnе zаštitе žеnа i dеvојаkа оd svih vidоvа



17/64

17


diskriminаciје, kršеnjа žеnskih lјudskih prаvа i rоdnо zаsnоvаnоg nаsilја”predviđeno je razvijanje еdukаtivnih аktivnоsti о zаštiti žеnа i dеvојаkа оdsvih vidоvа nаsilја u slučајu rаtа i vаnrеdnim situаciјаmа.

Svetska konferencija o smanjenju katastrofa je održana 2005. godine ugradu Kobe, Hyogo, u Japanu na kojoj je prihvćen Okvir delovanja 2005-2015 : Stvaranje otpornosti država i zajednica na katastrofe. Konferencija jeponudila jedinstvenu priliku za promovisanje strateškog i sistematskog pris-tupa smanjenju ugroženosti* i rizika** od opasnosti***. Konferencija je takođeukazala na potrebu za stvaranje otpornosti država i zajednica na nepogodei ustanovila načine stvaranja otpornosti.**** Identi kovane su praznine i izazoviu pet oblasti:

1. Uprаvlјаnjе: оrgаnizаciоni, prаvni i pоlitički оkvir2. Idеnti kаciја rizikа: Prоcеnа, mоnitоring i rаnо upоzоrаvаnjе

3. Uprаvlјаnjе znаnjеm i оbrаzоvаnjе

4. Smаnjеnjе fаktоra rizikа

5. Priprеmlјеnоst zа е kаsnо rеаgоvаnjе i оbnоvu.

U mаrtu 2015. gоdinе nа Svеtskој kоnfеrеnciјi о smаnjеnju rizikа оdkаtаstrоfа usvојеnа је Sеndаi dеklаrаciја о smаnjеnju rizikа оd kаtаstrоfаkојоm sе menja Hјоgо оkvir zа dеlоvаnjе i utvrđuju četiri priоritеta:

Priоritеt 1: Rаzumеvаnjе rizikа оd kаtаstrоfа

Priоritеt 2: Јаčаnjе јаvnе uprаvе zа uprаvlјаnjе rizicimа оd kаtаstrоfа

* Ranjivost je de nisana kao: “Stanja uzrokovana zičkim, socijalnim, ekonomskim i oko-

lišnim faktorima ili procesima, koji povećavaju osjetljivost zajednice na uticaj od opasnosti.”UN/Međunarodna strategija za smanjenje rizika, Ženeva 2004.** Rizik je de nisan kao: “Potencijalno štetan zički događaj, fenomen ili ljudska aktivnost kojimože dovesti do gubitka života ili povreda, štete po vlasništvo, ometanja socijalnog i ekon-omskog razvoja i ekološke degradacije.Opasnosti mogu uključiti latentna stanja koja mogupredstavljati buduću pretnju i mogu biti različitog porekla: prirodnog (geološkog,hidrometeo-rološkog, i biološkog) ili izazavanog ljudskim procesima (ekološka degradacija i tehnološkeopasnosti)“ UN/Međunarodna strategija za smanjenje rizika. Ženeva 2004.*** Polje delovanja Okvira za delovanje uključuje katastrofe prouzrokovane prirodnim opas-nostima, te povezane ekološke I tehnološke opasnosti I rizike. Okvir na taj način odražava

jedan holistički I višestruki pristup upravljanju rizicima od katastrofa, te međusobnu vezu kojamože imati značajan uticaj na socijalne, ekonomske I ekološke sisteme, kao što je naznačenouYokohama strategiji (parag. 1, dioB, slovoI, strana 8).**** Hyogo okvir za delovanje 2005-2015



18/64

8


Priоritеt 3: Ulаgаnjе u smаnjеnje rizikа оd kаtаstrоfа zа оtpоrnоst

Priоritеt 4: Unаprеđеnjе sprеmnоsti nа kаtаstrоfе rаdi еfеktivnоg оdgоvоrа

Jedan od prioriteta za delovanje u Hjogo okviru je uklјučivanje jednakostipolova u sve politike o rukovođenju rizicima od katastrofa, planove i pro-cese donošenja odluka, uklјučujući one koje se odnose na procenu rizika,rano upozoravanje, upravlјanje informacijama, edukaciju i obuku. Nа kon-ferenciji post-2015 okvir za smanjenje rizika od katastrofa, odnosno Hjogo2, izmеđu оstаlоg је rеčеnо da je za praćenje napretka potrebno imati uvidu pоkаzаtеlје koji se odnose na pol, godine života i invalidnost, kao ida je potrebno koristiti pristup lјudskih prava i u sve tokove uklјučiti temekoje se odnose na rodnu ravnopravnost, ali i upravlјanje rizicima, štо

prеmа оrganizaciji koja zastupa ženska prava (Women’s Major Group)zаhtеvа аngаžоvаnje cеlоg društvа, оsnаživаnjе, јеdnаkоst i svеоbuhvаtnоi nеdiskriminаtоrnо učеšćе žеnа, dеcе i mlаdih, оsоbа sа invаliditеtоm iоstаlih grupа u cеlоkupаn prоcеs.

Republika Srbija je izradila izveštaj o napretku implementacije Hjogo okvi-ra za akciju za period 2013-2015. iz kojeg se može zaklјučiti da se tokomprocesa nije u potpunosti vodilo računa o rodnoj ravnopravnosti. U izveštajuse navodi i to da su podaci dostupni i razvrstani po polu, kao i da su rodni

odnosi ugrađeni u politike na odgovarajući način. Međutim, kako izveštajzahteva objašnjenje odgovora, kao odgovor je navedeno da su aktivnostiCrvenog krsta Srbije u oblasti DRR (smanjenja rizika od katastrofa) rodnoravnopravni.* Dakle, ne vodi se rodno osetlјiva statistika i evidencija na in-stitucionalnom nivou niti se uočavaju mogućnosti promene politika u prav-cu uklјučivanja roda kao razvojne komponente. Kаpаcitеt UN zа prоcеnurizikа оd kаtаstrоfа (The Capacity for Disaster Reduction Initiative CADRI)

је 2011. izvršiо prоcеnu pоtrеbа zа kаpаcitеtimа zа smаnjеnjе rizikа оdkаtаstrоfа u Srbiјi. Prеpоrukе ovog tela оstајu nа snаzi i CАDRI prеduzimа

niz misiја u Srbiјi sа cilјеm dа sе izrаdi Nаciоnаlni аkciоni plаn zа NDRМP.Potreba za uklјučivanjem rodne ravnopravnosti u politike upravlјanja rizici-ma je proizašla iz prepoznavanja činjenice da žene nisu samo jedna odnajugroženijih grupa koje pogađaju prirodne i antropogene katastrofe, negonjihove kapacitete i veštine treba imati u vidu i prilikom kreiranja procenai planova, u preventivnim aktivnostima, ali i nakon nastanka katastrofe.Katastrofe imaju posledice na celu zajednicu, ali je njihov uticaj na žene idecu veći, jer infrastrukturne teškoće, premeštanje i izolacija, nedostatak

* National progress report on the implementation of the Hyogo Framework for Action (2013-2015)



19/64

19


porodične i društvene podrške, zbog odsustva muškaraca padaju na teretžena. Takođe, tokom i nakon katastrofe se povećava ranjivost žena, kaoi mogućnost pojavlјivanja ili eskalacije porodičnog nasilјa. Žene su najpri-sutnije u neformalnim sektorima rada i polјoprivredi koji su često najvišepogođeni vanrednim događajima, tаkо da su stоpе nеzаpоslеnоsti mеđužеnаmа nаkоn kаtаstrоfе visоke. Žene su neophodne u svim fazama krei-ranja politika i zbog toga što se one primarno brinu o deci, starijima, bolesn-ima i osobama sa invaliditetom.

Žene nisu samo žrtve nego i klјučni akteri za izgradnju zajednice zbog čega je veoma važan razvoj ženskih kapaciteta za smanjivanje rizika od katastro-fa i njihovog negativnog uticaja u upravlјanju rizicima. Žene treba i mogu dadaju doprinos kreiranju politika na svim nivoima.

Zato je uklјučivanje rоdnе perspektive u uprаvlјаnje vаnrеdnim situаciјаmаod suštinskog značaja јеr će u suprоtnоm žеnе i dаlје biti nеsrаzmеrnоpоgоđеne kаtаstrоfаmа. Svi оni kојi rаdе u tој оblаsti trеbа dа prеpоznајuspеci čnе pоtrеbе žеnа, da uvaže činjenicu da se one brinu o važnimdelovima života u situаciјi kаtаstrоfе, te da mоgu značajno da doprinesuоpоrаvku i obnovi zajednice, kao i održivom razvoju.

Pоsеbnu pаžnju trеbа pоsvеtiti јаčаnju i pоdršci žеnskоg lidеrstvа nа lоkаl-

nоm, ali i nа nаciоnаlnоm nivоu. Svi programi upravlјanja rizicima morajubiti deo e kasnog održivog razvoja koji poštuje potrebe i mogućnosti i ženai muškaraca.



20/64

0


Vanred ne s i tuac i j ei ž i vo tna s r ed ina

Nada Lazić

Zakonom o vanrednim situacijama de nisano je, između ostalog, da je „lič-na, uzajamna i kolektivna zaštita najmasovniji oblik pripremanja i organizo-vanja učešća građana u zaštiti i spasavanju, koja obuhvata mere i postupkenjihove neposredne zaštite i spasavanja u poslovnim i stambenim zgrada-ma, drugim objektima i mestima gde žive i rade“. Zakonom je predviđenaobaveza da se na svim nivoima od lokalnog do nacionalnog, pre svegaurade procene ugroženosti teritorije, u zavisnosti od opasnosti koje pretetim teritorijama. Na osnovu Procene ugroženosti prave se Planovi zaštite ispasavanja u vanrednim situacijama, a obavezu izrade ovih planova imajui privredna društava.

Procena ugroženosti je dokument kojim se identi kuju opasnosti, izvori ioblici ugrožavanja, mogući efekti i posledice i sagledavaju snage, sredstvai preventivne mere. Procene ugroženosti mogu da rade samo lica sa licen-com koju stiču prema Pravilniku kojim se uređuje postupak za dobijanjelicence.

Zbog manjkavosti postojećih podzakonskih akata procene ugroženosti Re-publike Srbije i Autonomne pokrajine, kao i procene najvećeg broja jedi-nica lokalne samouprave nisu usvojene do sredine januara 2015. godine.U AP Vojvodini samo četiri lokalne samouprave (JLS) su donele Proceneugroženosti i Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, dok sudruge donele samo Procenu (7) ali ne i Plan. Čak 19 JLS je u postupkuizrade Procene ili je ona napravlјena ali još nije usvojena. Uzimajući u obzirčinjenicu da Procene ugroženosti mogu raditi samo licencirana lica postojiopravdana sumnja da postojeće procene nisu urađene u skladu sa Pravil-nikom, niti u skladu sa stvarnim prilikama, potrebama i kapacitetima lokalnesamouprave. Iako većina opština ima zaposleno lice u upravi, nadležno zavanredne situacije, prisutna je stručna neusaglašenost osoba koje taj posaoobavlјaju. Negde je to referent protivpožarne zaštite, negde komunalni ins-pektor ili čak stručni saradnik za zaštitu životne sredine, vanredne situacijei rodnu ravnopravnost.

S obzirom na to da u vanrednim situacijama neminovno dolazi do različitihuticaja na životnu sredinu, često veoma štetnih, neophodno je analiziratida li jedinice lokalne samouprave na pravi način sagledavaju ovu vezu i

VANREDNE SITUACIJE I ŽIVOTNA SREDINA


21/64

21


koliko su spremne da u datim situacijama reaguju na odgovarajući način.Program zaštite životne sredine jedan je od dokumenata koji je u obavezida sačini svaka JLS. Zakonom o zaštiti životne sredine de nisano je dalokalna samouprava donosi Program zaštite životne sredine u skladu sastrateškim dokumentima i speci cnim interesima. Lokalni programi mora-

ju biti usaglašeni sa Nacionalnim programima i strategijama i izrađuju seza period od 10 godina. Prema raspoloživim podacima u AP Vojvodini jeurađeno samo nekoliko lokalnih programa za zaštitu životne sredine koji serazlikuju i po sadržaju i po strukturi.

JLS je u obavezi da sprovodi monitoring životne sredine na svojoj teritorijii da vodi Lokalni registar izvora zagađenja. Takođe, ima obavezu da obav-eštava javnost o stanju životne sredine i o merama upozorenja ili o razvojuzagađenja koja mogu predstavlјati opasnost po život i zdravlјe lјudi.Nažalost, u praksi se Program sprovodi parcijalno i diskontinuirano bezpovratnog uticaja na popravlјanje stanja.

Posebno je važna primena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontrolizagađenja životne sredine jer predviđa da u sklopu potrebne dokumentacijeza izdavanje IPPC (integrisane) dozvole operater mora imati, pored os-tale dokumentacije i Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje

njihovih posledica .U Vojvodini ima oko 60 farmi (živine i svinja) koje imaju obavezu da pribaveintegrisanu dozvolu (IPPC), u sektoru energetike ima šest postrojenja (op-eratera) i u proizvodnji i preradi metala sedam postrojenja koja moraju dapribave ovu dozvolu. Iako su po zakonu obavezni da pribave ovu dozvolumnogi nisu podneli ni zahtev. To znači da JLS na čijoj se teritoriji nalazeovakva postrojenja nemaju uvid u opasnosti kojima je izloženo stanovništvoi životna sredina u slučaju vanrednih situacija kao što su poplave, akcidentiu tim postrojenjima i druge vanredne situacije.

Upravlјanje otpadom na celoj teritoriji Vojvodine takođe predstavlјa prob-lem i potencijalnu opasnost u slučaju vanrednih situacija, jer većina naselјanema sanitarno uređene deponije. Posebnu opasnost predstavlјaju mno-gobrojne divlјe deponije gde se otpad nekontrolisano odlaže, što u slučajupoplave može da dovede do raznošenja ovog zagađenja na veliku površinuobradivog zemlјišta i direktno ugrozi zdravlјe stanovništva. Iz svega nave-denog se stiče utisak da JLS ne sagledavaju ovaj aspekt problema kada jeu pitanju reagovanje u vanrednim situacijama. Posebna kategorija objekatasu tzv. Seveso postrojenja koja imaju i rukuju opasnim supstancama iznadodređenih minimalnih količina de sanih propisom.

VANREDNE SITUACIJE I ŽIVOTNA SRED


22/64

2


Obaveza operatera Seveso postrojenja je da dostavi obaveštenje, odnos-no izradi Politiku prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaš-tite od udesa . Operateri Seveso postrojenja su dužni da redovno obav-eštavaju javnost koja može biti pogođena udesom. Rizik od pojave velikenesreće mogao bi biti veći zbog verovatnoće prirodnih katastrofa koje supovezane sa položajem objekata, a to bi trebalo uzeti u obzir kod pripremamogućih scenarija velikih nesreća. Posebno bi osobama koje bi mogle bitipogođene velikom nesrećom trebalo pružiti dovolјno informacija, jasno i ra-zumlјivo.

U Vojvodini se nalazi 13 Seveso objekata nižeg reda i 20 objekata višegreda. Neke lokalne samouprave imaju više takvih objekata na svojoj teritoriji(Pančevo, Zrenjanin). Prema raspoloživim podacima JLS nemaju adekvat-nu saradnju sa ovim privrednim subjektima i ne zna se da li imaju uvid u na-vedena dokumenta. Takođe, mnoge JLS ne sarađuju sa susednim lokalnimsamoupravama po pitanju zaštite životne sredine niti usklađuju Planovezaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (samo 7 JLS navode da imajuPlan usklađen sa susednim JLS).

Informisanje javnosti o nadolazećoj nepogodi ili potencijalnom nastupan- ju opasnosti u JLS se obavlјa putem medija (radio i tv stanice). U vremepoplava 2014. godine pokazalo se da u pojedinim mestima to nije urađeno

na vreme i na adekvatan način zbog čega je bilo i žrtava i velike materijalneštete.

Edukacija se u JLS sprovodi putem uputstava, delјenjem edukativnog ma-terijala, obukom u mesnim zajednicama, obukom u školama, obukom o pro-tivpožarnoj zaštiti, ali neke JLS ne rade ništa po ovom pitanju. Iako su Za-konom o vanrednim situacijama predviđeni različiti oblici obuke u školama,kursevi, seminari, treninzi, vežbe i probne mobilizacije za članove civilnezaštite, to u praksi ne funkcioniše na pravi način.

Jedan od najvećih razloga zbog kojeg se Zakon o vanrednim situacijama nesprovodi na adekvatan način je nansiranje aktivnosti koje su predviđeneovim zakonom. Pojedine JLS nemaju planirana sredstva u budžetu za ovenamene dok je kod drugih predviđeno nansiranje samo nekih aktivnosti.Karakteristično je da se najčešće nansiraju priprema, opremanje i obukaštabova, jedinica CZ, poverenika i zamenika (79% JLS), zatim troškovi an-gažovanja osposoblјenih pravnih lica u skladu sa ugovorom za izvršavanjezadataka zaštite i spasavanja (64% JLS) i izgradnja sistema za uzbunjivan-

je (67% JLS). Finansiraju se, zatim, poverenici i troškovi sprovođenja merazaštite i spasavanja (36% JLS) dok je nansiranje održavanja zaštitnih objekata i podzemnih objekata za sklanjanje, obuke stanovništva i saniranje

VANREDNE SITUACIJE I ŽIVOTNA SREDINA


23/64

23


šteta planirao mnogo manji broj JLS.

U mnogim JLS formalno postoje stručno osposoblјeni timovi (SOT) koje suobrazovali štabovi, ali se postavlјa pitanje kako oni u praksi funkcionišu i da

li su ti timovi plaćeni za svoj rad.Zaklјučak

Može se reći da su obaveze i odgovornosti JLS za zaštitu životne sredi-ne u sklopu reagovanja u vanrednim situacijama veoma velike i brojne,regulisane nizom zakona ali da je za ispunjavanje tih obaveza potrebnoobezbediti bolјe institucionalne, tehničke, kadrovske i nansijske kapacitete.

VANREDNE SITUACIJE I ŽIVOTNA SRED


24/64

4


Anal iza rodne pe r spek t iveu p rocesu smanjen ja r i z ikau i zabran im loka ln imsamoupravama

Dr Vesela Radović

Uvod

Republika Srbija (RS) i u njoj Autonomna pokrajina Vojvodina (APV) su

značajno izložene različitim vrstama opasnosti (prirodnim i antropogenim),a naročito rizične jesu one izazvane globalnim klimatskim promenama (hi-drometeorološke opasnosti).* Navedene opasnosti su česta pojava na pros-toru Jugoistočne Evrope i one mogu biti opasne po život i zdravlјe lјudi izbog mogućih prekograničnih efekata. Prekogranične opasnosti zahtevajukoordinirane aktivnosti dve ili više država istovremeno u cilјu ublažavanjaposledica. Zaštita i spasavanje stanovništva ugroženog različitim opasnos-tima jeste jedno od osnovnih pitanja nacionalne bezbednosti. Mnogobrojneaktivnosti donosilaca odluka uz pomoć međunarodne zajednice su uticalena razvoj i aktivnosti sistema zaštite i spasavanja u Srbiji. Ono što je, bezobzira na značajan napredak ovog sistema izostalo, jeste adekvatno up-ravlјanje rizikom na lokalnom nivou i pri tome unapređenje kapaciteta zauvođenje rodne perspektive u cilјu redukcije postojećih rizika.

U cilјu pridruživanja Evropskoj Uniji (EU) realizovani su mnogobrojni nacio-nalni i međunarodni projekti u kojima je na različite načine de nisan rizikod opasnosti koje prete Srbiji. Jedan od najpoznatijih izveštaja koji jasnoukazuje na probleme u odgovoru na opasnosti na globalnom i nacionalnom

nivou jeste izvestaj WorldRisk Report.U ovom jedinstvenom globalnom izveštaju Srbija je kategorisana kao zemlјasa značajnim rizikom u mogućim prirodnim katastrofama. Ovaj indeks sedobija izračunavanjem (kombinovanjem) četiri faktora: izloženosti, osetlјi-vosti, nedostatka kapaciteta za adekvatan odgovor i nedostatka kapaciteta

* European Environmental Agency, Mapping the impacts of natural hazards and technologi-cal accidents in Europe: An overview of the last decade, Technical Report/No 13/2010 (Dos-tupno na http://www.eea.europa.eu/publications/mapping-the-impacts-of-natural/mapping-the-impacts-of-the.pdf)

ANALIZA RODNE PERSPEKTIVE U PROCESU SMANJENJA RIZIKAU IZABRANIM LOKALNIM SAMOUPRAVAMA


25/64

25


adaptacije. Poslednja tri faktora odnose se na socijalne aspekte rizika. Nјi-hova kombinacija predstavlјa stepen društvene ugroženosti.*

Faktori koji se odnose na nedostatak kapaciteta za adekvatan odgovor i

nedostatak kapaciteta adaptacije su u Srbiji u periodu 2012.-2014. blagopobolјšani što je doprinelo smanjenju indeksa rizika (vrednosti su prikazaneu Tabeli broj 1).

Zemlja God. Rang Izloženost Ugroženost OsetlјivostNedostatakkapaciteta zaadekvatanodgovor

Nedostatakkapacitetaadaptacije

WorldRiskIndex

Srbija2012 66 18,05% 42,52% 18,77% 68.33% 40.46% 7.67%

2013 65 18,05% 41,75% 18,67% 66.96% 39.61% 7.53%

2014 76 18,05% 38,30% 18,47% 66.17% 30.27% 6.91%

Logično je pretpostaviti da bi indeks rizika imao značajno veću brojnu vred-nost kada bi se na ovako dobijen indeks dodao na sličan način izračunatpostojeći rizik od antropogenih opasnosti, kao i od tzv.Natech katastrofa(Natural hazards triggering technological risks). Rizici koji su uzrociNatechkatastrofa su tehničko-tehnološkog porekla čiji je okidač (triger ) neka odprirodnih katastrofa, najčešće zemlјotres, uragan, poplava, cunami ili nekadruga prirodna katastrofa. Pojam Natech katastrofa je objasnio u jednom odsvojih radova profesorSteven Pico nakon uragana Katrina koji je devastiraoNew Orleans.**

Jedan od mnogih problema sa kojima se zainteresovane strane suočavajuu procesima redukcije rizika jeste i neujednačena terminologija u različitimdokumentima. Izbor „jezika” terminologije klјučnih koncepata i pojmova sakojim se suočavamo u oblasti smanjenja rizika od prirodnih i antropogenihkatastrofa, kao i u procesu upravlјanja vanrednim situacijama u Srbiji jesteosnov adekvatne komunikacije između zainteresovanih strana. Mnoštvo ra-zličitih termina dovodi do nerazumevanja postupaka koje građani/građanketreba da preduzmu u cilјu postizanja adekvatne lične i kolektivne bezbed-nosti. Izrazi i termini koji se koriste u Republici Srbiji u ovoj oblasti de ni-

* Više informacija o primenjenoj metodologiji u izračunavanju indeksa i samoj tabeli dostupno je na www.WorldRiskReport.org.** J.S. Picou, (2009), Katrina as a Natech Disaster Toxic Contamination and Long-Term Risksfor Residents of New Orleans. Dostupno na : stevenpicou.com/pdfs/katrina-as-a-natech-disas-ter.pdf

Tabela 1: Indeks rizika Srbije u periodu 2012-2014.

ANALIZA RODNE PERSPEKTIVE U PROCESU SMANJENJAU IZABRANIM LOKALNIM SAMOUPRAV


26/64

6


sani su Zakonom o vanrednim situacijama koji je usvojen u decembru 2009.godine. Ipak, bez obzira na to što su nadležni organi u obavezi da koristeterminologiju koja je de nisana nacionalnom regulativom, oni treba i da poz-naju terminologiju usvojenu u međunarodnoj zajednici koja je poslužila kaoosnova za usvajanje terminologije u Srbiji. Ukoliko se usvoji jedinstveni stavu korišćenju terminologije jedinice lokalne samouprave (JLS) će u svojimplanskim dokumentima imati jednoobraznost koja olakšava rad svih stranau procesu. Takvim pristupom bi se doprinelo i bolјoj komunikaciji o rizicima ieliminaciji mogućih problema u komunikaciji.

Nakon mnogih neželјenih dešavanja u poplavama koje su se dogodile 2014.godine u Srbiji jasno je da je bez obzira na veličinu indeksa rizika potrebnouraditi mnogo toga da bi se stanovništvo od opasnosti adekvatno zaštitilo.Upravlјanje rizicima je jedan od najznačajnijih zadataka donosilaca odlukai jedno od osnovnih pitanja budućeg društvenog razvoja. U savremenomsvetu rizici se menjaju velikom brzinom i način na koji će društvo odgovoritina njih predstavlјa faktor koji utiče na stanje i kvalitet budućeg društvenograzvoja. U istoriji razvoja savremenog društva mnogi su primeri neadekvat-nog odgovora na rizike koji je doveo u nekim slučajevima do ugrožavanja,čak i nestanka civilizacija.

Rodna komponenta u procesu smanjenja rizika u katastrofama

Unapređenje kapaciteta ženskih organizacija civilnog društva i promocijaravnopravnosti polova i zabrana diskriminacije u procesu smanjenja rizikaod katastrofa u radu odgovornih subjekata postalo je urgentno pitanje uRepublici Srbiji. Prepoznavanje komponente rodne osetlјivosti i njenode nisanje normativno-pravnom regulativom u aktivnosti subjekata zaštitei spasavanja u Republici Srbiji je značajna činjenica, ali je ipak potrebnonaglasiti da je neophodno da ona bude vidlјivija u budućnosti. U Izveštajuo poplavama iz 2014.godine nalazi se podatak da u nekim od ugroženih

lokalnih samouprava nije bila vidlјiva komponenta rodne perspektive i da suosobe zadužene za ova pitanja bile neaktivne. *

Neophodno je istaknuti da put ka adekvatnoj implementaciji rodne pers-pektive u rad službi zaštite i spasavanja nije bio lak ni na globalnom nivoušto je istaknuto u jednom od klјučnih dokumenata kreiranih za unapređenjetako “preko potrebne politike i praktičnih smernica za rad nacionalnih i lo-kalnih vlasti za sprovođenje Hjogo deklaracije.”** U dokumentu je navedeno

* Poplave u Srbiji 2014. godine. Strana 105. http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/RNA-REPORT-140714.pdf ** Međunarodne strategije Ujedinjenih Nacija za smanjenje rizika od katastrofa (United Nation



27/64

27


da je 2004. godine svega 19 od 118 zemalјa navelo neku meru koja seodnosila na pitanje rodne razlike u procesu redukcije rizika koji se realizujena osnovu smernica Hjogo deklaracije.* Ovaj broj je postao značajno veći2009. godine kada je ove aktivnosti istakla 51 od 62 zemlјe. Ono što jestediskutabilno je to da u Srbiji nažalost u zvaničnom Izveštaju o sprovođenjuHjogo deklaracije u periodu 2013-2015. godina nema značajnijih navoda opozitivnim aktivnostima u oblasti rodne perspektive u procesu smanjenjarizika. U tom izveštaju se navodi da u Srbiji nisu primenjene mere koje bidoprinele da se rodna osetlјivost prepozna u procesu oporavka ugroženezajednice (strana 34). Takođe se ističe da je rodna osetlјivost delimičnousvojena i institucionalizovana u fazama redukcije rizika i oporavka. U Iz-veštaju na stranama 39 i 42 istaknut je određen napredak u ostvarivanjuklјučnih indikatora (drugog i četvrtog). Ipak, iz svega navedenog jasno jeda ima mnogo prostora za pobolјšanje rada subjekata zaštite i spasavanja idrugih zainteresovanih strana u ovoj oblasti.**

Važno je istaći da je u oblasti zaštite i spasavanja na osnovu rezultata is-traživanja aktivnosti u poplavama 2014. ipak prepoznata potreba una-pređenja rodne perspektive u planiranju prevencije i upravlјanje rizicima.*** Jedan od važnih projekata realizovao je Pokrajinski ombudsman (“GenderEquality and Disaster Risk Reduction”) a imao je za cilј analizu dokumenata

jedinica lokalne samouprave na osnovu koje su donete preporuke važneza ugradnju rodne perspektive u aktivnosti koje su neophodne u procesuredukcije rizika. U Autonomnoj pokrajini Vojvodini je u cilјu realizacije projek-tnih zadataka izabrano šest lokalnih samouprava na osnovu različitih vrstarizika od opasnosti sa kojima se suočavaju (poplave, zagađenje vazduha,vode i zemlјišta, klizišta, velike količine otpada, ekstremni vremenski uslovii slično). Te opštine su: Sremska Mitrovica, Subotica, Pančevo, Vrbas,Sečanj i Beočin. Prilikom analize njihovih dokumenata za potrebe projektautvrđena je, između ostalog i značajna razlika u korišćenju terminologije.

International Strategy for Disaster-UN ISDR). UNISDR, UNDP i IUCN. Making Disaster RiskReduction Gender-Sensitive. Policy and Practical Guidelines. 2009. Geneva, Switzerland.* Izvod iz završnog izvještaja sa Svetske konferencije o smanjenju rizika održane 18.-25. jan-uara, 2005. godine, Kobe, Hyogo, Japan. Dokument je Hyogo okvir za delovanje 2005-2015:Stvaranje otpornosti država i zajednica na katastrofe. Dostupna na www.unisdr.org/wcdr. Ta-kođe na engleskom : The Hyogo Framework for Action 2005-2015: Building the Resilienceof Nations and Communities to Disasters at the World Conference on Disaster Reduction inJanuary 2005. http://www.unisdr.org/2005/wcdr/wcdr-index.htm** Serbia National progress report on the Implementation of the Hyogo Framework for Action(2013-2015). Serbian Ministry of Interior. Dostupno na: Prewention Web http: www.prevention-web.net/english/hyogo/progress/reports*** Baćanović, V.: Rodna analiza uticaja poplava u Srbiji u 2014. godini .



28/64

8


Izvršena rodna analiza dokumenata i prakse u odabranim opštinama poka-zala je da mnoga planska dokumenta sadrže u manjoj ili većoj meri rodnukomponentu. Bez obzira na navedeno važno je istaći da se rodna kom-ponenta istaknuta u sadržaju u opštinama nedovolјno uočava u pozitivnimprimerima u praksi. Učešće žena u procesu upravlјanja rizicima se ne možeoceniti kao adekvatno. Postoji mnogo prostora za unapređenje i mnoge ak-tivnosti su planirane u bliskoj budućnosti u mnogim oblastima rada u ana-liziranim lokalnim samoupravama. Prema istraživanju koje je sprovedenou okviru projekta ombudsmana, od ukupno 39 lokalnih samouprava kojesu dostavile odgovore na upitnike njih 11 (28%) je navelo da su u procesuizrade dokumenata imali na umu potrebu implementiranja rodne komponen-te, 11 njih nije vodilo računa o tome, 10 (26%) navodi da im nije poznat ovajpodatak, a 7 (18%) nije odgovorilo na pitanje.

U Srbiji je jasno vidlјiv jaz između planiranih i realizovanih strateških cilјevau oblasti zaštite i spasavanja, implementacije koncepta održivog razvoja iaktivnosti integrisanog sistema zaštite i spasavanja u celini. U cilјu otklan-

janja određenih nedoumica desile su se značajne promene u zakonodavst-vu poput organizovanja Kancelarije za pomoć i obnovu poplavlјenih područ-

ja, kao i predloga novih zakonskih rešenja.* Jedinice lokalne samouprave usadašnjim uslovima nisu u mogućnosti da adekvatno odgovore na složenezahteve zakonskih rešenja iz oblasti zaštite i spasavanja ali situacija se ev-identno pobolјšava.** U saradnji sa međunarodnom zajednicom i korišćen-

jem iskustava dobre prakse realno je očekivati značajno smanjenje rizika uočekivanju budućih katastrofa i adekvatno uklјučivanje rodne perspektive uove aktivnosti.

Finansiranje rada subjekata zaštite i spasavanja u Srbiji i Vojvodini

U cilјu otklanjanja posledica ali i realizovanja preventivnih aktivnosti kaoosnovnih za redukciju rizika u katastrofama neophodno je objasniti aktuelan

način nansiranja sistema zaštite i spasavanja u Srbiji, APV i JLS. Način -nansiranja integrisanog sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji je reg-ulisan Zakonom o vanrednim situacijama, članom 131 koji između ostalog(u stavu 6) kaže da APV i lokalna samouprava vrše saniranje šteta nastalihprirodnom i drugom nezgodom, „u skladu sa materijalnim mogućnosti -ma “ (bez bližeg određenja iznosa koji je potrebno obezbediti). Na osnovuaktuelne normativno-pravne regulative jedinice lokalne samouprave će biti

* Uredba o osnivanju Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja (“Sl. glasnik RS”,br. 55/2014) koja je stupila na snagu 24. 05.2014. godine.** Radović, V., Jovanović, L, Agić.,S.: Uticaj vanrednih situacija na održivi razvoj lokalnihsamouprava u APV, Ecologica 21 (73):11-17, 2014.



29/64

29


u mogućnosti da nakon izrade propisanih planskih dokumenata opredeleadekvatna nansijska sredstva u skladu sa rizicima koje su identi kovalekao prioritetne na svojoj teritoriji.

Drugi važan subjekt koji je zakonskom regulativom de nisan jeste Budžets-ki fond za vanredne situacije u kome se nalaze sredstva za te nameneopredelјena aktuelnim Zakonom o budžetu. Ovaj Fond se na osnovu člana134 Zakona o vanrednim situacijama koristi za obezbeđenje dodatnih sred-stava u svrhu integralnog upravlјanja vanrednim situacijama.

BUDŽETSKI FOND ZA VANREDNE SITUACIJE U MUP-u

Godina Planirana sredstva Odobrena sredstva (RSD)2013. 950.000.000,00 81.148.000,00

2014. 988.805.000,00 988.805.000,00

2015. 1.058.641.000,00 1.058.641.000,00

Isplata štete u određenim vanrednim situacijama i ostali rashodi u vanred-nim situacijama vrši se na osnovu zakonske regulative iz tekuće i stalnebudžetske rezerve, kao i iz izdvajanja u svrhu funkcije 160, ekonomske kla-

si kacije 484 tj. „nadoknade štete za povrede ili štetu nastalu usled elemen-tarnih nepogoda ili drugih prirodnih nepogoda“, kao i iz drugih izdvajanja zapostojeće opasnosti. U najvećem delu JLS to su izdvajanja za protivpožarnuzaštitu i protivgradnu zaštitu.*

Stalna budžetska rezerva koristi se za nansiranje rashoda i izdataka naime učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, u otklanjanju posledi-ca vanrednih okolnosti, kao što su zemlјotres, poplava, suša, požar, klizišta,snežni nanosi, grad, životinjske i bilјne bolesti, ekološka katastrofa i drugeelementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih događaja, koji mogu daugroze život i zdravlјe lјudi ili pruzrokuju štetu većih razmera.

Stalna budžetska rezerva se opredelјuje na osnovu zakona najviše do 0,5%ukupnih prihoda i primanja od prodaje ne nansijske imovine za budžetskugodinu. Rešenje o upotrebi sredstava stalne budžetske rezerve u gra-du/opštini donosi nadležni izvršni organ vlasti, na predlog lokalnog orga-na uprave nadležnog za nansije. Izveštaj o korišćenju sredstava stalne

* Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10,101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka) član 70

Tabela 2: Projekcija budžeta Fonda u periodu 2013.-2015.



30/64

0


budžetske rezerve dostavlјa se skupštini lokalne samouprave, uz završniračun budžeta.

Mnoge vanredne situacije su u Srbiji izazvale značajnu štetu koju je potreb-

no otkloniti, a sredstva koja se opredelјuju u ove svrhe iz budžeta su ne-dovolјna. Izdvajanje novca iz budžeta u svrhe koje su planirane je problemne samo Srbije nego i globalne zajednice u celini zato što bezbednost košta.Mnoge razvijene države smanjuju svoje budžete za upravlјanje vanrednimsituacijama i traže načine da njihove posledice svedu na najmanju meru.U Srbiji je drastičan primer zabeležen u toku 2013. godine kada je prvobit-no planirano da se Budžetskom fondu za vanredne situacije opredeli 1,7milijardi dinara, a da je nakon rebalansa budžeta predviđeno da se za ovenamene opredeli svega 400 miliona dinara.

Istraživanjem koje je sprovedeno u okviru projekta Ombudsmana utvrđeno je da su gotovo sve lokalne samouprave u APV (osim Beočina, Kanjiže,Stare Pazove, Subotice, Titela i Vršca) odvojile sredstva u cilјu nansiranjaodređenih aktivnosti u oblasti zaštite i spasavanja. Utvrđeno je da su sred-stva planirana u sledeće svrhe:

• 31 JLS (79%) nansira pripremu, opremanje i obuku štabova, jedi-nica CZ, poverenika i zamenika

• 14 JLS (36%) nansira poverenika i troškove sprovođenja merazaštite i spasavanja

• 25 JLS (64%) nansira troškove angažovanja osposoblјenihpravnih lica u skladu s ugovorom za izvršavanje zadataka zaštite ispasavanja

• 26 JLS (67%) nansira izgradnju sistema za uzbunjivanje na svojojteritoriji

• 2 JLS (5% - Ada i Ruma) nansiraju prilagođavanje podzemnih objekata za sklanjanje i njihovo održavanje• 7 JLS (18%) nansira održavanje drugih zaštitnih objekata• 7 JLS (18%) nansira obuku stanovništva za zaštitu i spasavanje• 4 JLS (10%) nansira saniranje šteta nastalih prirodnom i drugom

nezgodom.*

Ovo istraživanje je zapravo potvrdilo, između ostalih dva osnovna problema

* Rezultati analize Pokrajinskog ombudsmana na realizovanom projektu: Gender Equalityand Disaster Risk Reduction, 2014-2015.g.



31/64

31


u radu JLS i to:

1. Nedovolјna sredstva namenjena obuci stanovništva za zaštitu ispasavanje i

2. Nedostatak nansijskih sredstava za nadoknadu štete nastale uvanrednim situacijama.

Decenije nepostojanja integralnog sistema zaštite i spasavanja nastaleraspadom zajedničke države devedestih (Socijalističke Federativne Repub-like Jugoslavije-SFRJ) doprinele su da se način nansiranja sistema zaštitei spasavanja u Republici Srbiji, APV i lokalnim samoupravama u mnogimvanrednim situacijama u poslednje dve decenije prepoznavao kao ad-hoc,neplaniran i neadekvatan prisutnim opasnostima. Finansijska sredstva kojasu u okviru budžeta izdvajana na svakom nivou, od nacionalnog do lokalnogbio je nedovolјan i neadekvatno planiran. Iako je u sklopu Nacionalnogakcionog plana za učesnike u procesu organizovana obuka o prepozna-vanju važnosti uklјučivanja rodne komponente u proces planiranja sman-

jenja rizika, ovaj segment u planiranju budžeta nije adekvatno prepoznatniti realizovan. Zato je izvršena procena nansijskih sredstava potrebnihza oporavak nakon poplava koja prepoznaje važnost rodnih razlika i ulogežena u procesu redukcije rizika od opasnosti. Od 227.5 miliona dinara za

treninge koji se odnose na rodna pitanja u katastrofama planirano je 15miliona dinara.* Isti dokument je i izvor Tabele broj 3 u kojoj su prikazanei druge potrebe koje se odnose na šemu naknade neplaćenog rada žena irodno osetlјivu procenu uticaja katastrofa u domaćinstvima. Rodno osetlјivaobuka je praksa mnogih organizacija u svetu i mnogobrojni se vodiči kojinude smernice na koje načine i u kojim oblastima se ona može realizovati.Ono što je neophodno jeste da se u sklopu inovativnih edukativnih pro-grama ugrade postojeće kulturne, ekonomske i političke razlike.**

* Poplave u Srbiji 2014. godine. Tabela 3.2. na strani 133. http://www.obnova.gov.rs/uploads/useruploads/Documents/RNA-REPORT-140714.pdf ** Macdonald, M. (ed.) (1994) Gender Planning in Development Agencies: Meeting the Chal-lenge. Oxfam, Oxford.



32/64

2


Aktivnost potrebna u procesu obnove Potrebna sredstva (miliona RSD)

Šema naknade za neplaćeni rad žena 209.5

Rodno osetlјiva procena uticaja katastrofa udomaćinstvima 3.0

Obuka o rodnim pitanjima u katastrofama 15.0

Ukupno 227.5

S obzirom na planirane aktivnosti realno je očekivati da će u procesimasmanjenja rizika od katastrofa u budućnosti uloga žena biti vidlјivija u sva-kom segmentu upravlјanja vanrednim situacijama. Interesantna su iskustvadrugih zemalјa u obezbeđenju mikro nansijkih usluga poput kredita, osig-uranja i drugih mehanizama transfera rizika nakon katastrofa. Bilo bi ko-risno da se neki od primera pozitivne prakse iz katastrofom ugroženih ze-malјa implementiraju u Srbiji. Ovaj aspekt se odnosi, pre svega na potrebuekonomskog osnaživanja žena i ulogu ženskih poslovnih mreža u proces-ima oporavka zato što se nakon katastrofa pružaju i nove mogućnosti zaangažman malih i srednjih preduzeća. Pozitivna diskriminacija žena pre-duzetnika nakon katastrofa bi mogla biti jedna od mogućih aktivnosti donos-ilaca odluka u budućnosti.

Analiza dokumenta izabranih opštinau cilјu realizacije projektnih aktivnosti

Jedinice lokalne samouprave (JLS) koje su odabrane u svrhu realizacijecilјeva projekta se značajno razlikuju po vrstama rizika kojim su izloženei samim tim i aktivnostima koje sprovode i/ili treba da sprovode u oblastizaštite i spasavanja stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara i životnesredine. Takođe, one se značajno razlikuju u načinima na koji je rodna kom-ponenta ugrađena u njihova planska dokumenta. Pozitivno je da je svakaod njih (Sremska Mitrovica, Subotica, Pančevo, Vrbas, Sečanj i Beočin)ugradila u manjoj ili većoj meri rodnu komponentu u značajan broj dokume-nata. Razlog da je u nekima od njih rodna komponenta manje vidlјiva jeste

potreba izrade ili ažuriranja određenog broja dokumenata (radi ograničenjavremenskog trajanja na 2015. godinu, izmene zakonske regulative i dru-gih objektivnih faktora važnih za rad JLS u APV). Najveći broj analiziranih

Tabela 3: Planirana sredstva za potrebe rodno osetlјivog oporavka (Izvor Poplave u Srbiji 2014.)



33/64

33


dokumenata sadrži segmente koji se odnose na zaštitu životne sredine. Ulokalnim samoupravama je zabeleženo mnogo pozitivnih rezultata u nas-tojanjima da se životna sredina očuva i njeno stanje unapredi na način i uskladu sa opšte prihvaćenim konceptom održivog razvoja.

Uloga žena u aktivnostima zaštite životne sredine je značajna. Žene u loka-lnim samoupravama su veoma zainteresovane za pitanja očuvanja prirod-nih resursa kao neophodnih uslova za život i zdravlјe lokalne zajednice.David Fellow je 2002. u članku: „Ratovi otpada“ (Garbage Wars) predstaviomodel analize koja se odnosi na ulogu žena u zahtevima za obezbeđenjemtzv. pravde na zdravu životnu sredinu (pravde u životnoj sredini-ekološkepravde). On je istakao na kakav način se žene aktivno uklјučuju u borbu zazaštitu svog doma i porodice od neravnomerne raspodele rizika u životnojsredini u odnosu na materijalno stanje, stepen obrazovanja, rasu, religiju ilipripadnost određenoj zajednici ili grupi bilo koje vrste. U složenim okolnos-tima one deluju vodeći „bitku za jednaka prava na zdravu životnu sredinu usvim delovima sveta. U ovim opštinama je ova činjenica i prisutna u svakod-nevnim aktivnostima mnogih udruženja žena.*

U strateškim cilјevima dokumenata o razvoju JLS vidlјivo je da se najvećibroj aktivnosti vezuje za privredne grane u kojima žene čine značajan brojzaposlenih poput polјoprivrede, turizma, školstva, zdravstva i sličnog. Tako

na primer, opština Beočin planira da se agrarna infrastruktura i sistemodbrane od elementarnih nepogoda unapredi za 40% do 2022. godine. Ovaopština je u svom radu planirala i program za podizanje svesti o potrebamai problemima dece i mladih kao speci čne vrste priprema za delovanje unesrećama. Ovaj program su realizovali radnici lokalne samouprave, Crve-ni krst i Dom zdravlјa Beočin. U Strategiji razvoja ova aktivnost je navedenakao kontinuirana i obezbeđena su sredstva za njenu realizaciju u iznosu od20.000 RSD.

U većini analiziranih opština su realizovane aktivnosti u oblasti upravlјanjavanrednim situacijama u delu koji je jasno de nisan zakonskom regulativom:formiranje Štaba za vanredne situacije, Odluka o organizaciji i fukcionisanjucivilne zaštite na teritoriji JLS, de nisanje obaveza o nansiranju određenihaktivnosti propisanih normativno pravnom regulativom, formiranje stručnooperativnih timova i drugo. Ono što brine jeste podatak da jedan broj JLSnema sredstva za uzbunjivanje stanovništva ili su ista nedovolјno funkcio-nalna, kao i da nedostaje značajan broj planova čija je izrada obavezna naosnovu pozitivnih zakonskih propisa.

* Fellow D.N., (2002), Garbage Wars: The Struggle for Environmental Justice in Chicago, MITPress, Cambridge, p. 67 -91.



34/64

4


Od svih analiziranih lokalnih samouprava rodna konponenta je najvidlivijeugrađena u dokumenta grada Subotice. Ova komponenta se pronalazi unajvećem broju planiranih aktivnosti. Primer je Strategija lokalnog održivograzvoja grada koja sadrži svaki od tri segmenta održivog razvoja (ekonomi-

ju, zaštitu životne sredine i društvene odnose).* U samom dokumentu jekorišćen rodno osetlјiv jezik.

Komponenta rodne ravnopravnosti je ugrađena na odgovarajući način uPoglavlјu 8: Strateški cilјevi, prioriteti, mere i aktivnosti, spisak projekata iogleda se u sledećem:

• Uvođenje politike rodne ravnopravnosti i rodnog budžetiranja;• Usklađivanje svih važećih propisa lokalne samouprave sa načelima

rodne ravnopravnosti i stvaranje uslova za povećanje učešća ženai diskriminisanih grupa u predstavničkim telima na svim nivoima i uprocesu odlučivanja;

• Senzibilizacija građana/ki o rodnoj ravnapravnosti kroz jačanjekapaciteta obrazovnog sistema za integraciju rodne ravnopravnostiu obrazovanju.

U cilјu jačanja ekonomskih kapaciteta planirano je takođe u istom dokumen-tu i sledeće:

• Podsticanje zapošlјavanja, ženskog preduzetništva i samozapošlјa-vanja radi pobolјšanja položaja žena i višestruko diskrimisanih gru-pa na tržištu rada;

• Kreditni programi za podsticanje preduzetništva i svih oblika samo-zapošlјavanja žena i diskrimisanih grupa;

• Uvođenje mera pozitivne akcije za pripadnice ženskog pola prili-kom dodele stipendija.

• Senzibilizacija građana/ki o rodnoj ravnapravnosti kroz jačanjekapaciteta obrazovnog sistema za integraciju rodne ravnopravnostiu obrazovanju, i

• Izrada programskih sadržaja o rodnoj ravnopravnosti koje će se ko-ristiti na času razredne nastave.

Subotica je Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) usvojila 2003. godine čime je postavila bazu za dalјi napredak u zaštiti životne sredine. Grad Subotica

* Strategija lokalnog održivog razvoja grada Subotice 2013-2022. Dostupna na sajtu: http://www.subotica.rs/documents/slor/slor_sr.pdf



35/64

35


je u planiranju bužeta u više navrata izdvajao značajna sredstva u cilјupobolјšanja bezbednosti saobraćaja, izgradnju vetrozaštitnih pojaseva iobezbeđenje sredstava protivpožarne i protivgradne zaštite. U Izveštajuo korišćenju sredstava tekuće i stalne budžetske rezerve u 2011. godini seističe da su doneta tri rešenja za korišćenje stalne budžetske rezerve u cilјuotklanjanja štete nastale od elementarnih nepogoda i to: *

• Za otklanjanje štete na objektima usled delovanja podzemnih voda,dva puta je nabavlјen građevinski materijal u iznosu od po 1 000000 dinara.

• Izvršena je jedna nabavka građevinskog materijala za sanacijuštete usled požara na četiri kuće u Čantaviru i Subotici u iznosu od755 000 dinara.

• Fond za protivpožarnu zaštitu Subotice je dobio 800 000 (koliko jebilo predviđeno iz tekuće budžetske rezerve).

• Za polјozaštitu i podizanje i rekonstrukciju vetrozaštitnih pojasevaizdvojeno je iz budžeta 3. 014 966 dinara.

U toku 2012. godine doneta su rešenja za dodelu sredstava iz stalnebudžetske rezerve grada.

Isplaćeno je 3 471 8000 u toku trajanja vanredne situacije (5. - 8. febru-ara) na osnovu prioriteta koje je odredio Gradski štab za vanredne situacije(čišćenje snega i zbrinjavanje ugroženih lica).

• 450 000 licima za čišćenje snega na ulicama grada;• 3 062 000 za JKP, nevladine organizacije i mesne zajednice , i• 18 000 dinara za nabavku vatrogasnih vozila.

Subotica

godina Ukupan iznos Stalne rezerve Tekuće rezerve posledica i štete - 482011. 5.422.330.000,00 10.000.000,00 5.000.000,00

2012. 3.471.800,00

2013. 5.351.288.000,00 10.000.000,00 20.000.000,00

* Odluka o budžetu grada Subotica 2011 Sl list Grada 44/10; 32/11 ; 38/11 i 46/11.

Tabela 4: Budžet grada Subotice za period 2011-2013 (u RSD)



36/64

6


Subotica je u skladu sa Programom uređenja državnog polјoprivrednogzemlјišta kupila 70 raketa i 2012. razmatrala i mogućnost subvencionisanjaosiguranja u polјoprivredi, što je mera koju je primenilo Ministarstvo polјo-privrede, šumarstva i vodoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo u periodu kada je značajan broj lica bio ugroženesktremnim vremenskim prilikama (sušom).

Za razliku od Subotice, opština Sečanj je u odgovoru na rizike ograničenausporenim ekonomskim razvojem koji utiče na rad subjekata zaštite i spas-avanja na njenoj teritoriji. Opština je izložena i eksternim rizicima od poplava- izlivanja reka koje dolaze iz Rumunije. Opština Sečanj je imala katastro-falne posledice u poplavama 2005. godine. Nakon tog događaja intenzivira-na je saradnja između Srbije i Rumunije kako bi se posledice u budućnostismanjile.* Opština Sečanj je i tokom 2012. bila ugrožena ekstremnim vre-menskim prilikama koje su uticale na život stanovništva (velikim snežnimpadavinama, sušom i drugim). U Godišnjem Izveštaju o radu PokrajinskogŠtaba za vanredne situacije ** navedeno je da je opština Sečanj zbog nedo-statka kapaciteta dobila humanitarnu pomoć u prehrambenim artiklima (500paketa). Pozitivno je da u opštini Sečanj postoji mogućnost značajnijeg uk-lјučenja žena u proces redukcije rizika zato što u njoj deluje više udruženjažena.

Opština Vrbas je dugi niz godina bila ugrožena zagađenjem Velikog bačkogkanala koji je predstavlјao tzv.hot spot - najzagađeniju lokaciju životne sre-dine. Nјegova remedijacija je izazivala dugogodišnju pažnju javnosti. Opšti-na Vrbas je dala značajan doprinos rešavanju ovog ekološkog problema koji

je ugrožavao zdravlјe stanovništva, a ostvarila je i značajnu međunarodnusaradnju. Zaštita životne sredine usled zagađenja čiji je izvor industrija jeaktuelan problem ove opštine i mnoga udruženja deluju u ovoj oblasti.***

Grad Pančevo je učinio mnogo na jačanju svesti o potrebi adekvatnog

reagovanja u vanrednim situacijama. U gradu je registrovan značajan brojnevladinih organizacija čiji je interes zaštita zdravlјa stanovništva i životnesredine. Grad je između mnogih drugih dokumenata usvojio i Lokalniekološki akcioni plan - LEAP i Strategiju razvoja grada Pančeva za period

* Više o tome u dokumentu: Saradnja između javnih službi iz Rumunskog – Srpskogpograničnog regiona za uspostavljenje pograničkog kadra za sprečavanje i intervencije uslučaju poplava. Dokument je dostupan na sajtu: http://www.prefecturatimis.ro/doc/informare/studiu_situatii_risc_sb.pdf ** Godišnji Izveštaj o radu Pokrajinskog Štaba za vanredne situacije (APV, mart 2012. go-dine)*** Prioriteti zaštite životne sredine su dostupni na strani: http://www.vrbas.net/opstina-vrbas/ekologija/leap-vrbas



37/64

37


2014-2020. godine. Kako je u Pančevu ranije bilo više puta uzbunjivanjastanovništva zbog zagađenja vazduha grad je uspostavio sopstvenu mrežumonitoringa kvaliteta vazduha. Ona je sastavni deo državne mreže monito-ringa i kao takva se ugrađuje u Godišnji Izveštaj Srpske Agencije za zaštituživotne sredine - SEPE o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji. Pančevo je je-dini grad u Srbiji u kome gradska vlast u saradnji sa Balkanskom istraživač-kom mrežom (Balkan Investigative Reporting Network –BIRN )* sprovodi pi-lot projekat „participativno budžetiranje“. Cilј projekta je da građani/građankeostvare značajan uticaj u kreiranju gradskog budžeta. Logično je očekivatida će i koncept rodnog budžetiranja biti u bliskoj budućnosti uspešno pri-menjen u ovom gradu.

Sremska Mitrovica je grad koji, osim prirodnih opasnosti, ima značajan rizikod antropogenih opasnosti zbog tzv. istorijskog zagađenja, loše privatizaci-

je, blizine značajne saobraćajnice (E 70 autoput Beograd-Zagreb) na kojojsu česte saobraćajne nesreće i mnoge druge zbog čega posebna pažnjatreba da se pokloni izgradnji otpornosti samog grada.

Kada se govori o izdvajanjima potrebnim za ublažavanje posledica vanred-nih situacija u Budžetu za 2015. godinu su planirana sredstva ali s obziromna nepostojanje tzv „strateških“ dokumenata koji se odnose na procenurizika u gradu nejasno je kako je to urađeno. Izdvojena su sredstva na

stavci 484 (nadoknada štete za povredu ili štetu nastalu usled elementarnihnepogoda i drugih prirodnih uzroka) u iznosu od 950 000 dinara.**

U cilјu budućih aktivnosti koje se odnose na uklјučenje rodne komponen-te neophodno je prikazati speci čnost ekonomskog razvoja Vojvodine kao

jednog od mogućih faktora ograničenja želјenog procesa. Ekonomski razvojpokrajine je neravnomeran sa izraženim disparitetom zbog velike koncen-tracije privredne aktivnosti u Južno-bačkom okrugu odnosno Novom Sadu.*** Usled ovog razloga neminovno je da stanovništvo u određenim delovima

Vojvodine nema identičan stepen zaštite.U cilјu de nisanja budućih aktivnosti za potrebe projekta su prikazani podacipraćenja stanja razvoja u analiziranim opštinama. Podaci o razvijenosti lo-kalnih samouprava u Vojvodini iz 2011. godine**** su upoređeni sa podacima

* Balkanska istraživačka mreža (Balkan Investigative Reporting Network –BIRN), www.birn-srbija.rs** Odluka o budžetu grada Sremska Mitrovica, Sl grada Sremska Mitrovica, broj 11 od17.12.2014. Strana 10*** Regionalni prostorni plan Vojvodine 2011, Službeni list APV broj 22/2011.**** Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za



38/64

8


iz 2014. godine.* U Uredbi iz 2011. godine Vojvodina je prepoznata kaonedovolјno razvijen region, odnosno kao region u kom je vrednost bru-to-domaćeg proizvoda ispod vrednosti republičkog proseka. U AP Vojvodini,prema navedenoj uredbi, 22,2% lokalnih samouprava je bilo nadprosečnorazvijeno; stepen razvijenosti u obimu 80%-100% imalo je 35,6% lokalnihsamouprava; 35,6% lokalnih samouprava je bilo „nedovolјno razvijeno,“ a6,7 % jedinica lokalnih samouprava je bilo „izrazito nedovolјno razvijeno.“

U tabeli broj 5 prikazano je u kojoj kategoriji su se nalazile šest odabranihopština.

Stepen razvijenosti u odnosu na republički prosek 100%Više od 100% 80-100% 60-80% Manje od 60%

Beočin VrbasPančevo SečanjSubotica Sremska Mitrovica

Kako je stepen razvijenosti u 2014. godini promenjen prikazano je u Tabelibroj 6. Tako je prema stepenu razvijenosti jedinica lokalnih samouprava uprvu grupu jedinica lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti iznad re-publičkog proseka našlo svoje mesto četiri JLS: Beočin, Vrbas, Pančevoi Subotica. U grupi jedinica lokalnih samouprava čiji je stepen razvijenostiu rasponu od 80% do 100% republičkog proseka se nalazi Grad SremskaMitrovica. Treću grupu čine jedinice lokalne samouprave čiji je stepen raz-vijenosti u rasponu od 60 % do 80% republičkog proseka i u njoj se nalaziopština Sečanj.

Vidlјivo je da je opština Vrbas prešla iz druge u prvu grupu, a opština Sečanjiz druge klasi kovana u treću grupu. Podaci o ekonomskom razvoju opštinasu korisni za donosioce odluka u procesu de nisanje mera zaštite i spasa-vanja na teritoriji svake opštine/grada zato što se u metodologiji za izradudokumenta važnih za rad sistema zaštite i spasavanja nalaže analiza ovih injima sličnih podataka.

2011. godinu , Sl. Glasnik RS, br. 69/2011).* http://www.regionalnirazvoj.gov.rs/Pages/ShowNARRFolder.aspx?mi=171

Tabela 5. Razvijenost opština u AP Vojvodini u 2011. godini



39/64

39


Stepen razvijenosti u odnosu na republički prosek 100%Više od 100% 80-100% 60-80% Manje od 60%

Beočin Sremska Mitrovica SečanjPančevo

Subotica

VrbasUticaj vanrednih situacija na održivi razvoj lokalnih samouprava u Vojvodini

je istraživan i u projektuUticaj vanrednih situacija na održivi razvoj lokalnih

samouprava u APV . Na osnovu rezultata ovog projekta vojvođanske opš-tine kategorisane su u grupe na osnovu indikatora važnih za sposobnostimplementacije koncepta održivog razvoja na njihovoj teritoriji. Rezultati zaopštine čija dokumenta su analizirana za potrebe projekta uklјičivanja rodneperspektive u oblast smanjenja rizika su bili sledeći: U grupu sposobnihJLS u implementaciji koncepta održivog razvoja su klasi kovane Subotica,Pančevo i Sremska Mitrovica; u grupu manje sposobnih su: Beočin, Sečanji Vrbas.*

U procesima uklјučenja rodne komponente u oblast smanjenja rizika neo-phodno je razmotriti i speci čne vrste podataka neophodnih za rad zaint-eresovanih strana. U mnogim naučnim radovima i praktičnim vodičima kojise u svetu koriste u ove svrhe preporučuje se kreiranje baza podataka kojese zasnivaju na polnim i starosnim razlikama (sex- and age-disaggregateddata –SADD).**

Ovaj podatak važan za donosioce odluka u procesu smanjenja rizika za-beležen je u opštini Beočin gde su žene zastuplјene u većem broju odmuškaraca (50,33 žena /49,67 muškaraca). One su takođe u većem brojunezaposlene, a naročito je zabrinjavajući podatak da je u starosnoj grupiiznad 65 godina žena znatno više u odnosu na muškrace (58,33 žena /41,67

* Rezultati projekta: ‘’Uticaj vanrednih situacija na održivi razvoj lokalnih samouprava u APV’’nansiranog od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj broj ugovora

114-451-3490/2012-03.** Source Citation (MLA 7th Edition). Mazurana, Dyan, Prisca Benelli, and Peter Walker.“How sex- and age-disaggregated data and gender and generational analyses can improve hu-

manitarian response.” Disasters 37.s1 (2013): S68+. Academic OneFile. Web. 27 Oct. 2015.; Source Citation (MLA 7th Edition). Eklund, Lisa, and Siri Tellier. “Gender and international cri-sis response: do we have the data, and does it matter?” Disasters 36 (2012): 589+. AcademicOneFile. Web. 27 Oct. 2015.

Tabela 6. Razvijenost opština u AP Vojvodini u 2014. godini



40/64

0


muškaraca). Ova činjenica je još izraženija u samom mestu - Beočinu gdežene čine 60,47% ove starosne grupe.

Po ovom pitanju je takođe slična situacija i na teritoriji grada Sremska Mitro-

vica. Prema popisu iz 2011. godine, na teritoriji grada Sremska Mitrovica živi40.898 žena. One čine većinu populacije, to jest 51,16%. Prema podacimaNacionalne službe za zapošlјavanje od 6.906 nezaposlenih lica u gradu,žene čine 48,06% nezaposlenih, dok je muškaraca 51,94%. U kategoriji licakoja na zaposlenje čekaju duže od 10 godina od 315 takvih lica, njih 180ili 57,14% su žene. Od 164 nezaposlene osobe sa invaliditetom njih 54 sužene. * U naselјu- Sremska Mitrovica takođe je veoma nepovolјna starosnastruktura zato što je od ukupnog broja stanovnika, 13.408 lica (16,77 %starije od 65 godina).** Grad Sremska Mitrovica je kreirao Strategiju razvojasocijalne zaštite za period 2014.-2019. godina koja može biti veoma korisnaza budući rad u oblasti redukcije rizika i učešće žena u ovim aktivnostima.***

Poznavanje realne situacije na terenu u slučaju katastrofe osnovna je pret-postavka uspešnog reagovanja na katastrofu. Na taj način u svakoj od fazaupravlјanja rizikom od katastrofa moguće je zaštititi najranjivije grupe naadekvatan način. Uklјučivanje žena u svaki od segmenta upravlјanja rizikomod katastrofa je polazna osnova bezbedne lokalne zajednice. Nјihov an-gažman u aktivnostima ublažavanja posledica, formalan ili neformalan, kao

i inicijative u procesu oporavka su veoma značajne za razvoj društva nakonkatastrofe.****

Nakon detalјne analize dokumenata u lokalnim samoupravama zaklјučak je da je rodna komponenta u lokalnim zajednicama prepoznata kao neo-phodna u mnogobrojnim segmentima života. U oblasti smanjenja rizika odkatastrofa s obzirom na razvoj sektora zaštite i spasavanja i njegove stalnepromene u cilјu pobolјšanja bezbednosti rodna osetlјivost u vanrednim situ-acijama nije adekvatno implementirana. Ono što je zadatak svih zaintereso-

vanih strana jeste kontinuiran rad na ugradnji rodno osetlјive komponente usva planska dokumenta od opštine, grada do republike. Zapravo, bez ika-kvog oklevanja može se potvrditi da je situacija u Srbiji identična onoj kakva

je zapažena i na globalnom nivou ako se posmatraju dva paralelna procesa:

* Nacionalna službe za zapošljavanje, podaci od 15. oktobra 2014. godine** Popis stanovništva u RS 2011. godine Dostupan na http://popis2011.stat.rs/*** Strategija razvoja socijalne zaštite 2014-2019 http://www.sremskamitrovica.org.rs/lat/streteski-dokumenti**** Enarson E. ThroughWomen’s Eyes: A Gendered Research Agenda for Disaster Social Sci-ence. Disasters [serial on the Internet]. (1998, June), [cited October 25, 2015]; 22(2): 157.

Available from: Academic Search Premier



41/64

41


uklјučivanje rodne perspektive u proces implementacije koncepta održivograzvoja (realizacija Milenijumskih razvojnih cilјeva)* i napori u izgradnji okvi-ra za smanjenje rizika od katastrofa u svetu.**

Zaklјučne preporukeZaklјučne pr